UDIKOVSKI KVADAR

Zapis na kamenom kvadru u udikovi

U podnoju Bihora, na desnoj obali Lima, na ulazu u Tivransku klisuru,

nalazi se lokalitet udikovo. Ime lokaliteta potie od injenice da se na
njemu sudilo, pa od udik, sudija ili sudac, udikovo. Na ovom mjestu je u
vrijeme Nemanjia postojao poznati manastir sa istim imenom. Na ovom
lokalitetu je naen kvadar 1925 god., prilikom arheolokih iskopavanja.
Kameni kvadar je dimenzija 95x89x55 i teine pola tone. Na tri strane ovog
kvadra urezana su slova. Kvadar je preneen u zaviajni muzej u Beranama,
gdje se i danas uva.

Zapis na kamenom kvadru svjedoi o velikoj starosti bitisanja srpskog

naroda. Zagonetni pomenuti zapis dugo je bio predmet rasprava i polemika
meu eminentnim naunicima.

O ovom zapisu je 1925. godine u listu Lovenski odjek pisao Duan

Vuksan, kao i drugi istraivai: Dragia Borii, Ljubia Stanojevi, dr Ivan
Puzi, dr Vladimir orovi, dr ore Radojii, dr Danilo Barjaktarevi i
dr., koji su se bavili oko tretiranog zapisa koliko i oko samog manastira
udikove.

U raspravama o zapisu je isticano da znaci na kvadru urezani lie na rune,

neku varijantu grkih slova koja su Goti primili na Krimu od grkih
crnomorskih kolona. Ako bi ta tvrdnja bila tana onda bi to bio prvi trag
runa na ovim prostorima. Isticalo se i sa tvrdnjama da ovaj zapis nema veze
sa runama, ali da se u jednom naunici slau da je zapis vrlo star, kao i sam
manastir udikovo tako da je teza o zansnivanju ovog manastira tek po
dolasku Turaka, u najmanju ruku, smijena.

Konano. 2002.godine izala je iz tampe knjiga Bihor i Bilea od ing

Vuia Guberinia u kojoj se saoptava rjeenje zagonetnog zapisa.

Ovaj zapis dokazuje prisustvo Srba na ovim prostorima jo od

kamenog doba (4-3000 g. Stare ere). Nadalje ovaj kameni kvadar dobija
znaaj velike nacionalne vrijednosti, i nepobitan materijalni dokaz o tome ko
smo i ta smo, na ovim prostorima. U to vrijeme se pisalo i u upotrebi je bilo
prvo fonetsko pismo do sada poznato, a to je viansko pismo.
Najzanimljivije otkrie je da se natpis ita i sa prednje i sa zadnje strane, i sa
strane sudije i sa strane okrivljenog.
Slova su tako stilizovana da se mogu itati i sa jedne isa druge strane. Zapis
je napravljen na tri strane kvadra, a na etvrtoj je leao na podlogu.

S leva na desno, tj. S prednje starne natpis glasi: UK DAL UMOST, to

moemo smatrati kao Pamet nam je dao razum.

S desna na lijevo, tj sa zadnje strane natpis glasi: ITEM LI POKUDA.

Posle ovoga nema nikakve sumnje: udikovo je mjesto na kome se stvarno

sudilo. Natpis je na starosrpskom jeziku. On je razumljiv i dandanas. Dakle,
nai preci su bili pismen narod jo od kasnog Neolita. To se vidi i po obliku
slova koje je urezala vjeta ruka kojoj je najverovatnije pisanje bilo
zanimanje. Oigledno da su nai preci razlikovali dva psiholoka pojma UM
i UMOST, tj. Um (pamet) i razum. Primaran je um ali mi zato imamo
razum koji nam je kontrolor i ne dozvoljava nam da uinimo ono to nam je
dolo na um, a nije posluao, ili nije imao razuma.

Dakle, ovim se potvruje ranija teza o starim Srbima i njihovim porotnim

sudovima, od kojih navodimo dva.
1. Mavro Orbini, Kraljevstvo Slovena, izmeu ostalog kae: Srbi
Baltike Srbije su imali izvrsne zakone i pohvalne obiaje, a bila im je
poznata i upotreba gvoa, bakra, olova, srebra i zlata.
2. Prema srpskim naunicima, Kovaeviu i Jovanoviu kao i prema
hrvatskom istoriaru kanoniku Rakom, u V vijeku prije Hrista Hormani su
slavili svoje bogove i slavne mueve u Vanahajm u Vendsku zemlju da se
tamo ue mudrosti. Raki ovome dodaje: Bili su vete zanatlije, kipari,
graditelji brodova, imali su livnice i poznavali su staklo. Imali su porotni
sud.

I jedan amater- gramatolog (koji je ve deifrovao Margumski

matpis),Stania Atanasijevi.. proitao je zapis iz udikova:
Ruevine manastira udikovo, sa crkvom posveenom Vavedenju
Bogorodice nalaze se pod Tivranom pri obali Lima. Mjesto je daleko sa dva
kilometara od Berana i nekoliko stotina metara od donjih budimljanskih
kua.
Kamena ploa sa nepoznatim znacima otkrivena je pre pet decenija u
ruevinama manastira na desnoj obali Lima, tri kilometara od Berana, na
mestu gde Lim ulazi u klisuru. udikovske znake je prvi obelodanio Ivan
Pudi 1965. godine, a za natpis Stania je saznao iz knjige Sorabi Draka
ekia, izdate pre dve godine.
udikovske znake, i do sada neodgonetnut tekst pisma, Stania je proitao.
Kako sam to uinio? Pomou arava sa svim azbukama i pisama starih
naroda za koje i sam znam, odgovara Stania i tumai nam tekst La vana
Puli louse ciuli ivuli tui ivuvi.
La na sanskritu znai u, kod, taj, Vana uma, van kue, Puli i kod Srba
ime je Pule, magarac, Louse srpska re i znai loe, ravo pa i sama re
ravo je sanskritska re; Ciuli ciljao, ivuli - ivot, Tui tu, Ivuvi
znai imae, postao bivi, izgubio. Smisao udikovskih znaka Stania
tumai: U ovoj umi Pule loe ciljao, ivot tu izgubi.

Uoio sam, kae Stania, da su udikovski znaci veoma slini onim koji se
nalaze na otkopanim ploicama prastarih gradova u dolini Inda, Mahedzo
Daro i Harap u Indiji.
Cigle tih drevnih prasrpskih gradova su tako kvalitetno peene da su ih
Englezi, u vreme okupacije Indije, koristili za nasipanje podloge na
eleznici, iako su bile stare vie od pethiljada godina. Njima su zidane kue
poput etvrtastih palata. Kue su imale vie odeljenja, kupatila sa toplom i
hladnom vodom i wc-om. Ulice su bile iroke i, svuda po gradu, bilo je
bazena za kupanje, meu njima i onih olimpijskih razmera. Sve to govori o
visokoj kulturi tog naroda, Pra-Srba. Tragovi unitenja ukazuju da su
gradovi opustoeni jakom toplotom, od sredine ka periferiji. Toplota je bila
tako jaka da se i zemljite, oko objekata i po parkovima, ispeklo od toplote.
Neki naunici uvereni su da su ti indijski gradovi uniteni atomskim
orujem. U prasrpskom jeziku za atomsko oruje se kae bramastra, Brama
je polubog, a Astra znai otro, otrica, re za oruje.