SEMINARSKI RAD

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Vesna Stevanovi 1/2012

Seminarski rad Elektronsko poslovanje

SADRAJ
1. Uvod.............................................................................................................................................3

2. Internet, pojava i razvoj ...............................................................................................................5

3. Elektronsko poslovanje ................................................................................................................7

3.1. Modeli elektronskog poslovanja ...............................................................................................8

3.2. Podela i oblasti elektronskog poslovanja ..................................................................................8

3.3. Razvoj elektronskog poslovanja .............................................................................................10

4. Arhitektura elektronskog poslovanja .........................................................................................11

5. Plaanje putem interneta ............................................................................................................12

6. Internet bankarstvo.....................................................................................................................12

7. Sigurnost sistema za elektronsko poslovanje .............................................................................13

8. Zakljuak....................................................................................................................................16

9. Literatura ....................................................................................................................................17

2
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

1. Uvod

Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije stvorio je uslove za globalizaciju

poslovanja. Glavni cilj je postao da se bez obzira na geografske distance to bre i efikasnije
poveu klijenti i tokovi informacija. U uslovima vrlo jake konkurencije gdje postepeno nestaju
razlike izmeu banaka, investicionih banaka, brokerskih firmi i osiguravajuih kompanija,
finansijske organizacije su pod stalnim pritiskom da zadre korisnike svojih usluga, smanje
trokove, upravljaju rizikom i koriste tehnologiju kao izvor konkurentske prednosti. Model
globalne organizacije i jake konkurencije zahteva novu koncepciju pristupa firmi i banaka u
njihovom poslovanju, o emu svedoe sve vea ulaganja u specijalizovanu i prema klijentu
orijentisanu tehnologiju. Internet je jedna od tih tehnologija.
Internetski nacin ivota ili internetski nacin rada su novi nacin ivota i rada, proireni
iskoricavanjem prednosti digitalnih uredaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija,
po recima B. Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog
stratekog razmiljanja.
Osnove Interneta postavljene su ezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put
pojavljuje osamdesetih godina prolog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mree je ARPANET ( Advanced Research Project Agency
Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mreu se
prikljucuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.
Za irenje mree od krucijalnog znacaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP
Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konacnom verzijom 1978. Preokret u
razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruenja, odnosno
legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.
Na pocetku novog milenijuma Internet postaje globalna mrea. Iako Internet deluje kao
jedinstvena svetska mrea, rec je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena
tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda
da li se oni potuju.
Tehnicki, Internet se opisuje kao mrea svih mrea, koja jedinstveno radi na globalnom nivou,
iako ima mnogo racunarskih mrea koje nisu ukljucene u Internet. Tacno je da je Internet
globalna raunarska mrea koja se sastoji iz hiljada medusobno povezanih mrea koje za
medusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol (TCP/IP Transmission Control
Protocol/Internet Protocol). Ovaj protokol je omogucio univerzalnost povezivanja racunara
razlicitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrenog povezivanja Interneta za
posebne namene i posebno zaticeni su intranet i ekstranet.
Internet je u sutini mnogo vie od racunarske mree. Njegova sutina je u onome to Internet
moe da prui primenom u poslovnom procesu i zato se najcece koristi termin internet
tehnologije. Tek njihova primena cini Internet tritem informacija, podrkom istraivackim
delatnostima i poslovnim aktivnostima. Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na
informaticko-komunikacionoj platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:

3
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

- poslovnih komunikacija
- elektronskog transfera novca
- elektronskog transfera tehnicke dokumentacije
- poslovnih transakcija
- servisa za rezervacije i kupovinu
- ostalih procesa.

A da bi preduzea uspeno poslovala moraju postati deo globalnih poslovnih procesa.

Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kue, bez fizikog prisustva u banci,
danas je uobiajena pojava u razvijenim zemljama sveta. Banke koriste razliite nacine da
klijentima omoguce to efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih transakcija iz kue.
Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje bankarskog
poslovanja direktno iz kue, posredstvom Interneta. Pri obavljanju bankarskih transakcija u
Internet bankarstvu:
nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladiteni na klijentovom hard disku (vea
sigurnost pri obavljanju transakcija
pristup banci i raunu je mogu sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom da na tom mestu postoji
kompjuter prikljuen na Internet)
banka brine o odravanju sopstvenog hardverskog, softverskog i zatitnog sistema

4
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

2. Internet, pojava i razvoj

Izraz Internet dolazi od engleske rei Interconnected (meusobno spojeni) i Networks (mreni
sistem raunara). Internet moemo definisati kao svetsku raunarsku informacionu mreu,
sastavljenu od velikog broja manjih meusobno povezanih raunarskih mrea, koja omoguava
prenos informacija izmeu raunara koji ine mreu. Dakle internet bismo mogli definisati kao
mreu svih mrea. U svakodnevnici Internet se esto poistovjeuje sa World Wide Web (WWW),
to u stvari nije tano jer je WWW samo jedan deo, jedan servis u okviru Interneta kao globalnog
pojma.
Nastanak Interneta se vee za 1969. Godinu, kada je u Sjedinjenim Amerikim Dravama
profunkcionisao projekat Ministarstva odbrane pod nazivom ARPANET (Advanced Research
Project Agency), a koji je povezivao raunare na univerzitetima i nauno-istraivakim centrima,
iako je u pozadini te mree bio razvoj razdeljenog i neometanog komunikacijskog sistema za
sluaj atomskog rata (hladni rat). Takvi vojni ciljevi bili su meutim, kao i dan danas i posvuda
u svetu, praktino finansirani civilnim projektima koji su taj sistem koristili. Na razvoj Interneta
nije, kao to bi se moglo pretpostaviti, presudno uticao Windows Bill Gatesa (Microsoft), nego
System UNIX.
Uvoenjem internetprotokola TCP/IP (kasnije Telnet, FTP) poelo se u stvari koristiti ime
Internet. Najvanija aplikacija od samog poetka postajanja sistema bila je elektronska pota (E-
Mail). Nagli razvoj, Internet doivljava tek od 1993. Godine kroz World Wide Web i prvi grafiki
sposoban Browser pod imenom Mosaic. Taj WWW, to veina danas smatra Internetom, razvio
je 1989. Godine Sir Timothy John Berners-Lee. Autor je Englez, ali je sistem promovisan u Cernu
u enevi (vajcarska). Za svoj rad, uz ostala brojna priznanja, Engleska kraljica ga je promovisala
u Ritera (Knight Commander of the Order of the British Empire). Dakle, njegovim pronalaskom i
novim sistemom, po prvi put su Internet mogli koristiti i amateri, a ne samo naunici.
Tako je i Internet sam postao katalizator nagle digitalne revolucije. Sam Internet i mnogobrojni
servisi u okviru njega, postali su danas prilino komplikovani za one koji ga dobro ne poznaju, jer
nudi itav niz uvek novih mogunosti, slubi i servisa: IP.telefonija, Groupware, Wikis, Blogs,
super brzi prikljuci koji omoguavaju Vlogs, Video on demand, Peer- Peer mree kao to je File
Sharing i Online igrice. Razvoj ide dalje preko Web 2.0, Web 3.0

Internet je postao najvea mrea koja povezuje milione personalnih raunara, lokalne (LAN) i
rairene (WAN) mree u zajedniku mreu. Raunari i pojedine mree pritom su u internet
povezani na razliite naine. Tako razlikujemo vie vrsta veza kojima se slui internet. S jedne
strane proseni korisnik u veem delu sveta spaja se na internet putem modema. S druge strane,
postoje veze kojima se povezuju raunari, koje zovemo serveri, hostovi ili vorovi. To su veinom
izuzetno snani raunari sposobni za obradu ogromnih koliina podataka, a upravo preko njih se
pojedinci spajaju modemom na internet. Serveri su najee umreeni satelitskim i radijskim
vezama te optikim i telefonskim kablovima. Ti raunari su povezani routerima. Za razliku od
tradicionalnih medija za prenos podataka kao to su radio i televizija internet je decentralizovana

5
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

mrea to znai da nema sredinjeg mesta iz kojeg se njome upravlja. Podaci putuju mreom
podeljeni u pakete. Svaki od tih paketa sadri podatke o tome odakle je krenuo i gde mu je
odredite. Upravo zbog toga nije vano kojim smerom ovi paketi prolaze sve dok su na svom
odreditu pravilno sastavljeni, dakle nije vano kojim putem poslata poruka putuje internetom
ona e na kraju nai svoj put do cilja. Za njihovo pravilno putovanje internetom te sastavljanje na
odreditu brine se TCP/IP protokol, koji ima zadatak da poruka stigne u istom obliku u kojem je
poslana.
Internet je zasnovan na klijent-server relaciji izmeu raunara nazvanoj klijent-server arhitektura.
U klijent-server arhitekturi neki raunari se ponaaju kao serveri ili poiljaoci podataka, dok se
drugi raunari ponaaju kao klijenti ili primaoci podataka, i to tako da raunr klijent moe
pristupiti mnogim razliitim serverima, a pojedinanom serveru moe pristupiti vie razliitih
raunara klijenata. Jednom kada raunar klijent uspostavi vezu sa serverom koji sadri traene
informacije, server ih alje klijentu u obliku datoteke (file). Poseban raunarski program zvan
pregleda (browser) omoguava korisniku traenje dokumenta.

Broj korisnika interneta u svetu, a i kod nas, stalno raste

Tabela 1. Korienje Interneta u svetu

Broj %u %u
Broj Broj korisnika Porast broja
korisnika odnosu na odnosu na
stanovnika u Interneta korisnika
Interneta populaciju svetsku
2010. (2010.) (2000-2010)
(2000.) kontinenta populaciju
Afrika 991,002,342 4,514,400 67,371,700 6.8 % 1,392.4 % 3.9 %
Azija 3,808,070,503 114,304,000 738,257,230 19.4 % 545.9 % 42.6 %
Evropa 803,850,858 105,096,093 418,029,796 52.0 % 297.8 % 24.1 %
Srednji istok 202,687,005 3,284,800 57,425,046 28.3 % 1,648.2 % 3.3 %
Severna Amerika 340,831,831 108,096,800 252,908,000 74.2 % 134.0 % 14.6 %
Latinska Amerika
586,662,468 18,068,919 179,031,479 30.5 % 890.8 % 10.3 %
i Karibi
Australija i
34,700,201 7,620,480 20,970,490 60.4 % 175.2 % 1.2 %
Okeanija
SVET 6,767,805,208 360,985,492 1,733,993,741 25.6 % 380.3 % 100.0 %

6
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

36,7%
40,0%
33,2%
35,0%
26,3%
30,0%
25,0%
18,5%
2006.
20,0%
2007.
15,0%
2008.
10,0% 2009.
5,0%
0,0%
2006. 2007. 2008. 2009.

Slika 1. Zastupljenost Interneta u Srbiji

3. Elektronsko poslovanje
Tradicionalno poslovanje zasnovano je na koricenju strukturiranih papirnih dokumenata u
prethodno definisanoj i opteprihvaenoj komunikaciji izmedu uesnika u procesu poslovanja.
Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je
pod imenom elektronsko poslovanje (e-business). Sa razlicitih stanovita, elektronsko poslovanje
se moe definisati na razlicite nacine.

Sa stanovita komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili plaanje

putem telefona, kompjuterske mree, ili nekog drugog sredstva.

Sa stanovita poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad ve

automatizovanim poslovnim transakcijama.

Sa stanovita usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i nudi
servise boljeg uvida u ponudu, bre i jeftinije.

Sa stanovita on-line perspektive, daje mogunost kupovine i prodaje proizvoda i informacija

putem Interneta i drugih on-line servisa.

Generalno, elektronsko poslovanje je kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem

racunarske mree i podrka za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne
infrastrukture.
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.

7
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

3.1. Modeli elektronskog poslovanja

Postoje dva osnovna modela elektronskog poslovanja:

- B2C Business to Consumer

Oblik poslovanja na Internetu koji prua direktan interfejs izmedu preduzea i potroaca. Potroaci
naruuju proizvode i servise elektronskim putem od preduzea. Internet prua razliite mogunosti
marketinkog nastupa preduzea i omoguava masovni pristup potroaca proizvodima i servisima
elektronskim putem.

- B2B Business to Business

Podrazumeva elektronsko poslovanje koje se odvija izmeu preduzea (od otkrivanja/pronalaenja
odgovarajue robe, pregovora, naruivanja, ispostavljanja faktura, plaanja, distribucije
dokumentacije, a nekada ak i konkretne robe ili usluge, podrke,..).

Postoje jo i sloeniji oblici poslovanja:

- B2B2C ( Business to Business to Consumer) i
- C2B2C ( Consumer to Business to Consumer), koji su kombinacija prethodno opisanih, kao i
- C2C, novi oblik trgovine direkno izmeu potroaa.

3.2 Podela i oblasti elektronskog poslovanja

Najznaajniji kriterijum za podelu elektronskog poslovanja je svakako stepen koricenja

elektronske tehnologije u savremenom poslovanju. Po ovom kriterijumu elektronsko poslovanje
moemo podeliti na:

Potpuno elektronsko poslovanje To znai da se kompletan ekonomski ciklus od prozvodnje

preko trgovine i distribucije mora obavljati potpuno uz primenu elektronskih tenologija.
Delimino elektronsko poslovanje podrazumeva elektronifikaciju pojedinih poslovnih procesa.
Ovaj vid ekonomskog poslovanja se cece sree u praksi, i to zbog: nedostatka finansijskih
sredstava, niskog stepena razvijenosti pojedinih tehnologija, ali i radne intezivnosti nekih
aktivnosti.

Elektronsko poslovanje se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog poslovanja i primene
elektronskog poslovanja (operativni procesi). Strategijama elektronskog poslovanja definiu se svi
poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenta i profit firme. Meutim, da bi se
ostvario cilj elektronskog poslovanja, potrebno je kreirati i voditi operativne procese koji u biti
ine elektronsko poslovanje.

Elektronsko poslovanje se sastoji iz nekoliko oblasti. Ove oblasti predstavljaju elektronificirane

aktivnosti savremenog poslovanja, i njihova zajednicka karakteristika je koricenje elektronske
tehnologije. Oblasti elektronskog poslovanja su:

8
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

e-Filozofija
Elektronska filozofija, odnosno, Business Philosophy, Strategy & Policy je, pak, takva filozofija
poslovanja koja ima za cilj klijenta, a koja je utemeljena na strategiji posmatraj globalno, deluj
lokalno, u distribuiranom okruenju Interneta, gde je cilj ostvariti odabrani nivo interaktivnosti s
klijentom.

e-Trgovina
Elektronska trgovina je danas najznacajnija oblast elektronskog poslovanja. Sve definicije
elektronske trgovine moemo podeliti u tri kategorije: opte, ire i ue. Opte definicije daju
najopirnije poimanje elektronske trgovine. Na primer, elektronska trgovina se definie kao opti
pojam za poslovanje uz pomo telekomunikacija i sredstava baziranih na komunikacijama. Ove
definicije ne daju znaenje vec samo utvruju njegove granice. ire definicije pokuavaju da daju
znaenje, ali ukljuuju i aktivnosti koje nisu samo trgovinske. Tako se elektronska trgovina
definie kao svaka upotreba eleketronskih mrea i tehnologija za trgovinske i druge ekonomske
aktivnosti. U ire definicije spadaju i one koje kombinuju aktivnosti i tehnoloke aplikacije, pa se
za elektronsku trgovinu kae da je to poslovanje elektronskim putem. Ono je bazirano na
elektronskoj obradi i prenosu podataka ukljuujui tekst, zvuk i video. Ona ukljuuje mnoge
aktivnosti kao elektronsko trgovanje robom i uslugama, elektronsku isporuku digitalnih sadraja,
elektronski transfer novca, elektronsko trgovanje aukcijama, elektronske listove, trgovinske
aukcije, direktan marketing i postprodajne usluge. Ona podrazumeva i proizvode i usluge,
tradicionalne aktivnosti (obrazovanje, zdravstvo) i nove aktivnosti (virtuelne trne centre). Ue
definicije smatraju da elektronska trgovina predstavlja elektronificiranu trgovinsku aktivnost, pa je
definiu kao kupovinu proizvoda i usluga i informacija putem elektronske mree. Ima pogrenih
shvatanja da elektronska trgovina predstavlja trgovinu putem Interneta. Internet trgovina je
sastavni deo elektronske trgovine. Smatra se da je najprikladnija definicija ona, koja elektronsku
trgovinu definie kao trgovinsku aktivnost koja se obavlja primenom informaciono komunikacione
tehnologije.

e-Plaanja
Elektronska plaanja podrazumevaju transfer novca i izvrenje plaanja primenom elektronske
tehologije. Elektronska plaanja velikih vrednosti se obavljaju upotrebom privatnih informacionih
mrea. Korisnici ovih mrea su banke i druge finansijske institucije. Ovakve mree se koriste za
obavljanje meunarodnih plaanja i za unutranji platni promet. Plaanje malih vrednosti se
elektronski obavlajju uglavnom primenom elektronskih kartica. Najsavremeniji vid platnih kartica
su platne kartice sa elektronskim oitavanjem informacija i one omoguavaju elektronska plaanja
uglavnom primenom elektronskog prenosa sredstava sa mesta prodaje.

e-Komunikacije
Elektronske komunikacije podrazumevaju oblast elektronskog poslovanja u kojoj se elektronska
tehnologija primenjuje za razmenu poruka izmedu poslovnih subjekata. Najznaajniji mediji
elektronskih komunikacija su: elektronska razmena podataka i Internet komunikacioni servisi.

e-Marketing
Strateko odluivanje o poslovnim procesima (eIntelligence) u cilju zadovoljenja potreba korisnika
i firme zasniva se na kreiranju baza znanja o profilu i potrebama kupaca, osoblja firme,
managementa, i ostalih ciljnih javnosti u poslovnom okruenju firme.

9
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

e-Proizvodnja
Elektronska proizvodnja podrazumeva stvaranje proizvoda i izvrenje usluga primenom
elektronske tehnologije. Ovo je nova oblast elektronskog poslovanja i uslovljena je nastankom
elektronskih proizvoda. Distribuirano okruenje obezbeduje rad na daljinu: telework, work at
home, virtual teams, procedures at intranet, Web expert conferencing Internet takoe
omogucuje upravljanje kvalitetom proizvoda koji su kreirani na osnovu potreba korisnika u
realnom vremenu.

e-Tehnologija
Da bi se ostvario sistem efikasnog i isplativog elektronskog poslovanja, firma mora da poseduje
odredenu informacionu i komunikacionu infrastrukturu, da ima opisane poslovne procese na nivou
upravljanja bazama podataka i da strateki i operativno koristi podatke iz informacionog sistema za
upravljanje na razlicitim hijerarhijskim nivoima odlucivanja. Elektronske tehnologije su one
tehnologije koje omogucuju ostvarenje online poslovnih procesa, od nivoa Web softverske
tehnologije (asp, php, sql, java), dizajna (Web design) i njihove upotrebljivosti na nivou potreba
korisnika (usability). One obuhvataju i procese razmene imedu zainteresovanih strana u
poslovnom procesu (B2C, B2B, B2E, B2G, C2G, eBanking ).

e-Distribucija
Jedna od karakteristika elektronskih proizvoda je mogunost elektronske distribucije, obzirom da
ovi proizvodi nemaju materijalni oblik. Internet je kanal za distribuciju koji obezbeduje najnie
trokove distribucije i zahteva manje angaovanje kapitala za distribuciju. Potpuno elektronsko
poslovanje se razlikjue od deliminog, po tome to ukljuuje elektronsku distribuciju. Da bi se
uspeno zavrio proces razmene dobara izmeu zainteresovanih strana u procesu online
poslovanja, potrebno je obezbediti prilagoene modele lanaca distribucije fizikih i nematerijalnih
dobara i usluga.

e-Zatita
Da bi kompletan proces online poslovanja bio ureen i u skladu sa potrebama zainteresovanih
strana, mora postojati pravni okvir koji osigurava bezbedno poslovanje sa maksimalno smanjenim
rizicima.

3.3. Razvoj elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje je posao na duge staze. Nije dovoljno samo primeniti novu tehnologiju.
Potrebno je napraviti i mnoge organizacione promene, napraviti novi model poslovanja.
Elektronsko poslovnje na Internetu kree od Web sajta - prezentacionog karaktera. U sledeoj
fazi to je E-business, kupovina i prodaja, zatim se proiruje deljenjem informacija i prerasta u
inteligentni e-business end to end poslovni proces.
Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko raunara, ali daljim irenjem
mobilne telefonije sve vie poslovnih transakcija odvijae se preko mobilnog telefona. Prema

10
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

prognozama Gartner Group, 2004. Godine bar 40% B2C elektronske trgovine odvijae se preko
inteligentnih mobilnih telefona korienjem beinog aplikacionog protokola (WAP Wireless
Application Protocol).

Slika 2. Razvoj elektronskog poslovanja

4. Arhitektura elektronskog poslovanja

Arhitekturu e-poslovanja, po definiciji, ine svi delovi poslovanja kompanije u kojima se koristi
mrea da bi se obavio neki deo transakcije. Arhitektura se sastoji od sistema za naruivanje,
obraunavanje, isporuku i realizaciju, kao i od mree koja sve to povezuje i bezbednosnog sistema.

11
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

5. Plaanje putem interneta

Dva su osnovna modela plaanja putem interneta:

- Cash-like, sistem koji podrazumeva pretplatu. U ovakvim sistemima odredena suma novca se
uzima od kupca pre nego to je trgovina obavljena. U ovu grupu spadaju: Smart card, elektronski
ke i bankarski ekovi.

- Check-like, sistem kod koga se plaanje obavlja u trenutku kupovine ( pay-now) ili po obavljenoj
kupovini ( pay-later). Primer za pay-now grupu su bankomati (ATMAutomated Teller Machine),
a za pay-later je primer plaanja kreditnim karticama.

6. Internet bankarstvo

Pocetak PC bankarstva ili Internet bankarstva datira iz 1980. godine, ali je razvoj Internet
bankarstva i rast broja korisnika bio spor sve do poetka devedesetih godina. Wells Fargo banka je
maja 1995. godine izradila prvi Web bankarski program za obavljanje poslovanja na Internetu. Iste
godine osnovana je i prva specijalizovana Internet banka na svetu Security First Network Bank,
sa seditem u Atlanti, SAD. Aprila 1996. godine registrovan je milioniti korisnik Internet
bankarskih usluga u SAD, da bi se u sledeih 18 meseci zabeleio porast broja korisnika Internet
bankarskih usluga na 4,2% od ukupnih amerikih domainstava. Decembra 1997. godine broj
korisnika Internet bankarstva popeo se na 4,2 miliona korisnika. Razvoj Interneta i rast broja
korisnika Internet bankarstva u tesnoj je vezi sa razvojem informacionih tehnologija.
Bre, sigurnije, lake i jednostavnije poslovanje na Internetu, ciljevi su koje pred banke i druge
finansijske institucije postavlja sve zahtevnije finansijsko trite. Da bi se pomenuti ciljevi ispunili,
u svetu se drastino poveava obim ulaganja u informacione tehnologije. Banke e nastojati da
svoje poslovanje svakodnevno osavremenjavaju i omoguavaju maksimalno olakano poslovanje
svojim klijentima. Razlozi zbog kojih se banke pojavljuju /rade/ na Internetu su sledeci:

- Stvaranje imida inovativne firme, koja je u stanju da svojim korisnicima ponudi najsavremenija
tehnoloka reenja.
- Bolje i vee interaktivne mogucnosti
-Samousluno bankarstvo je korisno, podjednako i za banku i za korisnika, jer korisnik ima servise
24 asa dnevno, 7 dana u nedelji, a banka bez poveanja broja zaposlenih radi 24 asa dnevno.
- Banka, svojom pojavom na Internetu dokazuje svoje konkurentne mogucnosti i svoj razvoj, kao
solidna, stabilna i tehnoloki napredna firma.

Iskustva naprednijih zemalja pokazuju da banka bez razvijenog sistema elektronskog bankarstva
vie nee biti u stanju da preivi. Razlog za to jeste konkurentna ponuda, odnosno potreba za
kvalitetnijim finansijskim servisom.

12
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

7. Sigurnost sistema za elektronsko poslovanje

Sigurnost predstavlja najvecu brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najece je
definisan kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zatite informacija od neovlacenog
eksploatisanja. Ne postoje savreni sistemi zatite. Postoji mnotvo mera sigurnosti, koje se sa vie
ili manje uspeha, mogu primeniti kao zatita od napada malicioznih hakera. Trenutno na tritu
kompjuterskih softvera postoji preko 12000 proizvoda za zatitu, poput razlicitih sistema Firewall,
programa zatite od kompjuterskih virusa, enkripcionih sistema, sistema digitalnih potpisa...

etiri su osnovna sigurnosna servisa:

1. Tajnost podataka (sprecavanje otkrivanja njihovog sadraja), ostvaruje se ifriranjem, odnosno

upotrebom kriptografskih algoritama.
2. Autentifikacija (definisanje i provera identiteta poiljaoca), tj. proveravanje identiteta kojim se
korisnik predstavlja. Ovo se vri na razne nacine: PIN-om / Personel Identification Number /,
pasword-om, biometrijske metode / otisak prsta i dr./, smart kartica.
3. Integritet podataka (sprecavanje neovlacene izmene informacija) Obezbeivanje razmene
finansijskih i drugih podataka izmedu banke i korisnika tako da niko neovlaen ne moe
iskoristiti ili izmeniti podatke. Integritet podataka se moe obezbediti tehnologijama zatite ( SSL
Secure Socket Layer, S-HTTP Secure HyperText Transfer Protocol i dr.).
4. Neporicanje poruka, servis koji sprecava poiljaoca da porekne slanje i sadraj poruke, odnosno
primaoca da porekne prijem i sadraj poruke.

Veoma je bitna i zatita mree banke / firewall/ i kontrola pristupa.

Kriptografija
Kriptografija kao nauka koja se bavi metodama ouvanja tajnosti informacija prua reenje ovog
problema. Pre nego to predemo na prikaz i objanjenje razlicitih sistema ifrovanja podataka koji
su danas u upotrebi, potrebno je objasniti osnovne elemente kriptografije:
1. ifrovanje - postupak transformacije citljivog teksta u oblik necitljiv za onoga kome taj tekst nije
namenjen.
2. deifrovanje - postupak vracanja ifrovanog teksta u citljiv oblik
3. kljuc - pocetna vrednost algoritma kojim se vri ifrovanje.
Prvi sistem koji cemo predstaviti koristi metod ifrovanja tajnim kljucem. ifrovanje tajnim
kljuem (Simetricno ifrovanje) jeste ifarski sistem kod koga je klju za ifrovanje identian
kljuu za deifrovanje. to znaci da i poiljalac i primalac poruke koriste isti tajni klju. Svako ko
na bilo koji nacin sazna njegovu vrednost mogao bi da ita i modifikuje sve poruke koje
meusobno razmenjuju poiljalac i primalac poruke, a da to ostane neprimeeno. Postoji jo jedan
problem, ako jedan od njih eli da komunicira sa vie poslovnih partnera mora da obezbedi razliit
kljuc za svakog primaoca, kako bi se izbegla mogunost da bilo koji primalac ita poruke koje mu
nisu namenjene. Reenje ovih problema je pronaeno u vidu sistema ifrovanja javnim kljuem
(Asimetricni ifarski sistem). U njemu svaki uesnik u komunikaciji koristi dva kljua. Jedan klju
je javni i moe se slobodno distribuirati, dok je drugi tajni i dostupan je samo njegovom vlasniku.
Iako su razliciti, kljuevi su meusobno povezani odreenim transformacijama. Poznavanje jednog
kljua i algoritma transformacije ne omoguava dobijanje drugog kljuca. Najbitnije je da se tajni
klju u celom postupku komunikacije nigde ne alje jer ne postoji potreba da bilo ko sem njegovog

13
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

vlasnika bude upoznat s njim. to znaci da moete bilo kome da poaljete ifrovanu poruku ako
znate javni klju osobe kojoj aljete, a samo primalac svojim tajnim kljucem moe da deifruje
poruku. Ovaj sistem predstavlja reenje za prva dva uslova koja smo na pocetku ovog teksta
postavili - Zatitu tajnosti informacija i ouvanje njihovog integriteta. Ostaje otvoreno pitanje kako
da primalac bude siguran da je poruku koju je primio zaista poslao poiljalac. Obezbeenje
autenticnosti informacija tj. definisanje i provera identiteta poiljaoca postie se upotrebom
digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata.

Digitalni potpis
Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentinost sadraja poruke (dokaz da poruka nije
promenjena na putu od poiljaoca do primaoca ), kao i da obezbedi garantovanje identiteta
poiljaoca poruke. Osnovu digitalnog potpisa cini sadraj same poruke. Poiljalac primenom
odredjenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne duine stvara zapis
fiksne duine (pr. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadraj poruke. To praktino znai
da svaka promena u sadraju poruke dovodi do promene potpisa. Ovako dobijen zapis on dalje
ifruje svojim tajnim kljuem i tako formira digitalni potpis koje se alje zajedno sa porukom.
Da vidimo kako to funkcionie na naem primeru. Poiljalac kreira digitalni potpis na osnovu
poruke koju eli da poalje primaocu. ifruje ga svojim tajnim kljucem i alje zajedno sa porukom.
Primalac po prijemu poruke deifruje potpis poiljaoca njegovim javnim kljuem. Zatim primenom
istog postupka kao i poiljalac i primalac kreira potpis na osnovu poruke koju je primio i uporeuje
ga sa primljenim potpisom. Ako su potpisi identicni, moe biti siguran da je poruku zaista poslao
poiljalac (jer je njegovim javnim kljuem uspeno deifrovo potpis) i da je ona stigla do njega
nepromenjena (jer je utvrdio da su potpisi identini). I pored velike sigurnosti koje prua ovaj
metod zatite, i dalje postoji mogunost prevare. Neko je mogao poslati primaocu svoj javni klju
tvrdei da je od poiljaoca, a zatim mu slati poruke za koje bi on mislo da ih alje poiljalac.
Reenje ovog problema prua upotreba digitalnih sertifikata.

Digitalni sertifikati
Ako koristite sistem ifrovanja javnim kljuem i elite da nekom poaljete poruku, morate prvo
dobiti njegov javni klju. Meutim, kako moete biti sigurni da je to zaista njegov klju? Reenje
ovog problema postie se upotrebom digitalnih sertifikata. Moemo ih nazvati i digitalnom
Linom kartom, jer oni zaista to i jesu - digitalna lina karta u syber prostoru, sredstvo kojim ete
vi ili osoba sa kojom komunicirate dokazati identitet na Internetu. Poto na Internetu nema policije
koja bi proverila vae podatke i izdala vam Linu kartu, pojavile su se kompanije koje imaju ulogu
'trece strane', - CA Certificate Authority ija je uloga da provere i utvrde neiji identitet i nakon
toga mu izdaju digitalni sertifikat. Kako to funkcionie u praksi npr. poiljalac podnosi zahtev za
izdavanje sertifikata CA kompaniji. CA proverava njegov identitet na osnovu linih dokumenata
koje im je prikazao pri podnoenju zahteva. Ako je sve u redu poiljalac im prosleuje svoj javni
klju za koji CA kreira digitalni potpis i nakon toga izdaje sertifikat kojim se potvruje da taj javni
kljuc zaista pripada poiljaocu. Ako poiljaoc kasnije eli da komunicira sa nekim, pri prvom
kontaktu mu alje digitalni sertifikat i svoj javni klju. S obzirom da svi poznatiji komunikacioni
programi u sebi vec imaju ukljuene javne kljueve CA kompanija kojima se veruje, primalac po
prijemu ove poruke lako utvruje validnost sertifikata poiljaoca. Digitalni sertifikat vaeg servera
izdat od strane CA mora da sadri sledee: naziv vae organizacije, dodatne podatke za
identifikaciju, Va javni klju, datum do koga vai va javni klju, ime CA koji je izdao digitalni
sertifikat, jedinstveni serijski broj. Svi ovi podaci formiraju sertifikat koji se na kraju ifruje

14
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

koristeci tajni klju CA. Ako korisnik ima poverenja u CA i ima CA javni klju, moe biti siguran
u ispravnost sertifikata. Najcece koriceni standard za digitalne sertifikate je X.509.

SSL (Secure Socket Layer)

SSL (Secure Socket Layer) protokol koji je razvila firma Netscape, je trenutno najece korien
metod za obavljanje sigurnih transakcija na mrei. Podrava ga vecina Web servera kao i klijenata
ukljucujuci Microsoft Internet Explorer i Netscape Navigator. SSL obezbeuje privatnost,
integritet podataka i autenticnost poiljalaca koricenjem kombinacije ifrovanja javnim kljucem,
simetricnog ifrovanja, i digitalnih sertifikata.
Transakcija koricenjem SSL protokola ukljuuje sledee aktivnosti:
server alje svoj digitalni sertifikat klijentu
klijent proverava da li je sertifikat izdat od strane CA
klijent i server razmenjuju javne kljueve
klijent generie tajni klju koji se koristi samo u zapocetoj transakciji.
klijent ifruje generisani tajni klju, koricenjem serverovog javnog kljua i alje ga serveru.
u daljem toku transakcije server i klijent koriste isti tajni klju metodom simetricnog kriptovanja

15
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

8. Zakljuak

Razvoj Internet tehnologija je svuda u svetu, pa i u naoj zemlji doveo do mogunosti da se

poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat koji zahteva angaovanje
strucnjaka razliitih oblasti i znatne novane investicije. Privredni i finansijski subjekti u RS su
zainteresovani za elektronsko poslovanje radi lakeg komuniciranja sa domaim i inostranim
partnerima i komercijalnih prednosti na tritu.

Poceci Internet bankarstva vezuju se za SAD. Prve banke koje su pruale kompletne Internet
bankarske proizvode i usluge bile su Wells Fargo banka i SFNB banka. Od tog vremena do danas
preko 200 svetskih banaka nudi svojim klijentima kompletan asportiman proizvoda i usluga
Internet bankarstva.

Internet bankarstvo predstavlja najbri, najekonomicniji i najefikasniji nacin obavljanja

bankarskog poslovanja. Internet bankarstvo omogucava obavljanje bankarskog poslovanja 24 sata
dnevno, 365 dana u godini i to direktno iz kue ili iz bilo kog mesta na svetu gde postoji kompjuter
i prikljucak za Internet. Prednosti Interneta u odnosu na klasicno (filijalno) bankarstvo ogledaju se
u vremenskoj i prostornoj neogranicenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i irokom
asortimanu bankarskih proizvoda i usluga. I pored evidentnih prednosti koje donosi poslovanje na
Internetu, Internet bankarstvo ima i odredene nedostatke, prvenstveno izraene u vidu odsustva
sigurnosti u poslovanju, zakonskoj (ne) regulativi, nedostatku privatnosti, otuenosti, odbojnosti
prema inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe.

Internet bankarstva je fenomen novijeg datuma, koji se odvija, brim ili sporijim tempom,
poslednjih tridesetak godina. Bankarska industrija je prilicno inertna i sklona tradicionalnim i
proverenim metodama pa prava revolucija u oblasti bankarstva, tek predstoji.

Internet je nezavisna kompjuterska mrea, koja u sebi objedinjuje informacije, ljude,

telekomunikacije i kompjutere. Od mree prvenstveno namenjene u militarne svrhe, prerasla je u
mreu koja objedinjuje citavu ljudsku populaciju i dostupna je u svakom kutku sveta. Banke su
Internet prihvatile kao sredstvo za obezbedivanje maksimalno efikasnog sistema u obavljanju
bankarskog poslovanja. Glavni zadatak bankarskih institucija u svetu bie da obezbede to
kvalitetnije, lake, efikasnije i posebno bezbednije obavljanje bankarskog poslovanja na Internetu.

Dva osnovna modela plaanja putem Interneta su cash-like i check-like, dok su sredstva plaanja:
elektronski ili digitalni novac, elektronski ekovi, kreditne kartice, ifrovane kreditne karticestrane.
Najceci poslovi banaka na Internetu su: pristup i pregled stanja na raunima korisnika, evidencija
svih transakcija, plaanja, transfer novca sa rauna na raun, izmena informacija, naruivanje
ekova i kontakti.

Razvoj tehnologije je doveo do automatizacije poslovanja i na poboljanje isporuke finansijskih

usluga. Prvobitno su uvedene automatic teller maine (ATM), zatim EFTOPS, telebanking, on-line
bankarstvo, smart kartice.

Za pouzdano funkcionisanje elektronskog poslovanja od posebnog je znacaja pravna regulativa,

kao i elektronska zatita podataka.

16
Seminarski rad Elektronsko poslovanje

9. Literatura

1. Krsmanovi S., Dedi V. (2006). Informacione tehnologije i sistemi, Beograd, Univerzitet

Braa Kari
2. orevi G. (2011). Informacione tehnologije u digitalnoj ekonomiji, Beograd
3. Varga M. (2011). Zatita elektronikih podataka, Tehniki glasnik, Vol.5 No.1 , akovec

17