MAKROEKONOMSKI BILANSI,

TRITE DOBARA
I MAKROEKONOMSKA RAVNOTEA

POGLAVLJE 14
Prof. dr Jovo Jednak
UVOD

Promene u tranji za robom vode do...

Promena u proizvodnji, koje vode do...

Promena u dohotku, koje vode do...

Promena u tranji.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 2
UVOD
2.

PROIZVODNJA DOHODAK

3.
1.
TRANJA

AUTPUT I DOHODAK SU SINONIMI.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 3
Bruto nacionalni i bruto domai proizvod

Bruto nacionalni proizvod, odnosno bruto

domai proizvod, (Gross National Product -
GNP, odnosno Gross Domestic Product -
GDP), predstavlja vrednost svih
proizvoda i usluga proizvedenih u
obraunskom periodu obraunatih po
trinim cenama.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 4

Bruto nacionalni i bruto domai proizvod

Bruto nacionalni (domai) proizvod

(po materijalnoj koncepciji - ui koncept)
predstavlja zbir svih proizvoda i usluga
namenjenih za reprodukcionu potronju,
linu, javnu i optu potronju, investicije,
neto izvoz i investicije u zalihe.
GNP, odnosno GDP je verovatno
najvanija tekua varijabla u ekonomiji:
govori nam koliko dinara ili evra tee
kroz kruni tok privrede po jedinici
vremena.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 5
Bruto nacionalni i bruto domai proizvod

Razlika izmeu ove dve mere potie iz

razlikovanja:
izmeu onoga to je na podruju, na
primer Srbije (korieno pri
definisanju BDP-a),
i onoga to je u vlasnitvu stanovnika
Srbije (koriieno pri definisanju
BNP-a).
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 6
Bruto nacionalni i bruto domai proizvod

Bruto nacionalni proizvod predstavlja

ukupnu produkciju roba i usluga jedne
nacionalne ekonomije proizvedenih
radom i kapitalom, u odreenom periodu
po trinim cenama.

GNP meri ukupan dohotak zaraen od

strane nacije.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 7

Bruto nacionalni i bruto domai proizvod
...od BDP-a do BNP-a,
prvo trebamo dodati faktorske dohotke iz
inostranstva, koji predstavljaju dohodak
srpskog kapitala
ili dohodak stanovnika Srbije na boravku
u inostranstvu,
a potom oduzeti faktorske dohotke
isplaene inostranstvu, koji predstavljaju
dohotke koje prima inostrani kapital i
dohotke stranih dravljana koji borave na
podruju Srbije.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 8
Bruto nacionalni i bruto domai proizvod
Bruto nacionalni proizvod ukljuuje
dohotke (plate, profite i zakupninu) od
ostatka sveta, a iskljuuje plaanja inilaca
dohotka ostatku sveta, odnosno:
GNP = GDP

+ plaanje inilaca inostranstva

plaanja inilaca inostranstvu.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 9

Bruto nacionalni i bruto domai proizvod

GNP ukljuuje vrednost produkcije

stranih lica (kompanija) u zemlji, a
iskljuuje aktivnost firmi u vlasnitvu
domaih rezidenata u inostranstvu.
GNP predstavlja ukupan domai
dohodak.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 10

Bruto domai proizvod po trinim
cenama
Sastoji se od ukupne proizvodnje dobara i usluga
umanjene za meufaznu potronju.
Dobija se:
a) zbrajanjem bruto dodatne vrednosti svih
proizvodnih jedinica rezidenata ili
b) zbrajanjem svih dohodaka ostvarenih u tekuoj
proizvodnji (zarade zaposlenih, poslovni viak,
amortizacija osnovnih sredstava) i poreza na
proizvode umanjenih za subvenicije ili
c) zbrajanjem vrednosti dobara i usluga za finalnu
potronju, obraunatih po nabavnim cenama i
umanjenih za vrednost uvoza dobara i usluga.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 11

Bruto domai proizvod po trinim
cenama

BDP je mera ukupnog agregatnog

proizvoda, o kome moemo razmiljati s
proizvodne strane agregatna
proizvodnja , ili s dohodovne strane
agregatni dohodak.
To znai, agregatna proizvodnja uvek je
jednaka agregatnom dohotku.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 12
Dohodak = Potronji

Za svaku ekonomiju vai:

Dohodak = Potronji
Zato to:
Svaka transakcija ima dve strane: kupca i prodavca.
Svaki dolar(dinar) koji potroi kupac predstavlja
dohodak (dolar/dinar) za prodavca.
Ovo se moe ilustrovati krunim kretanjem privrede -
zatvorene

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 13

Dohodak = Potronji
Primer:
Kaa je platila Sai 1000 dinara da pokosi
travnjak.
Saa prodaje uslugu, a Kaa je kupac.
Saa zarauje 1000 dinara, a Kaa troi 1000
dinara.
Jednakost dohotka i troenja.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 14

BDP i BNP

Grafikon 14.1. Odnos bruto nacionalnog proizvoda i bruto domaeg

proizvoda
Bruto domai proizvod je vei od GNP, jer ukljuuje ukupnu produkciju finalnih
roba i usluga, stvaranu u zemlji, tj. na teritoriji nacionalne ekonomije, dok GNP
meri ukupan dohodak zaraen od strane nacije.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 15
Zalihe i tokovi
Zaliha je koliina koja se meri u zadatoj
taki vremena.
Tok je koliina koja se meri po jedinici
vremena.
Slika 14.1. Zalihe i tokovi
Koliina vode u posudi je
zaliha, odnosno to je
koliina izmerena u datom
trenutku vremena. Koliina
vode koja dolazi iz slavine
je tok, odnosno to je
koliina izmerena po
jedinici vremena.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 16

Zalihe i tokovi
Primera povezanih zaliha i tokova:
ovekovo bogatstvo je zaliha; dohodak i
potronja su tokovi,
broj nezaposlenih je zaliha; broj ljudi koji su
izgubili posao je tok,
koliina kapitala u privredi je zaliha; koliina
investicija je tok,
dravni dug je zaliha; deficit dravnog budeta
je tok, itd.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 17

Sastav BDP-a
U kontekstu ovakve analize GDP se sastoji od:
1. potronje (C),
2. investicija (I),
3. vladinih kupovina - dravna potronja (G),
4. neto izvoza (NX) i
5. investicija u zalihe (IZ).

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 18

Sastav BDP-a
Sastavni delovi BDP-a Milrd Procenat BDP-a
1. Potronja (C) 7.060 69
2. Investicije (I) 1.700 17
a) Nestambene 1.200 12
b) Stambene 500 5
3. Dravna potronja(G) 1.840 18
4. Neto izvoz (NX) -340 -3
a) Izvoz (X) 1.050 11
b) Uvoz (M) -1.390 -14
5. Investicije u zalihe (IZ) -60 -1
BDP (Y) 10.200 100
Tabela 14.1. Sastavne komponente BDP-a zemlje X u 2004. godini
Tabela prikazuje ukupni, bruto domai proizvod koji se razlae na pet komponenti: autonomna
potronja sa 69%, investicije sa 17%, dr avna potronja sa 18 %, tako da je uvoz vei od izvoza
za 3%, a investicije u zalihe za 1%.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 19

GDP i njegove komponente (2001)

Dravna potronja
18% Neto izvoz
Investicije -3 %
17%

Potronja
69%

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 20

Potronja

Potronja (C).
Potronja (autonomna, odnosno lina
potronja) se sastoji od roba i usluga
kupljenih od strane pojedinaca,
odnosno domainstava. Podeljena je
u tri potkategorije: potrona roba,
trajna roba i usluge.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 21

Potronja
Potronja viestruko deluje na drutveno ekonomski
razvoj, i to:
a) lina i opta deluju na obim i strukturu
proizvodnje i njenu realizaciju;
b) potronja bitno predodreuje irenje unutranjeg
trita;
c) poveava produktivnost rada, jer ovek eli
udobniji ivot i vii ivotni standard, te se vie zalae
na radu, vie zarauje i vie troi;
d) promene u strukturi potronje mogu usloviti vii
stepen korienja kapaciteta i smanjena trokova
proizvodnje;
e) potronja znaajno utie i na alokaciju inputa;
f) potronja utie na poveanje zaposlenosti itd.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 22

Investicije
Investicije (I).
Investicije se sastoje od robe kupljenje za buduu
upotrebu.
Investicije se takoe dele u tri potkategorije:
poslovno utvrene investicije (investicije fiksnog
kapitala),
utvrene investicije stanovnitva (stambene i
druge investicije) i
investicije invetara.
Poslovno utvrene investicije slue za kupovinu
novih postrojenja i opreme za firme. U ekonomiji
se najee koristi termin investicije u fiksni
kapital, da bismo ih razlikovali od investicija u
zalihe.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 23
Investicije
Zabuna nastaje zato to ono to izgleda kao investiranje
za pojedinca ne mora biti investiranje za privredu kao
celinu.
Glavno pravilo je da ekonomske investicije ne ukljuuju
kupovinu koja samo podrazumeva kupoprodaju i
postojanje imovine izmeu razliitih pojedinaca.
Investicije, kako makroekonomisti kau, stvaraju novi
kapital.
Ovo najbolje ilustruju sledei primeri:
neko od vas kupuje za sebe stogodinju kuu u
Beogradu i neko drugi gradi za sebe i svoju porodicu
novu kuu u Beogradu. ta je ovde ukupna
investicija? Dve kue, jedna kua ili nita?
Ova dva posla raunaju jedino novosagraenu kuu
kao investiciju.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 24
Investicije
Ekonomisti pod investiranjem podrazumevaju
proizvodnju trajnih kapitalnih dobara.
To e rei, ako 1.000 dolara iz blagajne stavimo na
banku ili kupimo dravne obveznice, prema
ekonomistima, nikakva se investicija nije dogodila -
zamenio se samo jedan sa drugim oblikom
finansijskog imetka.
Samo kada se proizvode fiziko kapitalno dobro,
tada ekonomisti to nazivaju investicijama.
Investicije (najkrae reeno) su zbir:
nestambenih investicija, kupovina novih fabrika
ili novih strojeva ili novog inventara od strane
preduzea i
stambenih investicija, kupovina kua i stanova od
strane pojedinaca.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 25
Investicije
NETO I BRUTO INVESTICIJE.
Pomenuta definicija bruto investicija istie u prvi
plan re bruto. ta znai re bruto?
Ona znai da investicije ukljuuju sva
proizvedena investiciona dobra.
U bruto investicije je ukljuena i amortizacija, koja
predstavlja iznos izrabaenog (potroenog) kapitala
tokom prolih godina proizvodnje.
Neto investicije jednake su bruto investicijama,
umanjenim za amortizaciju.
NeI= BrI Am

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 26

Dravna potronja (G)
Drava znaajno utie na veliinu rashoda
dobara i usluga. Ti dravni rashodi
ukljuuju kupovinu dobara kao to su:
putevi, aerodromi, pomorske luke, borbeni
projektili, zatim plate dravne
administracije, vojske, policije, zdravstva,
penzioni fondovi, socijalno i zdravstveno
zbrinjavanje itd. Dravni rashodi za
dobra i usluge.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 27

Dravna potronja (G)

Kod dravnih rashoda treba iskljuiti

transferna plaanja.
Dravna transferna plaanja su dravna
plaanja pojedincima, koja se ne vre u
zamenu za dobra ili usluge.
To su, na primer: plaanja za osiguranja od
nezaposlenosti, primanja ratnih boraca i
primanja starijih i iznemoglih, zdravstveno
i socijalno osiguranje, itd.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 28

Dravna potronja (G)
Drava finansira svoje rashode putem:
poreza, taksi, doprinosa, carina,
tampanjem novca ili pozajmljivanjem
(kreditima) iz inostranstva i slino.
Direktne poreze na kamatu, rentu i profite
(tiu se pojedinca i preduzea)
Postoji i druga vrsta tzv. indirektnih
poreza, kao to je porez na promet koji
plaa trgovina i proizvoai
(porez na robe i usluge primer PDV).

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 29

Neto izvoz u funkciji bruto domaeg
proizvoda (NX)
On predstavlja razliku izmeu izvoza i
uvoza dobara i usluga.
U uslovima kada izvoz nadmauje uvoz, i
neto izvoz je pozitivan (suficit u
spoljnotrgovinskom bilansu).
U uslovima nedostataka sveeg kapitala i
savremene tehnologije, uvoz nadmauje
izvoz i kao posledica toga se javlja
spoljnotrgovinski deficit.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 30

Investicije u zalihe (IZ)

Razlika izmeu proizvedenih dobara i

dobara prodatih u tekuoj godini (2008)
ekvivalentna je razlici izmeu proizvodnje i
prodaje naziva se investicije u zalihe.
Investicije u zalihe (inventar)
podrazumevaju dobra koja kompanija
trenutno dri zarad budue proizvodnje ili
prodaje.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 31

Tranja za dobrima i njene sastavne
komponente

Z C+I+G+X-M
Z (tranju) definiemo kao zbir line
potronje, plus investicije, plus dravna
potronja, plus izvoz, minus uvoz.
identitet

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 32

Tranja za dobrima i njene sastavne
komponente
Da bi stvarnost pojednostavili, kreemo od nekoliko
pretpostavki:
a) pretpostavimo da preduzea proizvode ista
dobra, koja potroai mogu koristiti za potronju, a
preduzea i drava za investicije;
b) pretpostavimo da su preduzea voljna ponuditi
dobra po bilo kojoj ceni;
c) pretpostavimo da je ekonomija zatvorena,
odnosno, da ne trguje sa ostatkom sveta, izvoz i
uvoz su jednaki nuli (X M = 0), te je tranja (Z)
zbir line potronje, investicija i dravne potronje:
Z C+I+G.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 33
Lina potronja (C)
Odluke o potronji zavise od mnogih
faktora, ali po najvie od raspoloivog
dohotka, dohodak koji preostaje nakon to
su potroai primili transfere od drave i
platili poreze.
C = C (YD)
(+)

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 34

Lina potronja (C)
C = C (YD)
(+)
Obrazac pokazuje da je lina potronja (C)
funkcija raspoloivog dohotka (YD), pa
otuda i naziv funkcija potronje.
Pozitivan znak ispod YD ilustruje injenicu
da kada raste dohodak, raste i potronja.
Ekonomisti ove obrasce nazivaju obrascima
ponaanja.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 35

Lina potronja (C)
Mogue je dati odnos izmeu line
potronje i raspoloivog dohotka u obliku
sledee linearne funkcije:
C = c0 + c1YD
Odnos izmeu line potronje i
raspoloivog dohotka preodreen sa dva
parametra, c0 i c1.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 36

Lina potronja (C)
Parametar, c1 se naziva sklonost potronji ili granina
sklonost potronji, koja nam govori koliko se dodatnih
dinara, evra, dolara ili neke druge valute raspoloivog
dohotka usmerava na potronju.
Na primer, ako je c1 = 0,70 , tada dodatni dinar, evro ili
dolar raspoloivog dohotka poveava linu potronju za 1
din./evro/ $ x 0,70 jednako je 70 para / centa / centi.
Prirodno ogranienje jeste da c1 mora biti pozitivna
veliina (vei raspoloivi dohodak, verovatno vea
lina potronja).
Drugo ogranienje jeste; c1 je manje od 1, to znai
ljudi e verovatno potroiti samo deo porasta
raspoloivog dohotka, a preostali deo utedeti
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 37
Lina potronja (C)
Parametar c0 podrazumeva potronju ljudi, ako
bi njihovi raspoloivi dohodak u tekuoj
godini bio jednak. Na primer, ako je YD
jednako nuli
C = c0.
Prirodno ogranienje jeste i da, ako je tekui
dohodak jednak nuli, lina potronja je i dalje
pozitivna, jer ljudi moraju da konzumiraju
hranu i tenost. To znai da je c0 pozitivna
veliina.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 38
Lina potronja (C)

Grafikon 14.1. Lina potronja i

raspoloivi dohodak
Potronja raste sa porastom
raspoloivog dohotka, ali za manje od
jedan za jedan.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 39

Investicije (I)

U ovom modelu investicije tretiramo kao

zadatu (datu) veliinu. Takvu vrstu varbijali
nazivamo egzogenim, za razliku od
endogenih varbijali koje zavise od drugih
varbijali (kao to je potronja).
I =I

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 40

Dravna potronja (G)

Zajedno sa porezima (T), G opisuje

fiskalnu politiku vladin izbor poreza i
potronje, te emo i ovu veliinu uzeti kao
egzogenu zadatu varijablu.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 41

Odreivanje ravnotenog domaeg
proizvoda
Sada kada smo objasnili sastavne delove
GDP-a, razliite izbore potranje za GDP-
om, uz uslov da su izvoz i uvoz jednaki
nuli, moemo ponovo napisati:
Z C + I + G.
Ako sada C i I zamenimo jednainom
imaemo:
Z = c0 + c1(Y-T) +I + G.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 42

Odreivanje ravnotenog domaeg
proizvoda
ravnotea na tritu dobara zahteva da proizvodnja,
Y bude jednaka tranji za dobrima, Z.
Y=Z
Ova jednaina predstavlja uslov ravnotee. Ako
zamenimo tranju, Z u jednaini (14.6) sa izrazom
jednaine (14.5) dobiemo:
Y = c0 + c1(Y-T) +I + G
Jednaina predstavlja matematiku formulaciju onoga
to smo rekli na poetku ovog poglavlja: u ravnotei,
proizvodnja, Y (leva strana jednaine) je jednaka
tranji (desna strana jednaine). Tranja zavisi od
dohotka Y, koji je i sam jednak proizvodnji

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 43

Odreivanje ravnotenog domaeg
proizvoda
Y = c0 + c1Y c1T +I + G.
Ako sada c1Y premestimo na levu stranu i preuredimo desnu
stranu imaemo:
(1-c1)Y = c0 +I + G - c1T.
Sada podelimo obe strane sa (1-c1) i dobiemo:
Y=[c0+I + G c1 T] (14.8).
Jednaina (14.8) prikazuje ranoteni domai proizvod, odnosno
uslov kada je proizvodnja jednaka tranji. Poto je to ravnoteni
uslov pogledajmo ta znae oba izraza na desnoj strani
jednaine.
a) Relacija [c0+I + G c1 T] predstavlja onaj deo tranje
koji ne zavisi o domaem proizvodu, te otuda i naziv
autonomna tranja.
b) Relacija 1/(1-c1) govori o potronji. Kako je sklonost
potronji (c1) izmeu 0 i 1, 1/(1-c1) je broj vei od jedan. Iz
ovoga razloga, taj broj kojim se mnoi autonomna potronja,
naziva se multiplikator. Ako je c1 blie jedan, multiplikator 44
je vei.
Odreivanje ravnotenog domaeg
proizvoda

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 45

Odreivanje ravnotenog domaeg
proizvoda

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 46

Jednakost investicija i tednje
Privatna tednja (S)
Raspoloivi dohodak (YD) domainstava umanjen
za njihovu potronju (C) nazivamo privatna
tednja, odnosno:
S YD C.
Ovaj indentitet moemo napisati i na drugi nain,
odnosno:
S Y T C.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 47

Jednakost investicija i tednje
Privatna tednja (S) ili tednja domainstava
(pojedinana tednja) koja se ostvaruje preko
njihovog vlasnItva nad inputima proizvodnje i
vlasnike funkcije u preduzeima predstavlja
razliku izmeu dohotka umanjenog za poreze i
potronju:
S = (Y-T) C, odnosno:
privatna tednja =
raspoloivi dohodak potronja.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 48

Jednakost investicija i tednje
Potronja (C)
C = c0 + c1 (Y-T).
Ponavljamo, ova jednaina govori da
domainstva troe neku sumu novca
autonomna potronja, c0, bez obzira na njihov
dohodak. Dodatno, domainstva tee da
uveaju potronju kada njihov raspoloivi
dohodak raste.
Koliina novca koju utedite od svake plate je
tednja, dok se akumulirana tednja naziva
uteevina.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 49
Jednakost investicija i tednje
tednja vlade drave (SG).
Kada vlada potroi vie nego to je
prikupila poreza ona objavi budetski
deficit i tu razliku mora da pokrije
pozajmicama na finansijskom tritu.
No, kada ubere vie poreza nego to
potroi ona objavljuje budetski suficit -
viak i pokuava da ga sauva.
SG = T - G, odnosno

tednja vlade = porezi - potronja vlade

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 50
Jednakost investicija i tednje
Y = C + I + G.
Oduzmimo poreze na obe strane i prebacimo
privatnu potronju na levu stranu, pa emo dobiti:
Y T C = I + G - T.
Leva strana ove jednaine je isto to i privatna
tednja, S odnosno:
S = I + G - T, ili ekvivalentno:
= S + (T-G)
Moemo zakljuiti: dva osnovna uslova
makroekonomske ravnotee na tritu dobara su:
Proizvodnja = tranji i Investicije = tednji.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 51

Jednakost investicija i tednje

(a) Bud etski suficit (b ) Budetsk i deficit

Mlrd Mlrd
eura eura

50 50

Priv atna
(licna)
tednja Privatna
(licna )
tednja
10 Budets ki 10
sufic it
0 0
Inv esticije Nac ionalna Investicije Bud etski
-10 tednja -10 defic it
Nacionalna
tednja

Grafikon 14.4. Indentinost tednje i investicija u zatvorenoj ekonomiji

Panel a, pokazuje budetski suficit. Ukupne investicije su procenjene da budu 50 mlrd , 40 mlrd
su privatna tednja (privatna tednja finansira investicije). Ostatak od 10 mlrd dolazi iz
budetskog suficita. Panel b, suprotno, pokazuje budetski deficit od 10 mlrd , prikazan
pravougaonikom ispod horizontalne linije. Bud etski deficit apsorbovan je delom privatne
tednje, koja mora biti sada za 20 mlrd via nego to je bila - 60 mlrd - kako bi ukupna
tednja omoguila 50 mlrd investicija za ovu privredu. Tako je omogu ena jednakost tednje i
investicija u zatvorenoj privredi.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 52

Jednakost investicija i tednje
Siva ekonomija.
Postoje izvesne delatnosti koje nisu
registrovane (siva ekonomija), pa time i ne
ulaze u veliinu vrednosti bruto domaeg
proizvoda.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 53

Kruni tok realnih resursa i finansijskih
plaanja i izraunavanje GDP
Makroekonomski model krunog toka u
zatvorenoj privredi.
Domainstva daju informacije koliko e se
potraivati, a preduzee koliko e se proizvoditi
dobara i usluga, kako proizvoditi i za koga
proizvoditi. Domainstva su vlasnici inputa
proizvodnje ili resursa, koji se ulau u proizvodnju,
mada i preduzea u realnom ivotu poseduju inpute.
No, poto su zaposleni u preduzeima rezidualni
vlasnici preduzea, to moemo rei da su pojedinci
vlasnici inputa, odnosno zemljita, rada i kapitala.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 54
Makroekonomski model krunog toka u
zatvorenoj privredi.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 55

Izraunavanje merenje GDP
Kompanija za proizvodnju ipova Kompjuterska kompanija
Zarada od prodaje: 300 Zarada od prodaje: 1000
Trokovi: Trokovi:
Plate radnika: 200 Plate radnika: 500
Delovi: - Delovi : ipovi 300
Profit : 100 Profit: 200

Tabela 14.3. Proizvodnja (trokovi) i dohodak u funkciji GDP

Evidentiranje svih elementa proizvodnje (ili trokova ili dohodaka) na oba naina
izraunavamo veliinu GDP.

ukupan uinak (proizvodnja) = ukupna zarada

(dohodak).

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 56

Makroekonomski model krunog toka u otvorenoj privredi

INOSTRANSTVO

Pon
nja uda
tra rob
o na Trite roba i usluga ai
t r uslu
Po ga
Nov
vina an
Kup
o i to
k

Finansijsko trite
DOMAINSTVA PREDUZEA
te
No
va t i , ren
ni t ofi
Ze ok t e , pr
mlj Pla ta
a, r
ad, Trite inputa e i npu
j
Tr
kap proizvodnje gan
an ital
. do Ula
sfe bra
r

ije
na

nc
pla

ve
a

ub
nja

S
Po
rez zi
i Pore

DRAVA

Slika 14.3. Kruni tok makroekonomskih aktivnosti u otvorenoj privredi (robni i

novani tokovi) izmeu domainstava, preduzea, drave i inostranstva 57
Nominalni i realni domai proizvod i
deflator GDP
GDP = (koliina jabuka x cena jabuka ) +
(koliina malina x cena malina)
GDP se moe uveavati ili zato to rastu cene tokom
vremena ili zato to raste koliina proizvedenih
dobara i usluga.
Lako je uoiti da GDP izraunat na ovaj nain nije
prava mera ekonomskog blagostanja. Tako, na
primer, ako bi se cene udvostruile bez ikakvih
promena u koliinama, GDP bi se udvostruio, ali to
nije rezultat uveane proizvodnje roba i usluga.
Vrednost roba i usluga merena tekuim cenama
ekonomisti nazivaju nominalni GDP.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 58
Nominalni i realni domai proizvod i
deflator GDP

Realni GDP 2004. god. (koliina jabuka u

2004. god. x cena jabuka u 2004. god)
+ (koliina malina u 2004. god. x cena malina u
2004. god)
Realni GDP 2008. god. (koliina jabuka u
2008. god. x cena jabuka u 2004. god.)
+ (koliina malina u 2008. god. x cena malina u
2004. god.)

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 59

Nominalni i realni domai proizvod i
deflator GDP
Godine 2004. 2008.
Koliina Jabuke 100 150
Q Maline 100 140
Cena u evrima Jabuke 2 3
Maline 4 5
Vrednost u tekuim ce- Jabuke 200 450
nama - Maline 400 700
NOMINALNI GDP 600 1.150
Vrednost u 2000. godini Jabuke 200 300
Maline 400 560
REALNI GDP 600 860

Tabela 14.2. Nominalni i realni GDP

Nominalni GDP je koliina proizvedenih jabuka i malina izraunat po tekuim (trinim)
cenama, a realni GDP je ukupno proizvedena koliina jabuka i malina izraena u stalnim
(baznim) cenama. Realni GDP dobijamo kada se od nominalnog GDP oduzme rast cena,
odnosno kada se ukupna proizvodnja pomnoi stalnim cenama iz 2004-te godine.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 60

 Zadatak
Jedna ekonomija proizvodi i
troi hleb i automobile. U
2000.godina 2010. godina
tabeli su podaci za dve
razliite godine.
Cena za jedan
50.000 $ 60.000 $
automobil
Cena vekne hleba 10 $ 20 $

1. Koristei 2000.godinu kao Broj proizvedenih

100 120

baznu godinu, izraunajte za

automobila
Broj proizvedenih
500.000 400.000
svaku godinu: vekni hleba

a) nominalan GDP i
b) realan GDP
c) GDP deflator.
2. Prokomentariite dobijene
podatke.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 61

Nominalni vs realni domai proizvod
GDP u
milijardama
US dolara

Godina

Realni i nominalni GDP SAD-a, period 1947-2000 62

 Realni GDP u SAD

Biliona
1996 Dollara
$10,200

9,000

8,000

7,000

6,000

5,000

4,000

3,000
1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 63

Copyright 2004 South-Western

Deflator bruto domaeg proizvoda
Na osnovu nominalnog GDP i realnog GDP
moemo izraunati treu veliinu: deflator
GDP (koji obeleavamo sa Pt). Deflator
GDP definiemo kao odnos nominalnog
GDP i realnog GDP, odnosno:

nominalni GDPt
Pt = 100 ,
realni GDPt
N 0G D P
odnosno: t
1 0 0
ReG tD P

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 64

Deflator bruto domaeg proizvoda

Deflator GDP odrava ta se deava na globalnom

nivou cena u privredi.
U 2004. godini nominalni i realni GDP iznose
po 600 , pa je deflator GDP 100.
Meutim, u 2008. godini nominalni GDP iznosi
1.150 , realni GDP iznosi 860 , pa GDP
deflator iznosi 133,7.
Kako se deflator GDP u 2008. godini poveao sa
100 na 133,7, moemo zakljuiti da se nivo cena
poveao za 33,7%.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 65

Deflator bruto domaeg proizvoda

prvi deo meri koliine (realni GDP), a

ostali deo meri cene (deflator GDP)
odnosno:
nominalni GDP = realni GDP x deflator
GDP.
nominalni GDP Pt
realni GDP = .
deflator GDP Pt

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 66

Neto nacionalni proizvod i problem
dvostrukog izraunavanja bruto
domaeg proizvoda
Meufazni proizvodi i pojam vrednost
meufazne potronje
Intermedijalna dobra
Dodatna vrednost je razlika: izmeu
vrednosti prodaje i vrednosti kupovina
materijala i usluga od drugih preduzea.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 67

Neto nacionalni proizvod i problem
dvostrukog izraunavanja GDP

U vrednosti finalnih proizvoda ulaze: trokovi

proizvodnje odnosno dodatne vrednosti
(trokovi reprodukcionog materijala) zarade
(plate, nadnice, rente, profiti i dr.) amortizacija
(rabaenje osnovnih sredstava), rezervni fondovi
i akumulacija (proizvoaev viak) kao razlika
izmeu prodajne cene i pobrojnih trokova
proizvodnje.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 68

Neto nacionalni proizvod i problem
dvostrukog izraunavanja GDP

Bruto domai proizvod predstavlja vrednost

svih finalnih proizvoda svih proizvodnih
jedinica u odreenom periodu (obino u
periodu od godinu dana) u poslednjoj fazi
proizvodnje gde se reprodukcioni trokovi,
odnosno dodatne vrednosti obraunavaju
samo jednom.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 69

Neto nacionalni proizvod i problem
dvostrukog izraunavanja GDP
Rauni, trokovi i dodata vrednost hleba
(1) (2) (3)
Faza proizvodnje Rauni u din. Troak meufaznih Dodata vrednost (rad,
roba dobara intermedijarnih dobara u renta, profit) u din
din. (3)=(1)+(2)
Penica 6,30 0 6,30
Brano 8,70 -6,30 2,40
Polubeli hleb 15,75 -8,70 7,05
Isporueni hleb 24,00 -15,75 8,25
54,75 -30,75 24,00
Tabela 14.3. GDP se dobija zbrajanjem svake dodate vrednosti
Da bi se izbeglo meufazno-intermedijarno obraunavanje, mora se paljivo obraunati dodata
vrednost u svakoj fazi obrade odbijajui sve polosvne trokove meufaznih intermedijarnih
dobara koji nisu proizvedeni u toj fazi ve su kupljeni od drugih preduzea. U naem primeru od
stavke (1) oduzima se stavka (2) u svakoj sledeoj fazi proizvodnje. Da bismo procenili GDP, zbro-
jili smo samo dodate vrednosti, a iskljuili intermedijarna dobra za iznos od 30,75 din. po vekni.
Cena isporuenog hleba je 24,00 din. kao i veliina dodate vrednosti

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 70

Neto nacionalni proizvod i problem
dvostrukog izraunavanja GDP

1. Nacionalni dohodak (NI).

Nacionalni dohodak predstavlja ukupne
dohotke koje su primili: rad, kapital i
zemlja.
Nacionalni dohodak jednak je ukupnim
nadnicama (platama), profitima i rentama,
odnosno to je zbir vrednosti primarnih
dohodaka svih institucionalnih sektora.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 71
Neto nacionalni proizvod i problem
dvostrukog izraunavanja GDP

Kreui se od NNP prema nacionalnom

dohotku, najvaniji korak koji trebamo
preduzeti jeste oduzeti indirektne ili
posredne poreze, odnosno porez na promet
i statistiko odstupanje.
Nacionalni dohodak po glavi stanovnika

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 72

2. Raun nacionalnog dohotka

a) zarade zaposlenima (70%).

b) vlasniki dohodak (9%).
c) privatni zakupni dohodak od rente (2%).
d) profiti firmi / korporacija (12%).
e) neto uee (7%).

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 73

3. Od nacionalnog dohotka do linog
raspoloivog dohotka.
BDP dohodovna strana, 2004. (u mlrd evra)
A) Od BDP do NI
1. Bruto domai proizvod (BDP) 10.200
2. Plus: primljeni faktorski dohoci iz inostranstva 330
3. Minus: isplaeni faktorski dohoci inostranstvu 335
4. Jednako: bruto nacionalni proizvod (BNP) 10.195
5. Minus: amortizacija fiksnog kapitala 1.355
6. Jednako: neto nacionalni proizvod (NNP) 8.840
7. Minus: indirektni ili posredni porezi -720
8. Minus: statistika i dr. neslaganja 100
9. Jednako: nacionalni dohodak (NI) 8.220
B) Raspodela NI na sastavne delove
10. Nadoknade zaposlenima 6.020
11. Nadnice: (plate), dohoci 5.100
12. Dodaci na nadnice (plate) 920
13. Dobit profit preduzea 765
14. Neto kamata 550
15. Vlasniki dohodak 740
16. Dohodak od rente 145
Tabela 14.4. Dekompozicija GDP ko ta prima
Polazna osnova je BDP definisan kao trina vrednost dobara proizvedenih radom i kapitalom u
vlasnitvu stanovnika na teritoriji zemlje X. BNP je alternativna mera ukupne proizvodnje.
NNP predstavlja razliku izmeu BNP i amortizcije, a NI se dobija oduzimanjem indirektnih ili
posrednih poreza od NNP. NI se raspodeljuje na: nadoknade zaposlenim, neto kamate, profit
74
firme, vlasniki dohodak i dohodak od rente, ukljuujui razne dodatke.
3. Od nacionalnog dohotka do linog
raspoloivog dohotka.

Raspodela nacionalnog dohotka (u mlrd evra)

1. Nacionalni dohodak 8.220
2. Minus: profit (dobit) preduzea -765
3. Plus: lini dohodak od dividendi +420
4. Minus: neto kamata -550
5. Plus: lini dohodak od kamata +990
6. Plus: transferi vlade i preduzea +1.150
7. Minus: doprinosi za penziono osiguranje -730
8. Jednako: lini dohodak 8.735
9. Minus: lina poreska i neporeska plaanja -1.305
10. Jednako: lini raspoloivi dohodak 7.430
Tabela 14.5. Od nacionalnog dohotka do linog raspoloivog dohotka
Raspodela NI vri se tako, to se od njega oduzme profit preduzea (neisplaeni), dodaju prinosi
od dividendi, oduzme neto kamata i dodaju sva plaanja kamata koja su primili pojedinci.
Drava transferie deo dohotka domainstvima uz plaanje za socijalno osiguranje. Ovakva
raspodela kreira lini dohodak. Nakon to se plate poreska i neporeska plaanja dravi, dobi-
jamo lini raspoloivi dohodak, koji domainstva mogu da troe ili tede.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 75

Obraun GDP
Neto dohodak Amortizacija
od FP
Neto izvoz Indirektni porezi
Dravna Rente
potronja
Kamate
Investicije
Profiti
GNP
GDP NI
Potronja

Naknade
zaposlenima

Potronja Proizvod Dohodak

= =
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 76
 Neto imovinski Neto imovinski
dohodak iz dohodak iz
inostranstva inostranstva
Neto izvoz Amortizacija
NX = ( X M) Am

Dravna potronja
GNP

Indirektni porezi
G
GDP po trinim
Investicije cenama Plate, nadnice,
NNP po trinim
I dodaci

DI = S + C
cenama Nacionalni dohodak
(NI) = (NNP) po
Neto kamata
Potronja osnovnim cenama
Profiti
C Vlasniki dohodak
Renta

Bruto nacionalni Bruto domai Neto nacionalni Nacionalni dohodak Zarada inputa
proizvod (GNP) proizvod (GDP) proizvod (NNP) (NI)

Slika 14.4. Prikaz bruto nacionalnog proizvoda, bruto domaeg proizvoda, neto nacionalnog
proizvoda i nacionalnog (raspoloivog) dohotka
GNP ilustruje komponente troenja (C, I, G i NX) ukljuujui i neto imovinska plaanja prema i
iz inostranstva. Bruto domai proizvod ine: nacionalni dohodak, amortizacija, porezi. Neto na-
cionalni proizvod se dobija kada se od BDP oduzme amortizacija. Nacionalni dohodak se dobija
oduzimanjem indirektnih poreza od NNP. Raspoloivi dohodak ukljuuje transferna plaanja, di-
vidende i druge dohotke, a namenjen je finalnoj potronji i tednji, posle plaanja poreza na do-
hodak.

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 77

Komponente GDP ko ta kupuje
BDP proizvodna strana, 2004 (u mlrd evra)
1. Bruto domai proizvod 10.200
2. Izdaci za linu potronju 7.060
3. Trajna potronja dobra 860
4. Izdaci za kratkotrajna dobra 2.050
5. Usluge 4.150
6. Bruto domae investicije u fiksni kapital 1.700
7. Nestambene investicije 1.200
8. Graevina 300
9. Oprema i softvere 900
10. Stambene investicije 500
11. Dravna potronja 1.840
12. Republika 610
13. Odbrana i zatita 400
14. Neodbrambene 210
15. Regionalna i lokalna 1.230
16. Neto izvoz - 340
17. Izvoz 1.050
18. Uvoz -1.390
19. Promene u poslovnim zalihama -60
Tabela 14.6. Komponente GDP ko ta kupuje
Proizvodni tok BDP ine: izdaci za linu potronju (trajna i kratkotrajna dobra i usluge); bruto
domae investicije u fiksni kapital nestabmene (graevine, oprema i softveri) i stambene
investicije (kue i stanovi); dravna potronja na regionalnom i lokalnom nivou (odbrana i
neodbrana); neto izvoz kao razlika izvoza i uvoza i promene u poslovnim zalihama.
prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 78
HVALA NA PANJI!