DR, Nicovic Knjiga Cudo - Izlecenja

UDO
IZLEENJA
Naslov originala:
udo izleenja, dr Milisav Nikoli
Izdava:
CNS
Prvo izdanje:
2012.
Tehniko ureenje:
CNS
Dizajn korica:
Vladimir Jajin
tampa:
Topalovi
dr Milisav Nikoli
UDO
IZLEENJA
Prirunik za unapreenje zdravlja
i reavanje zdravstvenih
problema
Cirih, 2012
4
Sadraj
- Uvod ............................................................ 7
Prvi deo: Principi zdravog ivota ............. 11
- Zdrava duhovnost ................................... 13
- Zdrava ishrana .......................................... 19
- Fizika aktivnost ....................................... 3
3
- Odmor ....................................................... 36
- Sunanje ..................................................... 3
9
- Konzumiranje vode .................................. 41
- ist vazduh ................................................ 4
4
- Umerenost ................................................. 4
6
Drugi deo: Principi prirodnog
izleenja .................................................... 49
-
Osnove izleenja ....................................... 51
- Bolesti srca ................................................ 68
- Rak .............................................................. 7
3
- Dijabetes .................................................... 8
4
- Oboljenja miia, kostiju i koe ............. 87
- Nervna oboljenja ...................................... 89
- Problemi sa vidom ................................... 91
- Oboljenja bubrega .................................... 95
- Autizam i oboljenja mozga ..................... 98
- Sida ............................................................ 100
- Psihika oboljenja ................................... 102
- Ostala oboljenja ...................................... 10
5
Dodatak: Priprema zdrave hrane ............ 10
7
- Uvod ......................................................... 109
- Sokovi ....................................................... 111
- Obroci u ai ............................................ 12
8
- Slatka jela .................................................. 134
- Slana jela ................................................... 147
- Biljna mleka ............................................. 15
7
Bibliografija ................................................ 160
O autoru ..................................................... 162
Uvod
U savremenom svetu veliko je udo sresti
zdravog oveka. Skoro svako ima neki
zdravstveni problem, a ono to je zapa-
njujue jeste da ljudi najvie oboljevaju
od
najteih oboljenja, a to su ona duhovne pri
-
rode. Rak i dijabetes, bolesti srca i bubrega
nisu najgore stvari koje oveka mogu da
zadese. Najgore je kad ovek poludi, kad
izgubi mir, kad padne u depresiju, kad
mu nije do ivota i kada pone da
razmilja o samoubistvu. Na alost,
najprodavaniji le-kovi u apotekama su
upravo oni za leenje
depresije i drugih oboljenja duhovne priro-
de.
U isto vreme, bolesti koje su do pre sto go-
dina bile nepoznate, kao to su rak,
bolesti srca i dijabetes, ire se kao
epidemija po celom svetu.
7
udo izleenja
Ali, postoji dobra vest: Sve te bolesti mogu

se pobediti! Savremena medicinska
istrai-
vanja potvrdila su drevnu medicinsku izre-
ku koja kae: Ne postoje neizleive boles-
ti. Postoje samo neizleivi ljudi - oni koji
ne ele da odbace svoje loe navike.
Ako odemo u prirodu videemo da sav
biljni i ivotinjski svet funkcionie u har-
moniji i bez bolesti. Zato? Zato to ive
po prirodnim zakonima. Na isti nain,
o-vek je stvoren da nikada ne bude
bolestan. Ukoliko ovek prihvati da ivi
po jednos-tavnim prirodnim zakonima,
koje naziva-mo zakonima zdravlja, on
nee znati za bolest i postae deo
zdravog i predivnog prirodnog ambijenta
koji mu se nalazi na dohvat ruke.
Ali, kao da je savremeni ovek zaboravio
na prirodu, na zakone zdravlja i tehnike
prirodnog izleenja koje su ljudi - u ne tako
davnoj prolosti - odlino poznavali i us-
peno primenjivali.
U ovoj knjizi izneemo principe zdravog
naina ivota pomou kojih moemo da
8
Uvod
unapredimo svoje zdravlje do savrenstva

i da nikada ne budemo bolesni. U
drugom delu knjige objasniemo kako se
jednos-tavnim prirodnim tehnikama
moe pobe-diti svaka bolest - ali ba
svaka bolest - o emu svedoi veliki broj
izleenih pacije-nata. U dodatku knjige
nalazi se obilje re-
cepata za pripremanje ukusne i zdrave hra-
ne.
Nadam se da e vam ova knjiga pomoi da
unapredite svoje zdravlje, da reite svoj
zdravstveni problem, ako ga imate, i da
na taj nain ostvarite najvee domete
sree i blagostanja u ivotu - jer samo oni
koji su bogati zdravljem, mogu da budu
bogati i svim drugim stvarima.
Dr Milisav Nikoli
Cirih, vajcarska
9
10
Prvi deo
PRINCIPI
ZDRAVOG
IVOTA
12
Zdrava duhovnost
Najvaniji princip zdravog ivota je zdrava
duhovnost. ovek koji nema mir moe
da
oboli od svake bolesti, bez obzira koliko se
zdravo hranio i pravilno izvravao druge
zdravstvene obaveze. U zemljama Bliskog
Istoka, gde su nastale sve monoteistike re
-ligije (judaizam, hrianstvo i islam),
ljudi se pozdravljaju reima:
Mir tebi! (hebrej-ski alom, arapski
Selam). Ukoliko nekom ele da
postave najee postavlja-no pitanje:
Kako si? oni pitaju: Kakav je tvoj
mir?
Mir je neto najvanije to moemo da po-
sedujemo. To je najvee blago koje
imamo i koje bi trebali naroito da
uvamo. Ako ne budemo imali bogatstvo
mira, neemo imati ni druga bogatstva -
materijalna, pri-rodna, porodina. ovek
koji je izgubio
13
udo izleenja
mir u stanju je da unitava samog sebe i sve

oko sebe.
Sa druge strane, ovek koji ima mir u svom
srcu, u stanju je da ostvari podvige i
rezul-
tate kakve ni sam ne moe da zamisli u naj-
boljim snovima. Zato je dostizanje mira
primarni cilj kojem bi ovek trebao da
tei u ivotu.
Da bi dostigao mir, ovek treba da ima
pravilne ciljeve u ivotu. ovekov glavni
cilj u ivotu trebao bi da bude da stvara
iskrene prijatelje, da bude okruen njima,
i da zajedno sa njima uestvuje u
stvaranju
novih prijatelja. Kada smo okrueni onima
koji nas vole, na mir nikada nee biti ug-
roen. U prisustvu dece, koja su dobra i ko
-
jima je najvea elja da nas neim obraduju
, mi emo uvek biti smireni, radosni i
spo-kojni.
Bog je stvorio oveka da ivi u prirodi, u
okruenju velike i brojne porodice. Ne ta-
ko davno, velika veina svetske
populacije je ivela u prirodnom
ambijentu, a u istom
domainstvu je zajedno ivelo nekoliko ge
-
14
Zdrava
duhovnost
neracija - sreno i zadovoljno. Deda,

otac,
sin, unuk i praunuk, sa svojim porodicama,
meusobno su se nadopunjavali i saraival
i u stvaranju onoga to je najvrednije, a
to
su ljudi koji su nam prijatelji i koji nas vole.
Nekada su se ljudi takmiili u gostoprim-
stvu i ljubaznosti, a sve sa ciljem da prue
ljudima ljubav i uine ih da i oni budu takvi
- da kao ljubazni i moralni ljudi budu deo
kruga prijatelja koji brinu jedni o
drugima.
Ali, za sreu u ivotu nije neophodno da
imamo mnogo prijatelja. Dovoljno je da
imamo samo jednog, pa da opet imamo za
koga da ivimo i kome da se radujemo.
Najvea nesrea koja oveka moe da za-
desi jeste da ostane sam, da nema koga
da voli i za koga da ivi, i da nije voljen.
Na alost, savremeni ovek je izabrao da
tri za materijalnim bogatstvima, a
zanemario je duhovna - zanemario je
svoje blinje, svoje prijatelje, i ostao je
sam.
Vano je zapaziti da novcem nije mogue
kupiti najvanije stvari -
duhovne stvari. Is-
kreni prijatelji se ne mogu kupiti. Mir se ne
15
udo izleenja
moe kupiti. Iskreni prijatelji se stvaraju.

Ali, da bi mogao da stvara prijatelje i da
ima mir, ovek mora da radi na sebi, da
stie znanja i vetine o tome kako se ost-
varuju pomenuti ciljevi.
I kao to ovek ui iz strune literature i od
vetih ljudi kako da se bavi biznisom i da
zarauje novac, na isti nain se stiu znanja
i vetine o tome kako se dostiu duhovna
bogatstva. Najbolja struna literatura iz ob
-lasti duhovnosti je Biblija ili Sveto
Pismo, u kojoj su date sve potrebne
instrukcije kako bi ovek trebao da ivi -
kako da se
hrani, kako da formira porodicu, da se bavi
ekonomijom, da vodi dravu, da bude
zdrav i dr. Takoe, ovek moe da ui od
duhovno mudrijih i iskusnijih ljudi o ovom
vanom aspektu ovekovog ivota.
Naravno da biti materijalno bogat nije ne-
to loe. Ako pogledamo kroz istoriju, vide-
emo da su najduhovniji ljudi bili ujedno
i
materijalno veoma bogati (Avram, Jov, Da
-vid, Solomon, Danilo...). Imati
materijalna
bogatstva i ulagati ih u prijatelje i porodicu
,
16
Zdrava
duhovnost
predstavlja najbolju investiciju. Problem

nastaje kada ovek postaje rob
materijaliz-ma, kada ivi zbog novca, a ne
zbog nekih viih, duhovnih ciljeva - ne
zbog ljudi oko sebe koji su potencijalno
njegovi najvei prijatelji.
I ovde su potrebna odreena znanja da o-
vek ne bi bio izmanipulisan. Mnogi ljudi iz
neznanja pokuavaju da kupe mir i
duhov-nost dajui velike novane priloge
raznim problematinim ljudima i
organizacijama koji se lano predstavljaju
kao Boji pred-stavnici na Zemlji.
Najvii domet duhovnosti i mira dostie se
kada se ovek osposobi da stvara porodicu
, da pravilno izabere branog druga koji
je zainteresovan za ostvarenje istog
cilja, i kada ovek zna zato ivi -
za svoje blinje,
decu, porodicu i otadbinu. Jo je bolje ak
o ovek uspe da se organizuje da ivi sa
po-rodicom u prirodnom ambijentu i da
vodi svoj privatan posao u kojem nee
mnogo
zavisiti od deavanja na tritu (ekonomsk
e krize i dr).
17
udo izleenja
Kao to smo napomenuli, da bi ostvario

duhovno bogatstvo ovek treba
kvalitetno duhovno da se hrani - da
knjige koje ita, muziku koju slua,
filmove koje gleda i ljude sa kojima se
drui - paljivo bira u cilju jaanja svoje
duhovnosti, duhovnog zdravlja i sticanja
mira.
Jedan od najvanijih prirodnih zakona
od-nosi se na ovekov um i glasi:
Zakon ljud-skoga uma je da se pretvara
u ono to mu
je pred oima. ovek koji gleda u ono to
je dobro, ita ono to je dobro, razmilja
o onome to je dobro i drui se sa
dobrim
ljudima, postae dobar i duhovno jak, tako
da nikakva iskuenja i okolnosti nee
moi
da narue njegov mir, a time i zdravlje. Za-
to je imperativ da svaki ovek naroito bri-
ne o svom duhovnom zdravlju jer to je
prvi korak u ostvarenju svih ciljeva u
ivo-tu.
18
Zdrava ishrana
Pored zdrave duhovne hrane, zdrava teles-
na hrana je jedan od najvanijih aspekata
ovekovog zdravlja. Veliki broj savremeni
h
bolesti uzrokovan je nezdravom ishranom.
Problem je vrlo jednostavan - ovek je iza-
brao da jede pogrenu i zatrovanu hranu,
i posledice su pojava mnogobrojnih
bolesti koje do pre sto godina nisu bile
poznate.
Naime, ovek je maina koja radi na gorivo
koje se zove - biljke. Dakle, ovek je po
svojoj anatomiji i fiziologiji biljojed, na
sli-an nain kao to su to i drugi
biljojedi (krava, koza, ovca).
Danas imamo da ljudi na farmama hrane
ivotinje biljojede sa namirnicama ivotinj-
skog porekla da bi bre rasle. Tako
imamo da se kotanim branom (koje
je ivo-tinjskog porekla) hrane ivotinje
biljojedi
na farmama irom sveta. Posledice su tek
a
19
udo izleenja
oboljenja ivotinja, kao to je bolest ludih

krava i dr.
Na slian nain, kada je ovek poeo da
se preteno hrani namirnicama
ivotinjskog porekla, broj obolelih od
najrazliitijih bo-lesti rapidno je skoio.
Ako pogledamo oblik ovekovih zuba vi-
deemo da je on prilagoen za gnjeenje i
mlevenje biljaka, ba kao i kod drugih biljo
-
jeda. Takoe, ovekova creva su veoma du
-ga, a eludana kiselina veoma blaga -
za varenje biljaka, ba kao i kod ostalih
biljo-jeda, za razliku od mesojeda koji
imaju kratka creva i jaku eludanu
kiselinu. o-
vekov organizam je dizajniran tako da mo-
e u sluaju nedostatka biljaka da privre-
meno konzumira namirnice ivotinjskog
porekla - ali samo privremeno i u manjim
koliinama. Ukoliko se konzumiranje na-
mirnica ivotinjskog porekla nastavi u ve-
likim koliinama, posledice e biti upravo
onakve kakve vidimo u razvijenom svetu
-veliki broj obolelih od najteih bolesti izaz
-vanih trovanjem.
20
Zdrava
ishrana
Naravno da i biljna ishrana moe da bude

opasna ako se prerauje i u nju ubacuju
tetne hemijske supstance koje najee
slue za pojaavanje ukusa i konzerviranje.
Zato treba imati na umu da je najbolja hra-
na za oveka biljna hrana koja je to manje
termiki, ili na neki drugi nain obraena.
to je biljna hrana vie sirova - to je zdravi-
ja za oveka.
Vano je istai da su biljke najbogatiji izvo
r
svih hranljivih sastojaka. Na priloenim ta-
belama su iznete informacije u kojima se
uporeuju koliine proteina, vitamina i mi-
nerala u biljnim i ivotinjskim namirnica-
ma. Vrlo lako moemo zapaziti da su biljn
e namirnice u svakom pogledu
superiornije u odnosu na ivotinjske. To
ne treba da udi jer su biljke jedini
proizvoai hrane na planeti Zemlji -
jedino biljke mogu da upijaju minerale iz
zemlje, da koriste sun-
evu svetlost u procesu fotosinteze, i da na
taj nain proizvode hranu. Zato se kae
da su biljke proizvoai hrane, a ljudi i
ivo-tinje su potroai hrane (biljaka).
21
udo izleenja
PROTEINI
Namirnica - Koli~ina u gramima na 100 g
Biljne namirnice ivotinjske namirnice
Soja 38 Tunjevina 21
Suncokret 27 Piletina 20
So~ivo 24 Teletina 20
Leblebije 23 Prasetina 19
Badem 18,3 Jagnjetina
Kikiriki 19 16,5 Jaja
Je~am 13
P{enica 14 Beli sir
8,7 13 Kravlje mleko
3,5
VITAMIN A
Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g
Lucerka 5300 Tele}a dìgerica 6060
[argarepa 4500 Tunjevina 970
Spana} 4300 Bakalar 939
Repa 3000 Maslac 181
Mango 1600 Kravlje mleko 10
Per{un 1200 Tele}e meso 6
Kajsija 933
Dinja 866
VITAMIN B1
P{eni~ne klice 2 Gove|a dìgerica 0,3
P{enica 0,7 @umance 0,2
Badem 0,7 Tele}e meso
Soja 0,15
So~ivo 0,63 Sveì losos 0,1
Leblebije 0,5 Jagnje}i kotleti 0,1
Kupine 0,4 Kravlje mleko
Gra{ak 0,04 0,3
0,28
22
Zdrava
ishrana
VITAMIN B2
Orasi 1 Tele}e meso 0,3
P{eni~ne klice 0,8 [unka 0,2
Badem 0,6 Jaja 0,2
Avokado 0,2 Kravlje mleko 0,2
Breskve 0,05 Tunjevina
0,19 Piletina 0,17
VITAMIN B6
P{eni~ne klice 4 Sardine 0,97
Orasi 0,87 Svinjsko meso 0,5
Integralni pirina~ 0,67 Tele}e meso 0,4
Soja 0,6
Avokado 0,5
Banane 0,37
Paprike 0,27
Belo bra{no 0,18
VITAMIN C
[ipak 600 Kravlje mleko 2
Kivi 300 Losos 0,9
Lucerka 183 Meso 0
Paprike 131 Jaja 0
Kupus 105
Pomorandè 59
Jagode 58
Limun 51
23
udo izleenja
VITAMIN E
Badem 25,2 Kirnja (riba) 0,9
Soja 13,3 Maslac
Orasi 2,2 12,3 Jaja
Suncokret 0,8 10 Gove|a dìgerica
P{eni~ne klice 0,7 8 Ov~iji but
Masline 0,5
Maline 6 Belo pile}e meso 0,3
Paprike 4,5 Kravlje mleko 0,1
3,1 Svinjsko meso 0,1
VITAMIN K
Namirnica - Koli~ina u mikrogramima na 100 g
Listovi repe 470 Tele}a dìgerica
Kelj 86 360 Sir
Kupus 33
Zelena salata 90 Mleko 3,5
Spana} 35
Gra{ak 25
15
KALCIJUM
Susam 783 Ka~kavalj
Soja 810 260 Beli sir
Badem 300 252 Kravlje mleko
Le{nik 120 225 Jaja
Spana} 58 126 Losos
Orasi 14 87 Piletina
Kikiriki 12 74 Jagnjetina
Ovas 12
70 Govedina 4
24
Zdrava
ishrana
GVOE
Soja 12 Gove|a dìgerica 11
Susam 10 Govedina 3
Pasulj 7,6 Jagnjetina 2
Pista}i 7,3 Svinjetina 1,5
So~ivo 7 Jaja
Suncokret 7 1,3 Tunjevina
Leblebije 4,8 1,2 Piletina
P{enica 4,3 1 Kravlje mleko
0,2
MAGNEZIJUM
Suncokret 420 Ov~etina 24
Kakao 420 Kirnja (vrsta ribe) 24
Badem 252 Osli}
Soja 21,3 242
Orasi Svinjetina
Bob 15,7 185 Jaja
Integralno bra{no 14 164
Spana} Kravlje mleko
14,5 109
55
Neko e moda postaviti pitanje: Zato

su onda neke ivotinje mesojedi, a neke
sva-tojedi? U pitanju je teoloko pitanje.
Poz-nato je da su u poetku sve ivotinje
bile biljojedi, ali da je zbog poznatih
dogaaja vezanih za prve ljude dolo do
odreenih
25
udo izleenja
genetskih promena kod ljudi i ivotinja,

tako da je privremeno uspostavljen pos-
tojei poredak u podeli ivotinja na biljo-
jede, mesojede i svatojede. Ali, to ne utie
na jasnu i nedvosmislenu injenicu da je
ovek biljojed i da bi biljke trebale da budu
glavno gorivo njegovom organizmu.
Jo jedno pitanje koje treba dotai jeste
ono vezano za vitamin B12 koji je neop-
hodan oveku u malim koliinama, ali ga
nema u biljkama (ima ga samo u namirni-
cama ivotinjskog porekla). Vitamin B12 se
stvara od strane bakterija koje postoje u
ovekovim ustima i crevima, i nije neop-
hodno da se unosi putem ishrane. Istrai-
vanja su pokazala da ljudi u afrikim i
azijskim zemljama, koji se hrane
iskljuivo biljkama, nikada ne oboljevaju
od anemije i drugih bolesti koje nastaju
nedostatkom ovog vitamina.
Prednosti biljne ishrane naroito su izrae-
ne kod sportista. Istraivanje koje je izvri
o skandinavski istraiva dr Per-Olaf
As-trand pokazalo je koliko su sportisti
izdr-
26
Zdrava
ishrana
ljiviji ako se hrane biljnom ishranom. On

je prouavao devet visoko istreniranih
sportista i menjao im je ishranu svaka tri
dana. Na kraju svakog perioda od tri
dana,
svaki sportista je vozio bicikl velikom brzi-
nom do iscrpljenosti.
Njegove rezultate moemo videti u
donjoj
tabeli. Moe se videti da sa ishranom boga-
tom mesom sportisti postaju iscrpljeni
na-kon oko jednog asa. Kada su bili na
me-anoj ishrani sa manje mesa, masti i
belan-
evina, a vie biljne hrane, mogli su da voz
e bicikl velikom brzinom skoro dva
puta
SPORTISTI, ISHRANA I IZDRLJIVOST

Ishrana Maksimalna izdrljivost
(vreme do iscrpljenosti)
- Ishrana sa mnogo mesa, masti i
belanevina i mnogo belanevina)
masti (bogata mesom) - Biljna ishrana
- Meana ishrana (manje (bogata ugljenim
hidratima)
57 min
1 as 54 min
2 asa 47 min
27
udo izleenja
due. Meutim, na biljnoj ishrani vozili

su skoro tri puta due pre nego to je
dolo do iscrpljenosti.
Ovo veliko poboljanje izdrljivosti je poz-
nata osobina biljojeda. Konji satima
mogu
da tre velikom brzinom. Zabeleeno je da
su neki slonovi trali 10 do 12 sati velikom
brzinom.
Sa druge strane mesojedi, kao to su gepar-
di, tigrovi i druge ivotinje imaju dobru
brzinu na poetku, ali se zamaraju za
krat-ko vreme, esto za manje od pet
minuta.
U nastavku emo navesti nekoliko
jednos-
tavnih, ali vanih pravila kojih bi trebalo da
se pridravamo u ishrani.
- kada kaemo biljna ishrana pod tim
podrazumevamo voe, povre, itarice i
oraaste plodove. Peurke nisu biljke. U pi
-tanju su saprofitski organizmi koji
uglav-nom ive na uginulim ostacima.
- Idealno je da ovek ima dva ili tri
obroka
dnevno. Najobilniji obrok bi trebao da bu-
de doruak, a najmanje obilan obrok - ve-
28
Zdrava
ishrana
era. Mnogi ljudi koji imaju kvalitetan do-

ruak i ruak nemaju potrebu za
veerom. U sluaju da se konzumira
veera, bilo bi poeljno da to bude neko
voe, jer se ono brzo vari, tako da ovek
ide na spavanje sa praznim elucom, to
je jedan od uslova
kvalitetnog odmora. Ukoliko ovek ode na
spavanje, a eludac mora da vari obilan ve-
ernji obrok, takav odmor nee biti kvalite
-tan kao onaj u sluaju praznog
eluca. Ovde moemo dodati da je
najbolja me-toda za skidanje vika
kilograma prelazak na dva biljna obroka
dnevno (doruak i ruak), a izbacivanje
veere, kao i upra-njavanje fizike
aktivnosti (rad u bati, et-nja, plivanje,
tranje, vebe u prirodi...).
- Voda, ajevi i sokovi se piju pre obroka,
a voda najranije sat vremena posle obroka.
Ovo je potrebno da bi eludac mogao da
vari hranu. Ukoliko se tenost unosi u or-
ganizam za vreme obroka i sat vremena
nakon obroka, razblauju se eludani
sokovi i oteava se proces varenja.
29
udo izleenja
- Treba praviti pauzu od najmanje pet sati

izmeu obroka kada je veoma preporu-
ljivo da se nita ne jede. Dakle, nikakvi ob-
lici grickanja izmeu obroka nisu
poeljni. eludac je mii i potreban mu
je odmor.
Izmeu obroka se moe samo konzumirati
ista negazirana voda, i to sat vremena
na-kon zadnjeg obroka. Sokovi i ajevi se
ne preporuuju izmeu obroka, osim
u sluaju bolesti i posta na sokovima.
-
U okviru obroka treba izbegavati meanje
voa i povra jer njihovim meanjem moe
doi do nadimanja eluca i nastanka dija-
reje (proliva). U odreenim situacijama, ka
-da se prave sokovi, dozvoljeno je
meanje kiselog voa (na primer, jabuke)
sa povr-em, ili meanje zelenog povra
sa voem.
- Mleko i mleni proizvodi su
drugostepe-na hrana i mogu se
konzumirati u malim koliinama u
nedostatku biljne hrane. Kravlje mleko
je hrana za telad, a kozje mleko hrana
za jarad. ovek je jedini sisar koji
konzumira mleko nakon perioda do-
jenja. ovekov organizam veoma teko
30
Zdrava
ishrana
moe da apsorbuje kalcijum i druge sastoj-

ke iz kravljeg mleka, ali zato veoma lako
apsorbuje kalcijum iz biljaka, kao i druge
hranljive sastojke. Istraivanja pokazuju da
najvie obolelih od osteoporoze (stanjiva-
nja kostiju) i dijabetesa ima u zemljama gd
e se najvie konzumira kravlje mleko.
- Jaja takoe predstavljaju drugostepenu
hranu i mogu se konzumirati u malim ko-
liinama u nedostatku prvostepene hrane
(biljne). Ona su veoma bogata holestero-
lom i zasienim masnoama koje zakreuj
u ovekove krvne ile.
- Med je hrana za pele i predstavlja prost
eer koji brzo ulazi u krvotok. Ima
dobra
antibakterijska svojstva, ali se treba konzu-
mirati u malim koliinama. eeri iz biljaka
su sloeni eeri, koji polako ulaze u
krvo-
tok, i mnogo su bolji od prostih eera kao
to su beli eer i med.
Da rezimiramo. Prelaskom na biljnu
ishra-nu ovekovo zdravlje se za veoma
kratko vreme unapreuje, a veliki broj
bolesti se brzo povlai.
31
udo izleenja
U dodatku ove knjige dati su recepti za

pripremanje zdrave i ukusne hrane.
32
Fizika aktivnost
Fizika aktivnost je od izuzetne vanosti n
e
samo za ovekovo fiziko zdravlje, ve i za
duhovno. Jedan od najboljih lekova za dep
-resiju je fizika aktivnost. Ljudi koji ive
u prirodnom ambijentu i bave se
proizvod-njom hrane, veoma retko
oboljevaju od depresije i drugih
duhovnih oboljenja.
ovekov organizam je tako dizajniran da
ukoliko se neki njegovi organi ne koriste,
oni propadaju i odumiru. To je sluaj i sa
naim miiima i kostima. Najbolja
fizika aktivnost za oveka je fiziki rad
- rad u prirodi - kao to su
proizvodnja hrane, cvearstvo,
umarstvo i sl. Prilikom fizike aktivnosti
na organizam lui brojne ko-risne
hormone, kao to su serotonin (hor-mon
zadovoljstva), melatonin (hormon koji
nas podmlauje i regenerie) i dr.
33
udo izleenja
Ukoliko ovek ne ivi u prirodnom ambi-

jentu i ne bavi se fizikim radom, poeljno
je da upranjava fizike vebe, etnju, pli-
vanje ili neki drugi oblik fizike
aktivnosti,
po mogustvu na otvorenom prostoru i na
istom vazduhu.
Idealno bi bilo kada bi ovek preko
fizike
aktivnosti potroio sedmino 3500 kalorija
. Ali, ve i sa potroenih 450 kalorija
sed-mino ostvaruje se napredak. Na
donjoj
tabeli moe se videti koje fizike aktivnosti
dovode do troenja 150 kalorija.
Oni koji ive u gradovima i rade kancelarij
-ske poslove trebali bi da koriste svaku
pri-
AKTIVNOSTI KOJIMA SE TROI

150 KALORIJA
-
Odbojka .................................. 45 min.
- ustro hodanje ........................ 30 min
.
- Rad u bati .............................. 30 min
.
- Plivanje ................................... 20 min
. - Koarka ............................. 15-
20 min.
- Tranje (2 km) ......................... 15 min.
34
Fizika
aktivnost
liku da etaju - do pijace, prodavnice, do

svog stana, uz stepenice i sl. Ukoliko su u
mogunosti da vozei kuni bicikl obavlja-
ju svoje sedee poslove, to bi trebali da up-
ranjavaju bar pola sata dnevno.
Da ponovimo, svako leenje duhovnih
problema obavezno ukljuuje fiziku ak-
tivnost jer nema duhovnog zdravlja bez
fizikog, a fizika aktivnost je jedan od naj-
vanijih aspekata naeg zdravlja.
35
Odmor
Bez kvalitetnog odmora nije mogue sau-
vati zdravlje. Postoji nekoliko vrsta odmor
a koje bi ovek trebao da upranjava.
Svakodnevni odmor (spavanje).
Veoma
je vano da ovek svakoga dana spava 7 do
9 sati. Najbolje vreme za spavanje je od za-
laska sunca do izlaska sunca. Zalaskom
sunca ovekov organizam poinje da lui
brojne hormone, od kojih je najpoznatiji
melatonin - koji oveka podmlauje i re-
generie. Vrhunac luenja ovog hormona
je u 2 sata ujutru. Preko dana se ovaj hor-
mon lui u veoma malim koliinama. Uko-
liko ovek uspe nou da spava, onda je u
stanju da iskoristi blagotvorno dejstvo
ovog hormona. Studije pokazuju da su
osobe koje rade nonu smenu mnogo
sklonije oboljevanju od raka i drugih bo-
lesti uzrokovanih padom imuniteta.
36
Odmor
Idealno bi bilo kada bi ovek iao na spa-

vanje oko 8 ili 9 sati uvee, a najkasnije oko
10:30. Prostorija u kojoj se spava trebala bi
da bude zamraena, ista i provetrena.
Osobe koje su fiziki aktivne, koje ne uzi-
maju obilan veernji obrok i koje izbega-
vaju stres, imaju mnogo kvalitetniji san.
Sedmini odmor. ovekov organizam
ima ne samo svoj prirodni dnevni asovnik
(cirkadijalni ritam), ve i svoj sedmini
a-sovnik (cirkaseptanski ritam). I kao
to je
oveku potrebno da se preko dana odmara
, tako mu je potrebno i da se preko
sedmice odmara. Studije potvruju da
je oveku potrebno da jednog dana u
sedmici od-mara od svih svojih poslova.
Pored svakodnevnog spavanja i sedmino
g odmora, ovek bi svakoga dana trebao
da odvoji odreeno vreme za fiziku
rekre-aciju i duhovno razmiljanje.
Sama re re-
kreacija znai ponovno stvaranje ili
obnavljanje. Vrlo je poeljno da svakoga
dana odvojimo vreme za etnju, druenje
sa blinjima ili rad u bati.
37
udo izleenja
Takoe, obnavljanje i jaanje naeg duha,

kroz itanje kvalitetne duhovne literature,
naroito Svetog Pisma, sluanje duhovne
muzike, gledanje kvalitetnih video materi-
jala i dr, veoma doprinosi jaanju naeg
sveukupnog zdravlja.
38
Sunanje
Umereno izlaganje suncu je veoma korisn

o za ovekovo zdravlje. Studije pokazuju
da osobe koje se nedovoljno izlau
sunevoj svetlosti imaju povean rizik
od obolje-vanja od raka i drugih bolesti.
Suneva svetlost blagotvorno deluje na o-
vekovo telo, podstie pokretanje mnogih
korisnih mehanizama u naem telu, a jedan
od najznaajnijih je produkcija vitamina D.
Vano je istai da treba izbegavati izlaganj
e jakom suncu jer u tom sluaju moe
doi do tekih oboljenja, kao to je rak
koe.
Izlaganje suncu je veoma korisno za jaanj
e kostiju i predstavlja obaveznu terapiju
za
osobe koje su obolele od stanjivanja kostij
u (osteoporoze).
Takoe, studije pokazuju da osobe koje
se nedovoljno izlau suncu imaju
povean
39
udo izleenja
rizik od oboljevanja od depresije i drugih

bolesti duhovne prirode.
40
Konzumiranje vode
ista voda je glavno sredstvo za odravanj
e ovekove higijene, ali ujedno jedan od
ne-ophodnih inilaca ovekovog
normalnog
funkcionisanja. Dve treine ovekovog tel
a ini voda, koja se oslobaa iz naeg tela
na razne naine - preko koe, urina i dr.
Zato je potrebno da svakodnevno
obnavljamo vodu u naem organizmu
konzumirajui najmanje dve litre iste
negazirane vode, a tokom toplijih dana i
vie.
Adekvatna zamena za vodu ne postoji. o-
vek moe da konzumira ceene sokove i
ajeve, ali voda je neophodna u svakom
sluaju.
Konzumiranje gaziranih pia, kola napi-
taka, kafe i ajeva sa teinom (ruski,
gruzij-ski, indijski) veoma je tetno za
ovekov organizam. Gazirana pia su
prepuna be-log rafinisanog eera i
tetnih hemikalija
41
udo izleenja
koji veoma nepovoljno utiu na ovekov

imuni sistem i izazivaju razna teka obo-
ljenja, kao to su rak i bolesti srca. Kafa
je poznati narkotik koji vetaki podie
o-
vekov krvni pritisak i primorava organiza
m da pokree mehanizme za njegovo
snia-vanje. Vremenom ovek moe da
postane zavistan od kafe, a da se
organizam navik-ne da pokree
mehanizme za sniavanje krvnog
pritiska. U tom sluaju, ukoliko se
kafa ne konzumira, organizam po automa-
tizmu nastavlja da sniava krvni pritisak i
osoba osea nelagodnost i glavobolju, pa
najee posee za novom dozom droge
-kafe. U tom sluaju, najbolje je konzumira
ti dosta vode, biti fiziki aktivan i
izdrati nekoliko dana dok se organizam
ne navik-ne na zdrave okolnosti - bez
kafe.
Kafa takoe tetno deluje na rad srca jer
stvara aritmije, a u isto vreme podstie
pojaano luenje eludane kiseline to
moe dovesti do stvaranja ira na elucu i
crevima, a kasnije i do raka.
42
Konzumiranje vode
Alkohol je jo jedan tetan napitak koji

treba izbegavati. Studije pokazuju da je
alkohol veoma tetan po zdravlje ako se
konzumira u dozama od samo dva pia
sedmino (pod piem se podrazumeva
a-ica estokog pia, aa vina ili flaa
piva). Alkohol moe da se koristi za
dezinfekciju ili da se konzumira u veoma
malim kolii-nama prilikom korienja
biljnih preparata
(tinktura) koje se konzumiraju privremeno
, tokom bolesti, i u dozama od nekoliko
ka-pi do nekoliko ajnih kaiica dnevno.
Nedovoljan unos vode takoe dovodi do
poveanja gustine krvi to je poznat
prob-
lem kod osoba sa sranim oboljenjima i di-
jabetesom.
U sluaju da nemamo svoj prirodni izvor
iste negazirane vode, moemo konzumi-
rati flairanu izvorsku negaziranu vodu ili
filtriranu vodu sa esme.
43
ist vazduh
Kada govorimo o istom vazduhu tu pre-
vashodno mislimo na kiseonik. Vano je
zapaziti da su molekuli kiseonika, koji su
ivotno vani za oveka, negativno nae-
lektrisani. Ali, to se odnosi na kiseonik koji
se nalazi u istom vazduhu, kao to je
onaj u prirodi.
Vazduh u prostorijama u kojima se pui,
u
gradovima prepunim smogom, i na drugi
m
zagaenim mestima je pozitivno naelektri
-san.
Zagaen vazduh negativno utie na ove-
kovo zdravlje i izaziva brojna oboljenja,
dok negativno naelektrisani vazduh pozi-
tivno deluje kao oblik terapije kod mnogih
oboljenja.
Studije pokazuju da ak i kratkotrajan bo-
ravak u prirodi, na istom vazduhu, od ne-
koliko dana do nekoliko sedmica, veoma
44
ist
vazduh
blagotvorno utie na ovekovo zdravlje i

vidljivo utie na oporavak i ozdravljenje o
d skoro svih vrsta bolesti.
Idealno bi bilo kada bi ovek svakodnevno
udisao ist vazduh i iveo u prirodnom am
-bijentu. Za one koji su izabrali da ive
u gradovima, veoma korisno bi bilo da
ko-riste svaku priliku da odu u etnju
izvan grada, da provedu vikend u prirodi
i da na
druge naine iskoriste prednosti istog vaz
-duha.
45
Umerenost
Kada govorimo o umerenosti, mislimo na
umerenost u dobrim stvarima. Potrebno je
biti umeren u konzumiranju zdrave
hrane, u vebanju, u odmaranju i dr.
ovek moe trpeti posledice od
prejedanja zdravom hranom, od
preterane fizike aktivnosti, preteranog
izlaganja suncu, predugog os-tajanja u
krevetu i sl.
Sa aspekta ovekovog zdravlja nije oprav-
dano rei: Ja sam umeren u puenju du-
vana, konzumiranju alkohola, kockanju i
sl. Pomenute aktivnosti su tetne i u naj-
manjim koliinama i one su u potpunosti
nepoeljne.
Pitanje umerenosti je pitanje karaktera. I
kao to treniranjem vebamo i jaamo
mi-ie, tako i upranjavanjem dobrih
navika vebamo i jaamo svoj karakter
koji nam pomae i olakava da u svom
ivotu up-
46
Umerenost
ranjavamo samo dobre stvari. Da bismo

razvili svoj karakter i bili umereni u
svemu to je dobro, potrebno je da se
upoznamo sa pravim informacijama koje
e nam po-moi da prepoznamo dobro
od loeg, i da upranjavanjem onoga to
je dobro, na adekvatan nain, razvijemo
dobre navike i ostvarimo najvie
domete kvalitetnog i zdravog ivota.
47
48
Drugi deo
PRINCIPI
PRIRODNOG
IZLEENJA
50
Osnove izleenja
Bolest je nepoznata kod osoba koje u svo
m ivotu primenjuju zakone zdravlja.
Uzrok svih oboljenja je nepotovanje
zakona zdravlja. Najvanija medicinska
izreka ka-e: Ne postoje neizleive
bolesti, postoje samo neizleivi ljudi - oni
koji ne ele da menjaju svoje loe ivotne
navike.
Dakle, svaka bolest moe da se pobedi
ukoliko ovek prihvati da ivi po jednos-
tavnim principima zdravog ivota, koje
smo naveli u prethodnom delu, i ukoliko
primeni odreene jednostavne prirodne
tehnike koje ubrzavaju proces ozdravljenja
i izleenja.
Prvi korak u procesu izleenja je odbaci-
vanje svih loih navika, a naroito presta-
nak unosa otrova u organizam. Postoje
duhovni i fiziki otrovi kojima se savre-
meni ovek truje. Pod duhovnim otro-
51
udo izleenja
vom, pre svega, podrazumeva se stres

kojeg bi trebalo eliminisati ili smanjiti na
najmanju moguu meru. Takoe, potrebn
o je izbegavanje kontakta sa svim
izvorima
loih informacija koji oveka mogu dovest
i
u stanje duhovne bolesti, kao to su filmov
i u kojima se prikazuje nasilje,
pornografija,
okultizam i drugi oblici nemorala. Sluanje
muzike sa naglaenim ritmovima (pop, rok
, hevi metal, tehno i dr), koji svoje
poreklo vode od paganskih
domorodakih ple-mena koja su koristili
sline muzike rit-
move za prizivanje svojih bogova i padanj
e u trans, jeste jo jedan vid duhovnog
tro-vanja koji bi trebao da se eliminie.
Tek-
stovi ovakvih pesama naroito pozivaju na
nemoral i destrukciju, i veoma podseaju
na savremene informativne medije koji se
uglavnom bave izvetavanjem o loim i
destruktivnim stvarima, i zato bi ih trebalo
izbegavati.
Uz malo mudrosti i opreza
ovek moe da bude adekvatno obaveten
o svim vanim zbivanjima u svom
okruenju i svetu, a da
52
Osnove izleenja
ne bude duhovno povreen vulgarnim i

nemoralnim informacijama koje se plasira-
ju preko medija.
Takoe, ovek bi trebao da izbegava kon-
certe i bioskopske dvorane u kojima se
iz-vodi i emituje destruktivan program
pod platom zabave. Naravno da
postoje muziki i filmski programi koji
oveka oh-
rabruju i duhovno nadahnjuju, i oni se top-
lo preporuuju.
Aktivno praenje razliitih profesionalnih
sportskih takmienja predstavlja jo jedan
potencijalni izvor duhovnog povreivanja
koji bi trebalo izbegavati. Ovakve aktivnos
-ti obino prati kockanje i druenje sa
oso-bama koje prihvataju pogrean
sistem vrednosti to dodatno moe
oveka da povredi i duhovno otruje.
Poseban oblik duhovnog trovanja pred-
stavlja lana religioznost u kojoj ovek
up-ranjava razliite obrede i rituale,
sline onima koje su upranjavali pagani
irom sveta, a naroito domorodaka
plemena u Africi i Junoj Americi, preko
kojih ovek
53
udo izleenja
dolazi u stanje transa i tekih duhovnih

oboljenja. Svrha zdrave religije je da
upoz-na oveka sa jednostavnim
zakonima koje je Bog dao u Svetom
Pismu, ijom e pri-menom ovek biti
zdraviji, moralniji, pro-duktivniji, biti
osposobljen za stvaranje porodice i
vaspitanje dece, i tako dostii najvie
domete srenog i kvalitetnog ivo-ta.
Dakle, u procesu izleenja veoma je
vano
da ovek upranjava zdrave duhovne navi-
ke i da se kvalitetno duhovno hrani. To
se postie kroz druenje sa decom i
dobrim ljudima, provoenjem vremena u
prirodi,
itanjem kvalitetne duhovne literature, kao
i sluanjem duhovne muzike i gledanjem
kvalitetnog filmskog programa.
Studije pokazuju da religiozni ljudi, koji
ive moralno i upranjavaju molitvu, mno-
go bre napreduju u izleenju, koriste
ma-nje terapeutskih sredstava u izleenju
i ge-neralno su mnogo zdraviji.
Odbacivanje fizikih otrova je takoe
ve-oma vaan korak u procesu izleenja.
Naj-
54
Osnove izleenja
poznatiji otrovi ovakve vrste jesu nezdrava

ishrana, puenje duvana, konzumiranje al-
kohola i napitaka sa kofeinom, i
konzumi-ranje zabranjenih droga
(marihuane, hero-ina, kokaina i dr).
Ovde treba istai da je
teko povui vrstu granicu izmeu duhov
-
nih i fizikih otrova jer duhovni otrovi iza-
zivaju i fizika oteenja na telu, a na slian
nain fiziki otrovi dovode do duhovnih
oboljenja. Zato bi bilo neophodno preki-
nuti svaki oblik trovanja organizma u naj-
kraem moguem roku. Studije pokazuju
da se loe navike najbolje odbacuju ako
se odbacuju odmah, naglo, jer se na taj
nain daje poseban podsticaj mozgu da
deluje.
Podsetimo da se loe navike formiraju tak
o to zbog viestrukog ponavljanja
odree-ne loe aktivnosti dolazi do
formiranja hemijskih veza izmeu
modanih elija. Kada ovek prestane
da upranjava loe aktivnosti, ove
hemijske veze se kidaju, a formiraju se
druge hemijske veze u skladu sa dobrim
navikama. Naravno, ukoliko osoba nije
dovoljno duhovno jaka da od-
55
udo izleenja
mah prestane sa loim navikama, dobro

je da to uini u bilo kom vremenskom
peri-odu, ali to je taj period krai, do
izleenja e bre doi. U sluaju tekih
oboljenja,
odbacivanje loih navika mora biti momen
-talno ili moe doi do smrtnog ishoda.
Dijagnoza savremenog bolesnika jeste da
je njegov organizam veoma zatrovan. Zato
je, nakon prestanka unoenja novih otrova
u organizam, u isto vreme potrebno poeti
sa procesom ienja organizma od otrova
.
ienje organizma
U ovom odeljku emo se detaljnije baviti
fizikim ienjem organizma, iako se pod-
razumeva da njega treba da prati i duhovn
o ienje, o kojem smo malopre govorili.
ienje creva. Kada govorimo o ie-
nju creva, prevashodno mislimo na ie-
nje debelog creva. Creva bolesnog oveka
su najee prepuna nezdrave hrane koja
truli i koja se teko izbacuje. Posledice su
zatvor, nadutost i bolovi u stomaku. Otrov
56
Osnove izleenja
u crevima se preko zidova creva iri po

celom organizmu i nanosi veliku tetu or-
ganizmu. Zato je ienje creva meu pr-
vim koracima koje oboleli treba da prime-
ni.
Najbri i najlaki nain ienja creva je
konzumiranjem slane vode. U jedan litar
blago zagrejane iste negazirane vode is-
cedi se jedan limun i razmuti supena kaika
soli (po mogustvu morske). Ovaj litar sla-
ne vode obino se pije ujutru, nakon
usta-janja iz kreveta, pre bilo kakvog
konzumi-ranja hrane. Potrebno je da se
ova slana voda popije u nekom
razumno kratkom roku od 15 do 30
minuta.
Ukus slane vode nije najprijatniji, ali je
podnoljiv, a rezultat e biti vidljiv veoma
brzo. Osoba e veoma brzo imati
potrebu da ide u toalet, i to moda
nekoliko puta u kratkom vremenskom
periodu, ime e
creva biti oiena u velikoj meri. Ovaj pro
-ces ienja creva trebalo bi ponoviti u
pe-riodu od pet dana, na isti nain,
svakog jutra nakon ustajanja iz kreveta.
57
udo izleenja
ienje creva slanom vodom ne preporu-

uje se osobama koje su srani bolesnici,
dijabetiari ili imaju problema sa bubrezi-
ma. Kod njih se moe primeniti
klistiranje ili hidrokolon terapija.
Klistiranje je metoda unosa tenosti u de-
belo crevo preko anusa (analnog otvora) u
z pomo jednostavnog plastinog ili
gume-
nog balona, vree ili posude sa crevom. Za
ispiranje se koristi 1,5 do 2 litra mlake
vode, aja ili neke druge tenosti u koju
su ubaene odreene lekovite biljke.
Posuda sa tenou se najee okai na
vrata, a vrh cevi koja izlazi iz nje lagano
se ubaci u anus osobe koja najee lei
na boku. Vrh creva se namae vazelinom
da
bi lake uao u anus. Na kraju creva postoji
slavina kojom se regulie brzina protoka
tenosti u debelo crevo.
Nakon ubaene cele koliine tenosti u de-
belo crevo, osoba se par minuta okree
na jedan i drugi bok, lagano masirajui
sto-mak, da bi se tenost to bolje
razlila po crevima. Sve vreme mii
analnog otvora
58
Osnove izleenja
se dri stegnutim da tenost ne bi izala

iz debelog creva. Nakon toga se odlazi
u toalet i tenost izbacuje iz debelog
creva.
Ova metoda se moe primenjivati i vie
puta tokom dana, ako je potrebno.
Hidrokolon terapija je ienje debelog
creva uz pomo posebnog ureaja na stru-
ju koji ubacuje veliku koliinu tenosti (naj
-ee vode) u debelo crevo i u isto
vreme je izbacuje. Na taj nain se vri
temeljno ispiranje debelog creva, iako je
isti efekat mogue postii i obinim
klistiranjem ako se ono adekvatno
primeni.
Postoje i metode ienja creva preko po-
sebnih meavina lekovitog bilja koje se pije
u kapsulama ili razmuene u soku.
Vano je istai da je upala slepog creva
sa-mo napredniji oblik zatvora, a problem
se reava prestankom uzimanja hrane i
ie-njem creva.
ienje jetre. Jetra je jedan od glavnih fil
-tera organizma i najee je veoma
zat-rovana kod bolesnih osoba. Zato je
i-
59
udo izleenja
enje jetre obavezan deo programa leenja

kod skoro svake bolesti. Studije su poka-
zale da osobe koje su godinama patile od
odreenih zdravstvenih tegoba (kao to su
glavobolja, depresija i dr), su nakon samo
jednog tretmana ienja jetre osetile velik
o poboljanje, a nekada i potpuni
nestanak tegoba.
Najpoznatija tehnika ienja jetre je ona
koju je primenjivao uveni doktor Maks
Geron. U pitanju je tehnika klistiranja
kafom, kada se preko zidova debelog crev
a vri ienje jetre. Metoda se sastoji u
sle-deem:
U posudu se stavi litar vode da prokljua,
a onda se u vodu stavi oko 45 grama kafe
(po mogustvu organski uzgajane) ili tri
ajne kaiice, i ostavi se da kljua na la-
ganoj vatri 15 minuta. Onda se 250 ml
do-
bijene kafe pomea sa 750 ml vode da bi se
dobio jedan litar tenosti za klistiranje (vo-
da koja se mea sa kafom je na sobnoj tem-
peraturi tako da e dobijena meavina biti
mlaka).
60
Osnove izleenja
Zatim osoba legne na desni bok (na stranu

gde je jetra) i preko opreme za klistiranje
ubaci tenost u debelo crevo. U tom po-
loaju (leanjem na desnoj strani) osoba
provodi 12 do 15 minuta, povremeno
ma-sirajui stomak.
U sluaju da se prilikom klistiranja oseti bo
l u stomaku, potrebno je malo saviti noge
u kolenu i kuku, i jae masirati stomak da
bi se izdralo svih 12 do 15 minuta, kako
bi se ostvario efekat ienja jetre.
Nakon ovog vremena, osoba odlazi u to-
alet i izbacuje ceo sadraj iz creva.
Klistiranje kafom se moe vriti vie puta
dnevno, a najbolje je ujutru i u ranim po-
podnevnim satima. Oboleli od raka mogu
da vre ienje jetre na ovaj nain i pet pu-
ta dnevno.
Za ienje jetre mogu se koristiti i od-
reeni sokovi i biljne formule. ienje
jetre sokovima obino traje 40 dana kada
se svakoga dana, ujutru, nakon ustajanja,
na prazan stomak popije meavina od:
61
udo izleenja
- 250 ml isceenog soka od pomorandi i

jednog limuna ili 250 ml soka od jabuka
- 250 ml negazirane vode
- 1 eanj belog luka
- 1 kaika maslinovog ulja
- 1 cm umbira
Koliina belog luka i maslinovog ulja se
moe poveati i do etiri puta. Svi
sastojci se izmeaju u blenderu i zatim
popiju.
U procesu izleenja beli luk ima posebno
mesto jer predstavlja najjai prirodni an-
tibiotik. Preporuuje se uzimanje 3 do 8
velikih enjeva belog luka svakog dana.
Hidroterapija je jo jedan moan metod
prirodnog leenja. Preporuuje se primena
to toplije vode (da se osoba ne opee) i
hladne vode po jedan minut naizmenino,
nekoliko puta, na oboleli deo tela. Na taj
nain se poboljava protok krvi u tretirani
deo tela i samim tim ubrzava dotok hran-
ljivih materija, elija imunog sistema i
dru-gih subjekata koji podstiu proces
izlee-nja.
62
Osnove izleenja
Blaga masaa obolelog dela takoe dopri-

nosi poboljanju cirkulacije i moe se pri-
menjivati zajedno sa hidroterapijom.
Obavezan deo svakog procesa ienja
or-ganizma i izleenja je post na
sokovima.
Pod tim se podrazumeva konzumiranje sa-
mo sokova, vode i biljnih ajeva, bez upot-
rebe vrste hrane. Postoji pravilo koje glasi
: Kad god se oseamo loe ili bolesno,
tre-ba da preemo na sokove.
Isceeni sokovi su vrsta infuzije koja sko-
ro da ne prolazi proces varenja i na taj
na-in tedi energiju organizmu koju bi
inae
potroio na proces varenja, a na ovaj nain
je upotrebljava za rad imunog sistema i
drugih procesa samoizleenja. Tokom pos
-ta na sokovima konzumira se oko 3,5
ili
vie litara tenosti dnevno, od ega vie od
polovine ine ceeni sokovi.
Post na sokovima moe trajati jedan dan,
nekoliko dana ili mesec dana. Ako je mo-
gue, poeljno je da odrasli budu na
postu na sokovima bar pet dana, a da
posle toga
preu na konzumiranje vrste sirove biljne
63
udo izleenja
hrane u okviru koje mogu da budu uklju-

eni i sokovi, kao obrok, ili kao predjelo
nekih 15 minuta pre glavnog obroka (sok
se ne pije najmanje sat vremena nakon
konzumiranja vrstog obroka da se ne bi
poremetio proces varenja).
Za post na sokovima ne vai pravilo od
najmanje pet sati pauze izmeu obroka,
ve se sokovi mogu piti kad god osoba
poeli, obino na svakih sat ili sat i po
vre-mena, i u koliini koju eli, iako su
uobi-ajene doze 2,5 dl.
Sokovi se mogu razblaiti sa vodom ili se
mogu piti nerazblaeni odmah nakon ce-
enja. Piju se polako, gutljaj po gutljaj, tak
o to se svaki gutljaj prethodno kratko
pro-mulja u ustima i pomea sa
pljuvakom, a zatim proguta.
Najbolje je da se sokovi piju odmah nakon
to se iscede, a ne da stoje dugo nakon
ce-enja, jer se brzo kvare.
Sokovi mogu da budu na bazi voa ili po-
vra. Ponekad se u sok od povra moe
64
Osnove izleenja
dodati neko kiselo voe (kao jabuka), ili

se u sok od voa moe dodati zeleno
bilje (kao blitva, spana, kopriva i dr).
Najpoznatiji i najee korieni sokovi su:
- sok od argarepe
- sok od argarepe sa jednom kiselom ja-
bukom
- sok od 70% argarepe i 30% cvekle
- sok od 50% argarepe, 30% cvekle i 20%
jabuke
- sok od 70% argarepe, 20% cvekle i 10%
listova zelenog povra
- sok od jabuke
- sok od 40% jabuke, 40% groa i 20%
bilo kog plavog ili crvenog voa (malina,
kupina, borovnica, ljiva, vinja, trenja...)
Postoje i druge vrste ukusnih i dobrih so-
kova, a neki od recepata se mogu pogledati
u dodatku knjige.
Post na sokovima mogu da primenjuju i
zdravi ljudi, a praksa je pokazala da osobe
koje su na ovakvoj vrsti posta ne oseaju
glad, niti potrebu za vrstom hranom.
65
udo izleenja
U sokove se moe ubaciti kaiica samle-

venog lanenog semena ili drvenog (aktiv-
nog) uglja, koji dodatno potpomau i-
enje creva.
Upotreba posta na sokovima se pokazala
naroito delotvornom kod leenja obolelih
od raka, bubrenih bolesti i dijabetesa.
Nakon posta na sokovima, potrebno je
prei na konzumiranje sirove biljne hrane.
Tokom posta na sokovima i
konzumiranja sirove biljne hrane
potrebno je uzimati i odreene biljne
tinkture, specijalno prip-remljene za
odreenu vrstu bolesti, koje ubrzavaju
proces ozdravljenja i izleenja. Dejstvo
tinktura nee imati veliki efekat ako se
ne primeni kompletan program le-enja.
O mogunostima nabavke najboljih
tinktura moe se dobiti vie informacija na
kraju knjige. (Tinkture su koncentrisani
biljni ekstrakti koji imaju mnogo jae dej-
stvo nego ajevi.)
Tinkturama se moe dodati sok od trave
mladog jema i mlade penice, koji imaju
66
Osnove
izleenja
veliku hranljivu vrednost i snano terapeut

-sko dejstvo.
U najkraem, obrazac tretiranja skoro
sva-
kog oboljenja mogao bi da se prikae u e-
tiri koraka: 1. sokovi, 2. ienje organizma
, 3. sirova biljna hrana, 4. biljne
tinkture. Podrazumeva se da ceo
program izleenja prati prihvatanje
principa zdravog ivota koji su opisani u
prvom delu knjige.
U nastavku emo neto vie rei o poje-
dinim vrstama bolesti i nekim
specifinos-tima u procesu njihovog
izleenja.
67
Bolesti srca
Od bolesti srca umire najvie ljudi u savre-
menom svetu. Polovina svih smrtnih slu-
ajeva u zapadnim zemljama uzrokovano
je bolestima srca i krvnih sudova. Glavni
uzroci ovih oboljenja jesu konzumiranje
namirnica ivotinjskog porekla, duvana i
alkohola.
Podsetimo da holesterol koji zakreava
krvne ile ne postoji u biljkama, ve samo
u namirnicama ivotinjskog porekla. o-
vekov organizam proizvodi dovoljno ho-
lesterola koliko mu je potrebno, a svaki
dodatni unos moe da predstavlja veliki
problem. Kada se tome doda nikotin iz du-
vana, koji taloi holesterol na zidove krv-
nih sudova, dobijamo stanje gde krvne ile
postaju sve ue i ue. U sluaju da doe do
potpunog zakreenja krvne ile koja hrani
srce, prestaje dotok krvi, a samim tim i
68
Bolesti
srca
hrane za elije srca. Ukoliko ovo stanje po-

traje dva do tri minuta, dolazi do odumi-
ranja sranih elija i onoga to zovemo
infarkt ili srani udar. Krajnja posledica
esto bude smrt.
Ukoliko su zakreene krvne ile koje hrane
elije mozga, moe doi do odumiranja
modanih elija i onoga to zovemo log
ili modani udar.
Studije pokazuju da prelaskom na 100%
biljnu ishranu i odbacivanjem svih vrsta
otrova, dolazi do brzog i potpunog rege-
nerisanja krvnih ila i njihovog oienja.
Na slici na sledeoj strani moe se videti
snimak krvne ile kod koje je dolo do pro
-ienja nakon prelaska na biljnu
ishranu.
Naroito dobre potencijale za ienje krv-
nih ila imaju integralne itarice koje pose-
duju lecitin - supstancu koja na prirodan
nain isti krvne ile.
Veoma korisno u leenju sranih problema
jeste uzimanje ljute aleve paprike, 3 - 6
ka-iica dnevno, razmuene u vodi,
aju ili
69
udo izleenja
soku. Oboleli od srca trebali bi uvek da

imaju kod sebe ljutu alevu papriku.
Takoe, obloge od ricinusovog ulja, koje s
e
stavljaju na predeo srca, pokazale su se kao
vrlo korisne kod sranih oboljenja. Sa ko-
Krvna ila pre (A) i nakon prelaska na biljnu ishra-

nu (B).
70
Bolesti
srca
rienjem ricinusovog ulja treba biti op-

rezan jer se fleke na aravima i garderobi
veoma teko skidaju, dok se sa tela lako ski
-daju upotrebom sode bikarbone.
Jo jedan odlian prirodni preparat za ja-
anje srca jeste tinktura na bazi gloga
koja
predstavlja pravi regenerator srca. Glog se,
naravno, moe konzumirati i sirov, u bobi
-cama.
Post na sokovima je naroito koristan u sa-
vladavanju sranih problema, dok
tretman vodom (hidroterapiju) treba
oprezno ko-ristiti.
Treba rei da osoba moe imati zakreenje
krvnih sudova i do 80%, a da to i ne osea.
Zato se bolest srca i krvnih sudova
naziva tihi ubica - ona nastupa
iznenada i esto je smrtonosna. Iz tog
razloga je veoma vano da obratimo
panju na to kako i-
vimo i kako brinemo o svom srcu i krvnim
sudovima.
Dobra vest je da nam nisu potrebne ni-
kakve skupe operacije, baloniranje, ugrai-
71
udo izleenja
vanje stentova i dr. Problemi sa srcem i

krvnim sudovima mogu da se ree veoma
brzo i na prirodan nain.
72
Rak
U naem organizmu se odvijaju razliiti
procesi kojih nismo svesni. Nekada se de-
ava da neke nae elije mutiraju u elije
raka (detalji ovog procesa jo uvek nisu
do kraja razjanjeni, iako je jasno da su
oni
naroito izraeni kod osoba koje se ne pri-
dravaju zdravstvenih principa).
Zdrav organizam poseduje imuni sistem
koji prepoznaje strano telo - u ovom slu-
aju elije raka - i unitava ih. Meutim,
ukoliko ovek svojim nezdravim ivotom
oslabi svoj imuni sistem, onda on
nee biti u stanju da prepozna elije raka
i one e nastaviti da se umnoavaju - od
jedne e nastati dve, od dve -
etiri, od etiri - osam,
i tako redom, dok se ne stvori kancerogen
o tkivo koje je nekada mogue prstom
napi-pati. Pod odreenim okolnostima
neka od elija raka se otkai od
postojeeg kance-
73
udo izleenja
rogenog tkiva i putem krvotoka bude

pre-neta do nekog drugog dela
ovekovog tela gde se zakai za neki
organ i tamo nastavi da se umnoava. Na
taj nain nastaje ono to zovemo
metastaza.
Jedini nain da se pobedi rak jeste jaanjem
imunog sistema. Oboleli od raka moe da
se podvrgne zraenju, ali njime nee biti
otklonjen uzrok bolesti, ve e samo biti
unitene neke elije raka (kao i brojne okol
-ne zdrave elije). elije raka e se
ubrzo ponovo umnoiti i problem e
buknuti u veem obimu.
Operacijom se takoe mogu ukloniti neke
elije raka, ali najee e zajedno sa
njima biti uklonjen i neki vaan ovekov
organ, a uzrok problema nee biti reen.
Hemoterapija je takoe problematian ob-
lik tretiranja problema raka jer se radi o
pokuaju unitavanja elija raka putem ot-
rova koji se ubrizgava u venu obolelog.
Posledica je naglo slabljenje ve
posrnulog imunog sistema i brzo
propadanje obole-log.
74
Rak
Kao to smo rekli, jedini nain da se po-

bedi rak jeste jaanjem imunog sistema i
primenjivanjem svih principa zdravog ivo
-ta i ienja organizma. Pored posta
na
sokovima, klistiranja kafom, konzumiranja
sirove biljne hrane, naroito su
delotvorne
biljne tinkture za jaanje imuniteta i sokovi
od trave mladog jema i penice.
Najpoznatija biljka za jaanje imuniteta je
ehinacea, koja se moe kombinovati sa be-
lim lukom i ljutom alevom paprikom. Pos-
toje i druge biljne formule za jaanje imu-
niteta, kao to je tonik od belog i crnog
luka, umbira, rena i ljute aleve paprike,
koje su dostupne na tritu, a koje se mogu
i kod kue lako napraviti.
Nekada osoba obolela od raka ima velike
bolove, kao to je sluaj sa rakom jetre,
kada ovaj organ veoma otekne. U tom
slu-aju mogu se koristiti hladne obloge,
kao
to je plastina kesa sa ledom, ime se pos-
tie da bol utrne i da oboleli lake podnese
prelazni period dok imuni sistem ne
ojaa, i kancerogeno tkivo pone da se
povlai.
75
udo izleenja
Brojni sluajevi izleenih ljudi od raka

po-tvrdili su snagu prirodnih tehnika
leenja i njihovu delotvornost. U
nastavku emo neto vie rei o
specifinostima u tretira-nju pojedinih
tipova raka.
Rak dojke
U pitanju je oblik raka koji je najuestaliji
kod ena. Pored navedenih tehnika za ja-
anje imuniteta i ienje organizma prepo
-
ruljivo je na obolelu dojku stavljati obloge
od aloje, gaveza i bresta. Takoe, mogu
se stavljati obloge od sitno iseckanog
belog luka.
Rak grlia materice

Ovo je drugi najuestaliji oblik raka kod
ena. Studije pokazuju da ene iji su mu-
evi obrezani skoro nikada ne oboljevaju
od ove vrste raka.
Veoma esto ene odlaze na operaciju
na-vodnog raka grlia materice jer im je
on
76
Rak
pogreno dijagnostikovan. Naime, nakon

uraenog PAP testa, eni se esto
saopta-
va loa vest da ima rak grlia materice, iako
ga ona nema. Naime, PAP test ima 5
kate-
gorija. Kategorija 1 znai da je ena zdrava
. Kategorija 2 ukazuje na mogue
posedo-vanje upale, dok kategorija 3
ukazuje na
jai oblik upale, koji ne mora da znai da je
u pitanju rak. Veoma esto se testovi sa
kategorijom 2 i 3 tumae kao prisutnost
elija raka, to je potpuno netano.
Kate-gorije 4 i 5 definitivno znae
prisutnost elija raka. Zato je veoma
vano da ena bude dobro informisana o
znaenju rezul-tata PAP testa.
U procesu leenja ove vrste raka naroito
su delotvorni umeci od belog luka koji se
mogu koristiti na nekoliko naina. Jedan
nain je da se prve noi u vaginu ubaci
ve-liki eanj belog luka veliine palca, a
da se ujutru izvadi. Sledee veeri se novi
eanj zgnjei, i tako ceo i zgnjeen
ubaci u va-ginu, i ujutru ponovo izvadi.
Tree veeri
se novi eanj samo zasee na krike, da os
-
77
udo izleenja
tane ceo u komadu, i ubaci u vaginu, a ujut

-ru se izbaci. Na ovaj nain se
postepeno pojaava dejstvo belog luka.
Gnjeenjem i
seenjem belog luka oslobaa se supstanca
pod imenom alicin, koja ima snano dej-
stvo u tretiranju pomenutog problema.
Tretman primenjen tree veeri se prime-
njuje u periodu od dve sedmice. Nakon
toga moe da se napravi pauza, pa da se
nastavi sa tretmanom.
Drugi nain primene belog luka je inten-
zivniji i sastoji se od ubacivanja belog
luka ujutru, a ispiranja uvee, pa
ponovnim stavljanjem uvee i ispiranjem
ujutru. Za ispiranje se koristi tenost
koja se dobija miksovanjem u blenderu
sledeih sasto-
jaka: 850 ml vode, 60 ml jabukovog sireta,
jednog isceenog limuna i jednog velikog
enja belog luka. Tretman se primenjuje u
periodu od dve sedmice, a moe i due.
Podrazumeva se obavezna primena kom-
pletnog programa leenja koji je naveden
u prethodnom delu.
78
Rak
Kada govorimo o problemima vezano za

enske reproduktivne organe korisno je
napomenuti da kod 80% ena koje imaju
bolove tokom menstrualnog ciklusa, ti bo-
lovi nestaju nakon pranjenja creva to
predstavlja jo jedan pokazatelj vanosti
ienja organizma u leenju.
Preporuuju se takoe odreene biljne for-
mule za regulisanje delovanja enskih
hor-
mona koji umnogome pomau u reavanju
postojeih tegoba kod ena. Pomenute for
-mule (tinkture i tonici) dostupne su na
tr-itu, a neke od njih se preporuuju
na kraju knjige.
Rak prostate
Kod ove vrste raka naroito je potrebno
poboljati cirkulaciju u tom delu tela.
U tu svrhu koriste se tople obloge od
ricinuso-
vog ulja koje se stavljaju na predeo izmeu
analnog otvora i testisa. Ove obloge se
stavljaju u periodu od 10 minuta, a zatim
se umesto njih stavljaju hladne obloge sa
79
udo izleenja
ledom u periodu od 5 do 10 minuta. Mogu

se naizmenino stavljati ove obloge -
prvog dana, a zatim obloge od vinobojke
- dru-gog dana, i tako naizmenino vie
dana.
Sledei metod za poboljanje cirkulacije je
korienje toplih i hladnih klistira koji se
kratko zadravaju u debelom crevu, oko
par minuta. Topli klistir je temperature ok
o 39 stepeni Celzijusa, a hladni na
tempera-turi malo nioj od sobne.
Kod raka prostate veoma je delotvorno ko
-rienje umetaka od belog luka koji
se ubacuju u rektum (poslednji deo
debelog creva). Jedan vei eanj belog
luka se oljuti i ubaci u rektum, i ostavi
da stoji 12 sati. Postupak se ponavlja
svakog dana ne-koliko sedmica.
Rak jetre
Pored ve pomenutih tehnika za ienje
jetre, koristi se pomenuta formula u kojoj
se koncentracija belog luka i maslinovog
ulja povea tri puta, ali postepeno. Takoe
,
80
Rak
primenjuju se obloge od ricinusovog ulja

na oboleli deo tela, 2 do 3 puta dnevno,
kao i naizmenini topli i hladni tuevi na
pomenuti deo tela. Veoma je korisno pri-
menjivati masau na oboleli deo tela da bi
se poboljala cirkulacija.
Program ienja jetre obuhvata i ienje
ui, to je preduslov za kvalitetno ienje
jetre. Ceo program leenja prati i ienje
creva, kao i druge tehnike navedene u os-
novama izleenja.
Rak plua
U tretiranju ove bolesti od velike koristi
su aj i tinktura od lobelije, kao i obloge
od
ricinusovog ulja. Vrlo delotvorno je i kori
-enje osveivaa vazduha sa nekim
od esencijalnih ulja -
eukaliptusa, pitome nane ili ajnog drveta.
Nekada lobelija moe da izazove
povraa-nje, prilikom kojeg se izbacuju
otrovi iz
plua, to ne treba da uplai obolelu osobu.
81
udo izleenja
Takoe, veoma je delotvorno korienje

obloga od gline, pomeane sa vinobojkom,
crvenom detelinom i belim lukom, kao i
tinkturom od srenjaka.
Podrazumeva se da pacijent treba da
prih-vati i druge metode izleenja, koje
smo spomenuli, a naroito konzumiranje
dosta sokova.
Rak mozga
Pored pomenutih metoda izleenja, kod
raka mozga je korisno koristiti obloge od
gline koje su veoma delotvorne za
izvlae-nje otrova. Korisne su i obloge od
lobelije
i divljeg ruzmarina, koje se nanose na glav
u i ui.
U ovom tretmanu mogu se koristiti tink-
ture za smirenje nerava, to je najee vrlo
potrebno.
82
Rak
Leukemija
U tretmanu raka krvi (leukemije) najvaniji
su sokovi koji predstavljaju pravu transfu-
ziju. Studije pokazuju da prelaskom na
zdrav nain ivota i primenom prirodnih
metoda leenja dolazi do obnovljenja
ko-
tane sri koja predstavlja fabriku krvnih e
-lija. Zato je u programu izleenja od
le-ukemije potrebno podstai funkcije
ko-tane sri i izvriti proiavanje krvi.
Za proiavanje krvi naroito je delotvor-
no korienje tinktura ili ajeva od crvene
deteline, lobelije i aparala, koje se mogu
nabaviti na tritu.
Podrazumeva se da je za leenje bilo koje
vrste raka potrebna primena kompletnog
programa ienja organizma i jaanja imu
-niteta korienjem sokova, tinktura i dr.
83
Dijabetes
Glavni uzroci pojave dijabetesa (eerne
bolesti) jesu stres i konzumiranje masne
hrane. Pod masnom hranom se podrazu-
mevaju namirnice ivotinjskog porekla, a
studije pokazuju da najvie obolelih od ove
bolesti ima u zemljama gde se najvie kon-
zumiraju mleni proizvodi (Amerika, ved
-ska).
Brojni primeri izleenih pacijenata poka-
zuju da je mogue izleiti ne samo dijabete
s tipa 2, ve i dijabetes tipa 1 (dijabetes
zavi-san od insulina). Dva glavna koraka
u le-enju ove bolesti su prelazak na
100%
sirovu biljnu hranu i ceene sokove, i velik
a fizika aktivnost. Za poetak je
potrebno
provesti najmanje 5 do 7 dana samo na so-
kovima od povra, a nakon toga prei na
sirovu biljnu hranu.
84
Dijabetes
Rezultati su vidljivi veoma brzo, posle sa-

mo par dana. Dovoenjem nivoa eera u
krvi u normalne okvire dolazi do
momen-
talnog povlaenja svih drugih prateih pro
-blema koje izaziva dijabetes, kao to
su
problemi sa vidom, bubrezima, krvnim su-
dovima i dr. Pacijenti koji su na insulinu
mogu da prate svoje nivoe eera u krvi i
sa njegovim padom da polako smanjuju
doze insulina, a uz uporan i disciplinovan
rad da ga potpuno izbace iz upotrebe.
Najbolja biljka za dijabetiare je beli luk ko
-ji sniava koliinu eera u krvi i
podstie produkciju insulina. Takoe,
ljuta aleva paprika je veoma korisna u
leenju dija-betesa jer poboljava
cirkulaciju. Bobice kleke su takoe vrlo
delotvorne jer podsti-u rad pankreasa.
Kod osoba kod kojih je dijabetes napre-
dovao, a nije leen, dolazi do pojave gan-
grene na prstima, najee nogu. U tom
sluaju primenjuju se hidroterapijski tret-
mani tako to se noge potope u to
topliju vodu, u kojoj su razmueni
umbir i ljuta
85
udo izleenja
aleva paprika. Nakon nekoliko minuta,

noge se stavljaju u drugu posudu sa hlad-
nom vodom, a ceo postupak se ponavlja
vie puta.
86
Oboljenja miia,
kostiju i koe
Najbolji lek za opekotine jesu hladne ob-
loge. Takoe, veoma delotvorna je mast o
d gaveza, ulje od peninih klica i med.
Post na sokovima dodatno podstie
izleenje i regeneraciju koe.
Za izleenje tkiva miia i kostiju veoma su
korisne obloge od arnike, kantariona i ne-
vena. Naroito je blagotvorno delovanje
arnike kod modrica i preloma.
U praksi se veoma korisnom pokazala B-
F-C formula (bone-flesh-cartilage - kost,
tkivo-hrskavica) koju je primenjivao dr
Don Kristofer. Glavni sastojci ove for-
mule su hrastova kora i koren gaveza, i ona
se moe nabaviti na tritu.
Kod nekih povreda kostiju, kime,
kolena, lakta i dr, potreban je poseban
tretman re-laksacije i nametanja
povreenih organa, a naa iskustva sa
pacijentima su zaista ve-
87
udo izleenja
oma ohrabrujua jer smo uspeli kod naj-

veeg broja obolelih da potpuno regene-
riemo tkivo i izbegnemo operaciju. Za
vie informacija o rezultatima na ovom
polju mogu se pogledati svedoanstva opo
-ravljenih osoba na naem veb sajtu.
Treba napomenuti da je glavni uzrok
obo-ljenja kime i bolova u leima kod
savre-menog oveka uzrokovan loim
ivotnim navikama koje ukljuuju slabu
fiziku ak-
tivnost, previe sedenja i leanja, konzumi-
ranje narkotika i nezdravu ishranu.
88
Nervna oboljenja
Postoje veoma dobre biljne formule za sti-
mulaciju i regeneraciju nerava. Prva for-
mula se zasniva na semenu ovsa, semenu
celera i kapici, a druga na lobeliji, kapici i
divljem ruzmarinu.
Unos vitamina B je naroito vaan u lee-
nju nervnih oboljenja. U tabeli na strana-
ma 22 i 23 dat je prikaz najboljih izvora
ovog vitamina, a nekada se moe koristiti
i inaktivisani kvasac prilagoen
ljudskoj upotrebi.
ienje creva i fizika aktivnost su prove-
reno dobre metode za reavanje ove vrste
problema. Takoe hidroterapija, kao to je
leanje u kadi napunjenoj toplom vodom,
blagotvorno deluje na nervni sistem.
Masaa je takoe veoma korisna u tretira-
nju nervnih oboljenja, kao i upotreba
ajeva i tinktura, kao to su aj od divljeg
89
udo izleenja
ruzmarina i posebne biljne formule, kao

to je B&B tinktura koju je uspeno
koris-tio dr Don Kristofer.
90
Problemi sa vidom
Do oteenja vida najee dolazi zbog
preteranog naprezanja oiju. Drugi uzrok
je nezdrav nain ivota ime se truje ceo
organizam, ukljuujui i organ vida.
Problem sa dioptrijom se brzo i uspeno
moe reiti primenom zdravih navika, od-
maranjem oiju i primenom jednostavnih
vebi za poboljanje vida. Pod odmara-
njem oiju se podrazumeva dlanovanje i
noenje rupiastih naoara.
Dlanovanje je jednostavna tehnika koja se
sastoji od postavljanja dlanova na zatvo-
rene oi u periodu od nekoliko minuta.
Ova tehnika se moe primenjivati vie put
a
tokom dana. Osobe koje imaju problem sa
glaukomom trebaju biti oprezne sa
prime-nom dlanovanja jer se njime
poveava pri-tisak na oni mii.
91
udo izleenja
Noenje rupiastih naoara je jo jedna

tehnika odmaranja oiju, kada je vei deo
oka pokriven, a pogled se fokusira na tan
o
utvreno polje posmatranja. Rupiaste na-
oare se ne mogu koristiti za preciznija
posmatranja, kao to je itanje ili vonja au
-tomobila, ali su vrlo korisne prilikom
et-
nje, odmaranja i sl. Svako ko samo jednom
pogleda kroz rupiaste naoare videe ko-
liko se vid izotrava njihovim korienjem.
Vano je istai da upotreba klasinih na-
oara ne poboljava vid. Klasine naoare
sa dioptrijom su samo pomagalo koje
omoguava oveku da trenutno bolje vidi,
ali ne ine nita na unapreenju vida.
Vebe za oi pomau da doe do smanje-
nja dioptrije i do potpunog izleenja. One
se sastoje od masae oiju i lica, sunanja
lica zatvorenim oima, dlanovanja i
raznih tehnika pomeranja oiju, od
kojih emo navesti neke:
- podsticanje perifernog vida se postie ta-
ko to se komad tamnog papira, veliine
5 x 10 cm, zalepi na gornjem delu nosa
tako
92
Problemi sa
vidom
da delimino pokriva oba oka. Onda se ru-

ke podignu sa strane, i pomeraju, a
jednim pa drugim okom se vri
posmatranje po-meranja blie ruke i
njenih prstiju.
- vebe itanja tako to se isti kratak tekst
ispie na papiru velikim, srednjim i malim
slovima, a onda se polako ita tekst po
tekst, itanjem najpre teksta sa krupnim
slovima, i tako ukrug vie puta. Onda se lis
t papira sa tekstom moe okrenuti
naopako
pa postupak itanja ponoviti, s tim da treb
a dopustiti oima da polako
prepoznaju izokrenuta slova na papiru.
- naizmenino posmatranje predmeta na
velikoj daljini u prirodi, predmeta na
sred-njem rastojanju od nas (u odnosu na
uda-ljeni predmet) i posmatranje vrha
isprue-nog dlana koji smo postavili na
oko pola metra ispred naih oiju.
Posmatranje sva-ke take se vri
naizmenino po 10 do 15 sekundi vie
puta (i do sto puta u jednoj vebi).
93
udo izleenja
Vebe se mogu ponavljati vie puta tokom

dana, a to se ee budu ponavljale, is-
pravljanje vida e biti bre.
Odlina tehnika za uklanjanje katarakte i
unapreenje vida je korienje vodenog
rastvora ljute aleve paprike koja se stavlja
u oko nekoliko puta dnevno. Ovom meto-
dom oko se podstie da suzi i da na taj
nain izbacuje estice koje su dovele do za-
prljanja oka.
94
Oboljenja bubrega
Najbolja tehnika za leenje bubrega je kon-
zumiranje velike koliine negazirane vode
svakoga dana. Dobro je u litar vode ubaciti
sok od jednog limuna, malo ljute aleve pap
-rike i javorovog sirupa (ili meda) radi
uku-sa.
Takoe, za ienje bubrega mogu se ko-
ristiti ajevi i tinkture na bazi bobica kleke,
listova medveeg groa i kukuruzne svile
, koji su dostupni na tritu, a koje
prepo-ruujemo na kraju knjige.
Problemi sa kamenom u bubregu nastaju
zbog konzumiranja namirnica ivotinjskog
porekla, gaziranih pia i drugih
rafinisanih
proizvoda. Kamen u bubregu se moe ras-
tvoriti korienjem raznih formula, od
ko-jih je najpoznatija formula koja se
sastoji
od: 30 mg korena hortenzije, 30 mg crvene
konopljue, 15 mg korena belog sleza i litar
95
udo izleenja
isceenog soka od jabuke. Biljke se sitno

iseckaju, ubace u sok od jabuke i ostave
da odstoje preko noi. Ujutru se smesa
pro-kuva 15 minuta, a nakon hlaenja
iscedi i pije tokom dana u dozama od
60 ml na svakih sat vremena.
Istog dana kada se stavlja meavina
biljaka u sok da odstoji, stavlja se da
odstoji ista takva koliina soka i biljaka,
koja se sutra ujutru ne kuva, nego se
stavlja u friider i preko dana vie puta
muka. Prvog dana se pije prokuvani sok
sa pomenutim bilj-kama, a drugog i
treeg dana se pije po pola litre
neprokuvanog soka koji je stajao u
friideru - po 30 ml na svakih sat vre-
mena.
Tih dana pije se i voda (bar pola litre dnev-
no), kao i ceeni sokovi po izboru.
Postu-pak se moe ponoviti vie puta
dok se kamenje u bubregu potpuno ne
rastvori. Bilo bi poeljno tokom
tretmana biti na postu na sokovima, a
podrazumeva se da treba izbegavati
gazirana pia i sve namir-nice
ivotinjskog porekla.
96
Oboljenja
bubrega
Kod upale bubrenih kanala veoma je ko-

risno svakoga dana konzumirati 5 do 6
veih enjeva belog luka.
97
Autizam i oboljenja
mozga
Do oteenja ili unitenja modanih elija
moe doi na mnogo naina. Osobe kod
kojih su zakreene krvne ile, koje dopre-
maju hranu preko krvi u mozak, esto
do-ivljavaju log -
odnosno odumiranje odre-enih
modanih elija i gubitak odreenih
funkcija organizma.
Autizam kod dece se pojavio sredinom 20.
veka i predstavlja jo jednu vrstu
oteenja modanih elija koje uzrokuju
poremeaj u govoru, mentalnu retardaciju
i dr. Ovde je vrlo zanimljivo zapaziti da
deca koja se
ne vakciniu ne oboljevaju od autizma, kao
to je sluaj sa Amiima (populacija od oko
350.000 ljudi u Americi koji ive u
prirodi
i bave se organskom proizvodnjom hrane).
Studije pokazuju da mozak ima potencijal
da regenerie svoje elije i to je jo vanije
- da stvara nove elije i tako obnovi svoje
98
Autizam i oboljenja
mozga
izgubljene funkcije. U procesu izleenja

takvih zdravstvenih problema potrebno je
strpljenje i upornost.
Postoje brojni primeri odraslih ljudi i
dece koji su bili paralizovani, autistini, i
imali druge poremeaje uzrokovane
gubitkom
odreenih modanih funkcija, kod kojih su
se funkcije potpuno povratile. Rad majke
sa obolelim detetom je ovde vrlo vaan.
Postoje primeri gde su majke upornim ma-
siranjem tela paralizovanog deteta, peva-
njem pesmica, pokazivanjem ljubavi prem
a detetu, uz primenu ostalih metoda
unap-reenja zdravlja, uspele da
podstaknu re-generaciju modanih elija
i povrate iz-gubljene funkcije kod svoje
dece. Iste teh-nike se mogu primeniti i
kod odraslih, i
rezultati su zaista impresivni, bez obzira da
li su u pitanju posledice loga ili nekog dru-
gog problema.
99
Sida
Iako veina smatra da je sida neizleiva bo-
lest studije pokazuju da organizam ima po-
tencijal da izbaci iz sebe HIV virus koji
izaziva sidu, ili u sluaju razvoja bolesti
da
je pobedi. Problem se reava prelaskom na
program zdravog ivota i jaanja imunog
sistema.
Kod obolelih od side naroito je vano
konzumiranje tinktura za jaanje imuniteta
, kao to je tinktura od ehinacee, koja
se moe piti u dozama i do 350 kapi
dnevno, kao i konzumiranje aja od
korena ehi-nacee. U isto vreme piju se
velike koliine
ceenih sokova, naroito od argarepe, ko-
rena i listova cvekle.
Upotreba hidroterapije je takoe veoma
vana u programu izleenja od side, kao i
upotreba ljute aleve paprike, jer su oboje
veoma vani za poboljanje cirkulacije.
100
Sida
Rad sa pacijentima je pokazao da se za

sa-mo par dana veoma poboljava krvna
sli-ka, ali je sa tretmanom potrebno
nastaviti, jer je za potpuno izleenje
nekada potreb-no vie meseci.
U reavanju ovog zdravstvenog
problema, kao i prethodno navedenih,
primenjuje se kompletan program
ienja organizma.
101
Psihika oboljenja
Postoje oboljenja koja se ne mogu
tretirati samo fizikim ienjem
organizma, kon-zumiranjem tinktura i
primenom drugih
poznatih metoda prirodnog leenja. U slu-
aju oboljenja kao to su izofrenija, epi-
lepsija, depresija, panini napadi i dr, pot-
rebna su odreena znanja i tehnike koje
se ne mogu proitati u savremenim
medicin-skim udbenicima.
Ve smo govorili o znaaju duhovnosti
za ovekovo zdravlje, i naveli smo Sveto
Pis-
mo ili Bibliju kao najbolji izvor informacija
ove vrste. I upravo u tretiranju ovakvih vrs
-ta oboljenja bez Svetog Pisma
ne moemo ostvariti vidljive rezultate.
Naime, teologija ili nauka o Bogu, govori
o posebnim stanjima u koja ljudi dolaze
kada kre zakone zdravlja i moralne prin-
cipe. Veoma esto ljudi bivaju opsednuti, a
102
Psihika oboljenja
da toga nisu svesni. Bog nas u Svetom Pis-

mu obavetava da On moe da deluje na
na duh svojim Svetim Duhom, ali da ta-
koe na duh moe da bude opsednut ili
povreen od strane duhovnih bia koja o-
vek nije u stanju da vidi. U pitanju su bia
koja Sveto Pismo naziva demonima. Po
d odreenim uslovima osoba moe da
bude opsednuta demonima ili
demonizovana.
Ono to je sigurno jeste da osoba koja po-
tuje fizike i duhovne zakone zdravlja, i iv
i moralno, ne moe da dospe u ovakva
sta-
nja. Problemi ovakve vrste deavaju se kod
osoba koje upranjavaju kocku, alkohol,
duvan, droge, ulaze u predbrane i van-
brane polne odnose, sluaju destruktivnu
muziku i gledaju filmove sa slinim sadra-
jem, a sigurno najopasnija aktivnost ovakv
e
vrste je odlaenje kod vraara, magova, as-
trologa, lanih iscelitelja i drugih slinih
osoba koji predstavljaju kanale preko kojih
demoni opsedaju ljude.
Poseban oblik manipulacije ljudima pred-
stavljaju navodne tehnike izleenja i
relak-
103
udo izleenja
sacije koje su povezane sa hinduistikim re

-
ligijama, a koje predstavljaju suptilno prizi-
vanje demona, koje veoma esto
nesvesno rade njihovi promoteri. U
takve tehnike spadaju: joga, meditacija,
akupunktura, akupresura, homeopatija,
iridologija, re-fleksologija i dr. U pitanju
su tehnike ko-jima ljudi bivaju
opsednuti, kratkotrajno osete olakanje, a
zatim dou u mnogo te-a stanja nego na
poetku tretmana.
U procesu izleenja od ovakvih vrsta
obo-ljenja od izuzetne vanosti je
upoznavanje sa osnovnim principima
teologije i upra-
njavanje molitve koja predstavlja jednosta-
van razgovor sa Bogom, a koji se odvija
u mislima ili tihim izgovaranjem molitve
u tiini svoje sobe, u kojem se ovek
zahva-ljuje Bogu za sva dobra koja mu je
dao, i
upuuje rei molbe da mu pomogne da bo-
lje razume problem sa kojim se suoava i
da ga na najbolji nain rei. Praksa je po-
kazala da se ovakve vrste oboljenja bez
Bojeg delovanja ne mogu reiti.
104
Ostala oboljenja
U ovoj knjizi naveli smo neke od najeih
zdravstvenih problema sa kojima se ljudi
susreu. Postoje brojna druga oboljenja ko
-ja nismo spomenuli, kao to su
Alchajme-rova bolest, Parkinsonova
bolest, multipla skleroza, paraplegija,
kvadriplegija, artritis, lupus, emfizem,
demencija itd.
Za sva ova oboljenja vai isti princip -
sva su izleiva, ako je osoba
disciplinovana i uporna u primeni
zdravih ivotnih navika i principa
unapreenja zdravlja i ienja
organizma. U tretmanu svih ovih bolesti
potvren je poznati medicinski princip da
ne postoje neizleive bolesti.
Za vie informacija o tretiranju ovih i
dru-gih oboljenja moe se pogledati
literatura na naem sajtu ili nas moete
kontaktirati putem naeg veb sajta.
105
106
Dodatak
PRIPREMA
ZDRAVE
HRANE
108
Uvod
U narednim poglavljima izneemo neke od
recepata za pripremanje ceenih sokova,
obroka u ai, slanih i slatkih jela, biljnih
mleka i sladoleda. U literaturi se mogu
pronai brojni drugi recepti koji ukljuuju
i guste i zelene sokove. Ponueni recepti s
e
mogu pripremiti, ali takoe mogu biti ideja
za neke nove recepte koje svako moe da
kreira prema svojoj elji.
Gusti sokovi se jo zovu ejkovi i predstav
-
ljaju meavinu kompletno izmiksanih bilja-
ka u blenderu. Zeleni sokovi su ceeni ili
gusti sokovi u koje se ubacuje sok ili celi
listovi zelenog bilja, kao to su spana,
blitva, kopriva i dr. Obroci u ai sadre
u sebi oraaste plodove i semenke koji
se melju i meaju sa ceenim, gustim i
zele-nim sokovima.
109
udo izleenja
Slatka jela su ona koja su zasnovana na

vou, a slana na povru. Biljna mleka su
meavina oraastih plodova i vode, sa do-
datkom voa.
Svi navedeni recepti su napravljeni isklju-
ivo od sirovih biljaka bez termike ob-
rade.
Uivajte!
110
Sokovi
SOKOVI OD POVRA
Sok antioksidant
Sastojci:
- 3 celera
- pola crnog luka
- eanj belog luka
- 1 stabljika brokolija
- 1 jabuka
Sok od cvekle
Sastojci:
- 2 cvekle
- 2 argarepe
- 2 jabuke
Priprema:
U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u
au.
111
udo izleenja
Sok od cvekle 2
Sastojci:
- 3 cvekle
- 1 cm korena umbira
- 1 paprika
- 2 jabuke
- 1 eanj belog luka
- 2 celera
Priprema:
au.
Sok od brokolija i argarepe

Sastojci:
- 1 stabljika brokolija
- 2 argarepe
- 1 jabuka
Priprema:
au.
112
Sokov
i
Sok od kupusa
Sastojci:
- 1/8 kupusa
- 4 lista spanaa
- 2 granice ruzmarina
- 2 argarepe
- 1 jabuka
Priprema:
au.
Sok od argarepe
Sastojci:
- 3 argarepe
- 6 listova spanaa
- 1 eanj belog luka
- pola limuna
- prstohvat aleve paprike
Priprema:
au.
113
udo izleenja
Sok od argarepe i jabuke

Sastojci:
- 4 argarepe
- 2 celera
- 1 jabuka
- 4 stabljike peruna
Priprema:
au.
Sok od karfiola
Sastojci:
- 1/2 karfiola
- 1/8 kupusa
- 2 argarepe
- 2 celera
- 1/4 crnog luka
- 1 jabuka
Priprema:
au.
114
Sokov
i
Antibiotik sok
Sastojci:
- 2 argarepe
- 1 eanj belog luka
- 1 aka majine duice
- 1 paprika
- 1/2 krastavca
- 1 jabuka
Priprema:
au.
Sok od brokolija i umbira

Sastojci:
- 2 stabljike brokolija
- 1 eanj belog luka
- 1/8 kupusa
Priprema:
au.
115
udo izleenja
Sok snage
Sastojci:
- 4 stabljike celera
- 3 granice peruna
- 1 argarepa
- 1 eanj belog luka
- 1 olja kelja
Priprema:
au.
Zeleni sok
Sastojci:
- stabljika brokolija
- pola krastavca
- pola paprike
- 2 granice peruna
Priprema:
au.
116
Sokov
i
Sok za imunitet
Sastojci:
- 2 argarepe
- 1 eanj belog luka
- 1 jabuka
- pola limuna
Priprema:
au.
SOKOVI OD VOA
Sok od jabuke i kruke
Sastojci:
- 2 jabuke
-2
kruke
- 1/2 olje crnog ili belog groa
- 1/2 ajne kaiice cimeta
Priprema: U sokovniku iscediti svo voe.
Sipati u veliku au. Dodati cimet.
117
udo izleenja
Jesenji osveiva
Sastojci:
- 3 kruke
- 2 breskve
- 1 jabuka
- 1/2 limuna, oljutenog
Priprema:
au.
Najbolje bobice
Sastojci:
- 1 olja borovnica
- 1 olja trenji ili vinji
- 1/2 olje groa
- 1/4 dinje
Priprema:
au.
118
Sokov
i
Beta sok
Sastojci:
- 3 argarepe
- 2 kajsije
- 1/4 dinje
Priprema:
au.
Beta-karo
Sastojci:
- 3 argarepe
- 3 kajsije
- 3 breskve
Priprema:
au.
119
udo izleenja
Crni ananas
Sastojci:
- 1 olja kupina
- 2 krike ananasa
- 1/2 olje borovnica
- 1/2 olje malina
- 3 granice peruna
Priprema:
au.
Sok od borovnice
Sastojci:
- 1 olja borovnica
- 1 olja treanja ili vianja
- 1/2 olje crnog groa
- 1/2 olje malina
Priprema:
au.
120
Sokov
i
C sok
Sastojci:
- 1 grejpfrut
- 2 pomorande
- 3 kivija
- 6 granica peruna
Priprema:
au.
Sjaj trenje
Sastojci:
- 1 olja treanja ili vianja
- 1 grejpfrut
- 1 jabuka
- 1 aka cvetova kamilice (po potrebi)
Priprema:
au.
121
udo izleenja
Otvoreni sok
Sastojci:
- 2 olje jagoda
- 2 argarepe
- 1 pomoranda
Priprema:
au.
Sok od grejpfruta
Sastojci:
- 1 pomoranda
- 2 grejpfruta
- 1 limun, oljuten
Priprema:
au.
122
Sokov
i
Snaga pomorande
Sastojci:
- 1 pomoranda
- 3 argarepe
- 1 jabuka
Priprema:
au.
Sok od kruke i ananasa

Sastojci:
- 2 kruke
- 1/4 ananasa
- 1 olja groa
- 1 limun, oljuten
Priprema:
au.
123
udo izleenja
Sok od ananasa i citrusa

Sastojci:
- pola ananasa
- 2 pomorande
- 1 limun
Priprema:
au.
Sok od malina
Sastojci:
- 1 olja malina
- 1 jabuka
- 2 pomorande
Priprema:
au.
124
Sokov
i
Limunada od jagoda i pomorande

Sastojci:
- 1 olja jagoda
- 1 limun
- 2 pomorande
- 1 olja vode
Priprema:
au.
Letnji nektar
Sastojci:
- 3 nektarine
- 2 kajsije
- 1 olja borovnica
- 2 breskve
- 2 ljive
Priprema:
au.
125
udo izleenja
Letnji sok
Sastojci:
- 4 kajsije
- 1 olja groa
- 4 breskve
- krika lubenice od 5 cm
Priprema:
au.
Suneva energija
Sastojci:
- 1 olja jagoda
- 1 olja crnog groa
- 1 pomoranda
Priprema:
au.
126
Sokov
i
Sok od lubenice i jagoda

Sastojci:
- krika lubenice od 5 cm
- 1 olja jagoda
- 1/2 olje malina
Priprema:
au.
127
Obroci u ai
Obrok za jake kosti
Potrebno:
- 1 banana
- 2 kruke
- 1 breskva
- 4 supene kaike mlevenog susama
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
Sve sastojke izblendati 1 min.
Detoks obrok
Potrebno:
- 1 banana
- 1 mango
- aka iseckanog ananasa
- 4 supene kaike mlevenog lana
128
Obroci u
ai
- 4 suve kajsije
- 500 ml vode
Priprema:
D obrok
Potrebno:
- 1 banana
- 2 kivija
- 1 pomoranda
- sok od jednog limuna
- 50 g badema
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
Digestivno osveenje
Potrebno:
- 1 banana
- aka iseckane lubenice
- 1 kruka
129
udo izleenja
- 50 g indijskog oraha
- 1 supena kaika suvih brusnica
- 1 cm umbira
- 500 ml vode
Priprema:
Osveenje u ai
Potrebno:
- 1 banana
- aka iseckane dinje
- aka sveih smokvi
- 50 g brazilskog oraha
- 4 suve ljive
- prstohvat svee nane
- 500 ml vode
Priprema:
130
Obroci u
ai
Rajski obrok u ai
Potrebno:
- 2 jabuke
- 1 pomoranda
- 250 ml soka od groa
- 4 supene kaike namoenog ovsa
- 250 ml aja od svee nane
- 4 supene kaike javorovog sirupa
Priprema:
Zeleni obrok
Potrebno:
- 1 banana
- 1 avokado
- 1 jabuka
- 4 supene kaike namoenog jema
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
131
udo izleenja
Imuno obrok
Potrebno:
- 1 pomoranda
- 2 kivija
- aka iseckane dinje
- 50 g oraha
- 4 suve smokve
- 500 ml aja od ehinacee
Priprema:
Karotinski obrok
Potrebno:
- 2 jabuke
- 2 argarepe
- 1 ljuta paprika
- 4 supene kaike oljutene namoene
heljde
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
132
Obroci u
ai
Beta obrok
Potrebno:
- 2 paradajza
- 1 avokado
- aka spanaa
- 50 g lenika
- 250 ml soka od argarepe
- 250 ml vode
- 1/2 ajne kaiice soli
Priprema:
133
Slatka jela
Spartanski obrok
Potrebno:
- 100 g jagoda
- 100 g borovnica
- 1 banana
- 4 supene kaike mlevenog indijskog
oraha
- 4 urme
Priprema:
Sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro izme-
ati.
Havajski obrok
Potrebno:
- 2 kruke
- 1 breskva
- 1 banana
134
Slatka
jela
- 6 supenih kaika mlevenog susama

- 4 suve smokve
Priprema:
Sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro
izme-ati.
Edenski obrok
Potrebno:
- 1 pomoranda
- 1 jabuka
- 1 mango
- 4 supene kaike mlevenog lana
- 2 supene kaike suncokreta
- 4 urme
- 250 ml soka od groa
Priprema:
Jabuku izrendati, pomorandu i mango ise
-i na kockice. Izblendati lan, suncokret
i urme sa sokom od groa i preliti
preko voa.
135
udo izleenja
Sunani obrok
Potrebno:
- 1/2 ananasa
- 1 kivi
- 1 banana
- 4 supene kaike jema
- 2 supene kaike badema
- 4 suve kajsije
Priprema:
Jeam namoiti preko noi u vodu.
Ujutru isprati tri puta i procediti. Dodati
ananas
iseckan na kockice i ostale sastojke spojiti i
promeati.
Voni ruak
Sastojci:
- 150 g semena suncokreta
- 100 g suvog groa
- kora jedne pomorande
- 100 g urmi
- 4 kaike mlevenog badema
Priprema:
Suvo voe namoiti preko noi u vodu,
136
Slatka
jela
ocediti vodu, i pomeati sa suncokretom

u maini za mlevenje mesa. Dodati
naren-danu koru od pomorande. Zatim
uz do-davanje vode zamesiti gusto testo.
Praviti loptice i spljotiti ih u male
lepinjice. Uva-
ljati ih u mleveni badem i staviti na toplom
mestu ili na sunce da se prosue i
postanu hrskave. Po njima poreati svee
voe.
Predlog:
Za svee voe uzeti jagode ili maline, a pre
-ko njih nakapati sokom od ceenog
limu-na.
Obrok od urmi i prosa

Sastojci:
- 200 g prosa, potopljenog u vodi preko
noi
- 200 g urmi
- 400 g sveeg voa, po elji
- 1/3 kaiice cimeta
- med po elji
- za ukras maline ili jagode
137
udo izleenja
Priprema:
Ocediti proso, urme samleti u maini za
mlevenje mesa, dodati proso sa cimetom i
sve ostale sastojke. Promeati, ukrasiti jago
-dama.
Ruak od dinje i rogaa

Sastojci:
- 1/2 dinje
- 100 g semena suncokreta
- 50 g kokosovog brana ili svee
rendanog kokosa
- 100 g smokava
- 5 kaika rogaa u prahu
- 2 kruke
Priprema:
Voe oprati, izvaditi kotice, izrezati na
krike, pomeati sa suncokretom i smok-
vama, a zatim samleti u maini za mlevenje
mesa. Dodati kokos i roga, umesiti i
nap-
raviti veknu. Ostaviti da malo odstoji, a za-
tim veknu isei i komade ukrasiti izre-
zanim pomorandama.
138
Slatka
jela
Predlog:
Umesto pomorandi mogu se staviti
ljive punjene orasima, ili kupine, ili sok
od isce-enog limuna.
Edenski ruak od voa i oraha

Sastojci:
- 3 zrele banane
- 1 papaja ili 1/2 dinje
- 200 g jagoda
- sok od 1 limuna
- 3 kaike grubo iseckanih oraha
- prstohvat mukatnog oraha
Priprema:
Zgnjeiti banane i jagode, dodati limun i
pomeati sa narendanom dinjom. Dodati
badem i mukatni orah, i dobro promeati.
Staviti u posude i ostaviti da se ohladi.
139
udo izleenja
Obrok od ljiva i oraha

Sastojci:
- 20 zrelih ljiva
- 20 komada oraha
- 1/2 kaiice cimeta
- 500 g kupina
- 200 g suvih smokava
- sok od 1 limuna
- 1 dl vode
Priprema:
ljive oprati, izvaditi kotice. Orahe pome-
ati sa cimetom i staviti orah u svaku ljivu.
Staviti ljive u veu teglu ili posudu. Smok-
ve samleti u maini za mlevenje mesa, a
zatim im dodati zgnjeene kupine. Dodati
sok od limuna i 1 dl vode. Sve to istresti
preko ljiva i ostaviti da se ohladi.
140
Slatka
jela
Sutlija sa bananama
Sastojci:
- 100 g pirina, potopljenog u vodi preko
noi
- 3 banane
- sok od 1/2 limuna
- 1 kaika meda
- prstohvat cimeta
- jagode za dekoraciju
Priprema:
Namoen pirina samleti i dodati zgnje-
ene banane i ostale sastojke. Ukrasiti jago
-dama.
Punjene breskve u sosu od jagoda

Sastojci:
- 7-8 breskvi
- 100 g suvog groa
- 1/3 kaiice mukatnog oraha
141
udo izleenja
Sos:
- 200 g jagoda
- 1/2 kaiice nane
- 3 kivija
- 1 kaika meda
Priprema:
Izvaditi kotice iz breskvi, samleti suvo
groe i orahe, i dodati mukatni orah, i sa
nekoliko kaika vode sve promeati. Sa tim
puniti breskve i poslagati ih u lep sud.
Sos: Zgnjeiti jagode i kivi, pomeati sa na-
nom, dodati med i posuti po breskvama.
Mak sa bananom i dinjom

Sastojci:
- 100 g mlevenog maka
- 50 g suvog groa
- 1 kaika meda
- sok od 1/2 limuna
- 500 g dinje
- 1 banana
- prstohvat nane
142
Slatka
jela
Priprema:
U mleveni mak dodati suvo groe, med,
zgnjeenu bananu, limunov sok i prome-
ati. Dinju izrezati na kockice i pomeati sa
makom.
Voni obrok
Sastojci:
- 2 kivija
- 200 g groa
- 1 aa klica od penice
- sok od 1/2 limuna
- 100 g suvih ljiva
- 1 kruka
- 1 kaika meda
- prstohvat cimeta
Priprema:
ljive sitno izrezati, dodati cimet, kivi i iz-
rezanu kruku. Pomeati sa ljivom, naka-
pati limunovim sokom, dodati klice i
groe. Po elji zasladiti medom.
143
udo izleenja
Klice od penice sa makom

Sastojci:
- 150 g isklijale penice
- 2 kruke
- 1 pomoranda
- 1 jabuka
- 2 ae mlevenog maka
- 2 kaike meda
- 1/3 kaiice cimeta
- 1 zgnjeena banana
- sok od 1 limuna
Priprema:
Kruku, pomorandu i jabuku sitno isei
i pomeati sa klicama, a zatim nakapati
so-kom od limuna. Mak pomeati sa
ostalim sastojcima u krem smesu,
zasladiti sa me-dom i pomeati sa
klicama.
144
Slatka
jela
Musli od jema
Sastojci:
- 150 g jema, namoenog preko noi
- 150 g kupina
- 2 kruke
- prstohvat cimeta
- 1 kaika meda
- 3 kaike grubo seckanih oraha
Priprema:
Samleti jeam u maini za mlevenje mesa,
pomeati sa ostalim sastojcima i preko sve-
ga nakapati limunovim sokom.
Slatki obrok od heljde

Sastojci:
- 150 g heljde
- 20 g oraha
- 200 g breskve
- 1-2 kaike rogaa
Priprema:
Heljdu i orahe fino samleti, breskvu isecka
-ti i ispasirati sa heljdom, dodati roga.
145
udo izleenja
Slatki obrok od prosa

Sastojci:
- 150 g prosa
- 1-1,5 banane
Priprema:
Fino samleti proso i ispasirati sa bananom.
Sladoled
Za pripremanje sladoleda potreban je so-
kovnik ampion (Chamion Juicer),
sokov-
nik Omega ili neki drugi bolji sokovnik koj
i ima dodatak za sladoled.
Priprema:
Oljuti se banana i stavi se u zamrziva
da
se zaledi. Zatim se proputa kroz sokovnik
sa dodatkom za sladoled i dobija se u ai
izvrstan i ukusan sladoled. Preko sladoleda
se moe posuti malo sitno iseckanog ba-
dema ili oraha, i samlevene jagode kao pre-
liv. Ista procedura se moe primeniti sa bil
o
kojim drugim voem. U sokovnik se mogu
ubaciti orasi i bademi zajedno sa voem.
146
Slana jela
Brazilski ruak
Potrebno:
- 1 avokado
- 1 paradajiz
- 1 crni mladi luk
- 4 supene kaike mlevenog brazilskog
oraha
- 2 supene kaike maslinovog ulja
Priprema:
Sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro
izme-ati.
147
udo izleenja
Jemeni ruak
Potrebno:
- 1 cvekla
- aka blitve
- 2 ena belog luka
- 4 supene kaike jema
- 2 supene kaike lana
Priprema:
Cveklu izrendati, a jeam namoiti preko
noi u vodu. Ujutru jeam isprati tri puta
i procediti. Dodati ostale sastojke u
tanjiru i promeati.
Oraasti obrok
Potrebno:
- 1 argarepa
- 1 avokado
- 1 ljuta paprika
- 3 ena belog luka
- 4 supene kaike mlevenih oraha
148
Slana
jela

Priprema:
argarepu izrendati, sve sastojke spojiti u
tanjiru i dobro izmeati.
Punjene paprike
Potrebno:
- 2 velike paprike
- 1 avokado
- 1 beli mladi luk
- 4 supene kaike oljutene heljde
- 4 supene kaike soiva
- 1/2 ajne kaiice soli.
Priprema:
Heljdu namoiti preko noi u vodu i ujutru
isprati tri puta, isto tako i za soivo. Fil
za punjene paprike: avokado, beli mladi
luk, heljda, soivo, sok od jednog limuna,
2 su-
149
udo izleenja
pene kaike maslinovog ulja, 1/2 ajne

ka-iice soli izblendati sa malo vode da
ne bude suvie redak. Filom puniti
paprike.
Rajski zeleni
Potrebno:
- 1 aka spanaa
- 1 aka blitve
- 1/2 glavice crvenog kupusa
Priprema:
Kupus izrendati i dodati ostalim sastojci-
ma. Sve spojiti u tanjiru i promeati.
Ruak od avokada
Sastojci:
- 2 zrela avokada
- 1 koren i list celera
- 100 g peninih klica
150
Slana
jela
- 3 kaike zrna suncokreta

- 2 paradajza
- zaini po elji
Priprema:
Oistiti avokado i izrezati ga. Izrezati
celer na tapie ili ga narendati. Samleti
sunco-kret u maini za orahe i pomeati
sa za-inom. Dodati nekoliko kaika
vode. Po-meati sa povrem i posoliti.
Povre u tartar sosu

Sastojci:
- 2 paradajza
- 1 tikvica
- 2 argarepe
- 1/2 karfiola
- 2 cvekle
Tartar sos:
- 50 g mlevenih oraha
- 1 crni luk, sitno iseckan
- 1/2 krastavca, narendanog
- zaina po elji
- malo vode
151
udo izleenja
Priprema:
Povre izrezati, blago posoliti, sastojke za
tartar dobro promeati, polako dodavati
vodu da se napravi krem sos. Pomeati sa
povrem.
Obrok sa klicama
Sastojci:
- 2 glavice celera sa liem
- 2 olje peninih klica
- 1 praziluk
- 3 kaike zaina od bosiljka
- 2 kaike seckanih oraha
- so
Priprema:
Celer izrezati i dodati praziluk, klice i so.
Dodati zain i dobro promeati.
Zelene pagete u sosu

Sastojci:
- vezica belog mladog luka
- 1 praziluk
- vezica blitve
152
Slana
jela
- 4-5 listova kelja
- 2 kaike maslinovog ulja
- so
Sos:
- 2 sitno seckana paradajza
- 2 crvene, sitno seckane paprike
- zaini po elji
Priprema:
Povre izrezati na rezance, posoliti i dodati
maslinovo ulje. Orahe samleti, posoliti, do
-dati ostale sastojke i posuti po povru.
Ruak od cvekle
Sastojci:
- 2 korena svee cvekle
- 1 tikvica
- 1 praziluk
- 2 kaike hladno cedjenog ulja
- 3 kaike mlevenih oraha
- vezica peruna
- so
153
udo izleenja
Priprema:
Cveklu i tikvicu naribati, dodati sitno sec-
kani praziluk. Dodati ostale sastojke i dob-
ro promeati. Posoliti.
Punjene tikvice
Sastojci:
- 3 srednje tikvice
- 3 sitno rendane argarepe
- 3 kaike lana
- 50 g mlevenog suncokreta
- 2 kaike hladno ceenog ulja
- zaini po izboru
Priprema:
Tikvice oprati, uzduno presei na pola i
izdubiti sredinu. Ostale sastojke pomeati.
Dodati dve kaike mlevenih oraha, 3 kaik
e vode i promeati. Sa time puniti
tikvice. Sluiti uz salatu od paradajza.
154
Slana
jela
Svea orba
Sastojci:
- 200 g kupusa i krastavaca
- 4 kaike klica od penice
- 2 kaike maslinovog ulja
- 1 kaiica miroije
- 2 kaike mlevenog susama
- so
Priprema:
Kupus i krastavac sitno narendati. Dodati
ostale sastojke, oko litar vode i dobro
pro-meati. Posoliti i posuti perunom.
Kelj sa susamom
Sastojci:
- 1 manja glavica kelja
- 2 crvene slatke paprike
- 1 ljuta paprika
- aka seckanog spanaa ili blitve
- par oraha
- kaika maslinovog ulja
- so
155
udo izleenja
Sos:
- 100 g susama
- zain po elji
Priprema:
Kelj sitno izrezati, takoe papriku i spana.
Malo posoliti, dodati kaiku maslinovog
ulja. Susam samleti u mlinu, posoliti i do-
dati zain i vodu, i promeati. Pomeati sa
povrem i ukrasiti grubo seckanim orasi-
ma.
Ruak od bundeva i klica

Sastojci:
- 100 g klica od penice ili ovsa
- 400 g bundeve (ne semena)
- 2 paradajza
- 1 kaika bundevinog ulja
- zaini po elji
Priprema:
Bundevu narendati, dodati iseckani para-
dajz, zain i klice. Posoliti i promeati. Do-
dati bundevino ulje.
156
Biljna mleka
Mleko od indijskog oraha

Potrebno:
- 100 g mlevenog indijskog oraha
- 1 banana
- 1 mango
- 1 tapi vanile
- 500 ml vode
- ako nije dovoljno slatko po elji dodati
2 supene kaike javorovog sirupa.
Priprema:
Mleko od susama
Potrebno:
- 100 g mlevenog susama
- 1 kruka
157
udo izleenja
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
Mleko od badema
Potrebno:
- 100 g mlevenog badema
- 1 breskva
- 4 suve kajsije
- 500 ml vode
Priprema:
Mleko od suncokreta
Potrebno:
- 100 g mlevenog suncokreta
- 50 g malina
- 4 supene kaike javorovog sirupa
- 500 ml vode
Priprema:
158
Biljna
mleka
Mleko od lana
Potrebno:
- 100 g mlevenog lana
- 1/2 ananasa
- 1 banana
- 4 suve ljive
- tapi vanile
Priprema:
159
Bibliografija
- Mo zdravlja, dr Hans Dil. Metafizika,
Beograd, 2008.
- Zakoni zdravlja i izleenja, dr Nil Nidli.
Eden, Sremska Kamenica, 2008.
- Otrov sa velikim K - sluaj protiv kafe i
drugih braon napitaka, dr Agata Tre,
Me-tafizika, Beograd, 2008.
- Kako unaprediti mozak, dr Elden al-
mers. Metafizika, Beograd, 2009.
- Mistina medicina - kakve opasnosti kriju
akupunktura, akupresura, homeopatija, iri-
dologija i druge sline vetine, dr Voren
Piters. CPS, Beograd, 2007.
- Vakcine, Vens Ferel. Metafizika, Beograd,
2008.
- Leenje raka sirovom hranom, dr Kristin
Nolfi. Metafizika, Beograd, 2008.
- Kako sam pobedila rak, dr Lorin Dej.
Metafizika, Beograd, 2008.
160
Bibliografij
a
- Mo ishrane, dr Kolin Kembel. Meta-

fizika, Beograd, 2008.
- Izlaz iz depresije, dr Nil Nidli. Eden,
Sremska Kamenica, 2009.
- Leenje vida na prirodan nain, dr Meir
najder i dr Lorin Dej. CPS, Banjaluka,
2011.
- Prirodna medicina, dr Donald Miler.
- Kuvar sudnjeg dana, Toni Radi. Meta-
fizika, Beograd, 2010.
- Tajna srenog ivota, dr Miroljub Petro-
vi. Metafizika, Beograd, 2009.
- Sveto pismo - novi savremeni prevod.
161
O autoru
Dr Milisav Nikoli roen je 25. aprila 1957
.
godine u aku, Srbija. Zavrio je Fakultet
za fiziko vaspitanje, diplomirao na medi-
cini sporta i doktorirao na Institutu za
prirodnu medicinu, SAD. Radi kao profe-
sor na Institutu za prirodnu medicinu.
Nosilac je crnog pojasa u karateu sedmi
dan. Prvi je selektor fudo kan reprezen-
tacije Jugoslavije. Osvaja je evropskog pr-
venstva i svetskog kupa. Bio je trener ne-
make reprezentacije u karateu.
Bio je saradnik Sportske akademije Beog-
rad. Objavljivao je vie naunih radova iz
medicine sporta. Bio je direktor sportske
akademije, istureno odeljenje aak, kao i
direktor sportskog saveza aak. Jedan je
od osnivaa karate kluba Borac iz aka i
osvaja prve zlatne medalje za klub.
162
O autoru
U periodu od 12 godina vodio je privatnu

ordinaciju u aku. Najvee rezultate u
medicini ostvario je na sledeim poljima:
Izleenje kime neinvazivnom terapijom:
- protruzija diska
- prolaps diska
- ekstruzija diska
- deformiteti
Izleenje sportskih povreda neinvazivnom
terapijom:
- ukrteni ligament kolena
- meniskus
- skoni zglob
- prepona
- teniski lakat
- rame
- aka
- ravno stopalo
www.drmilisavnikolic.com
163
Preporuujemo
Preporuujemo najbolje biljne preparate i
tinkture: za jaanje imuniteta, poboljanje
cirkulacije, jaanje srca i mozga, hormo-
nalne probleme, probleme sa vidom, ko-
ne probleme, ienje organizma i dr.
Distribucija:
www.dzs.rs
tel. +381-69-102-1986

DR, Nicovic Knjiga Cudo - Izlecenja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR, Nicovic Knjiga Cudo - Izlecenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UDO

Ali, postoji dobra vest: Sve te bolesti mogu

unapredimo svoje zdravlje do savrenstva

mir u stanju je da unitava samog sebe i sve

neracija - sreno i zadovoljno. Deda,

moe kupiti. Iskreni prijatelji se stvaraju.

predstavlja najbolju investiciju. Problem

Kao to smo napomenuli, da bi ostvario

oboljenja ivotinja, kao to je bolest ludih

Naravno da i biljna ishrana moe da bude

Neko e moda postaviti pitanje: Zato

genetskih promena kod ljudi i ivotinja,

ljiviji ako se hrane biljnom ishranom. On

SPORTISTI, ISHRANA I IZDRLJIVOST

due. Meutim, na biljnoj ishrani vozili

era. Mnogi ljudi koji imaju kvalitetan do-

- Treba praviti pauzu od najmanje pet sati

moe da apsorbuje kalcijum i druge sastoj-

U dodatku ove knjige dati su recepti za

Ukoliko ovek ne ivi u prirodnom ambi-

AKTIVNOSTI KOJIMA SE TROI

liku da etaju - do pijace, prodavnice, do

Idealno bi bilo kada bi ovek iao na spa-

Takoe, obnavljanje i jaanje naeg duha,

Umereno izlaganje suncu je veoma korisn

rizik od oboljevanja od depresije i drugih

koji veoma nepovoljno utiu na ovekov

Alkohol je jo jedan tetan napitak koji

blagotvorno utie na ovekovo zdravlje i

ranjavamo samo dobre stvari. Da bismo

vom, pre svega, podrazumeva se stres

ne bude duhovno povreen vulgarnim i

dolazi u stanje transa i tekih duhovnih

poznatiji otrovi ovakve vrste jesu nezdrava

mah prestane sa loim navikama, dobro

u crevima se preko zidova creva iri po

ienje creva slanom vodom ne preporu-

se dri stegnutim da tenost ne bi izala

enje jetre obavezan deo programa leenja

Zatim osoba legne na desni bok (na stranu

- 250 ml isceenog soka od pomorandi i

Blaga masaa obolelog dela takoe dopri-

hrane u okviru koje mogu da budu uklju-

dodati neko kiselo voe (kao jabuka), ili

U sokove se moe ubaciti kaiica samle-

veliku hranljivu vrednost i snano terapeut

hrane za elije srca. Ukoliko ovo stanje po-

soku. Oboleli od srca trebali bi uvek da

Krvna ila pre (A) i nakon prelaska na biljnu ishra-

rienjem ricinusovog ulja treba biti op-

vanje stentova i dr. Problemi sa srcem i

rogenog tkiva i putem krvotoka bude

Kao to smo rekli, jedini nain da se po-

Brojni sluajevi izleenih ljudi od raka

Rak grlia materice

pogreno dijagnostikovan. Naime, nakon

tane ceo u komadu, i ubaci u vaginu, a ujut

Kada govorimo o problemima vezano za

ledom u periodu od 5 do 10 minuta. Mogu

primenjuju se obloge od ricinusovog ulja

Takoe, veoma je delotvorno korienje

Rezultati su vidljivi veoma brzo, posle sa-

aleva paprika. Nakon nekoliko minuta,