PROTEStna pjesma- Miroslav Anti

SVATA UMEM

1.
Svata umem,
stvarno umem,
samo sebe ne razumem.

Ja, uvao, ljudi ovce

tamo negde na kraj sveta.
Mojoj deci kajmak smeta.
Luk im smeta.
Sve im smeta.

Ja do kole peaio
i po kii
i po snegu.
Moje keri ko knjeginje,
ko da se u svili legu.

jednom mrknu,
dvaput kinu
i bee u limuzinu.

Ko da lebde. Kao da se
u snovima samo kreu:
stalno trae,
troe, nose...

Kao da je novac lie

koje raste po drveu.

Ko da imam dvesta glava.

Ko da imam tristo ruku.

2.
Svata umem,
stvarno umem,
samo sebe ne razumem.

Ja krio s ocem umu,

Jo i sad mi ake bride.

Mome sinu,
gospodinu,
teko da po mleko ide.
Teko mu da ubre baci,
sramota ga da ga vide.

Kad mu mati neto rei

mislim: ensko,
pa nek rei.
A on odmah kupi stvari
i od kue u svet bei.

Jo mi vrlja neka pisma

oprotajna,
puna bola.
Ispadnemo pred njim krivi
mi i kola.

Trai novac,
kuka,
moli,
nema ime stan da plati.

A ja luda,
pa ga pustim
da se mirno kui vrati.