U simbolikoj logici, logika iskaza (ili logika stavova, sudova) postavljena je kao

teo-rija o utvrivanju znaenja i naina upotrebe iskaza u njihovim meusobnim

vezama, daklededuktivna teorija o logikim operacijama sa optim stavovima. Glavni
interes logike iskazaine spojevi osnovnih i sloenih logikih iskaza, formula.
Pretpostavlja se da se sloenilogiki iskazi sastoje iz elementarnih iskaza, koji
su zapravo izjavne reenice sa subjektom i predikatom i njihovim veznicima, te koji
time imaju neku svoju logiku vrednost istine:elementarnim logikim iskazima grade
se sloeni iskazi ili formule u kojima su elementarniiskazi u izvesnim logikim
odnosima, a onda formule u meusobnim odnosima, to svezajedno sainjava sistem
logike iskaza.Simboliki jezik sistema logikih iskaza sastoji se iz logikih
promenljivih, ili varijabli(p, q, r, s...), logikih konstanti (operatori, logike
relacije: negacije, konjunkcija, disjunkcija,implikacija, ekvivalencija), logikih
istinosnih vrednosti (1 istinito, 0 lano) i logikih zna-kova interpunkcija
(pomonih znakova).Logike relacije:1)
negacija
iskaza p je p iskaza, negacija tanog iskaza je netaan iskaz, negacijanetanog je
taan iskaz. Dvostruka negacija jednaka je afirmaciji.2)
konjunkcija
(p

q) je binarna funkcija iskaza p i q, koja je tana ako su p i q tani, anetana ako

p i q imaju druge istinosne vrednosti, dakle, konjunkcija je istinita samo kad
susvi argumenti istiniti.3)
disjunkcija
(p

q) iskaza p i q je tana ako je bar jedan od iskaza taan, to znai da je netana

ako su oba argumenta netana.4)
implikacija
(p

q) je binarna funkcija iskaza p i q, gde je iskaz ako p onda q neta-an samo ako je
p taan a q netaan iskaz.5)
ekvivalencija
(p

q) je binarna funkcija iskaza p i q, gde je iskaz p je ako i samo akoq istinit ako
su i p i q istiniti, i ako su i p i q neistiniti. Na temelju ovoga grade se tablice
istinosnih vrednosti i matrice istinitosti prema pravi-lima za osnovne logike
funkcije i njihove formule iskaznog rauna. Te su tablice i matrice odznaaja jer
su metod utvrivanja vrednosti istine sloenih formula iskaznog rauna, kada sezna
istinosna vrednost njihovih elemenata. One su isto tako i pravila za interpretaciju
logikihkonstanti, kao i definicije logikih funkcija.Logike konstante definiu se
meusobno, a to znai da ima logikih formula koje sumeusobno ekvivalentne po
tablicama istinitosti.
Konjunkcija
se moe definisati pomounegacije i implikacije, pa je formula p

q ekvivalentna formuli (p

-q).
Disjunkcija
se defi-nie pomou konjunkcije i negacije: p

q ekvivalentno je formuli (-p

-q).
Implikacija
sedefinie negacijom i disjunkcijom, dakle p

q ekvivalentno je formuli -p

q.
Ekvivalencija
dvaiskaza definie se pomou njihove uzjamne implikacije, pa je p

q ekvivalentno sa(p

q)

(q

p).Konstante i promenljive sainjavaju elementarne formule rauna iskaza, vie

elemen-tarnih formula sainjavaju sloenije formule. Po istinosnoj vrednosti
formule iskaznog raunasu istinite, neutralne i neistinite (tautologije,
kontigentne i kontradikcije)