9.

DISTRIBUIRANI MERNI SISTEMI

9.1 OSNOVNI KONCEPTI INDUSTRIJSKIH MERNIH SISTEMA

Akvizicioni sistemi se sastoje od mernih ureaja koji prihvataju signale veeg broja senzora i
mernih pretvaraa, obrauju ih, prenose i pamte, ukljuujui i softver za kontrolu akvizicije, analizu i
prikaz podataka. U literaturi je prisutan i naziv "SCADA" ("Supervisory Control And Data
Acquisition"), potencirajui da se radi o sveobuhvatnom nadgledanju i prikupljanju podataka.
Prikupljanje podataka se moe vriti u ekvidistalnim vremenskim trenucima, ali moe biti i inicirano
nekim dogaajem, npr. po promeni iznad zadate granice nekog od parametara koji se stalno posmatra,
moe se startovati prikupljanje ireg skupa merenih veliina, s veom frekvencijom uzorkovanja.
Za akvizicioni sistem manjeg obima, tj. sa manjim brojem ulaza i mernim pretvaraima
rasporeenim na relativno malom prostoru, vrlo je pogodno koristiti jedan PC kompatibilan raunar.
Merni sistem je mogue oformiti korienjem veeg broja postojeih I/O kartica, sa A/D konvertorima
(najee 8 do 16 ulaza), brojaima i digitalnim I/O. Klasian PC kompatibilan raunar poseduje vie
slobodnih slotova koji se mogu iskoristiti za smetanje ovih kartica, a ako je potreban vei broj ulaza,
mogue je vriti eksterno multipleksiranje, ili koristiti ekspandere interne magistrale PC raunara, koji
u posebnom kuitu daju mogunost dodavanja veeg broja PC kompatibilnih kartica. Treba
napomenuti da pored standardnog PC raunara postoje drugi standardi prilagoeni industrijskoj
upotrebi, kao npr. PXI, VXI itd. Ovo predstavlja centralizovani akvizicioni sistem, i glavna prednost
se ogleda u tome to projektovanje sistema ne ukljuuje komunikaciju izmeu komponenti, ve se sve
akvizicione kartice jednostavno oitavaju direktnim memorijskim pristupom, pomou postojeih
drajvera instrumenata, kao i u sluaju bilo kog drugog virtuelnog mernog sistema. Korienje PC
standarda ima prednost to je u dostupnosti velikog broja jeftinih komponenti i vrlo monih
softverskih razvojnih alatki. Postoji i vei broj gotovih softverskih paketa za kontrolu akvizicije,
ukljuujui LabVIEW.
Pri realizaciji mernog sistema treba uzeti u obzir elektrinu izolaciju ulaza i otpornost raunara
na industrijske smetnje. Pored toga treba napomenuti da PC raunar i operativni sistem WINDOWS
nisu optimizirani za rad u realnom vremenu, tj. vreme odziva je esto vrlo teko tano definisati, a
ukupna mogua brzina uzorkovanja i broj kanala se ne mogu uporediti sa specijalizovanim
hardverskim i softverskim reenjima za kontrolu procesa. Realno moguu brzinu uzorkovanja dobrim
delom odreuje i softver. Postoji vei broj multi-tasking operativnih sistema za rad u realnom vremenu
za PC raunare, koji olakavaju pisanje aplikacija za merenje, a naroito za kontrolu procesa.
U centralizovanim akvizicionim sistemima svi merni pretvarai su povezani na interfejse
centralnog raunara i on vri kompletnu digitalnu obradu signala: digitalno filtriranje, linearizaciju,
nadgledanje procesa, alarmiranje, kontrolu itd. Da bi raunar radio u realnom vremenu, tj. da bi uz
kontrolu svih signala potrebnih za multipleksiranje i konverziju, ovu obradu zavrio izmeu dve
konverzije, potrebno je da ima veliku procesorsku snagu, pa se esto koriste i raunari specifine
konstrukcije. Kod ovakvih sistema problem pouzdanosti usled otkaza centralnog raunara je veoma
izraen. Pored toga, sama realizacija sadri mnogo provodnika koji vode do centralnog raunara, a ako
su merna mesta udaljena u prostoru javlja se i problem prenosa analognih signala u uslovima
industrijskih smetnji. Kod centralizovanih sistema najee nije mogue odvojiti kontrolu od
akvizicije.

175
 Distribuirani merni sistemi

esto je potrebno da svi merni podaci o jednom procesu budu dostupni na jednom mestu, ali
njihovo prikupljanje se moe organizovati i kao hijerarhijski proces. Ova distribucija akvizicije se
moe realizovati na vie naina. Pogodno je merne pretvarae podeliti prema prostornom rasporedu i
realizovati manje akvizicione podsisteme koji bi donekle nezavisno vrili akviziciju na uem prostoru
i po potrebi kontrolu procesa. Umesto multipleksiranja klasinih mernih pretvaraa mogue je ovo
poetno prikupljanje vriti i inteligentnim senzorima i mernim pretvaraima, te i na ovom najniem
nivou hijerarhije imati mreu. Ako je broj merenih veliina veliki, pa postoje i drugi akvizicioni
podsistemi, oni se meusobno mogu sprezati preko raunara vieg nivoa, sve do sprezanja raunara
koji su u proizvodnji sa onim zaduenim za globalni prikaz, planiranje i analizu proizvodnje, ako
postoje (slika 9.2). Moe se uoiti da je, pored prostorne, izvrena i distribucija funkcija u mernom i
kontrolnom sistemu. Ovako bi se formirala "Bus Windowing" mrea sa vie nivoa magistrala i
strukturom piramide, o emu e biti rei kasnije. Komunikacija raunara vieg i nieg nivoa ne mora
stalno da se odvija, ve samo periodino radi provere i u intervalima sa brzom promenom merenih
veliina.

Slika. 9.1. Mrea distribuiranog mernog i kontrolnog sistema u fabrici

Struktura ovako definisanog sistema se vrlo lako menja, ak i bez zastoja u proizvodnji. Na
svim nivoima treba implementirati autodijagnostiku, tako da se odgovarajuim softverom i grafikom
predstavom procesa, lokacija otkaza moe vrlo lako izvriti, to smanjuje vreme nefunkcionisanja
sistema.
Inteligentne izvrne jedinice kontrolnog sistema mogu biti zasebne celine, ali deliti istu
magistralu sa inteligentnim mernim pretvaraima, dok se na viim nivoima kontrolna i merna funkcija
spajaju.
Projektovanje distribuiranog mernog sistema je donekle oteano komunikacionim
problemima, ali je dosta olakano samom podelom zadataka na delove koji se nesmetano paralelno
izvravaju u zasebnim jedinicama sistema. Ova struktura spada u grupu slabo spregnutih
vieprocesorskih sistema. U vezi sa komunikacijom, posebno treba voditi rauna da magistrala ne
postane usko grlo i da se ne jave mrtve petlje u pokuajima da se ona zauzme. Problem standardizacije
komunikacije nije tako izraen na viim nivoima hijerarhije, dok je na proizvodnom nivou, tj. nivou
inteligentnih senzora i PLC-a (programabilnih logikih kontrolera) glavni ograniavajui faktor
razvoja ovih sistema. Moe se rei da su prednosti distribuiranih mernih sistema sledee:

- prenose se obraeni podaci, eventualno samo na zahtev, te se smanjuje komunikacija preko

mree, potencijalno se smanjuje i vreme odziva na alarme i sl.,
- vea pouzdanost i mogunost rada u sluaju otkaza pojedinih komponenti sistema,

176
 Distribuirani merni sistemi

- centralni raunar moe biti manje procesorske snage, laki rad u realnom vremenu, centralni
raunar se bavi samo pamenjem i prikazom podataka,
- laka dijagnostika (samotestiranje senzora i decentralizovanih jedinica),
- lake promene, opravke i kalibracije sistema bez zaustavljanja rada,
- lake elektrino izolovanje procesa od raunara,
- projektant celog sistema je rastereen brige o kompenzacijama nesavrenosti raznih vrsta
senzora, tj. mogunost modularnog projektovanja i lake integracije sistema.

Lako odravanje sistema moe se sagledati na primeru zamene senzora novim, pri emu bi u
centralizovanom sistemu u programu glavnog raunara bilo neophodno promeniti ceo niz konstanti:
merni opseg, odnos izmeu digitalne rei i merene veliine, konstante za kompenzaciju i digitalnu
obradu signala i sl. U sluaju decentralizovanog sistema ova promena bi se desila na najniem nivou,
te bi bilo neophodno zaustaviti manji deo procesa, a upotrebom inteligentnih mernih pretvaraa, ne bi
bila potrebna bilo koja izmena u raunarskim programima.
Postoji zaista veliki broj komponenti koje mogu biti jedinice decentralizovane inteligencije
mernog sistema. Mogu se koristiti gotovi merni ureaji i povezati RS-232 ili IEEE-488 interfejsom
(HP-IB interfejsom). Na nivou senzora mogu se upotrebiti inteligentni senzori ili adresibilni procesori
signala, ili se senzori mogu povezati korienjem A/D konverzionih kartica sa vie ulaza. Raunari u
niim delovima hijerarhije mogu biti neki od velikog broja industrijskih raunara ili raunara na jednoj
ploi (kartici). Kako je ovaj deo hijerarhije u industrijskom okruenju, povezivanje se najpogodnije
moe izvriti mreom zasnovanom na RS-485 interfejsu. Na viim nivoima hijerarhije treba upotrebiti
raunare neto vee procesorske snage i povezati ih u mreu postojeim standardnim mreama sa
veim brzinama protoka podataka. Vrlo je pogodno koristiti industrijske PC raunare jer se skoro svi
nivoi mogu realizovati na istom standardu i tako olakati projektovanje i koristiti veliku grupu
softverskih i hardverski alata za razvoj softvera, hardvera, praenje komunikacije i integraciju sistema,
koji postoje za PC raunare. Koristei isti PC standard raunara razliitih performansi, mogue je
pokriti skoro sve nivoe hijerarhije, koristiti ih kao reparacionu, analizatorsku i kontrolnu opremu, i kao
razvojne ininjerske radne stanice.
Treba napomenuti da se "inteligentno" ponaanje implementira i u integrisana kola
konvencionalne namene. Na primer, u A/D konvertor se ugrauje autokalibracija, provera ispravnosti i
sl., a da njegovo funkcionisanje spolja posmatrano nije izmenjeno, izuzev poveane tanosti u irim
temperaturnim granicama.

9.2 INDUSTRIJSKE MREE PROCESNOG NIVOA

Nain povezivanja inteligentnih komponenti u distribuirani merni sistem u velikoj meri

odreuje kvalitet i funkcionalnost celog sistema. Na slici 9.1 prikazan je primer mree mernog i
kontrolnog sistema u fabrici. Moe se uoiti da postoji vie hijerarhijskih nivoa odvojenih magistrala
koje povezuju raunare i ostalu opremu vrlo razliite namene. Posle kraeg uvoda o mreama uopte,
u ovom poglavlju dat je akcenat na procesni nivo mree koji povezuje inteligentne senzore, aktuatore i
supervizore.
Prema rasporedu i nainu povezivanja vorova raunarska mrea se moe oformiti na vie
naina. Na slici 9.2 date su topologije raunarskih mrea:
a) svaki vor sa svakim
b) zvezda
c) prsten
d) vietakasta mrea
e)"Bus windowing" mrea

177
 Distribuirani merni sistemi

a) b)

c) d) e)

Slika 9.2. Topologije raunarskih mrea

Topologija tipa a) zahteva previe kablova i interfejsa i vrlo retko je potrebna, dok se
konfiguracija tipa zvezde (b) moe sresti u centralizovanim raunarskim sistemima, a i analogna
akvizicija sa multipleksiranjem ulaza vri se ovom topologijom.
Za mreu procesnog nivoa, od interesa je prouiti topologije tipa prstena i vietakaste
("multipoint" ili "multidrop") mree. Topologija prstena je zastupljena u mnogim mreama. Poruke se
kreu po krugu i pojedini vor po primanju i dekodiranju poruke zakljuuje da li je za njega ili je
prosleuje dalje. Pored problema sa otkazom pojedinog vora, ovaj tip mree nije pogodan za
povezivanje inteligentnih senzora jer su vorovi stalno zauzeti primanjem i slanjem poruka na mrei,
te se obino zahteva postojanje posebnog mikroprocesora za ovu svrhu.
U vietakastom tipu mree svi vorovi su povezani na zajedniku magistralu. Ovo je vrlo
pogodno sa stanovita fleksibilnosti prikljuivanja dodatnih vorova. vorovi mogu biti meusobno
jednaki, ili jedan prestavlja gospodara magistrale i jedini komunicira sa svim ostalim. U sluaju
povezivanja inteligentnih senzora, pogodno je da supervizor prikuplja merne rezultate prozivajui
redom senzore i da komunicira sa viim nivoom. Mogunost da i senzori prate sve poruke na
magistrali moe se upotrebiti za kompenzaciju osetljivosti na druge veliine. Npr. vrednost
temperature i pritiska saoptavaju odgovarajui inteligentni senzori, a kompenzaciju uticaja ovih
veliina vre ostali, po potrebi, bez posredovanja supervizora.
Prema slici 9.2 celokupna mrea u fabrici, pa i izdvojeni akvizicioni sistem predstavlja "Bus
windowing" konfiguraciju mree (slika 9.2 e) u kome su raunari spregnuti u vie hijerarhijskih nivoa
magistrala. Pojedine magistrale su zajednike za raunare na istom nivou, a makar po jedan raunar
nieg nivoa deli i magistralu sa raunarima vieg nivoa, formirajui tako piramidu. Raunar na
najviem nivou ima vezu sa svim ostalim raunarima, a preko njega i svi raunari meusobno.
Nain povezivanja komponenti nekog sistema u cilju prenosa digitalnih podataka u mnogome
zavisi od meusobnih udaljenosti, koje se kreu od nekoliko cm (u okviru jedne tampane ploe ili
jednog ureaja), pa do velikih raunarskih mrea interkontinentalnog tipa. Moe se rei da su za
povezivanje inteligentnih mernih pretvaraa u akvizicioni sistem od interesa mree tipa LAN (lokalna
raunarska mrea), sa rastojanjima od nekoliko metara do 5 km.
Sama magistrala koja spaja pojedine vorove realizuje se korienjem razliitog broja
provodnika. Mogu se izdvojiti dva tipa povezivanja:
- serijski prenos kod koga se svi tipovi podataka: adrese, kontrolni signali i podaci prenose
preko jednog para provodnika (parice), bit po bit,
- paralelni prenos kod koga postoji vei broj provodnika, najee 8 za podatke (1 bajt) i vie
njih za kontrolu prenosa i adresiranje. Vei broj prenosnih puteva znai i veu brzinu komunikacije.
Za povezivanje inteligentnih mernih pretvaraa i senzora mnogo je pogodniji serijski prenos,
jer se inae visoka cena povezivanja kablovima mnogo smanjuje, broj pinova na inteligentnim
senzorima je manji, a brzina obino nije kritina.
Izbor odgovarajueg interfejsa i komunikacionog protokola zavisi od mnogih inioca:
- odabrane topologije mree,

178
 Distribuirani merni sistemi

- maksimalne brzine prenosa,

- najdueg vremena ekanja za uspostavljanje veze,
- maksimalnog broja vorova u mrei,
- maksimalnoj udeljenosti pojedinih vorova,
- nainu prikljuivanja novog vora,
- broju i tipu potrebnih provodnika za realizaciju mree,
- ceni i sloenosti potrebnih interfejsa,
- otpornosti na smetnje,
- tipu detekcije greaka pri prenosu i pouzdanosti prenosa u celini,
- lakoi detektovanja i otklanjanja kvarova i problema u komunikaciji, postojanje analizatora
protokola i sline opreme.
Za procesni nivo mree vrlo su bitni maskimalna razdaljina vorova, otpornost na smetnje,
pouzdanost prenosa i vreme ekanja na uspostavljanje veze (pogotovu za kontrolu).
Prenos poruka moe biti u jednom ili oba smera. Za mernu mreu neophodan je prenos u oba
smera, tj. dupleks prenos. Ako je odvijanje komunikacije u oba smera istovremeno, onda je to puni
dupleks, a ako je prenos po smerovima vremenski razdvojen, koristei isti prenosni medijum, onda je
to polu dupleks prenos. Pretpostavimo da treba formirati mreu od n vorova koji imaju posebne linije
za prijem ("receive" - R) i predaju ("transmit" - T), koristei zajedniku magistralu. Na slici 9.3
prikazane su mogunosti za formiranje mree.
n * SLAVE

~vor ~vor ... ~vor ~vor ~vor ... ~vor

R T R T R T R T R T R T
R
~vor
T
MASTER a) b)

~vor ~vor ... ~vor

R T R T R T

T R T R T R

~vor ~vor ~vor

c)

Slika 9.3. Povezivanje vorova mree u puni i polu dupleks prenos

Slika 9.3 a) predstavlja puni dupleks, pri kom je R ulaz jednog vora ("master") povezan sa T
izlazima ostalih vorova ("slave") i obrnuto, te je mogua komunikacija samo izmeu master-a i bilo
kog slave vora. Na osnovu ove konfiguracije mogue je povezati jedan supervizor i n inteligentnih
senzora, ali ona nije pogodna za mreu procesnog nivoa opteg tipa, u kojoj postoji potreba za
meusobnom komunikacijom i ostalih vorova. Na slici 9.3 b) prikazan je polu dupleks prenos u kome
su svi vorovi fiziki ravnopravni.
Na slici 9.3 c) data je konfiguracija prstena kod koga je takoe mogua meusobna
komunikacija svih vorova, ali sa izraenim optereenjem procesora komunikacijom i nemogunosti
rada u sluaju otkaza pojedinog vora.
Iz gore navedenog moe se zakljuiti da je za formiranje distribuiranog mernog sistema
najpogodnije povezivanje prema slici 9.3 b).
Komunikacija inteligentnih mernih pretvaraa radio vezom, predstavlja poludupleks vezu, jer
ako nema frekventnog multipleksa za pojedine pretvarae, ceo trodimenzionalni prostor se tretira kao
jedan provodnik.

179
 Distribuirani merni sistemi

9.2.1 Fiziki nivo mree

Postoji vie standarda koji definiu parametre fizikog prenosa digitalnih podataka u
serijskom obliku. Na ovom nivou mree definisan je prenosni medijum i nain kodiranja pojedinog
bita. Medijum za prenos dosta utie na maksimalnu moguu brzinu, otpornost na smetnje i cenu
povezivanja. iroko su rasprostranjeni upredena parica, koaksijalni kabl i optiko vlakno. Ako se ne
zahteva velika brzina prenosa pogodno je odabrati paricu zbog njene niske cene.
Nule i jedinice se pri prenosu kodiraju naponskim ili strujnim nivoom, promenom frekvencije
ili faze signala. Postoje i kodovi kod kojih se kodira promena signala u cilju eliminacije jednosmerne
komponente i lake ekstrakcije taktne frekvencije (npr. Manester kod). Frekventna i fazna modulacija
se koriste za prenos na velike daljine preko loeg prenosnog medijuma (npr. telefonskim kablom), ali
su za modulaciju i demodulaciju potrebni posebni ureaji - modemi.
Jedan od prvih protokola koji su se koristili u inteligentnim mernim pretvaraima bio je
"HART". On koristi postojee analogne prenosne puteve, za povezivanje mernih pretvaraa putem
strujne petlje od 4mA do 20mA, a konfiguracioni parametri i ostale "inteligentne" funkcije mernog
pretvaraa se prenose superpozicijom frekventno modulisanog signala na strujni signal, tako da se
jednosmerni prenos samog merenja ne remeti. Jedinica je signal od 1200Hz, a nula 2200Hz (slika 9.4).

Slika 9.4. Realizacija mernog pretvaraa sa HART protokolom

Najzastupljeniji fiziki nivo prenosa u mreama procesnog nivoa je RS-485 standard. Signal
se prenosi preko dva simetrina provodnika, a ulazno kolo je diferencijalni pojaava, te je prenos
manje osetljiv na smetnje i varijacije zajednikog napona. Pri prenosu upredenom paricom,
elektromagnetno polje jednog i drugog provodnika se ponitavaju, pa se ujedno smanjuje emitovanje
smetnji. Predajni drajveri su zatieni od pregorevanja u sluaju istovremene predaje, od kratkog spoja
i prekida napajanja. Velika imunost na smetnje, mogunost prenosa na duine vee od 1 km, vee
brzine prenosa i mogunost realizovanja vietakaste mree ine ovaj standard vrlo pogodnim za
mreame procesnog nivoa (slika 9.5).

180
 Distribuirani merni sistemi

RS232 RS485
OPTI^KI IZOLOVAN
KONVERTOR
A A
RS232 B
120 120 B SM
5V
SUPERVIZORSKI
RA^UNAR IZVOR
NAPJANJA 5V AB AB

SM SM
SENZORSKI MODULI I
DRUGI ADRESABILNI UREDJAJI

Slika 9.5. RS-485 vietakasta mrea

Pored RS-485 fizikog nivoa mree procesnog nivoa, veliku zastupljenost ima i CAN
standard, uveden od strane BOSH, sa namenom za automobilnsku industriju (slika 9.6.). Prenos se
takoe vri diferencijalnom metodom, kola se takoe napajaju sa 5V, a glavna razlika je to to drajveri
omoguavaju elektrino nadglasavanje u kom je definisano da e jedinica dominirati ako se
istovremeno prenose vie poruka. ipovi imaju ugraenu logiku za arbitrau baziranu na tom
nadglasavanju, tako da prestaju prenos ako je njihova poruka nadjaana.

Slika 9.6. Veza CAN drajvera na multipoint mreu

9.2.2 Komunikacioni protokoli

Svi nabrojani serijski standardi definiu samo naponske nivoe, a ne i logiko kodiranje
informacija, sinhronizaciju, tj. definisanje poetka i kraja ak i pojedinog karaktera informacije. Tako,
primena RS-232 asinhronog standarda na PC kompatibilnim raunarima doputa ceo niz
komunikacionih brzina, duinu zapisa jednog karaktera i broj stop bita. Protokol vieg nivoa treba da
odredi sledee:
- poetak i kraj jednog paketa podataka, tj. jedne poruke, pri asinhronom prenosu i broj start i
stop bita,
- brzinu komunikacije,
- tip dodavanja kodova za proveru ispravnosti prenesene poruke,
- adresiranje primaoca poruke, eventualno i poiljaoca,

181
 Distribuirani merni sistemi

- nain dodeljivanja vremena na magistrali i mehanizam reavanja konflikta za sluaj

istovremenog pokuaja slanja,
- nain kodiranja informacija, tj. zapisa karaktera, brojeva i sloenijih informacija.
Serijski prenos se deli na sinhorni i asinhroni. Pri asinhronom prenosu jedinina informacija je
znak (karakter), zapisan sa 7 ili 8 bita, a prenos svakog znaka poinje i zavrava se definisanim start i
stop bitovima, tako da se stalno vri sinhronizacija prenosa na nivou jednog znaka (za unapred
definisanu brzinu komunikacije). Kod sinhronog se, pored podataka, prenosi takt i omoguene su vee
brzine prenosa. Komunikacija se odvija neprekinutim nizom bitova, koji prema znaenju mogu biti
grupisani u bajtove. U asinhronom modu postoje pauze u prenosu i redundansa u vidu
sinhronizacionih bitova uz svaki karakter, ali je realizacija interfejsa laka, pa se ovaj tip prenosa ee
koristi za inteligentne senzore.
Otkrivanje greaka pri prenosu vri se na osnovu posebnih bitova ili bajtova dodatih uz
poruku. Najei metodi su bit parnosti (sa kojim zbir bitova u karakteru daje definisanu parnost) i ek
sume, koje se raunaju sabiranjem po modulu, ili na slian nain, za istovremeno vei broj bajtova
podataka. Postoje i komplikovaniji naini, sa veom redundansom, pomou koje je mogue i ispraviti
odreen broj greaka.
Jedna komunikaciona poruka (paket) sastoji se iz niza karaktera, ili niza bitova (kod
sinhronog). Odvajanje poruka, tj. definisanje poetka poruke moe se realizovati na vie naina.
Odvajanje poruka samo vremenskom pauzom nije dovoljno pouzdano.
Pri sinhronom prenosu esto se koristi marker poetka poruke u vidu definisanog niza bitova
(npr 01111110, za SDLC protokol). Problem je to drugi podaci mogu imati isti niz bitova, pa se
gubitak sinhronizacije najee spreava dupliranjem takvog niza, ako se javi u podacima. Postupak
dekodiranja zahteva stalno praenje komunikacije, te je ovo najee zadatak posebnog
komunikacionog procesora.
Postoji mogunost da se svi podaci kodiraju u tekstualnom obliku, tj. preko ASCII karaktera.
Ovako se unosi velika redundansa u prenos, ali postoje i znaajne prednosti. Praenje komunikacije
bilo kojim softverom ili analizatorom protokola daje lako prepoznatljiv rezultat za oveka. Kako se
podaci sastoje od tano definisanog opsega moguih karaktera, postoji mogunost otkrivanja greaka u
prenosu, a karakteri koji se ne javljaju u kodiranju podataka mogu se upotrebiti kao oznaka poetka
poruke. Karakteri su kodirani pomou 7 bita pa se osmi najee koristi za bit parnosti.
Mikroraunari kompatibilni sa 80C51 i drugi Intelovi mikroraunari poseduju posebni
"master-slave" mod komunikacije u kome deveti bit karaktera oznaava da li karakter predstavlja
adresu primaoca, ili obine podatke. Kako svaka poruka poinje adresom primaoca, ovo je ujedno i
nain da se izdvoje pojedine poruke. Hardver u mikroraunaru automatski proverava stanje devetog
bita primljenog karaktera i izaziva prekid u sluaju primanja adresnog karaktera. Na ovaj nain se
smanjuje potrebno angaovanje mikro-procesora za realizaciju komunikacije, jer ako adresa nije
odgovarajua, ne vri se praenje ostalih karaktera. Problem ovog metoda odvajanja poruka je
kompatibilnost sa drugim tipovima mikroraunara i postojeeg softvera za akviziciju preko serijskog
interfejsa.
Za inteligentne senzore pogodni su metodi odvajanja poruka na bazi posebnog adresnog bita i
specijalnih karaktera (u sluaju ASCII komunikacije).
Kako vie vorova koristi isti medijum za prenos poruka, u vietakastoj topologiji mree
mora postojati mehanizam za dodeljivanje prava pristupa mrei i adresiranja poruka. Zajednika
magistrala se moe deliti i frekventnim multipleksom, ali je to suvie komplikovano reenje. Pored
toga, u razmatranom akvizicionom sistemu vorovi najee komuniciraju sa istim supervizorom, pa u
svakom sluaju mora postojati vremenski redosled komuniciranja.
Adresiranje primaoca poruke najee se vri na poetku poruke, jednim ili sa vie karaktera,
zavisno od broja predvienih adresa. Ako postoji mogunost komunikacije izmeu proizvoljna dva
vora, onda mora da postoji i adresa poiljaoca poruke. Mnogi senzorski moduli na tritu poseduju
komunikaciju u kojoj se podrazumeva da se veza uspostavlja uvek izmeu supervizora i senzora, te
nije predviena adresa poiljaoca. Na ovaj nain se gubi i mogunost dupliranja supervizora radi
poveanja pouzdanosti, ili u cilju izdvajanja pojedinih funkcija na vie raunara.
Pravo pristupa magistrali moe se definisati na dva naina:

182
 Distribuirani merni sistemi

1) Metod predaje znaka gospodara magistrale: u jednom trenutku samo jedan vor ima pravo
da inicira prenos. Kada zavri slanje, svoje pravo nad magistralom ustupa sledeem voru, po datom
pravilu konkretnog protokola. Uproena varijanta ovog protokola je da samo supervizor ima pravo da
prozove ostale vorove, a oni odgovaraju po prozivci i time supervizoru vraaju pravo nad
magistralom.
2) Osvajanje magistrale. Ako ne postoji komunikacija na magistrali, vor koji treba da poalje
poruku pokuava prenos. Kako se kolizije na magistrali esto deavaju, mora da postoji mehanizam
arbitrae, takav da se izbegnu mrtve petlje u stalnom pokuaju vie vorova da zauzmu magistralu.
Uobiajen metod je da se posle kolizije sa ponovnim pokuajem saeka sluajno vreme, pri emu e se
sa datom verovatnoom izbei istovremeni pokuaj vie vorova. Neki protokoli imaju definisane
prioritete poruka ili vorova, s ciljem da vanije poruke osvoje magistralu sa veom verovatnoom, tj.
posle kraeg ekanja.
Za rad ureaja u realnom vremenu poeljna je mogunost proizvoljnog zauzimanja magistrale.
Na primer, alarmno stanje treba indicirati preko reda tj. ne ekati da supervizor prozove sve vorove.
Meutim, nemogunost da se definie najkrae mogue vreme uspostavljanja veze, zbog moguih
viestrukih kolizija na magistrali, u real-time sistemima oteava primenu arbitrae tipa ponavljanja
poruke posle sluajnog vremenskog intervala. Moe se pokazati da je za manji broj vorova
maksimalno vreme ekanja na vezu manje za metod obine prozivke.
Nekada je potrebno menjati brzinu komunikacije u toku rada. Da bi se ovo postiglo, mora
postojati opta adresa preko koje bi supervizor svim ostalim vorovima istovremeno naredio promenu
brzine. Ovaj metod se koristi i u sluaju poetnog podeavanja, ako se brzina komunikacije ne definie
kratkospajaima, ve softverski.
Vrlo bitan inioc breg razvoja i upotrebe sistema sa distribuiranom inteligencijom,
inteligentnim senzorima i adresibilnim senzorskim modulima je iroko prihvaen komunikacioni
standard. Nepostojanje jedinstvenog standarda za mree procesnog nivoa je posledica konkurencije
vie firmi koje se bave ovim problemom. Takoe, vrlo brz razvoj mikroprocesorskih komponenti i
samih inteligentnih senzora ini da se korisniki zahtevi i oblast primene neprestalno menjaju.
Uspenost nekog standarda je u ispunjenju naizgled oprenih zahteva: jednostavnost implementacije,
pokrivanje iroke grupe primena, omoguiti realizaciju proizvoda koji e biti kompatibilni do to vieg
nivoa, a ne koiti budua poboljanja samih ureaja.
Standardizacijom pored fizikog nivoa komunikacije treba obuhvatiti i formate brojeva, nain
adresiranja, pa sve do aplikacionog nivoa.
Postoji vie pristupa realizaciji protokola aplikacionog nivoa. Protokol moe obuhvatiti tano
definisani skup naredbi: za postavljanje mernog opsega, za zadavanje frekvencije digitalnog filtra i sl.
Kako je vrlo teko predvideti sve mogue primene protokola, drugi pristup se zasniva na definisanju
vrlo malog skupa naredbi, koje bi samo prenosile promenjive zadate adrese u nekoj memorijskoj
oblasti, sa znaenjem zavisno od konkretnog ureaja. Ovo je fleksibilniji pristup, ali primorava
korisnika ureaja da prouava njegovu organizaciju.
Da bi se olakala standardizacija raunarskih mrea, ISO definie model mree iz sedam
nezavisnih nivoa: fiziki, kanalni, mreni, transportni nivo, nivo sesije, prezentacioni i aplikacioni
nivo. Ovi nivoi su obuhvaeni razliitim standardima, npr. fiziki nivo: RS-232, RS-422, RS485, CAN
..., ali i vie nivoa moe biti definisano jednim standardom.
Trenutno u svetu postoji vie desetina potpuno razliitih protokola za komunikaciju na
procesnom nivou. Razlike su u fizikom nivou interfejsa, brzini prenosa, nainu adresiranja i arbitrae,
duinama prenosnog medijuma, nameni, tj. oblasti primene itd. Treba pomenuti sledee:
Modbus uveden dosta davno od strane firme Modicon. Bazira se na RS485 fizikom nivou, protokol
je relativno jednostavan, sa ek sumom na kraju poruke. Postoji vrlo mnogo ureaja koji rade sa ovim
protokolom.
DeviceNet je jedan od protokola baziranog na CAN fizikom nivou, uveden je od firme Allen-
Bradley.
Profibus je ceo niz razliitih protokola standardizovanih za primenu u Evropi, (Siemens i ostali).
Najvie je u baziran na RS485, brzina prenosa ide i do 12Mbps.

183
 Distribuirani merni sistemi

9.3. SOFTVER DISTRIBUIRANIH SISTEMA

Postoje mnogi specijalizovani softverski paketi za razvoj SCADA aplikacija, u kojima se

formiranje sistema vri izborom pojedinih opcija, definisanjem adresa i konfiguracija mree. Jedan od
primera razvojnih alata ovog tipa je National Instruments "Lookout" SCADA softver. Drugi pristup je
korienje programskih jezika opte namene ili LabVIEW grafikog razvojnog sistema, sa dodacima
za vizuelizaciju odvijanja procesa, komunikacione zadatke i rad sa bazama podataka.
Moe se rei da softver distribuiranih mernih sistema treba da omogui sledee:
1) Komuikacija sa razliitim tipovima programibilnim logikim kontrolerima (PLC) i inteligentnim
mernim pretvarima i aktuatorima. Potrebno je podrati razliite tipove mrea procesnog nivoa, i
ureaje razliitih proizvoaa.
2) Komunikacija sa drugim PC raunarima u mrei pomou Ehternet i TCP/IP protokola radi
formiranja hijerarhijskog mernog i kontrolnog sistema, to jest razvoj klijent-server aplikacija na vie
raunara.
3) Vidljivost podataka ak i van granica fabrike putem Web-a, tj. preznetacija podataka i u HTML
formatu prikaza stranica.
4) Smetanje mernih podataka u robusnu bazu, koja se moe naknadno pretraivati i obraivati.
5) Prikaz mernih podataka u realnom vremenu, sa razvijenim vizuelizacionim mogunostima, u vidu
grafika, ali i na sinoptikim emama procesa (sl. 9.7).
6) Definisanje uslova za poetak i kraj snimanja podataka, alarme, pokretanje akcija na alarm, npr.
slanje email-a po detekciji otkaza.
7) Pregledno podeavanje sistema, bez zaustavljanja akvizicije, to jest u toku trajanja procesa.
8) Bitna karakteristika ovih softvera je da omoguavaju laku i brzu dijagnostiku i lokaciju otkaza
unutar celog sistema.

Slika 9.7. Sinoptika ema procesa u okviru LabVIEW programskog okruenja

Problem povezivanja sa ureajima razliitih proizvoaa reava se korienjem klijent-server

komunikacionog standarda nazvanog OPC - "OLE for Process Control". Ovaj standard je baziran na
Microsoft-ovoj COM tehnologiji za razmenu podataka izmeu aplikacija. OPC server aplikacija vodi
rauna o komunikaciji procesnog nivoa sa samim intelignentnim mernim pretvaraima i PLC-ima.
Ona zatim preko standardizovanog interfejsa za razmenu podataka, dobijene podatke stavlja na

184
 Distribuirani merni sistemi

korienje bilo kojoj OPC klijent aplikaciji, pa i aplikaciji koja vri akviziciju podataka u okviru
SCADA sistema.
Za komunikaciju razliitih aplikacija izmeu pojedinih raunara u okviru mrea viih nivoa, moe se
vriti primenom Java programskog jezika, kao i svim ostalim mrenim razvojnim alatima i objektno
orjentisanim programskim jezicima.

9.4. INTERNET POVEZIVANJE

Od poetka civilizacije, jedna od osnovnih okupacija oveka bila je komunikacija. Ne treba

nabrajati sve korake u istoriji razvoja naina i sredstava za komunikaciju pa da shvatimo koliki je trud
uloen u to. Meutim, tek u skorije vreme stvaraju se uslovi za razvoj onoga to je ovek oduvek
eleo. Da prostor vie ne postoji i da poruka moe za par trenutaka da pree sa jedne na drugu stranu
sveta.
Reenja bazirana na kompjuterskoj mrei predstavljaju vaan trend u evoluciji mernih sistema.
Kompjuterske mree su grupisane u tri klase: Local Area Networks (LAN), Metropolitan Area
Networks (MAN), i Wide Area Networks (WAN). iane i beine kompjuterske mree se razlikuju
po fizikom medijumu korienom u prenosnoj liniji. Merni sistemi bazirani na kompjuterskoj mrei
koriste uglavnom LAN-ove i internet. LAN-ovi mogu imati topologiju u vidu magistrale, drveta
(viestruka zvezda) ili petlje (prstena).
Postoje nekoliko tipova LAN-a, kao to je Ethernet, Token Ring, ARCNet, 100VG-AnyLAN,
ili beini IEEE-802.11. Najrasprostranjeniji tip je Ethernet. Mnogi LAN-ovi su mree sa
kombinovanim standardima.
Ideja interneta razvijena je u prvom obliku u vojne svrhe kao decentralizovana mrea koja bi
omoguavala kontrolu nad nuklearnim ureajima za protivnapad ak iako bi delu mree bilo
onemogueno funkcionisanje. Internet je veoma brzo prevaziao svoju osnovnu ideju. Danas nakon
40-ak godina slobodno moe da se kae da je Internet izrastao u neto to niko, ak ni u
najoptimistinijim procenama, nije pomiljao. Ono to je bilo najmanje predvidivo jesu brzine prenosa
informacija kojima se danas pristupa Internetu to je i najosnovniji uzrok ovako velike ekspanzije
globalne mree. Brzine od vie Mbps (Mega Bits Per Second 1024*1024 bitova u sekundi)
omoguavaju krajnjim korisnicima prenos potpunog multimedijalnog sadraja (grafika, tekst, audio,
video i njihova kombinacija) zadovoljavajueg kvaliteta sa jednog kraja sveta na drugi. Brzine
okosnica Interneta mere se brzinama od nekoliko stotina Gbps (Giga Bits per Second 1024*Mbps).
Globalna mrea prema podacima iz 2004 ima oko 600 miliona korisnika to je porast od oko 15 odsto
u odnosu na prethodnu godinu.
Internacionalna raunarska mrea, koja predstavlja globalnu raunarsku mreu na bazi TCP /
IP (Transmision Control Protocol / Internet Protocol) protokola omoguava brzo prikupljanje velikog
broja informacija u poslovne svrhe i za druge oblasti interesovanja. Veliki broj preduzea i institucija
preko Interneta nudi ogromnu koliinu informacija i mogunost zakljuivanja poslova dobavljaima,
kupcima i drugim zainteresovanim licima. Zahvaljujui otvorenoj arhitekturi i standardizovanom
softveru, Internet tehnologije u novije vreme sve veu primenu nalaze u nadzoru i upravljanju
industrijskim procesima.
Jedna od primena Internet tehnologije jeste i kreiranje distribuirane virtualne laboratorije koja
se koristi u edukaciji studenata, kao i razmeni znanja izmeu ljudi koji se nalaze na razliitim
lokacijama. U jednoj udaljenoj virtualnoj laboratoriji korisnici, bilo da su studenti, profesori,
laboratorijski tehniari ili menaderi, mogu saraivati jedni sa drugima na geografskim udaljenim
lokacijama.
Virtuelni instrumenti i distribuirani sistemi su jako znaajni pri formiranju naprednog fleksibilnog
okruenja za predavanja i eksperimente po niskoj ceni. Postojanje jednostavne i efikasne tehnoloke
podrke za irenje i daljinsko korienje virtualnih sistema ini privlanim ovo reenje za
eksperimentalnu praksu nezavisnu od broja studenata ili njihovih lokacija sa raznovrsnim
instrumentima i procedurama merenja direktno dostupnim korisnicima.
Postojea tehnologija dozvoljava daljinski pristup laboratorijskoj opremi i instrumentaciji preko
Interneta. Ovo moe biti posebno korisno u inenjerskoj edukaciji; part time i udaljeni student mogu

185
 Distribuirani merni sistemi

izvoditi eksperiment na daljinu. Ovakav daljinski metod laboratorijskog eksperimentisanja moe

omoguiti studentu korienje skupe laboratorijske opreme to njima obino nije dostupno.
Daljinska laboratorijska eksperimentacija predstavlja proirenje naina na koje ljudi koriste Internet.
Daljinska laboratorija za inenjersku edukaciju treba da realizuje integrisanu okolinu za upravljanje i
kontrolu stvarnih ureaja sa daljinskog sajta i izvoenja stvarnih eksperimenata u daljinskoj
laboratoriji preko kompjuterske mree. Jezgro laboratorije je grupa opte namenskih i / ili
specijalizovanih instrumenata vezanih za sistem PC raunara koji su povezani na Internet. Sa
sposobnou konfigurisanja instrumenata i analize podataka pomou softvera, daljinska laboratorija
moe predstavljati vaan korak u uenju na daljinu.
Striktno utvrena pravila su jedini nain da dve maine komuniciraju, iz tog razloga protokoli
i postoje. Definitivno najkorieniji protokol jeste HTTP protokol koji omoguava prenos hiperteksta
sa servera, na kome se nalazi skladiten, na klijenta koji je zahtev za prenos inicirao. Hipertekst se
transportuje kao tekstualni fajl sa zapisom po odreenim pravilima. Ta pravila sainjavaju jezik poznat
kao HTML ( Hypertext Markup Language ) i on omoguava definisanje dobro poznatih entiteta na
internet stranama kao to na primer su linkovi ka drugim stranicama. Sam hipertekst zapisan u HTML
formatu po sebi nita ne znai bez aplikacije koja ga iitava i prevodi u oblik koji je korisniku
razumljiv. Aplikacije koje ovo ine se nazivaju browserima i trenutno na tritu postoje tri koje
obuhvataju vie od 98% korisnika (Microsoft Internet Explorer, Mozilla Firefox i Opera). Uz pomo
ovih aplikacija omogueno je pregledavanje sadraja interneta. Browsere moemo da definiemo i kao
aplikacije opte namene. Aplikacije koje implementiraju ostale protokole moemo da definiemo kao
aplikacije specijalne namene i osim aplikacija za razmenu email poruka koje se neto ee koriste
moemo da ih svrstamo u ree koriene aplikacije.
Detaljnije informacije o trenutnom stanju u razvoju i specifikacijama karakteristika svih
protokola mogu se nai na internet prezentaciji WWW konzorcijuma koji je zaduen za odobravanje i
promovisanje zvaninih standarda internet tehnologija. Internet adresa je www.w3c.org

Osnovni pojmovi i termini

Zbog mogunosti primene Interneta u sistemima merenja i upravljanja moe se dati opis
pojedinih termina i pojmova.

Web mree
Web mrea predstavlja Internet kome se pristupa korienjem Web pretraivaa(web browser) kao to
su Internet Explorer ili Netscape Navigator. Pretraivai se instaliraju na strani korisnika (client) i
preko njih se pristupa Web serveru ili ureajima koji su prikljueni na mreu. Komunikacija se obavlja
preko HTTP protokola.

HTTP protokol (Hyper Text Transport Protocol)

Predstavlja standarni protokol za razmenu podataka izmeu servera i klijenta. Protokol pripada
aplikacionom nivou OSI modela i oslanja se na TCP/IP protokolu.

TCP/IP (Transmision Control Protocol/Internet Protocol) protokol

Predstavlja skup pravila i standarda koji omoguavaju komunikaciju izmeu razliitih tipova raunara
i mrea povezanih na Internet. Sastoji se od Internet protokola koji pripada mrenom nivou i TCP
protokolu koji se odnosi na transportni nivo OSI modela. IP protokol vri adresiranje, rutiranje i slanje
paketa do odredine take. Na ovom nivou se ne vri provera da li su podaci primljeni, niti se obavlja
evidencija redosleda prijema podataka. TCP protokol definie uspostavljanje veze, slanje podataka i
raskidanje veze. Za vreme prenosa podataka TCP proverava da li je dolo do greke u prenosu i vri
korekciju greke. Ovaj protokol garantuje predaju poruke, tako to primalac potvruje prijem poruke.

URL (Uniform Resource Locator)

Definie se kao sistem koji ukazuje web pretraivau na koju adresu treba da ide, put do odreene
adrese i koje akcije treba da izvri na svom odreditu. Preko URL pretraiva locira eljeni dokument
na serveru. Standardni URL format je:protokol:// server: port// dokument

186
 Distribuirani merni sistemi

HTML (Hyper Text Markup Language)

To je jezik korien za formiranje web strane. Sadri funkcije za formatiranje i prikazivanje web
strane i za dodavanje multimedijalnih elemenata prezentaciji.

CGI (Common Geteway Interface)

Predstavlja standardni interfejs koji proiruje funkcionalnost servera tako to omoguuje komunikaciju
izmeu servera i eksternih aplikacija, CGI protokol definie standardne naine pomou kojih programi
mogu da komuniciraju sa web serverom. HTTP server prilagoava i prosleuje CGI programu zahtev
pretraivaa sa strane korisnika. CGI program izvrava potrebne operacije i vraa informaciju
korisniku najee u obliku HTML strane.

Java Script
Java Script jezik omoguava kreiranje tkzv. inteligentnih web strana, preko kojih je omoguena
interakcija sa korisnikom. Java Script kod se ukljuuje kao deo HTML dokumenta i izvrava se onda
kada se web strana uita.

Java
To je objektno-orijentisani programski jezik nezavistan od platforme na kojoj se izvrava. Java
podrava istovremeni (multithreading) rad vie delova programa i ima ugraen sigurnosti model koji
je bitan kod web aplikacija. Korienjem Java programa web stranama se moe dodati animacija, zvuk
i mogunost manipulacije sa podacima. Interakcija sa korisnikom je poboljana, mogu se ostvariti
veze sa bazama podataka i komunicirati sa ureajima prikljuenim na Internet.

Java Aplet
Pomou Java programskog jezika mogu se kreirati dva tipa programa: Aplet i samostalna aplikacija.
Java aplet je program ugraen u HTML dokument koji moe da se pokrene unutar web pretraivaa.
Kada web pretraiva uita HTML dokument izvri se uitavanje i izvravanje Java apleta.
Povezivanje inteligentnih mernih i upravljakih sistema na web mreu vri se u cilju razmene
podataka izmeu klijenta i servera. Server dinamiki kreira dokument koji se upuuje klijentu. Pri
tome, server moe da bude eksterni ili da bude ugraen u inteligentni ureaj.

Eksterni web server

Veina postojeih instrumenata nema mogunost za direktno povezivanje na Internet. Pristup web
mrei ostvaruje se preko eksternog servera, najee PC raunara, a veza izmeu instrumenata i
servera ostvaruje se preko standarnih komunikacionuh magistrala kao to su RS-232, USB, IEEE-488
i dr. Za pojedine magistrale postoje konvertori mrenih komandi u komande instrumenata povezanog
na server i obrnuto. Na slici 9.8. je data blok ema povezivanja programabilnog instrumenta sa IEEE-
488 interfejsom na Internet preko PC raunara koji predstavlja eksterni server.

187
 Distribuirani merni sistemi

Slika 9.8. Blok ema povezivanja programabilnog instrumenta sa IEEE-488 interfejsom na

Internet preko PC raunara

Ugraeni web server

Velike mogunosti ostvarivanja razliitih funkcija pomou VLSI kola i pristupana cena
hardvera omoguili su integrisanje mrenog servera u ureaja za direktno povezivanje na Internet. Na
taj nain ostvaruje se direktna komunikacija izmeu web pretraivaa (korisnika) sa instrumentom.
Glavna prednost direktnog povezivanja ureaja na Internet jeste jednostavnost-jednostavno se vri
povezivanje ureaja na mreu i komunikacija sa pretraivaem. Ova tehnika povezivanja posebno je
pogodna za ureaje koji nisu bazirani na personalnom raunaru. Osnovni nedostatak direktnog
povezivanja na Internet odnosi se na esto limitirane resurse kojima ureaj raspolae, te su ograniene
funkcije Web servera i aplikacije, a samim tim i eljeni nivo prezentacije i interakcije sa korisnikom.
Direktno povezivanje ureaja na Internet nije pogodno za sisteme u kojima je potrebno povezivati vie
ureaja na mreu i izvriti analizu i zajedniki prikaz podataka. Na strani web pretraivaa mogu se
prikazati podaci dobijeni iz samo jednog ureaja, pri emu ne postoji mogunost da se izvri obrada
podataka dobijenih iz razliitih ureaja. Ako je potrebno vie ureaja povezati na Internet, povezivanje
se ostvaruje preko eksternog web servera, koji je zaduen za akviziciju, obradu mernih podataka i
prikaz eljenih podataka u web pretraivau.
Ugraeni web serveri su moduli ili board-ovi sa tampanim kolom razliite kompleksnosti koji
su opremljeni sa neophodnim konektorima, ukljuujui Ethernet konektore. Merni sistem sa
ugraenim web serverima povezanih na Internet (direktno ili preko Ethernet-a) je prikazan na slici 9.9.

188
 Distribuirani merni sistemi

Slika 9.9. Distribuirani merni sistem sa ugraenim web serverima povezanim na internet

Ilustrativni primeri internet povezivanja

Od konkretnih potreba definisanih prilikom dizajniranja nekog zadatka zavisi izbor

operativnih sistema. U ovom konkretnom primeru izabran je Microsoft Windows.
Na raspolagnju se nalazi irok spektar primenjivih programskih jezika od kojih su najznaajnija
samostalna reenja ili kombinacije tri najee korienih C/C++, Java i u poslednje vreme sve vie
.NET. U ovom konkretnom primeru korien je Microsoft Visual C++ 6.0.
Zbog poveanja fleksibilnosti i olakanja komunikacija korisnika sa udaljenim eksperimentom
moe se postii korienjem HTTP protokola za komunikaciju izmeu klijenta i servera. Svi zahtevi
klijenta ukljuujui podeavanje parametara eksperimenta i zahtev za izvrenjem se alju kao HTTP
zahtevi. Zahtevana operacija od strane korisnika se nakon toga prosleuje, putem tehnike IPC-a
(InterProcess Communication) softveru za kontrolu eksperimenta i nakon izvrenja se podaci
uobliavaju u HTML format i kao takvi se putem HTTP protokola prezentuju korisniku kao dinamiki
kreirana internet stranica. Najvea prednost ovog pristupa jeste mogunost da se pristupi eksperimentu
sa bilo koje take interneta (a samim tim i sveta) samo uz pomo standardnog internet browsera bez
potrebe za dodatnom instalacijom specijalno namenjenih softvera.

Izgled HTML strane koja omoguava komunikaciju klijenta sa serverom data je na slici 9.10.
Ispod slike ilustrativno je prikazan HTML kod koji odgovara stranici prikazanoj na slici.

Slika 9.10. Web stranica sa formom za unos parametara eksperimenta

189
 Distribuirani merni sistemi

<HTML>
<style type="text/css">
<!--
.style2 {color: #000000}
-->
</style>
<BODY>
<H1><B>Primer udaljenog eksperimenta </B></H1>
<FORM id=FORMSETTING title="Experiment Parameter Setting:" name=FORM1 action =
/scripts/Samples/RemoteCtrl_ISA.dll method="get">
<table width="100%" border="0">
<tr>
<td width="22%"><span class="style2">Fajl sa rezultatima : </span></td>
<td width="78%"><input id=TextSaveFName style="LEFT: 53px; TOP: 54px"
name=FName></td>
</tr>
<tr>
<td><span class="style2">Rotacija(2-10): </span></td>
<td><input id=TextRotate style="LEFT: 52px; TOP: 97px" name=Rotate></td>
</tr>

<tr>
<td><span class="style2">Ugao(0-90):</span></td>
<td><input id=TextAngle name=Angle></td>
</tr>
</table>
<br />
<INPUT id=SubmitSetting type=submit value=Podesi parametre name=SubmitSetting title=""
style="LEFT: 10px; TOP: 289px">
<input id=SubmitExec title="DataProcess" type=submit value=Izvrsi eksperiment name=Ctrl_Proc>
</FORM>
</BODY>
</HTML>

Merni sistemi bazirani na Ethernet-u

LAN-ovi obezbeuju infrastrukturu koja se moe koristiti kod kompjuterskih mernih sistema.
Merni sistemi bazirani na LAN-u mogu se grupisati u tri tipa: hijerarhijski sistemi, sistemi sa LAN
interfejsom, i sistemi sa IEEE-488/LAN konvertorima.
Hijerarhijski merni sistemi su sastavljeni od podsistema, kontrolera podsistema i kontrolera
sistema. Podsistemi, koji formiraju najnii nivo hijerarhijskog sistema, koriste interfejse kao to je
IEEE-488 ili RS-232, kao to je prikazano na slici 9.11. Svaki podsistem je posebno kontrolisan PC-
om.
Najvii nivo hijerarhijskog mernog sistema je organizovan pomou LAN-a, povezujui kontrolere
podistema i kontroler sistema, koji moe biti PC ili radna stanica. Korien u hijerarhijskim mernim
sistemima, LAN obezbeuje standard komunikacije izmeu kompjutera, baziran na razmeni podataka
i poruka. U mernim sistemima sa LAN interfejsom, i kontroler (PC) i instrumenti su povezani direktno
na LAN, bez interfejs konvertora.

190
 Distribuirani merni sistemi

Slika 9.11. Hijerarhijski merni sistem baziran na Ethernet-u

191