GENADIJ PETROVI MALAHOV

OSNOVNE ZAPOVESTI
ZDRAVLJA

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD
2010.
 SADRAJ

UVOD 9

OSNOVNE GREKE, KOJE IZAZIVAJU

OBOLJENJA 13

OTKLANJANJE NEPOVOLJNOG UTICAJA

OKOLINE I ZEMLJITA NA MESTU
VAEG IVLJENJA 29
Geopatogene zone 29
Socijalna sredina 44
Karmiki problemi 53

MORALNOST (MORAL) -
PRVA ZAPOVEST ZDRAVLJA 57
Vlastita ili individualna karma 68
Karmiki odgovor i njegov trag u pameti oveka 71
Kako pravilno sadrjstvovati s prostorom - Bogom 75
Kako pravilno sadejstvovati s ljudima oko vas
77

PSIHIKA AKTIVNOST OVEKA -

DRUGA ZAPOVEST ZDRAVLJA 79
Nastanak oveje svesti 79
Prostorno-vremenski nivoi svesti (uma)
oveka 85
Psihika aktivnost oveka 96
FIZIOLOGIJA ORGANIZMA - ZAKON OGRANIAVANJA I UVEBANOSTI
TREA ZAPOVEST ZDRAVLJA 113 FUNKCIJA OVEJEG ORGANIZMA 236
Postanak ovejeg organizma 113 ivot od zaea do roenja 236
Glavni blokovi" spoljanjih manifestacija ivot od roenja do polnog sazrevanja 243
ivota i graa ovejeg organizma 115 Zreli period ivota 256
Konstrukcija (ureenje) spoljanjih manifestacija Transformacija biosinteze u procesu
ivota s take gledita drevnih mudraca 118 ovejeg ivota 258
Konstrukcija (ureenje) spoljanjih manifestacija Zavrni period ivota 265
ivota sa savremene take gledita 122
Karakteristike ivotnih principa 127 ZAKLJUAK 266
Individualna konstitucija oveka 132
Odreivanje vlastite konstitucija 139
Promena ivotnih principa tokom ivota 142

BIORITMOLOKI FAKTORI -
ETVRTAZAPOVEST ZDRAVLJA 145
Dnevni bioritmovi 146
Funkcionalna bioritmologija organizma 153
Uticaj meseca na dnevne bioritmove 165
Nedeljno-meseni bioritmovi 173
Godinji bioritmovi 207
Aktivnost organa i funkcija ovejeg organizma
prema godinjim dobima 213

SAVLADAVANJE KRIZA OZDRAVLJENJA -

PETA ZAPOVEST ZDRAVLJA 221
Krize ienja 222
Krize leenja 226
Energetske krize 229
Moralne krize 232
 UVOD

Izuavanje drevnih tibetskih knjiga (konkretno ,,ud-i"

- u Srbiji je izdata pod nazivom Tajne tibetske medicine) po
budilo me je da napiem ovu knjigu. Materijal se u poetku
izlae veoma kratko i namenjen je za otroumne (inteli
gentne) ljude. Uz to, to mi omoguava da izdvojim glavno i
da ne zbunim itaoca u narednom izlaganju teme.
Sutina date knjige sastoji se u tome, da su osnovi ovejeg
zdravlja duhovnost, psiha i fiziologija. Svaka od tih kom
ponenti zahteva specifian pristup reavanju nastalih prob
lema. Duhovnost je pridravanje moralnih zakona. Zdrav
lje psihe moe se odravati ukoliko se ovlada znanjima o
oblicima i radu svesti. Radi odravanja zdravlja fizikog tela
treba poznavati osnove fiziologije oveka, uzimati u obzir i
uvaavati njene zakone. Harmonina kombinacija svih kom
ponenti omoguava oveku da se oslobodi bolesti i da due
vremena sauva svoje zdravlje.
Knjiga daje neophodna znanja o duhovnosti i radu na
njenom usavravanju, psihologiji i njenim problemima,
fiziologiji i njenim osobenostima. Svestran rad nad sobom
nemogu je, ukoliko se ne pridravate osnovnih zakona
zdravlja. Oni se sastoje u sledeem:
O Covek ivi u Ogromnom ivom organizmu, kojeg mi
nazivamo Bogom. Covek prihvata (shvata) Boga kao pros
tor koji ga okruuje (Zemlja, biljke, ivotinje, ljudi, Kos-
mos). Sudbina i zdravlje oveka zavise od toga, kakav uticaj
on ispoljava na taj Organizam.
Da bi pravilno sadejstvovali s okolnim prostorom, treba
da se pridravate religioznih normi.
 Na taj nivo ivljenja uzdie se sudbina i karma svakog
pojedinanog oveka.
Iz toga proistie prvi i glavni zakon ivota i ozdravljenja:
pravilno sadejstvovati s Bogom posredstvom religioznih
i moralnih zakona.
0 Drugi zakon ozdravljenja glasi: kontrolii svoje vlas
tite misli, emocije i elje; naui se da razlikuje, gde si
stvaran, a gde - laan.
Jedna od najvanijih komponenti ozdravljenja je
usavravanje svesti. Misli, emocije, elje stalno uvlae
oveka u jedne ili druge avanture, iskuenja, postupke. I
loe je, ukoliko ovek ne moe da razlikuje sebe, stvarnog,
od misaonog, emocionalnog ili senzibilnog procesa, koji
se u datom trenutku odvija u njegovoj svesti. Najprostiji
primer: iskuenje da neto ukusno pojede. Potinjavanjem
ukusu, ovek jede bez ogranienja. Stalno prejedanje iza
ziva gojaznost. Potinjavanjem emociji gneva, ovek podie
ruku, a potinivi se oseaju sladostraa - ispoljava nasilje.
Rezultat je, d a j e sve stoje uraeno na planu ozdravljenja
precrtano neznanjem (neumenou) da radite sa vlastitim
umom.
O Svest, ili spoljanje manifestacije ovejeg ivota,
je primarna tvorevina i rukovodi graenjem i funkcijama
fizikog tela. U vezi s tim vano je znati, kako su formirane
i kako del uju spoljanje manifestacije ivota.
Graa i funkcija spoljanjih manifestacija ivota
objanjavaju pojave, koje se javljaju u fizikom telu, i uz
roke nastajanja raznih oboljenja. Iz saznanja o spoljanjim
manifestacijama ivota proistiu i saznanja o individualnoj
konstituciji oveka, njegovim fiziolokim i psihikim oso
binama.
Trei zakon ozdravljenja glasi: upoznaj individualnu
konstituciju i njene osobine; lei se i ozdravljaj u skladu
s njenim osobinama.
Treba znati, da ivotni principi, koji ine osnovu spoljanjih
manifestacija ivota, starenjem oveka trpe promene. Zbog
toga povremeno treba unositi odgovarajuu korekciju u pro
gram ozdravljenja.
O Rad sa fizikim telom je zavrna etapa programa
ozdravljenja. Glavno na toj etapi je odravanje dovoljne
koliine ivotne energije i stalnog procesa samoobnavljanja
u fizikom telu.
Razliite mere ozdravljenja izazivae u organizmu
razliite uzvratne reakcije (kontrareakcije). Na to treba biti
pripremljen.
Prema tome, rad sa fizikim telom podinjen je sledeim
zakonima ozdravljenja:
etvrti zakon ozdravljenja, usaglaavati ivot i mere za
ozdravljenje s biolokim ritmovima.
Peti zakon ozdravljenja, krize ozdravljenja su prirodni
deo procesa leenja i ozdravljenja.
esti zakon ozdravljenja: deficit energije u organizmu
je glavni uzrok, koji izaziva oboljenja i prevremenu sta
rost.
Sedmi zakon ozdravljenja: odravanje biosintetikih
procesa na potrebnom nivou.
Ukratko u ukazati kakve vas neprijatnosti oekuju, uko
liko se ne pridravate nekog od navedenih zakona.
Nepotovanje moralnih zakona dovodi do toga, da
samoozdravljenje daje nitavan rezultat ili privremeno i ne
znatno olakanje.
 Neznanje kontrolisanja svojih misli, elja i oseaja
svodi na nulu sve postignute rezultate. Na primer, tokom
nekoliko meseci znalakog (strunog) rada na ozdravljenju
postigli se eljeni efekat. Meutim nastupa sledei praznik,
jubilej, roendan i vi se potinjavate iskuenju ukusa i mno
go jedete, pijete. To se posebno uoava posle gladovanja.
Rezultat je da se sve bolesti ponovo javljaju.
Ozdravljenje i leenje bez uzimanja u obzir vlastite kon
stitucije dovodi do toga, da posle kraeg ili dueg perioda
poboljanja nastupa postepeno pogoranje zdravlja; posle
primene jedne ili druge terapije ozdravljenja, preduzetih
mera, stanje zdravlja se naglo pogorava. U prvom sluaju
vi ste pravilno poeli sa leenjem, ali ste, produavajui sa
leenjem, neprimetno suvie pobudili suprotne ivotne prin
cipe. U drugom sluaju odmah na poetku ste zaotrili situ
aciju, stimuliui ionako prepobueni ivotni princip.
Usaglaavati svoj ivot s biolokim ritmovima. Ukoliko
to ne radite vi naruavate i razarate bioloke procese u orga
nizmu. Leenje e u tom sluaju davati krajnje neznaajne i
nestabilne rezultate.
Krize ozdravljenja ukazuju na to, da primenjene mere
leenja i ozdravljenja dobro utiu na vas i izleenje e nas
tupiti brzo. Njih se ne treba bojati, ve ih treba prihvatiti i
znalaki sprovoditi.
Deficit energije u organizmu javlja se u sluaju kada
ivite stihijski" (neorganizovano), neredovno i nepravovre
meno sprovodite program leenja. To spreava da postignete
stabilan efekat leenja.
Odravanje biosintetikih procesa na potrebnom nivou
mogue je samo pri redovnoj primeni sredstava za leenje.
Ukoliko to ne radite, doi e do prevremenog starenja orga
nizma.
Pri tanom pridravanju tih zakona moete stei eljeno
zdravlje i sreu.
OSNOVNE GREKE, KOJE
IZAZIVAJU OBOLJENJA
Mnogi ljudi ele, da ih izlee drugi ili
da se to uradi pomou nekog instrumenta,
ne priznavajui svoju krivicu i ne trude se
da pronau svoju greku, koja je uzrok
njihove bede"
Z. Osava
Zato ovek oboljeva, u emu se sastoji njegova krivica,
kakve greke on pravi? Da bi odgovorili na ta pitanja tre
ba da se obratimo vlastitom umu. Zdrav um informie, da
ovek ivi u sredini koja ga okruuje, da ima svest i fiziko
telo. Shodno logici stvari, moe se zakljuiti, da se bolest
javlja usled nepovoljnih promena u okolnoj sredini, svesti
ili fizikom telu. Krivica oveka sastoji se u tome, to su
nepovoljne promene posledica greaka koje on ini tokom
nekog vremenskog perioda u sadejstvu s prostorom oko nje
ga, nepravilnim razmiljanjem ili nepotovanja fiziologije
organizma.
Kakve greke kod oveka izazivaju jedno ili drugo obolje
nje? Da bi odgovorili na to pitanje, treba znati, makar nakra
tko, na koji nain okolni prostor utie na organizam oveka,
osobenosti misaonog procesa, promena koje se deavaju u
fizikom telu oveka. Naveu oigledne primere. vanje raznih gasova i slino. Tehnopatogene zone - viso
Prostor koji okruuje oveka moe uticati na njegovo
zdravlje posredstvom sledeih faktora:
O Osobenosti klime. Hladnoa, toplota, vlanost,
vazduna strujanja (vetar) i njihove razliite kombinacije na
vie naina utiu na zdravlje oveka. Postoje tetni i povo energologije 20 godina je izuavala uticaj geopatogenih zona
ljni klimatski uslovi za ivljenje, tetna i povoljna godinja
doba.
U datom sluaju krivica oveka u nastajanju oboljenja
sastoji se u tome, to on ivi u tetnim klimatskim uslovima
za zdravlje.
Primer. Zena, koja boluje od bronhijalne astme. Bolest joj
se javila pri promeni mesta boravka - iz suve stepske klime
u vlanu morsku klimu. Leenje ne pomae. Kratkovremeni
odlazak u prethodno mesto ivljenja dovodi do poboljanja
linog oseanja bez leenja lekovima.
Jo jedna greka, koja izaziva oboljenja: neblagovremeno
suprotstavljanje nepovoljnim faktorima godinjih doba.
Primer. U prolee i u jesen, posebno kada je hladno,
vlano i vetrovito vreme, esto se javljaju oboljenja izazva
na prehladom. Ona se mogu spreiti, ukoliko se primenjuju
terapije, koje neutralizuju tetan uticaj nepovoljnih faktora.
Hladnoi se treba suprotstavljati toplim terapijama, vlazi
- suvoom, vetru - vodom ili uljima (primena toplih kupki,
utrljavanje maslinovog ulja u kou).
0 Energetske osobenosti lokalnog zemljita. Postoje
geopatogene zone, ivljenjem u kojima se javljaju jedna ili
druga oboljenja. U zavisnosti od kvaliteta energije, koja se
ispoljava u jednoj ili drugoj zoni, njih dele na dve velike
grupe - prirodne i tehnogene. Prirodne geopatogene zone
- geobioloka mrea (GBM), vodeni tokovi, pustoi, ispara-
konaponske linije za prenos elektrine energije, podzemni
kolektori, metro, radio i televizijske stanice, osobenosti
izgradnje i slino.
Primer. Ket Bahler (Austrija), naunica iz oblasti bio-
(GPZ) na oveka. Ona je ukupno ispitala oko 11 hiljada lju
di, meu kojima 6 hiljada odraslih, 3 hiljade tinejdera i 1,5
hiljadu beba iz 14 zemalja sveta. Prema njenim podacima,
5% ispitanika, koji su se nalazili u geopatogenoj zoni, bili su
podloni oboljenjima. Patologija kod ljudi, koji su se due
vremena nalazili u GPZ, veoma je raznovrsna - od lakih
psihikih poremeaja do onkolokih oboljenja, infarkta, in-
sulta, difuzne skleroze i slino.
Pojam energetske osobenosti zemljita" moe se primen-
iti na vau sobu, stvari, odeu. U zavisnosti od toga, kako
je vaa soba smetena u odnosu na strane sveta, kakvog je
oblika, u njoj se nalaze posebne energetske kondenzacije
- snopovi geobioloke mree. Ukoliko, na primer, preko
vaeg kreveta prolazi negativni energetski snop, tada e loe
uticati na vae zdravlje. Ako se u vaoj sobi nalazi mnogo
vetakih materijala - na podu vetake pokrivke, nametaj
od iverice (lepljivi materijal - hemijska materija), tkanina
sa velikim sadrajem vetakih vlakana, - to je nepovolj
no za zdravlje. Ukoliko se nalaze predmeti od roga, kosti,
koljki - to je takoe minus za vae zdravlje. Domae biljke
i ivotinje, u zavisnosti od vrste, mogu jako negativno de-
lovati na zdravlje oveka. Slike, sitne izraevine (rukotvor
ine, biuterija), knjige, u zavisnosti od informacija i energije
sakupljene u njima, mogu pozitivno ili negativno uticati na
lino oseanje oveka.
Rublje, odea, ukrasi mogu energetski pothranjivati, jaati
organizam, suprotstavljati se tetnim uticajima okoline ili,
obrnuto, pojaavati njihovo ruilako (razorno) dejstvo.
Ignoriui te faktore, ovek sebe postavlja u takve uslove,
koji neminovno dovode do pojave ozbiljnih oboljenja.
Ekoloka situacija. Pojam ekologija" podrazumeva
kvalitetno stanje vazduha, vode i zemlje. Ukoliko normalne
karakteristike vazduha, vode itd. poinju da se menjaju, to
se negativno ispoljava na zdravlje oveka. Na primer, kod
ljudi koji rade u rudniku i udiu vazduh, koji sadri ugljenu
prainu, vremenom se javljaju oboljenja plua. Na zemlji
zatrovanoj hemikalijama raste voe i povre zasieno ni
tratima, ija upotreba izaziva najraznovrsniju patologiju.
Trave, ubrane oko autoputeva, sadre veliku koliinu olova,
pa leenje" sa njima izaziva suprotan efekat. Glasan um
u proizvodnim halama, puenje na javnim mestima i slino
slabe oveji organizam i ine ga podlonim na oboljenja.
Sve te faktore treba otkloniti, da bi se povratilo izgubljeno
zdravlje.
Bioritmoloke osobenosti. Smatra se da Priroda pos
toji sama po sebi, a ovek - odvojeno od nje. To je velika
zabluda. oveji organizam potinjen je svim informacio-
no-energetskim oscilacijama, koje se deavaju u Kosmosu.
Magnetne bure na Suncu utiu na zdravlje i raspoloenje
oveka. Lunarni ciklusi utiu na procese, koji se odvijaju u
enskom organizmu (kod mukaraca to nije tako uoljivo).
Smena dana i noi takoe ispoljava dejstvo na rad svih orga
na i sistema. Vie od toga, Priroda zadaje ritmove njihovim
funkcijama: odreeno vreme svojom energijom povoljno
utie na tok odgovarajueg biolokog procesa. Ukoliko se ti
ritmovi narue, dolazi do poremeaja, komplikacija, a zatim
se pojavi bolest. Posledice greaka, nastalih usled iskuenja
i elja (da se due spava, da se dobro pojede uvee itd.) su
stvaranje krivice pred svojim organizmom, ruenje veza
sa Prostorom. Ljudima koji ive slinim nainom ivota
obezbeeno je prevremeno starenje organizma.
Moralnost i fini prostorni nivoi". Pod finim pros
tornim nivoima" podrazumevaju se posebne informaciono-
energetske strukture, koje prodiru kroz Kosmos. (Smatram,
da deo tih informaciono-energetskih struktura, ostavljajui
svoj trag na zemaljskoj povrini, stvaraju geobioloku
mreu.) Te strukture se delimino razaraju usled dejstva
iroko rasprostranjenih radio i televizijskih veza. U jo
veem stepenu one se razaraju usled haotinog, negativnog
razmiljanja oveka. Sve to izaziva masovne psihoze - kraj
nje tetne pojave za zdravlje i ivot ljudi. One se javljaju u
vidu modnih zanosa (entuzijazama), fanatizma, terorizma,
agresije.
Normalna informaciono-energetska struktura prostora"
veoma je zagaena radio i televizijskim talasima, mislima,
povezanim s agresijom, prodrljivou, uivanjem, patnja
ma i nezadovoljstvom. Zato nije udno, da u elom svetu,
ak i u materijalno naprednim zemljama, ljudi boluju i mue
se.
Ljudi protiv Prirode, koja im daje ivot, ine jednu greku
za drugom i njihova krivica se nagomilava, prenosei se na
plea novih pokolenja. Retko ko to shvata, a sve manje je
ljudi koji poinju da ive na drugi nain. Da bi se izbegle te
greke, treba reavati moralne probleme.
 Savetujem vam da se oprezno i paljivo odnosite prema
Prostoru, da ga ne izobliavate loim mislima i eljama. Ob
rnuto, himna, uzviena pesma i sluenje njemu pomoi e
vam da ne samo steknete zdravlje, ve i da resite mnoge
druge probleme.
Primer. Na Zemlji ivi jedinstvena srena narodnost -
Hunze, koji ne znaju za bolesti, a proseni ivotni vek im je
110-120 godina! Oni ive veoma bedno; oni na kraju zime
- poetkom prolea gladuju. Gde oni ive praktino nema
vegetacije - brda (planine), kamenje, malo trave, bunovi,
kaj sije. Vode ima veoma malo, pa se poslednje hunze ne ku
paju i nemaju kupatila (banja). Narod je nepismen prema
naim shvatanjima - ne znaju ni da piu, ni da itaju. Svi
lanovi porodice ive u bednim, slabo zagrejanim kuama.
Deca sve vide, ta rade odrasli,- to im nije zabranjeno, to je
prirodan ivot. Oni meusobno nemaju tajni, niti ta kriju
od suseda (komija). Oni veinu vremena provode pod ot
vorenim nebom, kombinujui rad i igre. Bez obzira na takve
uslove ivota, oni se uvek raduju i vesele ivotu. U kontaktu
sa zemljom rukovode se principom krunog kretanja: oda
kle su ubrali produkat za ishranu, tu polau i otpad od nje
ga. Rezultat je, da se taj deo zemlje ne iscrpljuje. Kod njih
nema podele imovine, a zemlja im nije potrebna ni da im
je besplatno date. Neoptereenost, odsustvo prodrljivosti,
neprijateljstva, paljiv odnos prema Prirodi daruje im zdrav
lje, srean i dug ivot. To je zapanjujui efekat moralnog
ivota.
0 Paralelni svetovi. Prostor koji okruuje oveka nase
ljen je kako vidljivim i opipljivim biima (virusi, mikrobi,
biljke, protozoe, insekti, vodozemci, ivotinje), tako i nevi
dljivim i neopipljivim u obinom smislu.
Svima je poznato, da niz vidljivih i opipljivih bia na or
ganizam razmatra" s take gledita da li je to za jelo - i nita
vie. Nas ele da pojedu" virusi i bakterije, razliiti paraziti
(sve mogue protozoe, crvi i insekti) i mesoderi. ovek je
prinuen da se od svega toga stalno (od virusa i bakterija) ili
povremeno (od velikih mesodera) titi. Slina agresija na
oveka uoava se i od strane bia", koja imaju samo en
ergetsko telo". Meu njima postoje svoji udavi, krokodili,
vukovi, lavovi i tigrovi", kojima je potrebna ivotna energija
za ishranu, a isto tako visoko razumna bia, koja nas mogu
koristiti, kao to mi koristimo domae ivotinje. Od njih se
takoe treba znati zatititi.
Moda vi itate ove redove s nepoverenjem (sumnjom),
smatrate, da se to ne moe desiti vama. Na svakom spolja
zdravom" oveku ivi ogromna koliina materijalnih paraz
ita, a postoji i nita manja koliina energetskih parazita.
Osobenosti misaonog procesa. Govorei o misaonom
procesu, mi u oveka unosimo" njegove temelje (primarnu
osnovu) - informaciono-energetsku strukturu, koja nam je
poznata kao svest.
Svest oveka obino se razmatra kao celokupno ispolja-
vanje ulnih organa, uma i karaktera. U stvari, to je krajnje
pojednostavljena karakteristika. Svest oveka, kao poseb
na informaciono-energetska struktura sadri u sebi auru
(omota oko fizikog tela u vidu jajeta), holografsko telo
(svetlosni ablon, kojim se popunjava fiziko telo), ivotne
principe Sluzi, ui i Vetra, ulne organe, memoriju, um,
osobenosti karaktera, nadograenu (zaraenu) karmu i niz
drugih kvaliteta. Meutim glavna osobina svesti, kao infor-
maciono-energetske strukture, je u tome, stoje ona mnogo
jaa" i postojanija od fizikog tela. Setite se, koliko puta
 ste zadobijali razliite ranice i ogrebotine, i sve to je bilo
obnovljeno prema ablonu holografskog tela.
Da bi bolje predstavili informaciono-energetske strukture
svesti, uporedimo svest sa magnetnim poljem. Moe li se
videti magnetno polje, njegova struktura? Ne. Ali kada se u
magnetno polje unesu eljezni opiljci, oni formiraju odreeni
oblik, na osnovu kojeg moemo suditi o njegovoj informa-
ciono-energetskoj strukturi. Primitivno govorei, magnetno
polje je svest oveka, a eljezni opiljci u njoj - fiziko telo.
Poimo malo dalje. Na eljezne opiljke u magnetnom po
lju moe se fiziki uticati: razruiti oblik, kojeg su oni zau
zeli pod dejstvom linija sile (silnica) magnetnog polja. im
prestane fiziko dejstvo, eljezni opiljci ponovo formiraju
stari oblik. To govori o tome, da se na magnetno polje isto
fiziki ne moe uticati. Meutim ukoliko se tom magnetnom
polju prinese drugo magnetno polje, tada e se usled nji
hovog uzajamnog dejstva oblik promeniti. Odavde se moe
izvui jednostavan zakljuak: na magnetno polje se moe
uticati samo magnetnim poljem.
Vratimo se svesti i misaonom procesu u njoj. Iz prethod
nog izlaganja ustanovili smo, da svest predstavlja posebne
informaciono-energetske strukture. Miljenje oveka zas
novano je na tim strukturama i upotrebljava njihovu ener
giju. Ono se moe uporediti sa malim magnetnim poljem u
velikom magnetnom polju. Pojava malog magnetnog polja u
velikom ukazuje na to, da su kompaktnost, stabilnost i snaga
velikog magnetnog polja oslabljeni. eljezni opiljci, koji su
ranije zauzimali oblik velikog polja, izobliili su se pod uti-
cajem malog polja. Prema tome, jaki i/ili dugotrajni misa
oni procesi ruilaki deluju na strukture svesti, a preko njih
- na fiziko telo. Uzbuenja, preivljavanja, strahovi, velika
radost ostavljaju nepovoljne tragove" u organizmu. To se
pojaava time, stoje njihovo energetsko dejstvo mnogo jae
od fizikog. Na taj nain, oveji um je glavni krivac" i
ruilac vlastitog organizma.
Zakljuak: treba priznati i odstraniti greke u oblasti
miljenja i emocija. To za vas niko drugi nee uraditi.
Promene, koje se deavaju u fizikom telu. Pored toga,
to na oveka utie prostor koji ga okruuje i misaoni pro
ces, u njemu samom odvijaju se vlasi ti ti procesi. Od njiho
vog funkci oni sanja takoe zavisi zdravlje oveka.
Osobenosti procesa ivotne aktivnosti u organizmu sva
kog konkretnog oveka su:
O Svi procesi u ovejem organizmu zasnovani su na tri
ivotna principa - Sluzi, Vetra i ui.
ivotni princip Sluzi - svi materijalni elementi, koji
sainjavaju fiziko telo i utiu na njegovu vrstou". U
njih spadaju: kosti, tetive, miii, tkiva, unutranji organi,
tenosti, elije tela i hormonalni sistem, koji upravlja pro
cesima grae i obnavljanja organizma.
ivotni princip Vetra - svi procesi, koji u organizmu ost
varuju neko kretanje. U njih spadaju: misaoni i nervni pro
cesi, kontrakcije srca, disajni pokreti, kretanje krvi, limfe,
meutkivne tenosti, peristaltika creva, kretanje u svakoj
eliji, brzina bilo kojih biolokih procesa.
ivotni princip ui - toplotne, probavne, imune, inte
lektualne i druge cepajue" sposobnosti organizma.
Smatra se, da su ivotni principi Sluzi i Vetra - antago
nisti. Ukoliko prvi stvara fiziko telo, tada ga drugi razara.
Ravnotea tih ivotnih principa podstie normalan tok pro
cesa obnavljanja organizma. Ukoliko preovladava ivotni
princip Sluzi, tada se ovek popravlja, postaje sporiji, svi
 procesi u organizmu se usporavaju. Preovladavanje ivotnog
principa Vetra dovodi do mravljenja, lakoe u organizmu i
aktivnog toka procesa ivotne aktivnosti.
ivotni princip ui nalazi se ,,u sredini" i upravlja svim
biolokim procesima. Sluz usporava te procese, a Vetar ih
ubrzava. Prekomerno pojaanje ui izaziva razlaganje
vlastitih tkiva organizma, a smanjenje - nesposobnost pro-
bavnog trakta da razlae hranljive materije.
Proporcije ivotnih principa kod svakog oveka su st
rogo individualne. Taj faktor lei u osnovi individualne kon
stitucije oveka. Na primer, jedan ovek ima 50% ivotnog
principa Sluzi, 20% - Vetra i 30% - ui. To uslovljava
njegovu masu (teinu) i oblik (figuru) tela, osobenosti
biolokog rada organizma, nain razmiljanja, karakter,
navike i sklonosti, a isto tako predodreuje specifinu sla
bost organizma i sklonost odreenim oboljenjima.
Ukoliko ovek ima druge proporcije ivotnih principa (na
primer, Sluzi - 20%, Vetra - 50% i ui - 30%), tada se sve
(masa i oblik tela, bioloki rad organizma, nain razmiljanja
itd.) korenito menja. I sve mere leenja (ozdravljenja), koje
povoljno utiu na oveka u prethodnom sluaju, kod oveka
ovog konstitucionog tipa su tetne i razorne za njega.
lako su ivotni principi dodeljeni oveku u odreenoj
individualnoj proporciji, oni se ravnomerno (ritmino) me-
njaju tokom ivota i naglo - u zavisnosti od oscilacija godi
njih doba. Ukratko emo to razjasniti.
Ravnomerna promena ivotnih principa zasnovana je na
tome, to u prvoj treini ovejeg ivota organizam dobro
zadrava vodu. Voda spada u ivotni princip Sluzi i pojaava
ga. U drugoj treini ovejeg ivota smanjuje se sposobnost
organizma da zadrava vodu. Grubo govorei, zagrevanje
manje koliine vode sa istom koliinom toplote izaziva po
dizanje temperature. To izaziva pojaanje ivotnog principa
ui i delimino Vetra. U poslednjoj treini ovejeg ivota
organizam jo u veem stepenu gubi sposobnost dranja
vode, ali i stvaranja toplote. Organizam starijeg oveka posta
je suv i hladan. Upravo to ukazuje na pojaanje ivotnog
principa Vetra.
Pojaanje i slabljenje ivotnih principa tokom ivota
dovodi do pojave specifinih starosnih oboljenja. U prvoj
treini ivota ljudi, uglavnom, boluju od oboljenja izazvanih
prehladom. U drugoj treini - eludanih (irevi, goruica)
i psihosomatskih oboljenja (jake i neuravnoteene emo
cije slabe organizam). U poslednjoj treini ivota javljaju
se oboljenja, vezana za smanjenje toplotnih sposobnosti i
dehidracije organizma - srano-vaskularna, slabo varenje,
taloenje soli, teka pokretljivost zglobova, slabljenje imu
niteta.
Nagle, sezonske oscilacije aktivnosti i pojaanja ivotnih
principa zasnovani su na tome, da hladno i vlano vreme
pojaava ivotni princip Sluzi, suvo, hladno i vetrovito -
pojaava Vetar, a arko i suvo vreme - pojaava u. Zato
nije nita udno, to su pri kiovitom i vlanom vremenu
uestala oboljenja izazvana prehladom; za vreme arkog i
suvog godinjeg dobajavljaju se eludano-crevni i psihiki
poremeaji; pri suvom, hladnom i vetrovitom vremenu
stradaju srce, probava, zglobovi i miii.
Krivica oveka se sastoji u tome, to on ivi ne uzimajui
u obzir vlastitu konstituciju, ne koriguje pojaane ili osla
bljene ivotne principe merama leenja, usled ega oboleva
od oboljenja, prema kojima ima najvee sklonosti.
 Te osobenosti procesa ivotne aktivnosti u ovejem or
ganizmu su najglavnije. Pored toga, normalan rad organizma
umnogome zavisi od njegove unutranje istoe, pravilne
ishrane, optimalnog reima fizikih optereenja i odmora.
Pri emu se rad u tom smeru treba planirati i odvijati uzi
manjem u obzir individualne konstitucije oveka.
Primer. Imam 43 godine. Lekari su smatrali, prema
recima roditelja, da ja nisam stanovnik ovog sveta. {Glavno
je, da vi sami to ne smatrate.) Odrastao sam kao krljav,
boleljiv deak.
Nabavio sam sve Vae knjige. Od 1. septembra poeo sam
da istim organizam od ljake. Sproveo sam nekoliko 24-
satnih gladovanja, a zatim - potpuno suvo trodnevno glado
vanje. Bio sam zapanjen time, koliko se svakojake neistoe
nalazilo u meni. Prilikom drugog trodnevnog gladovanja (na
4 sata pre zavretka) nekoliko puta padao sam na pod. Poelo
me je griti i upati, pri emu se to deavalo pri potpuno jas
noj svesti. Zakljuio sam, daje poelo ienje spoljanjih
manifestacija ivota. (Ozbiljnijiproblemi sa zdravljem uvek
su povezani s problemima u spoljanjim manifestacijama
ivota. I oni su ozbiljniji, ukoliko se ispoljavaju kod tako
kratkih rokova gladovanja. Meutim to i ukazuje na to, da
upravo gladovanje najbolje deluje na te probleme.)
Tri puta sam istio jetru, dva puta sam istio zglobove i or
ganizam od soli lovorovim listom. Rezultati su zapanjujui.
Prvo, postao sam gipkiji, radim takve gimnastike vebe,
kakve nisam mogao raditi ni kada sam imao 16 godi na ivota.
Praktino mi je iezla osteohondroza. Komplikacije su bile
sledee: na kimi na donjem delu lea stvorilo mi se masno
tkivo; oko vrata mi se stvorila krasta, koja je ve prola;
masno tkivo se takoe pomalo smanjuje. Smrao sam, ranije
sam nosio odelo veliine 54, a sada nosim 48. Fizike vebe
sam radio u kompleksu sa motivacijama za zdrav ivot aka
demika Sitina. (Emocionalno-voljne motivacije su efikasan
metod leenja. Savetujem da ihprimenjujete redovno.)
Sada sam teak 70 kilograma, arterijski pritisak mi je
110/70, a puis - 64. Jednom meseno vrim potpunu analizu
krvi, analize su dobre, kardiogram srca je normalan. (Ne bih
vam savetovao da idete u bolnicu iz razloga, to je to mesto
gde je velika koncentracija boli i patnji ljudi. Zato da se
utapate u takvu atmosferu, da privlaite na sebe njenu nega
tivu?)
Svi, koji me poznaju, interesuju se, kako sam postigao
tako zapanjujue rezultate; svima sam preporuio Vae
knjige. Vebe su promenile ne samo moje fiziko telo, ve
i unutranji ivot. Promenio mi se karakter, postao sam
strpljiviji i paljiviji u kontaktu s ljudima, nauio sam da se
kontroli em, postao sam vernik". (Istinsko izleenje je pot
puna promena oveka. Bolesti se raaju, uglavnom, naim
nerazumnim navikama i eljama. Upravo nas one vode pre
ma odgovarajuem nainu ivota. Promenivi svoje navike i
elje, mi menjamo i nain ivota. Eto u emu je sutina.)
Na kraju svake moje knjige navodim svoju adresu i mo
lim itaoce da sa mnom razmenjuju rezultate samoizleenja;
delimino objanjavam greke, nastale potekoe, dajem
preporuke (od savremenih autora slino niko ne radi). Prema
tome, ja sam stalno u toku toga, kako deluju metodi leenje
koje sam opisao (ali to ne znai da sam ja njihov autor).
I znate, ta me najvie zauava u negativnim ocenama?
Bavei se samoozdravljenjem, ljudi idu linijom manjeg ot
pora (obino poinju s urinoterapijom), ne uzimajui u obzir
osobenosti individualne konstitucije i pri prvim simptom-
 ima krize ienja ili ozdravljenja oni se preplae, sve ba
caju i ure u bolnicu. Lekari, sa svoje strane, ne shvatajui
sutinu procesa ozdravljenja, krstili su to poboljanje po
Malahovu". Evo jednog takvog pisma. Tekst pisma ispisan
je kurzivom, a moja objanjenja - obinim iftom.
Uvaeni Genadij Petrovi, kupila sam sve vae knjige i
htela sam da obnovim zdravlje, ali nita nisam postigla.
Ove godine napunila sam 60 godina ivota. (Kod te ene
u vezi sa starosnim dobom treba da su u organizmu jako
izraeni vetroviti" simptomi. Tako, sa starenjem stvrdnja-
vaju se zidovi krvnih sudova, to moe izazvati poveanje
krvnog pritiska.) Prijavljena sam i leim se u dispanzeru -
hipertonija. Rezultat oboljenja je da su se pojavili problemi
sa srcem: uestalo lupanje srca i hipertrofija leve srane
komore. (Vidite, kako jedan problem raa drugi. A u emu
je primarni uzrok - nejasno je. Mogue, zagaena jetra, to
izaziva venozni zastoj; da bi ga probili", poveava se arteri
jski pritisak.) Oseam se veoma loe, pritisak mi je 250/150
i 230/140. Svakog dana uzimam lekove - protiv pritiska i
srane. Ukoliko ne uzmem odreenu koliinu tableta, priti
sak mi se naglo poveava. Dva puta sam leala u bolnici.
Veoma loe spavam, nou mi se naglo podie pritisak,
srce poinje uestalo da lupa i javlja se bol u srcu. Poinje
kriza, pozivam hitnu pomo " ili sama neto preduzimam.
(Najverovatniji uzrok povienog arterijskog pritisak je na-
pregnutost u spoljanjim manifestacijama ivota oveka,
koje ja nazivam sveu u irem smislu rei. Primarni uz
rok sline napregnutosti vezanje za neko jako emocionalno
preivljavanje, od pre nekoliko godina. To je ostavilo svoj
trag u vidu koljke", koja provocira podizanje pritiska.)
Tri meseca pohvala sam se hladnom vodom (prema Iva
novu), ali sam samo zube prehladila. Leila sam se kapima
Zubickih, ali nije pomoglo. (Slini izleti-eksperimenti, bez
poznavanja mehanizma dejstva lekovitih terapija, mogu
naruiti zdravlje. Hladna polivanja jako tonizuju organizam,
a njega, obrnuto, treba - opustiti.)
U vaim knjigama je napisano, da za vreme leenja
le kov ima ne treba primenjivati urinoterapiju, ali sam ja
pokuala da se leim urinoterapijom. (Upravo taj nain"
leenja ja nazivam ii putem najmanjeg otpora".) Popila
sam svoj urin i javilo mi se jako povraanje. (To ukazuje
na izopaenost unutranje energije organizma i zagaenu je
tru. U normalnom organizmu urin se brzo asimiluje u krv.
eludano-crevni trakt ga ne osea".) Zatim sam poela da
pijem urin unuke (15 godina). U poetku sam se klistirala
sveim urinom i nekoliko puta - ukuvanim do 1/4 prvobitne
zapremine. Pila sam po 100-200 grama urina dnevno oko
15 dana.
Jo sam se masirala ukuvanim urinom od 11-13 sati,
takoe nekoliko puta. Nita nije pomoglo, ta da radim? A
kako su ti ljudi, to su se izleili (primeri iz vaih knjiga)
- oni su bili bolesni, znai, uzimali su lekove, i urin im je
ipak pomogao. Ja nisam shvatila, iji su oni urin uzimali:
svoj ili tui? Pomozite mi, molim vas, savetom. (Sve, stoje
radila ta ena na planu leenja, nije uticalo na primarni uz
rok hipertonije. Da, primarni uzrok nam nije poznat, ali nam
je poznato nekoliko varijanti od ega se on moe javiti. Zato
treba uraditi sledee:
* istiti spoljanje manifestacije ivota pomou odgo
varajueg metoda i posmatrati ta se deava.
Oistiti jetru i posmatrati ta se deava.
 Primenjivati razliite metode za oputanje, autogeni
trening, vrue kupke, saunu sa parom - posmatrati ta se
deava i ta pomae.
fr Promeniti ishranu, primeniti gladovanje, ukoliko je to
potrebno.
Neto od nabrojanog obavezno e pomoi. Uspeh uvr
ujemo pomou mirnog naina ivota i razumne motorne
aktivnosti.)
Stalno me je bolelo grlo, nisam mogla da popijem ni dva
gutljaja hladne vode. Isprala sam grlo urinom, sada bez
bojazni pijem hladnu Pvodu. Na desnom tabanu imala sam
mamuzu, nekoliko puta sam parila noge u toplom urinu i
sada ne oseam bolove pri hodanju. (U navedenom sluaju
postignut je efekat leenja zato, to je bolesnica u prvom
sluaju kiselim svojstvima urina spreila trulene procese
u grlu, a u drugom - toplotom i rastvarajuim svojstvima
urina odstranila soli.) Ali eto ne mogu da izleim pritisak.
Pomozite mi, molim vas, ukoliko moete. Spotovanjem Ga
lina P, Ub-ajina, grad Nikopolj.
Preporuka: potpuno proitajte tu knjigu. Pristup leenju
mora biti kompleksan, sa svih pozicija. Samo u tom sluaju
garantovan je stabilan rezultat.
OTKLANJANJE NEPOVOLJNOG
UTICAJA OKOLINE I ZEMLJITA
NA MESTU VAEG IVLJENJA
Leenje je beskorisno poinjati na geopatogenom zemlji
tu i u nepovoljnom, a ponekad i neprijateljskom okruenju.
Osim tete za vae zdravlje takvo leenje nee nita vie
dati. Da bi otklonili navedene faktore, treba dobro poznavati
sutinu problema.
GEOPATOGENE ZONE
ta su geopatogene zone i kako se stvaraju?
Geopatogene zone prirodnog porekla stvaraju se na raun
energije Kosmosa i planeta sunevog sistema. Energetske
struje iz Kosmosa i planeta sunevog sistema meusobno
se kombinuju i usled interferencije obrazuju snopove, koji u
vidu mree prekrivaju zemljinu povrinu.
Povrina Zemlje, u zavisnosti od reljefa zemljita, kvalite
ta nataloenih minerala, prisustva vodenih ila (tokova) i
upljina (praznina) ispod povrine, na svojevrstan nain
koncentrie i preraspodeljuje energiju dobijenu iz Kosmosa.
Rezultat tog procesa je da se iznad povrine zemlje stvaraju
posebne energetske zone, koje mogu negativno, pozitivno ili
neutralno da utiu na zdravlje oveka. Zone sa negativnom
energijom za oveka nazivaju se geopatogene zone. Neke
geopatogene zone imaju takvu energiju, da se u njima rue
graevinske konstrukcije. Zone sa pozitivnom energijom
smatraju se blagim (dobrim) mestima"; u njima obino
grade crkve.
Slika 1.- Nastanak zemaljske geobioloke mree
Tehnogene zone. S razvojem nauke i tehnike pojavile su
se tehnogene zone, koje ruilaki deluju na oveji orga
nizam, ukoliko ovek u njima ivi. To su televizijske i ra
diostanice, visokovoltne linije za prenos elektrine energije,
kanalizacije, metro, arhitekturne i graevinske konstrukci
je. Rad na elektrostanicama, u elektrinim lokomotivama,
na kompjuterima i slino takoe tetno utie na zdravlje
oveka.
Vetake zone. Raznovrsna umetnika dela (slike, skulp
ture, rukotvorine, muzika), sve u emu su uestvovale
oveje ruke i um, nose energetski peat autora. On moe
biti kako pozitivan, tako i negativan.
Bioloke zone. Izvori anomalnog zraenja su bioloki ob
jekti: bakterije, insekti, biljke, drvee i ivotinje. Nalazei
se pored njih, ovek sa njima stupa u bioenergetskoinforma-
cionu razmenu, koja moe biti kako povoljna za njega, tako
i negativna.
Geopatogene zone (GPZ) prirodnog porekla
Te zone su povezane s razliitim geolokim strukturama,
ije se dimenzije mere od metara do stotina kilometara. Te
zone se stvaraju na sledei nain. Kosmiki zraci (elektro-
magnetni talasi), padajui na zemaljsku povrinu, prodiru
u planinske minerale, gde se upijaju. Intenzitet upijanja
odreuje se koeficijentom upijanja, koji zavisi od frekven
cije elektromagnetnog polja i provodljivosti planinskih min
erala.
O Ukoliko planinsko tlo sadri sadri eljeznu rudu, tada
se na povrini zemlje javlja elektrini potencijal. Njegov
maksimum je neposredno iznad naslaga rude.
Veliina elektrinog potencijala GPZ zavisi od suneve
aktivnosti, godinjeg doba i doba dana, geografske irine i
mesta posmatranja, geoloke strukture regiona. Maksimum
se javlja u godinama poveane suneve aktivnosti.
0 Tektonska naprsnua (pukotine u zemljinoj kori) tako
e su uzrok nastajanja GPZ. Postoje dve vrste tih pukotina:
kompaktne (popunjene mineralima razliitog sastava) i ot
vorene (koje, po pravilu, sadre vodu).
 Otvorene pukotine, ispunjene vodom, stvaraju najtetnije
i najjae GPZ, koje su veoma opasne kako za oveka, tako i
za objekte na zemlji. U narodu je odavno poznato upozoren
je - ne gradi kuu na vodenoj ili. To je vezano s tim, to se
podzemne vode, koje se nalaze u tektonskim pukotinama,
kreu velikom brzinom, stvarajui pri tom znatno elektrino
polje filtracije.
Elektrino polje, povezano s podzemnim vodama, menja
se po snazi tokom dana. Maksimalnu vrednost ono postie u
jutarnjim satima, a minimalnu - u drugoj polovini dana.
Polja filtracije su uzrok stvaranja GPZ. U prirodnim
uslovima voda se nalazi u dva stanja: vezana sa esticama
minerala i tena, koja se filtrira kroz pore i pukotine mine
rala. Prva obino ima negativni potencijal, a druga - pozi
tivni. Zbog toga se u smeru kretanja tenosti javlja pozitivni
potencijal.
Takve GPZ uoavaju se u planinskim (brdskim) rejonima,
renim dolinama i nekim drugim mestima.
O Reljef zemljita - geoloke tvorevine mogu ili da
koncentriu zraenje, ili da ga rasejavaju. Rezultat je
stvaranje GPZ. Uoeno je, da se na breuljcima i uzvienim
delovima zemljita (posebno koja imaju konusni oblik)
uoava pozitivno dejstvo polja na oveka. U dolinama, obr
nuto - negativno. Pri emu oblik doline i mesto nalaenja
(lokacija) oveka u njoj u mnogome pojaavaju to dejstvo.
Posebno snano oduzima se energija, ukoliko se ovek na
lazi u toj zoni pod otrim uglom.
Najrasprostranjeniji po povrini i najtetniji za oveka
je peti oblik GPZ - geobioloka mrea (GBM), koja prekriva
svu zemaljsku povrinu. Neki naunici smatraju, da je ta en-
ergetska mrea rezultat interferencije kosmikog zraenja,
koje prekriva povrinu Zemlje.
Prekrivanje kosmikim zraenjem vri se analogno
prekrivanju razliitih predmeta biopoljem u vidu kvadrata
sa polarizacijom, rasporeenom prema tipu ahovske ta
ble. Na ivicama (granicama) kvadrata dolazi do pojaanja
polja prekrivanja, to stvara presecanja linija sa poveanim
(anomalnim) zraenjem. Na presecima linija dolazi do tur
bulencije (vrtloenja) polja. Te vrtlone struje, dospevajui
u spoljanje manifestacije ivota oveka, izobliavaju njeg
ovu strukturu, to izaziva izobliavanje funkcija organizma,
analognih psihikim stegama.
Geobioloka mrea (GBM) naziva se linijama Hartmana
(po imenu nemakog doktora medicine, koji je istraivao
uticaj geopatogenih zona na oveji organizam). Prema po
dacima Hartmana, tetna zraenja nalaze se na presecima
linija koje anomalno zrae sa irinom pojasa 0,2-0,4 metra
i meusobnom rastojanju od 2 metra u smeru sever-jug i 2,5
metra u smeru istok-zapad. Mnogobrojna istraivanja GBM,
koja je vrio naunik I. Pavlovec, pokazuju, da se klasina
ema linija Hartmana (2-2,5 metra) sa irinom pojasa 0,2-
0,4 metra odrava samo u istom polju.
U bilo kojim objektima GBM je, po pravilu, orijentisa-
na paralelno sa zidovima (stranicama), a rastojanje izmeu
linija retko prelazi granice 1-2 metra, dok se irina pojasa
menja od 0,2 do 1,2 metra. Posebno veliki dijapazon irine
linija i rastojanja izmeu njih je u panelnim armirano-bet-
onskim zgradama. Tu se veoma esto uoavaju pojasevi du
zidova irine u proeku 0,6-0,8 metara.
0 Ne preporuuje se graditi kue na movarnim mestima,
na starim nasipima rudarskih preduzea. U prvom sluaju
na oveji organizam tetno dejstvuju pare od trulei organ
skog porekla, a u drugom - gasovi radona (Rn - radioaktivni
element).
Simptomi, koji ukazuju da se ovek nalazi u GPZ. Prvi
simptomi ispoljavanja tetnog uticaja geopatogene zone bilo
koje vrste na oveka su: glavobolja, nesanica, vrtoglavica,
komarni snovi, buenje s oseajem prisustva opasnosti,
poviena uzbudljivost.
oveka, kojeg ne izvedete iz GPZ, ne moete izlei ti i
bolest e progresirati, ispoljavajui se novim kvalitetima.
Lekari esto povezuju prisustvo glavobolje i nesanice
sa psihikim uzbuenjem i strahom, da ne mogu zaspati.
Meutim ukoliko nemate nikakvih povoda da se nervirate,
a loe spavate, mrznete,- to ukazuje na to, da se nalazite
u GPZ. Neoekivana vrtoglavica, pojava zeia" u oima novu broja ljudi, koji se obraaju lekarima zbog glavobolje
ukazuje na to, da se ovek nalazio u GPZ, a zatim je izaao
iz nie.
Slika 3 - Plan stana i linije geobioloke mree (GBM)
34
Na slici je priikazan plan stana. Duplim linijama naveden
je raspored GBM. Na slici se vidi spavaa soba sa duplim
krevetom, dnevna soba sa jednim krevetom, okruglim sto
lom i divanom, kupatilo i kuhinja. Crnim krugovima nave
dena su mesta presecanja GBM: na suprunikom krevetu,
centru divana, odvojenom krevetu, u kadi i pored kuhinjskog
stola. Upravo ti preseci GBM ispoljavaju najtetniji uticaj
na stanare tog stana, poto u njemu ljudi provode mnogo
vremena. Tako suprunici vie vole severni" krevet. Dete
moe ozbiljno da oboli (grudi i noge). Preporuljive su kraj
nje fotelje pored divana. U kuhinji, pored stola, stanari e se
brzo zamarati. Tuiranje e izazivati depresiju.
Neki specijalisti tvrde, da se svaki peti ovek nalazi u jed
noj ili drugoj varijanti GPZ. O tome se moe suditi i na os
ili nesanice. Tako se, prema podacima navedenim sredinom
80-ih godina prolog veka, na glavobolju i nesanicu alilo: u
SAD - oko 20 miliona ljudi ( 8 % stanovnitva), u Nemakoj
- 7 miliona (12% stanovnitva), u Francuskoj - 9 miliona
ljudi (16% stanovnitva). A koliko ljudi se nije obratilo lek
arima?
Naveu karakteristian primer posledica lokacije stam
bene zgrade u GPZ u gradu Kijevu (iz knjige I. Pavlovec
Bioenergija i patogene zone u ivotu oveka, 1994). Peto-
spratna zgrada hruevskog tipa" s a 4 ulaza, useljena 1979.
godine. U vezi sa velikim brojem oboljenja i smrtnih ishoda
stanovnici zgrade obratili su se u rejonsku administraciju
s molbom da se izvri ispitivanje zgrade. Prema zakljuku
operativaca za biolokaciju (J. Suhomlinov i N. Sevenko iz
udruenja Geoprognoza"), zgrada se nalazi na jakoj GPZ
tektonskog porekla. U periodu od 1979. do 1993. godine u
njoj su umrla 52 oveka, meu kojima od insulta - 16, raka
- 12, infarkta - 11, srano-vaskularnih oboljenja - 10, od
drugih oboljenja - 3. etiri oveka starosti od 18 do 40 go
dina izvrila su samoubistvo.
GPZ ispoljava ruilako dejstvo na razliite objekte.
Proces ruenja zgrada dobro su demonstrirala istraivanja
inenjera S. Nogina, koji je ustanovio, daje 90% zgrada u
gradu Noriljsku, koje se nalaze u GPZ, podlee ruenju ili
kapitalnom remontu.
Kako izbei tetan utkaj GPZ? Zone u kojima je zraenje
anomalno mogu biti regionalne (zahvataju vee teritorije)
i lokalne (prisutne su u svakoj prostoriji). Kako se zatititi
od njih? Najprostija varijanta - promeniti mesto stanovanja,
posebno ako je GPZ velika i snana. Ukoliko je ona mala,
moe se primeniti ureaj za neutralizaciju. Kao prost i efi
kasan ureaj za neutralizaciju GPZ iskusni operator za bi-
olokaciju iz Bugarske Ivan Milev preporuuje da se primeni
skelet od ice, koji prema svom obliku podsea na egipatske
piramide. Prema njegovom zakljuku, taj ureaj (sprava)
vri neutralizaciju GPZ u radij usu 50 metara.
Slika 4 - Figure, koje neutralizuju tetno dejstvo GPZ
(egipatska piramida i eljezni prsten)
Radi ozdravljenja" prostorija u zgradama, koje se nalaze
na zemljitu sa povienom emanacijom (isparavanjem) ra-
dona, treba briljivo popuniti pukotine na podu i na zidovi
ma, a isto tako postaviti ureaje za ventilaciju u podrumskim
prostorijama. Emisija radona iz zidova moe se smanjiti 10
puta, ukoliko se pri oblaganju (prekrivanju) zidova primene
plastini materijali tipa poliamida, polihlorida ili se zidovi
oboje slojem boje na epoksidnoj bazi.
Slika 5.- Uticaj linija za prenos elektrine energije
Elektrino polje se koncentrinim linijama iri od lini
ja za prenos elektrine energije (dalekovoda). U zonu tog
elektrinog polja ulaze i stambeni objekti koji se nalaze u
njihovoj neposrednoj blizini, kao i ljudi koji ive u tim ob
jektima.
Najozbiljniji problemi se javljaju ukoliko se ovek nalazi
u zonama presecanja globalne geobioloke mree (GBM).
Pri neutralizaciji preseka GBM glavni zadatak se sastoji u
tome, da se otkloni tetno dejstvo energetskog snopa. To
se lako postie na poznati nain iz fizike, stvaranjem neu
tralnog magnetnog polja u eljeznom ili elinom prstenu,
u kome se zatvaraju linije sile magnetnog polja. U vezi s
tim geofiziar Anatolij Cekunov preporuuje da se za sani
ranje preseka GBM primene obini zatvoreni prstenovi od
eljezne ili eline ice. Mnogobrojni eksperimenti s prs
tenom pokazuju njegovu veliku efikasnost.
Kada nemate mogunosti da izaete iz preseka GBM ili
ne znate, da li oni postoje na mestima vaeg dueg boravka,
stavite ispod kreveta (na pod ili ispod madraca) ili privrstite
ispod stolice prsten prenika 0,4-0,5 metara, napravljen od
ice debljine 4-6 milimetara.
Tehnogene zone
U tehnogene zone spada veliki broj objekata. U zavis
nosti od konstrukcije i oblika, oni mogu da rasejavaju ili
koncentriu linije sila (silnice) poljakosmikog i zemaljskog
porekla. Bitan uticaj na planinske minerale i objekte ispol-
javaju elektrina polja, vezana za rad radiostanica velike
snage. One stvaraju tehnogena polja i polja lutajuih stru
ja". Frekvencija oscilacija polja radiostanica je IO 4 IO 5 Hz,
to u znatnom stepenu utie na zdravlje oveka. Stoje vea
talasna duina aktivne stanice, tim vie se u najudaljenijim
rejonima, u odnosu na nju, uoava elektrino polje, kojeg
ona stvara.
Lutajue struje u zemlji nastaju u vezi s radom elektri
ficiranog eleznikog transporta, metropolitena, linija vi
sokog napona, distributivnih i transformatorskih podstanica,
kablovskih mrea, elektrinih generatora i slino. Linije vi
sokog napona ispoljavaju patogeni uticaj na ive organizme.
Pri emu se njihovo negativno dejstvo ne uoava ispod same
linije, ve na rastojanju 25-30 metara od linije i zavisi od
visine linije i elektrine snage u njoj.
Snane tehnopatogene zone su del ovi zemlj e, koj i se nalaze
iznad kanalizacionih kolektora, galerija, treka (eljeznikih
pruga - prim, prevodioca).
U tehnopatogene zone spada 'zraenje od televizijskih
ekrana i displeja kompjutera. S ciljem izuavanja uticaja
radnog ekrana monitora na oveka u SAD je grupa ekspe
rata intervjui sal a 2700 ljudi. Vie od jedne treine intervjui-
sanih smatra svoju profesiju glavnim uzrokom oboljenja.
Najtipinije albe su: glavobolja (70% ispitanika), bolovi
u miiima i kimi (60%), bolovi u oima (40%). Uoava
se direktna proporcionalna zavisnost izmeu duine rada na
kompjuteru i nastankom patogenih simptoma. Specijalisti
smatraju, da neprekidan rad ispred ekrana kompjutera ne srne
da bude dui od etiri sata. Najbezopasnije rastojanje pri radu
sa kompjuterom je vie od jednog metra od ekrana.
Prema podacima I. Prokoljeva, opasno zraenje od televi
zora ruske proizvodnje dostie: kod crnobelih televizora - 2
metra, kod televizora u boji - 3 metra od ekrana. Kod japan
skih i amerikih televizora tetan uticaj se rasprostire na 1,2
(crnobeli) i 2 metra (televizori u boji). I. Prokofjev je takoe
ustanovio, ukoliko se ekran kompjutera ili televizor nalaze
u prirodnim geopatogenim zonama, tada se njihov uticaj na
zdravlje ljudi oko njih pojaava.
Bioloke i vetake patogene zone
Veliku ulogu u njihovom nastajanju ima situacija u so
bama, gde ive ljudi. Tako, na primer, ak i sobne biljke
mogu pozitivno ili negativno da utiu na zdravlje oveka.
Zato je korisno znati njihovo dejstvo.
Paprat dobro raste na bilo kom mestu u stanu, zato to za
svoje preivljavanje sama upija energiju iz okolne sredine.
Na primer, ukoliko se biljka postavi na televizor ona e upi
jati za oveka tetna elektromagnetna zraenja i od toga e
biti bujnija. Na taj nain paprat ispoljava korisno dejstvo
- otklanja tetno zraenje kunih elektrinih ureaja.
Tradeskancija (Tradescantia) daje oveku veliku korist.
Ta biljka ima pozitivnu energiju, koja pothranjuje oveka.
Na raun toga poboljava se lino oseanje oveka, koji se
nalazi pored tradeskancije.
Pomou tradeskancije moe se u kui odrediti prisustvo
tetnog energetskog bia (parazita spoljanjih manifestacija)
za oveka. Na to ukazuju listovi biljke, koji se naglo menjaju,
postaju uti i sitniji. Da biljka ne bi uginula od iscrpljenosti,
potrebno je pronai izvor negativne energije i neutral i zovati
ga. Koristite tradeskanciju kao indikator, na osnovu kojeg
ete odreivati energetsku situaciju u svojoj kui, stanu.
Kaktus umereno pothranjuje oveka energijom. Pored
toga, kaktus upija negativna energetska polja i pretvara ih
u energiju povoljnu za oveka. To svojstvo kaktusa moe
se koristiti, ukoliko se za vreme dnevnog spavanja biljka
postavi pored postelje. Ci stei prostor oko oveka koji spa
va, kaktus podstie njegov kvalitetan odmor i obnavlja mu
snagu.
iva trava (Geranium robertiamim) ima anestezirajua
svojstva, smiruje razliite vrste bolova. Taj cvetak efikasno
prikuplja energetsku neistou i isti je, a isto tako isputa
dobru energiju neto slabiju od kaktusa. Biljka se moe
koristiti kao energetski filter. Uoeno je, da je u prostori-
jama, gde raste iva trava-geranijum, uvek sve i aromatian
vazduh (posebno za vreme njenog cvetanja). Preporuljivo
je koristiti geranijum crvene boje. U tom sluaju navedenim
svojstvima se prikljuuje povoljno dejstvo crvene boje.
Fikus se smatra pomonikom u jaanju porodice, podstie
zaee i raanje dece. To je povezano s tim, to je kod te
biljke jako izraen ivotni princip Sluzi (veliki, soni lis
tovi), koji iri svoj uticaj na ljude. Fikus odrava u prostori
jama stabilnu atmosferu, spreava razdraljivost. Ne izlazite
fikus suncu. On ne voli jarku sunevu svetlost i vie voli
tamnije uglove prostorije, u kojima su izraena prohladna,
vlana svojstva, neophodna za njegovu ivotnu aktivnost.
Monstera je krupna lij ana puzavica, koja ima mnotvo
vazduastog korenja; listovi su joj veliki, konati, areni
(ukraeni arama). Gledajui spolja to je veoma lepa biljka,
ali, kao i sve lijane, ima svojstva da ivi na raun drugih.
Rastei u stanu, monstera koristi svoje prirodno svojstvo
delovanja protiv svega ivog - crpi ivotnu energiju iz lju
di. Mnogi ljudi, koji su postavili monsteru u spavau sobu,
nali su se u bolnici sa velikom iznemoglou, izazvanom
slabljenjem sranog miia.
Kiparis, koji raste u stanu, opasan je za oveka. Nai pre
ci smatrali su ga drvetom smrti. Kiparis u prostoriji stvara
teku, pri tiskaj uu energetsku situaciju. Zato ga ni u kom
sluaju ne smete drati u svojoj spavaoj ili dnevnoj sobi.
Tuja ima slino dejstvo kao i kiparis. Pored toga biljka
je otrovna, posebno njeni plodovi. Egzudati (izlivi) otrova
negativno utiu na ivotnu aktivnost ljudi. Zato tuju ne treba
odgajati u prostorijama, gde se odmarate, jedete i spavate.
Mnogi ljudi na prozorima odgajaju rasadu - papri ie,
krastavce i paradajz. Paradajz spada u vrstu paslena (krompi-
 ra) i ima tetna svojstva za oveka. Ta biljka e negativno
delovati na vae lino oseanje.
Zapamtite glavno: sobne biljke ne treba stavljati u spavau
sobu, jer one nou upijaju kiseonik, isputaju ugljen-dioksid
i oslobaaju se negativne energije. Njihov energetski ciklus
podeen je na dnevno upijanje loe energije i nono ienje najvie vremena, moe se oplemeniti bioenergetska situaci
- izbacivanje negativne energije. U tom pogledu posebno je
tetna monstera: nou njeni veliki listovi izbacuju ogromnu
koliinu ugljen-dioksida i bujice negativne energije.
Razliiti predmeti i ukrasi, napravljeni od ivotinjske
sirovine (koljke, rukotvorine od roga, koe ivotinja, perje
i slino), stvaraju poseban kanal, koji povezuje taj predmet
s prostornim slojevima, u kojima se nalazi energetsko-infor-
maciona osnova uginule ivotinje. Kroz taj kanal istie en
ergija iz naeg prostornog nivoa na taj nivo. ivotna energija
oveka moe nehotice (sluajno) dospevati u sline levkove,
to izaziva slabljenje organizma.
Koliko snano to moe da se deava, ilustruje pria J. Lon-
goa o tome, koliko je on predao energije, da bi primorao telo
oveka da se kree. Tako ju je, na poetku, da bi predao en
ergiju telu, on pomou specijalnih vebi nagomilavao. im
je osetio da ima dovoljno energije (ruke su postale vrue),
poeo je misaono daje preliva u telo. Kada se telo pokrenu
lo, Longo je osetio, daje kroz njega pola narastajua bujica
energije u mrtvo telo. Javio se oseaj, daje prostor izmeu
njegovih ruku i mrtvog tela postao gust, u vidu tene, sive,
lepljive mase.
Meutim na taj nain ne utiu samo proizvodi od uginulih
ivotinja. Knjige, koje sadre ilustracije mrtvih ivotinja (na
primer, Knjiga o ukusnoj i zdravoj hrani), gledanje filmova
uasa, uvanje video kaseta s takvim filmovima i slino,
takoe stvaraju nepoeljne energetske kanale. U vezi s tim
moete eksperimenti sati: odabrati predmete i knjige koje
povoljno utiu na vas, a sve ostale sklonite to dalje i s njima
rede kontaktirajte.
Izborom drvne grae za ureenje sobe, u kojoj provodite
ja, postii dejstvo jaanja svog organizma. Na primer, parket
i nametaj od hrasta davae vrstou vaem organizmu. U
drevnosti su branu postelju smetali na otpiljenom hrastu,
oko kojeg su postavljali zidove i gradili kuu. (Detaljnije
opisano u Homerovoj Odiseji.)
Pored toga, ovek pomou odee, ukraavanja formira
oko sebe posebnu energetsku sredinu. Neznalaki (nepis
meno) oformljena energetska sredina moe se izjednaiti
sa patogenom mini-zonom i naruavati zdravlje. Evo prove-
renih injenica.
ene esto niu prstenje na sve prste. Da li je to bezazle
no?
Na rukama ima mnogo osetljivih taaka, koje su pove
zane s jednim ili drugim unutranjim organima. Inostrana
istraivanja pokazala su: tesno prstenje nije bezopasno,
posebno za one, koji ih nose stalno. Burma na domalom
prstu provocira nastajanje mastopatije, oboljenja pol-
nih organa i endokrinih lezda. Prsten na srednjem prstu
izaziva aterosklerozu, hipertoniju, prsten na kaiprstu
- osteohondrozu i radikulitis, na malom prstu - patologiju
dvanaestopalanog creva. Prema tome ne preoptereujte
ruke prstenjem i obavezno ih skidajte s ruku preko noi, ak
i burmu. S vremena na vreme potpuno odmorite ruke.
Preporuka za ozdravljenje (odgovara apsolutno svim
ljudima): uinite sve stoje mogue, da bi iveli u normal-
nom prostornom okruenju. Neutralizujte bilo koje geopa
togene zone.
SOCIJALNA SREDINA
Covek ivi u drutvu. Hteo on to ili ne hteo, na njega se
stalno vri mentalni (tj. misaoni, idejni, ivotni, porodini,
proizvodni, seksualni, materijalni, moralni i slino) pritisak.
Do ega to dovodi? Do toga, da ovek od trenutka zaea
postaje lan drutva, koje podrava sva njegova naela (prin
cipe). Meutim ti principi su daleko od istinskih zahteva i
zdravih ivotnih potreba oveka. Na kraju drutvo, koje je
izopaeno formiralo oveka, izaziva veinu oboljenja.
Narkomanija, pijanstvo, puenje. Koliko zla i patnji oni
nanose ljudima. Pa zato to zlo ne moe da se istrebi? Neki
na tome zarauju velike novce. Drugi ih upotrebljavaju zbog
toga, stoje to uobiajeno u drutvu - tradicija, da budete kao
svi ostali, modno itd.
Mi jedemo hranu, koju nabavljamo u prodavnici. Pro-
davnicama su pogodni takvi produkti, koji se mogu dugo
odravati. Meutim to ne znai, da oni postaju korisniji.
Ukoliko se ovek hrani neto drukije, nego ostali, na njega
popreko gledaju - on je udak.
U hladno godinje doba nije uobiajeno da ljudi hodaju
po ulici odeveni u ore. Samo zbog toga psihiki zdravog i
oelienog Porfirija Ivanova vie puta su odvozili u psihi
jatrijsku bolnicu.
Reklamiraju se razni lekovi, koji neutraliu simptome, ali
ne dotiu uzroke bolesti,- mi verujemo. Modernaje odvoje
na ishrana - mi se tako hranimo, iako ishrana treba da bude
pravilna. Moderno je da se tri - trimo. Posle izvesnog
vremena postaje jasno, da reklamirani lekovi daju sporedne
efekte. Odvojena ishrana veini ljudi ne odgovara i stvora
im niz problema. Trati treba takoe pametno, da ne bi bilo
ogovaranja.
U vlastitoj porodici, ukoliko se ozbiljno ponete baviti oz
dravljenjem (leenjem), na vas e gledati kao na duevnog
bolesnika (luaka). U kolektivu ete postati stranac.
U naem ivotu ukorenila se udna i protivrena pojava
pod nazivom drutveni ivot". Puna je lai i meusobnih
lai (neprijateljstava). Najstranije u tome je, to se mi ne
borimo protiv takvog ivota, ve mu se prilagoavamo.
Um toliko sve izobliava, daje teko odrediti od ega je
sve poelo i kakav je krajnji cilj? Slina tendencija sada se
uoava i u leenju. Na tezgama se pojavilo mnogo literature
o leenju, koja sadri del ove (fragmente) podataka, zastarele
preporuke, koje ne odgovaraju realnom ivotu.
U drutvu se stalno neto menja, u zavisnosti od mode.
as svi igraju fudbal ili hokej, as se bave aerobikom, as
uestvuju u dvobojima, as se bave jogom, as neim dru
gim. as gladuju prema Bregu, hrane se prema Seltonu,
iste prema Malahovu i slino. Meutim treba raditi toliko,
koliko vam je potrebno, da bi bili zdravi. Treba voditi rauna
o tome, da vas drutvo ne lomi, da ne plivate stihijski".
Probajte da ivite svojom pameu (umom), ne radite to, to
e izazvati patnje i oboljenja.
Evo nekoliko primera iz moje pote.
Hou da sa Vama podelim svoju nesreu. U svojoj 26.
godini ivota ja sam ve ozbiljno bolestan. U bolnici su mi
postavili dijagnozu: paranoidna izofrenija (iako ja sumnjam
u pravilnost postavljene dijagnoze). Medikamentno leenje
nije mi donelo nikakvu korist, tako da sam izgubio svako
poverenje u lekare.
Pre par meseci nabavio sam Vae knjige i pojavila mi se
nada u to, da nije sve izgubljeno, da jo uvek mogu povratiti
izgubljeno zdravlje. Neto o sebi.
Sa 12 godina ivota poeo sam se zanimati toksikoma-
nijom, onanizmom, voleo sam da se ludiram s alkoholom.
Ziveo sam samo od zadovoljstava. Tada nisam razmiljao o
tome, da se sve moe izokrenuti. U 16. godini ivota poeo
sam da primeuj em, da se sa mnom neto loe deava. Poela samo to nisu ispale napolje. Poremetila mi se koordinaci
je da mi opada kosa, koa glave bila mi je prekrivena suvim
krastama i u bukvalnom smislu odvaljivala se u pariima.
Priblino sam znao od ega to sve dolazi, ali sam se trudio da
ne obraam panju na to. Mislio sam, da e to sve vremenom
proi. (Evo izvora toga, staje ovek preduzeo, prilagodio se
drutvu, ne shvatajui na to e se sve to svesti za njegovo
zdravlje i ivot.)
Posle zavretka kole zaposlio sam se na gradilitu. Poeo
sam esto da pijem, a ponekad sam se tako napijao, da su me
donosili kui. Bilo je trenutaka, kada sam na izvesno vreme
odbacivao tetne navike, ali glavobolja koja me je muila
nije prolazila, ruke su mi se tresle, telo me je bolelo, noge
su mi se vukle tako, da sam tekom mukom koraao. Tako
je trajalo sve dotle, dok mi alkohol nije prestao pomagati.
(ovek treba da pronae neku radost, cilj u ivotu. To, to
se desilo s tim mladim ovekom na datoj etapi ivota je od
oseaja bezizlaznosti i praznine.)
Glava me je veoma jako bolela, posebno na zatiljku i te-
menu. Javio se otar bol u oima, poeo mi se pogoravati
vid. Vilica mi se zaokretala tako, da mi se na licu pojav
ljivala neprijatna grimasa. Oseao sam se tako sputano i
napregnuto, da sam svojim spoljanjim izgledom i svojim
ponaanjem negativno delovao na ljude. Pri svakom neznat
nom pokretu ili zvuku poinjao sam da se trzam kao nenor
malan. ak su meni bliski ljudi poeli da me izbegavaju.
Nisam shvatao ta se sa mnom deava, a moje stanje se sve
vie pogoravalo. To se izraavalo kroz sve jau glavobolju.
Ponekad sam imao takav oseaj, kao da su mi potiljak zalili
u liveno gvoe (tu), a glavu prikljetili u stege (mengele).
U oima sam imao takav pritisak, da mi se inilo, da one
ja pokreta, imao sam oseaj da ne hodam, ve da plivam.
eludac mi se prevrtao (upao) tako, da mi ni pare hrane
nije ulazilo u grlo, a i to sam pojeo, sve se vraalo nazad.
Morao sam da se obratim neurologu.
Posle hospitalizacije postavili su mi dijagnozu: posledice
organskog oteenja centralnog nervnog sistema (CNS) s
neuralgijom, poremeajem linosti. Leenje mi nije pomo
glo. Odluio sam da se obratim psihijatru.
Smestili su me u psihijatrijsku bolnicu. Nisam znao ta su
mi tamo davali, ali znam samo jedno: umalo nisam postao
aknut. Posle otpusta saznao sam svoju dijagnozu: paranoid
na izofrenija. Samo je Gospod Bog znao, ta sam morao da
preivim za poslednje vreme. (Evo paradoksa - drutvo je
u poetku nauilo tog mladia raznim gadostima, napravilo
ga bolesnikom, a zatim je odluilo da ga malo leci prema
svojim metodima".)
ta sve nisam probao, da bih olakao svoje stanje. Obraao
sam se za pomo nadrilekarima (vidarima), polivao se hlad
nom vodom prema metodu Ivanova, trao ujutro i uvee, ali
koristi od svega toga nisam imao, ve obrnuto, bilo mi je jo
gore. inilo mi se, da mi niko i nita ne moe pomoi.
 Tako sam se izbezumio, da jednostavno nisam eleo da
ivim i jednog divnog trenutka odluio sam da zavrim sa
sobom, da bih prekinuto sva ta muenja. Uzeo sam britvu i
sebi prerezao vene. Ne znam, ime bi se to sve zavrilo, da
kod mene nije tada u stan ula kominica. Ona je pozvala
hitnu pomo". U bolnici su mi dali transfuziju i posle ne-
delju dana otpustili me kui. Sedei u kui, razmiljao sam,
kako dalje da ivim i ta da radim? {Samo u takvim situaci
jama, kada se opee " i shvati, da tako dalje ne moe iveti,
ukljuuje se razum oveka.)
I eto nedavno sam nabavio Vae knjige. Iz njih sam neto
shvatio, ali, istina nisam sve. Prema Vaim preporukama
poeo sam svakog dana da primenjujem tople kupke, istina,
jo uvek ne mogu da nabavim maslinovo ulje za utrljavanje.
Posle jela poeo sam da uzimam vitamine i minerale. Sva
kodnevno u mislima prilagoavam sebe na sve stoje dobro,
trudim se da se inspiriem (sugeriem sebi), da e se sve
dalje normalizovati. Poeo sam da idem u crkvu.
I ini mi se, da sam neto postigao. Pojavio se duevni
mir. Glavobolja mi je skoro prestala.
Posavetujte me, kako pravilno da stvorim vlastiti sistem
leenja. Moda nisam potpuno pravilno priao svom oz
dravljenju?"
Glavno je shvatiti i poeti. Ta knjiga dae odgovore na
vaa pitanja i pomoi e vam da stvorite vlastiti sistem
leenja.
Za Vae knjige saznala sam u septembru prole godine.
Odmah sam u sve poverovala, prestala sam da jedem hleb
i meso, poela sam da pijem sokove (od argarepe, jabuke,
cvekle), smanjila sam koliinu hrane. Imam 59 godina, vi
soka sam 168 centimetara, telesna teina 77 kilograma (bila
je). Smrala sam 7 kilograma, na alost, opustili su mi se
obrazi i pojavile bore. I pre toga sam se dobro oseala, ali
mije postalo jo bolje. (Greka je u tome, tosu u uzrastnom
periodu Vetra" nagloprimenjene mere ozdravljenja, koje
izazivaju njegovoprepobuivanje.)
ta me je uznemiravalo: visei mladei na vratu, ispod
pazuha i na vrhu stomaka, kao i slabljenje vida. Ponekad,
ukoliko kasno veeram, goruica. Zatvore nikada nisam
imala, stolica mi je svakodnevna i ak skoro uvek pomalo
tena. Odmah sam poela da se klistiram s urinom, da bi
se izgubili mladei. 1 tu su poele moje muke. (Klistiri su
pojaali ivotni princip Vetra.)
Izlazi samo mokraa - i to je sve. Posle narednog klisti-
ranja zabolelo me je na desnom boku oko apendiksa (slepog
creva), i sada na tom mestu oseam tupi bol. Zatim sam,
kada sam proitala sve Vae knjige, shvatila, da nije sve tako
jednostavno, kako sam mislila.
Dok sam itala knjige, samo sam ispirala oi i nos
mokraom. Ali, na alost, poj avila mi se nesanica i neodreeni
bolovi. Svi ukuani mi se smcju i rugaju mi se. (Evoprimera
mentalnog pritiska od strane najbliih, koji psiholoki pri
premaju enu da se vrati u krug gnezda - da ivi stihijski.)
Iako sam se umivala mokraom, lice mi je uto (istina, nikad
nisam imala crvene obraze) i izgledam premoreno. Zato su
me svi sa saoseanjem pitali, staje s tobom, da nisi bole
sna? I moj izgled mojim poznanicima ne uliva nadu u Vae
knjige. I sama sam se zbunila, ta dalje da radim? Lekarima
nikada nisam verovala, a Vama potpuno verujem".
 Ta ena treba da primenjuje terapije, koje snabdevaju or
ganizam vlagom i toplotom, ne insistirati na uzimanju sirove
hrane.
Nije tajna, da se nesuglasice u porodici veoma odraavaju
na zdravlje njenih lanova. Usamljenost (povuenost),
uvreda, nezadovoljstvo, neshvatanje stvaraju napetost u
spoljanjim manifestacijama ivota i izazivaju razliite sla
bosti i oboljenja. im se porodina mikroklima pobolja,
napetost nestaje i ovek ozdravlja. Ukoliko se sve deava
obrnuto (iz dobre sredine dospevate u nepovoljnu), bolesti
se javljaju same od sebe - kako kod suprunika, tako i kod
dece.
Imam 36 godina, razvedena sam (mu je mnogo pio i
pravio skandale), imam kerku staru 8 godina. Od januara
sam poela da se odvojeno hranim, da vebam gimnas
tiku, povremeno primenjujem urinoterapiju, leenje uljem,
disajnu gimnastiku, masae i vie se nalazim na sveem
vazduhu.
Za tri meseca smrala sam sa 75 do 64 kilograma, viso
ka sam 164 centimetra. Prvi put za vie godina zima mi je
prola bez bronhitisa, oi su mi poprimile sjaj posle ienja
creva, misli su mi postale jasnije, oslobodila sam se oseaj a
zbunjenosti, stenjenosti, strahova, usamljenosti. Nemam
problema sa crevima, prestala su da me bole kolena, disanje
je postalo ujednaeno, nema astme pri tranju, sanje postao
mirniji i dublji".
Likvidirana je patoloka situacija, koja je ispoljavala
ugnjetavajue dejstvo na spoljanje manifestacije ivota te
ene. Emocionalne stege" sada ne aktivira mu-kavgadij a,
kretanje energije se normalizovalo, to je i dovelo do nesta
janja bronhitisa; misli su postale jasnije; prola je zbunje
nost, stenjenost, strahovi, usamljenost.
Kombinacij a ienj a i j aanj a fizikog tela, koj a se pokla
pala s likvidacijom ugnjetavaj ue situacije na spoljanje
manifestacije ivota, dali su odline rezultate za svega 3
meseca. Ukoliko vam nita ne ide za rukom s ozdravljenjem,
traite uzrok u ugnjetavanju spoljanjih manifestacija ivota
i likvidirajte ga, ma kako da vam to bude bolno.
Bavim se sistemima leenja ve pet godina. Na sebi sam
isprobala mnogo metoda. Pre dve godine poela sam da se
hranim odvojeno - prestala sam da gladujem. Gladovala sam
po 3,5, 7 dana i dve godine po 32, 42 sata jednom nedeljno.
Gladovanje - to je dobro, ali posle izvesnog vremena bolesti
su ponovo ukazivale na sebe. I tada sam shvatila, da bez
odvojene ishrane sva ta muenja nemaju smisla.
Pre pola godine prela sam na odvojenu ishranu. Oistila
sam jednom creva, a jetru - dva puta. Smrala sam.
Imam 55 godina, visoka sam 158 centimetara, teka 55 ki
lograma, a imala sam 62 kilograma. To je za mene mnogo i
ne svia mi se. esta pitanja poznanika i bliskih (ti boluje?
kako si mrava!) traumiraju mi psihu.
Slina pitanja ljudi iz bliskog okruenja izazivaju kod te
ene emocije uvrede, koju ona ne eli da ispoljava naglas.
Prisutna je jaka emocionalna stega" - to ve nije u redu, od
toga se treba osloboditi.
Sto se tie telesne teine, ona je kod nje normalna. Zelja
da ima raskonu" figuru i neuspesi, vezani s tim su nova
psihika stega nezadovoljstva. Uz to je ovek preao u
staraki period Vetra, stoje prirodno podsuilo figuru.
 Da bi se ta ena popravila, treba da otkloni emocionalne
stege, primenjuje autogeni trening, fizike vebe, da isti je
tru (dva puta - to nije ienje), uzima hranu koja stiava
Vetar, primenjuje terapije sa vruim kupkama, utrljava u
kou maslinovo ulje.
Imam 40 godina i troje dece (8, 10 i 17 godina starosti).
Posle poroaja loe se oseam. Poremeaj razmene materija:
visoka sam 171 centimetar i teka 105 kilograma (norma je
73-75 kilograma). Poeo je da me boli pankreas. Zatim je
sledila operacija - odstranjivanje une kese. Stroga dijeta
dve godine. Posle toga sam pokuala da se raznovrsnije hra
nim, i ponovo - pogoranje pankreatitisa.
Poela sam da pijem mokrau. Evo ve skoro dve godine
pijem ujutro po au urina. Poela sam da jedem sve (ranije
nisam mogla sa mojom guteraom). Nestala su oboljenja
izazvana prehladom (angina, kijavica, maksilarni sinusitis
- gajmoritis). Ukoliko se i pojavi kijavica, tada prolazi za
dva dana.
Kada sam primenila klistire s urinom, iz mene je poela
da izlazi ogromna koliina sluzi u obliku meduze. Efekat
tih klistira, u poreenju sa klistirima s limunovim sokom, je
zapanjujui.
Kada sam kupila Vae dve knjige, itala sam ih bez pre
stanka. Ukuani su poeli da me gledaju kao na nenorma
lnu".
Preporuka za leenje. Ukoliko se neko od lanova poro
dice bavi ozdravljenjem ili leenjem prirodnim sredstvima,
ne rugajte mu se i ne alite se na njegov raun. Njemu je i
tako teko.
Ukoliko elite da ubedite svoje najblie u prednosti zdravog
naina ivota, nemojte ih nasilno vui za sobom. Saekajte da
oni sami sazru". Najbolji primer je va uspeh.
KARMIKI PROBLEMI
Najozbiljniji problemi, koji se odnose na samoozdrav-
ljenje, vezani su s karmom. Gresi - nai vlastiti, naih pre
daka - tako prepliu (obru) ivotnu situaciju, da nam se
ini daje sve gotovo - orsokak. Vano je uvideti karmiki
problem, shvatiti njegovu vanost i resiti ga. Karmiki prob
lemi spadaju u oblast moralnosti ovejih odnosa i povezani
su sa spoljanjim manifestacijama ivota oveka. Njihovim
reavanjem nestaju mnogi problemi sa zdravljem.
Evo kako opisuje svoje izleenje od epilepsije naslednica
Porfirija Ivanova - Valentina Leontjeva Suharevskaja.
Ve 20 godina imam napade epilepsije, uz to menin
gitis i tromboflebitis. U mladosti sam uestvovala na kon
jskim trkama - pala sam s konja i razbila se. (Uee na
takmienjima sline vrste ukazuje na ponosnu, samouverenu
linost. Prkosno ponaanje je posledica formiranja posebne
strukture u svesti oveka, koja povoljno deluje na razvoj
karme i formira karmiki odgovor - pad sa konja i isku
pljivanje zaduenosti u vidu patnje, nemoi, ljudskog prezi
ra.) Od tada mi se u glavi magli i imala sam takve napade,
da se sva izubijam do krvarenja, i do dananjeg dana ostali
su mi oiljci na telu. ivim u takvim uslovima, da moram i
kravu opsluiti, i batu zasaditi, iscepati drva itd. Desilo se
to 1950. godine, pola sam na pijacu prodavati vinje. Samo
to sam izala na vrata - i pala sam. Napad me je obuzeo:
prosule su se moje vinje, a sama se borim. Pritrali su mi
 ljudi, i jedna ena kae: Niko joj ne moe pomoi, osim
jednog oveka, koji i leti i zimi ide samo u gaicama. On
ivi u Sulinu - on je i mene spasio u ivotu". I mi smo od
mah tamo krenuli, a kada smo stigli kod njega u Sulin, on
nije bio kod kue - odveli su ga u Kazansku psihobolnicu
na 4 godine. To je bio Uitelj. A bolesti me ne naputaju
- sve mi je gore i gore. Odrekla sam se svih mikstura, svih
prakova - trudila sam se da ivim bez toga.
Sedmog Januara 1954. godine Uitelj j e doputovao - dobi
la sam tu vest. Doputovala sam u Sulin, pozdravljamo se.
Uitelj ne poznaje te ljude, a i mene ne poznaje. Kada sam
putovala Uitelju nisam razmiljala, da e me takvu primi
ti i rekla sam mu: Uitelju, ti me verovatno nee primiti
- ja nikoga ne molim; ja sam svojoj majci rekla, da me ne
venavaju u crkvi, kada se budem udavala, i ako umrem,
da ne bude popa! Ja sam se te komedije nagledala jo kad
sam bila devojica". Uitelj mije odgovorio: Da, ti Valen
tina ima iste krvne sudove. Staje kod tebe? Ja mu kaem:
Imam napade, pogledajte: i ruke, i noge su mi izubijane; pa
jo meningitis i tromboflebitis, pa i radikulitis. Ja se ve vie
godina ne mogu sageti, ve samo prisednem; vie godina ja
se ne izuvam - ne mogu da izdrim da stanem bosom nogom
na pod". A on mi kae: Izuj se!" Izula sam se. Oprao mi je
noge hladnom vodom, izveo me bosu na sneg, proveo me
je po snegu oko stoia na dvoritu i poli smo u seljaku
kuu. Uitelj me pita: Pa kako je? Odgovorila sam: Dosta
dobro" Tada mi je rekao: Pa, sagni se! Poela sam da se
saginjem - nita me ne boli: probam i tako, i onako - ne
boli! Tako sam pocrvenela od stida, jer sam se, verovatno,
ceo ivot nastrano ponaala (budalasala). A Uitelj mi kae:
Ne, ti se nisi nastrano ponaala, idemo jo". Ponovo me je
poveo na sneg, tri puta me obveo oko stola, ponovo oprao
noge i rekao: Dva puta dnevno, ujutro i uvee prati noge;
ne pljuvati ne iskaljavati - gutati kao produkt; obavezno
siromanom dati neto od steenog radom, koliko moe - ne
ali! Kada se vrati kui, moli za oprotaj na elom salau,
ne zaobii ni jednu kuu". Ja mu odgovaram: Uitelju, pa
ja sam tako prozi vela svoj ivot, nikada se ni s kim nisam
svaala..." A on mi kae: Ja sam ti rekao!" - okrenuo se i
otiao od mene. (Tu preporuku Ivanov joj je dao radi toga,
da bi ona iz svoje svesti, tanije iz spoljanjih manifestacija
ivota, izbrisala korenje oholosti, nepopustljivosti, koji su
joj provocirali bolest.) Ja sam to sve izvrila zbog toga, da
me ne bi nita bolelo. Ljudi sa salaa su rekli mome muu,
daje Leontjeva ve gotova - poremetila je pameu, ranije je
imala samo napade, a sada je jo i psihiki nenormalna: ide
do svake kue, klanja se, moli za oprotaj. Ali od tada nisam
imala nijedan napad, i do dananjeg dana!"
Preporuka za leenje. Ma kako da razmatramo proces
samoizleenja, i ma ta da radimo za obnavljenje vlastitog
zdravlja, moramo odstraniti primarni uzrok oboljenja. Kada
pristupamo tim primarnim uzrocima, tada vidimo, da se sve
zasniva na moralu. Nae elje stavljaju nas pred izbor (di
lemu): uraditi sve skromno i ne otetiti nikoga, ili se po
kazati - znai, nekoga otetiti, podvrgnut nasilju, oformiti
negativne crte karaktera. Ukoliko izaberete drugu varijantu
dejstva, tada stvarate karmu i zatim ete je odraivati. A
odraivanje je kroz patnje i bolesti.
Ni jedan ovek ne stie normalno zdravlje sve dotle, dok
se moralno ne promeni.
Primer. ,,S dubokim uvaavanjem odnosim se prema
Vama i Vaim knjigama. Umirao sam od bolesti u potpunom
smislu reci. I eto 8 meseci marljivog rada doneli su ogro
man rezultat. Postao sam potpuno drugi ovek - od ruevine
sa stomakom pretvorio sam se u tridesetogodinjeg mladia
(u svojoj 46. godini ivota). Intenzivno se bavim sportom,
polivam se hladnom vodom, preko cele godine kupam se
u moru. U maju i junu gladovao sam 3, 4 dana, zatim u av-
gustu 8 dana".
To su bile prve tri preporuke za pravilno samoizleenje:
O odstraniti tetan uticaj geopatogene zone (ukoliko
takva postoji);
O stvoriti normalnu mikroklimu u najbliem okru
enju (makar u porodici);
) moralno se promeniti.
MORALNOST (MORAL) - PRVA
ZAPOVEST ZDRAVLJA
ivot se raa u ivotu i moe se razvijati samo tamo, gde
ga okruuje ivot. Svako od nas (iz naivnosti ili neznanja)
moe postaviti pitanje, da li je okolni prostor - Kosmos,
zemlja, kamenje, voda, vazduh i slino - iv? Da. ovek
je svojim umom podelio materiju oko njega na ivu (sve
to raste, kree se, govorei naunim jezikom - sve to se,
uglavnom, sastoji iz materije koja ima levi smer okretanja,
nalazi se u asimetriji) i ustajalu (konzervativnu), neivu (to
se vremenom ne menja, osim razaranja, a govorei naunim
jezikom - to se sastoji od materije koja se okree u levom i
desnom smeru, ima simetrinu grau). Meutim u stvarnosti
sve, to nas okruuje, protkano je ivotom, makar esto i ne
shvatljivim za nas.
Ponimo od toga, ta nam je svima dobro poznato. ivot
oveka nastaje u jajnicima ene i testisima mukarca. Nauka
priznaje, da budui ovek postoji u vidu odvojenih polovi
na - muke i enske, koje ak pri spajanju u epruveti daju
mogunost stvaranja (formiranja) ovejeg bia.
Da li se seate te ivotnog etape, kada ste bili razdeljeni
na dve polovine i postojali u dva razliita organizma? Mnogi
od vas e odgovoriti sa ne, jer je to bila cela ivotna etapa
razvoja jajane elije i semena. Sve, to ima svoj poetak,
ima i svoj kraj. Glavno u datom sluaju je istai, daje to bio
na ivot, iako nama potpuno neshvatljiv.
Kakvim procesima, ijoj volji se potinjavao na ivot
na datoj etapi? Ciklinim procesima sazrevanja jajne elije
i semena u organizmu ene i mukarca. Dalje je sve zavisilo
od obostrane (uzajamne) elje za zadovoljavanjem seksual
nih potreba, tj. voljne komponente naih roditelja, ali ne nas
samih. I tu mi shvatamo, kakva je velika srea, da su nai
roditelji poeleli da stupe u polni akt upravo u to vreme, jer
bi se na svetu pojavio neko drugi, a ne mi. Prema tome, nae
raanje potpuno je podvrgnuto sluajnosti" i ne zavisi od
nas.
Posle spajanja jajane elije i spermatozoida, poinje pot
puno nova etapa naeg ivota. Jajana elija, iji je prenik smrt" kao samostalnih tvorevina i raanje" novog orga
115-150 mikrona, kree se u ogromnom Prostoru - falopi-
jevim kanalima, a zatim u materici. Dimenzije majinog
organizma mogu se uporediti sa kosmikim. Izraavajui
se uobiajenim jezikom, embrion (zametak) u tom pros
toru nalazi sve - mesto za smetaj, hranu, svuda on izluuje
svoje otpatke. Majin Prostor obezbeuje ga sa svime i sve
prima od njega. Unutarmaterini razvoj - to je samostalna
ivotna etapa oveka sa svojim osobenostima, problemima
i sloenostima. Istina, mi tu ne rasuujemo, staje ivo, a ta
mrtvo, mi jednostavno ivimo.
I, na kraju, mi se pojavljujemo u naem sadanjem
- ovejem obliku. Rastemo i rasuujemo - to je ivo, to
je mrtvo i slino. Mi jednostavno nismo u stanju da svo
jim umom shvatimo, da se kao i ranije nalazimo u ivom
Prostoru, koji se brine o nama, kao i pre, i u kojem treba da
izvravamo neku korisnu funkciju.
Kada ovek proivi njemu odreeni rok, on umire. ta
znai umreti?
ovek nastaje iz dve polovine u organizmu ene i
mukarca. Jajana elija i spermatozoidi treba da porastu
ili sazru", pre nego to napuste mesta svog ivota i krenu u
susret jedno drugom. Njihovo formiranje i rast bie jedna
ivotna etapa. Njihov odlazak sa mesta sazrevanja" i njiho
va pojava na mestu drugih elija znai smrt za mlade elije.
Jer oni ne znaju" kuda su nestale prethodne elije. To je na
prvi ivot i smrt".
Meutim ispostavlja se da umrle" elije (jajana elija
i spermatozoid) produavaju da ive van mesta svog rasta
(ivota), dok se ne objedine u jedinstvenu celinu.
Stvaranje iz dve elije jedne oznaava njihovu konanu
nizma. Taj organizam se razvija u potpuno drugim uslovi-
ma - prostorima", nego njegovi prethodni sastavni del ovi".
Sada imamo nov ivot, koji nazivamo unutarutrobni.
Dostigavi zrelost", mi naputamo majinu utrobu. ta
to znai za nas? To oznaava nau smrt" za unutarutrobni
- vodeni ivot i raanje za suvo-vazduni ivot. To je na
drugi ivot i smrt".
Kada proivimo na Zemlji odreeno vreme, mi ponovo
umiremo". Da li se na tome zavrava na ivot ili pak ovek
produava da ivi u nekom drugom obliku? Odgovor na to
pitanje daju religija, joga i druga okultna uenja (doktrine).
Evo kako stvaranje oveka i njegovu smrt objanjavaju ti-
betanci.
Tibetanci smatraju, da postoje tri strukture", koje
sainjavaju trojstvo ovejeg organizma i linosti.
Prva strukturaje ne ispoljeno (manifestovano) telo apso
lutne istine", ili fina svest, koja se sastoji iz finih energetskih
tokova. Fina svest dospeva u sastav svesti u celini iz sta-
dijuma bardo (drugih prostornih nivoa) u centar za slivanje
oevih i majinih embrionskih tenosti, oduhovljuje embri
on i daje temelje njegovom razvoju, stimuliui formiranje
finog tela". To je duhovni deo ovejeg bia.
 Druga struktura je fino telo", koje se javlja u prva dva
meseca razvoja embriona i sastoji se iz mnotva (u raznim
tradicijama od 72 hiljade do 13,5 miliona) finih sudova
zajedno s finim psihikim strujama, koje nose ivotne
sutine", a koje stvara fina svest, kao i tokove-kanale feno
menalne fine svesti i grube svesti, vezane za ulne organe.
To je psihiki deo ovejeg bia.
Trea struktura je grubo telo" (fiziko), ije se formira
nje stimulie ivotnim sutinama finog tela". Dalje ivotne fantoma - tako su naunici uslovno nazvali duu oveka.
sutine" odravaju ivotni tonus organizma. To je fiziki
deo ovejeg bia.
Fino telo" ponavlja strukturu svesti, koja je preivela
stanje bardo u obliku misaonog (mentalnog) tela, a koje
predstavlja nerazruivo jedinstvo individualne svesti kao
takve i energetskih tokova - njegovih nosioca (spoljanja
manifestacija ivota).
Smatra se, da mentalno telo ima razmere peto-esto-
godinjeg deteta, hrani se mirisima i neometano (slobodno)
se premeta kroz prostor u traenju novog mesta raanja.
Otkrivi takvo mesto, ono se kolabira (skuplja) u energetski
ugruak veliine malog zrna graka i prodire u centar slivan-
ja muke i enske embrionske tenosti za vreme polnog
snoaja (u trenutku orgazma mukarca). Zatim se deava
neto slino ispravljanju" - obrnuto pretvaranje iz malog
zrna graka u oveji organizam. Neto obrnuto deava se
u trenutku smrti. U to vreme energetski tokovi, svest koju
oni pokreu i ivotne sutine" skupljaju se prvo u tri glavna
suda koji formiraju fino telo", zatim u centralnom sudu i, na
kraju, kolabiraju se (zgunjavaju) u centru akre srca u ener
getski ugruak. Nakon tri dana posle fizike smrti kolapsira-
na (skupljena) svest kroz centralni sud i otvor Brahme"
naputa grubo telo" i tu se realizuje u vidu mentalnog tela,
da bi pristupila traenju novog mesta raanja.
Shodno izloenom, smrt uopte ne postoji, ali moe li
se u to verovati? Evo staje poznato iz poslednjih naunih
istraivanja po pitanjima roenja i smrti oveka. Navodim
skraene citate iz razliitih nauno-popularnih lanaka,
komentariui ih.
Godine 1975. otkriven je Fenomen elektrotalasnog
(Fantom" - precizna zapreminska kopija. U naem sluaju
to je kopija ovejeg organizma - Primedba autora) Prvi
eksperimenti vreni su na tankim listovima jasike, koje su
cepali popola. Jedan deo su odbacivali, a drugi zraili jakim
elektromagnetnim zracima. Kada je list poinjao da truli
(da se raspada), tada su videli trulenu konturu celog lista,
ukljuujui i odbaeni deo.
(Drugim recima, na list su prenosili veoma jaku energiju,
koja ga je, cirkuliui prema fantomu, inila vidljivim.)
Rezultati narednih istraivanja pokazali su: takvi elek-
trotalasni fantomi postoje kod svih ivih bia. Njihovu po
javu naunici su objasnili holografskim efektom. Prema nji
hovim gleditima, u molekuli ive DNK postoje izvori jakog
zraenja, koji isputaju solitonske zrake. Solitonski zraci
reprodukuju zapreminsku sliku celog molekula. To i jeste
solitonski fantom, koji je vidljiv samo u elektromagnetnom
polju.
Solitonsko zraenje toliko je jako, da ak deo molekula
DNK reprodukuje fantoma celog organizma. Zato kada se
biljka, ivotinja ili ovek liavaju nekog svog dela, nje
gov fantom produava da ivi" kao da se nita nije desilo.
Covek gubi ruku, a fantom ruke ostaje. Eto zato invalidi
posle operacije odstranjivanja uda jo due vremena oseaj u
svoju ruku ili nogu, kao da ih tupo boli" pri promeni vre
mena, kao da ih bole" nepostojei zglobovi...
Vie od toga, ivi organizam moe da pogine, a njegov
fantom ostaje! Istraivanja, sprovedena na elektrotalasnom
spektometru u laserskoj sredini, pokazala su, da fantom
produava da ivi tano 40 dana posle smrti, a zatim ga in
strumenti prestaju da registruju.
(Stop. Kako se to deava: ranije se govorilo, da se fan
tom stvara kao rezultat jakog solitonskog zraenje molekula
ivog DNK, a eksperimenti potvruju, da fantom moe da
ivi jo 40 dana bez ikakvih molekula DNK? Postavlja se
zakonito pitanje: ta je primarno - molekuli DNK sa nji
hovim zraenjem, ili fantom? Verovalno, da se naunici,
koji su istraivali tu pojavu, nisu mogli odrei starih
materijalistikih predstava i da okarakteriu sve tako, kako
su videli. A upravo: fantom - samostalna iva tvorevina,
koji nema potrebe za solitonskim osvetljenjem i ivi sam po
sebi- Primedba autora.)
Naunici tu pojavu objanjavaju time, to elektrotalasni
fantom ovejeg organizma funkcionie kao iv. On osea
promenu temperature, pritiska i slino.
(Koliko je potrebno hrabrosti i smelosti, da bi se prosto
reklo, da je fantom - iva tvorevina, u kojoj se sadri svest
oveka- Primedba autora.)
Funkciju elektronskog fantoma u organizmu naunici po
vezuju sa nestvarnim skeletom" - zapreminskom kopijom
ili crteima organizma, koji ukazuju, gde da se smeste jedni
ili drugi organi, elije, kako i kojim redosledom izvravati
jedne ili druge funkcije u organizmu. Upravo zahvaljujui
elektronskom fantomu organizam je sposoban da obnavlja
manje povrede tipa ogrebotina, posekotina.
(Kakva protivurenost. Ranije se govorilo, da je nosi
lac nasledne informacije DNK, pomou koje se stvaraju
belanevine i organizam u celini. Meutim iz prethodnog
teksta moe se zakljuiti, da je sve obrnuto - fantom ukazuje
belanevinama, kakve da budu i kakve funkcije da izvravaju.
Naunici ne mogu ak pravilno prikazati istinu. Za ljubav
ogranienog materijalizma" oni sve s nogu prevru na
glavu.- Primedba autora.)
Naunici su pedantni ljudi, daj im samo potrebne instru
mente za istraivanje, oni e istraivati sve to treba. Tako
su oni poeli istraivati proces zaea i trudnoe. 1 znate, ta
su otkrili? Pre nego se u materici majke pojavi embrion, on
ve ima fantoma! U poetku je to elektronskotalasni oreol,
po dimenzijama malo vei od samog embriona.
(Dakle doli smo do istine. Tibetanci govore o finim teli
mo, svesti, koja ulaze u matericu, privruju se uz oploenu
jajanu eliju i poinju da stvaraju fantoma, koji, sa svoje
sirane, stvara fiziko telo oveka. O tome govore i eksperi
menti naunika.)
Fantom raste bre i prethodi razvoju embriona na nekoliko
dana. Na taj nain, budua beba se razvija, formirajui se i
dograujui pod vlastitim elektronskotalasnim fantomom.
Beba ga po veliini dostie tek pred sami poroaj, i oni se na
svet pojavljuju istovetnim (jednakim po veliini).
(Dakle ko koga formira: fantom - telo ili telo - fantoma?
Najverovatnije, fantom formira telo.- Primedba autora.)
Istraivani su i sluajevi, kada je dolazilo do prekida
trudnoe. Sve interesuje pitanje, ta se deava s fantomom u
tom sluaju?
 Ispostavilo se, da u tom sluaju fantom produava da ivi ljavanja " od tela, sve vie se razliva i iezava, bukvalno se
u materici majke toliko vremena, koliko bi trebalo detetu rastvara u prostoru ".
da se pojavi na svet. Zbog toga mnoge ene posle abortusa
dugo oseaju pokrete malog organizma u materici. U dane,
kada bi trebalo da doe do poroaja, ene se oseaju posebno
loe: oseaju jake bolove u donjem delu stomaka, muninu,
depresiju, koja moe izazvati ozbiljne poremeaje psihe i
zdravlja. Sve to je izloeno u referatu amerikog fiziologa
Hermana Hajtija, koji je vrio istraivanja na amerikim
klinikama od 1979. do 1994. godine.
{Kada su iz materice istrugali svu belanevinu, ta moe
da da solitonsko zraenje za formiranje fantoma deteta, on
se razvija, raste i ivi oko 8 meseci. Svest je primarna i moe
postojati i ak se razvijati bez ikakvog belanevinastog no
sioca- Primedba autora.)
U novinama Argumenti i fakti" broj 44 za 1966. godinu
objavljenje lanak Presaivanje due". U njemu se govo
ri o raspravi autora lanka Pavla Vasiljeva s akademikom,
doktorom medicinskih nauka, direktorom laboratorije VNI-
IRP Viktorom Hromovim. Akademik pria, da oni u labora
toriji ne samo vide duu umrlog oveka na ekranu specijal Raanje oveka nastaje iz tri samostalne supstance":
nog kompjutera, ve su poeli daje love (hvataju) pomou 1 - dua oveka, koja stvara materiju u organizmu;
posebnog polja i ak... presauju u telo drugog oveka. U 2 - enska komponenta"; 3 - muka komponenta;"
tom lanku direktno se govori o dui i o tome, da se ona 4 - ivi prostor" - materica, gde se formira oveji or
moe presaivati u telo, koje ona oivljava. ganizam; 5, 6 - enski organizam, koji svojim energijama i
A sada konkretno: staje dua i kako ona izgleda. ... Na materijom pomae dui da formira organizam; 7- tako se po
ekranu specijalnog kompjutera ona je izgledala kao bie, javljuju mukarci i ene; 8 - kada odive dodeljeno vreme,
koje izdaleka podsea na novoroene - s neproporciona ljudi umiru, i dua se oslobaa za novi ciklus utelovljenja.
lnom velikom glavom, siunim telom, zgrenim udovima, Tu se uoava podudarnost opisa fine svesti oveka, kojeg
koji vie lie na ogrizke krila, i... lepezastim repom, koji je u daju tibetanci, s tim, to su videli naunici na ekranu speci
osnovi vidljiv potpuno jasno, a zatim, prema stepenu uda- jalnog kompjutera.
 Ispitivanja due omoguila su da se razjasni, da se ona
moe razlivati" u prostoru do nezamislivih dimenzija.
(Dua, ili svest, ima svojstva proizvoljnog jakog skupljan
ja i irenja. Ukoliko se ovek naui da upravlja time, on stie
sposobnosti shvatanja Stvari, saznanja o tome, ta se i gde
deava.- Primedba autora.)
U lanku Putovanje u drugi svet (AIF 48-96) opisuje
se, kakvi su eksperimenti vreni u jednoj od laboratorija voj-
no-industrijskog kompleksa. Pomou odreenih materija,
koje se pomou inekcije unose u oveji organizam, uspeva
se koncentrisati duu u maloj zapremini i, izdvojivi je iz
tela, uputiti je na putovanje. Meutim pri tom se istie, da
je za izdvajanje due iz tela potrebno savladati neku ener
getsku barijeru. Ukoliko je energija due slaba, tada ona ne
moe izai iz tela. Ukoliko pak dua, kada izae iz tela, za
vreme putovanja potroi mnogo energije, to e se katastro
falno odraziti na zdravlje oveka. Evo kako opisuje poetak
putovanja due" sam korespondent (dopisnik) AIF.
Poloili su me u sarkofag, koji je veoma podseao na
barokomoru. Pored mene u taj sarkofag je legao i moj
pratilac-kontrolor - general Kalinienko. Dve inekcije,
neoekivane i veoma bolne. Svest propada u svetlucavi
mrak. Telo se najeilo" i oseaj smanjio, ali se nije potpuno
izgubio. Noge su se uprle" u zemlju, a glava se nadula do
gigantskih razmera i podigla se iznad oblaka. Snana struja
- skoro kao nalet vetra - iupala me je iz vlastitog tela i
odnela u svet koji je blistao".
Sada nam je ostalo da savladamo poslednje varijante toga,
to znamo. Fina svest, ili dua, ima oblik i veliinu mnogo
manju od oveka (u prvom sluaju 5-godinjeg deteta, a u
drugom - novoroeneta). Ona (dua, fina svest) stvara en-
ergetskog fantoma, u kome se nalaze ulni organi za orijent
aciju u fizikom svetu, i koji slui kao energetski skelet" za
grau i upravljanje fizikim telom.
Fizika smrt oveka u stvarnosti je odbacivanje" is
crpljenog fizikog tela i produenje ivota po obliku izme-
njene svesti oveka u okolnom Prostoai (na tibetskom jezi
ku - barda). Shodno tim pogledima, ovek stalno prolazi
kroz cikluse: raanja, ivota, smrti, ivota u obliku svesti i
ponovnog raanja u fizikom telu.
ta se deava tokom ciklusa ivota i smrti? Radi lakeg
izlaganja i boljeg shvatanja uporedimo Kosmos koji nas
okruuje sa ovejim organizmom (pri tom ne zaboravite,
da se on sastoji iz due i tela), a samog oveka - sa elijom,
koja se nalazi u tom Organizmu. Susedne elije" su sline
nama,- to su ljudi. Druge, koje se razlikuju od vas,- to su
zemlja, voda, vazduh, kamenje, biljke, insekti, ivotinje,
planete, Sunce i slino. Kako je elijama potrebno vezivno
tkivo za oslonac", tako je nama potrebna zemlja za smetaj
itd. Sami moete pronai neophodne analogije i uporeenja.
Najvanije u tome je, da svaka elija, svaka grupa elija itd.
izvrava odreenu funkciju, neophodnu za ceo organizam, i
da za to dobija sve to joj je potrebno za ivot. Tano tako
treba da ivi i ovek. Ali ta se u stvarnosti deava? Jedan
ovek ugnjetava drugog. Celo oveanstvo ugnjetava svet
Prirode, unitava zemlju itd.
Postoje svaki ovek - elija u ogromnom Organizmu,
tada ugnjetavajui svog blinjeg, mi preko njega ugnjeta
vamo Celinu. Ukoliko jedna grupa ljudi ugnjetava drugu,
tada preko nje ugnjetava Celinu. Ukoliko je oveanstvo
radi svojih ciljeva, koji nisu vezani za ishranu, uzoralo zem
lju za uzgoj duvana, iseklo ume za saenje penice u svrhu
proizvodnje alkohola, istrebilo ivotinje, unakaava nedra
zemlje buevinama (rudnicima), vri nuklearne probe - ono
ugnjetava Celinu. Rezultat je da mi tokom svojih ivotnih
ciklusa (raanje, ivot i smrt) nepovoljno delujemo na taj
Ogromni ivi Organizam, ije je ime - BOG. On, sa svoje
strane, del uje na nas. Tako se javlja karmika aktivnost i,
kao posledica,- odgovor na nju. Pri emu nastaje individu
alna karma, karma socijalne grupe, naroda, drave i celog
oveanstva. Dodajem, sve to se preliva" iz jednog naeg
ivota u naredni.
Razmotrimo pojam karme i njen uticaj na oveka.
VLASTITA ILI INDIVIDUALNA KARMA
Stvara se iz dva oblika: karme steene u prolim ivotima
i zaraene u tekuem ivotu.
U Joga-Sutrama" Panatdali postoji klasifikacija indi
vidualne karme u zavisnosti od nagomilanog ivotnog
iskustva. U vezi s tim individualnu karmu dele na crnu,
belo-crnu, belu i ni belu-ni crnu".
Najgora od sve etiri karme - crna - stie se u procesu
nemoralnog, zloinakog ivota (tj. pri prisustvu krajnje
ispoljenog egoizma kod oveka). Kleveta, egoistike intrige,
koje imaju za cilj ruenje plodova tueg rada, poniavanje
estitih ljudi, vreanje, kraa, ine spoljanju" crnu karmu. Prostoru sve dotle, dok se stvore povoljni uslovi za njego
Unutranja" - umna - crna karma obuhvata takva stanja
due, kao to su skepticizam, koji ne vodi prema znanju,
bezbonost, ljutita upornost u neznanju, zavist i slino.
Slina misaona negodovanja (revolti, protesti), irei se"
kroz Prostor u vidu blesaka vraaju se svom izvoru i u njemu
izazivaju dejstva, koja je on eleo drugome. (Ne osuujte i
neete biti osuivani. Ne kopaj jamu drugom, sam e u nju
upasti. Ne pljuj u bunar, sam e iz njega piti.)
Bela karma - rezultat dobronamernih dela (postupaka),
koja podstiu jaanje Prostora. Pri povratku u svoj izvor oni
ga jaaju, donose mu blaenstvo i uspeh.
Belo-crna karma stvara se usled nagomilavanja dobrih
i zlih dela u odnosu prema drugim ljudima, ivim biima,
Planeti - a to znai, prema elom Prostoru. U zavisnos
ti od sume (ukupnog broja) navedenih dela, ovek ima
odgovarajuu sudbinu. Neto mu polazi za rukom, a neto
ne. Stoje vie blaenih dela, time se u oveku bolje formira
sudbina, i obrnuto.
Ni bela-ni crna karma opisuje se kao delatnost putujuih
isposnika (pustinjaka), koji borave u svom poslednjem tele-
snom ovaploenju (utelovljenju). Meutim taj oblik karme
moe se primenjivati i u svakodnevnom ivotu, ukoliko
se odnosi na posao kojeg ste sami naruili ili odabrali i ne
veete se za njegove plodove.
Porazgovarajmo o tome, kako se ispoljava karma. Mi ve
znamo, da karma predaka del uje na nekoliko pokolenja, dok
se potpuno ne iscrpi. A kako deluje karma zaraena u tom
ivotu - bela ili crna?
Shodno Joga-Sutrama" Panatdali proces karmikog
odgovora odvija se razliito. Odgovor moe da drema" u
vo ispoljavanje. Taj oblik karme naziva se dremajuom".
Na primer, ovek je u sebi (po prirodi) veoma agresivan
i stalno ugnjetava bliske ljude. Na kraju krajeva njima to
dosadi; neko od njih, ne izdravi sledeu pakost, poinje da
ga udara time, to mu je dolo pod ruku. Poznato je mnogo
sluajeva, kada su se u zatvoru jedni ljudi izrugivali nad dru-
gim. Kasnije, pri neoekivanom susretu, uvreeni su unaka-
zivali te koji su ih vreali.
ovek je prema Prostoru napravio prestup, ali je kasnije
svojim dobrim delima izazvao blaen odnos prema sebi;
dolazi do slabljenja karmikog odgovora za taj prestup.
Taj oblik karme naziva se oslabljenom" karmom. Na pri
mer, ljudi koji su imali saobraajni udes, pri emu su jedni
zadobili teke povrede, a drugi su se izvukli samo sa lakim
povredama ili su samo preplaeni.
Najtipinija varijanta karmikog odgovora je, kada ovek
posle napravljenog prestupa posle izvesnog vremena na sebi
oseti njegovo povratno dejstvo u vidu neuspeha, pogoranja
zdravlja i slino. Taj oblik karme naziva se potpuno
izraenom" karmom. Posebno jako kanjava se abortus
- boluje sama ena, pogorava se situacija u porodici.
I, na kraju, postoji takva varijanta karmikog odgovora,
kada se proces povratnog dejstva odlae na izvesno vreme
zbog toga, to trenutna situacija podstie ispoljavanje jaeg
karmikog duga - kako pozitivnog za oveka, tako i nega
tivnog. im se zavri dejstvo tog karmikog odgovora, pono
vo se aktualizuje ranije prekinuti odgovor. Taj oblik karme
naziva se prekinutom". Kao primer seam se sluaja iz
jednog filma. Mladi ovek iz siromane porodice druio se s
deacima iz bogatih porodica. Njega su uvukli u lo posao i
svu krivicu svalili su na njega. U zatvoru, gde je dospeo, nad
njim su se jako izrugivali. To je u njemu stvorilo jaku elju
da se osveti bogataima". Kada je izaao na slobodu, poeo
je da ostvaruje svoj plan, ali je bio otpisan" i ponovo mu
je podmetnuto. Ponovo zatvor, isti zatvorenici. Na kraju je
mladi izvrio samoubistvo. Da nije imao elju da se osveti
svima koji su ga vreali, da im je oprostio, tada ga ne bi sti-
gla karma. Meutim on to nije shvatio i informacija uvrede
stvorila je sve neophodne preduslove za karmiki odgovor.
Da bi izbegli karmu, treba da se u moralnom smislu pro-
menite - da u svesti postanete sasvim drugi ovek, s drugim
karakterom. To je jedini put rada sa karmom.
Razjasnili smo, da postoji raznolikost karmikih od
govora. Razmotrimo, kako oni utiu na sudbinu i zdravlje
oveka.
KARMIKI ODGOVOR I NJEGOV TRAG U
PAMETI OVEKA
Dakle, razjasnili smo, da posle postupka oveka sledi
karmiki odgovor Prostora. Po pravilu, karmiki odgovor
u ivotu oveka predstavlja jedan ili drugi dogaaj koji se
pamti (strah kada ugleda vatru, ukoliko su pred njim spalili
ivog oveka; strah kada ugleda no, ukoliko je od noa
pretrpeo ozbiljnu traumu; pojaani oseaj nepravde, kada
su ga poniavali itd.). Taj dogaaj ili oseaj taloi se" na
prostorno-vremenskim nivoima" svesti (uma) oveka i
pri odgovarajuim uslovima (u zavisnosti od toga, u kom
ivotu se desio dogaaj; u kom periodu - pred samu prolu
smrt, u utrobnom razvoju, za vreme poroaja, u periodu
novoroeneta - bebe, mladosti itd.) jako utie na sudbinu,
ponaanje i zdravlje oveka. Na primer, mlada ena je za
pobaaj dobila karmiki odgovor u prolom ivotu - iva
je spaljena na lomai. Izgleda kao d a j e karmiki incident
iscrpljen, ali na prostorno-vremenskim nivoima" svesti
(uma) oveka ostao je jak trag" (ja to nazivam psihikom
stegom"), koji je pri odgovarajuoj situaciji (kada ugleda
plamen) uzbuivao i menjao ponaanje ene. Jer um oveka
sastoji se iz mnotva prostorno-vremenskih nivoa", koji su
se nagomilali u prolim ivotima.
Zato nije dovoljno odraditi svoj karmiki dug. Vano je
pronai u svojoj memoriji (kartografiji psihikog prostora)
karmiki trag" i shvatiti ga (izvesti iz podsvesti u svest).
Samo u tom sluaju potpuno ete se oistiti od prole karme,
i ona e prestati da utie na vas. Za ienje memorije (kar
tografije psihikog prostora) odgovaraju razliiti metodi:
holotropna terapija, rebifing, hipnoza, dianetika i slino.
Nauka, koja objanjava oveku kako treba da sadejstvuje
s Prostorom-Bogom, da ne bi zaradio (stekao) karmu, je re
ligija s njenim moralnim zapovestima. Religija (kod indusa
- j o g a ) je propisivala svakom oveku, porodici, narodu da
radi tako, da nanosi minimalnu tetu Bogu (Prostoru koji
nas okruuje) i maksimum dobra oveku, porodici, narodu.
Biblija (Kuran, Talmud) je upravo takvo uputstvo u kome je
opisano, kako je Bog bio blagonaklon prema narodima, koji
su se pridravali njegovih zapovesti, i kako je kanjavao
neposlune. To je detaljnije izloeno u induskim Svetim
knjigama. Za nas je vano to, da zbog pravilnih meusobnih
odnosa s Prostorom moramo pravilno da kontaktiramo jedan
s drugim - mukarci sa enama, bogati sa siromanim, je
dan narod s drugim narodom. To znai pridravati se moral
nih zakona. Pored toga, svaki ovek treba da se paljivo
odnosi prema neivom" okolnom prostoru: zemlji (kako
moe zemlja biti neiva, ukoliko na njoj rastu biljke, ive
ivotinje, ona to sve stalno reprodukuje), njenim nedrima,
mineralnom, biljnom i ivotinjskom carstvu. U svemu treba
da vlada harmonija. Ukoliko se to ne potuje, tada itavo
oveanstvo boluje (to se i uoava), javljaju se problemi
u svakoj dravi (i to se deava), postoje problemi u svakoj
socijalnoj grupi (i to se deava), vlada neshvatanje izmeu
mukaraca i ena, u porodici, i svaki ovek i porodica pate
od neega. Bez reavanja pitanja o pravilnom sadejstvu s
Prostorom u dimenzijama jednog oveka, porodice, grupe,
naroda i slino nemogue je kvalitetno ozdravljenje, a svet-
ska medicina je osuena na potpuni neuspeh.
U religioznim knjigama u vezi s tim, da u davnim vremen
ima nije bilo jakih ekolokih intervencija oveka u Priro
di, date su samo moralne preporuke za sadejstvo oveka s
Prostorom. Danas pak moralnim preporukama treba dodati
ekoloke preporuke - razuman odnos prema Zemlji i svemu,
to postoji na njoj. Svaki ovek je duan da reava ekoloke
probleme: oko kue, u gradu i oko njega, u svojoj zemlji
(dravi). Neki istaknuti naunici smatraju, daje oveji um
- glavni zatitnik majke-Zemlje. Njegova aktivnost treba da
na planeti Zemlji formira sferu razuma". Meutim svedoci
smo ispoljavanja ovejeg egoizma, koji unitava planetu i
sve ivo na njoj.
Dakle, krug pitanja koja se reavaju na tom nivou deli se
na tri grupe: odnos prema Prostoru uopte; odnos prema lju
dima; odnos prema zemlji, biljkama, ivotinjama i slino.
Primer. Imam 61 godinu. Moje bolesti su: kamen u
ui, pankreatitis, holecistitis, polipi u debelom crevu, gljiv
ice na desnoj nozi (20 godina), gubitak sluha na desnom
uhu (gluvoa 12 godina), jak um u uima, osteohondroza,
hronini gastritis, vegeto-vaskularna distonija (18 godi
na) posle smrti majke. (Nabrojane su posledice stihijskog
ivota.)
Tokom 18 godina leio sam se u Tuli i Moskvi, gde sam
dopunski od tableta ogluveo na desno uho. Dobio sam 11
grupu invalidnosti. Za 18 godina leenja popio sam nekoliko
kilograma tableta i nita nisam izleio. (Naivno je misliti, da
e vas bilo ko izleiti, posebno savremeni lekari i farmaceu
ti. To je njihov posao, njihova zarada. Sto vie bude bolesn
ika, tim je unosnije za lekare i farmaceute. Sto su ozbiljnija
oboljenja, sloenije operacije, presaivanje organa i tako
dalje, tim vie zarauju lekari. A medicina se sada plaa.)
Nabavio sam Vae knjige. Od tada je poelo moje ozdrav
ljenje. Poeo sam piti sve urin uvee od 200 do 400 grama,
a kada sam gladovao 36-42 sata, tada sam ispijao sav dnevni
urin. Disanje sree" vebao sam po 10-15 minuta,- vie
nisam mogao, stezalo mi je glavu i grudi, ak mi je bilo
teko da diem. (Tako se aktivira psihika stega. Nju treba
obavezno izbaciti napolje.) Imao sam jake krize, ali posle 8
meseci sam vaskrsnuo (povratio se u ivot).
Smrao sam 12 kilograma, sada je za mene bilo koje
godinje doba prelepo - zavolio sam nebo, zemlju, ptice,
prirodu. (Kada je ovek bolestan, tada se vremenski periodi
tokom godine, koji provociraju njegove bolesti, shvataju kao
psiholoki mrani.) Lakoa u telu. Volim da pleem, ak ni lovati negativna i pozitivna karma. Ona pokazuje, koliko
mladi ljudi ne mogu tako da pleu kao ja. Gljivino oboljen
je sam zaustavio. (Natapanje mesta obolelih od gljivinog
oboljenja tokom celog dana treba da izlei to oboljenje.)
Kosa mi je potamnela. Oi su mi na hladnoi prestale da
suze i bolje vidim na daleko, polna snaga mi je u normali,
prola je osteohondroza. Boja lica mi se poboljala (svakog
dana uvee masiram lice urinom)". (Kakav delija - koristi
kozmetike efekte urina. Primenite saunu, oistite orga
nizam i bie te jo zdraviji.)
KAKO PRAVILNO SADEJSTVOVATI S PRO
STOROM - BOGOM
O Ja sam Gospod, Bog tvoj, da ne bude kod tebe drugih
bogova pred licem Mojim.
Odnosite se prema Prostoru, prema svemu to vas okruuj e
(ljudima, zemlji, ivotinjama, biljkama, graevinama i
slino), kao prema ispoljavanju Jedinog i Velikog. Re
zultat je da e vaa svest biti jedinstvena, celokupna, a ne
rasparana.
O Ne pravi sebi idola (kumira) i nikakve slike toga, to
je gore na nebu, i to je dole na zemlji, i to je u vodi ispod
zemlje; ne klanjaj im se i ne slui im, jer sam Ja Gospod, Bog
tvoj, Bog revnitelj (ljubomorni), koji kanjava decu za kri
vicu oeva do treeg i etvrtog kolena, koji Me mrze, i dajem
milost do hiljadu kolena onima koji Me vole i pridravaju se
Mojih zapovesti.
U toj zapovesti navodi se, na koliko pokolenja moe de-
je svaki ovek odgovoran za svoja dela pred Prostorom.
Stvarajui idola u svom umu, ovek stvara stranog misa
onog fantoma idola (kumira) u Prostoru, koji je nesvojstven,
stran i ruilaki za Celinu. Upravo zbog toga javlja se jedna
od najjaih karmikih kazni.
Sluenje svakodnevnom molitvom jedinom Bogu,
posveivanje plodova svog rada Njemu jedinom - najvea
je sluba oveka na Zemlji.
Ne izgovaraj ime Gospoda, Boga tvog, bez potrebe, jer
Gospod ne ostavlja bez kazne nikoga, ko izgovara njegovo
ime bez potrebe.
 Ta zapovest ukazuje, koliko je ozbiljno misaono optenje
oveka s Prostorom. Ne treba ga misaono trzati" zbog sit
nica. Dobro razmislite i sve izvagajte, pre nego mu se ob
ratite.
O Zapamti subotnji dan, da bi ga posveivao; est dana
radi i ini (u njima) razna tvoja dela, a sedmog dana - subo
ta Gospodu, Bogu tvom: ne ini tog dana nikakva dela ni ti,
ni sin tvoj, ni ki tvoja, ni rob tvoj, ni robinja tvoja, ni (vo
tvoj, ni magarac tvoj, ni bilo ko) stoka tvoja, ni doljak, koji
je u h>ojim prostorijama; jer je za est dana Gospod stvorio
nebo i zemlju, more i sve, to je u njima, a sedmog dana je
poinuo; zato je Gospod blagoslovio subotnji dan i posvetio
ga-
Veoma vana zapovest, koja ukazuje na to, ukoliko ovek
posveti jedan dan u nedelji predanom sluenju Bogu, tada e
to izazvati pozitivan odgovor s njegove strane.
Ta zapovest ne znai jednostavno odmor, prazno
provoenje vremena. Ne, to je posveivanje sebe u celini
Gospodu - molitvom, radom za opte dobro, pomoi onima,
kojima je potrebna.
KAKO PRAVILNO SADEJSTVOVATI S LJU
DIMA OKO VAS
O Potuj oca tvog i majku tvoju, (da bi ti bilo dobro i) da
bi se produili tvoji dani na zemlji, koju Gospod, Bog tvoj,
daje tebi.
Preko roditelja ostvaruje se ivotna i karmika nasled-
nost. Ukoliko se budemo pozitivno odnosili prema osnovi
tog procesa, tada emo postii sve pozitivno u sadanjosti i
budunosti.
Ne ubij.
Tu zapovest treba razmatrati mnogo ire. Na primer, abor
tus je iste teine, kao i ubistvo odraslog oveka. ivot nam
daje Prostor-Bog za nae specifine ciljeve. Aktom ubistva
mi se meamo u Njegov posao, zamisli. Za to sledi najjai
karmiki odgovor kako samom ubici, tako i njegovoj deci.
Ne vri preljubu.
Preljuba, kao najjaa od elja, ne omoguava oveku da
predano slui Gospodu. Ona stvara lani ego. Osetljivi um
oveka postaje nekontrolisan i vue celo telo da vri prestup
na bazi preljube.
Ne kradi.
Ta zapovest ukazuje na elju sticanja materijalnih dobara.
Znai, ovek u potrazi za njima gubi iz vida Gospoda, koji
ga obezbeuje svim to mu je potrebno. elja za kraom,
nezadovoljstvo svojim materijalnim poloajem izaziva
odgovarajue misaone oblike, koji se negativno ispoljavaju
na ekologiju Prostora-Boga, a isto tako stvara negodovanje
(protest) u umovima pokradenih ljudi, to takoe nije svoj
stveno za ekologiju Prostora-Boga.
Ne svedoi lano protiv blinjeg svog.
 Svedoei lano, ovek izaziva negodovanje postrada-
log. Sve to odraava se na harmoniju Prostora-Boga, a to
znai, pojaava karmiki odgovor. Da do toga ne bi dolo,
pridravajte se te zapovesti.
O Ne poeli kuu blinjeg svog; ne poeli enu blinjeg
svog, (ni polja njegovog,) ni roba njegovog, ni vola njegov
og, ni magarca njegovog, (ni bilo koje stoke njegove,) nita,
to ima blinji tvoj.
Ta zapovest ukazuje na materijalne elje koje razlazu
linost oveka. Priziva tome, da ovek jednostavno ivi i
dobij a to, to zasluuje. Materijalno zaklanja duu od Boga,
ini oveka nesrenim. Ma koliko da imate imovine, sve
jedno je malo.
elja za materijalnim dobrima i nezadovoljstvo svojim
poloajem izaziva jake poremeaje u harmoniji Prostora-
Boga.
Moralnost - prvi i glavni zakon ivota i zdravlja
oveka. Mnogo se promenilo od vremena Starog i Novog
Zaveta, ali to nije uticalo na moralnost. Ispostavilo se da su
moralni zakoni veiti. Svako pokolenjeljudi, svaki konkretni
ovek susretao se s njima. Od toga, kako se oni izvravaju,
zavisi ivot, blagostanje i zdravlje oveka.
PSIHIKA AKTIVNOST OVEKA
- DRUGA ZAPOVEST ZDRAVLJA
Evo staja, na primer, ne mogu da shvatim:
Dua i telo su spojeni nerazdvojivo.
Pa zato ih njihov tesni savez
Nije ogradio od smrtnog neprijateljstva?
Gete
NASTANAK OVEJE SVESTI
U savremenom shvatanju svest" podrazumeva oseaje,
um i misaone sposobnosti oveka. Razmotrimo taj problem
dublje, poevi od samog roenja.
Tek roena beba ima ulne organe i reaguje na njihovo
nadraivanje: uje, osea dodir, promenu poloaja tela u
prostoru, ukus, miris, a kasnije razlikuje predmete (vidi).
Dakle, svest oveka na prvoj etapi razvoja ima samo ulne
organe.
Zato su oni neophodni? Covek se devet meseci razvijao
u zatvorenom prostoru, koji gaje sigurno titio, on nije imao
potrebe za ulnim organima. Ali s roenjem on dospeva
u drugu sredinu i uslove, u kojima treba da se orijentie i
ivi. ulni organi su mehanizam", koji omoguava da se
to radi.
Dete pomou ulnih organa shvata svet koji ga okruuje,
nagomilava informacije o njemu. Na osnovu toga formira
se banka, ili biblioteka memorije". Porazgovarajmo o tome
detaljnije.
 O Pomou organa vida dobij amo informaciju o obliku,
razmerama, boji, intenzitetu osvetljenja. Banka memorije
vida" nagomilava ogromnu koliinu slinih informacija.
Upravo zahvaljujui tome moemo da razlikujemo okrugle
predmete od kocki, jednu boju od druge, jedan predmet, ivo
bie, jednog oveka od drugog i slino.
Pomou organa sluha dobij amo informaciju o zvu
k o v i m a - frekvenciji, intenzitetu, duini trajanja itd. Banka
memorije sluha" nagomilava informaciju o najrazliitijim
zvukovima. Zahvaljujui tome moemo da razlikujemo zvu
kove, glasove i slino.
Pomou organa mirisa dobij amo informaciju o miri
sima. Banka memorije mirisa" nagomilava i klasifikuje
najrazliitije mirise i njihove nijanse. Zahvaljujui tome ra
zlikujemo najrazliitije mirise.
O Pomou organa pipanja dobij amo informaciju o kva
litetu i snazi dejstva na kou tela. Banka memorije taktil
nih nadraaja" omoguava nam da razlikujemo golicanje od
milovanja, dodir od udara i slino.
Pomou organa ukusa dobij amo informaciju o unu
tranjoj strukturi predmeta koji nas okruuju, s ciljem njihove
pogodnosti za ishranu. Banka memorije ukusa" omoguava
nam da iz okolnog prostora odabiramo takve predmete, koji
se mogu upotrebljavati za ishranu.
Pored optih ulnih organa postoje i drugi organi. Na
primer, vestibularni aparat omoguava da ovek sauva
ravnoteu; specijalni nervni zavreci u zglobovima, tetiva
ma i miiima omoguavaju da se oceni prostorni poloaj
ekstremiteta i tela, kao i stepen spontanog miinog napre
zanja (miinog tonusa).
Dakle, svest oveka na drugoj etapi svog razvoja ima
ulne organe i banke informacija - memorije ", zasnovane
na tim ulnim organima.
Dakle, to oigledno nije dovoljno. Jer jedan te isti oseaj
referie" nam da moe biti koristan ili, obrnuto,- opasan.
Drugim recima, u bankama memorije" treba da se vri kla
sifikacija informacija. Takva klasifikacija vri se u svakoj
banci memorije" konkretnog ulnog organa i ona uglavnom
informie o tome, staje prijatno i ta je neprijatno.
Na toj etapi razvoja svesti dolazi do formiranja i
usavravanja aparata za uporeivanje". Na primer, dete
razlikuje svoju majku od druge ene. To je ve najprostije
ispoljavanje uma - kao funkcije uporeivanja informacije,
koja dolazi od ulnih organa, s informacijom, koja postoji u
bankama memorije".
Dakle, u svesti oveka na treoj etapi razvoja postoji regu-
lisanje ili klasifikacija prikupljene informacije na prijatnu i
neprijatnu, i dejstvuje aparat za uporeivanje.
Posle toga, kada se dete nauilo da razlikuje prijatno i
neprijatno, da raspoznaje predmete, poinje razvoj uma, to
jest sposobnost da efikasno reava jedan ili drugi ivotni za
datak, da pravilno postupa u jednoj ili drugoj situaciji.
Drugim recima, pod umom treba podrazumevati infor-
maciono-energetski proces, ija je sutina u sledeem: ulni
organi dostavljaju u svest informaciju; ta informacija se
uporeuje s informacijama koje se nalaze u bankama memo
rije. Ukoliko je informacija prijatna", tada donosi odluku da
je prihvati; ukoliko je informacija tetna", tada donosi od
luku daje izbegava. To je delovanje uma u njegovom istom
obliku. Starenjem taj proces mogu naruavati raznovrsne
smetnje, o kojima u neto izneti u narednom tekstu.
 Na etvrtoj etapi razvoja svesti javlja se um i usavrava
se sposobnost oveka (na raun umnog procesa) da efikasno
sadejstvuje s okolnom sredinom radi postizanja konkretnih
ciljeva. Upravo zahvaljujui toj karakteristici svaki ovek
ima svoju vrednost".
Na petoj etapi razvoja svesti pojavljuje se aparat za ana
lizu i kontrolu. Grubo govorei, to je daljnji razvoj uma, koji
poinje da kontrolie sam sebe, svoju efikasnost, da donosi
odluke. U zakljuku, pojam um" sadri tri znaenja:
analitiki rad na obradi informacije, koja dolazi od ul
nih organa, i njeno uporeivanje s tim, to se nalazi u banci
informacija, kao i donoenje neke odluke, zasnovane na an
alizi situacije (analitiki um);
radni um, koji aktivira mehanizam prenosa informacije
s misaonog na energetski nivo, iji je rezultat ostvarenje ra
nije zamiljenog;
reaktivni um, kada ovek reaguje na spoljanji stimulans
ili situaciju bez ikakve analize (na primer, na preplaenost,
strah, gnev).
Svako od tih ispoljavanja uma ima svoje znaenje, prema
njima se moe suditi o psihikom zdravlju oveka.
Istovremeno s pojavom aparata za analizu i kontrolu
dolazi do formiranja jo jedne banke informacija - banka
informacija o efikasnosti dejstava". Na primer, ovek radi
neki posao nekoliko puta, i svaki put - razliito. Rezultat je
da se u njegovu svest odlae sledee: ukoliko posao odradi
na odreeni nain, tada se konani rezultat postie bre i
lake, a ukoliko radi na drugi nain - due i tee. Ubudue
ovek e birati efikasniju varijantu. Izbor te varijante upravo
je i zasnovan na banci informacija o efikasnosti dej stava" i
analitikoj sposobnosti uma.
Dakle, propratili smo etape formiranja svesti i uma
oveka u istom i najprostijem obliku. Na samom poetku
novoroene samo osea. Dalje se ono ui da raspoznaje
predmete, da ih deli na dobre i loe. Posle toga poinje
da ispoljava zaetke uma i shvatanja: prvo - da izvrava
najprostije funkcije da se vesto igra, da opsluuje sebe, za
tim - da postie najprostije ciljeve, da opti s ljudima, da
suzbija svoje elje itd. Na kraju se ovek obuava da sadej
stvuje sa svetom koji ga okruuje.
U procesu formiranja svesti i razvoja uma oveka veliku
ulogu ima mozak. Ja sam jo ranije ukazivao na to, da se
informaciono-energetsko obrazovanje ne moe ispoljavati u
fizikom svetu bez materijalnog posrednika. Mozak oveka
je specijalni posrednik u kojem se spajaju materijalno i in
formaciono-energetsko. Na to, daje mozak stvarno posred
nik, ukazuje njegov hemijski sastav. Siva materija mozga se
81-87%, a bela 67-74% sastoji iz vode (ostalo su uglavnom
masti, luina je neto manje od 3%). Od svih materija voda se
najbolje potinjava energetskom dejstu i njegovom prenosu
(energetskoj stukturizaciji i slino).
Svi ulni organi imaju ureaje"-receptore, koji reguju
na najraznovrsnije fizike stimuluse (svetlost, zvuk, miris,
ukus, oseaj itd.). Ti stimulusi u ulnim organima pretvaraju
se u energetske signale, koji se obrauju u ovejem mozgu
(materijalni analog svesti). U odgovarajuim delovima kore
mozga ti signali stvaraju banke memorije". Drugim recima,
informacija se zapisuje na materijalni nosa - strukture kore
mozga. Pored toga, ona postoji i kao informaciono-energets-
ka tvorevina u spoljanjim manifestacijama ivota. Sa za
pisanih" materijalnih struktura mozga informacija se lako
oitava i obrauje. Ukoliko se otete odgovarajui del ovi
mozga (kora, unutranje strukture), tada nestaje posrednik, i
postojeu informaciju je nemogue reprodukovati (prisetiti
se). Rezultat toga je da ovek gubi neki deo memorije (uma)
ili sposobnost da neto radi (ali informacija o tome zadrava
se u energetskim strukturama svesti i moe biti reprodu-
kovana - na primer, pomou hipnoze).
Treba shvatiti, da nam mozak i informacija o elom naem
ivotu (uglavnom banke memorije), zapisana na njegovim
tenokristalnim strukturama (to, to je uobiajeni pojam
svesti), slue samo tokom sadanjeg ivota. U svakom no
vom ivotu treba ponovo da odradimo obinu svest, iako in
formacija o prethodnim ivotima postoji u komprimiranom
informaciono-energetskom obliku u posebnim strukturama
spoljanjih manifestacija ivota i lako se prisea" (reprodu-
kuje) pomou posebnih tehnika (hipnoze i slino).
Zakljuak: mozak i procesi, koji se deavaju u njemu,
bitno mogu uticati na stanje nae svesti. Zato o mozgu tre
ba voditi brigu na materijalnom nivou - uvati neophodni
hemijski sastav tenosti koja zapljuskuje mozak i uvati ga
od mehanikih povreda.
PROSTORNO-VREMENSKI NIVOI SVESTI
(UMA) OVEKA
Poto smo saznali o spoljanjim manifestacijama ivota
i svesti oveka, vano je propratiti, kako se informacija
(ivotno iskustvo, preivljeno) u prostorno-vremenskim
slojevima" taloi u ovejoj svesti (tanije, u spoljanjim
manifestacijama ivota " ) , kako je ovek moe oseti-
ti ili shvatiti, i kako se to odraava na njegovo zdravlje i
ponaanje.
O Izdvojimo nivoe uma (memorije):
Prvi nivo. Stvarni ivot oveka je od dana roenja do
dananjeg dana. Sve, stoje ostalo u pamenju za taj vremen
ski period (uspomene, preivljavanja i slino).
Drugi nivo. Poetak i zavretak raanja konkretnog o
veka. Sve, stoje ovek preiveo za vreme poroajnog pro
cesa.
Trei nivo. Seanja o unutarutrobnom ivotu od trenutka
zaea do poetka poroajnog procesa. Sve, stoje ostalo u
memoriji" za taj period.
Cet\>rii nivo. Seanja o procesu zaea.
Sva etiri prostorno-vrcmenska nivoa" odnose se na
stvarno (poslednje) utelovljenje oveka. S obzirom da su
dogaaji o njima zapisani" na materijalnim strukturama,
njih je lake obnoviti u pamenju.
Peti nivo. Seanje na period do utelovljenja.
esti nivo. Preivljavanja umiranja i smrti, raspada holo-
grama i komprimiranja" spoljanjih manifestacija ovejeg
ivota u informaciono-energetsku kapsulu". Vreme, prove
deno do novog utelovljenja. (Ispostavlja se, da i to pamti
skoro svaki ovek. 0 tome dobro pie S. Grof.)
 Dalje sve sledi iz poetka: seanje na proli ivot, roenje,
period unutarutrobnog ivota, zaee itd. Drugim recima,
svo iskustvo iz prolih ivota oveka moe se svrstati u j e
dan opti sedmi nivo.
Seanja o petom, estom i sedmom nivou ivota" oveka
zapisana su na energetskim strukturama spoljanjih mani
festacija ivota; pristup njima je teak (komplikovan) i
mogu je tada, kada su prva etiri nivoa iskljuena (to se
postie pomou odreenih psihotehnika - na primer, hipno
ze). U suprotnom sluaju oni svojim sveim informacijama
gue informacijske signale o prethodnim ivotima.
Osmi nivo. Sadri ogromnu informaciju o prostorno-vre-
menskom periodu evolucionog razvoja spoljanjih mani
festacija ivota - od atoma do oveka.
Deveti nivo. U njemu se sadri informacija o Celini, Va-
sioni - jednom reju o Ogromnom Organizmu, u kojem
ivimo i koji se jednostavno naziva Bogom.
U kakvim se strukturama spoljanjih manifestacija
ovejeg ivota " mogu nalaziti nivoi memorije, i na to oni
utiu.
Prvi, drugi, trei i etvrti nivo memorije spadaju u sred
stva za upravljanje" (ulni organi, memorija i um) i veoma
aktivno utiu na njeno funkci oni sanje.
Peti, esti i sedmi nivoi spadaju u Razum" i veoma aktiv
no utiu na formiranje (oblik) fizikog tela, vitalnost (spo
sobnost za ivot), daju individualne karakteristike i sposob
nosti, odreuju sudbinu oveka.
Osmi nivo memorije takoe se odnosi na Razum", ali
je on jo vie zatvoren za svesno razotkrivanje. Taj nivo
utie na voljne sposobnosti oveka, optu tenju za utelovlje-
njem, obezbeuje optu vrstinu" spoljanjih manifestacija
ivota.
Deveti nivo memorije otkriva se vrlo retko i daje
mogunost da se setite svog Jedinstvenog (ili Boanskog)
Zaetka.
Stvara se psihika (svesna) individualnost oveka.
Boanski (deveti nivo memorije) zaetak (boja iskra")
kod svakog oveka treba da bude isti, bitne razlike ukoren-
jene su u Razumu" (osmi nivo memorije). Upravo u nje
mu, na bazi memorije o evolucionom razvoju (osmi nivo),
sadre se razliite voljne sposobnosti oveka, a upravo: ko
liko energino je ovek spreman da sebe utelovi u ivot, ko
liko jako eli da sam sebe istakne. Taj nivo odreuje ponos
(gordost), sujetu (oholost), umenost (vetinu) da savladava
prepreke.
Sedmi, esti i peti nivoi govore o moralnoj osnovi oveka,
njegovim religioznim tenjama, naklonostima, eljama i
drugim kvalitetima, koji sainjavaju pojam karaktera. Pored
toga, upravo ta informacija obezbeuje da ovek dobije svoj
oblik (rast, proporcije figure, crte lica), da odabere okolinu
drugih ljudi i da formira raznovrsne karmike zaplete", koji
utiu na njegovu sudbinu.
etvrti, trei, drugi i prvi nivo odnose se na stvarni ivot
i odreuju stvarni ivot oveka.
etvrti nivo (zaee) u celini se odreuje karmom svakog
konkretnog oveka; na obinom nivou razvoja ovek na tom
planu ne moe nita uraditi - on se raa u toj porodici, ija
je karma bliska njegovoj karmi. to se tie unutarutrobnog
ivota, poroaja i besvesnog dela (prve godine ivota, kada
se formiraju banke informacija i um) obinog ivota (kada
se vre neizbeni karmiki uticaj i za prola dela-postupke),
tu ovek moe dobro da odradi i da mnogo toga ispravi.
Vano je istai, da na svakom prostornom nivou moe
da postoji svoj problem, koji dalje utie na ivot i zdravlje
oveka. Ti problemi mogu se resiti samo specifinim putem.
Vremenom oni postaju toliko ozbiljni, da oveku ine ivot
komarom. U osnovi, ti problemi su povezani s moralnou
i sastoje se u ranijim postupcima oveka, za koje treba
platiti u sadanjem ivotu (odraivanje karmikih dugova).
Ponekad je dovoljno znati uzrok neobjanjivog ponaanja,
da bi se naglo poboljao ivot i zdravlje oveka. Evo prim-
era.
Istorija Anele, ene, koja je na pola puta odbacivala sva
zapoeta dela - iz straha, da i tako od toga nita nee biti.
im se zauzela za neto, ona je ve znala, da to ne moe
zavriti.
Ma ta daje nameravala - da napie pismo, opravi kuu ili
da pree na novi posao, - retko je to dovodila do kraja. Ona
ivi u stalnom strahu, da e ljudi biti nezadovoljni njenim
radom. U poslednje vreme situacija se pogorala. Za vreme
uzletanja (Anela je radila kao stjuardesa) ona je oseala
uzbuenje tek tada, kada je predlagala putnicima napitke
posle uzletanja aviona. To stanje se negativno odraavalo
na njen posao, zbog ega je Anela odluila da se leci udu
bljivanjem u prole ivote.
Anela - plavua, malog rasta, pokretljiva (vitalna), s
oseaj em vlastitog dostojanstva. Njena stvarnost je bila u
potpunoj protivurenosti s tim, to je isplivalo u procesu
udubljivanja u proli ivot. im su je uveli u hipnotiki
trans, Anela je videla sebe kao razjarenog gladijatora. Evo
kako je ona opisala svoj prethodni ivot:
Odmah sam se osetila hrabrom i jakom. Pogledala sam
na sebe i uoila, da sam odevena u teku viteku opremu (ok
lop). U ruci mi je bio ma i uvebavala sam razliite udarce
i istupe nogom. Pored mene se nalazio instruktor, koji mi
je govorio ta treba da uradim, da bih ovladala tehnikom
vladanja orujem.
Zatim sam se obrela u prljavoj areni, tu su me uili da ubi
jam ljude. Bila sam rimski gladijator. Sudei prema tome,
kako su sa mnom postupali, nisam bila obian gladijator.
Ostali, vojnici, trenirali su po grupama. Ja sam imala svog
vlastitog trenera. U sledeoj epizodi videla sam, da ak je
dem za posebnim stolom, a ne za zajednikim. Jelo na mom
stoluje bilo takoe posebno, bolje.
Zatim sam videla, kako su me vozili po gradskim ulicama.
Ljudi su se skupljali uz put, da bi me videli makar krajikom
oka. Bila sam sportski idol, i ljudi su smatrali daje srea vi
deu* me. Ja sam na to bila veoma ponosna. Zatim je nastupio
poslednji dan mog ivota.
Videla sam sebe sa strane. Utisak je bio takav, kao da
gledam televiziju. Leala sam u prljavoj areni, a oko mene
je vritala i besnela gomila ljudi. Ranili su me, iz rane na
boku ikljala je krv. Iznad mene se nadneo gladijator, koji
me je konano pobedio. Drao je ma iznad moje glave i
pitao publiku, da li da me ubije ili ostavi u ivotu! Jo mi je
strasnije bilo, kada sam shvatila da gomila hoe moju smrt.
Shvatila sam, da sam bila njihov idol samo zbog toga, to
sam umela da zabavim gomilu (masu sveta) bolje od drugih
gladijatora. Moj ivot je za njih bio ravan nuli. Sada su se
oni okomili protiv mene i slavili su moju smrt, kao da sam ja
neki proseni gladijator nie klase!
 Anelaje posle seanse udubljivanjau proli ivot ispriala,
daje taj trenutak doivela kao potpuno ponienje. Za vreme
umiranja u areni ona se zaklela da nikada vie nee dospeti
u situaciju, u kojoj je neko moe javno poniziti. Ta infor
macija se sauvala u njenom dubokom podsvesnom pros
toru psihe i delovala je kao strah od toga, daje mogu javno
poniziti za njen rad. im je dospevala na javno mesto, ili
ak samo razmiljala otome, duboko ukorenjenabojazan od
poniavanja isplivavalaje na povrinu, i Anelaje postupala
potpuno drugaije, nego stoje zahtevala situacija.
Posle razjanjavanja uzroka situacija se brzo promenila.
Posle pet seansi udubljivanja u prole ivote Anelaje pos
tala drugi ovek - praktino neustraiva. Vie nije oseala da
je svo vreme neto zaustavlja. Ona je iznova otkrivala svet
za sebe.
Oslobaanje od karmikih problema iz prolih ivota
omoguava da se lece oboljenja nepoznatog porekla. To je
istorija o tome, kako se ovek oslobodio bolova u ramenima,
laktovima i zglobovima ruku pomou udubljivanja u prole
ivote.
ena, koja je patila od oboljenja zglobova, koristila se
udubljivanjem u prole ivote, da bi razjasnila uzrok. I evo
staje saznala.
,,U jednom od prolih ivota bila sam lekar (mukarac) u
Italiji, u XVI veku. Leila sam osmogodinju devojicu, koja
je slomila ruku u predelu lakta. Trebalo je postaviti kosti na
svoje mesto. Naglo sam uvrnula deju ruku. Kost je prela
po kosti, dete je zavritalo, a ja sam znao, da sam joj speci
jalno nainio bol. Bio sam zbunjen i ponien. Nisam voleo
da se naem u liku grubog oveka. Moja zbunjenost bila je
izazvana shvatanjem toga, to sam se, kao dobar lekar koji
voli decu, ponaao tako uasno. Moje ponaanje za mene je
bila zagonetka. Iz tog prolog ivota sam saznala, da imam
nesrean brak sa enom, koja ne eli decu i tera to dalje ak
i pomisao o velikoj porodici. Moj brak je bio prepun zlobe i
gorine, i te oseaje prenosio sam na svoje pacijente. U zre
lim godinama moja ena je umrla. Osetio sam, da se s moje
due svalio kamen. Mogao sam da ivim kako elim. Ali u
to vreme bolovao sam od artritisa. Zbog svojih nepokretnih
zglobova vie nisam mogao da se bavim lekarskom praksom
i preselio sam se u selo, gde sam tiho iveo u maloj kuici,
radei u vrtu.
Kao starac sprijateljio sam se s jednom malom svet-
loplavom devojicom, koja je ivela u komiluku. Ona je
dolazila kod mene i zajedno sa mnom kopala u vrtu. Bio
sam vezan za nju svim srcem. Devojica je imala pet ili
est godina, kada je dolo moje vreme za umiranje. Pred
smrt ona mi je donela buketi cvea i poljubila me u obraz.
Ispostavilo se, da ona zna da umirem i prihvatala je smrt
kao neto prirodno. Kada je moj duh naputao telo, video
sam, d a j e devojica otrala da pozove odrasle. Setio sam
se celog svog ivota i shvatio, da sam ga zloupotrebljavao
svojom lekarskom umetnou. Sam sam dozvolio, da vei
deo mog ivota proe u gorini (jadu) i zlobi. I to, to sam
se s vremenom oslobodio te zlobe, nije bilo dovoljno (ostao
je karmiki dug). To nisam oprostio svojoj eni. Posle njene
smrti osetio sam neko olakanje".
Zatim se pojavila epizoda iz drugog ivota, u kojem je
ena videla sebe kao monaha u mukom manastiru.
Za vreme kovitlanja" tog ivota nala sam se u jo jed
nom ivotu, takoe vezanom za artritis. Ali ovaj put sam bila
monah, koji je iveo asketskim ivotom u manastiru i radio
u vrtu. Stalno mi se inilo, da drugi monasi samo razmiljaju
kako da me ponize. Zalio sam se na njih, stalno sam korio
same monahe, jo sam ih prekorevao za to, to su prestali da
potuju Boga. U tom ivotu za mene je najkarakteristinije
bilo nezadovoljstvo drugim ljudima i cepidlaenje
(sitniavost). I tako sam postao stari, ozlojeeni i usamljeni
monah. Mladi monasi smejali su mi se iza lea. Sto sam se
vie alio, oni su sve manje skrivali svoj prezir. Postao sam
jo vie deprimiran i poeo sam se aliti Bogu na nedostatke,
koje sam uoavao kod drugih. Nekoliko poslednjih godina
ivota nisam izlazio iz svoje manastirske elije. Moje telo
bilo je izmueno bolovima. Hladna vlanost manastirske
elije samo je pojaavala moje patnje. Umro sam u samoi i
muenjima, ni kod koga nisam izazvao saaljenje".
Dva ivota te ene pokazala su, daje ona nepravilno sade-
jstvovala s okolnim prostorom, pravila moralne prestupe.
Zloba, ogorenja, ne prihvatanje drugih ljudi, nepopustlji
vost (to je izazvalo arita energetskog zastoja, koja su
stvorila bolest tela) i zloupotreba svojih vetina (umenosti)
- dejstva, koja formiraju crnu karmu. Produavanje njenog
odraivanja u vidu oboljenja i patnji poelo se ispoljavati u
stvarnom ivotu. Pored toga, u tom ivotu ena je prepozna
la svoju suprugu iz prolog ivota u svom sadanjem muu.
On takoe nije eleo da u porodici ima decu. Vidite, kako se
odvija karmika situacija s tim istim ljudima i situacijama,
da bi oni doli do pravilnih zakljuaka i ugasili karmiki
dug, moralno se usavrili.
Evo ta je ta ena ispriala posle toga, kako je saznala
uzrok svoje bolesti:
elim da kaem, da sam se na udotvoran nain izleila, jem ulje naiskap). Kakve samo pogani nije iz mene izlazilo.
izmenila i nalazim se u blaenstvu od trenutka udubljivanja
u prole ivote, ali ako bih rekla tako, tada ne bih razot
krila sutinu dogaaja u celini. Moj artritis nije iezao bez
traga. Stvara se utisak, da se on pogorava, kada postajem
zla, nestrpljiva, razdraljiva ili nepopustljiva. Bol mi slui
za podseanje. Ukoliko se zaustavim i oslukujem bol da bih
ga spreila, on bre nestaje sam od sebe.
Da li je istina, da sam bila lekar u XVI veku u Italiji i
usamljeni, ozlojeeni monah u manastiru? Ne znam. Znam
samo, da su te i storije bitno promenile moj pogled na ivot,
moj nain ivota, kao i sve moje misli o ljudima oko mene
i o meni samoj... Produavam da ivim smireno i s ljubav
lju, trudim se da budem strpljiva i oseaj na... i uim se da
pratam sama sebi, ukoliko naruavam te zahteve".
Obratite posebnu panju: moralni ivot lei u osnovi naeg
zdravlja i sree. Ne dozvolite da vama ovi ada ze//a da budete
zli, da mrzite, da vreate, da ne pratate - jednom reju, ne
uvajte u sebi informacionu i emocionalnu starudiju. Uvek i
u svemu pridravajte se moralnih zakona.
Primer. Ve je godina dana kako se bavim leenjem pre
ma Vaim knjigama. Poeo sam od ispiranja nosne duplje i
oiju urinom, a zatim sam poeo da pijem urin. Imam 59
godina.
Bolujem od epikondilitisa lakatnih zglobova, imao sam
napade osteohondroze, este greve u miiima nogu (ee
leve noge), posebno nou, takoe sam imao este napade
glavobolje (spazme krvnih sudova mozga). Epikondilitis mi
je bio propisan za ceo ivot - leenje nije pomagalo.
Oistio sam creva (produavam da to radim svakih 15
dana, elja mi se sama javlja), etiri puta sam istio jetru (pi
Nakupio sam kamenia oko jedne ae, veliine od 3 do 15
milimetara, sitnice su prolazile kroz cediljku. Ujutro pijem
urin, a ukoliko postoji mogunost i danju pre ruka. Ujutro
i uvee masiram se od glave do pete diuretikom (urin uku-
van do jedne etvrtine prvobitne zapremine), najmanje jed
nom dnevno. Ve mi telo samo to trai. Primenjujem kupke
za stopala. Sada ne mogu sebe zamisliti bez toga. Terapija
40-50 minuta, a zatim gimnastika.
Nekoliko puta sam istio zglobove lovorovim listom (po
sle pijenja odvara-aja u zglobovima se pojavljuju prijatni
bolovi). Izbacio sam mnogo soli - cenim prema talogu na
staklenim teglama, u kojima uvam mokrau. (ivot stihijski
pretvara oveji organizam u ubrite, koje je hrana" za
sve mogue bolesti. Kada sklonimo iz organizma ubre, tada
sklanjamo i njegove posledice - bolesti. Nije vano od koje
bolesti bolujete,- odvano pristupajte ienju organizma i da mi raste kosa na mestu gde je opala. (Sve to ukazuje na to,
garantovan je pozitivni rezultat.)
Rezultati postignuti za godinu dana:
O Iz nosa i plua izalo je mnogo sluzi (ute, zelene,
crne) i jo uvek izlazi, lake se die. Godinu dana nisam
bolovao od prehlade, otorinolaringolokih oboljenja (ORL
oboljenja), gripa. (Crna sluz je razblaena sluz, koja je bila
presovana, zelena gnoj od bakterijskog razlaganja sluzi,
uta - sveza" sluz.)
Prestale su (skoro potpuno) glavobolje. (Kod mnogih
ljudi glavobolje su izazvane obilnim taloenjem sluzi u gla-
vi.)
Ponovo mogu fiziki da radim, bolovi u zglobovima
ne javljaju se posle fizikih optereenja. Mogu se dii na
laktovima do 10 puta, mogu da podignem teg od dva puda
(mera za teinu ravna 16,38 kilograma - primedba prevo
dioca) svakom rukom! Bez boli! (Oistili su se zglobovi i
vezivno tkivo. Tvrdi taloi u vezivnom tkivu zglobova traumi-
raju tetive za vreme naprezanja. Zamislite elastinu gumu,
u kojoj se nalaze kristali peska. Kada se guma rastee, tada
kristali poinju da je reu. Neto slino se deava i u teti
vama, u kojima postoji proces taloenja ljake. im se javi
naprezanje odmah se osea bol.)
O Figura: visina 176 centimetara; pre poetka vebanja:
ramena - veliine 52, struk - veliine 52. Posle godinu dana:
ramena - 52, a struk - 48 centimetara. Morao sam suziti sve
pantalone! (Uspostavljanje normalnih proporcija tela pot
puno je prirodno za samoozdravljenje.)
ienje kroz kou vri se bez naglih izliva - polako,
ali sigurno. Koa se ne ljuti, postalaje meka, ak na stopali
ma nogu kao kod deteta. Na glavi nemam peruti, poela je
da ranije zagaena koa nije mogla normalno da izvrava
svoje funkcije i bolovala je - Ijutila se, bila je gruba, nije
proputala ivotne sokove za rast kose.)
O Nakon 4 meseca od poetka vebanja spontano se
oistio eludac, preokrenulo se tako, da mi se zamrailo
pred oima. Sve se odigralo veoma brzo, odmah sam se
osetio normalno. To se vie nije ponovilo. (Deavaju se tre
nuci isto energetskog obnavljanja. Funkcija eluca bila je
neprirodna, ali se eto pojavila dovoljna koliina energije,
koja je tu funkciju naglo obnovila, prevodei je na norma
lan reim rada. To prevoenje je propraeno izvrtanjem "
eluca.)
O Glava mi je sada ponovo jasna, um normalan." (Kod
zagaenog oveka, punog sluzi u glavi je uvek tamno i s
umom neto nije u redu.)
 PSIHIKA AKTIVNOST OVEKA
Pre nego preem na dalje izlaganje, oznaite sebi sledee:
postoje spoljanje manifestacije ivota (1), u njima se na
lazi svest, koja se sastoji od ulnih organa (2), banki infor
macija (3) i uma (4). Izmeu ta etiri sastavna dela vri se
neka energetska aktivnost, koju mi nazivamo psihika ak
tivnost". Psihika aktivnost u mnogom uslovljava zdravu
psihu oveka.
Da bi to bolje predstavili, uporedimo sve sastavne de-
love s elektrinom lampom (sijalicom). Sama sijalica - to
su spoljanje manifestacije ivota oveka, spirala u njoj
- svest, a neka energetska aktivnost" (psihika aktivnost)
- elektrina struja. Bilo koja elektrina sijalica izraena je
na bazi proputanja kroz spiralu elektrine struje odreene
jaine. Ukoliko je struja normalna, tada sijalica svetli ravno-
merno i dobro; ukoliko je nedovoljna jaina struje, tada se
spirala slabo ari (usijava) i osvetlenje je nedovoljno; uko
liko je jaina struje prekomerna, tada se radni vek spirale
naglo skrauje.
Ukoliko se to uporeenje prenese na oveka, tada se is
postavlja, da je za normalnu ivotnu aktivnost potreban
odreeni nivo psihike aktivnosti. Ukoliko je on nedovoljan
- ivotna ispoljavanja oveka su mlitava i apatina (slabo
svetli"), ali ukoliko je on prekomeran, tada brzo dovodi do
smanjenja ivotnog resursa (emocionalno pregoreo"). O
tome govori poznati kanadski naunik G. Selje: normalna
ivotna aktivnost oveka nezamisliva je bez odreenog
stepena nervno-psihikog naprezanja (stresa). Zato je sva
kom oveku svojstven svoj optimalni psihiki tonus. Otuda
sledi, da svaki ovek treba da izui sebe i da pronae taj
nivo psihike aktivnosti, pri kojem se osea komforno", ma
kakvo zanimanje da izabere. U suprotnom sluaju moe se
razviti distres nerada ili distrespreoptereenja, koji se nega
tivno ispoljavaju na zdravlje oveka.
Prema tome, pod psihikom aktivnou shvataemo ener
getske procese, koji se javljaju izmeu spoljanjih mani
festacija ivota oveka i njegove svesti, kao i procese koji se
odvijaju u samoj svesti. Ti energetski procesi izraavaju se
u oseajima, emocijama, mislima, slikama, raspoloenjima,
eljama itd.
Dalje je potrebno da analizirate ispoljavanje psihike ak
tivnosti imajui u vidu snagu njenog izraavanja. Samo na
osnovu toga moe se zakljuiti o tome, staje za nas korisno,
a ta tetno.
Razmotrimo psihiku aktivnost oveka s pozicije snage
energetskog procesa, koji se odvija u svesti i spoljanjim
manifestacijama ivota.
Smanjeni nivo. Energetski procesi u svesti koji se usporeno
odvijaju nazivaju se depresijom (od latinskog - utuenost,
potitenost). Nivo energetske razmene izmeu svesti i
spoljanjih manifestacija ivota oveka smanjenje, a u vezi
s tim ivotna ispoljavanja, koja nisu niim stimulisana, kra
jnje su slaba. Nalaenje u takvom stanju opasno je za oveji
organizam: on slabi i lako moe podlei oboljenjima koja se
javljaju na tom fonu. Od depresije najee boluju (i umiru
od nje) ljudi, koji su prezasieni ulnim uivanjima.
Normalni nivo. Nivo energetskih procesa koji se normal
no odvija u svesti formira se od ulnih oseaja, misli, slika,
emocija i raspoloenja. Grubo govorei, navedene kompo
nente su hrana" za svest. Ukoliko ih nema, tada svest slabi
i degradira.
 ulni oseaji. Oni su taj stimulans, koji odrava svest u
aktivnom stanju. Od ulnih organa u mozak stalno dospe-
vaju elektrini signali. Upravo oni zadaju radne frekven
cije" mozga i svesti. im oni ieznu, kod oveka se razvija
stanje pospanosti i on se udubljuje u san.
Glavni sastavni delovi ulnog energetskog toka su:
O Senzorna (ulna) elija.
Nervni (elektrini) impuls, koji se javlja pri nadraaju
(od svetlosti, zvuka, mirisa, dodira itd.).
Centar za percepciju, koji registruje tekue dogaaje.
Frekvencija impulsa, opta koliina pobuenih senzornih
elija odraavaju snagu i razmere tog dogaaja ili toga to
ste percipirali (na primer, moete da ne obratite panju na
tih razgovor, ali ete se obavezno okrenuti na stranu bliske
eksplozije).
O Primarna zona obrade informacije (detektovanje).
Sekundarna zona obrade informacije (jak zvuk).
Uporeivanje s tim, to se o tome nalazi u bankama
memorije.
Prenoenje" informacije i preporuka za daljna dejstva.
Prema tome, ulni oseaji predstavljaju energetski tok. Uko
liko je on slab, tada ovek nema dovoljno stimulansa; uko
liko je adekvatan (stoje potrebno) - sa stimulansom je sve u
redu; ukoliko je prekomeran (stalno sluati glasnu muziku)
- gui, slabi i razara.
Misli. Postoji logino i slikovito miljenje. U prvom
sluaju ovek operie s apstraktnom informacijom (na prim
er, vri razne proraune), u drugom - slikama, koje on moe
videti" unutranjim vidom u obliku raznih slika (meu ko
jima i pokretnih).
Misli oveka imaju sloeniju prirodu, nego oseaji, koji
dolaze od ulnih organa. One se javljaju iz nedara" vaku-
ma i sastoje se od neke rezerve energije, koja zauzima neki
deo prostora i postoji neko vreme. To se posebno odnosi na
slikovito miljenje.
Slikovito miljenje. Neto detaljnije u govoriti o energi
jama, koje sainjavaju misaonu sliku. Prvo, slici treba dati
oblik. Na to se troi ista takva energija (psihika), koja daje
oblik ovejem telu. Dalje se slika puni" sumom raznih en
ergija, koje obrazuju spoljanje manifestacije ivota oveka
i daju informacioni smisao slike. U zavisnosti od zasienosti
slike psihikom energijom, ona ima razliiti rok postojan
ja i predstavlja autonomnu tvorevinu. Rezultat je da slika,
odvojivi se od svog stvaraoca, ivi" izvesno vreme samo
stalnim ivotom, dok se ne potroi psihika energija, koja je
podrava.
ovek moe staviti" (nadgraditi) misaonu sliku, koju je
stvorio, na sebe ili na drugi predmet, oveka itd. po svojoj
elji. U tom sluaju misaona slika e predati svoju infor
maciju datom predmetu, oveku ili samom sebi. Stoje due
i intenzivnije stvaranje misaone slike, time je jae njeno na
knadno dejstvo.
Za samoizleenje pomou slikovitog miljenja treba stvor
iti jarku, po mogunosti vie ivu" i stabilnu ulnu sliku.
Radi toga misaono reprodukujte potreban oblik, boju, zvuk,
miris, konzistenciju (vrstou), svojstva itd. zamiljenog
organa ili celog ovejeg organizma. Kao rezultat tog rada
vaa misaona slika e poprimiti aktivna svojstva, koja ima
iv organ ili organizam, i izazvae te realne promene u vaem
organizmu, koje ste uloili u njega.
 Poznataje izreka: ja mislim, znai, postojim. Misaoni pro
ces je poseban energetski proces, koji se odvija u suprotnim
smerovima - iz vakuma u trodimenzionalni svet i iz trodi
menzionalnog sveta prema vakumu. Upravo on i predstavlja
elektrinu struju", koja primorava da svetli" svest svakog
oveka. U vezi s tim ovek se stalno nalazi u misaonom toku
i to je normalno, radno" stanje oveje svesti.
Drevni mudraci su veliku panju poklanjali tome, da nas
tala misao postane razgovetna i jasna. Zatim je nju trebalo
realizovati posredstvom volje u vidu nekog fizikog akta, to
jest izvesti je iz svesti. Smatralo se, da samo fiziko dejstvo
dovodi misli do kraja.
Ukoliko je misao razmazana" (nema jasne oformljeno-
sti) ili se iz nekog razloga ne realizuje u vidu fizikog de-
jstva, tada se u spoljanjim manifestacijama ivota javl
jaju markeri", koljke", koje su ispunjene energetskim
sadrajem, koji je sastavni deo tog ili drugog informacionog
smisla tih misli. Markeri" i koljke" meusobno se sjedin-
javaju prema principu slinosti energija, stvaraju opirnije
zapremine (ili zadebljanja) i razmetaju se oko akri, koje
stvaraju analognu energiju. Rezultat toga je jako izoblienje
unutranje strukture spoljanjih manifestacija ivota, kao i
poremeaj rada akri. Tako dolazi do stvaranja i taloenja
misaonog otrova" - imperila. Tkiva organizma natoplje
na" imperilom, vie ne vre regulaciju spoljanjim mani
festacijama ivota, ve energijama, koje sainjavaju infor-
macioni smisao umnog otrova". Rezultat toga je da oni ne
samo nepravilno funkcioniu, ve su i sposobni da se lako
reprodukuju u skladu s tom informacijom, koja je sadrana u
opsegu (zapremini) misli koje nisu uklonjene. Da bi izbacili
te neistoe iz organizma, potreban je poseban metod, koji
nema nieg zajednikog sa savremenom medicinom.
Da bi shvatili svu ozbiljnost neprijatnih posledica ne
izbaenih misli iz organizma, naveu naune dokaze,
koji objanjavaju tu pojavu. U gradu Habarovsku ivi
naunik-prirodni talenat Czjan Kanjenj. On je izgradio
bioloko-VVF laboratoriju" (VVF - vrlo visoke frekven
cije) i vrio sledee eksperimente: skidao" je informaciju
polja (spoljanjih manifestacija ivota) sa patke i njome
ozraavao" kokoije jaje, ili informacijom polja, skinutog
sa koze, ozraavao pitomog zeca (kunia). Rezultat je da
se iz jajeta izleglo pile-pae, a kod kunia zubi rastu kao
rogovi. Ukoliko se sada vratimo zadranoj" misli, ona
ozraava" tkivo organizma na isti nain, kao i instrument
Czjana Kanjenj ana, menjajui njegovu normalnu struk
turu, funkciju i tako dalje. Misaonu ljaku" treba obavezno
odstraniti pomou posebnih metoda.
Emocije ovek shvata kao kvalitetni oseaj ulnog ili
misaonog procesa uz ukljuivanje analitikog mehanizma
uma, koji u svesti izaziva talas uzbuenja. Re emocija" u
prevodu s latinskog znai uzrujavati se", uzbuivati se".
Emocija ne izaziva u svesti sliku predmeta ili pojave, ve
preivljavanje. Radost i tuga, uivanje i odvratnost, gnev i
strah, melanholija i zadovoljstvo, uzbuna i razoaranje - to
su sve razliita emocionalna stanja.
Emocije su uglavnom odreene mentalnim presama". Na
primer, neoekivano ste dobili poklon i u vezi s nastalim mis
aonim procesom povodom toga dolo je do ocene njegovog
kvaliteta, koja vasje uzbudila i izazvala efekat preivljavanja
radosti. I obrnuto, naglo i neoekivano su vas uvredili: javio
se misaoni proces, zatim ocena njegovog kvaliteta, koja vas
je uzbudila i izazvala efekat preivljavanja, negodovanja,
odvratnosti ili gneva.
Emocije mnogo snanije deluju na oveji organizam od
ulnih oseaja i misli, jer je energetika ulnih oseaja i misli
njihov sastavni deo.
Razmotrimo, kako se energetski efekat emocija preno
si preko posebnih mehanizama na fiziko telo. To se
deava na sledei nain: u hipotalamusu, koji je povezan
sa stvaranjem emocija, nalaze se strukture, koje reguliu
funkcije svih nivoa vegetativnog nervnog sistema. Vegeta
tivni sistem obezbeuje regulaciju funkcija unutranjih or
gana, krvnih sudova, endokrinih lezda (titasta, pankreas,
polne, nadbubrene itd.), lezda spoljanje sekrecije, koe,
sluzokoa, miia i drugih tkiva organizma. On ima dva
dela: simpatiki i parasimpatiki.
Regulacija kroz simpatiki deo vegetativnog sistema
uslovljava irenje enica, uestalo lupanje srca, podizanje
arterijskog pritiska, irenje bronhija, oteava rad creva, iza Slika 7- Dejstvo emocija
ziva bledilo koe i pojaanje procesa razmene. Pojaava se
koagulacija krvi, poveava se sadraj crvenih krvnih zrnaca, Emocije, raspoloenja, koja se javljaju u svesti oveka,
eera i, to je posebno vano, kora nadbubrenih lezda veoma jako deluju na spoljanje manifestacije ivota,
pojaano reprodukuje posebne hormone - kortikosteroide. stvarajui u njima energetske reakcije, zastoje. Vremenom
Kortikosteroidi imaju snano protivupalno dejstvo i sma se energetsko dejstvo prenosi na fiziko telo, izazivajui u
njuju upalne procese kod mnogih oboljenja. Pored toga, njemu arita patogenih promena. Tako svest razara orga
poveava se produkcija i drugih hormona: hormona pred nizam. Gnev naruava radjetre i probave u celini i slino.
njeg dela hipofize - ACTH (adeno-kortikotropni hormon), Regulacija preko parasimpatikog dela vegetativnog
titaste lezde, polnih hormona i nekih drugih hormona. nervnog sistema daje suprotne reakcije u odnosu na
simpatiki deo. Zato se funkcija simpatikog dela ispoljava
tada, kada je potrebna poveana aktivnost ogranizma- bor
ba ili bekstvo", a funkcija parasimpatikog dela aktivira se
za vreme odmora, sna, jela.
 U zavisnosti od toga, koji se deo nervnog sistema
odreene emocije aktiviraju, uobiajeno je da se one dele na
stenine (od grke rei stenos" - sila) i astenine (dodatak
a" oznaava negaciju). Stenine emocije obezbeuju orga
nizam energijom, tonizuju nervni sistem, pobuuju zatitne
sile. Astenine emocije, obrnuto, gue aktivnost oveka,
slabe, koe. U stenine emocije spadaju: radost, zloba i
gnev, a u astenine - tuga, uzbuenost, dobroudnost.
Emocije se mogu podeliti na proste i sloene. Proste
emocije su radost, tuga, bes, gnev itd. Sloene emocije
nazivaju se oseajima (ne meati ih sa ulnim organima i
oseajima koji idu od tih organa). Oseaji odraavaju nae
Vie potrebe, ostvarujui sadejstvo linosti sa ljudima oko
nas, sa Prirodom, oseaj ljubavi, saoseanja, asti, stida,
nenosti, solidarnosti itd. Oseaji se uslovno dele na etike
(moralne - kako ovek treba da se ponaa u drutvu), in
telektualne (preivljavanja, koja se javljaju za vreme proc
esa doivljavanja nekog otkria; na primer, kada je Arhimed
otkrio u kupatilu zakon izbacivanja vodom tvrdih tela, on je
doivljavao intelektualni oblik emocija) i estetske (vezane
za preivljavanje lepote, elegancije, odvratnosti, gaenja
itd.).
Raspoloenje. Pod raspoloenjem se podrazumeva emo
cionalno stanje koje obino nije previe istaknuto (markant
no), ali se zato karakterie relativnom stabilnou tokom
nekog vremena (sata, dana, nedelje). Raspoloenje moe
biti tuno ili mirno-spokojno, uzbueno ili setno, sveano
ili veselo.
Na energetskom planu pod raspoloenjem se podra
zumeva energetska razmena izmeu svesti i spoljanjih
manifestacija ivota, koja stimulie ceo organizam. Ukoliko
je taj energetski tok normalan, to ukazuje na ravnomerno
raspoloenje (ivotni nivo organizma je normalan), ukoliko
je smanjen - raspoloenje je smanjeno (depresija, ivotni
nivo snien), ukoliko je povien - raspoloenje je ivahno
(ivotni nivo je povien).
Raspoloenje se moe okarakterisati i kao svojevrsni
emocionalni fon (pozadina), koji odraava koliko je ovek
uravnoteio svoje bioloke i socijalne potrebe.
Povieni nivo. Povieni nivo energetskih procesa u svesti
karakterie se naglim, nenormalnim bleskom energetskog
toka (nit usijanja sijalice radi do maksimuma) ili (to je jo
gore) njegovim odravanjem na mnogo viem nivou, nego
to je potrebno za normalan rad organizma (ovek sago-
reva" iznutra). Takva stanja svesti oveka nazivaju se afek
tima i strastima.
Afekti. Pod nj ima se podrazumevaj u kratkotrajni, ali maksi
malno istaknuti, burni emocionalni blesci (oduevljenje, gnev,
bes, uas i slino), stanja emocionalnog uzbuenja vieg ste-
pena. Afekti se javljaju u vezi s odreenim nadraiteljima i
zato su uvek konkretno usmereni. Po pravilu, u stanju afekta
ovek del uje pod uticajem najsnanijeg energetskog toka,
koji prolazi kroz njegovu svest i usmeren je napolje. U vezi
s tim on nije svestan niega, sve dok se energija ne izlije
napolje.
Evo kako L. N. Tolstoj opisuje stanje afekta kod Pjera
Bezuhova u romanu Rat i mir":
On se fiziki muio tog trenutka: grudi su ga stezale i
nije mogao da die. (lb ukazuje na to, da se nakupio veo
ma snaan energetski potencijal, koji je blokirao normalnu
cirkulaciju u organizmu.) On je znao, da treba neto da uradi,
da prekine to muenje, ali to, stoje on hteo da uradi, bilo je
 suvie strano. (Popravilu, ovek intuitivno zna kako treba
da postupi, da bi se oslobodio tog tetnog vika energije.)
- Nama je najbolje da se rastanemo - progovorio je on
isprekidano. (Tu je jo vidljiva kontrola analitikog razuma
i elja da smiri situaciju na konicama".)
- Rastati se, izvolite, samo ukoliko mi date i m o v i n u -
reklaje Jelena...
- Rastati se, eto ime ste me preplaili! (Ta fraza je bila
mehanizam za okidanje afekta Pjera. Dolo je do procene
kvaliteta reenog, to je naglo povealo ranije nagomilani
energetski potencijal. Tu snagu energije um nije u stanju da
kontrolie i zadrava. I ona je pola tim pute, koji je ranije
bio blokiran analitikim umom - to to je eleo da uradi bilo
je suvie strano.)
Pjer je skoio s divana i, teturajui se, bacio se na nju.
- U b i u te! -zavritaoje on, i, dohvativi sa stola mramor
nu plou, sa njemu do sada nepoznatom snagom napravio je
korak prema njoj i zamahnuo na nju. (Nepoznata snaga" -
to i jest izlazak nagomilane mone energije, koja ini oveka
mnogo snanijim, nego u obinom stanju.)
... Bacio je plou, razbio je, i sa rairenim rukama prilazei
Jeleni, zavritao: Napolje!!" takim stranim glasom, da
su svi u kui sa uasom sluali taj krik". (Sva ta dejstva
odraavaju nekontrolirani izlazak energije afekta.)
Strast. Taj pojam obuhvata snano i dugotrajno emocio
nalno stanje. Strast sebi potinjava glavnu usmerenost misli
i postupaka oveka, stimuliui ga na aktivnu delatnost, iji
je cilj zadovoljavanje potpuno odreenih elja. Pri tome u
svesti linosti stalno dominiraju ne samo sadraj pokretakog
motiva strasti, ve emocije, koje tu strast podravaju. Rezul
tat toga je da ovek sagoreva" iznutra.
Mehanizam javljanja strasti veoma dobro je opisao Nil
Sorskij. (Nil Sorskij iveo je u poslednjoj etvrtini XV -
poetkom XVI veka, kaluer Kirilsko-Belozernog manasti
ra, koji je koristio veoma bogat knjini fond tog manastira.
Boravio je u Konstantinopolju i Afonu, gde je izuavao grki
jezik i upoznao se s knjinim fondom afonskih manastira.)
O Poetak svake strasti je prilog' - utisak, koji ostav
lja predmet pri njegovom posmatranju, ili pak slika pred
meta, nastala pred misaonim pogledom pri seanju na nje
ga. Uopte, kratkotrajni (letimini) oseaji i misli, koji pod
odreenim uslovima postaju izvor strasti, javljaju se neza
visno od nae volje, a zatim se ne mogu analitiki oceniti. (Ja
to nazivam primarnim energetskim tokom u svesti oveka.)
Povezivanje" - prikljuivanje primarnoj slici i mis
lima novih psihikih komponenti - zaetaka volje i oseaja.
To se deava tada, kada ovek zaustavlja i usmerava panju
na misli, predmete ili ideje. Na tom stepenu ve po vlastitoj
volji donosi se odluka. Na tom stadij umu mogue je svesno
resiti problem na tri naina:
dati zeleno svetio" izvoru strasti, to e omoguiti
izbacivanje energije napolje, ali e vezati oveka za objekat
strasti i uvui ga u poroni krug posledica;
voljnim naporima uguiti strast i samim tim uzidati"
je u vlastite spoljanje manifestacije ivota, st\>orivi pri tom
koljku ";
prema skali unutranjih vrednosti, razmotriti strast sa
razliitih taaka gledita i odluiti, da li to treba raspravlja
ti; i ako treba - tada, ocenivi situaciju, pronai najoptimal-
niju varijantu za neometano izlivanje strasti, ne nanosei
tetu ni sebi, ni ljudima oko sebe.
 Sabiranje" - sada analitiki um aktivira energiju
za realizaciju zamiljenog. To je poetak strasnog zanosa
(entuzijazma) pojavljenom milju, usplamtelim oseajem,
osmiljenom idejom. Na toj etapi energija oveka troi se na
zadovoljavanje postavljenog cilja. To je moan energetski
tok u svesti oveka i poetak sagorevanja" oveka iznutra.
O Stadij um osvajanja" (oaravanja) - oznaava pot
puno potinjavanje vlastite aktivnosti na zadovoljavanje
zamiljenog. Covek koristi sve za dostizanje predmeta stras
ti: intelekt, unutranje rezerve itd. Stadij um aktivnog sago
revanja" - preusijavanja spirale svesti".
Razlikuju se dva oblika osvajanja" strau: dobrovoljni
ili sluajan. Kako u prvom, tako i u drugom sluaju deava
se jedno te isto - ovek je potpuno potci njen strasti.
I, na kraju, nastupa poslednji stadij um, koji je
karakteristian po dugotrajnosti. Kao rezultat snanog i du
gotrajnog energetskog rada u ovejem organizmu stvara se
stabilno energetsko-informaciono arite strasti, koje, slino
ivom biu, poinje da crpi energiju iz organizma, stvarajui
odgovarajuu motivisanost s ciljem dobijanja kvalitetne i
dovoljne koliine energije. U zavisnosti od trajanja sagore
vanja" u organizmu se javljaju jedni ili drugi poremeaji.
Razmotrimo stanje afekta i strasti s pozicije toga, to se
javlja za vreme njihovog pojavljivanja u spoljanjim mani
festacijama ivota oveka. U tim stanjima psihika energi
ja (ta, koja odrava oblik holograma ovejeg organizma)
odvaja se i troi na otkrivanje jedne ili druge akre s nak
nadnim poveavanjem energije koju stvara ta akra, dok se
za to vreme druge akre zatvaraju ili rade na minimumu.
Rezultat takve aktivnosti je da dolazi do razbalansiranja en
ergije u spoljanjim manifestacijama ivota s preovladavan-
jem te energije, koju stvara preaktivirana akra. llustrujmo
to primerima.
Afekat i strast radosti uglavnom se sastoje iz elektromag-
netne energije i stvara ih akra Anahata. (akra - poseban
energetski centar u spoljanjim manifestacijama ivota, koji
stvara odgovarajui oblik energije.) Anahata regulie rad
nervnog sistema, sranog miia, upravlja disanjem i produk
cijom krvi. Prekomerno stvaranje te energije prenapree srce
i kodi mu, pomera optu energiju organizma uvis (radost
dobij a krila). Vegetativni nervni sistem prekomerno aktivira
svoj simpatiki deo, menjajui pri tome stanje organa i tki
va. U i storiji postoji mnogo primera, kada su ljudi umirali od
radosti koja se na njih neoekivano svalila".
Afekat i strast gneva uglavnom se sastoji od svetlosne i
toplotne energije i stvara ih akra Manipura (kontrolie je
tru, eludac, dvanaestopalano crevo, pankreas). Kada je
ovek obuzet afektom ili strau gneva, o njemu kau: zasle-
pljen je, plamti" i kipi" od gneva. Prekomerno stvaranje
te energije teti svim probavnim organima, jer aktiviranje
simpatikog dela vegetativnog nervnog sistema blokira rad
probavnih organa. Hormoni i druge visokoaktivne materije
(na primer, adrenalin), koje se produkuju u velikoj koliini,
ne troei se kako je to predvieno prirodom - boriti se ili
beati, ispoljavaju tetno dejstvo na organizam. To izazi
va slabo varenje, goruicu, ir na elucu i na crevima. U
povienoj koliini, zbog prekomernog stvaranja toplotne
energije u jetri, u njoj se razaraju crvena krvna zrnca, na
gomilavaju taloi ui. Rezultat je da ovek poinje da uti
i zeleni od gneva. Poveana koliina stvaranja svetlosne en
ergije izobliava holografsko telo organizma, gui analitiki
um, pogorava pamenje.
 Afekat i strast tuge, kao i samosaaljenja sastoji se iz
gravitacione energije i stvaraju se dvema donjim akrama
- Svadhistanom i Muladharom. Narod je zapazio, da se od
tuge, samosaaljenja sve sputa nadole" (stvara se poveana
koliina gravitacione energije, to izaziva povean oseaj
teine u donjoj polovini tela). U stanju tuge, samosaaljenja,
uznemirenosti, dugotrajnog straha priguuje se aktivnost
simpatikog dela vegetativnog nervnog sistema, to izaziva
slabljenje peristaltike, smanjuje produkciju hormona, koji
aktiviraju organizam. Sve to se izraava u smanjivanju opte
vitalnosti organizma, pojavi zatvora, atonije creva, sman
jenju polne potencije, poremeaju menstrualnog ciklusa kod
ena (sve do potpunog prestanka). Kod ena-dojilja afekti
mogu izazvati prestanak luenja mleka.
Energetski zastoj. Pored smanj enog, normalnog i povi enog
odvijanja informaciono-energetskih procesa miljenja u
svesti i spoljanjim manifestacijama ivota oveka, postoji
energetska blokada", ili preokupiranost" misaonog proc
esa. Ona se moe javiti na sva tri nivoa (smanjenom, nor
malnom, povienom) i podravati njihovo trajanje.
Razmotrimo detaljnije energetsku blokadu misaonog
procesa". Energetska blokada misaonog procesa ima neko
liko osobenosti: stanje orsokaka", kruga" i nerviranja"
(dominante).
Stanje orsokaka" u miljenju karakterie se time, to druge funkcije organizma. Ja to smatram glavnim mehaniz
ovek nikako ne moe da rei problem. Misaoni proces od
vija se as u jednom, as u drugom smeru, ali na kraju ,,do-
spevau orsokak". To se uglavnom deava tada, kada ovek
nema dovoljno informacija na datu temu. Rezultat takvog
misaonog procesa je da energetski potencijal miljenja ,,ti-
nj a" u svesti oveka i usled toga moe da bukne (provali)
nestandardnim, originalnim reenjem problema.
Stanje kruga" u miljenju karakterie se time, to se jed
na te ista misao stalno vrti u svesti oveka, ometajui ga da
normalno razmilja (na primer, moderna melodija pesme ili
neki ivotni problem). Stanje kruga" u miljenju znai, da
ovek na njegovo odravanje troi vlastitu ivotnu energiju.
Takvo nametljivo miljenje krajnje nepovoljno deluje na or
ganizam oveka. Od njega se treba osloboditi.
Stanje nerviranju" (dominante) karakterie se time, to
se miljenje odvija kao u prethodnom sluaju, po krugu",
ali se sa svakom novom zavojnicom (krugom) sve vie en
ergetski zasiuje. Na kraju, takvo komprimiranje (sabijanje)
energije misaonog procesa dovodi do njenog nekontroli-
sanog prodora u neka konkretna dejstva (aktivnosti). Pored
snanog sagorevanja ivotne energije, taj proces obino
dovodi do nekih karmikih i sudbonosnih postupaka. Pozna
vanje tog procesa omoguava oveku da izbegne velike ne
prijatnosti u ivotu.
U svakidanji pojam stresa - naprezanje" - mogu se
ukljuiti sva opisana stanja (orsokaka, kruga i nervira
nja), jer se misaona energija zadrava u spoljanjim mani
festacijama ivota, to izaziva pojavu napregnutosti u njoj,
zapuavanje, koljke" i naknadnog lomljenja" jedne ili
mom u pojavi psihosomatskih oboljenja (oboljenja tela zbog
nepravilnog miljenja).
Znanje o tome, kako funkcionie vlastita svest, omoguie
vam da je ne unitavate i da je kontroliete. U tome se i
sastoji drugi zakon samoozdravljenja. Ukoliko se on ne
primenjuje, tada e oseaji i elje pokoriti vau duu i telo.
Vi ete ih samo opsluivati, a oni e vas, sa svoje strane, FIZIOLOGIJA ORGANIZMA -
unitavati. Uzgred reeno, veina ljudi na planeti upravo je
time zauzeta. Oh, i uska su vrata, koja vode u zdrav ivot. TREA ZAPOVEST ZDRAVLJA
Zato je irok put prema smrti, a put je potpuno prekriven
uivanjima. Birajte. Nauka o grai ovejeg tela je najdostojnija
oblast znanja za oveka i zasluuje posebno
odobravanje.
A. Vezalij

POSTANAK OVEJEG ORGANIZMA

Snimci, koji registruju proces zaea, napravljeni pomou

odreene aparature, pokazali su, da oploenu jajnu eliju
okruuje posebni energetski oblai, koji poinje da se
uveava, pretvarajui se postepeno u oblik ovejeg bia.
Fiziko telo samo popunjava taj energetski oblik. Jo vie,
ukoliko je izvren abortus i odstranjeni materijalni de-
lovi embriona (zametka), energetski oblik kao i ranije (po
starom) produava da se samostalno razvija u materici ene
sve dotle, dok ne dostigne veliinu novoroenog deteta. U
odreeno vreme ena raa", ali ne materijalno telo, ve
spoljanje manifestacije ivota. Pri tom se ona osea slabo
(takva istraivanja vrena su nekoliko godina u jednoj od
klinika SAD).
Nauni podaci govore o tome, da se oveji organizam
sastoji iz dve komponente": informaciono-energetskog ob
lika i fizikog tela. Pri tom informaciono-energetsko telo
(nazovima ga spoljanje manifestacije ivota" oveka,
skraeno SMZ) je primamo i glavno, a fiziko - sekundar
no i njime se moe upravljati. To ukazuje na dva potpuno
razliita pristupa procesu ozdravljenja i leenja.
 Iz navedenog slede zakljuci:
O Spoljanje manifestacije ivota oveka su primarne
u odnosu na fiziko telo. Jo vie, spoljanje manifestacije
ivota oveka pomou svojih energija formiraju ili mode
liraju" prema sebi fiziko telo. Prema tome, telo je odraz
spoljanjih manifestacija ivota (visina, telesna konstrukcija
itd.). Ukoliko doe do promene ili promena u spoljanjim
manifestacijama ivota, tada se one posle izvesnog vremena
ispoljavaju i u fizikom telu.
Sam ivot i linost oveka sadre se u spoljanjim
manifestacijama ivota, koje egzistiraju samostalno (u vidu
informaciono-energetske tvorevine), ali u takvom obliku,
koji nije dostupan obinim ulnim organima.
V
GLAVNI BLOKOVI" SPOLJANJIH MAN
IFESTACIJA IVOTA I GRAA OVEJEG
ORGANIZMA
Navikli smo da se vidimo u obliku koji nazivamo
ovekom. Ali to je ve krajnji rezultat ogromnih prome
na, koje su se deavale s nama od trenutka zaea do
sadanjeg stanja. Na poetku ivota svaki ovek je bio
mikroskopski mali i imao je oblik slian kugli, koji se
stalno menjao dotle, dok nije poprimio oveji oblik.
Razmotrimo od samog poetka kako se to deava.
Energetski oblai" okruuje oploenu jajnu eliju, akti
vira je i poinje dajoj pridaje oblik, koji odgovara oveku.

Covek je savez spoljanjih manifestacija ivota sa
fizikim telom. Fiziko telo je materijalni elemenat, preko
kojeg spoljanje manifestacije ivota mogu da ispoljavaju
svoj uticaj u fizikom svetu. Ukoliko se iz bilo kojih uz
roka izgubi deo materijalnog tela, tada se gubi i sposobnost
spoljanjih manifestacija ivota da se ispoljavaju preko tog
dela tela.
Da bi se neemu pridavao oblik treba imati: program raz
voja, energiju za realizaciju toga i sredstva za upravljanje.
Na kraju krajeva, energetski oblai" - budue spoljanje
manifestacije ivota oveka - sastoji se iz: osnove (moete
je nazvati razliito: dua, boja iskra i slino); programa
razvoja (um); sredstava upravljanja (razmetena su u cei oj
zapremini-prostoru); energije i ureaja, koji se dobijaju ili
koji ih stvaraju.
Uproeno: da bi se poelo sa stvaranjem ovejeg orga
nizma, potrebni su dua - energetski oblai", i materijal, na
koji e on dejstvovati - jajna elija. Energetski oblai" tre
ba da aktivira program stvaranja ovejeg organizma. Radi
toga u dui postoji um, u kojem se uva u komprimiranom
obliku program stvaranja organizma, sredstva za upravljanje
i energije za grau.
Dakle, um pristupa formiranju ovejeg organizma. Prvo,
sam program iz komprimiranog informacionog stanja treba
da se razvije u radni ablon, koji, dejstvujui na elije koje
se dele, treba da ukazuje - kako da one rastu, kakve funk Prema tome, fiziko telo je stvoreno i obnavlja se
cije da vre, kakav oblik da poprimaju. Da bi do toga dolo, zahvaljujui holografskom ablonu, koji ukazuje, gde i ta
treba da se pojave odgovarajue energije i sredstva, koja ih treba da radi jedno ili drugo tkivo i konkretno svaka elija.
stvaraju. ivotna ispoljavanja ostvaruju se na raun elektromagnetne
Prvo se aktivira intelektualna (psihika) energija i centar i toplotne energije (oksidacija produkata, na kraju krajeva,
njenog stvaranja - Adna akra (akra" oznaava toak). svodi se na predaju potencijalne energije od strane elek
Na poetku se javlja intelektualni crte", koji zahteva pros trona). Upravljanje ivotnim procesima vri se na raun
tor za stvaranje organizma. Da bi se stvorio potrebni prostor, nervnog i endokrinog sistema.
aktivira se energija vremena" i centar za njeno stvaranje Drugim recima, postoji itav lanac prenosa stvaranja i
- Viuddha akra (analogna primarnom elementu Pros upravljanja organizma - od informacionog prema energet
tora"). U vezi s tim, da elije organizma koje se dele treba skom nivou, a zatim od energetskog - prema materijalnom.
premetati, potrebna je energija kretanja. Radi toga stvara se Anomalije u lancu upravljanja na informacionoenergetskom
centar za njeno stvaranje - Anahata akra (analogna primar nivou ispoljavaju se na materijalno telo i izazivaju pojavu
nom elementu Vazduh"). Dalje je za formiranje organizma raznih oboljenja. Pri tom treba imati u vidu i to, da su glavne
potrebna toplotna, svetlosna, elektromagnetna i gravitaciona funkcije organizma sinhronizovane s Kosmikim, Lunarnim
energija. Pojavljuju se centri za njihovo stvaranje - Mani- i Zemaljskim ciklusima i uslovima. Poremeaj tih veza iza
pura (analogna primarnom elementu Vatra"), Svadhistana ziva poremeaj zdravlja i pojavu oboljenja.
(analogna primarnom elementu Voda") i Muladhara akre
(analogna primarnom elementu Zemlja"). Tako nastaje pet
blokova za sklapanje" ovejeg organizma.
Tih petblokova za sklapanje" obrazuju svojevrsni kristal,
koji ima 12 grana. ivotna energija naizmcnino prelazi iz
jednog bloka u drugi i stoje mogue bre obilazi 12 grana.
Pet blokova za sklapanje" meusobno se kombinuju je
dan s drugim i ine temelj za tri ivotna principa (doe), a
12 grana ine temelj glavnim organima i akupunkturnom
sistemu.
Fiziko telo se gradi prema holografskim crteima, koji
mu prema zadatoj zapremini pridaju oblik, a prema boji uka
zuju, gde i koja tkiva da se razmetaju i kakve funkcije da
izvravaju.
 KONSTRUKCIJA (UREENJE)
SPOLJANJIH MANIFESTACIJA IVOTA S
TAKE GLEDITA DREVNIH MUDRACA
Drevni mudraci davno su uoili zakon stvaranja bilo
kojeg ivog organizma. U prvom redu treba da se pojavi
upljina", u kojoj poinju da se razvijaju ivotni procesi.
Ta upljina dobila je naziv prostor" (etar). U prostoru"
poinju da se odvijaju vlastiti procesi. To su raznovrsna
premetanja, koja su dobila naziv vazduh". Kombinacija
prostora" i vazduha" izaziva pojavu svetlosti i toplote. To
je trea kvalitetna razlika, ili karakteristika, kojaje dobila na
ziv vatra". Dalje sadejstvo te tri komponente izazivaju po
javu etvrte karakteristike - vode". Trenje, vatra i hlaenje
stvaraju polumaterijalne materije tipa plazme. Dalje sade
jstvo sada ve etiri komponente izaziva kretanje, toplotu,
zgunjavanje, spajanje, usled ega se stvara peti kvalitet
- zemlja". Tih pet kvalitetnih meusobnih kombinacija
i prelazak materije iz jednog u drugi oblik dobili su naziv
primarni elementi" - prostor", vazduh", vatra", voda"
i zemlja".
Ja dugo nisam mogao da sebi slikovito predstavim i pro-
drem u sutinu tih primarnih elemenata i itavog procesa u
celini. Pomogao mi je jednostavan sluaj. Da bi shvatili i
razmotrili opisano, napravite sledei eksperiment. Sipajte
u kadu vodu - najmanje 20-30 i ne vie od 50 centimeta
ra. Upalite u kupatilu svetio (svetiost osvetljava kupatilo
donekle sa strane i odozgo - tako i treba), to je neophodno
za na eksperiment. im se voda u kadi potpuno smiri, iz
vadite ep i posmatrajte stvaranje vrtloga i senku od tog vrt
loga na dnu kade.
Posmatrajui taj proces, treba praviti zakljuke i analogi
je. Sva masa vode u kadi je nepobuen prostor". Ukoliko
je voda dovoljno ista, mi je ne moemo videti. Vidimo dno
kade. Ali mi smo otvorili ep za slivanje vode. To je bilo
svesno, voljno dejstvo. Sada je proces poeo da se odvija
bez naeg uea - voda se ustremila prema slivniku i stvo
rila levak. ta mi vidimo? Vidimo odreeni oblik - pros
tor", koji se sastoji iz kretanja vode po spirali - vazduh".
Pogledajte na senku vrtloga na dnu kade. Videete tamnu
konturu senke, oko koje se po krajevima javlja blistava svet-
lost - vatra". Ako stavite prst u vrtlog, osetiete neto gusto
(kompaktno) - vodu", kao i pojavu sile tee", koja vue
nadole i predstavlja odraz adhezije - zemlja".
Slian proces odvija se u stvaranju kako Vasione, tako
i oveka. Evo ta tim povodom pie u tibetskoj knjizi o
leenju, koju je diktirao sam Bog leenja.
Iz vlastite due javlja se svest sa ulnim organima.
Od Zemlje - meso, kosti, nos i ulo mirisa,
od Vode - krv, jezik, oseaj ukusa i vlage,
od Vatre - toplota, boja, oi i vid,
od Vazduha - disanje, koa i ulo dodira,
od Prostora - otvori, ui i glas,
od ranijih navika - sposobnost za rad.
Sticanje tih uslova i karma (uzrono-posledine veze)
stvaraju telo."
Prema tvrdnji drevnih lekara, elemenat PROSTOR pred
stavljen je najrazliitijim upljinama u organizmu - u us
tima, u nosu, u eludano-crevnom traktu, disajnim pute-
vima, grudnom kou, kapilarima itd. Uopte, Prostor nam
daje upljinu za razvoj organizma.
 Elemenat VAZDUH u ovejem telu ispoljava se u
raznovrsnim pokretima miia, pulsiranju srca, irenju i
skupljanju plua, u pokretima zidova eluca i peristaltici
eludano-crevnog trakta. Nervni impulsi, misaona delat-
nost i uopte sve, to se kree u organizmu, upravljaju se
Vazduhom.
Elemenat VATRA u telu oveka je razmena materija. El
emenat Vatra deluje u sistemu varenja hrane, ispoljava se
kao intelekt (razum) u sivoj materiji elija mozga, zadejst-
vovan u mrenjai oka. koja opaa (percipira) svetlost. Od
njega zavisi stabilnost imunog sistema i aktivnost fermenata
celog organizma (od kojih zavisi pretvaranje jednih materija
u druge).
Elemenat VODA ispoljava se kroz sekreciju eludanog
soka, pljuvanih lezda, plazmu krvi, protoplazmu elija.
Elemenat ZEMLJA - to su tvrde strukture tela: kosti, hrs
kavice, nokti, kosa, tetive, miii i koa.
Pored toga, svih pet primarnih elemenata ispoljavaju se
kroz funkcije pet ulnih organa oveka, a preko ulnih or
gana oni su povezani sa pet aktivnosti.
ETARje povezan s funkcijom sluha. Uho kao organ sluha
ispoljava dejstvo preko organa govora, koji pridaju smisao
ovejem jeziku.
VAZDUH je povezan s ulom pipanja; organ pipanja je
koa: organ, koji prenosi oseaj pipanja, je ruka.
VATRA se ispoljava kao svetlost, toplota i boja; ona je
povezana sa vidom. Oi kao organ vida upravljaju hodanjem
i, na taj nain, povezane su s nogama.
VODA je povezana s organima ukusa. Jezik je tesno
povezan s funkcijama genitalija (penis, klitoris). U Ajurvedi
(Nauci o ivotu") penis (klitoris) smatra se donjim jezikom,
a jezik u ustima - gornjim. ovek, koji kontrolie gornji
jezik, prirodno, kontrolie i donji, to jest upravlja svojim
polnim ponaanjem.
ZEMLJA je povezana s ulom mirisa. Nos - organ mirisa
- funkcionalno je povezan s aktivnostima anusa, organa za
luenje. Ta povezanost se posebno ispoljava kod oveka,
koji boluje od zatvora ili ima neisto pravo crevo (zavrni
deo debelog creva). On ima odvratno disanje, zbog ega je
miris oslabljen.
Naravno, oveje telo kao iv organizam moe da egzistira
samo u vidu harmonino uravnoteenog sistema od 5 ele
menata. Drevni mudraci su u objanjavanju fenomena ivota
sva ivotna ispoljavanja organizma podelili na tri temeljna
ivotna principa - doe". Elementi Prostor i Vazduh, pri
meusobnom spajanju, stvaraju u organizmu telesni vetar"
(prema ajurvedskoj terminologiji - dou Vata). Elementi Va
tra i Voda pri spajanju u naem organizmu stvaraju u",
ili telesnu vatru" (prema Ajurvedi - dou Pitta). Elemen
ti Zemlja i Voda pri spajanju stvaraju u organizmu ivotni
princip sluzi" (doa Kapha).
 KONSTRUKCIJA (UREENJE)
SPOLJANJIH MANIFESTACIJA IVOTA
SA SAVREMENE TAKE GLEDITA
Covek, a shodno tome i njegove spoljanje manifestaci
je ivota (SMZ), zauzima odreenu zapreminu u prostoru.
U tom prostoru odvijaju se privremeni procesi svojstveni
toj zapremini, koji se izraavaju u vidu odreenog kreta
nja (kruno-oscilatornog i cirkularnog). Prostor je zasien
raznovrsnim energijama i zraenjima: svetlosnom, elektro-
magnetnom, gravitacionom, toplotnom, plazmom (kombi
nacija elektrona i protona) i mnogim drugim.
Kao primarna osnova za stvaranje spoljanjih mani
festacija ivota oveka javlja se univerzalna ivotna energija
(Kundalini). Upravo ona u prvom redu pobuujue del uje
na vakum i stvara u njemu upljinu - zapreminu, u kojoj
dolaze do izraaja sva ivotna ispoljavanja ovejeg orga
nizma. U poetku Kundalini stvara oveji organizam, a za
tim ga odrava. Njenim troenjem poinju procesi starenja u
organizmu. Potencijal" ivotne energije kod svakog oveka
strogo je individualan i zavisi od karmikih zarada.
Dakle, ispoljavanje ivotne energije i njeno dejstvo na va
kum obezbeuje nastajanje sledeih pojava i energija, koje
sainjavaju spoljanje manifestacije ivota oveka:
O Vreme, njegova energija, je primarni osnovni faktor
pobuivanja, kojim se deluje na vakum i u njemu se stvara
pobuena upljina ili prostorna zapremina. Energija vreme
na karakterie dve glavne osobine:
O rok ivota" te zapremine i
O brzina i ritam odvijanja energetskih procesa u toj za
premini.
Prema tome, u svakoj posebnoj zapremini prostora vreme
tee razliito. U Vasioni vreme tee veoma polako, u galak
sijama - bre, u sunevom sistemu - jo bre, na planetarna
- j o bre itd. Razliito vreme tee i kod svakog oveka.
Prostor, kojeg zauzima oveji organizam, na kraju
krajeva, predstavlja vakum. S pozicije gledanja savremenih
fiziara, vakum sainjava neshvatljivu kompaktnu, super
tenu, energetsku i materijalnu supstancu. Kada se u nje
mu pojavi napon (uzbuenost), vakum na to odgovara iz
bacivanjem" kvanta. Pod kvantima" se podrazumeva os-
novnajedinica materije ili energije, koja je 1 0 - 1 0 0 miliona
puta manja od atoma vodonika. Na tom nivou materija i ener
gija postaju meusobno zamenjive.
Kretanje u vidu obrtno-oscilatornog i cirkularnog
kretanja vri se u svakom prostoru. Pri tom ono zavisi od
veliine zapremine prostora, oblika prostora i koliine"
vremena, koje podrava kretanje u stabilnom obliku (vreme
za kretanje je neto kao opruga, koja odrava kretanje kaza
ljke na satu).
O Svetlosna energija prisutna je u ovejem organizmu
i izvrava dve funkcije:
stvara holografsko telo (takozvani solitonski" ablon,
u koji se ugrauje fiziko telo);
lei u osnovi organa ovejeg organizma, bojei ih u
razliite boje (svaki organ ima svoju boju, koja odreuje nje
govu specifinu aktivnost).

Prvo primami uzrok" pobuuje prostor, usled ega se stvara
uzbueni" prostor i vreme - 1. Usled pobudenosti u prostoru
dolazi do raznovrsnih energetskih procesa. Javljaju se: kretanje
- 2, svetlost - 3, magnetno polje - 4, temperatura - 5, gravitacija
- 6, materija - 7.
Elektromagnetna energija suprotna je od gravita
cione. Ukoliko bi postojala samo gravitaciona energija, tada
bi ona stisnula (komprimirala) sva tkiva, elijske strukture u
vrstu tvorevinu (upravo tako se deava sazrevanje" pihtija
- iz mase, koja sadri 99% vode one se pretvaraju u korice
kserogela, a oveje telo - u mumiju), i ne bi moglo biti
ni rei o bilo kom obliku ivota. Pomou elektromagnetne
energije micelije elija imaju potencijal i zadravaju" oko
sebe vodu, suprostavljajui se steuoj i sueoj sili gravit
acije.
Toplotna energija stvara neophodne uslove za rad
fermenata celog organizma. Poveanje ili smanjivanje tem
perature tela ispoljava se na brzinu fermentativnih reakcija i
njihove aktivnosti.
Leptonski gas (ili plazma) - popunjavaju prostor u i
oko oveka, stvarajui opnu-zatitu (auru) u obliku jajeta, a
isto tako izvrava niz drugih vanih funkcija.
Gravitaciona energija omoguava da se materija
odrava" u zapremini holografskog tela. Zahvaljujui toj
energiji sve estice organizma se meusobno privlae i dre.
Ukoliko ne bi bilo te energije, tada bi se nae telo raspalo jo
na atomsko-molekularnom nivou.
Fenomen dejstva ivotne snage (Kundalini) na vakum
(prostor) i njegov odgovor u vidu pojavljivanja upljina s
opisanim energijama, uoili su drevni mudraci i nazvali ga
doama" (u prevodu znai eksudat - gnojni izliv"). Zato,
da bi pravilno izrazili sutinu opisane pojave u ruskom jezi
ku, ja sam ga nazvao ivotnim principima".
Autor Opte teorije" A. T. Vejnik ukazuje, da postoji 7
primarnih osnova Vasione. Autor Teorije Fundamentalnog
polja" 1. L. Gerlovin kae, da ih ima devet. ta su to pri-
marne osnove? Pomou eksperimenata Vejnika je zasada
ustanovio sledee elementarne materije" Vasione: hro-
nalnu" - povezanu sa vremenom; metriku" - povezanu s
prostorom; oscilatornu" - daje telima oscilatorno kretanje;
obrtnu" - pridaje telima obrtno kretanje; termiku" - pri
daje toplotna svojstva; elektrinu" - pridaje elektrina svo
jstva; magnetnu" - pridaje magnetna svojstva. Svaka od
tih materija je specifina, neponovljiva i neuporediva ni s
kakvom drugom materijom. Ulazei u sastav nekog tela, ona
mu pridaje svoja specifina svojstva. Ukoliko telo nema u
svom sastavu bilo kakvu materiju, tada ono nema svojstva
povezana s njom. Na primer, foton ne sadri del ove (kvante)
elektrine materije, zbog ega nema elektrina svojstva.
Ako sada ivotne principe (to oznaava izbacivanje"
razliitih vrsta energije iz vakuma pod dejstvom ivotne
snage) Sluz, u i Vetar prevedemo (pretvorimo) na
razmotrena polja i energije, tada se ispostavlja, daje ivotni
princip Sluzi u najboljem uzajamnom odnosu s plazmom
plus gravitacijom; ui - s plazmom plus svetlosnom, elek-
tromagnetnom i toplotnom energijom (u principu, to je jedna
te ista energija, ali razliite talasne duine); Vetra - s pros
torom plus kretanje. Sama ivotna snaga (Kundalini) moe
se okarakterisati vremenom, koje je primarna osnova tih en
ergija i podrava ih.
Bilo koja patologija, koja se javlja u ovejem organizmu,
u veini sluajeva stvara se u spoljanjim manifestacijama
ivota. Usled toga javlja se priguenje i izoblienje opisa
nih komponenti spoljanjih manifestacija ivota. Na pri
mer, kada se ovek goji, to izaziva poveanje inertne mase
materije, poveava adheziju (privlaenje, srastanje), koja
oteava odvijanje procesa cirkulacije, i izobliava oblik nje-
govog tela. Rezultat toga je da se u organizmu oteava bilo
koji motorni proces: smanjuje se aktivnost umnih procesa,
peristaltike creva, javljaju se zastoji u pojedinim delovima
tela. Ukoliko se prekomerno stvara toplotna energija, tada
ona razara tkiva samog organizma (za vreme podizanja tem
perature tela s mokraom se izbacuje mnogo raspadnutih
materija). Ukoliko ovek mravi i pojavljuje se mnogo pro
stora", tada se pojaavaju motorni procesi - hrana ne uspeva
da se svari i asimilira (pretvori u organsku materiju), a telo
brzo gubi vodu (dehidrira).
KARAKTERISTIKE IVOTNIH PRINCIPA
ivotni princip Vetrcu Taj ivotni princip odgovoran je
za cirkulaciju u organizmu. U taj pojam spadaju celokupna
kretanja: kretanje vazduha za vreme udisaja i izdisaja, brzi
na misaonih procesa, kretanje krvi, limfe i drugih tenosti,
brzina odvijanja hemijskih reakcija u elijama i biolokih
procesa uopte, odstranjivanje ekskrementa, mokrae,
izluevina iz nosa itd. To se najbolje moe izraziti (okarak
terisati) kao apstraktni princip kretanja. O kretanju sudimo
prema premetanju neeg materijalnog u prostoru, ali mi ne
vidimo silu koja to pokree. To je upravo ivotni princip Ve
tra u organizmu.
U vezi s tim, to se ivotni princip Vetra sastoji iz pri
marnih elemenata Prostora" i Vazduha", koji u sebi ne
sadre nikakve tvrde niti tene supstance, ali imaju osobine
suvoe" i hladnoe", ivotni princip Vetra pri svome viku
vri isuujue i rashlaujue dejstvo na organizam.
 Osnovom" (glavnom lokacijom) tog ivotnog principa
smatra se donji deo tela - od pupka do stopala (uglavnom,
pravo crevo).
Ukoliko je Vetar u normali - razmiljanje je brzo, orga
nizam ima mnogo energije, creva funkcioniu normalno, sve
cirkulacije u organizmu su u normali.
Simptomi poveanja ivotnog principa Vetra:
O Mokraa je prozrana (providna) kao voda, jako se
peni, posle odstajavanja ostaje ista.
Jezik je suv, crven, hrapav: u ustima je opor ukus.
Kaalj s mutnim lajmom (sluzi), zatvori.
O Progresiranje vetrovitih" poremeaja uoava se leti:
tokom dana preovladava uvee i u zoru.
U slabinama, sakrumu (krstima) i stenoznim dupljama,
kao i u mnogim drugim zglobovima javljaju se bolovi, kao
od udaraca.
Mravljenje, suvoa koe, otri bolovi na potiljku, u
grudima i u vilicama.
Javlja se elja za kretanjem, disanje je neujednaeno
(poremeeno), svest pobuena.
Glava trne i javlja se vrtoglavica, um u uima, nesa
nica, drhtavica i protezanje.
ivotni princip ui ivotni princip ui odgovoran je
za odravanje temperature tela i odvijanje svih fiziolokih
reakcija (probava, razmena materija, imunitet itd.).To je ap
straktna toplota, otrgnuta od materijalnog tela. Jer mi obino
oseamo toplotu prema stepenu zagrevanja nekog materijal
nog tela, ali ne kao takvu. To je vatra" organizma.
S obzirom na to, da se u sastoji iz primarnih elemena
ta Vatra" i Voda", ona je vrua" i vlana" tvorevina
uz preovladavanje vruih" svojstava nad vlanim". Pri
prekomernom poveavanju te doe u organizmu se nagomi
lava vrelina (ar)", podie se temperatura tela, dolazi do
poremeaja probave. Zato se njenim temeljem" smatra
srednji deo tela - od dijafragme do pupka.
Eto takvo je miljenje Tibetanaca o tom ivotnom prin
cipu.
Od toplote zavisi zdravlje, bodrost, ten (boja koe),
dugovenost i rezerva snage tela... Ta toplota je osnova, koja
svaku hranu koristi za pojaanje i razvoj snage tela i boje
koe".
Simptomi prekomernog poveanja ivotnog principa
ui:
O Mokraa crveno-uta, s jakim mirisom i parom.
Jezik prekriven debelim naslagama, u ustima kiseo
ukus.
Ispljuvak (lajm) crveno-ut, prilino slan; e.
0 Progresiranje unih poremeaja uoava se u jesen; to
kom dana - u podne i u pono.
Glavobolja, telo gori, suvoa u nozdrvama.
Pred oima uto-crveni oblai (mrena), neoekivani
grevi.
Nou nesanica, a danju je nemogue zaspati.
Znojenje, neprijatan miris.
 na nivou molekula, elije, organa i celokupnog tela. To je
Lokacija Sluzi. oslonac" organizma.
VISAK tog ivotnog S obzirom na to, da se Sluz sastoji iz primarnih elemenata
principa izaziva pojavu Zemlja" i Voda", ona je hladna" i sluzna" tvorevina. Pri
sluzne ljake na tim prekomernom poveanju tog ivotnog principa u organizmu
mestima u organizmu. se nagomilava hladna sluz, koja se u prvom redu nagomila
va u gornjem delu tela - od temena do dijafragme. Zato se ta
Lokacija ui. mesta smatraju temeljem" ivotnog principa Sluzi. Evo ta
VIAK tog ivotnog misle Tibetanci o tom ivotnom principu: Sluz uveava telo
principa izaziva pojavu i um; spreava spavanje; spaja zglobove kostiju, obezbeuje
une ljake na tim njihovu povezanost; odravajui istu nit svesti, poveava
mestima u organizmu i strpljenje u poslovima i sposobnost da ovek lake podnosi
poremeaj probave. nainjenu mu tetu; obezbeuje belinu i mekou spoljanjih
i unutranjih del ova tela".
Lokacija Vetra.
VISAK tog ivotnog Simptomi prekomernog poveanja ivotnog principa
principa izaziva zatvore, Sluzi:
ovji ekskrement", O Mokraa je bela, s neznatnom parom i mirisom.
bolove u krstima, Jezik i desni su beli, u ustima bljutav (neslan) ukus.
karlino-bedrenim Luenje iz nosa i sluz u grudima i glavi, potiteno stan
zglobovima, dehidrira organizam. je, teina u telu.
Progresiranje sluznih poremeaja uoava se u prolee
Slika 9.- Osnovno mesto nalaenja (lociranja) (uopte - za vreme vlanog i hladnog vremena); tokom dana
ivotnih principa. - uvee ili rano ujutro.
Pojava poremeaja, bolova u tim delovima tela ukazuje na nji Oni kapci oteeni, oi pobelele.
hovo prepobuenje. Treba hitno menjati program leenja s ciljem Apetit poremeen, probava oslabljena.
uravnoteivanja prepobuenog ivotnog principa. Nema toplote, telo otie, javljaju se bubuljice na koi.
Bole bubrezi i krsta, zglobovi su teko pokretljivi, koa
ivotni princip Sluzi. ivotni princip Sluzi odgovoran je svrbi.
za materijalni deo tela, toj est za adheziju (spajanje) moleku Slabo pamenje; pospanost i slabost.
la i njihovo oblikovanje. Pri emu taj princip funkcionie
 Sve izloeno o ivotnim principima ukazuje na to, daje
temelj zdravlja - njihovo harmonino stanje. Zadatak oveka
se svodi samo na to, da odrava tu harmoniju i ne naruava
lanac regulacije organizma.
INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA OVEKA
Individualne razlike kod ljudi sastoje se u spoljanjim po
dacima, fiziolokim i psihikim osobenostima organizma.
One su zasnovane na razliitim proporcijama tri ivotna
principa - Vetra, ui i Sluzi.
Kombinacija ivotnih principa kod svakog oveka je indi
vidualna i odreuje se pri zaeu. U momentu spajanja sper
matozoida i jajne elije odreuje se formiranje individue
kombinovanjem premetanja (permutacija) telesnog vetra,
ui i sluzi, koji se manifestuju u telima roditelja.
Raznovrsna zraenja i drugi uticaji iz spoljanje sre
dine: znaci Zodijaka, poloaj Sunca, Meseca i drugih pla
neta, godinje doba itd., u tom momentu dodaju kosmiki
klie na tu kombinaciju ivotnih principa, fiksirajui ih za
ceo ivot. Na taj nain fiksirani ivotni principi odreivae
kostur (skelet) i oblik tela oveka, umne zadatke i karak
terne crte, navike, ukuse, duinu ivota i mnogo drugog.
U ajurvedskoj terminologiji to se naziva istinska priroda
oveka" (Prakriti). U procesu ivotne aktivnosti mi moemo
aktivno da utiemo na odnos ivotnih principa, da stvaramo
samog sebe. Ali im mi prestanemo da se namenski bavimo
tim poslom, kombinacija doa se dosta brzo vraa na onu
koja je bila pri roenju.
U zavisnosti od toga, koji od ivotnih principa preovlada-
va u oveku, formira se njegova konstitucija (telesni sastav).
Shodno Aj urvedi, ud-ij u i ak savremenim i strai vanj ima,
postoji sedam osnovnih tipova ljudi i bezbroj meutipova.
Tri jednodona tipa, kod kojih je najvie izraena jedna od
doa; tri dvodona tipa: vetar-u, vetar-sluz i u-sluz i je
dan uravnoteeni tip - kod koga su sve doe relativno jed
nake. Razmotrimo ove konstitucije detaljnije.
Slika 1 0 - Osnovne konstitucije ljudi:
a - ljudi sa izraenom konstitucijom Vetra;
b - ljudi sa izraenom konstitucijom ui;
c - ljudi sa izraenom konstitucijom Sluzi.
Konstitucija Vetra
Ljudi roeni od vetra su pogrbljeni, suvonjavi, bledi,
priljivi, slabo podnose hladnou, pri njihovom kretanju
uje se prasak zglobova.
Oni su siromani, nedugoveni, te lom mali, vole pesme,
smeh, borbu, pucnjavu, daju prednost slatkom, kiselom,
vruem, po navikama su slini supovima, jastrebovima i
lisicama.
Cud-i
Ljudi sa vrlo izraenom konstitucijom ovog tipa obino
su fiziki slabo razvijeni. Imaju spljoten grudni ko, ispod
koe se dobro uoavaju vene i tetive (ile). Oni su crnpurasti
(mrke boje koe), njihova koa je hladna, gruba, suva i
ispucala. Na telu imaju nekoliko mladea tamne boje.
Rastom su ili suvie niski ili visoki, nene su telesne
konstrukcije, i dobro im se istiu zglobovi i kosti zbog slabo
razvijenih miia. Njihova kosaje retka, kovrdava, trepavice
su tanke (fine), oi su bezstrasne. Oi mogu biti upale, male,
suve, sa mutnim i suvim spoljanjim i unutranjim opnama
(koicama). Nokti su grubi i lomljivi (krhki). Vrh nosa je
izvijen i zadignut.
Fizioloki procesi se odvijaju brzo. Cesto se javljaju
problemi sa probavom hrane. Vrlo teko se debljaju.
Oboavaju slatko, kiselo i slano, vole vrue napitke i alkohol.
Stvaranje mokrae je nedovoljno, stolica je suva, oteana i u
maloj koliini. Skloni su znojenju (naroito leti) vie, nego
drugi tipovi konstitucija. San im je brz, povran i zahteva
manje vremena nego kod drugih. Ruke i noge su im esto
hladne.
Svojstveni su im entuzijazam i ivost, opreznost i
smirenost. Oni hodaju i govore brzo, ali se brzo umaraju.
Psiholoki, oni se karakteriu brzim shvatanjem
(percipiranjem), ali slabim pamenjem. Tako, momentalno
shvativi neto, oni to mogu brzo zaboraviti. Imaju slabu
volju sa sklonou ka psihikoj neuravnoteenosti, malo
dunosti, strpljivosti i smelosti.
Trude se da brzo zarade novac, odmah, i isto tako brzo
ga troe. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se
zahteva brzina sa naizmeninim odmaranjem.
Konstitucija ui
Ljudi sa konstitucijom ui skloni su ei i gladi; kosa i
telo kod njih su ukaste boje, izotrenog su uma, oholi. Oni
se znoje i zaudaraju.
Bogatstvo i telo kod njih su proseni. Skloni su slatkom,
gorkom, oporom, prohladnom. Po navikama su slini ti
grovima, majmunima ijakasima (demonima).
Cud-i
Ti ljudi su srednjeg rasta, vitki, elegantni. Njihov grudni
ko je iri nego kod ljudi konstitucije vetra. Kod njih su
manje izraene vene i tetive. Prema nekim podacima imaju
mnogo mladea i pega, plaviastih ili braonkasto-crvenih po
boji. Miii su im srednje razvijeni, zbog ega je njihov kos
tur manje izraen u poreenju sa ljudima vetra.
Boja lica im moe biti ukasta, crvenkasta, sa nijansom
boje meda, a moe biti i svetla. Koa im je meka, topla i
prijatna pri dodiru. Kosa je tanka (fina), svilenkasta, ria ili
je braon, sa tendencijom da rano sedi i opada. Njihove oi
mogu biti sive, zelene ili medeno-braonkaste; pogled im je
otar, prodoran, a one jabuice umereno isturene. Konjukti-
va (venjaa) ovih ljudi je vlana, crvenkasta, a nokti meki;
oblik nosa zaotren, vrh nosa sa tendencijom da pocrveni.
Fizioloki procesi u organizmu odvijaju se bolje nego
kod lica sa konstitucijom vetra. Razmena materija je ug
lavnom aktivna, creva dobra, to se ispoljava kroz odlian
apetit. Lica sa ovom konstitucijom su sklona uzimanju
vee koliine hrane i napitaka. Vole hranu slatkog, gorkog
i oporog ukusa, u prohladnom stanju, a takoe hladne na
pitke. San im je srednje duine i normalan. Oni stvaraju ve
liku koliinu mokrae i ekskrementa (uglavnom ute boje
i tenog). Skloni su znojenju. Temperatura tela na povrini
tela im je malo poviena, ruke i noge su im obino tople (ak
i pri jakom mrazu). Ne podnose mnogo sunevu svetlost, ne
vole vruinu (kupanje u parnom kupatilu) i izbegavaju teak
rad.
Ljudi sa navedenom konstitucijom su astoljubivi, inteli
gentni, otroumni, skloni su da budu dobri govornici. Svoju
emocionalnost ispoljavaju burno, naroito emocije gneva,
mrnje i zlobe (po navikama su slini tigrovima, majmu
nima i demonima").
Oni vole da demonstriraju svoj materijalni procvat, iako
ne raspolau velikim bogatstvom. Vole da se bave onim
vrstama sporta u kojima se ispoljavaju individualne osobine
linosti (lepota tela, osobine volje, misaone sposobnosti,
kultura): boks, auto trke, tenis, umetniko klizanje, ah.
Konstitucija Sluzi
Kod ljudi sa konstitucijom sluzi telo je prohladno, zglo
bovi i kosti se ne istiu, oni su mesnati i beli. Po obliku su
okrugli. Glad, e, patnje podnose lako. Jela su kod njih
krupna, ive dugo, bogato, imaju vrst san. Imaju iroku
duu, po prirodi imaju dobru narav. Slini su po navikama
lavovima i bivolima.
ud-i
Telo kod lica te konstitucije je dobro razvijeno (kao kod
lavova i bivola"). Grudni ko im je irok, vene i tetive se
ne vide, muskulatura je dobro razvijena, kosti se ne ispolja
vaju. Oni, po pravilu, imaju sklonost da pribavljaju suvine
kilograme.
Njihova lica su vesela, ivahna i svetla, koa meka,
blistava, masna (moe biti hladna i bleda). Kosa je gusta,
meka, tamne boje. Oi su kod njih plave ili braon, beonjae
vrlo velike, bele i privlane, a konjuktiva (venjaa) bez ten
dencija za crvenilom.
Fizioloki procesi u organizmu ovih ljudi se odvijaju us
poreno, apetitje umeren. Oni vole hranu ljutog, gorkog i opo
rog ukusa (nemaju nita protiv da popiju alkohol i popue).
Stolica im je meka, blede boje, evakuacija se odvija polako.
Znojenje je kod njih umereno, san zdrav i dugotrajan. Ruke
su na dodir prohladne i vlane. Oni imaju veliku ivotnu
sposobnost, raspolau dobrom samokontrolom.
Vole terapije vezane za toplotu: parna kupatila, masae.
Prema mnogim liavanjima, nestaicama (ivotnim, u ishra
ni) i tekom radu odnose se suzdranije, nego prethodni
tipovi. Oni su obino zdravi, sreni i miroljubivi.
Psiholoki su skloni strpljenju, spokojnosti, pratanju i
ljubavi. Ali umeju da budu gramzivi, privreni sopstvenom
posedu. Njihovo shvatanje je sporije nego kod prethodnih
tipova konstitucija, ali zato kada jednom neto shvate, oni to
pamte celog ivota.
Oni umeju da zarauju pare i da ih razumno troe. Kao
rezultat toga, oni uspevaju da se obogate.
Fizikom kulturom i sportom oni se vrlo malo bave, vie
vole da posmatraju sa strane.
Meoviti tipovi konstitucija
1. Zucni + sluzni tip. Ovi ljudi sjedinjavaju u sebi sve
prednosti i nedostatke
ovih tipova. Oni su visoki rastom, prekrasne telesne
konstrukcije. Upravo takva kombinacija omoguava da
se dugotrajnim radom zadovolji svoja sujeta. Mnogi idoli ODREIVANJE VLASTITE
savremenosti, kao na primer Elvis Prili i Silvester Stalone, KONSTITUCIJE
predstavljaju ovu kombinaciju.
2. uni + vetroviti tip. Uglavnom su to ljudi srednjeg I - Spoljanji podaci
rasta (ogromna veina stanovnitva), lako se oduevljavaju, VETAR
ali dalje od svoje etvrti ili grada oni ne ele nita da znaju. 1. Tankokoat, suvonjav ovek.
Zadovoljavaju se malim i trenutnim stvarima. 2. aka tanka, na dodir hladna i suva.
3. Vetroviti + sluzni tip. Po pravilu, to su jake linosti, na 3. Pokreti brzi, hod lagan, vazduast.
promenu situacije reaguju brzo, nepokolebljivo, uporni su U
u sprovoenju svojih ideja, dre situaciju (i ljude) u svojim 1. Srednjatelesnagraa; kosa ria, svilenkasta ili proseda,
rukama. To su politiari (Staljin, Ceril), vojnici (ukov), elavost.
veliki i mali naelnici, lideri velikih i malih grupacija (Ar 2. aka osrednja, na dodir topla, prijatna.
nold Svarceneger). 3. Pokreti uravnoteeni, hod normalan.
4. Uravnoteeni tip. Drevni mudraci su ga smatrali SLUZ
najboljim, i kod njega su doe vetra, ui i sluzi priblino 1. irokokoat i gojaznosti sklon ovek.
jednake. To su, po pravilu, dugovenici, koji intuitivno 2. aka iroka, na dodir hladna i vlana.
oseaju i ive, ne uputajui se ni u kakve krajnosti. Oni 3. Pokreti gipki, usporeni, hod bez urbe.
veoma dobro oseaju prirodu, kosmos, vole harmoniju u
svemu. Mnogi duhovni uitelji oveanstva bili su ovog tipa II - Fiziologija tela
konstitucije. VETAR
Prirodno, izmeu opisanih sedam tipova konstitucija na 4. Procesi se odvijaju brzo.
lazi se bezbroj najraznovrsnijih kombinacija vetra, ui i 5. Bez obzira na normalnu ishranu, teko se goji i ima
sluzi. probleme sa probavom hrane.
Evo ankete, pomou koje moete samostalno odrediti 6. San brz, povran.
svoju konstituciju. U
4. Procesi u telu teku impulsivno: as brzo, as sporo.
5. Probava dobra, ali ako na vreme ne jede osea se raz-
draenim.
6. San normalan, ispunjen sanjanjem.
SLUZ
4. Procesi u telu spori.
 5. Bez obzira na oskudnu ishranu, goji se i teko gubi
teinu.
6. Spava vie od 8 sati, san spokojan.
III - Psihologija i umne sposobnosti
VETAR
7. Meni su svojstveni entuzijazam i ivost.
8. Brzo shvatam informaciju i brzo je zaboravlja. 3.
9. Ljudi me smatraju velikom prialicom - "torokuom".
U 1 - neto postoji kod vas;
7. Trudim se da budem taan i organizovan.
8. Informaciju pamtim razliito: povremeno vrlo dobro, a
povremeno sa tekoom (ne ulazi u glavu").
9. Mogu lako da se naljutim zbog sitnica.
SLUZ
7. Teko se odluujem na raznovrsne poduhvate.
8. Informaciju usvajam teko, ali je zato dobro pamtim.
9. Spokojan i nerazdraljiv (teko izvesti iz takta).
IV - Preporuljiva hrana, godinja doba i sklonost
prema oboljenjima
VETAR
10.Topla, masna, voli mnogo da jede.
11. Slabo podnosi hladno godinje doba; zimi koa pos
taje suva.
12. Uurbanost, mravost, suvoa koe, zatvori, artritis.
U
10. Prohladna, jedem umereno.
11. Loe podnosim vruinu, leti se brzo umaram.
12. Patim od razliitih upala propraenih temperaturom:
goruice, ira na elucu, uznemirenosti i razdraljivosti.
SLUZ
10. Topla, suva, nemasna, jedem malo.
11. Uznemirava me kino vreme, naroito vlano godinje
doba.
12. Gojaznost, depresija, oseaj hladnoe u telu, bledilo
koe, kijavica i lajm.
Ocenite se prema sistemu ocenjivanja do 5:
0 - karakteristika nije za vas;
2 - ima, ali slabo;
3 - srednje izraena;
4 - dobro izraena;
5 - ta karakteristika kod vas je jako izraena.
Upiite ocene, koje smatrate da vam odgovaraju. Zatim
posebno saberite ocene doe Vata, Pitta i Kapha i pogledajte,
koja doa ili doe sumarno preovladavaju. Ako je suma
jedne doe vea za 10 ocena od najblie, ona kod vas pre-
ovladava i vi pripadate monodonom tipu; ako su sume dve
doe priblino jednake, spadate u dvodoni tip; ako su sve tri
priblino iste, vi ste uravnoteeni tip.
Znajui, ta su ivotni principi, kakvu ulogu imaju u orga
nizmu, gde se koncentriu itd., moemo preko njih regulisati
svoje lino oseanje.
 PROMENA IVOTNIH PRINCIPA TOKOM
IVOTA
oveji ivot moe se podeliti na tri velika perioda: pe
riod Sluzi - od roenja do 25. godine ivota; period ui
- od 25. do 60. godine ivota; period Vetra - od 60.godine
ivota do smrti.
Period Sluzi. U tom periodu preovladavaju anaboliki
procesi, organizam raste, u njemu je jo mnogo vode. ivotni
princip Sluzi sastoji se iz primarnih elemenata Vode" i
Zemlje", koji u tom periodu oblikuju budui organizam.
Oni ne podstiu razvoj toplote u organizmu, ve obrnuto,
spreavaju je. Bilo kakvo unoenje vlage i hladnoe spolja
(promena vremena) ili s hranom podstie nagomilavanje
vika sluzi i izaziva oboljenja sluzne" prirode. To je poseb
no jako izraeno kod dece sa preovladavanjem ivotnog
principa Sluzi u njihovoj konstituciji i progresira u prolee
i jesen (za vreme prohladnog i vlanog vremena). Kod dece
sa ivotnim principom Vetra, obrnuto, taj period ivota moe
proi bezbolno.
Period ui. U tom periodu procesi sinteze i raspada tki
va uravnoteuju se, organizam se nalazi u relativno stabil
nom stanju. ivotni princip ui, koji se sastoji iz primarnih
elemenata Vode" i Vatre", postaje dominantan. Pri emu,
ukoliko u ivotnom principu Sluzi preovladava Voda", tada
ovde Vatra" preovladava nad Vodom". Umni i probavni
procesi su najjai. Bilo kakav uticaj toplote u tom periodu
- arko godinje doba, hrana koja zagreva", neadekvatne
emocije - podsticae nagomilavanje ui u organizmu i iza-
zivati une" poremeaje - podizanje telesne temperature,
upale, oboljenja organa za varenje, psihike poremeaje. Ti
poremeaji su posebno izraeni kod ljudi kod kojih preovla
dava doa ui, s maksimumom progresije u letnje godinje
doba. Kod ljudi u ijoj konstituciji preovladava doa Sluzi
taj period prolazi veoma jednostavno, poto se pojaavaju
probavne i umne sposobnosti i izvlae" slabe funkcije na
potpuno normalan nivo rada.
Period Vetra. U tom periodu preovladavaju kataboliki
procesi (raspadanje tkiva posle njihove sinteze, organizam
dehidrira), jer se ivotni princip Vetra sastoji iz primarnih
elemenata Prostora" i Vazduha", koji daju su vou i
hladnou telu. Bilo kakvo unoenje suvoe i hladnoe (hlad
no i suvo godinje doba, suva hrana itd.) podsticae sman
jivanje toplote i dehidraciju organizma. To je najloiji period
za ljude sa izraenim ivotnim principom Vetra. Kod njih
e se javljati krize za vreme suvih i hladnih zima. Ljudi kod
kojih u vlastitoj konstituciji preovladava Sluz i u imae
prednost i provee ostatak ivota u dobrom stanju.
Iz sadraja ovog poglavlja proistie trei zakon ozdrav
ljenja: samo uzimanjem u obzir individualne konstitucije
birajte ishranu, sredstva za leenje, optereenje i mnogo
drugog, od ega zavisi vae zdravlje. Individualna konsti-
tucija - to je VAS vodi kroz ivot. Redovno radite na svo
jim slabim stranama, ne stimuliite jake strane i uspeh e biti
zagarantovan.
Iz treeg zakona ozdravljenja proistie preporuka za oz
dravljenje - stvarati vlastiti program ozdravljenja imajui u
vidu individualnu konstituciju, kao i promene u organizmu
koje se javljaju starenjem.
Na zadatak je da ne dopustimo prepobuivanje
dominirajueg ivotnog principa (doe) i da na sve mogue
naine jaamo slabe. Zapamtite: opta usmerenost indivi
dualnih programa ozdravljenja treba da se postepeno menja
sa smenom perioda ivota.
BIORITMOLOKI FAKTORI -
ETVRTA ZAPOVEST
ZDRAVLJA
Ja vidim i sluam kako u tiini svaki as zvone
nebeska zvona" i kako se sve ivopotinjava
tom ritmu... Odakle pet li i uopte ptice znaju
kada treba dapevaja? Odakle cvetzna kada
treba da se probudi i raspusti svoje latice?
Sve se potinjava tom glasu.
Vanga

Ova glava je nastala sasvim iz praktinih potreba vezanih

za realizaciju programa leenja. Na primer, mnogi ljudi su
na sebi isprobali, da nekim danima mogu lako otpoeti gla
dovanje i podnositi vee fiziko optereenje i obrnuto, da se
drugim danima ne mogu primorati na gladovanje, a fiziko
optereenje podnose mnogo tee. Kod nekih ljudi ienje
jetre uspeva odmah, izbacuje se mnogo kamenia; kod dru
gih obrnuto, moe doi do potpunog neuspeha. U emu je
uzrok? U tome to se u organizmu povremeno menja ak
tivnost organa i sistema.
Najvaniji fizioloki procesi organizma sinhronizovani su s
povremenim sunano-lunarno-zemaljskim, kao i kosmikim
uticajima. I to nije udno, jer svaki ivi sistem, meu kojima
i ovek, stalno se nalazi u stanju razmene informacija, en
ergije i materije s okolnom sredinom. Ukoliko se iz nekih
razloga ta razmena (na bilo kom nivou - informacionom,
energetskom i materijalnom) izobliava ili naruava, to se
negativno ispoljava na razvoj i ivotnu aktivnost organiz
ma.
Razmotrimo najvanije bioritmove, koji deluju na
elijskom nivou, na nivou organa i na nivou celog organiz
ma.
DNEVNI BIORITMOVI
Unutarelijski bioritmovi
Sastavni deo elije je protoplazma u kojoj se neprekidno
odvijaju dva procesa: anabolizam i katabolizam.
Anabolizam - to je bioloki proces, pri kome se proste
materije meusobno sjedinjavaju i stvaraju sloenije materi
je, to dovodi do formiranja nove protoplazme, poveanja i
nagomilavanja energije.
Katabolizam - to je proces suprotan anabolizmu, razlag
anje sloenih materija na prostije, pri emu se ranije nagomi
lana energija oslobaa i javlja se spoljanja ili unutranja
aktivnost.
Anaboliki procesi vode ka poveanju protoplazme, a
kataboliki obrnuto - ka smanjenju i njenoj destrukturizaciji.
Ali ta dva procesa, sjedi nj avaj ui se, meusobno pojaavaju
jedan drugog. Tako, procesi raspada elijskih struktura
stimuliu njihovu naknadnu sintezu, a to se vie sloenih
struktura nagomilava u protoplazmi, time se aktivnije moe
odvijati naredno razlaganje sa oslobaanjem velike koliine
energije. U tom sluaju se uoava maksimalna ivotna ak
tivnost elije, a prema tome i itavog organizma.
Tim ritmom upravljaju sveti ost i temperatura. Sto su ta
dva faktora jaa, time je izraenije meanje protoplazme i
aktivniji su fermenti. Osim toga, od 3 do 15 sati dolazi do
pomaka unutranje sredine organizma prema kiseloj strani.
Umereno fiziko optereenje dopunski podstie pomak
KAR-a (kiselo-alkalne ravnotee) na kiselu stranu. Na taj
nain, dnevna svetlost podstie aktivnost katabolikih proc
esa u svakoj eliji ovejeg organizma.
Sa smanjenjem svetlosti i sniavanjem temperature
smanjuje se i fizika aktivnost. Sve to zajedno prouzrokuje
zgunjavanje protoplazme elija, smanjenje cirkulacije u
njima. Kao rezultat toga, elije prelaze u neaktivno stanje
(stanje mirovanja). Sada se u njima realizuje program ob
navljanja, nagomilavanja, to potpomae pomak KAR na
alkalnu stranu od 15 sati do 3 sata (slika 11).
Prema tome , glavni vodi i sinhronizator unutarelijskih
bioritmova jeste smena dana i noi.
Bioritmove elija naruava nekoliko faktora.
Prvo. Elementarno nepridravanje ritma budnosti i sna.
Danju spavati, nou raditi. Treba se obavezno odrei nonih
smena i neprirodnog naina ivota.
Postoji podela ljudi na sove" i eve". Polazei od
izloenog, sove" vode neprirodan nain ivota, koji
naruava usaglaenost ritma elija sa dnevnom svctlou.
Prosudite sami: suneva energija (infracrveno, fotonsko,
ultravioletno, elektromagnetno zraenje, a takoe snopovi
drugih estica) kroz poveanje temperature tela, stvaranje
vitamina (na primer, vitamin D stvara se pri osvetljavanju
tela), jonizaciju tenih sredina organizma i druge faktore
pojaava biohemijske reakcije, to dovodi do poviene ak
tivnosti organizma.

Slika 11. - Dijagram koji pokazuje kako kisela i alkalna
faza utiu na tok razliitih procesa tokom dana
U tamno vreme dana tog prirodnog pothranjivanja nema;
uz to se nou organizam hladi, a veina fermenata optimal
no su aktivni pri temperaturi od 37 - 38C. Smanjenje tem
perature tela znatno smanjuje njihovu aktivnost, suavaju
se krvni sudovi. Samo ta dva faktora pogoravaju probavu
hrane koja se uzima uvee ili preko noi, a takoe podstiu
odstranjivanje proizvoda metabolizma iz organizma. Kao
rezultat takvog izopaenog naina ivota, dolazi do jakog
zagaivanja organizma. Osim toga, ovek mora da ulae
vlastite dopunske napore na podsticanje" neprirodnog ritma
bdenja. Prirodno, to u znatnoj meri prevremeno iscrpljuje
(stari) organizam.
Drugo. Organizam ima svoj vlastiti elektrini naboj.
Zbog toga, to povrina Zemlje i slojevi atmosfere oko
Zemlje imaju negativni naboj, noge (kod oveka) dobijaju
negativan naboj. Glava na raun udisanja vazduha, koji ima
pozitivni naboj, u kontaktu s njim poprima pozitivni naboj.
Meutim proseni naboj trupa treba da bude neutralan, a
time i opti naboj tela oveka pri razlici potencijala izmeu
stopala nogu i temena glave dostie u proeku 210 - 230
volti. Ti pokazatelji su veoma vani pri normalnoj ivotnoj
aktivnosti organizma, to utie na unutranju sredinu i
bioloke struje. Budui da je savremeni ovek izolovan
od Zemlje (obua sa elektroizolacionim onom, sintetika
odea, vetake pokrivke na podovima, nametaj od plastike
itd.), napajanje organizma negativnim nabojima preko nogu
veoma je oteano. Zbog toga organizam dobija viak pozi
tivnog naboja, koji pomera unutranju sredinu prema kiseloj
strani i orijentie makromolekule organizma u prostoru na
stranu koja je nepovoljna za njihovo funkci oni sanje. Kada
je oveji organizam veoma nabijen pozitivnim elektricite
tom, ljudi doivljavaju strujni udar pri doticanju uzemljenih
predmeta.
Kako utie pomak unutranje sredine organizma prema
kiseloj strani? Pomak pH unutranje sredine samo za 0,4 -
0,5 (kako tvrdi medicina) dovodi do tekih poremeaja funk
cija organizma. Usled promene unutranje sredine u prvom
redu menja se aktivnost fermenata u svakoj eliji. One ne
mogu da kvalitetno razlazu materije koje u njih dospevaju
do njihovog konanog stanja u kome se one lako izbacuju
iz organizma. Na primer, belanevine se zaglavljuju" na
stadij umu mokrane kiseline, ne pretvarajui se u mokrau;
ugljeni hidrati se zaglavljuju" na stadijumu ugljen-monok-
sida, ne pretvarajui se u ugljen-dioksid. Usled toga javlja
se mnotvo bolesti i poremeaja zbog povienog sadraja
mokrane kiseline u organizmu, ugljen-monoksida i drugih
materija. Medikamentno leenje takvih bolesti je uzaludno.
Uzgred reeno, otklanjanje tih faktora je najbitnije u pro
filaksi protiv onkologije.
Kako utie promena orijentacije makro mole kula u or
ganizmu na njihovo funkcionisanje? U ivom organizmu
postoje ogromni molekuli, koji se sastoje iz hiljada i miliona
obinih molekula. Karakteristike molekula umnogome za
vise od toga kako su one orijentisane u prostoru. Po pravilu,
ti makromolekuli imaju magnetno polje, tj. predstavljaju
magnete. Na primer, pod uticaj em vika pozitivnog naboja
opteg magnetnog polja oveka, molekuli DNK menjaju
svoju orijentaciju, odstupaju od potrebnog smera i ne mogu
normalno izvravati svoje funkcije. Od toga strada ceo or
ganizam. Slika 12 - Dijagrami dnevnih promena na Zemlji i u
Kako utiu promene opteg naboja tela oveka na cirku atmosferi:
laciju elektrona u akupunkturnom sistemu? Viak pozi a - dijagram dnevnih oscilacija koncentracije aerojona: nou je
tivnog naboja oteava cirkulaciju elektrona po kanalima. To njihova koncentracija mala, to se pozitivno odraava na punjenje
opet oteava koordinirani rad organa i sistema, izaziva zas organizma tim jonima;
toje u pojedinim del ovima tela, to se nepovoljno odraava b - vreme poveanja ili smanjivanja potencijala atmosferskog
na zdravlje. Na primer, mnoge ljude krajem dana poinje da elektriciteta: 1 - poveanje; 2 - smanjivanje; za vreme poveanja
najbolje je raditi, trenirati s ciljem nagomilavanja energije: joga dis
boli glava - to je posledica vika pozitivnog naboja u gorn
anje, cigun; 3 - dnevne oscilacije parcijalne gustine kiseonika.
jem delu trupa.

Dakle, mi smo razmotrili dva faktora koji remete normal

ni tok bioritmova na nivou elija. Medikamentno leenje
tih poremeaja je neefikasno, ak moe dovesti do medi-
kamentnog zaguenja organizma. Potreban je sasvim drugi
pristup. Zato je za izjednaavanje unutarelijskih bioritmova
potrebno postupiti na sledei nain.
 Prvo. Strogo se pridravati ritma budnosti i sna. Na
vreme ii na spavanje, a buditi se u zoru. Umereno fiziko
optereenj e u toku dana dopunski e stimuli sati unutarelij ske
procese raspada i sinteze - osnove postojanja ivota. Jang
prelazi uJin, a.Jin prelazi u Jang. Jedno se smanjuje - drugo
se poveava i obrnuto. Samo pri takvoj dinamici moe post
ojati kvalitetan ivot i odravati se zdravlje u najboljem
redu.
Drugo. U toku dana treba regidisati opti naboj or
ganizma. Radi toga, treba manje leati danju, jer je kod
ovejeg organizma dobra cirkulacija energije mogua
samo u vertikalnom poloaju. U horizontalnom poloaju
naboj se rasporeuje na sasvim drugi nain, naruava se raz
lika potencijala izmeu stopala i glave. Ako pri vertikalnom
poloaju snopovi elektriciteta koji idu od povrine Zemlje
u stratosferu, potpomau cirkulaciju energije, tada e oni
u horizontalnom poloaju to ometati. Uz to, ti snopovi su
danju i nou potpuno razliiti - danju su oni povoljni za ver
tikalni poloaj tela, a nou - za horizontalni. Ujutru i uvee
treba primenjivati kupke (ne moraju biti hladne), tuiranje,
polivanje, to omoguava da se ravnomerno rasporedi naboj
po telu. To potpomae i uzemljenje organizma - hodanje
bez obue (bos), trljanje tela obinim ili ukuvanim urinom
(najjaa terapija od svih na energetskom planu), dranje
nogu u slanoj vodi.
Primenom tih jednostavnih i prirodnih mera, moete se
izbaviti od mnogih bolesti i poremeaja i ak izleiti medi-
kamentno neizleive".
FUNKCIONALNA BIORITMOLOGIJA OR
GANIZMA
To je veoma interesantno i vano pitanje. Razmotrivi ga,
shvatiemo zato sve treba raditi na vreme, i ako se toga ne
pridravamo, tada e nae zdravlje brzo nestajati.
Analizirajmo taj problem sa nekoliko pozicija. U poetku
- u razliito vreme dana, a zatim emo ve moi razmatrati
kako se ti procesi odraavaju na funkci oni sanje naeg orga
nizma.
Kakvi se procesi odvijaju na zemaljskoj povrini tokom
dana?
Ako analiziramo pojave koje se deavaju u prirodi to
kom dana (24 sata), tada moemo uoiti sledee: u procesu
sunevog zagrevanja povrine Zemlje i atmosfere uoava se
kretanje vazdunih masa, njihovo podizanje usled zagrevan
ja i opadanje, kondenzacija od hladnoe. Pogledajmo kako
se ti parametri menjaju tokom dana.
Pre izlaska Sunca, povrina Zemlje i vazduh iznad nje
najvie se hlade. U vezi s tim nastaje kondenzacija vlage,
koja je ranije isparila. Vodena para sc pretvara u maglu,
magla - u male kapljice i pada rosa. Pri kondenzaciji vode
na para otputa energiju koju je ranije apsorbovala tokom
isparavanja iz okolnog prostora. Na taj nain, u predsvanue,
uoava se teak vazduh, njegovo sputanje nadole, padanje
rose i otputanje ranije nagomilane energije u okolni prostor.
Postaje ne tako hladno, ve vlano. Taj period se karakterie
relativnim mirom - nema vetra, priroda pred svitanje kao da
zamire.
 Sunce izlazi i postepeno zagreva povrinu Zemlje i slo
jeve vazduha iznad nje. Poinju procesi isparavanja - apsor
pcija suneve, toplotne energije za isparavanje, postepeno se
vazduh podie. Sto je blie podne, time je jae zagrevanje
vazdunih masa i povrine Zemlje. Topao vazduh se iri, nje
gov pritisak se poveava i on poinje da potiskuje prizemni
hladni sloj. Kao rezultat toga, vazdune mase poinju da
se kreu i, po pravilu, posle podne uoava se intenzivno
premetanje vazdunih masa - nastaje vetar.
Posle zalaska Sunca, povrina Zemlje i sloj vazduha koji
je okruuje postepeno se hlade, kretanje vazdunih masa se
usporava dok ne nastupi potpuna ravnotea izmeu toplote
i hladnoe. im do toga doe, nastaje zastoj u kretanju
vazdunih masa, i u veernjim asovima se uoava zatije
u prirodi, kao i ujutro. Ohlaeni vazduh poinje postepeno
da pada na Zemlju, da se kondenzuje. Zato se i u veernjim
asovima javlja neka vlanost, prohladnost, otputanje en
ergije.
U poslednoj treini noi povrina Zemlje i vazduh iznad
nje sve vie se hlade i, prema tome, zgunjavaju. Stvara se
slobodan prostor, prema kome se ustremljava topliji vazduh.
Tako se neposredno pred svitanje uoava kretanje vazdunih
masa u prirodi.
U predjutarnjim asovima kretanj e vazdunih masa prouz
rokovanoj e hlaenjem, a u predveerj e (druga polovina dana)
- zagrevanjem. Smer kretanja vazdunih masa ujutru je od
hladne - none strane prema jutarnjoj - zagrejanoj. Danju se
one podiu uvis kao rezultat zagrevanja i irenja. Uvee se
vazdune mase kreu od tople veernje strane prema hlad
noj - nonoj. Nou prestaje kretanje vazdunih masa kao
rezultat hlaenja. Na taj nain prisutna je smena suprotnosti
u kretanju: ujutro i uvee - zdesna nalevo; danju i nou -
odozgo prema dole. Ako se danju aktivnost podstie svetlos-
nim i toplotnim zraenjem Sunca, tada nou - hlaenjem i
hronalnim zraenjem (u odreenom vremenu), koja razliito
utiu na ivotnu aktivnost organizma. Danju to dovodi do
aktivnosti organizma, raspadu njegovih struktura, uzimanju
i probavi hrane - to jest do gubitka energije (katabolizma).
Nou se odvija suprotan proces - prelazak organizma u pa
sivno stanje, obnavljanje razruenih tokom dana struktura
i prihvatanje prethodno preraene hrane (anabolizam). Na
taj nain, prisutna je pojava dijalektikog zakona jedinstva i
borbe suprotnosti ili, po drevnoistonom, Jin smenjuje Jang,
a Jang smenj uj e Jin.
Pre nego to nastavimo dalje izlaganje, razmotrimo jednu
vanu primedbu. Mi smo navikli da posmatramo svoj orga
nizam kao daje koom zagraen od okolne sredine. To je iz
osnove nepravilno. Pri velikom uveanju mi predstavljamo
gomile atoma i molekula, izmeu kojih postoje ogromni
meuprostori. Kada u prirodi doe do bilo kakvih kretanja,
promena, tada se to, prirodno, deava i u prostoru naeg or
ganizma. Kroz njega duvaju" vetrovi, u njemu se konden
zuje vlaga, nastaje suvoa, hladnoa i mnotvo drugog. Naa
koa nas titi samo od grubih materijalnih uticaja (dejstava),
za sve ostale, finije, uticaje mi smo takoe otvoreni kao rib
arska mrea na vetru, premda smo i zatieni spoljanjim ob-
logama - ljuskama. Zato sve to se deava u prirodi - prom
ena strujanja vazdunih masa, suvoe, vlanosti itd. - deava
se i u naem organizmu. Tu osobinu - sinhronizaciju proc
esa koji se deavaju u prirodi i njihovo odraavanje u or
ganizmu - uoile su rie (drevni mudraci Indije), stvorivi
nauku o ivotu -Ajurvedu.
 Rie su izdvojile tri perioda, koji se tokom dana dvaput
ponavljaju, priblino po etiri sata svaki. Tako su oni izdvo
jili period teine, mirovanja i vlage", koji su nazvali Sluz
i koji odgovara jutru pred izlazak Sunca, kada pada rosa. U
dane jesenje i prolenje ravnodnevice, kada je izjednaeno
trajanje dana i noi, taj period traje 4 sata i to od 6 do 10 sati
ujutro. Na ivotnu aktivnost taj period se odraava mirovan
jem i teinom. Ako se probudite u tom periodu, tada se
oseaj teine i inercije zadrava ceo dan. U to vreme aktivira
se sluz u elucu, koja potpomae razlaganje hrane i njeno
pretvaranje u gustu lepljivu masu. To jest, to je najpovoljniji
period dana za uzimanje prvog obroka hrane.
Sledei period, od 10 do 14 sati, karakterie se najveom
energetikom i naziva se Zu. U tom periodu, pod uticaj em
toplote, isparavanja, kretanja, lakoe koja proima nae
telo, aktiviraju se procesi probave. Probavni organi upravo
rezonuju tim vrstama energije, akumuliraju ih i poinju da
rade. U to vreme kod nas se javlja posebna elja za jelom
i hrana uneta u organizam u tom periodu bie kvalitetno
probavljena. To je najpovoljnije vreme za uzimanje vee
koliine hrane i njenu probavu.
Period od 14 do 18 sati karakterie se poveanim kreta
njem, lakoom premetanja vazdunih masa itd. Slini
procesi deavaju se i u naem organizmu. To je period
ispoljavanja najvee radne sposobnosti, motorne aktivnos
ti, i on se naziva Vetar. Uz to, kako istiu rie, vetar spo-
lja aktivira dva funkcionalna vetra" unutar organizma:
eludanog pobuivaa vatre", koji se lokalizuje u elucu, Kraj perioda Sluzi najpovoljniji je za odlazak na spavanje.
dvanaestopalanom crevu i cirkulie kroz tanko crevo (nje
gova funkcija je probava hrane, odvajanje sokova i taloga,
asimilacija u tankom crevu), i vetra", koji isti nadole", a
koji se nalazi u anusu, mokranom mehuru i u nekim drugim
organima (njegove funkcije su odstranjivanje ekskrementa,
mokrae i neke druge). ak i plod u utrobi majke uvee se
vie pokree nego danju. To je najpovoljnije vreme za ispol-
javanje fizike aktivnosti, bavljenje sportom, to e, takoe,
davati podsticaj u zavrnim fazama probave hrane i ienja
organizma.
Dalje se periodi ponavljaju, ali svoje dejstvo na organizam
ispoljavaju neto drugaije. Period Sluzi traje od 18 do 22
sata. Ponovo se kondenzuje vlaga, vazduh postaje sve,
prohladan. Priroda se umiruje, nastupa tiho i mirno vee.
Na nivou fiziologije organizma, posle prethodnog burnog
perioda Vetra, nastupa koenje. U tom vremenu aktivira se
zadovoljavajua" sluz u glavi. ovek postaje zadovoljan
od prolog dana, glava je puna utisaka od prolih dogaaja.
Sve se to ispoljava u vidu sloenog psihikog stanja zado
voljenja i mirovanja. Osim toga, u tom periodu se aktivi
raju dva procesa povezana sa obnavljanjem organizma. Prvi
proces - aktiviranje posebne vrste sjedinjavajue" sluzi,
koja se lokalizuje u svim zglobnim jamama, vrei funkciju
meusobnog spajanja zglobova. Kombinacija oputanja or
ganizma sa poveanjem pokretljivosti zglobova je najpovo
ljniji faktor za vebanje vebi za istezanje i oputanje. Lju
bitelji joge ne smeju ni u kom sluaju propustiti to vreme za
vebanje asana. Drugi proces - to je aktiviranje obnavljanja
razruenih struktura u toku dana u elijama i tkivima. Orga
nizam prirodno prelazi u fazu obnavljanja i nagomilavanja.
U to vreme ovek se dobro oputa i mirno zaspi. Sanje, po
pravilu, spokojan, i ovek se dobro odmori preko noi.
 Od 22 do 2 sata noi nastupa energetski period ui sa
znakom minus. U tom vremenu javlja se apetit, ukoliko niste
legli da spavate. Zato bez nude ne ekajte taj period, ve na
vreme idite na spavanje. U to vreme hrane se ivotinje koje
vode noni nain ivota, dolazi do transformacije (pretvaran
ja) hranljivih materija u jetri, nagomilavanja hranljivog sup
strata izmenjenog oblika. Energiju za svoj rad (anabolizam
- to je vezivanje energije, znai za njegovo normalno od
vijanje potrebna je slobodna energija) organizam dobij a od
aerojona, jer je njihova koncentracija nou najvea. I sada
na raun energije koju su aerojoni nagomilali u organizmu
odvijaju se opisani pocesi.
Od 2 sata do 6 sati ujutro ponavlja se period kretanja
Vetra. Sada je to kretanje prouzrokovano hlaenjem. Na
fiziolokom nivou, ako je ovek budan, to je najtee vreme,
koje iscrpljuje organizam. Po pravilu, u to vreme se snivaju
jutarnji snovi, ovek lako izlazi iz svog fizikog tela. Akti
vira se vetar koji proiava odozgo nadole". Eto zato
mi trpimo prirodnu nudu - pranjenje creva i mokranog
mehura. Ako se ustaje krajem tog perioda, tada e lakoa i
sveina, koji su njemu svojstveni, ostati u organizmu preko
celog dana. Otuda - radi pravilnog ukljuivanja u dnevni
ritam - ustajte izmeu 5 i 6 sati ujutro.
Kretanje energije (slobodnih elektrona) kroz kanale aku-
punkturnog sistema, aktivnost organa, i njihova povezanost
sa procesima koji se deavaju na povrini Zemlje u toku
dana.
Svetio vreme dana, prema kineskoj narodnoj medicini,
naziva se Jang-periodom, a tamno Jin-periodom. Uopte,
pod terminom Jang, podrazumeva se muki zaetak, ak-
tivnost, dan, energija. Pod terminom Jin podrazumeva se
enski zaetak, pasivnost, nagomilavanje, no, krv.
Ali postoji jo detaljnija podela Jang i Jin. Tako, ako
razmatramo dan u celini, tada period od jutarnjeg sumraka
do podneva odgovara Jang u Jangu". Drugim recima, or
ganizam ivi samo na raun vlastite energije i energije koju
dobij a od Sunca. Period od podneva do veernjeg sumraka
odgovara Jin u Jangu", tj. tada se vlastiti energetski pro
cesi organizma kombinuju sa energijom koja je stvorena
pri deliminoj probavi hrane. Sada je organizam iz potpuno
vlastitog energetskog stanja, na raun apsorbovane hrane
preveden u kombinovano, tj. ivi na raun vlastite energije
i energije od hrane. U celini, oba dnevna perioda odnose se
na Jang, ali pokazuju energetsku i materijalnu proporciju
dana.
Period od veernjeg sumraka do ponoi odgovara Jin u
Jangu". U to vreme dana najizraeniji su materijalni procesi,
a zatim u krvi, vezani za obnavljanje organizma. Period od
ponoi do jutarnjeg sumraka odgovara Jang u Jinu". Tada
se energetski procesi uravnoteuju materijalnim.
Na taj nain, u naem organizmu se stalno deavaju,
naizmenino, dva procesa - energetski Jang i materijalni
- Jin. Ako preovlauju Jang-procesi, tada to dovodi do
smanjenja Jin (naruavanja strukture tela). Ako se poveava
Jin (telo), to zahteva dopunsku energiju za sintezu, sman
juje se Jang (ovek postaje gojazan i slabo pokretan). Porast
i smanjivanje Jin i Jang, njihova uzajamna naizmeninost,
glavni su uslovi za razvoj i ivot ovejeg organizma. itava
kineska medicina zasnovana je na tome i zadatak leenja
je uspostaviti naizmeninost tih procesa u organizmu,
sinhronizujui ih sa prirodnim.
 Postoji 12 glavnih energetskih kanala: 6 - Jang i 6 - Jin.
Jang-kanali povezani su sa Jang-organima, a Jin-kanali
sa Jin-organima. U est Jang-organa spadaju radni organi,
koji slue za uzimanje hrane, njeno usitnjavanje, asimilaciju
i izluivanje. U est Jin-organa spadaju organi za nagomi
lavanje, uvanje i preradu stranog u vlastito. Kao rezultat
rada tih organa organizam popunjava svoje rezerve, obnav
lja razruene strukture. Postoji sutinska razlika u cirkulaciji
energije kroz Jang- i Jin-kanale. Tako, energija u est Jang-
kanala kod oveka koji stoji sa podignutim rukama navie
prolazi odozgo nadole. U suprotnom smeru energija prolazi
kroz Jin-kanale. Kao primer, razmotrimo etiri glavna Jang-
organa, odgovorna za uzimanje i izluivanje hrane, a takoe
etiri glavna Jin-organa, odgovorna za uvanje i nagomila
vanje hranljivih materija.
JANG-organi
Debelo crevo odstranjuje otpatke hrane iz organizma. Nji
hova funkcionalna aktivnost je od 5 do 7 sati ujutro. U tom
periodu zavrava se dejstvo Vetra i poinje dejstvo Sluzi
- period taloenja i oblikovanja. Kao rezultat svega toga, u
debelom crevu se odvijaju procesi oblikovanja ekskremen-
ta, njegovo kretanje nadole, to odgovara jutarnjem procesu
padanja rose.
eludac izvrava funkciju nagomilavanja i primarne pre
rade hrane. Vreme njegove aktivnosti je od 7 do 9 sati ujutro.
To je vreme aktivnosti Sluzi, koji se karakterie teinom, na
gomilavanjem, kao i otputanjem (predajom) ranije nagomi
lane energije. Setite se, kada dolazi do kondenzacije vodene
pare, tada se izdvaja energija koja je ranije utroena na njeno
isparavanje. Otuda je upravo taj period najprirodniji za prvi
obrok hrane, to aktivira sluz koja se nalazi u elucu.
Tanko crevo izvrava funkciju razlaganja hrane do
monomera i amino-kiselina i njihovog prenoenja kroz
crevnu barijeru unutar organizma. Njegova funkcionalna
aktivnost je od 13 do 15 sati. Tada u prirodi gospodare dva
perioda - ui i Vetra. Prvi period je najpogodniji za razla
ganje hranljivih materija, poto se intenzivno koristi ener
gija sunevog zraenja, koja, shodno unutranjoj rezonansi
organa, stimulie probavne procese. Drugi period, period
kretanja i meanja - Vetar - potpomae meanje hranljive
mase u upljini creva i njeno aktivno prenoenje kako unutar
upljine, tako i prenoenje razloenih materija kroz zidove
tankog creva u krv.
Mokrana beika lui zavrne produkte metabolizma
belanevina i soli iz organizma. Funkcionalna aktivnost mu
je od 15 do 17 sati. To je vreme aktivnosti perioda Vetra, koji
podstie razlaganje, odvajanje sokova i taloga i izbacivanje
nepotrebnog iz organizma.
JIN-organi
Bubrezi vre funkciju odravanj a primarne ivotne energi-
je u organizmu, vodeno-slanog bal ansa i izbaci vanj a zavrnih
produkata belanevina. Njihova funkcionalna aktivnost je
od 17 do 19 sati. To je vreme aktivnosti dva perioda - Vetra
i Sluzi. Period Vetra potstie razlaganje belanevina i nji
hovo izluivanje iz organizma. Period Sluzi ima taloea"
svojstva, od prethodno razloenog taloi i izbacuje napolje
sve stoje nepotrebno, a potrebno se vraa u krv. Zna se, da
se iz 100 litara krvi koja proe kroz bubrege u mokrau pret-
vara samo jedan litar. Odmah postaje oigledno, kakav se
gigantski posao u njima obavlja na razdvajanju nepotrebnog
od potrebnog. Kao to vidite bolji period za rad bubrega u
toku dana ne postoji.
Perikard - to nije organ ve posebna funkcija organizma
za odravanje konstantnog hemizma u krvi. Funkcionalna
aktivnost mu je od 19 do 21 sati. To je vreme aktivnosti
perioda Sluzi, ija je jedna od karakteristika stabilnost. Na
taj nain, u procesu poviene aktivnosti organizma u svetio
doba dana, apsorpcije hrane itd. dolazi do promene hemizma
krvi i unutranja sredina organizma moe promeniti svoje
konstante. Da do toga ne bi dolo, potreban je poseban pe
riod mirovanja, tokom kojeg se obnavljaju puferni sistemi
krvi, plazme itd. Pokazalo se daje to najbolje raditi uvee,
kada je sva dnevna hrana ve unesena, apsorbovala se u krv i
raspodeljena po elijama organizma. Veernje zatije je ide
alno za kvalitetno izvravanje te funkcije.
Jetra - glavna laboratorija, gde se vre sve vrste razmene,
raspodele krvi i energije. Hranljive materije koje dospevaju
u krv strane su za organizam i samo ako prou kroz jetru,
promenivi svoju strukturu, one postaju srodne organizmu.
Funkcionalna aktivnost jetre je od 1 do 3 sata nou. U to
v
vie nego u bilo koje drugo vreme. Kao to vidite, i ta funk
cija je idealno povezana sa ritmom prirode.
Plua izvravaju funkciju odravanja odnosa kiseonika i
ugljen-dioksida u unutranjoj sredini organizma. Ali, prema
kineskoj medicini, a takoe uenju jogista, plua su organ,
koji nagomilava energiju i rasporeuje je po elom orga
nizmu. Kako se to deava? Ispostavlja se daje nou najvea
koncentracija aerojona u atmosferi. U svakom aerojonu na
gomilana je masa energije dobijena tokom dana od Sunca.
Ali danju je energija troena na irenje, kretanje. Nou je
ona, usled nonog hlaenja, koncentrisana oko molekula
vodene pare, na granici razdvajanja sredina voda - vazduh.
Dospevajui kroz plua, aerojoni predaju svoj naboj orga
nizmu. Plua imaju posebnu uplju strukturu, koja cedi",
mete" sve od sebe, stvarajui posebne stojee zone, pa se
zato ti naboji na raun pomenutog efekta rasporeuju po
elom organizmu. Tome doprinosi i period Vetra, koji uz
rokuje meovito (turbulentno) kretanje u organizmu.

vreme su aktivne none varijante ui i Vetra. U emu se

v

sastoji njihova aktivnost? U periodu none ui javlja se

snaan snop hronalne energije, koji nam je i potreban, da
sauvamo rezerve svoje energije. Period Vetra je potreban
u radu jetre da bi se razloili stari eritrociti i stvorila u.
Stvorena u ima alkalnu pH vrednost. Kao rezultat toga,
kada jetra radi, dolazi do najjaeg pomaka pH sredine orga
nizma prema alkalnoj strani, to poboljava zarastanje rana

Slika 13. - Dijagram, koji pokazuje povezanost aktivnosti
ovejeg organizma sa Atmosferskim procesima na povrini
Zemlje
UTICAJ MESECA NA DNEVNE BIORIT
MOVE
Kako su pokazala posmatranja, periodini procesi u priro
di i u organizmu oveka veoma su povezani sa vremenom
obilaska Meseca oko Zemlje. I u tome nema nieg udnog.
Mesec za 29,5 dana napravi jedan krug oko zajednikog
centra tee (baricentra) Zemlje i Meseca, koji se nalazi un
utar Zemlje, blie njenoj povrini, lako je masa Meseca za
27 miliona puta manja od mase Sunca, ona je za 374 puta
blia Zemlji i utie na nju jae nego Sunce. U emu se sas
toji uticaj Meseca na Zemlju, a otuda na ivotnu aktivnost
organizama koji je naseljavaju?
Prvi efekat uticaj a Meseca na Zemlju je gravitacioni.
Mesec napravi puni obrtaj oko Zemlje za 24 sata i 50 minu
ta. Pod dejstvom sile privlaenja Meseca, tvrda povrina
Zemlje se deformie, razvlai se u smeru Meseca za oko
50 centimetara vertikalno i oko pet centimetara horizon
talno. Prirodno, taj uticaj se jo jae ispoljava na vodenom
omotau Zemlje, izazivajui plimu i oseku. Kao rezultat toga,
u toku dana, kroz jednake vremenske intervale uoavaju se
dva velika i dva mala talasa, priblino jednaki po visini, a
takoe jedan veliki i jedan mali talas, ako ne raunamo kom
bi novane. Na taj nain, pojava plime i oseke ispoljava se
u tome to u priobalnim zonama okeana voda nakon sva
kih 12 sati i 25 minuta poinje da nadolazi, obrazujui talas
plime. Taj razbesneli gravitacioni uticaj (dejstvo), prirodno,
ispoljava se na ponaanje atmosfere, to opet utie na mnoge
meteoroloke pojave.
Dejstvo gravitacionog polja Meseca u vidu plime i oseke
oseaju i tene sredine naeg organizma. To se posebno ispol-
java na raspodelu krvi u organizmu oveka. Drevna kineska
medicina kae da 12 organa povezanih sa odgovarajuim
energetskim kanalima jedanput dnevno doivljavaju
dvoasovnu plimu aktivnosti, kada kuca puis tog organa, i
suprotno - oseku, kada se organ minimalno oroava krvlju.
Drugi efekat uticaja Meseca na Zemlju izraen je takoe
u dejstvu gravitacije, ali je mehanizam njegovog dejstva
drugaiji. Lenjingradski naunik B. S. Borhsenius dao je
pretpostavku o kristalnoj prirodi atomskog jezgra. Tu hipot
ezu potvrdio je francuski naunik Kervran (vidi G. A. Serge-
jev. Bioritmi i biosfera. M.: Znanje, 1976). Na taj nain,
povrinu Zemlje, kao i sve to se na njoj nalazi, treba razma
trati kao kristalne tvorevine. Ranije smo rekli da pod uti
caj em gravitacije Meseca preko Zemljine povrine prelaze
talasi, koji izvlae omota Zemlje za 50 centimetara prema
Mesecu. Naravno, sve to utie na stanje kristalnih reetki,
iz kojih se sastoji materija Zemljine povrine. Kao rezultat
toga, u kristalnim reetkama se javlja varirajui napon, koji
je u tesnom sadejstvu sa elektrinim i magnetnim poljima.
Od toga nastaje piezo-efekat i magnetostrikcija, koji utiu
na magnetna svojstva Zemljine atmosfere. Nama je ve
poznato da promena magnetnog polja utie na brzinu odvi
janja biohemijskih procesa. Opisani efekat je primer ener
getskog uticaja na funkci oni sanje organizma.
Sada nam ostaje da uporedimo dva Meseeva uticaja -
gravitacioni i elektromagnetni i pogledamo ta se deava.
Ispostavlja se da su elektromagnetni efekti najizraeniji u
teno-kristalnoj sredini zasienoj mikroelementima. Osn
ovu teno-kristalne sredine, zasiene mikroelementima u
telu oveka, ine krv, meuelijska i unutarelijska tenost.
Na taj nain, gde se u datom momentu nagomilava krv i
vanelijska tenost, tamo se aktiviraju elektromagnetni
efekti, koji prouzrokuju bioloku aktivnost fermenata na
datom delu organizma. Odavde se dobij a da Mesec upravlj a
dvoasovnim ritmom naizmenine aktivnosti 12 ovekovih
organa, stoje ranije istaknuto u kineskoj narodnoj medicini.
Tek sada nam postaje jasno zato su unutranji organi ak
tivni samo dva sata u toku dana, a u protivfazi isto toliko
vremena se nalaze u stanju mirovanja.
Sada moemo sa potpunom pouzdanou rei da se cirkad-
ni (dnevni) ritmovi aktivnosti ovejeg organizma stvaraju
pod uticajem procesa koji se odvijaju na povrini Zemlje i
koji usaglaavaju datu funkciju organizma sa spoljanjim
kretanjem (setite se - sputanje vazduha ujutro i aktivnost
debelog creva itd.), a Mesec daje snagu tim procesima,
punei aktivni organ hranljivim materijama (posredstvom
krvi) i elektromagnetnom energijom, koja aktivira bioloke
procese datog organa. Eto kako se na jednostavan nain u
oveku realizuje to najvee udo prirode - bioritmologija.
Kao primer nemarnog odnosa prema bioritmologiji,
razmotrimo uzimanje hrane uvee. Postoji preporuka Her-
berta Seltona da se uvee upotrebljava belanevinasta hrana.
To se objanjava time to preko noi organizam odmara i
moe kvalitetno razlagati i preraivati belanevine. Ali is
tovremeno postoji preporuka ajuverdista i makrobiotiara
koja glasi da poslednji obrok hrane treba uzeti do zalaska
Sunca. Kao dopuna tim dvema preporukama postoji de
taljniji savet majstora ciguna koji glasi da jutarnji obrok
hrane mora biti najvei od svih obroka.

Slika 14 - Uticaj Meseca na povrinu Zemlje:
a) raspodela vode na Zemlji za vreme punog Meseca;
b) najvee plime za vreme mladog Meseca;
c) meusobna neutralizacija gravitacionih uticaja
Meseca i Sunca.
Hajde da paljivo izuimo dijagram koji sam sastavio, a
koji pokazuje podudarnost ritma prirode ajurvedskih perioda
i aktivnosti organizma. Dakle, preporuka Seltona je upotre
bljavati belanevine uvee, posle napornog dana. Po pravi
lu, radni dan se zavrava u 17-18 sati i veera je priblino
izmeu 19 i 20 sati.
1. Sredina u organizmu je alkalna, to ne potpomae raz
laganje tako sloenih, termiki obraenih materija kao to
su belanevine.
2. Priblino u to vreme u organizmu nastupa mirovanje,
poinje period obnavljanja i nagomilavanja energije. Pro
bava belanevina treba da odvoji deo energije za sebe.
3. Prema lunarnom ritmu, u dato vreme najaktivniji su bu
brezi, a eludac se nalazi u fazi energetskog opadanja. Pre
ma tome, ni o kakvom kvalitetnom razlaganju belanevina
ne moe biti rei.
ta mi, u stvari, dobij amo kao rezultat veernjeg uzimanja
belanevinaste hrane? Belanevine, kao uostalom i bilo koja
druga hrana, unesene u organizam u to vreme, ne probavl
jaju se kvalitetno, ne asimiliraju se, ve stvaraju polufabri-
kat" - sluz (ajurvedski ama), koja postepeno popunjava ceo
na organizam, taloi se u vidu kristala mokrane kiseline,
zapuava sudove i istu tu sluz mi ujutro i tokom dana redov
no iskaljavamo. Naruava se faza mirovanja i odmora. Or
ganizam ne moe kvalitetno, mirno da nagomilava energiju,
poto mu je oduzima probava hrane. Kao rezultat toga, orga
nizam se nou ne odmara, on radi, srce lupa oteano, teko
se die. Sve to postepeno dovodi do umaranja, sa prelaskom
u hronini oblik. Covek ujutro ustaje trom (mlitav), razbijen,
oteen i, da bi se osveio, pije kafu, kakao, aj, pui i tome
slino, to ga sve vie uvlai u krug bolesti i rane starosti. Tu
lei uzrok tenje za stimulatorima i njihovoj optoj upotre
bi.
Probava hrane u veernjim asovima zahteva preraspode-
lu energije i krvi u organizmu, to se delimino odraava
i na rad bubrega, koji su aktivni u to vreme. Oni ne mogu
kvalitetno da izvravaju svoju glavnu funkciju: regulisan-
je belanevinaste i vodeno-slane razmene. Postoji vaan
fizioloki zakon: kada je aktivan jedan organ, jedna funk
cija, drugi organi i funkcije nalaze se u potinjenom stanju.
Eto uzroka rasprostranjenog poremeaja rada bubrega, ije
je leenje beskorisno pri takvom nainu ivota lekovima, in-
ekcijama i tome slino. To je jedan od uzroka tako iroko
rasprostranjenog i neizleivog" eernog dijabetesa i dru Rezultat je da ovek postaje rob svih moguih poslastica".
gih slinih poremeaja.
Tako na prvi pogled bezazleno uzimanje hrane uvee,
jedenje tokom noi u stvari unitava na organizam, preki
da itav proces leenja. Opet, s druge strane, pridravanje
naina ivota koji je proveren tokom hiljadu godina vodi ka
jaanju organizma i spreavanju svakojakih oboljenja.
Sada razmotrimo preporuku drevnih mudraca o pravil
noj ishrani. Najobilniji obrok hrane treba uzimati oko 9 sati
ujutro. U to vreme eludac je pun energije i krvi, od koje se
stvaraju sluz i eludani sok. Sredina organizma je kisela,
to je povoljno za bolje razlaganje hrane. Dalje se u pro
bavu hrane ukljuuju slezina i guteraa (pankreas), ija je
aktivnost u to vreme maksimalna. Drugim recima, ta etapa
probave hrane obavlja se u najpovoljnijim uslovima, apso
lutno neograniavajui ni u emu druge procese. Poveana
koliina suneve energije, shodno rezonantnoj raspodeli
u organizmu, razgara" do maksimuma vatru probave
hrane" - sve gori", razlae se. To su upravo procesi koji su
i potrebni za tanko crevo. Dalje, spoljanji uslovi pokretlji
vosti i energetske aktivnosti tankog creva dovravaju ranije
zapoeto delo, pri emu sve faze probave hrane protiu u
kiseloj etapi organizma - najpovoljnijoj za probavu hrane.
Sa svoje strane, fizika aktivnost organizma i poslednji pe
riod probave hrane samo potstiu tu etapu. Sledei obrok
hrane, koliinski manji i koji se lako asimilira, moe se uzeti
izmeu 15 i 17 sati. Praksa pokazuje, da se potpuno moe
hraniti i jednom dnevno - u podne. Kako u prvom, tako i
u drugom sluaju bioritmovi e biti potpuno ispotovani, a
ovek e biti zdrav i pun snage. Ishrana 3-4 puta dnevno
nije fizioloka i uvebava (trenira) egoistine oseaje ukusa.
Prema tome, mi smo razmotrili kako su usklaeni procesi
koji se odvijaju na Zemlji sa funkcijama organizma, i uve-
rili smo se daje skladnost stoprocentna. Pri emu spoljanji
uslovi diktiraju organizmu ritam funkcionisanja, a ne obr
nuto. Organizam od svakog perioda dana ima posebnu ko
rist, ukljuuje se ritmino i postepeno u reim aktivnosti i
isto tako prelazi u reim mirovanja i stvaranja zaliha. Ovo
poglavlje nam je oigledno pokazalo koliko malo znamo o
sebi i u kakve zablude mogu zapadati pismeni ljudi (Selton i
drugi prirodnjaci) koji apsolutno ne poznaju bioritmologiju.
Utvreno je, da je jedan od glavnih uzroka bolesti i
neuspeha u prirodnom ozdravljenju organizma - neusag-
laenost ovejeg ivota s prirodnim ritmovima - vozaima
(vodiima) funkcija organizma. Jelo nou, kada je prestala
aktivnost svih funkcija probave i aktivirale se potpuno druge
funkcije, bdenje i bilo koja aktivnost nou, spavanje danju,
kada treba aktivirati Jang-procese i slino, brzo troe oveji
organizam.
Mnogi ljudi mogu prigovoriti, da uvee imaju posebno
elju za jelom i da ne mogu zaspati dok neto ne pojedu. Cime
se to objanjava? Ukoliko ste zdravi, tada ete lako prei na
stvarni ritam ivota i dobiete od njega sve pogodnosti. Ali
ukoliko je ovek bolestan, posebno ako je oboleo eludano-
crevni trakt, postoje polipi i druga patologija, tada e vas
upravo to primoravati da jedete nou, da bi se stvarala trule
- njihova omiljena hrana" i osnova ivota (preivljavanja).
Predstoji vam uporna borba protiv te patologije, koja izaziva
jak apetit uvee. Kada je isterate, osetiete kako je lako i
prijatno pridravati se prirodnog ritma.
Odraavanje vremenskih uslova na zdravlje oveka
Uoeno je, da sunano vreme ispoljava na oveji orga
n i z a m pobuujui, tonizujui efekat, koji je najbolje izraen
pri jasnom izlasku Sunca. Zimi, kada je sunano vreme,
dolazi do kombinacije (sjedinjavanja) svetlosne i hladne
pobuenosti, stoje pojaano odbijanjem suneve svetlosti
od snenog pokrivaa i blagim vetrom. Vlaan, tmuran dan
deluje smirujue, ali gusta niska oblanost donekle zama
ra. Oblaci, olujna pranjenja deluju depresivno na nervni
sistem. Vlano vreme sa mrazom, oluja podstiu depresiju.
Zakljuujui o izloenom u ovom poglavlju, moe se sme
lo rei, da su otkrivena nebeska zvona", ijim se udarima
potinjava sve ivo na Zemlji. Iz toga proistie etvrti zakon
ozdravljenja: pridravaj se ritmova prirode i usaglaavaj
svoju aktivnost s njima.
NEDELJNO-MESENI BIORITMOVI
Kao osnove za razmatranje nedeljno-mesenih bioritmo-
va izdvojiemo dve: uticaj magnetnog polja Sunca i gravita-
ciono-energetski uticaj lunarnog meseca na ivot oveka.
Nedeljni bioritmovi
Sunce zrai u svim pravcima snopove nabijenih estica,
koje se nazivaju sunevom plazmom (sunev vetar").
Suneva plazma vue" za sobom magnetno polje, koje kao
rezultat stvara meuplanetarno magnetno polje. Naunici
su ustanovili da to polje koje potie od Sunca ima sektor-
sku strukturu. Tako se negativne estice pod njegovim uti
caj em kreu prema Suncu, a pozitivne - obrnuto. Kao re
zultat toga, brzina sunevog vetra" i gustina estica koje
se zrae od Sunca sistematski se menjaju. Poto se Sunce
okrene oko vlastite ose za 27 dana, Zemlja, u proeku, pre-
seca razliite sektore meuplanetarnog magnetnog polja to
kom sedam dana. Posle svakih sedam dana Zemlja se nalazi
as u pozitivnom, as u negativnom sektoru tog polja. Sve se
to odraava na magnetosferu Zemlje, usled ega se menja i
vreme. Ve je bilo rei o tome kako razliite promene u mag
netnom polju Zemlje, pozitivni i negativni elektricitet utiu
na organizam. Napomenimo da je to promena unutranje
pH sredine u kiselu i alkalnu. Kisela sredina je povezana sa
aktivnou organizma, a alkalna - sa njegovom pasivnou.
Promena unutranjeg magnetnog polja na odreeni nain
orijentie molekule organizma, to se odraava na njihovo
funkcionalno stanje. Na taj nain se organizam oveka to
kom sedam dana nalazi u fazi poviene aktivnosti. Tome
pogoduju kisela sredina i poveani dotok plazme od Sunca
(Jang-period); sedam dana otpada na pasivnu fazu, kada pre
ovladava alkalna sredina i smanjeni dotok sunane plazme
(Jin-period).
U praksi se promena sektora meuplanetarnog magnet
nog polja manifestuje u sledeem: nedelju dana kod vas je
raspoloenje poboljano, lako podnosite fizika i intelek
tualna optereenja, lako se uzdravate od hrane tokom 24
- 48 sati. I obrnuto, druge nedelje veoma vam je teko da
se uzdravate od hrane, raspoloenje je loe, a fiziki na atmosfere, to se odraava na mnoge meteoroloke pojave;
pori se podnose sa kripom". Naroito nepovoljno utiu
dani kada se vri smena sektora meuplanetarnog polja. U
te dane, da biste pomogli organizmu da se prilagodi, treba
da vodite veoma umeren ivot: fiziko naprezanje treba da
bude minimalno, jedite koliinski malo i hranu koja se lako
vari i ap sorb uje itd.
Da biste samostalno odredili svoj ritam aktivne i pasivne
nedelje, treba paljivo pratiti oscilacije svog raspoloenja,
fizike i intelektualne aktivnosti. Zbog toga tokom 1-2
meseca vodite dnevnik, u koji ete zapisivati svoje fiziko
optereenje, po redosledu kako ga obavljate, oscilacije
raspoloenja, polnu aktivnost itd. Dalje, analizirajui te po
kazatelje, vi ete uvideti da se oni menjaju. U dane kada ste
aktivniji, vama pomae meuplanetarno magnetno polje i
obrnuto.
Meseni bioritmovi
Na kalendarski mesec, koji broji 30-31 dan, ne odgovara
nikakvim periodinim procesima prirode. Zato je lunar ni
mesec koji traje 29,5 dana prirodni period, sa kojim su pove
zane sve cikline promene u prirodnim procesima na Zemlji.
Tokom lunarnog meseca javljaju se plime i oseke na morima
i okeanima, pri emu se njihova snaga poveava ili smanjuje
u zavisnosti od dana lunarnog meseca; menja se ponaanje
pri prolasku Meseca kroz magnetosferni zatitni omota
Zemlje, menjaju se parametri magnetosfere; odbijanje
suneve svetlosti od povrine Meseca takoe se periodino
menja i sve te promene odraavaju se na organizam biljaka,
ivotinja i oveka. Tako od lunarnog ciklusa zavisi intenz
itet vrenja vina, pretvaranje kiseonika kod poljoprivrednih
kultura (argarepa, krompir), periodi razmnoavanja kod
ivotinja (naroito morskih), mesena periodinost ovulaci-
je kod oveka.
Savremena nauka je utvrdila veze, posredstvom kojih
Mesec utie na oveka. Tako, zbog jakog gravitacionog uti
caja Meseca na omota Zemlje (tvrdi i teni) u dane mladog
i punog Meseca, mnogo se menjaju sledei fiziki parame
tri: vlanost, atmosferski pritisak, temperatura, elektrino
i magnetno polje. Ispostavlja se da ak najmanje promene
tih parametara ispoljavaju uticaj na oveji organizam. Ali
ako do toga dolazi naglo i snano, a organizam oveka je
prethodno oslabljen, pun neistoa itd., tada to prouzrokuje
raznovrsna oboljenja. Na primer, nagle oscilacije atmosfer
skog pritiska naruavaju stabilnost funkcija stvaranja krvi,
prouzrokujui oboljenja kao to su hipertonija i razliiti reci-
divi srano-vaskularnih poremeaja. Mozak veoma oseaj no
reaguje na promene vlanosti atmosfere, to se ispoljava na
njegovu aktivnost. Jo izraenije na bioelektrinu aktivnost
mozga utiu promene napona magnetnog polja, to moe
prouzrokovati mnotvo psihikih poremeaja. Ameriki psi
hijatar Leonard D. Ravic, poetkom sedamdesetih godina
XX veka, vrio je merenja razlike elektronskih potencija u
mozgu i u grudima duevno obolelih ljudi. Pokazalo se da se
ta razlika menja iz dana u dan u zavisnosti od faza Meseca.
Menjala se i uznemirenost (razdraenost) bolesnika. Ravic
je ovako objasnio tu pojavu: Mesec direktno ne utie na
ponaanje oveka ali, menjajui odnos elektromagnetnih
sila Vasione, on moe prouzrokovati katastrofalne reakcije
kod neuravnoteenih ljudi."
Na prvi pogled izgleda da savremena nauka sve zna o Me-
secu, mehanizmima njegovog uticaj a na oveka itd. Ali ako
se obratimo razliitim drevnim izvorima, u kojima se iznosi
mnotvo preporuka o tome kako najbolje iskoristiti lunarni
ciklus, zalazimo u orsokak. Na emu se te preporuke zas
nivaju? Mada je njihova vanost neuporedivo dragocenija
od strogo naunih. Tako, tibetska medicina preporuuje da
se profilaktiko leenje i druge uoptene mere za jaanje or
ganizma sprovode od prvih dana lunarnog meseca. Navodi
se da bolesti zlih duhova" (izliv krvi u mozak, paraliza,
infarkt miokarda, akutna psihika oboljenja, epilepsija i
druge) najee nastaju 4, 8, 11, 15, 22. i 29. dana lunar
nog meseca. Kineska narodna medicina preporuuje da se
pri izlasku Meseca, prvog dana, uradi jedno spaljivanje
(rana), drugog dana - dva i tako do 14 spaljivanja sredinom
lunarnog meseca. Zatim talas nestaje na isti nain kao to
je i doao. Tako se sprovoenje uvene terapije moksapo
dzn-san-li" (ispaljivanje take dugovenosti, koja se nalazi
u predelu zgloba kolena) preporuuje samo prvih osam dana
lunarnog meseca. Avestijska astrologija tvrdi da za vreme
mladog Meseca prekomerna fizika aktivnost nije tako
opasna kao za vreme punog Meseca. Jer za vreme mladog
Meseca energija je koncentrisana u dubini organizma i teko
se izbacuje napolje. Za vreme punog Meseca - obrnuto, ona
se nalazi spolja i lako se gubi. Zato prekomerna motorna
aktivnost u to vreme moe mnogo da opustoi energetski
budet" oveka.
U Kini i Indiji ljudi i danas ive po fazama lunarnog kalen
dara, koji je sastavni deo graanskog kalendara. Naunici
smatraju da lunami bioloki ciklus po svom znaaju ne
zaostaje za dnevnim, a ezoterijska astrologija tvrdi da su lu
narni ciklusi njen klju, a faze Meseca-prvi stepen spoznaje
tog kljua. Sada nam ostaje da samostalno razmotrimo da li
treba dausaglaavamo svoju aktivnost salunarnim ciklusom
i u emu se sastoji tajna lunarnih faza?
Razmatranje ovog pitanja otpoeemo sledeim redosle-
dom: staje to lunarni mesec; iz ega se sastoje faze Mese
ca i njihov uticaj na Zemlju? I tek posle toga vriemo
uoptavanje, davati zakljuke i preporuke.
Pri svome kretanju u odnosu na Sunce, Mesec mu se as
pribliava, as udaljava. Povratak Meseca u jedan te isti
poloaj kosmikog prostranstva u odnosu na Sunce obavi se
za 29,5 dana. To se zove sinodian mesec - od latinske rei
zbliavanje". Upravo tih 29,5 dana predstavljaju lunarni
ciklus. Ali postoji i siderni (zvezdani) mesec, koji traje 27,3
dana. Za to vreme Mesec napravi puni krug oko Zemlje. Zato
to se periodi okretanja Meseca oko Zemlje i okretanja Mes
eca oko svoje ose poklapaju, prema Zemlji je uvek okrenuta
jedna te ista strana Meseca. Tu stranu Meseca, u zavisnosti
od kretanja, Sunce osvetljava razliito: as se vidi desna po
lovina koja se svakim danom sve vie poveava dok Me
sec ne postane potpuno osvetljen - okrugao; zatim nastaje
smanjivanje osvetljenosti povrine Meseca i osvetljava se
samo leva polovina dok potpuno ne iezne. Promena os
vetljenosti Meseca ukazuje na njegove faze, kojih ima etiri,
i svaka traje po 7,4 dana.
Sada detaljno razmotrimo razliite poloaje i faze Meseca
i njihov uticaj na vodeni omota Zemlje.
Mlad Mesec. Kada se Sunce, Mesec i Zemlja nalaze
na jednoj liniji, tako da se Mesec nalazi izmeu Sunca i
posmatraa koji se nalazi na Zemlji, tada Sunce obasjava
samo suprotnu stranu Meseca, i tada on postaje nevidljiv.
To je mlad Mesec. Kada se Sunce i Mesec nalaze na jed
noj strani u odnosu na Zemlju, njihove gravitacione sile se
poklapaju i deluju u jednom smeru. Upravo u to vreme na
Zemlji se uoavaju najvee plime i oseke. A promena sile
tee, koja nastaje kao rezultat plima u tvrdom telu Zemlje,
iznosi priblino 20% osnovnih promena, uslovijenih snagom
privlaenja Meseca i Sunca, i dejstvuje na tu istu stranu!
Dodajmo to da se u taci mladog Meseca, kada je maksi
mum plime i oseke, uoava suprotno kretanje prema pro-
meni smera dej stva.
Prva faza. Prema stepenu kretanja Meseca od Sunca na is
tok (suprotno od kretanja kazaljke na asovniku), on ponovo
postaje vidljiv - u vidu mladog Meseca na zapadnom delu
neba. I osvetljeni (desni) deo Meseeve polulopte poveava
se dok nakon 7,4 dana ne bude osvetljena tano polovina
Meseca. To je upravo prva faza. Za vreme te faze dolazi
do sledeih promena na vodenom omotau Zemlje. Poto
Mesec na zavretku te faze zauzima poloaj pod uglom od
90 u odnosu na Sunce, tada je gravitacioni efekat njihovog
rezultirajueg dejstva najmanji. Meseeve plime pokla
paju se sa sunevim osekama, a meseeve oseke, obrnuto,
sa sunevim plimama. Na taj nain, u toj fazi se uoavaju
tendencije prelaska od maksimalnih uticaja plima - oseka
prema potpunom smirivanju.
Prva etvrtina. U dane kada je osvetljena desna polovina
Meseca, nema nikakvih gravitacionih reakcija od Meseca i
Sunca. To je posebna taka, u kojoj se u malom vremenskom
intervalu mirovanja menja smer kretanja u drugi - koji se
iri.
Druga faza. Mesec produava svoje kretanje posle take
prve etvrtine, udaljavajui se sve vie i vie od Sunca. Os
vetljena povrina Meseca poveava se iz dana u dan. I na
kraju, kada Mesec zauzima poloaj pod 180 u odnosu na
Sunce, a Zemlja se zajedno sa posmatraem na njoj nalazi
izmeu njih, u potpunosti je vidljiva strana Meseca koju
osvetljava Sunce. Nastupa pun Mesec. Od momenta prve
etvrtine do punog Meseca prolazi jo 7,4 dana (od mladog
Meseca - 14,8). To je dinga Jaza. Tokom nje rezultujua sila
gravitacionog uticaja Meseca i Sunca poinje da razdvaja
vodeni omota Zemlje, dok se sa punim Mesecom ne zavri
i taj proces. Na taj nain, posle take prve etvrtine u toj fazi
uoava se tendencija ka razjedinjavanju, irenju.
Pun Mesec (utap). Za vreme punog Meseca dolazi do
maksimalne podele vodenog omotaa Zemlje izmeu Mese
ca i Sunca. Pod uticaj em Meseca i Sunca nastaju posebne
plime. Izmeu tih talasa plime uoavaju se oseke. Prema
tome, pun Mesec - to je posebna taka maksimalnog razd-
vajanja i irenja vodene povrine, posle koje dolazi do obr
nutog procesa.
Trea faza. Posle take punog Meseca - maksimalnog
udaljenja od Sunca - Mesec poinje da se ponovo pribliava
Suncu. Potpuno osvetljeni deo Meseeve polulopte poinje
da se smanjuje dok sa leve strane ne ostane tano polovina.
To je trea faza, koja u lunarnom mesecu traje od 14,8 do
22,1 dana. U toj fazi dolazi do promene poloaja Meseca u
odnosu na Sunce sa 180 na 90. Za vreme promene poloaja
Meseca gravitacione sile Meseca i Sunca sjedinjavaju vode
ni omota Zemlje. Plime se postepeno smanjuju, skoro do
potpunog nestanka. Na taj nain, u toj fazi uoava se tenden
cy a prelaska od irenja prema sabijanju.
Trea etvrtina. Onih dana kada je osvetljenja tano leva
polovina Meseca isto tako kao i u prvoj etvrtini, nema ni
kakvih gravitacionih reakcija. To je posebna taka u kojoj se
kroz kratak interval mirovanja menja tendencija od sabijanja
u drugu vrstu kretanja.
etvrta faza. Mesec se sve vie i vie pribliava Suncu,
dok ne zauzme srednji poloaj izmeu Zemlje i Sunca. To
obuhvata period od 22,1 do 29,5 dana, tj. do mladog Mes
eca. Spolja se to izraava u sve veem nestajanju meseevog
srpa skoro do pojave mladog Meseca, kada se nita ne vidi.
To je poslednja, etvrta faza. U toj fazi Mesec iz poloaja
90 u odnosu na Sunce prelazi u nulti poloaj. Za vreme tog
kretanja, gravitacione sile poinju da se nadograuju jedna
na drugu, da se meusobno pojaavaju i da vuku" vodeni
omota Zemlje u jednom smeru, stvarajui za vreme mladog
Meseca najvee plime i oseke. Na taj nain, u toj fazi se
uoava usmereno na cilj meusobno pojaavaj ue kretanje
od stanja mirovanja do maksimalne aktivnosti.
Sada razmotrimo kako se odraava uticaj faza Meseca i
posebnih taaka na kretanje energije i tenosti u ovejem
organizmu. Pri tome emo koristiti drevnu terminologi
ju Jang-Jin. Ali pre nego to preemo na razmatranje tog
vanog pitanja, sledi nekoliko bitnih napomena.
1. Terminom Jang oznai emo zemaljsku gravitaciju, a
Jin - meseevu i sunanu.
2. Poloaj: Jang - unutranji, Jin - spoljanji.
3. Smer: Jin - uzlazi (izlazi), Jang - sputa se (zalazi).
4. Tendencija: Jin - iri, Jang - skuplja.
5. Teina: Jin - lagan, Jang - teak.
6. U ovejem organizmu Janska energija ide odozgo
prema dole, a Jinska odozdo prema gore.
Gravitacione sile Meseca i Sunca delovae na oveka koji
stoji na povrini Zemlje na sledei nain.
Prvo. Za vreme mladog Meseca, tene sredine orga
nizma, na raun sloene gravitacije Meseca i Sunca, bie
privuene prema glavi. Zemalj ska gravitacij a vie ne privlai
toliko oveka, poto na suprotnu stranu dejstvuje meseevo-
suneva gravitacija. Kao rezultat toga, ovek postaje laki"
za 20%. Pun Mesec je prva posebna taka u kojoj pri maksi
mumu Jin dolazi do raanja suprotnosti - Jang. Jer sada
se procesi irenja i podizanja navie smenjuju suprotnim
- skupljajuim i usmerenim nanie. Takva nagla promena
intimnih (linih) procesa postavlja poveane zahteve orga
nizmu.
Drugo. U prvoj fazi poinje smanjivanje zajednike gravi
tacije Meseca i Sunca, skoro do njihove potpune meusobne
neutralizacije. Na taj nain, spoljanje - Jin dejstvo gravi
tacije na tene sredine slabi, zbog ega se pojaava Jang
dejstvo, zemaljsko. To dejstvo se ispoljava u tome to se
tenosti iz predela glave ustremljuju nanie i ravnomerno se
raspodeljuju po organizmu. Zbog toga to spoljanja gravi
taciona sila - Jin - prestaje da dejstvuje, zemaljska - Jang
gravitacija jae privlai telo oveka, to se ispoljava kroz
poveanje njegove teine. Prva faza Meseca - to je porast
Jang (Veliki Jang), to se manifestuje kroz postepeni porast
aktivnosti ovejeg organizma.
Tree. Taka prve etvrtine karakterie se maksimal
nom aktivnou organizma - Jang manifestacijom. Gravi
tacije spolja nema - ona se meusobno ponitila, Zemlja
se iz rastegnutog stanja u obliku jajeta povratila u okruglo
stanje. Teina oveka u tom momentu je najvea, organizam
je zbijen. U toj prelaznoj taki, kada je Jang maksimalan,
raa se njegova suprotnost - Jin. Procesi u organizmu pod
dejstvom narastajue sile Jin - gravitacije Meseca i Sunca
- poinju delovati na irenje organizma. Smena tih kretanja,
meusobno kontradiktornih, predstavlja ogroman unutranji
rad - stres za organizam.
etvrto. Druga faza se odlikuje postepenim poveanjem
spoljanje gravitacije od Meseca i Sunca. Jin se poveava,
a Jang - zemaljska gravitacija - slabi. Pri punom Mesecu,
spoljanje Jin dejstvo na Zemlju je maksimalno. Pri tome
su Mesec i Sunce svojom gravitacionom energijom podelili
vodeni omota na dva dela, koja su meusobno suprotna.
Slian proces se uoava i u ovejem organizmu zbog toga
to je opti tok razdeljen na dva dela - on je oslabio. U
kineskoj filozofiji to se izraava terminom Mala Jin. Ener
gija i tene sredine organizma, podvrgnute Jinskom uticaju,
usmeravaju se iznutra prema spolja, organizam se iri. Zbog
toga to sve iznutra ide napolje, taj period je najpovoljniji za
ienje organizma. Fiziku aktivnost treba smanjiti da se ne
bi rasejavao energetski snop.
Peto. Period punog Meseca se karakterie maksimal
nim kontradejstvom Meseca i Sunca na Zemlju. Zemlja je
rastegnuta, rairena. U organizmu oveka energija se slo
bodno izliva iznutra prema spolja, tene sredine su, takoe,
blie povrini tela. Maksimalni Jin u to vreme raa svoju
suprotnost - Jang. U toj taki dolazi do zaokreta, od irenja
prema sabijanju (skupljanju), vodi se borba, preokret na
najtananijim nivoima ovejeg organizma. To je ogroman
stres.
esto. Posle stresnog preokreta (loma) od irenja prema
sabijanju, procesi sabijanja - Jang - poinju da preovlauju.
Sada energija i tene sredine iz spoljanjeg, rairenog stanja
organizma tee da se koncentriu, prodru u dubinu orga
nizma. Centripetalno, sabijajue kretanje je znak (simptom)
aktiviranja Jan-procesa. Na taj nain, za vreme tree faze,
aktiviraju se svi Jang-procesi i organi vezani za njih. Kod
oveka se javlja snaga, on eli da se aktivno kree, bavi
sportom, uopte da bude optereen. I to je u potpunosti celi-
shodno - to je najbolji period za vea fizika optereenja,
koja organizam prihvata bez problema. Taj period se naziva
Mali J a n g jer ranije razdvojene, oslabljene bujice tenosti
i energije tee da se meusobno spoje. Po pravilu, u toj
fazi se ispoljava poveana polna aktivnost, koja je u potpu
nosti opravdana. Jer tokom prve dve faze dolazi do sazre-
vanja i oslobaanja jajne elije, njenog ulaska u falopijeve
tube (jajovode) i dospevanja u matericu. Otuda se zaee
moe kvalitetno ostvariti u toj fazi. Kao to vidite, sve je
usaglaeno, u emu se i sastoji mudrost prirode.
 Sedmo. Trea etvrtina - to je taka maksimalnog sabija-
nja organizma Jangskom, to jest zemaljskom, gravitacionom
energijom. U njoj, kao i u prethodnim posebnim takama,
dolazi do unutranjeg zaokreta od sabijanja prema irenju.
Taj dan unutranje bure", kao i period mladog Meseca,
prvu etvrtinu i punog Meseca treba provesti u mirovanju.
Tog dana izbegavajte vea optereenja, suzdravanja od
hrane i drugih stvari koje predstavljaju stres za organizam.
Dva stresa - unutranji: od zaokreta sabijanja ka irenju - i
stres od optereenja (na primer, parnog kupatila) -moe se
dogoditi da organizam ne izdri.
Osmo. etvrta faza Meseca - to je ponovni porast Jin
energije, poveanje zajednikog dejstva gravitacije Meseca
i Sunca u jednom smeru. Bujica energije i tenosti unutar
organizma oveka ustremljava se prema glavi, teina tela se
smanjuje, ono se iri. To povoljno utie na odvijanje svih
Jin-procesa, aktivira Jinske organe. Zbog toga to se u toj
fazi uoavaju najvee plime, a sile tee dejstvuju u jednom
smeru, prema kineskoj terminologiji ta faza se naziva Ve
liki Jin. Spolja se taj period odlikuje porastom pasivnosti,
neke oteenosti, isticanjem ljaka i tenosti iz organizma.
Drugim recima, to je period prirodnog ienja organizma
- menstruacije kod ena, zavretak ivotnog ciklusa - kraj
menstrualnog ciklusa, okonanje svih procesa u prirodi.
Lunarni mesec (ciklus) drevni mudraci su uvek razmatrali
kao zavrenu celinu, shodno Velikom zakonu slinosti sa
drugom celinom, makar to bio dan, godina, oveji ivot ili
grandiozna epoha postojanja Vasione.
Lunarni ciklus pokazuje: ta, zato i kada treba uraditi.
Iz tog ciklusa, putem logikih rasuivanja, moemo za sebe
izraunati" to to nam je do sada nepoznato. Najvanije je tromagnetna, rairujua, laka).
da sada moemo samostalno korigovati program vlastitog
leenja (ozdravljenja), usaglaavajui se sa silama prirode, a
ne sa preporukama razliitih autora, razliitih sistema".
Ja sam pobornik drevnih Veda. oveku je potrebno znan
je, a ne sistem. Izmenili su se uslovi i sistem" koji se ranije
odlino pokazao poinje da daje suprotne rezultate, a ovek
ne moe da shvati zato? Zato stiite znanje, uverljivo
znanje, pravo i primenjujte ga. Ostalo e doi samo od sebe
- i zdravlje i materijalni uspeh, a vi ete zauzeti svoje mesto
u velikoj harmoniji Vasione.
Kako pravilno rasporediti mere leenja u
lunarnom ciklusu
Da bismo shvatili kako gravitacione sile utiu na oveji
organizam, treba shvatiti prostu ali vanu pojavu. Sunce,
Zemlja, Mesec i druge planete stvaraju oko sebe gusti
omota zahvaljujui tome to oni, na raun gravitacije,
privlae, sakupljaju i zadravaju oko sebe materiju, to jest
njihovo gravitaciono polje zadrava masu materije. Na
raun ega se materija sadri u telu? Gravitaciona energija
je jedna od glavnih energija ovejeg organizma. Da gravi
tacija ne bi prekomerno sabijala (stezala) na organizam, u
naem telu postoji druga vrsta energije - elektromagnetna.
Nae telo ima odreeni opti potencijal, svaka elija ima
svoj vlastiti potencijal (naboj), a unutar elije svaki molekul
ima odreeni naboj (potencijal), da bi se zadravala voda
i spreilo lepljenje jednih materija sa drugim. Kao to vi
dite, u telu oveka se nalazi jedna sila - Jang (gravitaciona,
saimajua, teka) koja je u ravnotei sa drugom -Jin (elek
 Centar tee tela kod normalno graenog oveka nalazi se
u predelu pupka. A poto se on, u stvarnosti, nalazi izmeu
nesrazmemo veih centara tee (gravitacionih sila) Zemlje,
Meseca i Sunca, on stalno varira, pratei paljivo spoljanja
dejstva - sabiranje, oduzimanje, meusobno podudaranje
gravitacionih sila Zemlje, Meseca i Sunca. To dovodi do
toga da se centar tee kod oveka, kao baricentar (teite)
izmeu Zemlje i Meseca, neprestano premeta u telu: gore
- dole, u krug itd. Ako pri prolasku bari centra Zemlja - Me
sec na povrini Zemlje nastaju razliite reakcije - talas
plime itd., tada na potpuno isti nain dolazi do premetanja
vlastitog centra tee po organizmu oveka, a zajedno s njim
- tenosti, energije i to prouzrokuje aktiviranje ili slabljenje
funkcija.
Sada razmotrimo, kako podizanje i oputanje, sabijanje i
irenje, koji se deavaju u organizmu usled spoljanjeg de
jstva (uticaja), utiu na samooseanje i zdravlje naeg orga
nizma.
Prva faza Meseca. Opte primedbe: odmah posle peri
oda mladog Meseca tenosti organizma i centar gravitacione
energije premetaju se po telu oveka u najirim razmerama
- od temena glave do stopala nogu. To se deava zbog toga
to zajednika gravitacija Meseca i Sunca del uje plimom i
osekom na oveka koji stoji; plima - kada se ovek nalazi
na nonoj strani. Ali poto ovek nou lei, koncentracija
tenosti i energije nije u stopalima, ve je rasporeena po
telu vie-manje ravnomerno. Zato se uopte mnogo vie
stimulie gornji deo oveka, nego donji. To je jo jedno za"
protiv nonih smena, nonih aktivnosti, zato to se, zbog
gravitacione oseke, mozak slabo snabdeva tenostima, i
ovek se brzo umara upravo u to vreme.
Na taj nain, tokom prve faze Meseca, naroito u njenoj
prvoj treini, aktivirae se glava, lice, mozak, gornja eljust
i oi; u drugoj treini - grlo, vrat, eustahijeva truba, vratni
prljenovi, a u poslednjoj treini - ramena, ruke (do lakata),
plua, nervni sistem. Ali ako kod vas na tim mestima postoji
skrivena patologija, tada e ona kulminirati (pogorati se).
Tako, u prvoj treini dolazi do: oteenja (poremeaja) vida,
migrene, nesanice, poremeaja funkcije zadnjeg dela hipo
fize, upale mozga, psihikih poremeaja, opadanja kose; u
drugoj treini - akutnog gnojnog tonzilitisa i faringitisa, bo
lova u nogama i stopalima, onih oboljenja, menstrualnih
poremeaja; u poslednjoj treini - otoka plua, reumatizma
u ramenima i rukama do lakata, bronhitisa, astme, pneu-
monije i aneurizmi.
Komplikacije su, uglavnom, vezane za to, to organizam
zbog zagaenosti ne moe brzo da reaguje na proces
irenja". Tako krvni sudovi ne uspevaju da na vreme pro
puste pojaanu cirkulaciju krvi, to dovodi do spazama,
bolova, zaguenja u pojedinim del ovima krvotoka i tome
slino.
Opte preporuke. U ovoj fazi preporuuje se otpoeti
sa bilo kojim ciklusom leenja posle mladog Meseca. Sa
mim tim vi ete se prilagoditi poetku lunarnog ivotnog
ciklusa i na raun njegove energije usaglaavajte i jaajte
vlastite funkcije organizma. Ta faza Meseca je najpovoljnija
za stimulaciju organizma spaljivanjem take dugovenosti
- moksapo dzu-san-li". To se vri na sledei nain:
prvog dana posle mladog Meseca - jedno zagrevanje u
toku 5 - 1 0 sekundi;
 drugog dana - dva zagrevanja;
treeg dana - tri zagrevanja.
Narednih dana treba dodavati po jedno zagrevanje, sve
do osmog dana. Posle toga terapija se prekida i ponavlja
samo u sledeem lunarnom ciklusu. Ukoliko ovek hoe da
se oslobodi loih navika koje podrivaju njegovo zdravlje,
na primer, obedovanja kasno uvee, tada obavezno otpoeti
ponaanje u skladu sa lunarnim ciklusom. Tako, u etvrtoj
fazi Meseca vi treba sami sa sobom da obavite intelektualni
rad - zbog ega hoete da se oslobodite loe navike, koju
korist ete od toga imati i da svesno zaelite da promenite
svoj nepravilni nain ivota. Programirajte se u poslednoj
fazi Meseca intelektualno, emocionalno, i donesite vrstu
odluku. I im nastupi mlad Mesec, ponite da realizujete
svoj program - uvee pijte samo od var (aj) od trava, a za
ruak ili ujutro - neto vie pojedite. Prema stepenu pojav
ljivanja Meseca sve vie e se javljati iskuenje da se vratite
na stari nain ivota, a najvee iskuenje je - u dane punog
Meseca. Ali vi morate sve to da pretrpite, da slomite stari
stereotip i uvrstite novi, da se fizioloki prestrojite. Zapam
tite da snaga starih navika deluje samo do sledeeg mladog
meseca. Kada je Mesec u utapu (pun), napon e opadati, a
sledeeg lunarnog ciklusa vi ete iveti po novom i neete
imati nikakvih potekoa, poto se fiziologija prestrojila i
funkcionie sasvim drugaije.
Konkretne preporuke u prvoj fazi Meseca:
1. Fiziko optereenje se mora postepeno poveavati do
petog dana. Petog, estog i sedmog dana moete se solidno
opteretiti.
2. Fizioterapija. Zbog toga, to se u ovoj fazi vri sabi
janje, a kretanje je usmereno nadole, treba pomoi orga-
nizmu da se bre prilagodi tom nainu kretanja, neutralisati
prethodno irenje i kretanje nagore. Za to su veoma dobre
kontrastne vodene terapije: topao tu jedan minut, naglo po
livanje hladnom vodom u trajanju 5 - 1 0 sekundi. Hladnoa
potpomae sabijanje organizma i usmeravanje svih procesa
prema unutranjosti.
3. Ishrana. U tom periodu treba jesti vie Jangske hrane,
koja utie na sabijanje organizma, a posle etvrtog dana, da
ne bi dolo do prekomernog sabijanja i spazma organizma,
jedite vie hrane sa energetskim potencijalom" - to je hrana
koja ima elektrini potencijal, to jest termiki je neobraena,
sveza, sona, vodnjikava, prohladna; na primer, svee
isceeni sokovi od argarepe, cvekle sa jabukama itd.
4. Terapije ienja. U tom periodu, naroito pred nje
gov kraj, dobro je istiti kou, a takoe vriti pothranjivanje
organizma mikroelementima. Zbog toga primenjujte tople
kupke, a u drugom sluaju - sa ekstraktima trava ili urinom
(ukuvanim urinom). Tenosti se dobro apsorbuju kroz kou
i dospevaju u dubinu tela. Osim toga, u prvoj treini te faze,
trljanjem koe glave urinom moe se stimulisati rast kose;
u drugoj treini - treba se oistiti od nagomilavanja sluzi u
nosnim (frontalnim) i gajmorovim (maksilarnim) sinusima,
istiti krajnike - ispiranjem urinom i zauzimanjem poze
lava"; u poslednjoj treini - treba leiti plua pomou kupki
i stavljanja kompresa (obloga) na grudi i lea od vunene
tkanine sa urinom ili slanom vodom.
5. Sakupljanje trava. U toj fazi najbolje je sakupljati ko-
renje i plodove, naroito estog i sedmog dana. Energija i
mikroelementi u to vreme nalaze se maksimalno u korenju.
Posebne preporuke se odnose na etvrti dan lunarnog
meseca. Taj danje veoma teak za oveka, zato to se tada
ispoljava umor organizma posle tako burnog rada kojeg je
organizam odradio prethodno na prestrojavanju unutranjeg
toka na suprotni. To je dan odmora i molitvi.
Druga faza Meseca. Opte napomene: osmog dana lu
narnog meseca, zahvaljujui neutralisanju spoljanjih gravi
tacionih dej stava, tenosti organizma i gravitacioni centar
energije nalaze se u grudnoj duplji. Na taj nain, tokom dru
ge faze Meseca, naroito u njenoj prvoj treini, aktiviranje
deo iznad stomaka, grudi, stomak, zglobovi na laktovima; u
drugoj treini - srce, uni mehur, grudni ko i grudni deo debele i mrave. Odlino pogoduje parno kupatilo (sauna)
kime; u poslednoj treini - organi trbune duplje, vezani
za probavu hrane - eludac, tanko i debelo crevo. Ako u
tim del ovima tela postoji skrivena patologija, tada e se ona
ispoljiti: u prvoj treini - eludane bolesti, vodena bolest,
poremeaji u probavi hrane, gojenje (to je povezano sa
guteraom), neuravnoteeno ponaanje; u drugoj treini -
bolovi u leima, srana oboljenja, poremeaj u krvotoku i u
poslednjoj treini - otoci trbune duplje (polipi), poremeaj
rada creva, apendicitis, proliv.
Takvi poremeaji, kao to je vodena bolest, poremeaj
krvotoka, proliv, ukazuje na to da su svi oni povezani sa
nesposobnou organizma da apsorbuje i koristi tenosti.
Kao rezultat gravitacije tenost je dospela u te delove, a oni
su veoma zagaeni, oslabljeni od upotrebe hrane koja nije u
stanju da zadrava vodu, to prouzrokuje navedene pojave.
Opte preporuke. U toj fazi dolazi do irenja" ovejeg
organizma, usmeravanja bujice tenosti i energije iznutra
napolje, to veoma podstie ienje organizma, lak gu tenosti same tee da izau napolje. Zato to su u drugoj
bitak energije i obilne gubitke krvi. Zato se manje fiziki
optereujte u tom periodu - srednje i malo optereenje
omoguie nam da lepo preivimo tih 7,4 dana. Sve opera-
cije, ako su potrebne, prebacite na treu fazu, najbolje na
njen zavretak; veu panju poklonite terapijama ienja.
Konkretne preporuke u drugoj fazi Meseca:
1. Fiziko optereenje treba postepeno smanjivati do pu
nog meseca, od srednjeg ka malom.
2. Fizioterapija. Poetak te faze vezan je za to da se po
mogne organizmu da bre i lake pree na irenje. Za to su
dobre tople i vrue kupke: tople - za osobe sa konstitucijom
sluzi, a vrue - za lica sa konstitucijom vetra, to jest za
devetog i desetog dana. Prohladna i hladna polivanja na
poetku te faze treba vriti krajnje umereno, a zatim pojaati
na kraju faze, pred pun Mesec, da bi se ugasilo" prekomer-
no irenje koje dovodi do apatije, oputanja. Pri tome treba
imati u vidu individualnu konstituciju.
3. Ishrana. Na poetku faze jedite Jinsku hranu, koja iri,
da biste to bre preokrenuli proces od sabijanja ka irenju, a
posle desetog dana Jinske proizvode zamenite sa Jangskim:
kae, dinstano povre. Masnou dodajte u minimalnim
koliinama. Lica sa konstitucijom sluzi u to vreme uopte
treba da jedu suvu hranu, sa manje vlage. Za osobe sa kon
stitucijom vetra, kod kojih organizam slabo zadrava vodu,
ovaj period je veoma povoljan. Oni mogu da normalno jedu
kuvane kae, blago dinstano povre, hleb od proklijalog
zrna. Taj period je najpovoljniji za njihov organizam.
4. Terapije ienja. Ta faza j e naj povolj nij a za sprovoenj e
terapija ienja - ljake (neistoe) zajedno sa bujicom
treini te faze aktivni uni mehur i jetra, sve terapije vezane
za ienje tih organa treba podesiti u dato vreme. Tada se
postie izvanredan efekat, a doza komponenata za ienje
moe biti mala, to se lako podnosi.
Prema tome, to je najbolji fizioloki period za ienje
jetre. U to vreme je veoma dobro vriti ienje organiz
ma kroz kou - pariti se u parnom kupatilu (sauni), ulazei
nekoliko puta u toku jedne posete kupatilu. Sank-prakalana
koja se uradi u to vreme izvanredno isti ceo probavni trakt,
naroito jetru i guterau (pankreas), to potpomae njihovo
naknadno aktiviranje. Klistiri, naroito koji se sprovode u
poslednjoj treini tog perioda, omoguavaju da se oisti de
belo crevo i uopte izvlae" svu pogan (ubre) iz trbune
duplje. Na tu fazu otpada najvie povoljnih dana za ienje
organizma. Na primer, devetog dana dobro je vriti ienje
ne samo od ljake (neistoa), ve i finije vrste ienja - ot taj dan treba da provede mirno, bez preterivanja. Trinaestog
klanjanje baksuzluka, uroka i nametnutih programa.
Jedan od dana ekadai" (neradnih, prazninih dana) - je
danaesti dan lunarnog kalendara, najsnaniji od svih dana
lunarnog ciklusa, uopte je namenjen samo za ienje: gla
dovanje se podnosi lako i efikasno, a efekat ienja je kao
da ste gladovali tri dana.
etrnaesti dan se tako i naziva dve cevi" i simbolizuje
odvodne cevi, kroz koje treba izbaciti ljake iz organizma.
On idealno odgovara za klistire ank-prakalane. Tog dana
se moe gladovati ali ne jednostavno, ve nasuvo", to jest
uopte ne piti vodu. Shodno drevnim traktatima, tenost
uneta u tom periodu zagauje organizam, pa je najbolje
uopte je ne piti. Ako bismo uopte govorili o tome kada je
najbolje poeti i zavriti gladovanje da bi ono dalo najbolji
efekat ienja, tada bi trebalo istaci da nema boljeg perioda
za to od druge faze Meseca. Odgladovavi nedelju, vi ete se
oistiti prirodno i bez stresova dva-tri puta bolje nego u bilo
kojoj fazi sabijanja.
5. Sakupljanje trava. Ta faza je najpovoljnija za sakupljan
je nadzemnog dela biljki. Energija koja ide odozdo nagore i
dejstvuje na irenje izbacuje masu mikroelemenata napolje,
pri emu je najbolje sakupljati biljke kada je meseina.
Posebne preporuke: Prvo, to je osmog dana, u kome dol
azi do unutranjeg zaokreta energije organizma. To je dan
stresa, dan transformacije (preobraavanja) energije bukval
no na svim nivoima. Uz odgovarajuu pripremu tog dana se
moe kvalitetno prestrojiti vlastita egzistencija, koristei na
glu promenu spoljanje gravitacione energije. Obian ovek,
koji ne tei dostizanju maksimuma duhovnog preobraenja,
dana energija snano cirkulie po kanalima, i to se moe is
koristiti za ienje, za svoenje crne (negativne) energije
na predmete-upijae, na primer, na topolu, jasiku itd.
Sledei veoma vaan dan - to je pun Mesec (utap). Tog
dana energija izbija kao snana fontana, oveka privlai
suprotni pol, iskuenja su najvea. Ali treba se uzdrati od
bilo kakvih seksualnih veza, jer je predaja energije tog dana
ogromna i ovek posle toga treba due da se oporavlja. Dru
ga karakteristika tog dana je to treba prei iz reima irenja
na sabijanje i, po pravilu, na taj prelazak odlazi mnogo vie
vremena nego od sabijanja na irenje. Glavni uzrok zato
se ovek moe isprazniti" polnim aktom je taj to se cen
tar gravitacione energije nalazi u predelu polnih organa, a
ustave" su u to vreme maksimalno otvorene; otuda orgazam
u to vreme predstavlja vrata kroz koja u ogromnoj koliini
odlazi naa energija, i tog dana, kao ni jednog drugog, or
gazam je najsladostrasniji i naroito odgovara enama.

Trea faza Meseca. Opte napomene: Posle punog Me
seca, spoljanje gravitaciono Jin-dejstvo poinje da slabi,
dok u treoj etvrtini, u posebnoj taki ne postane nulto. Ta
faza se karakterie prelaskom ovejeg organizma iz stanja
irenja u stanje sabijanja. Propratimo kako se gravitacioni
centar premeta u organizmu oveka, a uporedo s njim se
aktiviraju jedni ili drugi organi.
U prvoj treini te faze aktiviraju se bubrezi, deo oko
bubrega i slabina (krsta); u drugoj treini - polne lezde,
prostata, mokrani mehur i pravo crevo; u poslednjoj treini
- zadnjica, butne kosti, trtini prljenovi. Ako na tim mes
tima postoji skrivena patologija, tada e se ona ispoljava-
ti kroz sledee poremeaje i komplikacije: u prvoj treini
- poremeaj rada bubrega, uremija, guavost, apscesi,
glavobolja, izobliene polne sklonosti (homoseksualizam);
u drugoj treini - bolesti organa za raanje dece, upala
mokranog mehura, kila, vodene ciste jajnika, neredovne
menstruacije kod ena, bolesti grla; u poslednjoj treini -
povrede i oboljenja u predelu karlice, neuralgija iijadinog
nerva (iijadikusa), paraliza, astma.
Kao to se vidi iz pregleda poremeaja i oboljenja, oni
su, uglavnom, povezani sa zagaenou organizma, od ega
stradaju tkiva koja su nesposobna da kvalitetno proputaju
bujicu energije i tenosti. Shvativi glavni uzrok, moe se
veoma uspeno dejstvovati na te del ove sa ciljem njihovog
izleenja i obnavljanja (regeneracije). Tako, na primer, na
oteene delovi i del ove gde je nagomilana tenost mogu
se stavljati komprese od mokrae i ona se moe piti. To e
potpomoi brzo odstranjivanje suvine tenosti, jer urin je
- prirodni diuretik. Lokalne terapije na slabine (krsta) u vidu
zagrevanja, kompresa itd. potpomoi e izleenje tih delova
organizma.
Opte preporuke. U toj fazi dolazi do sabijanja: Jang se
poveava, Jin smanjuje. Na samom poetku, radi breg za
okreta prema sabijanju, primenjujte jednostavnije terapije,
koje su ranije opisane: polivanja, uzimanje Jangske hrane,
a pred kraj te faze, da biste spreili prekomerno sabijanje,
odravajte balans pomou ishrane, terapija i drugih sred
stava. U tom periodu mogu se izvriti i uspeno izdrati
velika fizika optereenja. Za one koji se bave vrstama
sporta gde je potrebna snaga, to je vreme udarnih trenin
ga, a oni koji rade na uvebavanju gipkosti (elastinosti),
to je nepovoljan period - telo je neosetljivo (kruto). Ali to
je privremena pojava, i ne treba oajavati ako odjednom
zglobovi na kolenima nisu tako elastini kao to su bili pret
hodne nedelje. U stvari, vebanje asana joge upravo se i
ne preporuuje tada kada ste najvie elastini (gipki), ve
kada se ta elastinost u Jangskim periodima donekle gubi
-radi spreavanja prekomernog sabijanja. Joga, prava joga,
sve usaglaava samo sa prirodnim ciklusima. U suprotnom,
vebajui korisnu asanu i postiui sa njom efekat u jednom
periodu, moe doi do traume u drugom periodu. Na primer,
kod oboavalaca stajanja na glavi bez uzimanja u obzir ras-
podele krvi u organizmu po fazama Meseca, dolazi do pu
canja krvnih sudova oiju, trauma na vratnim prljenovima
i mnogih drugih poremeaja. Kompleks asana mora da se
menja od faze do faze radi harmonizacije spoljanjeg dej-
stva unutranjim svesnim naporom, ali ne treba poveavati
spoljanje dejstvo unutranjim. U tome je sva razlika izmeu
pravog jogiste i oboavaoca asana".
 Konkretne preporuke u treoj fazi Meseca:
1. Fiziko optereenje. Dolazi do poveanja fizikog
optereenja i najintenzivniji treninzi, na primer, u atleti
ci, sprovode se na kraju faze, pred treu etvrtinu. Vi ete
oseati kako se lako borite sa poveanjem obima i intenz
iteta treninga i bukvalno ete imati elju da stalno trenirate.
2. Fizioterapija. Ona je priblino ista kao u prvoj fazi. U
poetku treba pomoi organizmu da pree na reim sabijan pri izbacivanju kamenia nee biti nikakvih komplikacija,
ja, a pred kraj treba spreavati to sabijanje - odravati balans
izmeu Jang i Jin. To se posebno odnosi na lica u starijem
dobu. Oteenost, vodena bolest, koje se javljaju kod njih, to
je posledica neelastinosti tela. Vama predstoji da se mnogo
potrudite da biste povratili izgubljeno. Ako to ne radite, tada
e se vae stanje vremenom samo pogoravati.
3. Ishrana. Preporuke su iste kao i za prvu fazu. Zbog
aktiviranja Jangskih organa: eluca, creva - procesi probave
hrane odvijaju se daleko bolje, moe se upotrebljavati grublja
hrana, ali se ne treba prejedati. Razumna mera potrebna je
u svemu. Pothranjivanje" organizma sa ciljem regeneracije
bubrega, srca itd. najbolje sprovoditi u treoj fazi Meseca.
Materije nanesene na kou aktivnije e se prenositi u dubinu
organizma i ispoljavati svoje lekovito dejstvo. Prva i trea
faza Meseca najpovoljnije su u te svrhe. Sprovoenje tih is
tih terapija u drugim fazama nee doneti uspeh. To se odnosi
i na primenu urinskih kupki, vivatona (lek) i drugih sredstava
za podmlaivanje organizma. Uz to se u prelaznim takama,
danima izmeu faza, treba hraniti krajnje umereno.
4. Terapije ienja. Isto kao i u prvoj fazi.
5. Sakupljanje trava. Isto kao stoje opisano u prvoj fazi.
Radi maksimalnog zadravanja svih materija, trave treba
suiti upravo u tom periodu. Mikroelementi i druge potrebne
materije kao da se same konzerviraju u Jangskim fazama.
Primena trava se takoe preporuuje sa uzimanjem u
obzir faznog stanja organizma. Na primer, trave koje drobe
kamen najbolje je koristiti u prethodnoj, drugoj fazi, kada
se odvija prirodno irenje, razreivanje svega to postoji u
organizmu. Efekat takve upotrebe bie daleko vei. U stvari,
poto su svi kanali i prolazi oputeni i raireni. U Jangskom
periodu mogu se lako pojaviti grevi, zaepljenja, kom
plikacije. Iskoristite te nijanse u svoju korist.
Posebne preporuke: One se odnose, uglavnom, na
sedamnaesti dan lunarnog meseca. Tog dana veoma je
poeljno da mukarac ima polni odnos sa enom poto je
u toku preobraaj enske energije, koja moe pothraniti
mukarca i neoekivano za njega samog dovesti ga na nove
nivoe percepcije (opaanja). Upravo tog dana odravane su
svete bahanalije u drevnoj Grkoj, sprovoene su tantrike
vebe sa partnericama. Dvadeset prvi dan lunarnog ciklusa
veoma je dobar za udarni trening.
Dvadeset drugi dan je dan posebne take, u kojoj dolazi
do energetskog zaokreta, prestrojavanja organizma. Njega
treba sprovesti blago, spokojno, da bi do zaokreta energije
dolo bez ikakvih komplikacija.
V
etvrta faza Meseca. Opte napomene: Posle dvadeset
drugog dana lunarnog meseca nastupa nova etapa irenja, ali
nj eno dej stvo j e svoj evrsno. Zbog toga to se spolj anj a - Jin-
ska - dejstva gravitacionih sila Meseca i Sunca meusobno
nadopunjuju, sabiraju energija i tenosti podiu se nagore
prema glavi. Poto se Mesec tokom svetiog vremena dana
nalazi sa suprotne strane Zemlje, gravitaciona energija or soli, mamuza na stopalima. Naizmenino dejstvo kompresa
ganizma, a zajedno sa njom i tene sredine, vre kretanje u sa ukuvanim urinom i pijenje sokova koji alkalizuju orga
suprotnom smeru, to jest prema stopalima nogu, i stimuliu nizam, trava, stavljanje ispod stopala preko dana razliitih
te delove tela. trava (ladole poljski, brljan, sipanica - Herniaria gla
Prema tome, tokom etvrte faze Meseca, u njenoj prvoj bra) pomagae brzo ienje tih del ova tela. Uopte, ta
treini, aktiviraju se sledei delovi tela - kolena, uopte faza pomae ienje organizma, sprovoenje gladovanja,
kotani sistem, koa i probavni sistem; u drugoj treini raznovrsnih ispiranja. Zato paljivo pratite srp Meseca. im
- glenjevi nogu i ruku, kosti donjih ekstremiteta, vid; u se on izgubi iza horizonta, nakon tri do pet sati moe se vriti
poslednjoj treini - stopala nogu, tenosti tela, eludano- Sank-prakalana, raditi klistiri ienja itd. Pojaane gravit
crevna peristaltika. Komplikacije u toj fazi ispoljavaju se u acije Meseca, Sunca i Zemlje koje dejstvuju u jednom smeru
sledeem: u prvoj treini - deficit podmazujue" tenosti pomoi e vam da lako i prijatno uradite Sank-prakalanu,
u zglobovima, reumatizam, poremeaji probave hrane, ospe ako vam do tada to nije uspevalo. Licima, koja pate od gu
na koi, psorijaza; u drugoj treini - poremeaj krvotoka, bitka (isticanja) tenosti u glavi, za to vreme se preporuuje
naroito u donjim ekstremitetima, varikozno proirenje vena da rade obrnute asane joge: plug", breza", polubreza",
na nogama, vodena bolest, nesvestice; u poslednjoj treini stoj na glavi" i njihove varijante.
- slaba cirkulacija krvi u ekstremitetima, vodena bolest, bo Konkretne preporuke u etvrtoj fazi Meseca:
lovi i spazme u stopalima, psihosomatske bolesti. 1. Fiziko optereenje. Zbog otvaranja energetskih
Kao to se vidi iz pregleda poremeaja, stradaju gornji i ustava (brana)" spolja i opasnosti od gubitka energije,
donji delovi organizma - as prekomerna plima (priliv) u fiziko optereenje mora biti umereno, skoro do njegovog
stopala prouzrokuje zastoje u njima, komplikaciju varikoze, smanjivanja pred mlad Mesec. Vie hodajte, manje sedite
a deficit krvi u mozgu dovodi do nesvestica; as oseka da se krv ne bi zadravala u donjim ekstremitetima. ee
(odliv) krvi u ekstremitetima prouzrokuje spazme, slabu primcnjujte vibrogimnastiku, vie koristite obrnute poze
pokretljivost, reumatine pojave; pojaana bujica tenosti joge.
koja cirkulie od glave prema nogama ispira itavo telo, 2. Fizioterapija. Na poetku faze usmerena je na to da
izvlai sve ljake (neistoe) napolje toliko snano da se u se pomogne organizmu da pree sa sabijanja na irenje, ali
ienje ukljuuje koa, pa se otuda na njoj pojavljuju ospe zatim se mora izvriti takva korekcija da bi se kompenzova-
i drugi poremeaji. lo odsustvo krvotoka usled veoma jakog prilivno-odlivnog
Opte preporuke povezane sa osobenou te faze. To je dejstva Jinske gravitacije. Na primer, patite od nesvestice
zavretak lunarnog ciklusa, pa zato sve poslove, cikluse tre usled odliva krvi u noge. Da bi u to vreme normalizovali
niranja i leenja treba u to vreme zavravati. Ne isputajte krvotok, primenjujte prohladne kupke za noge, dalje, leite
ga radi leenja donjih ekstremiteta, oslobaanja od taloenja i umotajte ramena da biste potpomogli dotok krvi u gornji
deo tela. Prohladno polivanje se vri sledeim redosledom:
u poetku mlaz usmerite na stopala pa na kolena, bedra, sto
mak, a tek posle toga na glavu. Takav redosled pomoi e
potiskivanje krvi nagore i unutra. Ako se pone obrnutim
redosledom, to jest od glave, tada e, obrnuto, krv otii iz
mozga i vi ete se loe oseati. Naravno, te preporuke se
odnose na starije, iscrpljenije osobe. Mladim, zdravim oso
bama to, takoe, nije na odmet da znaju.
3. Ishrana. U ishrani se pridravati uputstava za drugu
fazu Meseca. Manje jedite masnu hranu, nepoznatu i koja se
slabo vari. Organi za probavu hrane nisu tako snani kao u
Jangskim fazama, a gravitacija varira" gore-dole po orga
nizmu, naruavajui samim tim normalno prenoenje hrane
kroz eludano-crevni trakt. Eto odakle nastaju mnogobro
jni poremeaji probave hrane u toj fazi, a takoe ospe na
koi od nesvarene hrane. Upotreba Jangskih proizvoda u
poslednjoj treini te faze veoma je dobra; korisni su, takoe,
razliiti zaini, koji usmeravaju energiju organizma nagore,
potpomau zagrevanje organizma i razreivanje krvi.
4. Terapije ienja. One su posebno efikasne upravo u
toj fazi. Veoma uspeva ienje kroz kou pomou parnog
kupatila (saune). Raznovrsne komprese primenjene lokalno
privlaie na sebe svu neistou iz organizma i sa povreenih
del ova tela. U to vreme veoma je dobro oslobaati se manjih
(finih) neistoa, svodei ih na glinene kataplazije (obloge od
gline). Kao to je ranije istaknuto, to vreme posebno odgovara
za Sank-prakalanu i ienje klistirima. Ne dolazi sluajno
u to vreme do menstruacija kod ena - otvara se donji kanal
za ienje. To se, analogno, deava i sa mukarcima, ali ne
u tako ispoljenom obliku. Pomou tog kanala moe se bitno
poveati efikasnost ienja organizma. Na primer, dobro je
postupiti na sledei nain: pariti se u banji (sauni) i dopunski
posle toga vriti klistiranje sa ukuvanim urinom. Terapija sa
parom potpomae bolje odvajanje ljaka (neistoa), koje
se, shodno sili tee koja del uje u to vreme, nagomilavaju
ispod stomaka, a mikroklistiri sa 100 grama ukuvanog urina
izvanredno e dejstvovati na izbacivanju tih gadosti iz tela.
Postupajui na taj nain, vi ete dejstvovati zajedno sa priro
dom i postizati odline rezultate.
Taj period je povoljan za gladovanje. Energetika, koja
se kree iznutra prema vani, veoma odgovara gladovanju,
ienje koje dejstvuje nadole dopunski pojaava njegovo
dejstvo, a poto se ciklus odvija prema svom prirodnom kra
ju, to glad samo potpomae njegov bezbolni zavretak.
Za sprovoenje gladovanja, tanije uzdravanja od
hrane, povoljni su sledei dani: 23. - dan pokajanja, drugih
opratanja i posta; 26. dan - drugi dan ekadai" (neradni
dan), za vreme kojih se prema vedskim pisanjima poseb
no preporuuje uzdravanje od uzimanja hrane; zato ne
proputajte povoljnu mogunost koju vam daju ti dani. Nije
loe da se uzdrite od uzimanja hrane i 29. dana, da biste
pomogli organizmu da pree na novi ciklus. Ako ste odluili
da sprovedete ncdcljno gladovanje u tom periodu, tada
ga obavezno zavrite 29. dana lunarnog meseca, da bi se
poetak vae regeneracije poklopio sa poetkom ciklusa. U
tom sluaju e se procesi za obnavljanje organizma poduda
riti sa energetskom osnovom lunarnog ciklusa i odvijae se
mnogo bolje.
Dugotrajno gladovanje, ako ste se odluili na to, takoe
uskladite po rokovima sa lunarnim fazama. Praksa je poka
zala daje veoma teko otpoeti gladovanje u prvoj i treoj
fazi Meseca. Organizam punom snagom angauje Jangske
organe za preradu hrane, a zbog usmerenosti unutranjeg
toka na sabijanje, ienje organizma je oteano. Zato je
efekat krajnje minimalan, ak i pri sedmodnevnom glado
vanju. A neki ljudi tvrde da su celu nedelju imali potrebu za
jelom. Najbolja je za poetak dugotrajnog gladovanja druga
ili etvrta faza Meseca. Hranjiva veza se prekida mnogo
lake i bezbolnije, a ienje je mnogo efikasnije.
Kombinovanjem aktivne nedelje (vidite nedeljni ciklu
si") sa drugom ili etvrtom fazom lunarnog ciklusa postiu
se najbolji efekti pri gladovanju. Obnavljanje (regeneraciju)
uvek poinjite sa poetkom Jangske faze Meseca (prva i trea
faza lunarnog ciklusa). U to vreme prirodno se ukljuuju
organi za probavu hrane, aktivira se energija i obnavljanje
se vri samo od sebe. Zapamtite, zapoinjanje gladovanja
i izlazak iz njega u dane posebnih taaka je kontrain-
dikovano. Veina komplikacija i neprijatnosti deava se
tada kada dolazi do takve podudarnosti.
5. Upotreba trava. Svoj evrsnostte faze daje nam mogunost
uspene primene berbe trava za ienje organizma od ka
menja u bubrezima, mokranom i unom mehuru. Tako se
svojstva trava da drobe kamenje nadopunjuje sa irenjem or
ganizam, to zajedno pojaava efekte usitnjavanja kamena i
njegovog izbacivanja. Da biste iskoristili tu fazu lunarnog
ciklusa za izbacivanje razdrobljenog kamenja, treba shvatiti
sledee. Sila zajednike gravitacije Meseca, Sunca i Zemlje
u tom periodu je najvea kada se ovek nalazi sa suprotne
strane. Na taj nain, ako je Mesec (stari srp) bio u zenitu u
12 sati danju, tada e u 12 sati nou Mesec i Sunce upravo
biti ispod vas, sa druge strane. Zato terapiju izbacivanja ka
menja treba otpoeti na 1,5-2 sata pre nastupanja tog vre
mena. Sedite u kadu sa toplom vodom i pojaano ponite da
primenjujete sredstva za otkidanje i drobljenje kamena. Sve
to se u vama razdrobilo lako e izlaziti, bez ikakvih bolova
i spazmi.
U Jangskim fazama (prva i trea faza lunarnog ciklusa, kada
telo tei da se sabije i sve stoje dospelo u organizam ima ten
denciju da ide unutra" i da se tamo akumulira, preporuuje
se primena berbe lekovitih trava za izjednaavanje funkcija
organizma, nagomilavanje mikroelemenata i drugih koris
nih materija.
Vievekovno iskustvo astrologije pokazuje da je ljudi
ma roenim u jednom ili drugom znaku zodijaka potrebna
poveana koliina odreenih materija, i samoseutom sluaju
ovek osea potpuno zdrav. Sada, znajui da u prvoj i treoj
fazi lunarnog ciklusa dolazi do akumulacije raznovrsnih ma
terija u organizmu, mi moemo dopunski, pomou ishrane,
trava i tome slino, unositi u organizam nedostajue materi
je. Evo preporuka prema znacima zodijaka.
Ovan (21. marta - 19. aprila). Potreba za hranom koja
sadri fosfat kalijuma. Trave - goruica, aloja, beli luk
(enjak). Vitamini - A, B C; mikroelemenat - organsko
gvoe. Preporuljivi proizvodi - cvekla, jabuke (naroito
je dobra smesa svee isceenih sokova od cvekle i jabuka u
odnosu 1: 4), celer, argarepa, spana, orasi.
Bik (20. aprila-21. maja). Potreba organizma za hranom
koja sadri sulfat natrijuma. Trave - zova, alfija, kisel
jak (kiselo zelje). Vitamini - A i E; mikroelement - med.
Preporuljivi proizvodi - kupus, luk, cvekla, tikva (bunde
va); za one koji ive pored mora - morski plodovi.
Blizanci (22. maja - 21. juna). Potreba za hranom koja
sadri hlorid kalijuma. Trave - celer, hmelj, val eri Jana. Vita
mini - grupe B, C, E i D. Preporuljivi proizvodi - proklijalo
zrno, orasi, celer, kaj sije (naroito suene), sirevi i posno
meso.
Rak (22. juna - 21. jula). Potreba za hranom koja sadri
fluorid kalcijuma. Trave - rumarin, ugas {Nasturtium offi
cinale). Vitamini - B 2 , C, E. Preporuljivi proizvodi - lisnati
kupus, proklijalo zrno i hleb od njega, limun, suvo groe.
Lav (22. jula -21. avgusta). Potreba za hranom koja
sadri fosfat magnezij uma. Trave - kleka, aromatina rut-
vica, mirodija, perun. Vitamini - C i E. Mikroelemenat -
zlato. Preporuljivi proizvodi - kukuruz, jaja, plodovi mora,
salata, golubika (Vaccinium uliginosum).
Devica (22. avgusta - 22. septembra). Potreba za hranom
koja sadri sulfat kalijuma. Trave - cikorija, letnji ubar.
Vitamini grupe B. Mikroelemenat - organsko gvoe.
Preporuljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, salata
endivija (Cichorum Endivia), lenik.
Vaga (23. septembra - 22. oktobra). Potreba za hranom
koja sadri fosfornokiseli natrijum. Trave - ubar, ljubiica.
Vitamini - A i E. mikroelement - mangan. Preporuljivi
proizvodi - hleb od proklijalog zrna, jaja, riba, zelen, suva
smokva, agrumi.
korpija (23. oktobra - 21. novembra). Potreba za
hranom koja sadri sulfat kalcijuma. Trave - pelen, bazi
lika. Vitamini - grupe B, C i E. Mikroelemenat - organsko
gvoe. Preporuljivi proizvodi- pargla, rotkvica, ljive,
svee isceeni sokovi od cvekle sa jabukama.
Strelac (22. novembra - 21. decembra). Potreba za
hranom koja sadri dioksid silicijuma. Trave - alfija, slez,
crvena detelina. Vitamini - C i E. Mikroelemenat - kalaj
(kositar). Preporuljivi proizvodi- hleb od proklijalog zrna,
zelen od peruna, argarepa, pastrnjak, jetra.
J a r a c (22. decembra - 20. Januara). Potreba za hranom
koja sadri fosfornokiseli kalcijum. Vitamini - A, C i E.
Mikroelement - olovo. Trave - divizma (Verbascum thap-
sus). Preporuljive namirnice - soivo (lea), agrumi, jaja,
brokuli.
Vodolija (21. Januara-19. februara). Potreba za hranom
koja sadri hlorni natrijum. Trave - vrati, gavez. Vitamini
- C i E. Preporuljivi proizvodi - med, jabuke, tvrdi sir, li
mun, zelen od repe.
Ribe (20. februara - 20. marta). Potreba za hranom koja
sadri fosfat gvozda. Mikroelement - organski jod. Vitamini
E, D i C. Trave - morski kupus, apotekarski borac (Borago
officinalis). Preporuljiva hrana - krastavci, bobovi, badem
ili lenik, govea jetra.
Posebne preporuke u etvrtoj fazi lunarnog ciklusa: za
kontakte izmeu suprunika nepoeljan je 23. dan, a povo
ljan je 24. dan. Suzdrite se od bilo kojih energetskih gu
bitaka 28. i 29. dana lunarnog meseca. Sauvajte snagu za
uspean zaokret smera kretanja energije i tenosti u orga
nizmu, jer za gaenje najveeg prilivnog talasa organizmu je
potrebno i vie energije, nego u drugim posebnim takama.
Otuda - umerenost tih dana mora biti u svemu.
Nesposobnost organizma da se na vreme potini gravi
tacionim silama, da pree sa sabijanja na irenje, i obrnuto,
promena bujica (energije i tenosti) - dovodi do naglih i ve
likih neprijatnih posledica u dane posebnih taaka: 8, 15, 22.
i 29. dana lunarnog ciklusa. Vievekovna praksa tibetanske i
indijske medicine samo to potvruje. Teoretsko obrazloenje
tih nepovoljnih dana sa naune take gledita prvi put je za
iri krug italaca dao autor ove knjige.
 Sada, poznavajui sastavne delove vanijeg lunarnog
ciklusa, mi moemo izbei do 90% raznovrsnih greaka i ne
prijatnih (neugodnih) neuspeha u stvaranju vlastitog proc
esa leenja. Pridravati se neijih krutih instrukcija, propisa
predstavlja besmislicu. Prirodni lunarni ciklus - to je vaan
zakon ivota i ozdravljenja, ukoliko ga se pridravate vodi
vas prema stabilnom zdravlju i procvatu.
Primer. Sa sistemom ishrane i ienja organizma upo
znala sam se, proitavi lanke N. A. Semjonovoj. Od tada
je poeo moj entuzijazam: Breg, elton, Vostokov, atalova,
Knejp, Armstrong itd. Trudim se da sistemu pridruim svoje
poznanike.
Izvrila sam ienje organizma. Zdravlje mi je dobro
(imam 53 godine). Odavno se hranim pravilno i nikada
nisam gladna, bez naprezanja - takoe.
Mislim, da svako od nas mora da odradi svoje bolesti,
ivotne nedae, da shvati smisao svog ivota.
Svakog dana vebam gimnastiku prema Ni iju, itam
molitve, Jevanelje, idem u crkvu, venana sam sa svojim
muem. To jest vrsto verujem, da smo mi na Zemlju doli
po volji Boga i, kako kae moja mama - Ni jedna dlaka ne
otpada s oveka bez volje Boga".
GODINJI BIORITMOVI
Onaj koji hoe da zaslui stvarno i puno priznanje
u umetnosti teenja treba, pre svega, da ima u vidu
karakteristike godinjih doba ne samo zbog toga to
se ona razlikuju jedno od drugog, ve i zato to
svako od tih doba moe izazvati najrazliiti]e
posledice... Od atmosferskih pojava zavisi veoma
mnogo, jer se stanje organizma menja u skladu sa
naizmeninou godinjih doba.
Hipokrat
Zemlja se okree oko Sunca ne po krunici sa centrom
na Suncu, ve postoji ekscentrinost. Zato je poetkom
Januara Zemlja najvie pribliena Suncu, a poetkom jula
najudaljenija od njega. Kao rezultat toga, rastojanje izmeu
Zemlje i Sunca menja se tokom godine priblino za 4,8 mili-
ona kilometara. Otuda se menjaju i dva najvanija suneva
uticaja: gravitacioni i svetlosni, to jest Jang - teki i Jin -
laki. Na primer, godinje promene energije koja dospeva na
Zemlju u vidu toplote i svetlosti iznose 7%.
Uticaj osobina godinjih doba na organizam oveka
Imao sam tri dvorca: jedan za zimski boravak,
drugi - za letnji i trei - za kino godinje
doba. I u poslednjem sam boravio etiri kina
meseca ne izlazei.
Buda
 Do smene godinjih doba dolazi zbog promene koliine
energije koja dolazi od Sunca. U dane letnjeg solsticijuma
(suneve prekretnice, M) svetlosni dan je najdui i na
povrinu Zemlje pada maksimum suneve energije. U dane
zimskog solsticijuma, premda se Zemlja nalazi najblie
Suncu, ona je tako postavljena u odnosu na sunani snop,
da su dani najkrai i njena povrina dobij a minimum en
ergije. U dane prolene i zimske ravnodnevice, dani i noi
su izjednaeni. Koliina suneve energije koju Zemlja
dobij a srednje je veliine, izmeu maksimuma i minimuma,
to je najoptimalnije za ive organizme i aktivira njihovo
razmnoavanje.
Pored promene sunanog snopa koji dospeva na povrinu
Zemlje, menjaju se i drugi parametri koji zavise od njega:
vlanost, aerojonizacija, parcijalna gustina kiseonika i niz
drugih. Na primer, maksimum aerojona uoava se od av-
gusta do oktobra, minimum - od februara do marta. To se
odraava na aktivnost organa i sistema oveka. Poto plua
aktivno rade kada je u atmosferi mnogo aerojona, i njihova
najvea aktivnost se ispoljava ujesen. Parcijalna gustina kis
eonika najvea je zimi u Januaru, a minimalna - u junu-julu.
Te oscilacije se veoma odraavaju na rad celog organizma,
naroito bubrega. Oni su najaktivniji u zimskom periodu.
Drevni Indusi i Tibetanci su itavu godinu podelili na tri
godinja doba: Sluzi (Kapha), ui (Pitta) i Vetra (Vata).
Da biste bili zdravi i da biste se uspeno titili od nepovo
ljnih dej stava svakog godinjeg doba, propisuje se voenje
posebnog naina ivota, ishrana hranom sa odgovarajuim
ukusima, konzistencijom (gustinom) itd.
Godinje doba Sluzi karakterie se vlanou i sveinom, u poglavlju Individualna konstitucija oveka. U godinjem
tj. vlagom; godinje doba ui - toplotom i vlanou, a dobu ui zapara i vrelina nagomilavaju se u organizmu, a u
godinje doba Vetra je suprotnost dobu Sluzi, ono je suvo
i hladno. Poto se kod nas klimatski uslovi srednjeg pojasa
Rusije mnogo razlikuju od tibetskih i indijskih, uradio sam
prilog u zavisnosti od kolebanja temperature, vlanosti itd.
na naim geografskim irinama tokom godine. Kao rezultat
dobio sam sledei dijagram (slika 15).
Godinje doba Sluzi kod nas se javlja dva puta godinje
- u prolee i ujesen, pri emu drevnomski nazivi meseci
odgovaraju sutini prirodnih procesa. U prolee, u godinje
doba Sluzi spadaju sledei meseci: vodolija (april) sa obuh-
vatanjem manjeg dela protaljnika (mart) i travnja (maj).
Ujesen to su meseci: grjaznik (oktobar) i manji deo listo
pada (septembar) ipoluzimnika (novembar). Godinje doba
ui obuhvata itavo leto i manji deo prolea i jeseni. U
tom dobu temperatura je u plusu i dovoljno visoka - iznad
+10C. Sutinu tog godinjeg doba odraava mesec grozovik
(juli) - burno odvijanje atmosferskih procesa u prirodi.
Godinje doba Vetra obuhvata svu zimu: hnnirenj (decem
bar), prosinac (Januar) i Ijutenj (februar), a takoe obuhvata
deo poslednjeg meseca jeseni poluzimnika (novembra) i deo
prvog meseca prolea protaljnika (marta). Po pravilu, u tom
godinjem dobu temperatura je najnia u toku godine, suvo
je i vetrovito.
Svako od navedenih godinjih doba odlikuje se time to
se u periodu njegove aktivnosti karakteristike doba preno
se na organizam. Tako, pod uticaj em godinjeg doba Sluzi
hladnoa i sveina nagomilavaju se postepeno u organizmu i
poinju da ometaju njegovu normalnu ivotnu aktivnost. To
se ispoljava kroz niz patolokih simptoma, koji su opisani
godinjem dobu Vetra - hladnoa i suvoa. esto se deava
da sveina (vlanost) koju je organizam prethodno nagomi
lao u godinjem dobu Kapha prelazi u sledee godinje doba
- Pitta ili Vata, nadograujui se na nepovoljne akumu
lacije tih godinjih doba: vreline ili hladnoe. Kao rezultat
toga javljaju se sloena oboljenja, koja se mnogo tee lee.
Na primer, obina prehlada u prolee-leto komplikuje se u
vidu upale plua; prehlada ujesen-zimi ispoljava se u suvom
pleuritisu. Jer svi se simptomi meaju, a patogeni uzronici
sluzi, ui i suvoe (dehidracije) pojavljuju se na mestima
koja im nisu svojstvena.
Slika 15. - Dijagram godinjih doba
Sezona ui - leto. 1. Produava se podizanje tempera
ture to izaziva isparavanje vode. Samo isparavanje oduzima
deo toplote, a isparena voda se kondenzuje u oblake, koji ne
proputaju suneve zrake. Rezultat je da se sredinom perioda
ui odvija snaan energetski proces. 2. Na nivou fizikog
tela oveka to se ispoljava u vidu drhtavice i poremeaja
probave. 3. Rast biljaka se stabilizuje. 4. Sila tee Sunca je
najmanja, to izaziva smanjivanje" mase tela.
Sezona Sluzi - prolee. 1. Podizanjem temperature dola
zi do otapanja leda i stvaranja vode. U tom periodu je pro
hladno i svee. 2. Poinju da rastu biljke; proleno teranje
kod ivotinja. Najpovoljnije vreme za zaee. 3. U to vreme
javljaju se oboljenja izazvana prehladom, tj. prisutno je
prepobuivanje ivotnog principa SLUZI. 4. Gravitaciona
energija Sunca je uravnoteena.
Sezona Sluzi - jesen. 1. Sa zahlaenjem dolazi do zgu-
njavanj a vodenih para i padaju kie. U to vreme je prohladno
i svee. 2. Semena biljaka poinju da klijaju, sazreva druga
letina; jesenjsko teranje kod ivotinja. 3. Sklonost prema
prehladama. 4. Gravitaciona energija Sunca povoljna je za
ivot.
Sezona Vetra - zima. 1. Sa smanjenjem spoljanje
temperature dolazi do kristalizacije vode. Sve se sui od
vetra i hladnoe. 2. Prestaje aktivnost biljnog ivota. Orga
nizam oveka se nalazi u najnepovoljnijim spoljanjim us-
lovima. 3. Veoma jako skupljanje usled sunane gravitacije
i spoljanje hladnoe izaziva raznovrsne spazmove u orga
nizmu: iijasi, insulti, infarkti, ukoenost, teka pokretlji
vost itd. Deo oboljenja ispoljava se akutno u vidu naglog
podizanja telesne temperature.
Da bi se spreili tetni uticaji godinjih doba na orga
nizam oveka, narodna mudrost je ukazivala na pridravanje
sistema profil akti kih mera radi odstranjivanja iz organi
zma vika sluzi, ui i suvoe. Iz ega se sastoji taj sistem
profil akti kih mera?
 1. ienje organizma - Pana-karma" (pet dejstava)
ajurvedista; pet uputstava" Tibetanaca; sistem postova kod
slovenskih i muslimanskih naroda.
2. Voenje odreenog naina ivota u svakom godinjem
dobu - U godinjem dobu Sluzi, kada je sve okolo svee i
prohladno, treba iveti u toploj i suvoj prostoriji, stimuli sati
se na aktivni nain ivota, koji spreava nagomilavanje sluzi
u organizmu; u godinjem dobu ui, obrnuto, potrebno je
nalaziti se u prohladnoj, provetrenoj prostoriji, raspraivati
osveavajue aromate, fiziki se mnogo ne zamarati; u
godinjem dobu Vetra, kada je suvo i hladno, treba se gre-
jati pored vatre, poseivati parno kupatilo (saunu), trljati
telo uljem (maslinovim ili pretopljenim maslacom), da or
ganizam ne dehidrira i da sauva toplotu.
Uzimanje odreene hrane - U godinjem dobu Sluzi
treba uzimati suvu, toplu hranu, zainjenu zagrevajuim
zainima, koji spreavaju nagomilavanje sluzi u organizmu
oveka; u godinjem dobu ui - prohladna, vodnjikava
hrana, bez zaina, kiselog ukusa, koja pomae organizmu da
sauva vlagu i spreava njegovo pregrevanje; u godinjem
dobu Vetra - vrua, vodnjikava, masna hrana, zainjena
zagrevajuim zainima, na primer, jak bor (orba sa cve-
klom i ostalim povrem) ili supa, slanina sa senfom itd.,
koji ne dozvoljavaju organizmu da se ohladi i izgubi vlagu.
Naravno, to su najprostiji saveti u ishrani, koje omoguavaju
da se jednostavno suprotstavite tetnim uticajima godinjih
doba.
Veoma je vano znalaki izvravati sve preporuke za
ozdravljenje u skladu sa godinjim dobima. ovek, koji
usaglaava svoj ivot s bioritmovima Prirode, dobij a
ogromne prednosti u produenju ivota, stvaralatva i samo-
realizacije.
AKTIVNOST ORGANA I FUNKCIJA
OVEJEG ORGANIZMA PREMA
GODINJIM DOBIMA
Zbog promene dnevnog i nonog vremenskog intervala
(to jest pristizanja odreene koliine suneve energije) i de-
jstva sile tee Sunce - Zemlja - Mesec, godinja doba ispol-
j avaj u bitan uticaj na aktivnost 12 energetskih kanala, a kroz
njih na funkcionisanje organa vezanih za njih. Tako, stoje
dui svetlosni deo dana, tim je jai rad kanala (i organa ve
zanih za njih) koji rade" u to vreme. Stoje dua no, tim
snanije rade" kanali tamnog doba dana. Savremena me
dicina statistiki potvruje prisustvo te injenice bez opisiv
anja mehanizma uticaja. Tako, do prekida rada srca (infarkta)
najee dolazi u Januaru nou; vrhunac infarkta miokarda
javlja se u periodu od kasne jeseni do zime, a minimum na
vedene patologije javlja se u avgustu-septembru. Prema po
dacima duodenoskopije, upalne promene na sluzokoi pro-
bavnog trakta najmanje su leti i poetkom jeseni, a najvee
zimi i poetkom prolea. Teina novoroenadi je najvea
(3040 - 3120 grama) u januaru, februaru, martu; u junu,
julu, avgustu - najmanja (1940 - 3060 grama). Prisustvo
navedenih fenomena objanjava se:
a) oscilacijama snopa suneve energije i
b) oscilacijama gravitacionog uticaja Sunca.
Razmotrimo sluaj infarkta miokarda u januaru. U to
vreme (nou) na oveka deluje najvea sabijajua gravita
ciona energija Sunca, Zemlje, a ako je mlad Mesec, tada i
Meseca. Kao rezultat toga, kod oveka sa tkivima ogrubelim
od neistoa gubi se elastinost miia, i oni se prosto kidaju
pod dejstvom krvnog pritiska ili spreavaju kvalitetan protok
krvi, a kao rezultat toga dolazi do odumiranja dela sranog
miia. Ta oboljenja su minimalna leti, zato to su tkiva
maksimalno rairena i nema nikakvih prepreka za kvalitetan
krvotok.
Raanje dece sa najveom teinom zimi moe se objasniti
sa postepeno narastajuom gravitacijom ploda, koju spolja
potpomae suneva gravitacija koja je u porastu. Kao rezul
tat tog zajednikog dejstva gravitaciono polje deteta moe
oko sebe da zadrava vie materija nego leti, kada je gravi
tacija Sunca minimalna. Ve na osnovu tih pojava godinjih
doba mogu se izvesti odline praktine preporuke. Na pri
mer, enama iji su kanali za raanje uski, uska karlica itd.,
moe se preporuiti da raaju decu leti, a onima koje raaju
decu male teine - da planiraju raanje sredinom zime.
U ud-i" nalazi se sledei opis aktivnosti organa u
razliitim godinjim dobima:
Tri prolena meseca - sezona rasta trava, drvea, sokova
iz drvea i bujanja pupoljaka.
Rta-ba, Nag-po reguliu vreme.
U toj sezoni poinju da pevaju eve.
Sedamdeset dva dana drvo - jetra pojaava svoj puis;
Kao glas eve, on je tanan i napregnut.
Preostalih osamnaest dana pojaan je puis zemlje - sle-
zine.
U tri letnja meseca otvara se lie, poinju kie.
Sa-ga, Sion, hu-stod reguliu vreme.
uje se pevanje kukavice - carice pernatih.
Sedamdeset dva dana vatra - srce pojaava svoj puis;
Kao glas kukavice, on je pun i otegnut.
Preostalih osamnaest dana pojaan je puis zemlje - sle-
zine.
Tri jesenja meseca - sezona sazrevanja itarica, plodova.
Gro-bin, Khurums-stod, Dbjub reguliu vreme.
U vazduhu se uje um krila ptice ur-ba.
Sedamdeset dva dana gvoe - plua pojaavaju svoj
puis;
Kao glas ptice bied-po, on je kratak i estok (odsean).
U preostalih osamnaest dana bije puis zemlje - slezine.
Tri zimska meseca - sezona zamrzavanja tla i vode.
Smin-drug, Mgo, Rgjal reguliu vreme.
U vazduhu odjekuje rika crnih jelena.
Sedamdeset dva dana voda - bubrezi pojaava svoj puis;
Kao glas ptice mthing-ril, on je mekan, monoton.
Preostlih osamnaest dana pojaan je puis Zemlje - sle
zine."
U tom poetinom obliku sadri se glavna tajna svemira
(vasione), a upravo i redosled stvaranja osnove celogpros
transtva i cirkulacija energije u tom prostranstvu. Ukratko
u opisati taj redosled:
1. Cetverodimenzionalniprostor.
Osnovu etverodimenzionalnog prostora predstavlja rav-
nostrana etvorostrana piramida. Napravite tu piramidu od
ravnog crtea (slika 16 pod a). Kao rezultat toga dobiete
piramidu prikazanu na crteu 16 pod b.

Slika 16. - Osnova etverodimenzionalnog prostora
2. Sada na stranicama te piramide napravite po jo jednu
istu takvu piramidu. Kao rezultat takve konstrukcije dob i ete
figuru koja se sastoji od pet jednakih piramida, u ijem cen
tru se nalazi prva piramida kao osnova. Prema tome, central
na piramida je upravo primarni elemenat zemlja - koja pred
stavlja temelj (osnovu) i nalazi se u centru, a na stranicama
- etiri druge piramide: drvo, vatra, metal i voda. Grafiki,
na ravnoj povrini to se prikazuje kao na slici 16.
Ali zapreminska konstrukcija, kao to sam naveo, sadri
mnogo vie informacija. Figura, koja se sastoji od pet pirami
da, omoguava da se shvati Veza pet primarnih elemenata,
dvanaest kanala, osam posebnih (akumulirajuih) kanala,
vreme rada svakog primarnog elementa, a takoe organa ve
zanih za primarne elemente. Na toj figuri nalazi se 12 strani
ca, tj. kanala, kroz koje cirkulie energija, osam uglova na
kojima se ta energija prikuplja (tj. udesnih meridijana");
jedna piramida sastoji se od 720 (etiri trougla pomnoeno
sa 180) - eto odakle se dobij a broj 72; broj piramida - pet.
To je u celini 360. Zato u takvoj figuri energija cirkulie
na sledei nain: obilazi etiri stranice jedne piramide (na
primer, drvo) za 72 dana; prolazi kroz jednu stranicu cen
tralne piramide (zemlja) za 18 dana i ulazi u sledeu pirami
du (vatra), cirkuliui po njoj takoe 72 dana i tako dalje. U
Kalagiji" se razmatra pitanje o povezanosti prostranstva i
energije koja cirkulie u njemu, ali u tako komplikovanom
obliku, da se postavlja pitanje o tanosti izvora i verodosto-
jnosti informacije. Bez dobrog objanjenja (komentara) ta
knjiga e predstavljati gomilu papira na ijim se koricama
nalazi nepoznati amblem.
Eto tako, oveji organizam kao prostorna tvorevina
sainjen je po tom istom principu (princip ili zakon slinosti),
i u njemu isto tako cirkulie energija, a unosi je" ujedan ili
drugi primarni elemenat" gravitaciona energija. Leti ona
vue centar tee naeg tela nagore (jug) - aktivira srce (bije
puis); zimi vue nadole (sever) - aktivira bubrege; u prolee
vue udesno (istok) - aktivira jetru i, na kraju, ujesen vue
ulevo (zapad) - aktivira plua. U intervalima (nakon 72
dana aktivnosti jednog ili drugog primarnog elementa" i
za njega vezanog organa) po 18 dana ona, prolazei kroz
centar, aktivira slezinu (pankreas i eludac).
Ta teoretska pretpostavka predstavlja uputstvo kako i ta
da radimo u periodima aktivnosti srca, plua, slezine, jetre i
bubrega, a od ega da se suzdravamo.
Prvo emo konkretno razmotriti kako otkrivati periode
aktivnosti organa tokom godine. Za to je potrebno da se ko
ristite istonjakim kalendarom. Poetak godine kod njih
varira od 20. januara do 20. februara i povezuje se sa mla
dim Mesecom, kada Sunce ulazi u sazvee Vodolija. Evo
datuma nastupanja Nove godine u istonjakom stilu: 1999.
godina - 16. februara; 2000. godina - 5. februara; 2001.
godina - 24. Januara. Od tih datuma raunajte 72 dana ak-
tivnost drveta - jetre; dodajte tome 18 dana aktivnosti zem
lje - slezine i tako dalje. Na primer, evo kako je raspodeljena
aktivnost organa u 2001. godini:
Bubrezi i mokrani mehur. Aktivni su od 1. do 11. janu
ara.
Slezina, pankreas i eludac. Aktivni su od 12. do 24.
j anuara.
Jetra i una kesa Aktivni su od 24. Januara do 5. aprila.
Slezina, pankreas i eludac. Aktivni su od 6. do 23. aprila.
Srce i tanko crevo. Aktivni su od 24. aprila do 4. jula.
Slezina, pankreas i eludac. Aktivni su od 5. aprila do 22
jula.
Plua i debelo crevo. Aktivni su od 23. jula do 2. oktobra.
Slezina, pankreas i eludac. Aktivni su od 3. do 20. ok
tobra.
Bubrezi i mokrani mehur. Aktivni su od 21. oktobra do
31. decembra.
Kao dopunu mojim knjigama ja svake godine posebno
izdaj em kalendar pod nazivom Lunarni kalendar za 200...
godinu. Koristite te kalendare.
Praktine preporuke:
1. Najpovoljnije vreme za leenje bilo kog organa - to je
vreme njegove najvee aktivnosti tokom godine.
2. Profilaktiki odravajte svoje slabe organe u periodima
slabe aktivnosti. Na primer, srce odravajte zimi, bubrege
- leti, jetru - ujesen, plua - u prolee.
3. ienje ili obnavljanje (regeneraciju) organa vrite u radila sam kao profesor istorije u srednjoj koli.
njihovom najaktivnijem periodu. Za jetru je to prolee, za
srce - leto, za bubrege - zima, za plua - jesen, za eludac
- meusezona.
4. Nikada ne stimuliite po prirodi jak organ, jer e, po
zakonu antagonizma, on jo vie guiti suprotni slabi organ.
Na primer, stimulacija bubrega zima jo vie gui srce i obr
nuto, stimulacija srca leti jo vie gui slabe bubrege. To isto
se odnosi na jetru i plua.
Pristupajui obnavljanju organa, treba izabrati vreme koje
je najpovoljnije za to (za srce - leto itd.). Lino vam savetu-
jem da primenjujete sledei redosled za kvalitetno obnavl
janje jednog ili drugog organa:
1. Kapitalno oistite svoj organizam. Bez toga, bez obzira
na to o emu se radi, raunajte daje kvalitetno obnavljanje
potpuno beskorisno. Kako istiti organizam opisano je u
knjizi ienje organizma" istog autora.
2. Izaberite povoljan godinji period; uskladite ga sa
Jangskom fazom lunarnog meseca (I ili III); pristupite samoj
terapiji za vreme maksimalne aktivnosti organa kojeg elite
da obnovite. Drugim recima, vi morate svesno da uskladite
tri faktora najvee aktivnosti: godinje, mesene i dnevne.
Tek tada e vam sve poi kao po maslu.
Ukoliko ne budete prilagoavali svoj nain ivota u skla
du s bioritmovima, tada ete brzo izbaciti svoj organizam iz
stroja.
Primer. Primenjujem urinoterapiju godinu i 4 meseca.
Uspesi su sledei: oslobodila sam se hroninog hol eci titi sa,
hroninog gastritisa sa smanjenom kiselinom, hroninog
kolitisa i hemoroida. Roena sam 1939. godine, penzioner,
Oistila sam creva od ljake prvo obinim urinom, a za
tim ukuvanim. Posle 2 meseca osulo mi se celo telo, poela
sam da gladujem jednom nedeljno po 24 sata. Meutim osip
se zadrao vie od tri meseca. Razmiljala sam da prekinem
sa manipulacijom mokraom, ali sam odluila da oistim
jetru. Posle ienja jetre ospe su nestale i poboljalo se
samooseanje. Od marta do jula 5 puta sam istila jetru i 2
puta debelo crevo (u februaru i avgustu) ank-prakalanom.
U desnom bubregu izdrobio mi se kamen, ostali su sitni
parii, tj. pesak. Sada se oseam mnogo bolje, nego kada
sam imala 40 godina ivota, bez preuveliavanja".
SAVLADAVANJE KRIZA
OZDRAVLJENJA - PETA
ZAPOVEST ZDRAVLJA
Jedne bolesti se tiho, neprimctno potkradaju (unjaju) u
organizam i postepeno, malo-pomalo ga osvajaju.
Druge drsko (na silu) prodiru i odmah se ponaaju
kao domaica. Izbaciti napolje te goste" nije tako
jednostavno. Osetivi gonjenje, one se smiruju,
skrivaju, ine se na izgled kao da su se predale.
U stvari one samo ekaju da se organizam opusti,
da bi sa dvostrukom snagom razruile organizam.
Samo odluna i planska dejstva primoravaju ih da
napuste telo. Ali pre nego to odu, one biju poslednju
bitku. Samo taj, ko izdri tu bitku, isteruje bolest -
zauvek.
Pouka Genee

Data tema bila je bela mrlja" na karti" procesa ozdrav

ljenja. Neke napomene o krizama ienja i ozdravljenja
ponekad se susreu u popularnoj medicinskoj literaturi.
Meutim kada se ovek u praksi sukobi s tom pojavom,
kada se odjednom iz neobjanjivih razloga zdravlje naglo
pogora, podigne se telesna temperatura, poinje da obilno
tee iz nosa itd., kod oveka se pojave razne misli. Najee
su sledee: Dakle, neke bolesti sam izleio. Bilo je potpu
no podnoljivo, a postalo je veoma loe". ovek se obraa
za pomo lekarima, koji grde njega i naine leenja, a zatim
ga lece" svojim oprobanim sredstvima. Kada prou kroz
takvo iskustvo leenja" veina ljudi prekida sa svakim
pokuajima samoozdravljenja.
S obzirom, da pristupamo razmatranju veoma jakih sred
stava za leenje, koji izazivaju snane i nagle promene u or
ganizmu, pojava raznih kriza kao rezultata takvih dej stava
je neizbena. Kada prebrodite takvu krizu, vi se podiete na
novi nivo ozdravljenja (leenja).
Da bi se znalaki borili s tom pojavom i da je se ne bi
plaili, treba znati uzroke i fiziologiju kriza. Znalaka
primena terapija, variranje optereenja, a najvanije, pret
hodno ienje organizma pomoi e vam da, ukoliko ne
izbegnete krize, znatno smanjite njihovu snagu.
Sve krize mogu se klasifikovati u tri velike grupe: krize
ienja, leenja i energetske krize. Razmotrimo ih tim re-
dosledom sa svim njihovim osobenostima.
KRIZE IENJA
Ni za koga nije tajna da mi ivimo u otrovanom svetu.
Vazduh je veoma zagaen. Tako se oko 60 tona praine
svakog meseca obruava na svaku kvadratnu milju (milja
= 1609 metara) grada Njujorka. Pijemo hlorisanu vodu i
sa njom pripremamo hranu. Zemlja je zatrovana miner
alnim ubrivima, povre - pesticidima. Hranljive namir
nice su rafinirane, sadre u sebi sve mogue dodatke i vie
podseaju na hemijski, nego na prirodni produkt. Rezul
tat je da se u svakoj eliji naeg organizma nagomilava
mnotvo tetnih materija za organizam. Sistemi organizma
za izluivanje rade maksimalno. Tu dodajte slabo pokretan
(neaktivan) nain ivota i shvatiete, u kakvo se blato pret
vara oveji organizam.
Kada ovek poinje da se aktivno kree, pravilno die,
gladuje, elici se, sva ljaka, ugurana" u skrovite uglove
organizma, poinje da se pokree. Ona kao lavina dospeva
u krv, menjajui njene fizioloke konstante. Samo to izazi
va napade slabosti (nemoi), mlitavosti, opte boleljivosti
i podie telesnu temperaturu. Organi za luenje ne uspe-
vaju da izbace ljaku i otrove iz krvotoka. Ukljuuju se svi
organi za luenje: bubrezi, nosna duplja, eludano-crevni
trakt, koa. Rezultat je da je mokraa mutna, zagaena,
javljaju se bolovi u bubrezima i mokranoj beici. Stolica
postaje retka, bolovi u stomaku. Javljaju se obilna luenja iz
nosa, kao kod gripa. Koa se prekriva ospama, miteserima,
pa i furunkulima (irevima). To je veoma neprijatno, a u ne
kim sluajevima ak opasno po ivot. Upravo zbog toga sva
sredstva za leenje koja imaju jako dejstvo treba da se prvo
primenjuju u manjim dozama i poeljno je posle terapija
ienja (posebno posle ienja jetre). Po pravilu, posle
izbacivanja porcije" ljake zdravlje se naglo poboljava,
osea se priliv snage. Evo kako Pol Breg opisuje krizu
ienja kod sebe:
Jednom prilikom, kada sam gladovao 21 dan, devet
naestog dana sam osetio jake bolove u mokranoj beici,
posebno neprijatne pri mokrenju. Dao sam mokrau na
analizu i ispostavilo se, d a j e ona prezasiena DDT i dru
gim toksinima. Kada su ti otrovi izali iz mene, osetio sam
ogromni priliv snage. Beonjae mojih oiju postale su bele
kao sneg, a koa je poprimila prijatnu boju".
Povraanje i toksikoze kod trudnica ukazuju na proces
ienja. Jer se, prema prirodnim zakonima, novi ivot
moe kvalitetno razvijati samo u istom organizmu. ene
sa istim organizmom nemaju nikakvih neprijatnosti za
vreme trudnoe. Meutim poto sada svako u sebi sadri
neistoe, to se navedene pojave uoavaju svugde i lekari
ih smatraju kao normalne".
Za koji vremenski period se mogu uoiti krize ienja?
S obzirom da do odstranjivanja ljake iz organizma dola
zi po slojevima i postepeno (ona se prvo ispira sa mesta
taloenja, nagomilava se oko organa za luenje i, na kraju,
izbacuje se napolje), proces ienja je vremenski veoma
otegnut. Zato budite strpljivi, posebno ljudi, koji su ranije
koristili hemijske preparate. Krize ienja mogu nastupiti
tokom prvih 3-8 godina sprovoenja programa leenja.
Primena terapija ienja, stroga ishrana, elienje, tranje
itd. znatno skrauju te rokove. Neredovnost, neurednost u
sprovoenju mera leenja, ne pridravanje pravila ishrane,
obrnuto, znatno produavaju rokove, a u nekim sluajevima
uopte ne postiete eljene rezultate.
Obratimo se ponovo pounom iskustvu Pola Brega: Moj
organizam je bio toliko zatrovan, zbog toga to sam kao
dete bukvalno preboleo sve deje bolesti: zaunjake, male
bogJine, veliki kaalj. Moete izgovoriti bilo koje deje
oboljenje i neete pogreiti: bolovao sam od toga. Za svo
to vreme primao sam velike koliine lekova pod nazivom
kalomelj", koji su u sebi sadravali ivu. Obnovivi zdrav
lje u sanatorijumu doktora Avgusta Roljea, pristupio sam
vlastitom programu redovnog gladovanja. To je trajalo pet
godina.
Jednom prilikom zapoeo sam desetodnevno gladovanje
i tu se desilo udo. Odjednom su se javili strani bolovi u
elucu, takvo neto mi se u ivotu nije nikada desilo. Uz
velike napore uspeo sam da doem do obale, povraao, a
zatim sam osetio, kako je iz mene izala treina oljice ive
iz kalomelja", koji sam uzimao u detinjstvu. Taj sluaj
je naglo promenio moje fiziko stanje. Od tog dana sam,
konano, saznao staje to predivno zdravlje. Moja ivotna
snaga je znatno porasla kao rezultat pridravanja programa
ishrane prirodnom ivom hranom, gladovanja i korienja
svih sila prirode, kao to su sve vazduh, sunce, fizike
vebe i kupanje. Ubeen sam, da sam tih godina odstranio
ostatke mnogih lekova, kojima su leili moja deja oboljen
ja". (Citati su uzeti iz knjige P. Brega udo gladovanja, M.:
Mlada garda, 1990).
Primer. Ve je druga godina kako se leim prema Vaim
knjigama. Za prvih pola godine, poteno reeno, vaskrsnuo
sam. Boleli su me zglobovi, izvrtale noge, esti grevi,
koili su mi se zglobovi na rukama i nogama. Raspadao
sam se. Dijabetes, reumatizam, ekcem, pomalo psorijaza,
gljivina oboljenja - to me je sve praktino ostavilo na
miru; postao sam neumoran u plesanju, naglo se poveao
moj ivotni tonus...
Dva puta sam istio jetru. ienje je bilo veoma suro
vo.
Uvee me je malo proteralo, a ujutro, priblino od 4 sata i
do 7 sati, stezalo me je i cedilo (proterivalo) skoro neprekid
no. Bio sam zaprepaen time. Iz mene je teklo neprekidno
- i braon, i crno, i pahuljice, i neki komadii su izlazili. Za
nedelju dana smrao sam 12 kilograma. Drugo ienje ura
dio sam u novembru. Efekat je bio mnogo skromniji".
 KRIZE LEENJA
Krize leenja imaju neto drugaiju prirodu, iako jako
podseaju na prethodne - krize ienja. Pristupivi
sprovoenju programa ozdravljenja, postepeno ete
poboljavati svoje zdravlje. Porastom unutranje energije u
organizmu doi e do izjednaavanja svih procesa. Jer boles
ti, koje su nastale u organizmu, naruavaju razmenu materi
ja, energije, naruavaju unutranji sklad skoro do elijskog
nivoa. Narasla snaga organizma postepeno normalizuje sve
funkcije, odstranjuje patogena arita. Ukoliko odjednom,
neoekivano, na fonu opteg dobrog samooseanja doe
do pogoranja zdravlja, to jest neto slino pojavi prethod
nih oboljenja, ali samo obrnuto - njihov izlazak iz tela.
Covek moe misliti, da se davno oslobodio tih oboljenja,
ali u stvarnosti tragovi" bolesti ostaju u organizmu i samo
se sada ispoljavaju kroz pogoranje, da bi zauvek nestali.
Neka oboljenja mogu proi odmah, a druga - posle 5, 10 i
vie godina.
Proces ozdravljenja obino se odvija obrnutim putem u
odnosu na nastanak bolesti, samo 10 puta bre. Na primer,
ukoliko je bila pneumonija, kriza ozdravljenja moe biti
propraena temperaturom do 40 C. Ali sada to nije upala,
ve antiupala. U pluima se resorbuje skleroza. To moe
da traje od 1 do 8 dana. Za to vreme usled poviene tem
perature ubrzavaju se procesi razmene, produkuje se vie
antitela. Uopte, poviena temperatura ukazuje na aktivi
ranje zatitnih sila i uspean tok procesa ozdravljenja. Uko
liko se temperatura suzbije lekovima, time se onemoguava
prirodni proces ozdravljenja, a u nizu sluajeva moe
doi i do smrtnog ishoda. To odlino zna doktor Butejko.
Poviena temperatura do 40 C potpuno je dozvoljena, a do
41 C ve je opasno. Zbog toga visoku temperaturu gase"
estim polivanjem hladnom vodom - 515 puta dnevno i
ee. Rezultat je da sve prolazi bez komplikacija. Potpu
no je prirodno, da ete imati i glavobolju, i bolove u svim
zglobovima i miiima (posebno na mestima preloma).
Goree" dlanovi i stopala nogu, obilno e tei znoj, suze,
sluz. Oseae se gubitak snage, jer se sva energija troi na
izbacivanje bolesti.
U zavisnosti od oblika bolesti ispoljava se i vlastita simp-
tomatika kriza ozdravljenja. Kod astmatiara u poetku
izlazi crna sluz, zatim uta i, na kraju, penuava, koja ukazu
je na konani izlazak bolesti i ienje plua. Kod oboljenja
eludano-crevnog trakta i jetre javlja se povraanje, koje
moe da traje do 6 sati. Masa koja se povraa takoe moe
imati oblik crnih pahuljica. Uestalo je mokrenje. Mokraa
poprima boju crepa, zelenu boju, s neprijatnim mirisom.
Pljuvaka je gusta i lepljiva, s neprijatnim mirisom. Uestala
je stolica, poinje proliv. Takoe mogu izlaziti crna, kao ka
tran, pranjenja (isti se jetra). Izbacivanje crnila ukazuje da
je organizam otrgnuo patogeni uzrok. Moe se iskaljavati
sluz s krvlju ili da ide krv iz nosa. Takve pojave mogu da
traju jedan dan, dva, tri, nedelju. Sve je to - kriza ienja,
sve je to - burni izlazak bolesti iz organizma. To treba znati,
pozdraviti, trpeti. Kod blae obolelih ljudi do takvog jakog
ispoljavanja moe i da ne doe. Kod srednje obolelih ljudi
sve reakcije su ublaene: preznoje se, zaboli ih glava, miii,
protera ih, mokraa odjednom postane mutna - i to je sve.
Meutim to je bolest bila tea, tim su jasnije sve reakcije
ozdravljenja. Ni u kom sluaju ne prekidajte program oz
dravljenja, dovedite posao do kraja - likvidirajte bolest.
 Primer. Apotekar sam, magistar farmaceutskih nau
ka, glavni sam nauni saradnik u Moskovskoj Medicins
koj akademiji I. M. Seenova. Na put prema Vaim ra
dovima ukazala mi je drugarica, kolega sa posla. Uzgred
budi reeno, zahvaljujui Vaim knjigama ona je vie od
godinu i po dana zdrava, nije popila ni jednu tabletu, iako
je ona nasledni hipertoniar (od 14. godine ivota boluje),
dijabetiar; u detinjstvu je prebolela pielonefritis. Posledn-
jih 15-20 godina, iznosei njene rei, ivela je u zagrljaju
s lavoriem-noom". Stalne glavobolje, hipertonine krize
jedna za drugom; tablete je gutala pregrtima - i tako dan za
danom. Evidentirali su je kao dijabetiara. Nije sve prolo
bez tragova. Prema njenim recima, ona se tako oseala do
25. godine ivota (sada ima 44).
U mom sluaju ienje organizma posle 2 meseca dalo
je vidne rezultate. Zbog toga sam promenila svoj nain
ivota za 180 C. Posle 2 nedelje imala sam prvu krizu
- teka angina s visokom temperaturom. Zbunila sam se i
nisam shvatila, daje to kriza. Poetkom oktobra poela sam
da primenjujem urinoterapiju prema potpunom programu.
Sredinom oktobra - druga kriza: ponovo angina, ali sam
ve drugog dana bila zdrava i do dananjeg dana nije bilo ni
jednog recidiva (vie od godinu dana!).
Kontrastno tui ranj e izazvaloj eupalu koe na gol enj aama
(veliine dlana): bol, svrab, ali sam produila da se tuiram.
Na upaljena mesta stavljala sam obloge s ukuvanim urinom
do jedne etvrtine prvobitne zapremine. Posle 4 meseca sve
se normalizovalo (izala je gadost).
Skoro za godinu i po dana uradila sam 7 kura ienja
creva, 6 ienja jetre (dve od njih nisu uspele). Od marta
1995. godine primenjujem jednodnevna gladovanja 2 puta
meseno (povoljnim danima). Oseam se obnovljenom, la
kom, pokretnom, kao u 25-30. godini ivota, a imam 57
godina. Drhtavica mi je prola. U kui sam zimi odevena
skoro kao leti".
Kada savladate te krize, ubediete se d a j e prirodno oz
dravljenje - najbolje. Bi ete tvorac svog zdravlja, verujte
u svoju snagu i razum. Vai lini napori, uloeni u borbu
protiv bolesti, obogatie vas iskustvom i duhovno oeliiti.
Leenje hemijskim preparatima, leenje kod ekstrasensa i
druge sline seanse uinie vas zavisnim, bezvoljnim lju
dima.
ENERGETSKE KRIZE
U energetske krize moe se svrstati niz specifinih po
java, koje se javljaju u organizmu pri dostizanju odreenog
nivoa uvebanosti. U te pojave u prvom redu spadaju bles-
ci", kao od udara elektrine struje, i spontani pokreti u vidu
manjih, pojedinanih trzaja, razliitih po snazi, i velikih,
sloenih (komplikovanih), usled kojih ovek moe da se
grevito bije, tri, skae, plae, smeje se itd.
Uzrok te pojave je prost. Kao rezultat redovnih vebanja
znatno se pojaava cirkulacija kroz energetske kanale. U
tim delovima organizma, gde postoji arite bolesti, kanali
su, po pravilu, neprohodni ili teko prohodni. Narasli prili-
vni talas" energije udara u mesto takvog zapuenja (to jest
patogeno arite), to izaziva spontane pokrete: trzaje, kon-
vulzije, skokove, smeh itd. Usled toga kanali postaju pro
hodni (to se ne deava odjednom), i bolest se isteruje.
 Kada se takav proboj" kanala javlja u predelu glave
(esto za vreme gladovanja, disanja), u tom trenutku ovek
osea blesak" u glavi, kao pranjenje munje.
Kada su energetski kanali zapueni na delovima tela is
pod pojasa (o emu govore artritisi, oduzetost donjih eks
tremiteta i tako dalje), udar energije u epove" ispoljava se
kao elja da hodate na petama ili vrhovima prstiju, da trite
ili skaete. Ukoliko su zapueni gornji kanali (vrata, trupa),
tada ovek vrti glavom, pravi naklone, vrti ramenima i vri
niz drugih pokreta.
Neki ljudi plau. To je rezultat toga, to u jetri postoji
zastoj - zaepljenje kanala jetre. To se uoava kod obolelih
od hepatitisa posle napada gneva, koji je izazvao energet
ski poremeaj funkcije jetre. U trenutku prolaska energije
kroz to zaepljenje spontano se javlja napad plaa. Drugi
ljudi ele da se smeju. Radost i smeh - ispoljavanje sranih
oseaj a, koji ukazuju na to, da su razliite vrste energije
(na primer, hranljiva, zatitna itd.) na kraju poele slobodno
cirkulisati, jer su meusobno regulisane. To je spoljanji
znak resorpcije zaepljenja, odlaska bolesti i nastupanja
dugo oekivanog zdravlja.
Neki ljudi imaju elju da gledaju u Mesec, drugi - u Sunce
ili vatru. Kada se u organizmu osea nedostatak Jinske,
stvaralake energije, koja je usmerena na nagomilavanje
rezervi, ovek instinktivno gleda u Mesec. Kada se osea
nedostatak Jangske, aktivne energije, koja daje toplotu i
aktivira sve procese u organizmu, ovek voli da posmatra
Sunce ili vatru. To nije nita drugo, nego samopothranjivan-
je, koje jo jednom potvruje povezanost oveka s Priro
dom. Drevni mudraci su veoma davno uoili sposobnost
oveka da dobija energiju kroz oi, kao i daje zrai. Savre-
mena istraivanja samo su potvrdila tu injenicu.
Primer. Ve drugu godinu leim se prema Vaim
knjigama, i radiu to uvek, svaki dan zahvaljujui Gospodu
i Vama. Nauili ste me da ivim iz zahvalnosti i da sluim
ljudima, to jest pravoj srei. (Sline promene su veoma retke
u svesti ljudi i govore o dobroj vezi oveka s Prirodom, Bo
gom. )
Sada o svojim rezultatima i gleditima. Posle istovre
menog ienja spoljanjih manifestacija ivota i fizikog
tela oseam veliki priliv energije, ponekad ak ne znama,
ta da radim s njom; tada je predajem Bogu sa sledeim mo
litvama: Moda je nekome sada loe, ja u sa zadovoljst
vom podeliti svoju energiju, a kada meni bude loe, moliu
za pomo". (To je rezultat pravilnog pristupa - istovremeno
ienje spoljanjih manifestacija i tela.)
Veoma sam Vam zahvalna za knjigu o seksualnim prob
lemima ena i mukaraca; tek kada sam proitala tu knjigu
postala sam prava ena. Takve oseaje nisam imala ranije,
a ve imam 40 godina. Ushienje i radost su neobini! (Re
je o mojoj knjizi Ljubav i zdravlje. Moj naziv te knjige je
Male tajne velikog seksa. Ispostavlja se, da mnogi ljudi ne
znaju kako da prue sebi i drugima seksualnu radost i da
pri tom razmenjuju energije. To je deo naeg ivota, naeg
zdravlja. Ukoliko nema intimne usaglaenosti, tada ivot
gubi tu radost.)
Veoma dobro oseam svoje spoljanje manifestacije
ivota, kako se one pokreu, kako se postavljaju na svo
ja mesta. Upuujem molitve zahvalnosti za svako Boje
dobroinstvo".
 MORALNE KRIZE
S obzirom da se u mnogim sluajevima primarni uzrok
bolesti sastoji u moralnosti, to su opisane krize propraene
i moralnim preivljavanjima. ovek se isti od razne vrste
umne gadosti (poroka), karmikih dugova. Po pravilu, kod
ljudi, koji imaju slina preivljavanja, poboljava se zdrav
lje i sudbina.
Primer. ,,U Januaru sam poela istiti spoljanje mani
festacije ivota. Tu je i poelo moje muenje. Neto takvo u
svom ivotu nisam doivlj avala. Ja sam veoma emocionalna,
a kroz ivot sam to morala prikrivati, s obzirom na situacije
i vaspitanje. {Upravu tako se formiraju psihike stege.) U
poetku sam osetilajak, otar bol kao od cepanice u predelu
materice i jajnika, zadihala sam se. Pri sledeim seansama
bol se podigao oko 3 centimetra iznad pupka - otar, straan.
Samo sam disala i ponavljala: Gospode spasi me". Zatim
mi se grilo lice, vrat oko titaste lezde, ruke, noge, krsta.
Jednom sam videla Bogorodicu s prekrivenim licem. Imala
sam potrebu za povraanjem, tucanjem, lile su mi iz oiju
suze, iz mene su izlazili razni neprijatni mirisi, javljale se
uspomene, jecala sam - izrazita skala oseaja. (Doloje do
aktiviranja razliitih nivoa uma, gde su postojali problemi
koji su uticali na zdravlje. Prvo se javlja neka informacija
u pameti - dolo je do aktiviranja psihike stege. Zatim
dolazi do enegetskog pranjenja uma. To se izraava kroz
izrazit raspon oseaja ", i prema stepenu b'etanja energije
iz organizma javlja se odgovarajui refleks - potreba za
povraanjem, tucanje, suze itd.) Dalje sam se oseala kao
da me je neko vodio. (Moralno ienje, iskrene elje za
tim daju oveku Uitelja.) Bila sam na ispovedi, molila se
na kolenima (to nikad ranije nisam radila), na svakoj seansi
u suzama sam molila oprost od Boga. Zatim sam, ne znam
zato, poela da gladujem (ve je proao post). U meni se
neto deavalo. (Izjednaavala se energetika spoljanjih
manifestacija ivota posle oslobaanja od prihikih
koljki".) Oprostila sam svima na koje sam bila ljuta.
U to vreme oko mene je sve postalo drukije: okruivali
su me dobri ljudi; poela sam da trim na skijama (ve 10
godina nisam hodala, nisam imala snage); poeli su me
pozivati na posao, da mi telefoniraju kui ljudi, koje sam
skoro zaboravila. Imala sam 3 predloga za posao, odavno
sam bez posla i u svojoj 43. godini ivota ve sam izgu
bila nadu. Poslednji predlog, veoma zahvalno sam prihva
tila. Otila sam u firmu, odgladovavi pre toga 3 dana (kod
kue bih produila sa gladovanjem, nisam imala elju za
jelom). (To je efekat moralnog ienja - sudbina oveka
se poboljala.)
Ujutro prvog dana mog rada u firmi, posle tri dana gla
dovanja, klistira i ienja iz eluca sam izbacila krvavi
ugruak s izraslinama i mnogo krvi u vidu pahuljastih iz
raslina, bila sam zbunjena.
Uvee uoi tog dana imala sam jak energetski udar u
elucu, kao da mi je neko zario ilet, nisam se probudila,
mislila sam da to sanjam. Izraslina je bila veliine palca.
Nisam znala, da li me boli eludac, neprijatne oseaje sam
pri davala jetri.
Svo to vreme leila sam miom materice prema Vaem
metodu leenja raka, plus ienje spoljanjih manifestacija
ivota. U to vreme preivela sam sve simptome raka - i
povraanje, i odvratnost prema mesu, jela sam sve kiselo,
jo u januaru sam jela mnogo gline, kada sam izgubila dosta
 krvi,- imala sam potrebu za tim. Upravo taj tumor, koji je izazivaju promene u materijalnim strukturama i oblicima
izaao iz eluca (mislim daje to bio rak, ali nisam bila kod tela. 'To je jedno od uda moralnog ienja i rasta.) Nestali
lekara) bio je omotan dlaicama od gline. (Kao to sam ra su mi krugovi ispod oiju i bore, narasla mije nova kosa - 5
nije ukazivao - proradila je Velika nauka. Nestanak ener centimetara i gusta. Emocije su prestale da me zapljuskuju,
getske stege, uspostavljenje cirkulacije energije - ener vladam njima. Svakog dana se zahvaljujem Bogu i Vama.
getski udar " - odstranili su koljku. A im nema energetske Oseam, da trebajo mnogo da radim".
strukture, koja je stvorila i odravala materijalnu patolog
iju, ta patologija izlazi sama po sebi - krvavi ugruak iz Energetskih kriza, kao i kriza ienja, ozdravljenja i
eluca veliine palca. Gladovanje oksidacijom i aktiviran moralnih kriza, ne treba se bojati. Naprotiv, pozdravite ih
jem imuniteta podstie proces obnavljanja organizma.) - to su putokazi vaeg samoozdravljenja. Ali da bi izbegli
Kod kue sam uradila klistir - jo je mnogo slinog traume, kontroli site spontane pokrete, kada su oni suvie
izalo. Pet dana sam jednostavno bila u oku. Prema znaku jaki. Nemojte ih nasilno prekidati i vetaki izazivati.
Zodijaka ja sam Devica. eludac je moje slabo mesto, itav Iz sadraja navedenog poglavlja proistie peti zakon
ivot sam prikrivala tugu i strah, nezadovoljstvo, eto odakle ozdravljenja - pri pojavi kriza ienja, ozdravljenja i
je rak. Nabavila sam boliglav (Conium maculatum), poela energetskih kriza ne treba panici ti, ve ih nepokolebljivo
sam piti aj od njega, produavam i dalje, poto oseam da savlaivati. Kod svakog oveka one e se odvijati strogo
ima jo izraslina i iznad i ispod pupka; leim miom, poto individualno, u zavisnosti od konstitucije, starosnog doba,
ve 50 dana nakon izlaska iz bolnice nemam menstruac- teine obolj enj a i niza drugih uzroka. Savladavi ih, stupiete
iju. Iz materice, posle eluca, 3 dana je izlazila uta sluz, na potpuno nove, neviene granice zdravlja i stvaralatva.
ponekad sa krvlju, i imala sam kontrakcije. (Radipovoljnog
ishoda treba 2-3 puta odg/adovatipo 14-20 dana.)
Snage i energije imam u izobilju, malo spavam, mno
go radim, misli su mi jasne. (To su simptomi oienih
spoljanjih manifestacija ivota. Nema koljki, na koje
je troena vaa energija, bila je oteana cirkulacija u
spoljanjim manifestacijama ivota.) U kui su svi spokoj
ni, u mojoj dui je mir, uim, pored posla, engleski, svega
se seam to sam pre 20 godina uila, ve teno govorim
engleski. Smrala sam 10 kilograma, kada se pogledam u
ogledalu vidim lice drugog oveka. (Veoma vana karak
teristika, jer promene morala su promene u energetici, koje
 ZAKON OGRANIAVANJA I
UVEBANOSTI FUNKCIJA
OVEJEG ORGANIZMA
Ostalo nam je da razradimo esti i sedmi zakon ozdrav
ljenja - deficit energije u organizmu i gaenje njegovih
biosintetikih mogunosti. Oba zakona mogu se pred
staviti jednim - zakonom o ograniavanju i uvebanosti
funkcija ovejeg organizma. Da bi bolje shvatili sutinu
tog zakona, razmotrimo bioloki ivot oveka od raanja do
starosti. Radi toga emo izdvojiti nekoliko bitnih perioda:
zaee, roenje, period polnog sazrevanja, period polne
aktivnosti, gaenje polne funkcije i smrt. Naravno, svaka
od njih ima svoje osobenosti, koje treba imati u vidu pri
leenju. Pored toga, stvarajui uslove, pod kojima je ra
nije ovek iveo, moe se efikasno obnavljati organizam,
objanjavati dejstvo sredstava i metoda leenja.
IVOT OD ZAEA DO ROENJA
Prenik neoplodenog jajeta je oko 0,1 milimetar. Kako
su pokazala istraivanja naunika, neoploena elija nalazi
se u pasivnom stanju. Posle oploavanja ona prelazi u ak
tivno stanje. U njoj se javlja centar za oblikovanje i poinje
deljenje.
Embrionski stadijum traje od oploenja do osam ne-
delja. U poetku embrion poprima oblik lopte, u ijoj se
unutranjosti uz zid privruje embrionski vor. Razvoj
na tom stadij umu je neravnomeran (s prekidima). Prvo
se odvija period nagomilavanja energije (uoava se mir),
zatim nastupa period brzog pretvaranja, deljenja i ponovo
period mirovanja. (Taj mehanizam lei u osnovi kriza oz
dravljenja.) Za taj kratak period telo uspeva da se formira,
a sam embrion putuje" i privikava se" novim uslovima
ivljenja. U poetku on ivi u jajovodu i materinoj sredini;
zatim nastupa implantacioni period; dalje - predplacentni
i, na kraju,- placentni. Svi ti periodi zahtevaju naprezanje
i propraeni su poveanom smrtnou embriona. Uopte,
osetljivost embriona na tetne agense je tako velika, da ak
privremeni poremeaj normalnih uslova ivota majke (za
nju neprimetno pregrevanje, umor, slabost) izaziva ozbiljne
posledice, koje dovode do smrti embriona, ili se ispolja-
vaju u zrelom dobu. (To pomae da se shvati, koliko snano
okolni prostor utie na oveka i u odraslom stanju.) Za to
vreme posebno su kritina dva perioda: do implacentacije
- prva nedelja, i do zavretka placentacije - od este do
devete nedelje.
Razjanjenje mehanizma intimnih veza omoguava da se
shvati, zato prljavtina najednom mestu izaziva simptome
na drugom. Na primer, neist analni otvor daje simtomatiku
u vidu bubuljica oko usta, stomatitinih gnojnih ranica u
ustima. Delujui na jedne delove tela, mogu se stimulisati
i jaati drugi. Na primer, delujui na kou, mi stimuliemo
nervni sistem.
Treba poznavati grau fizikog tela. Posle sedam dana
iz embrionskog vora javljaju se tri embrionska listia, iz
kojih se formiraju organi i delovi tela.
Spoljanji (ektoderm) embrionski listi formira: kou,
kosu, znojne, loj ne i mlene lezde; epitel usne duplje,
pljuvane lezde i zubnu gle, analni otvor, povrinski
deo vagine; itav nervni sistem; sve ulne organe; sr
nadbubrenih lezda, hromatski sistem, hipofizu, epifi-
zu, hrskavice unutranjeg dela lobanje. (Otuda se - uko
liko imate hemoroide, javljaju problemi sa zubnom gledi,
koom; ili, obrnuto, to ukazuje na oteenje svega, stoje
povezano s tim embrionskim listiem.
Unutranji (endoterm) embrionski listi formira:
kimenu modinu, epitel celog eludano-crevnog trakta
od usta do anusa, sa svim lezdama (pankreasom, jetrom);
plua, traheju, uvo, tonzilarne kripte (depaste jamice),
titastu i paratitastu lezdu, viljukastu lezdu (timus),
mokranu beiku.
Srednji (mezoderm) embrionski listi formira: vei deo
skeletne muskulature, kimu, vezivno tkivo dela koe. Iz
bonih ploica - peritoneum (trbunu maramicu), pleuru
(plunu maramicu), perikard (sranu kesu), mezenterijum,
ceo krvni i limfni sistem; skelet trupa i ekstremiteta, organe
za reprodukciju krvi, limfne vorove, koru nadbubrenih
lezda, pol ne lezde.
S tih pozicija moe se objasniti injenica, zato ljude
privlai lepa oveja figura. S obzirom na to, da polne lezde
imaju opti koren" sa skeletom i muskulaturom, oni mogu
meusobno uticati jedno na drugo, i prema spoljanjem
izgledu oveka moe se suditi o njegovoj polnoj snazi. Re
zultat je, da mi, divei se figuri, podleemo arima njegove
polne snage.
Svi organi ovejeg organizma potpuno se formiraju do
kraja treeg meseca. Razvoj embriona, a zatim i ploda, od
vija se u vodenoj sredini. Embrion oveka pomou posebne
embrionske opne - amniona - stvara vlastiti rezervoar",
u kome slobodno pliva do zavretka svog razvoja. Tena
sredina je najpovoljnija za razvoj. Ona je sterilna, reakcija
je blago alkalna ili neutralna. Sastav tenosti oko ploda je
veoma sloen i zasien raznovrsnim materijama: hormo
nima, vitaminima, mineralima i organskim materijama, a
takoe sadri manju koliinu radioaktivnih elemenata. Neki
naunici smatraju, da se plod, pored ishrane iz krvi matere,
hrani kroz kou iz vode oko ploda. Jedan od glavnih iz
vora za stvaranjue tenosti oko ploda je luenje iz bubrega.
Prema tome, vlastiti rezervoar" se u znatnom stepenu sas
toji iz vlastite mokrae ploda! Meutim treba istaci, da se
mokraa ploda veoma razlikuje od mokrae odraslih lju
di, pa i dece. (Ta osobenost objanjava blagotvorni efekat
primene vodenih terapija i urina za odraslog oveka.)
Prema stepenu razvoja kvalitativno se menja sastav tela.
To se posebno oigledno odraava u odnosu na sadraj
vode u embrionu. Tako, estonedeljni embrion sadri
97,5%, etveromeseni - 90%, sedmomeseni - 73,5%,
a u trenutku raanja sadraj vode se smanjuje do 70,9%.
(To oigledno pokazuje, da glavnu panju pri leenju treba
pokloniti zadravanju i uvanju tenosti u organizmu. To se
posebno odnosi na ljude starijeg doba.)
Menja se i boja (ten) koe. Tako, kod petomesenog em
briona ona ima tamnocrvenu boju, kod sedmomesenog
je crvena, a krajem devetog meseca postaje roze. (To se
objanjava time, to tamna boja upija vie energije iz
okolne sredine i zadrava je u sebi, to je vano na etapi
burnog rasta organizma. Crvena boja podstie ispoljavanje
odreenih svojstava, povoljnih za formiranje organizma i
njegovih funkcija. Time se objanjava jak lekoviti efekat
dejstva bojom i naini leenja bojama.)
 Masa tela, oblik i poloaj ploda znatno se menjaju. Masa
ploda neuobiajeno brzo raste u prva dva meseca. Iako je
embrion dugaak svega 4 centimetra i teak 4 grama, on se
do tada uveao nekoliko miliona puta! Od dva meseca do
roenja on se poveava za 800 puta, a za devet meseci un-
utarutrobnog ivota njegova teina se od trenutka oploenja
poveava za 6 milijardi puta! (Radi uporeenja: za dvadeset
godina posle roenja do zrelosti teina se poveava za svega
20 puta.) Takav tempo rasta od zaea podsea na eksploz
iju ili stvaranje vodenog vrtloga, zreli period podsea na
stabilizaciju te eksplozije ili vodenog vrtloga; starost - ras
turanje.
Za vreme unutarutrobnog ivota nekoliko puta se menja
nain ishrane". Tako se, prve nedelje ishrana vri na raun
rezervi, koje se sadre u jajacu. To je ishrana umancetom
- masti, belanevine i pigmenti. Od druge-tree nedelje,
kada se odvijaju glavni procesi formiranja embrionskih
opni, ishrana se vri pomou trofoblasta. Trofoblast je
spoljanja opna embriona, koja svojim fermentima topi tki
va majinog organizma i apsorbuje njihove produkte. (Time
se moe objasniti efekat gladovanja za jedenje" svega stra
nog u organizmu. Pri tom je glavno izdrati rok gladova
nja, da bi se u potrebnoj meri aktivirali ugaeni trofoblastni
mehanizmi.) Od etvrte do osme nedelje ishrana se vri na
raun materija, koje dostavljaju dlaice hori ona (prototip
placente) iz krvi majinog organizma. I, na kraju, od osme
nedelje do roenja ishrana i disanje se vre iz krvi majke
kroz placentu, u kojoj su tesno povezani kapilari majinog
i embrionskog sistema krvotoka. Istovremeno poinje da
se usavrava i eludano-crevna probava hrane. Plod guta
amnionsku tenost (tenost oko ploda), to podstie razvoj
probave hrane u utrobnom periodu. (Time se moe objasniti
zato pijenje urina povoljno utie na obnavljanje probavnog
trakta.) U treem mesecu utrobnog ivota u crevima se po
javljuje poroajni ekskrement (mekonijum), ija koliina
pri poroaju iznosi 70-90 grama.
Cirkulacija krvi u plodu ima drugi smer, nego posle
roenja, kada se presee pupana vrpca. Srce bije dva puta
bre, nego kod odraslog oveka. Disanje se takoe vri kroz
placentu, zbog ega je u krvi ploda 4 puta manje kiseonika,
nego kod odraslog, ali se zato kiseonika bolje iskoritava.
(Taj fenomen objanjava, zastoje poeljno rede disati, da bi
se izleila astma, pojaali procesi oksidacije u organizmu.)
U 6-7. mesecu kod ploda se registruju disajni pokreti
- 50-60 puta u minutu, koji se zatim smenjuju periodima
mirovanja. (To je objanjenje zato se moe disati esto i
povrinski.)
Kao to je ve reeno, prvobitna sredina ivljenja
budueg oveka je voda, zasiena njegovom vlastitom
mokraom. Ona je topla, sadri mnogo hranljivih materija,
sterilna, smanjuje silu tee, ublaava udare, trenje, podstie
cirkulaciju krvi i limfe. (Vlane terapije sa parom podstiu
stvaranje slinih uslova i povoljno utiu na organizam. Ta
kav mehanizam uticaja imaju i tople mineralne i urinske
kupke.) Ako na poetku plod slobodno pliva u vlastitom
bazenu", to se pred poroaj u 97% sluajeva okree glavom
nadole. Takav poloaj podstie bolju cirkulaciju krvi i
limfe, bolje snabdeva mozak hranljivim materijama. (To
objanjava, zato su korisne obrnute poze joga.)
Iz navedenog postaje oigledno, da je to najburnija i
naj sloenij a etapa ovej eg ivota. Prema podacima Svetske
zdravstvene organizacije, do 30% embriona ugine u prvim
danima posle oploenja, a kod 1% novoroenadi uoavaju
se mane u razvoju. Kod znatnog procenta uenika javlja se
patologija, iji je uzrok u defektima, nastalim pre roenja.
Budue majke treba da zapamte da sve, to podstie ubrza
nje (pojaanje ivotnog principa Vetra u organizmu majke
- na primer, usled uzbuenja, boravka u suvim, hladnim
uslovima) ili usporava usitnjavanje jajaceta (pojaanje
ivotnog principa Sluzi - na primer, usled pasivnog naina
ivota, obilne upotrebe slatkog) izaziva anomalije u razvoju
budueg deteta. U te faktore spadaju: uzimanje lekova (ap
solutno svih - antibiotika, za smirenje, protiv povraanja
itd.), vetakih vitamina, tetnih hranljivih dodataka i do
dataka tipa alkohola, kafe; glupe navike (puenje itd.); rad s
isparljivim materijama, um, vibracije, energija koja zrai,
none smene; nepovoljno psiholoko okruenje u porodici,
na poslu itd. Zbog toga se ene moraju posebno uvati u
prva tri meseca trudnoe.
Poznavanje osobenosti tog perioda ivota pomae vam da
se snaete u mehanizmu urinoterapije, gladovanja, vodenih
terapija i drugih originalnih" metoda leenja.
Primer. Imam 48 godina. U penziji sam, a radila sam
27 godina kao vaspita u dejem vrtiu. Penzionisana sam
zbog zdravstvenog stanja, iako bih mogla jo raditi do pune
penzije.
Poslednjih nekoliko godina muile su me glavobolje,
esto mi se poveavao arterijskih pritisak, oticala su mi ko-
lena tako, da sam teko hodala, a imala sam jo mnogo dru
gih oboljenja (.Normalne " posledice stihijskog ivota.)
Poela sam da primenjujem urinoterapiju. Redovno pijem
vlastiti urin jednom ujutro, priblino po 100-150 grama.
Masiram sveim urinom lice, vrat, ruke, noge, ponekad
celo telo. U oktobru sam uradila 8-10 kupki za noge. Sada
se oseam dobro. Oslobodila sam se od taloga soli (lako se
kreem na bilo koje rastojanje), normalizovao se pritisak,
nestala je glavobolja, smrala sam 4 kilograma. Sada sam
pri visini 158 centimetara teka 62 kilograma". (Savetn-
jem da promenite ishranu i da proitate ostale moje knjige
~ bie jo bolje.)
IVOT OD ROENJA DO
POLNOG SAZREVANJA
Taj dugaak i vaan period naeg ivota moe se podeliti
na nekoliko podperioda. Detaljnije emo razmotriti vanije
od njih.
Period novoroenja traje od trenutka prvog udisa
ja do 3-4 nedelje ivota. Smatra se, da su u tom periodu
najvaniji prva 3 sata i prva 3-4 dana. Upravo u to vreme
javlja se manje optereenje, vezano za prelazak na nove
uslove ivljenja i rad glavnih fiziolokih sistema: disanja,
krvotoka, ishrane, termoregulacije.
O Dete poinje da die posredstvom plua. Tip disanja
- dijafragmalni i trbuni.
O Odstranjivanjem pupane vrpce (ne preporuuje se
odstraniti je odmah, ve im se zavri pulsiranje izmeu nje
i tela, u suprotnom dete gubi deo krvi; neki preporuuju da
se ona stavi u oljicu s vodom i saeka da sama otpadne)
u organizmu se odmah menja krvotok: javlja se mali krug
krvotoka, koji snabdeva organizam arterijskom krvlju
odozgo, a ne odozdo, kako je pre toga bilo.
Ukljuuje se probavna funkcija, to organizmu postav
lja nove, neobine zahteve, iako se ona priprema pri unutar-
 utrobnom razvoju deteta (gutanje i varenje vode oko ploda,
zasiene vlastitom mokraom). Uz to, istovremeno u prvih
24-48 sati dolazi do naseljavanja razliitih bakterija u
eludano-crevni trakt. One se unose u organizam uglavnom
hranom. Otuda je veoma vano, kakva e biti hrana. (Ne
pravilno aktiviranje" probavnog trakta - vetaka hrana, a
ne mleko - izaziva kasnije probleme s probavom.)
O Prelazak ivljenja iz vodene sredine na suvo-vazdunu
moe izazvati pregrevanje novoroeneta. Gravitacija pos
taje znatno opipljivija, a krvotok i limfotok jo neusavreni.
Otuda su mogui raznovrsni zastoji i rane od leanja sa svim
nepovoljnim posledicama. Pored toga, to vie nije sterilna
sredina, zbog ega su poveani zahtevi za poveanje imu
niteta.
Otkidanje novoroeneta od majinog organizma je
ogroman stres. Dete se liava majine zatite, zbog ega
u tom periodu ono treba stalno da osea zatitu biolokim
poljem i pothranjivanje" od majke. Vodena sredina ima
najveu srodnost s elektronima i preko akupunkturnih
taaka dete iz tenosti oko ploda dobij a slobodne elektrone
i materije koje su mu potrebne. Organizam deteta je okruen
i zatien aurom majke. Ukoliko se dete otrgne od majke,
ono se svega toga liava.
Ne uzimanje u obzir tih elementarnih uslova izaziva
katastrofalne posledice: veliku smrtnost u tom periodu
ivota, utemeljavanje straha i agresivnosti za ceo ivot,
oboljevanje od spoljanjih parazita, ozbiljne poremeaje u
sistemu probave i mnogim drugim, koji se odjednom" po
javljuju u starijem dobu.
Evo nekoliko jednostavnih preporuka, koje omoguavaju
da se izbegnu te negativne posledice:
Ni u kojem sluaju ne treba odvajati majku od deteta.
Tada ni dete, ni majka nee oseati strahove i preivljavanja.
Dete e biti mirnije i dobro e se razvijati.
S ciljem naseljavanjapotrebnemikrofloreueludano-
crevni trakt deteta, treba mu dati da sisa odmah posle
roenja. Klinika ispitivanja pokazuju, da novoroenad
koja su od prvih sati ivota liena kolostruma (prvog mleka
posle poroaja) svoje majke, lako oboljevaju od poremeaja
probave. Kolostrum, koji se lui u prva 2-3 dana laktacije,
je tenost ute boje, guste i lepljive konzistencije. (Gustoa
i lepljivost ukazuju na obilje sluznih" svojstava, koja su
potrebna za dobijanje mase organizma. uta boja ukazuje
na prisustvo unih" svojstava, potrebnih za kvalitetnu
probavu i obezbeenje imuniteta. Zaista, kolostrum je bo
gat mastima, belanevinama, karotenoidima, mikroelemen-
tima, a to je najvanije - antitelima, fermentima i vitamin
ima.)
Ukoliko se pravilno pone sa ishranom, dete lako i
prirodno prelazi sa unutarutrobnog ivota na spoljni. Dalja
ishrana treba da se vri samo mlekom majke. Nikakvih ku-
vanih jela i zamena!
Kratkotrajno dejstvo prohladnom vodom na kou de
teta (u vidu brzog zagnjurivanja ili trljanja) neuobiajeno
snano stimulie zatitne sile i razvoj beba. Krtavanje vo
dom kod mnogih naroda je terapija, namenjena upravo s
tim ciljem.
Period dojenja poinje sa zavretkom perioda raanja i
zavrava se kada dete napuni godinu i po dana ivota. U tom
uzrastu produava se intenzivni razvoj organizma: poveava
se masa tela i usavravaju svi organi i sistemi. Potreba za
hranom je poveana, funkcionisanje eludano-crevnog
trakta jo je nedovoljno. Zbog toga bilo kakvo odstupanje
od prihranjivanja (kako po koliini, tako i po kvalitetu) od
mah izaziva akutne i hronine poremeaje probave.
Nama je vano da znamo uzroke, zato se to deava, i
tada ih moemo lako izbegavati. Zbog ogromne vanosti
tog pitanja razmotriemo ga detaljno i strogo nauno. Posto
je tri tipa probave. Svaka od njih ima svoje prednosti i
nedostatke. Po pravilu, one meusobno sadejstvuju i u za
visnosti od jednih ili drugih uslova perioda ivota svaka od
njih moe postati dominirajuom.
Prvi tip probave je upljinski, ostvaruje se probavnim fer-
mentima, koji se lue u upljinu eludano-crevnog trakta
(lezde creva, eluca, sekrecija ui, pankreasa itd.). Ti fer-
menti rastvaraju prethodno isitnjenu i denaturisanu hranu
do krupnih molekula i njihovih blokova.
Drugi tip probave je membranski, vri se na struktura
ma elijskih membrana (na zidovima creva postoji ivica-
rub u vidu etke). Tu se molekuli hrane, koji su prethodno
obraeni i isitnjeni do monomera, podvrgavaju zavrnom
razlaganju i apsorbuju u zidove creva. Krupne molekule,
kao i parii hrane ne prodiru u prostor ivice u vidu etke.
Trei tip probave je unutarelijski, kada razloeni ili
delimino razloeni supstrat hrane dospeva u eliju (ona ga
grabi), gde se podvrgava razlaganju.
Kod novoroeneta preovladava unutarelijska probava.
Membrane elija creva hvataju (grabe) makromolekule
hrane i unose ih u unutranju sredinu. Ukoliko se mleko ma
jke zameni kravljim, kozjim mlekom ili bilo ime drugim,
tada pomou unutarelijske probave u unutranju sredinu
organizma dospevaju strane belanevine-antitela i izazivaju
patoloke reakcije.
Posle nekoliko dana unutarelijska probava potpuno
nestaje i javlja se membranska probava. S obzirom d a j e
hrana deteta - majino mleko, na membranama elija po
javljuju se i aktiviraju fermenti, koji razlazu molekule
mleka do monomera, pogodnih za apsorpciju. U stvari, u
enskom mleku se sadri velika koliina mlenog eera
- laktoze. Deo laktoze dospeva do debelog creva deteta i tu
obezbeuje povoljnu sredinu za razvoj mlenokiselih bak
terija. Pri upotrebi kravljeg mleka i drugih zamena, zbog
njihovog razliitog kvalitetnog sastava (u kravljem mleku
nalazi se dva puta vie belanevina) umesto mlenokiselog
vrenja odvijaju se truleni procesi (truli suvina belanevina
kravljeg mleka), koji stalno truju organizam i izazivaju dis-
bakteriozu. Shodno istraivanjima naunika, deca, koja
dobijaju samo majino mleko, imaju normalnu mikrofloru,
a deca koja se vetaki hrane ili se hrane isceenim mlekom
ene imaju mikrofloru mnogo loijeg sastava i nalaze se u
stanju stalne subinfekcije.
ta se u stvari deava. Ako deca u prva dva-tri meseca
ivota retko boluju, tada se u uzrastu etiri-est meseci
oni mogu lako inficirati dejim infekcijama (male boginje,
ospice, arlah i druge), kao i trulenim infekcijama, koje
napadaju kou, sluzokoe disajnih i probavnih kanala. To
se smatra smanjenjem pasivnog imuniteta" i slabom re
produkcijom aktivnih imunih svojstava". Nita posebno!
Jednostavno za prva dva-tri meseca (pa i ranije) grekama
u ishrani mi uspevamo da tako upropastimo (naruimo)
pasivni imunitet" i smanjimo reprodukciju aktivnih
imunih svojstava", da se posledice toga u vidu opte sla
bosti, poremeaja fizikog i intelektualnog razvoja ispolja-
vaju dugo godina. (Vidite, koliko su roditelji odgovorni za
budue zdravlje odraslog oveka.)
Sledea vana etapa je prelazak na hranu za odrasle. Ta
etapa nastupa prema stepenu formiranja probave. Pri tom
se postepeno menja sastav i aktivnost probavnih fermenata.
Sinteza i aktivnost jednih fermenata se pojaava, a drugih
- slabi. Veoma je vano, to se u tom periodu usporava
sinteza laktoze (probavnog fermenta, koji razlae mleni
eer); majino mleko i, naravno, mleko ivotinja zbog toga bavu), vitamina i mineralnih soli. Za to idealno odgovara
postaju tetni. Ono prestaje da se apsorbuje i iskoriava.
Dete poinje da odbija mleko i prelazi na hranu za odrasle
ljude. Na taj nain sama Priroda pomae majci da prekine
ve za nju teku i da dete nepotrebu vezu preko hrane. (Eto
fiziolokog objanjenja tetnosti upotrebe mleka u starijem
dobu.)
Postavlja se pitanje: kada poeti prihranjivanje i ime
prihranjivati (hraniti) dete? Krajem prve godine ivota
dojene ve moe da bude bez fermenata, hormona, antitela,
koje dobija sa majinim mlekom. Njih u dovoljnoj koliini
stvara njegov vlastiti organizam. Upravo od tog uzrasta i
treba poeti s prihranjivanjem (dodatnom ishranom).
S obzirom daje voda u organizmu strukturirana, a sam
organizam deteta ima veliki procentni sastav vode, hrana
treba da bude tene konzistencije i da u sebi sadri struk
turiranu vodu. Poto je probava kod dojeneta jo slaba,
njemu je potrebna pomo u vidu fermenata, vitamina, min
eralnih soli, koji se sadre u hrani. Probava hrane u znatnoj
meri treba da se vri na raun samih fermenata hrane. U tu
svrhu idealno odgovaraju svee isceeni sokovi od voa i
povra. Sto je dete starije, tim vie u sokovima treba da
bude mesnatog dela ploda. Sokove u poetku treba davati
u manjim koliinama - 1-2 kafene kaiice, i postepeno
dovesti porciju do 30-50 grama. Veoma je dobro ako majka
u poetku izvesno vreme zadri sok u svojim ustima, pa ga
zatim da detetu. To omoguava da se sok prethodno blago
obradi i uini nekodljivim.
Posle godinu dana ivota moe se prelaziti na tvru hra
nu, koja ne sadri krob i mnogo belanevina. Hrana, kao
i pre toga, treba da sadri mnogo fermenata (za samopro-
proklijalo zrno penice. Ali i tu majka treba da pomae de
tetu. Ukoliko dete jo ne moe kako treba da vae, ona
treba briljivo da sve savae, pretvori penicu u hranljivo
mleko i u takvom stanju da ga da detetu. Na isti nain dete
se moe prihranjivati orasima, svee pripremljenim pireom
od voa, manjim koliinama prirodnog mladog kravljeg
sira. Naravno, prihranjivanje treba da se primenjuje poste
peno. Kasnije, kada dete moe briljivo da vae, moe mu
se davati hrana bez prethodne obrade.
Period od jedne do tri godine ivota, kada se vri prelazak
na ishranu za odrasle, krije u sebi velike neprijatnosti. Po
pravilu, veina eludano-crevnih oboljenja utemeljava
se" u to vreme. Postarajte se da u tom periodu iz dnevnog
obroka deteta iskljuite sledee namirnice:
Mleko. Ve je bilo rei o tome, da sama priroda prekida
aktivnost fermenta laktoze s tim, da se dete samo odrekne
mleka. Zavren je mleni period. Njegova upotreba sada iza
ziva razne poremeaje eludano-crevnog trakta, poremeaj
bakterijske flore i stvara mnogo sluzi u organizmu.
Kae, proizvodi od brana. Probavni sistem jo nema
dovoljno snage za njihovu kvalitetnu preradu i apsor
pciju. Organizam se puni sa sluzi od kroba, na kojoj se
razmnoavaju patogeni organizmi, izazivajui oboljenja
plua, grla, nosa, dijatezu itd. Lekari su ustanovili, da rano
prihranjivanje dojenadi kaama od preienih prekrupa
(nema ljuske) i jelima od brana izaziva veliku smrtnost i
oboljenja, posebno kamen u bubregu.
Koncentrovane belanevinaste namirnice - meso,
mlad kravlji sir (ukoliko se esto hrani njime), jaja - ne
mogu se kvalitetno razlagati slabim probavnim fermentima
deteta. Zbog toga belanevinasta hrana truli i truje orga
nizam deteta.
Rafinirane i vetake namirnice: eer, bombone, keks
i slino vre udarno" optereenje na pankreas (guterau).
Apsorbujui se brzo u krv, oni imaju potrebu za nekim do
datkom - mineralne soli, vitamini itd. Sve to se uzima iz
tkiva samog organizma: kalcij um - iz zuba, vitamini - iz je
tre. Rezultat je da se brzo kvare zubi i dolazi do poremeaja
u radu pankreasa.
Najveu pretnju u tom periodu predstavlja meanje
u jednom obroku raznovrsnih namirnica (na primer,
belanevine i krob, belanevine i eeri). Svaka namirnica
podvrgava se preradi u svojoj sredini i svojim fermentima.
Probava raznovrsnih namirnica ak kod zdravog odraslog
oveka vri se oteano. Kod dece takvo optereenje izbacuje
iz stroja probavni sistemu odmah i na due vremena. Dajte
detetu maksimum 2-3 namirnice u jednom obroku hrane.
U poetku mu predloite tenosti, zatim - svezu hranu u
vidu voa ili salata od povra i tek posle toga neto kuvano
(belanevine ili krob), a najbolje - proklijalu penicu ili
oraie.
Sami se odrecite hleba sa kvascem i nikada ga ne dajite
detetu. (Kvasac unitava normalnu mikrofloru, podriva na
imunitet i podstie razvoj raka i drugih tumora.) Ukoliko se
dete tako hrani do 4-5 godina ivota kod njega se stvaraju
zdrave navike o ukusima i druge potrebe. Meutim, naalost,
praksa hranjenja deteta je daleko od savrenstva. Prema po
dacima Svetske zdravstvene organizacije, prelazak na beli
eer i belo brano oslabio je imuni sistem kod celog po-
kolenja ljudi. Kod nas se raaju deca sklona najrazliitijim
oboljenjima. Eto tako socijalna sredina, zbog svog ne
znanja, podriva nae zdravlje od samog poetka ivota.
Evo nekoliko pozitivnih primera iz prakse.
elim da Vas zamolim da mi date dete da ga nahranim
prvih sati posle roenja.
- Kakva je to udna molba? - zaudila se upravnica.
- Kada treba, tada u i da dam!
1 tada smo joj ispriali o tome, da su svih naih estoro
dece imali veoma jaku dijatezu, i mi, roditelji, ve smo se
pomiri s tim, mislei, da se dijateza (sklonost prema nekom
oboljenju) nasledno prenosi. Meutim za nau nesreu
saznao je uveni naunik, profesor I. A. Aravskij, i uporno
je preporuivao da se kao profdaksa protiv dijateze to je
mogue ranije dete prisloni uz grudi, da bi isisalo te kapi
mleziva, koje ima samo majka. (Naune preporuke se ne
koriste, one su samo na papiru i sakrivene.)
- No, dobro,- sloila se upravnica.
Malu Ljubicu su doneli na prvo hranjenje nakon dva sata
posle roenja... I ta? Devojica je rasla, pola u kolu, i svo
to vreme ne moemo da joj se naradujemo - nema nikakvih
tragova dijateze.
Da smo o tome znali ranij e... Koliko bi neprij atnosti mogli
izbei. Dijateza se ne smatra boleu, ali priinjava mnogo
patnji i detetu i roditeljima. Ve kod tro-petomesene bebe
javljaju se vlane bubuljice, a zatim i kraste na nenom
licu, ispod kolena. Na toplom one neizdrljivo svrbe, beba
ih ponekad ee do krvi, plae, joguni se (postaje kapri
ciozna). 1 to traje godinu, dve i vie, i ni lekovi, ni dijeta ne
daju stabilan rezultat. Dolazi do privremenog poboljanja, a
zatim odjednom ponovo gore od prethodnog.
I eto od svega toga mi smo se oslobodili i, uz to, tako
jednostavno! Nismo mogli ni pretpostaviti, da prvi sati
ovejeg ivota mogu tako jako uticati na njegov daljnji
razvoj". (V. P. Nikitin, L. A. Nikitina. Mi i naa deca. Ros-
tov-na-Donu, 1991)
Trebala sam da rodim svoje prvo dete u 32. godini
ivota. Jednog predivnog dana salate od povra, koje sam
jako volela, postale su mi bezukusne, kao drvenaste, i prela
sam na potpuno drugu hranu, a upravo: prvog, drugog i
treeg meseca trudnoe nije mi se nita jelo, osim grejpfruta
i umskih lenika,- tri puta dnevno.
etvrtog, petog i estog meseca trudnoe, osim grejpfru
ta, jela sam i drugo voe, kao to su ljive, kruke, jabuke i
jagode, uzgojene bez hemijskih ubriva. Proitali smo, da
je aj od listova maline s medom koristan kod trudnoe i
zato smo osuili mnogo tog lia. Celu zimu sam svakog
dana pila ekstrakt od listova maline s medom i 500 grama
soka od argarepe.
Lini oseaj mi je bio toliko dobar, da nisam ila kod
lekara do estog meseca trudnoe. Kada me j e doktor pregle
dao, zaudio se jakom udaranju srca deteta i tome, da nisam
imala suvinih kilograma i intoksikacije. Verovao je u moj
prirodni poroaj i bio je zadovoljan mojom jednostavnom,
prirodnom hranom.
Svakog dana sam etala, radila vebe za prirodni poroaj
i radila po kui.
I, na kraju, Erik se rodio. Njegova glava je bila prekrivena
gustom, dugakom, crnom kovrdavom kosom. Kosa
se posebno isticala, jer veina novoroenadi u dananje
vreme ima malo kose ili je uopte nema.
Prekrasna boja koe bila je predmet razgovora lekara
i medicinskih sestara. Na sveopte uenje (divljenje), ja
sam bila u stanju da dojim Erika: prvo je mleko curilo po
lako, ali je ubrzo poteklo obilno, masno mleko.
Bolnika ishrana, budui d a j e skoro potpuno bila ku-
vana, naravno, nije mi odgovarala, i ja sam zamolila da mi
iz kuhinje donose samo ivu hranu. Pasterizovano mleko
koje su mi davali svaka tri sata prolivala sam u lavabo. Moj
mu i sestra donosili su mi svakodnevno litar sveeg soka
od argarepe i vreicu svee oienih lenika, kao dodatak
mojoj jednolinoj hrani. Suvo voe koje su mi mu i sestra
donosili bolniki personal je proglasio opasnim", jer, kako
su oni govorili, dete e od toga dobiti proliv. Nisam mo
gla da shvatim, kako moe suvo voe naneti tetu detetu ili
meni, jer ja ga upotrebljavam vie od 10 godina, a dete se
odlino razvijalo u utrobi 9 meseci.
Kada sam se vratila kui, poudno sam se bacila na suvo
voe. Voe je sainjavalo ezdeset procenata biljne sirove
hrane, koju sam uzimala.
Creva su kod Erika proradila tek petog dana od roenja.
Stolicajebila normalna. Brinula me je njegova retka stolica.
Tajnu sam razreila posle itanja jedne stare knjige o ishrani
dojenadi. U njoj se tvrdilo, da bebe tako dobro apsorbuju
hranu, da se ne treba ni zato brinuti. Retka stolica bila je
sve dotle, dok je Erik sisao; majino mleko organizam je
 dobro vario hranu. Kada je imao est meseci Eriku su dali
sok od argarepe. Prva tvrda hrana" sastojala se iz sitno
narendanih banana i malo avokada (U naoj zemlji dajte
mu savakanuproklijalupenicu.- Primedba autora.), koju
smo mu dali u devetom mesecu ivota.
Posle toga stolica mu se normalizovala. Do godinu dana
ivota, pored majinog mleka, Erik je jeo banane i avokado
plus sok od argarepe. (Banane i avokado zamenjujeprokli-
jala penica i savakane jezgre oraha.) Zatim smo poste
peno poeli da mu dajemo natopljene i kroz cediljku propa-
sirane svee ljive, smokve i kaj sije. Ubrzo je poeo da jede
svee voe. Kako smo primetili, Erik je sam birao hranu.
Ponekad je jeo samo jabuke nekoliko dana uzastopce, zatim
je prelazio na drugu hranu i tako dalje.
Jedino mleko, koje je dobijao, bilo je majino (do dve i
po godine ivota). Sada on pije sok od argarepe, orahovo
mleko i jede voe. Nikada nije bio naduven (podbuo), nikad
mu se nije luila sluz i nije imao naduven stomak.
Veina mojih drugarica kljukale su svoju decu kaama
i davale pasterizovano mleko iz flae. Zbog toga, to deca
nisu u stanju da svare krob (Isto tako mleko - nema tih
fermenata, koji su bili ranije.-Primedba autora.), ona su se
stalno prehlaivala, oboljevala od gripa, upale plua, ospi,
alergija i tako dalje. Kod naeg deteta toga nije bilo, jer smo
se mi pridravali jednostavnih, ali nepokolebljivih zakona
Prirode.
Erik ima tri godine. Njegova hrana se sastoji iz sveeg
i suenog voa, sveeg povra, sokova, semenki i meda.
On je umno i fiziki dobro razvijen, pun energije i veoma
eljan znanja" (N. V. Voker. Lekovita svojstva sokova od
povra. 1992).
U dejem uzrastu vano je izdvojiti jo jednu etapu raz
voja, koja ispoljava bitan uticaj na psihiko i opte zdrav
lje oveka. Dok se formira organizam deteta i uspostav
lja se svest - sve je normalno (ukoliko ne unitavate dete
nepravilnom ishranom . Javljaju se prvi zubi i oni su, po
pravilu, ravni. Kada napuni 4 godine ivota kod deteta se
javlja svestan odnos prema ivotu, a do 7-9. godine ivota
njegov organizam se potpuno formira i stabilizuje, kao be
spolno bie.
Priblino u to vreme ispadaju mleni zubi i poinju da
rastu stalni. Meutim oni su najee krivi - u jednom ili
drugom stepenu. To ukazuje na to, da se normalni program
razvoja i rasta organizma poeo jako izobliavati umnim
procesom. Vie od toga, nezrela psiha deteta u to vreme
veoma je podlona traumiranju. Ukoliko dete od 5. do 12.
godine ivota preivljava jake emocionalne potrese, dola
zi do blokade jedne ili druge funkcije organizma. Kod
takve dece javlja se mucanje, vitiligo, dijabetes i niz drugih
oboljenja.
U tom periodu ivota treba uvati psihu deteta, jaati je.
U starijem uzrastu slina oboljenja od psihikog stresa jav
ljaju se mnogo rede.
Sledea etapa poveane ranjivosti deteta uoava se za
vreme polnog sazrevanja - od 12 do 16 godina. Da bi se
formirala i aktivirala polna funkcija, na to se mora potroiti
odgovarajua energija. Troenje energije slabi organizam. To
se komplikuje i time, to se u psihi takoe odvijaju procesi,
koji formiraju odgovarajue polno ponaanje,- od nezain-
teresovanog, jednolinog, deijeg prema zainteresovanom i
odvojenom enskom i mukom. Na bazi psihe i fiziologije
esto se javljaju poremeaji, koji ostavljaju dubok ranjivi
trag u organizmu. Da do toga ne bi dolazilo, treba na vreme
shvatiti i regulisati rad vlastite svesti, organizma i razumno
se odnositi prema svemu to se deava oko vas i sa vama.
Zapamtite, kakvi ste bili u uzrastu 16-18 godina (ste-
pen gipkosti, stas, masne naslage itd.) i trudite se da sve te
kvalitete odravate tokom ivota, jer od tog uzrasta poinje
njihovo postepeno gaenje.
ZRELI PERIOD IVOTA
Dakle, posle polnog sazrevanj a poinj e postepeno gaenj e
fizikih kvaliteta. Smanjuje se nivo imune zatite; lezda
timus, koja je u predpolnom uzrastu obezbeivala elijski
imunitet, produkujui T-limfocite, atrofira. I to prirodno,
prestrojava organizam na zatitu biolokog polja. Istovre
meno energetsko (plazmeno) telo treba da postane vrsto i
da odguruje, odstranjuje" od sebe sve patogene uzronike.
Meutim, umesto da jaamo i usavravamo energetsko telo
pomou kretanja, ishrane, terapija elienja, mi smanju belanevinastih struktura itd.
jemo motornu aktivnost, prejedamo se, sedimo u toplom,
stiemo tetne navike odraslih" (puenje, upotreba alko sam, da sam stekao itav buket hroninih oboljenja: hiper
hola), zato nema nikakvog kvalitetnog prelaska sa jednog
naina zatite na drugi. Obrnuto, mi gubimo to, ime nas
je Priroda dareljivo nadarila. I u organizmu se spontano
ukljuuje zakon smanjivanja (redukcije) funkcija zbog ne-
potrebnosti (beskorisnosti).
Zakon smanjivanja (redukcije) funkcija zbog bes
korisnosti glasi: ukoliko se u procesu ivotne aktivnosti or
ganizma neka funkcija (organ) ne koristi, ona (on) se gasi,
skoro do nestanka. I stvarno, praksa nam pokazuje, da, na
primer, letovi u kosmos, gde vlada druga sila tee, dovode
do toga, da potpuno zdrav ovek, kada se vrati na Zemlju,
ne moe normalno da se kree, jer se njegov organizam od-
vikao od zemaljske gravitacije i preorjentisao se na lake
uslove besteinskog stanja. Isto se deava s ovekom, kada
due vremena ostaje u nepokretnom stanju,- on mora da se
ponovo ui hodati, skupljati snagu, jer su miii atrofirali
usled due neaktivnosti.
Suprotnost tom zakonu je zakon uvebanosti, jaanja
funkcija, koji glasi: ukoliko se u procesu ivotne aktivno
sti organizma neka funkcija (organ) redovno i intenzivno
koristi, ona (on) se usavrava i jaa. Oigledan primer iz
prakse - vebe s tegovima, koje izazivaju rast miia. Pri
tom dolazi ne samo do kvantitativnih, ve i kvalitativnih pro
mena u aktivnom organu. Tako se, kvalitativni preobraaj u
miiima odraava u njihovom boljem snabdevanju krvlju,
ishrani, disanju, pojaanju fermentnih procesa, poboljanju
inervacije itd. Kvantitativne - u pojavi veeg broja kapi-
lara, stvaranju zaliha vee koliine glikogena, poveanju
Primer. Penzionisan sam u 55. godini ivota. Uoio
tonija, radikulitis, pankreatitis, gajmoritis (maksilarni si
nusitis), bronhitis. (A ta ste Vi hteli, da ivite stihijski i da
ne bolujete? Uobiajeni nain ivota samo tome i vodi.)
Godinu dana posle odlaska u penziju preiveo sam dva
infarkta. Poele su komplikacije: stenokardija, aritmija i
drugo. Posle drugog infarkta nabavio sam Vae knjige i ve
dve godine, postupajui prema Vaim preporukama, vrim
ienje debelog creva i jetre, odvojeno se hranim, prime-
njujem urinoterapiju. Jo nisam istio spoljanje mani-
festacije ivota, verovatno u poeti istiti posle narednog
ienja jetre.
Rezultati su oigledni: ne uzimam tablete od trenutka
prvog ienja jetre, normalizovao mi se arterijski pritisak,
san, napadi stenokardije skoro su prestali, nestale su arit
mije (poremeaj u radu srca), poveala se radna sposob
nost. Pojavila se sigurnost i vera u korisnost terapija, koje
primenjujem".
TRANSFORMACIJA BIOSINTEZE U
PROCESU OVEJEG IVOTA
Kako se moe saznati istina, ukoliko sebi ne
predstavite mehanizme ili drage procese, ne
vrite sistematska posmatranja, ne analizirate
ih i ne uoptavate.
V. M. Diljman
Razmotrimo te mehanizme, koji se ispoljavaju i snano
funkcioniu u jednom periodu ivota i smanjuju se (redu-
kuju) zbog beskorisnosti ili se transformiu u drugi.
Kakvi mehanizmi ohezbeuju veoma snaan razvoj u
prva dva meseca ivota? U svakoj eliji naeg tela zatvore
na je genetska informacija, dovoljna da bi se pomou nje
mogao reprodukovati ceo organizam. Zbog toga, da bi po
budili eliju na delenje, treba aktivirati njen genetski aparat,
dati graevinski materijal" i energiju.
Promena okolne sredine elije na kiselu stranu (u
fiziolokim oblicima) podstie u njoj nagomilavanje ugljen-
dioksida i azota, koji su ne samo graevinski materijal",
ve i pobuivai biosinteze. Energetsko polje majinog or
ganizma, ija je najjaa koncentracija u upljini materice,
neprekidno snabdeva elije rastueg organizma energijom
(slobodnim elektronima) i aktivira genetski aparat. Usled
toga dolazi do snane biosinteze. Pri tom se ugljenik iz
ugljen-dioksida pretvara u ugljenik organskih jedinjen-
ja, sjedinj avaj ui se s azotom, a dve molekule kiseonika
izdvajaju se za disanje. Slobodna energija, koja se stvara
pri odvajanju kiseonika od ugljenika, dopunski pojaava
biosintetike procese.
Na taj nain, kisela sredina u upljini materice podstie
u elijama, koje se dele, nagomilavanje ugljenine kiseline
i azota, kojih ima previe u sluzi na zidovima materice.
Snano energetsko polje, koncentrisano u upljini materice,
i sama kisela sredina aktiviraju genetski aparat elija do
maksimuma. Poinje proces biosinteze, koji zahteva energ
iju i kiseonik. Ugljen-di oksid, koji se razlae, daje slobodni
kiseonik za disanje i energiju. Svi procesi ne samo da su
maksimalno aktivirani, ve su i meusobno izbalansirani.
Celokupnost tih faktora podstie brz i snaan razvoj.
Navedena informacija potvruje se sledeim:
Epidemije (pojave) kuge i kolere bile su povezane s
promenama suneve aktivnosti, to ukazuje na aktiviranje
genetskog aparata mikroorganizama sunevim zraenjem.
* Radovi akademika M. F. Guloga potvruju da elije
apsorbuju ugljeninu kiselinu pri promeni kiselo-alkalne
reakcije prema kiseloj sredini. Radovi profesora M. I. Vol-
skog potvruju to isto i za azot.
Jaja, na kojima lei kokoka, ne upijaju toplotu, ve
je zrae. Za 20 dana inkubacije izdvoji se 380 kalorija na 1
gram teine jajeta. Uloga kokoke je regulatorska: odrava
temperaturu, potrebnu za razvoj jajeta (oko 40 C). Stvore
na toplota ukazuje na proces stvaranja dopunske energije
pri razlaganju ugljen-dioksida u procesu biosinteze.
Kakvi mehanizmi ohezbeuju razvoj organizma od dva
meseca do roenja? Sada budui ovek ne predstavlja
prosto grupu elija koje se dele, ve sloeni organizam, u
kome je pojedinano potinjeno celini. Vie nema potrebe
za neobuzdanim (nekontrolisanim) delenjem elija, potre
ban je svrsishodan, harmonian rad na razvoju celog orga
nizma. Biosinteza se u znatnom stepenu priguuje, ali je jo
dovoljno jaka. Priguuju je sledei faktori:
O Ranije su elije bile okruene kiselom sredinom, a
sada plod pliva u amonijanoj tenosti, koja ima slabu al-
kalnu reakciju.
0 Krv, koja okruuje elije tela, takoe je daleko od te
kisele sredine, kojaje bila ranije.
Priliv kiseonika s krvlju i alkalisanje meuelijske
tenosti pogorava procese nagomilavanja i fiksiranja u nji
ma ugljen-di oksida i azota. Rezultat je da se gui genetiki
aparat elije, koi biosinteza, usled ega elije prestaju da
se brzo dele.
O Centralizovano unoenje hranljivih materija s krv
lju ini nepotrebnim njihovo razlaganje fermentima na
povrini membrana elija. U eliji atrofira mehanizam za
reprodukciju belanevina i drugih materija iz rastvorenih
gasova (ugljen-dioksida i azota) u protoplazmi elija. Zato
sintezirati belanevinu u eliji, kada ona dospeva u nju iz
okolne sredine?
Eto tako, neprimetno, ali sigurno atrofira mehanizam za
reprodukciju energije i biosinteze materija u eliji iz ras
tvorenih gasova. Pratei logiku razvoja, to je i shvatljivo,
jer produavajui intenzivno delenje i poveanje mase
preanjim tempom, plod bi jednostavno razorio majin
organizam. Zato je prebacivanje programa upravljanja raz
vojem organizma s unutarelijskog nivoa na vanelijski
(humoralni i nervni) prirodan i blagovremen korak, kojeg
je Priroda predvidela.
Kakvi mehanizmi obezbeujurazvoj organizma od roenja
do starosti? Priroda je veoma mudro postupila, smanjivi do
minimuma samostalnu ulogu elija, potinivi njihov rad,
rast i druge funkcije (to jest genoregulacioni aparat elije)
jedinstvenoj kontroli, koja se vri pomou nervnog i en
dokrinog sistema. Nervni sistem stimulie elije i upravlja
njima pomou elektrinih impulsa. Na primer, od nervne
elije kimene modine prema periferiji se alje u proeku
do 50 impulsa u sekundi. Pri tom u elijama se poveava
membranski potencijal, to izaziva hiperpolarizaciju. Sa
svoje strane, hiperpolarizacija membrane, ma ime da je
izazvana, aktivira genetski aparat elije, koji stimuli e bio-
sintezu. U starosti se smanjuje koliina elektrinih impulsa
koje alju nervne elije, to izaziva priguivanje biosinteze.
Ukoliko se iz bilo kog razloga prekine tok impulsa, tada
elije atrofiraju, to se i uoava pri presecanju nerava.
Endokrini sistem vri svoj uticaj na elije posredstvom
hormona. Membrana elije ima specifinu osetljivost na
razne hormone. Ispostavlj a se, da niz hormona izaziva hiper-
polarizaciju elijske membrane, to dovodi do aktiviranja
genetikog aparata i poveanja biosinteze u elijama.
Zabeleimo sebi, da je mehanizam nervne stimulacije
elija mnogo efikasniji od humoralnog. Jer atrofija elija se
javlja uz prisustvo snabdevanja organizma krvlju i ostalim,
ali pri odsustvu elektrine stimulacije.
 ta izaziva oboljenja u ovejem organizmu? Promena
naina ishrane i disanja (kroz usta i plua, a ne kroz placen
tu) jo u veem stepenu odraava se na unutarelij skoj bio-
sintezi. U organizam dospeva 4 puta vie kiseonika, nego u
period od dva meseca do roenja, a hrana na raun svojih
sastojaka (belanevina, soli, ugljenih hidrata) naglo menja
unutranju sredinu, koja zapljuskuje elije. Kao rezultat
guenja unutarelijske biosinteze elija gubi sposobnost da
kvalitetno prerauje hranljive materije. Organizam se pre
plavljuje suvinim belanevinama, ugljenim hidratima, so
lima i drugim inertnim i tetnim materijama. To izaziva to
talno nagomilavanje sluzi, masti, taloenje materija u vidu
vrstih konglomerata, smanjenje aktivnosti elija i gubitak
vode. Rezultat je smanjivanje zatitne i ivotne funkcije,
stvara se povoljna sredina za naseljavanja bakterija i virusa
u organizmu.
Kiseonik, koji odrava ivot oveka, istovremeno je
toksian! Na primer, ukoliko se ivotinje smeste u atmos
feru s povienom za 5-10 puta koncentracijom kiseonika
to izaziva njihovu brzu smrt. Kiseonik nije toksian sam
po sebi. Stvar je u tome, to se u procesu njegove regene-
racije do vode stvaraju reaktivna jedinjenja - slobodni
radikali. Zbog poviene reaktivnosti te materije stupaju
u reakciju s biolokim makromolekulima - nukleinskim
kiselinama, belanevinama, mastima, ugljenim hidratima,
menjajui njihovu strukturu. S promenom strukture te ma
terije ne mogu kvalitetno izvravati svoje funkcije. Javlja
se mnotvo oteenja u elijama: kvari se struktura mem
brana, inaktiviraju se fermenti, priguuje se biosinteza, na
gomilavaju se balastne belanevine, koje, sa svoje strane,
pogoravaju svojstva protoplazme da proputa elektrone.
Takva oteenja na elijskom nivou toliko su velika, da iza
zivaju oboljenja jetre, aterosklerozu i rak.
Zbog obilja neistoa smanjuje se osetljivost recep-
tora hipotalamusa - glavnog regulatora unutranje sredi
ne organizma, dirigenta" hormonalnog sistema. Sada za
obezbeenje normalne povratne sprege, koja lei u osnovi
svih regulacija i korekcija organizma, lezde za unutranju
sekreciju treba da produkuju veu koliinu hormona. To se
posebno odnosi na polne lezde, koje u 45-50. godinama
ivota reprodukuju 5 puta vie polnih hormona, nego u 20-
im godinama ivota. Prekomerno navodnjavanje organiz
ma hormonima, prvo, brzo troi hormonalni aparat, drugo,
hormoni, dejstvujui po principu svima, svima, svima",
stimuliu nekontrolisano delenje elija, koje izazivaju raz
voj najraznovrsnijih tumora, posebno u tkivima, koja su
najosetljivija na dejstvo tih hormona. Na primer, polni hor
moni najbolje stimuliu grudne lezde, jajnike, prostatu. I,
po pravilu, na tim mestima se uoava najvea koliina tu
morske patologije.
Napravimo manje uoptavanje. Biosinteza je sloen
proces, u kojem glavnu ulogu igraju tri faktora: stimu
lacija genetskog aparata, obezbeenje energijom i tiran
iji vim materijama. U procesu ovejeg ivota svi oni se
progresivno priguuju. Genetski aparat - zbog promene
okolne sredine elije prema alkalnoj strani, smanjenja
hiperpolarizacije membrana tetnim dejstvom kiseonika i
ispiranjem ugljenine kiseline. Smanjivanje sposobnos
ti elija da reprodukuju energiju javlja se usled promene
beskiseonikog naina disanja, pri kojem se slobodna en
ergija stvara razlaganjem C 0 2 ; promene spoljanje sredine,
bogate elektrinim kontaktima (amonijana tenost), na
suvovazdunu; smanjenja motorne aktivnosti. Pogoranje
apsorpcije i iskoriavanja hranljivih materija od strane
organizma izraava se u tome, to te materije dospevaju
u organizam u vidu sloenih jedinjenja, u neizbalansir-
anom obliku i obilnoj koliini. Sve to treba prvo razloiti,
meusobno izbalansirati, odstraniti suvino i tetno. Pri
emu to sve treba raditi svakodnevno i po nekoliko puta
na dan na fonu progresivno opadajueg energetskog i fer-
mentacionog obezbeenja. Tako se postepeno, neprimet-
no stvaraju uslovi, koji podrivaju nae zdravlje i skrauju
ivotni vek.
Preporuka za dobro zdravlje. Planirajte svoj program
ozdravljenja (leenja) tako, da opteretite glavne funkcije or
ganizma. Ne dozvolite da prevremeno oslabe.
S obzirom, da se posle prestanka rasta organizma u
njemu neprimetno nagomilava metabolika i druga ljaka,
od uzrasta 20-25 godina ivota treba primenjivati terapije
ienja organizma i pridravati se postova. Posle 30 godina
ivota treba stvoriti individualni sistem ienja i primenji
vati kraa gladovanja od 1 do 8 dana. Motornu aktivnost
ne smanjivati. Posle 40 godina ivota radi kapitalnog re
monta holografskog tela", podsticanja aktivnosti fermenata
organizma, odstranjivanja ljake iz razliitih tkiva tela treba
primenjivati gladovanje u trajanju 7 i vie dana, uzimajui
pri tom u obzir individualnu konstituciju.
Redovno profilaktino ienje organizma potrebno
je radi odravanja dobrog zdravlja. Bez njihove redovne
primene dolazi do gaenja upravljanja (kontrole) organiz
ma, smanjivanja bioenergetskih i biosintetikih procesa.
ZAVRNI PERIOD IVOTA
U starosnom dobu 35-40 godina javljaju se bore, a to
govori o tome, da organizam gubi vodu i soli. Elastinost
tkiva i gipkost koe zavisi od turgora. Turgor je pritisak
vode u tkivima. Ukoliko je on u normali - koa je gipka
(obrazi kod dece). Kada on slabi, tkiva postaju mlitava,
slino izduvanoj lopti,-javljaju se nabori (obrazi staraca).
Da bi spreili te pojave, treba redovno, ali pomalo piti
strukturiranu vodu - od 1 do 2 litra dnevno. Koliina vode
zavisi od konstitucije - nekome je potrebno vie (Vetru), a
drugom - manje (Sluzi). U tom periodu treba se vie kre
tati umerenim tempom. Da bi se voda zadrala u organizmu
pomau terapija sokovima i urinoterapija. Takav program
ozdravljenja e na dui period odgurnuti pribliavanje sta
rosti i produiti stvaralaki period.
Poslegaenjapolnefunkcijeindividualni program ozdrav-
lj enj a treba usmeriti na kompenzaciju gubitaka strukturirane
vode i toplote. O tome, kako zadravati strukturiranu vodu,
ve je bilo govora. Toplotu treba razbuktavati" u sebi ume
renim, ali dugotrajnim pokretima. Primena tih postupaka
omoguie vam da se borite protiv utrnulosti (ukoenosti)
tetiva i zglobova, da odravate cirkulaciju toplote na do
brom nivou. Aktivnije primenjujte terapije toplotom, koje
ispravljaju zglobove, pothranjuju telo vodom i toplotom.
U dnevni obrok hrane ukljuite svee isceene sokove od
povra i voa, produkte s povienom biolokom aktivnou
(proklijalo zrno, produkte pelarstva). Promenite klimu na
vlaniju i topliju, mesto stanovanja,- koje je najzasienije
energijom (odreuje se pomou biolokacije; ili tamo gde se
izvanredno oseate). Sve to omoguie vam da ivite dugo
i da ne bolujete.
Preporuka za dobro zdravlje. to ste stariji, tim re-
dovnije primenjujte vodene terapije. uvajte vlagu i toplo-
tu u organizmu. Gladujte samo u toplo i vlano godinje
doba.

ZAKLJUAK

Detaljno smo izuili osnovne zakone ozdravljenja. Tema

je esto ispresecana i u neemu se ponavlja, ali sam se tru
dio da tako iznesem materijal, da bi se jedno te isto pitanje
moglo razmotriti s raznih strana, uz meusobnu dopunu.
Smatram, da e vas knjiga podii na vii nivo znanja, da
ete razumnije pristupati vlastitom ozdravljenju, na vreme
uoavati svoje greke i znalaki ih otklanjati.