Borislav Peki

Generali ili Srodstvo po oruju

LICA:
ORIJE NJEGOVAN, brigadni general u penziji
RAJNER MARIJA FON BLAURING, pukovnik, inspektor vojnih montaa
Komande za Jugoistok
MELANIJA, domoupraviteljka u kui generala Njegovana
SERGEJ MIHAJLOVI VORONJIN, porunik 236. sovjetske streljake
divizije
VASJA GORKIN, vodnik 236. sovjetske streljake divlzije
PRVI VOJNIK
DRUGI VOJNIK

Radnja drame se dogaa meseca juna, jula i oktobra 1944. godine u

Beogradu.

Pisac smatra savreno irelativnom injenicom to se drama deava u

Jugoslaviji, i to su njeni protagonisti jugoslovenski general, nemaki
pukovnik i ruski porunik. Sa neznatnim izmenama ona bi se mogla
dogaati u Francuskoj sa francuskim penzionisanim generalom,
nemakim pukovnikom i amerikim porunikom, ili u Holandiji sa
holandskim generalom, nemakim pukovnikom, engleskim porunikom,
ili gde bilo na svetu gde ive generalu zaljubljeni u svoj poziv, i ubeeni
u svoje pozvanje. Preko geografskih karata koje istorijski razvoj ratne
vetine ilustruju znamenitim bitkama (Leuktra, Termopile, Kana, Farsala,
Gaugamela, Poatje, Aenkur, Hestings, Poltava, Austerlic, Frindlend,
Borodino, Vaterlo, Solferino, Sadova, Tanenberg i Marna), uz vojniku
koranicu izvoenu na dobou, tei e natpisi:

I KAD NE BI BILO RATA, OVEANSTVO BI GA MORALO IZMISLITI.

IMANUEL KANT

RAT RAZVIJA SVE MORALNE, MATERIJALNE I DUEVNE OSOBINE LJUDI

I NARODA; ON PODSTIE PLEMENITE STRASTI I OSEANJA,
OTEESTVOLJUBLJE, SLAVOLJUBLJE, PORTVOVANJE, ODANOST,
SAALJENJE I DRUELJUBLJE; IZ NJEGA POTIU SVE VRLINE.
FRIDRIH VELIKI

RAT JE GRANDIOZNA TEKOVINA ISTORIJE I DAJE NAJIRI PROSTOR

BLISTAVOM STVARALATVU.
LUDENDORF

SA POLOAJEM U RATU RASTU I TEKOE, A NA NAJVIEM POLOAJU

VOJSKOVOE NALAZI SE NA NAJTEE ZADATKE KOJI POSTOJE ZA
LJUDSKI DUH.
KLAUZEVIC

RAT JE BORBA IZMEU INTELIGENCIJE I VOLJE ZAPOVEDNIKA

ZARAENIH STRANA.
NAPOLEON
VOJNIK JE IME ZAJEDNIKO I ZNAMENITO. IME VOJNIKA NOSI I PRVI
GENERAL I POSLEDNJI REDOV.
PETAR PRVI

Karte drevnih bitaka vise na zidu prostranog radnog kabineta u kome

vlada vojnika atmosfera koja strogou i doslednou uliva potovanje.
Uz bubnjavu doboa sa starinskog gramofona, lepa sredovena ena
otrih crta lica, u sedu punu savijene kose, odevena u tamnu haljinu
staromodnog kroja, paja mape pajalicom, adaptiranom akljom za
nabijanje baruta u topove iz 1812. godine. To je Melanija, daleka roaka
Generalova i domoupraviteljka njegove kue. Poto je opajala mape,
pristupie ovlanom ienju kabineta: trube karata smetene su u
oke. Biblioteka otkriva iskljuivo vojne pisce, knjige o ratovima i za
ratove. Pokretni bife slian lafetu sa raznovrsnim pljoskama i uturama
umesto boca. Zidni telefon i radiokabinet sa gramofonom na navijanje.
Naslonja sa rukama u obliku karabinskih kundaka i sa topovskim
tokovima umesto noica. Tabureti, kasete za municiju odozgo
presvuene koom. Pozamaan plehani globus. Dug i nepokriven sto koji
podsea na generaltabne pultove. kolska tabla na nogama sa
poluizbrisanom skicom neke bitke. Iznad glomaznog pisaeg stola portret
Napoleonov. Na stolu: umesto noa za rezanje hartije, bajonet, pero viri
iz upljine od mitraljeskog metka, a umae se u ispranjenu defanzivnu
runu bombu, stona lampa na postolju od cilindrine rune granate.
Svuda: razbacane mape, sekcije, lupe i kutije sa generaltabnim
maketama. Teke zavese dovravaju izgled kabineta: prva pokriva prozor
onemogujui smenu dana i noi, druga prekriva ceo severni zid. Melanija
pajanje zavrava kraj primitivnog gvozdenog leaja, preko kojeg je
uredno poloena engleska peadijska uniforma bez oznaka ina.
Rukavom haljine uzee da gotovo neno etka vindjaku. lza vrata
kabineta odjekne zapovedniki glas.

GENERAL: Melanija! uje li me, Melanija?!

MELANIJA (iskljuujui gramofon): ujem, generale!

GENERAL: Onda, budite dobri pa mi dodajte pantalone i ono ispod njih!

Kroz odkrinuta vrata Melanija prua pantalone i duge bele gae. Zatim
na pisai sto sputa srebrni posluavnik sa vojnikom uturicom.

GENERAL: Melanija!

MELANIJA: Sluam vas, generale!

GENERAL: Ako se ne varam, a varam se prokleto retko, zamolio sam da

se ono saije od grubog, od najgrubljeg platna!

MELANIJA (glasno): ao mi je, generale! (Tiho) Da sam u mladosti bila

posilni u nekom od vaih prokletih garnizona, jamano bih se bolje
snala.

U kabinet naglo ulazi General. Krupno telo u izvrsnoj kondiciji. Seda

kosa, snano, izraajno lice. Vojniko dranje. Zapovednika robusnost
ublaena dobrim vaspitanjem. Na sebi e imati papue, vojnike
pantalone i kratak kuni kaputi. Smesta e produiti da se uz Melanijinu
pomo oblai.

GENERAL: Jo malo pa e mi se ve iti od ipke, kao u Foli Bereru...

Draga moja, moete li jednom posle trideset godina kolaboracije,
pogodniju re za vau odanu slubu ne nalazim, primiti znanju da sam ja
vojnik?

MELANIJA: Starau se, generale!

GENERAL: I, zaboga, nisam zahtevao da se i vi ponaate kao vojnik.

Mada je u ovakvim vremenima to jedino ispravno... Dakle, sutra je
utorak, neak Sid nam dolazi na ruak... Melanija, nadam se da dekia
neete posluiti rovovskim menijem, koji u poslednje vreme spremate za
mene?

MELANIJA: E pa, generale, sami ste traili da se hranimo kao da smo na

frontu. Rekli ste, zapovednik mora da premai borca u onome to prua
u ratu, ali i da se sa njim izjednai u svemu to od njega prima.

GENERAL: To je rekao general Robert Li, a ne ja. Dajte mi koulju.

MELANIJA: Danas sam razgovarala sa gospodinom odozdo... Bio je kao i

obino vrlo ljubazan: Isporuite gospodinu generalu moje naroito
potovanje i aljenje to vie ne izlazi u batu, inae bih mu to
potovanje lino izrazio..."

GENERAL: Mamlaz!

MELANIJA: Osim toga, obnovio je molbu da ga primite!

GENERAL: Zahvalite gospodinu odozdo na nezasluenom potovanju koje

mi ukazuje, ali vas molim da se iz vama svojstvene enske boleivosti ne
trudite isuvie da mu ga u moje ime uzvratite.

MELANIJA: Ukratko, generale, hoete li vi njega da primite ili neete?

GENERAL: Ovde? Stranca da uvedem meu moje karte, skice, ratne

planove? Da iz puke utivosti prema jednom uljezu rizikujem tolike
ivote?

MELANIJA: Ma, ne morate ga primiti ba ovde. Moete se sresti dole, u

salonu. Skinuu navlake sa nametaja... i...

GENERAL: Ostaviete te navlake gde su, a njemu ete poruiti da sam

zauzet.

MELANIJA: Ali, generale....

GENERAL (potpuno odeven, kao da je dobio slubeno dranje): Melanija,
to je nareenje!

MELANIJA: Razumem, gospodine generale.

Kao po utvrenom ritualu Melanija prinosi Generalu posluavnik sa

uturicom. General otpije tri dobra gutljaja.

GENERAL: Molim poslednji meteoroloki bilten!

Melanija mu dodaje bilten.

GENERAL (ita): Niska oblanost uz slabu vidljivost. U popodnevnim

asovima obilne kie Mogui pljuskovi. Vetar jak do uraganski,
jugoistoni. U Kanalu se oekuje bura.

Zabrinuti General prilazi zavesi i povlaei gajtan otkriva jedan deo zida
na kome visi prostrana geografska karta june Engleske sa Kanalom La
Manom i bretanjskonormandijskom obalom Francuske, zonom budue
saveznike invazije na Evropu.

GENERAL: Ko pod takvim uslovima sme da kae: ,,U ime Boga, napred!"

Melanija uzima pletivo i smeta se u fotelju kao da to ini uvek u slinim

okolnostima.
MELANIJA: Ne razumem su u visoko komandovanje, mada sam istini za
volju pored vas mnogo tota nauila, ali se pitam zar se ti jadni vojnici,
koje ve mesecima drite u junoj Engleskoj, ne bi mogli iskrcati i nekog
drugog, bilo kojeg dana?

GENERAL: Melanija, pa vi uopte niste rodoljub!

MELANIJA: Ne, generale, ja sam ena. Rodoljubi su mukarci. ene

samo plau za rodoljubima.

GENERAL: I vi ne elite da Evropa bude osloboena?

MELANIJA: Naravno da elim, samo ne vidim da to mora biti ba petog

estog ili sedmog juna.

GENERAL: Nisam li vam ve jednom objanjavao pojam meterorolokih

uslova neophodnih za desantne operacije?

MELANIJA: Po svoj prilici. Ja se, meutim, trudim da zaboravim rat.

GENERAL: Onaj koji na rat zaboravlja, nikad ga nee dobiti. Prva dunost
dobrog vojnika je da pamti ono to mu treba...

MELANIJA:... a druga da zaboravi sve to mu ne treba. Niste li tako rekli?

E pa, meni rat ne treba, i ja ga zaboravljam... Naime, elim da ga
zaboravim, ali mi vi to ne doputate. Generale, zato, za ime sveta, o
svemu tome morate da govorite ba meni?

GENERAL: Zato to ne mogu da govorim zidovima. Vojskovoa je

umetnik, Melanija... potreban mu je odjek u umovima i srcima, inae
njegove strategijske ideje ostaju mrtve kao ovi kartoni na kojima se
samo projektuje pravi ivot koji se sada ivi u masnim i zaguljivim
utrobama invazionog brodovlja, u uznemirenim duama ratnika koji
ekaju na znak jednog jedinog oveka, svog Vrhovnog komandanta. A
on je sam i nema toga koji bi sa njim podelio teret odgovornosti.
(General uzima generaltabni tap, slian bilijarskom taku, da njime
potkrepi objanjenja na karti) U svakom mesecu samo tri dana su
pogodna za invaziju. U junu to su peti, esti i sedmi. Mesec se kasno
die, a plima nastupa tek posle svanua. Naim padobrancima je
potrebna tama sve dok ne budu iznad podruja iskakanja, a tada, i to
ba u tom asu, treba im meseina da bi videli gde skau. Inenjerijskim
jedinicama na elu desanta treba oseka da razgoliti nemake minske
prepreke... I, boe, kada bismo dobili bar jo tri, samo tri dana dobrog
vremena za prevoz ljudstva i opreme na mostobrane... rat bi bio dobijen!

MELANIJA: Takve uslove, moj generale, nije imao ni Gospod prilikom

stvaranja sveta.

GENERAL: On ga je stvarao, nije morao da ga osvaja.

Kao da mu je ova misao jasno predoila svu teinu i neizvesnost
invazionog poduhvata, General nastavlja da glasno razmilja, ne
oekujui odgovor od Melanije i kada joj se s vremena na vreme obrati.
Veoma uzbuen prilazi bifeu i poto ustanovi koje su uture prazne,
pomou njih na velikom stolu obrazuje neobinu, na izgled besmislenu
figuru: est utura razmesti u krug, a sedmu stavi u sredinu.

GENERAL: Melanija, Melanija!

Melanija, koja je u meuvremenu izala, vraa se nosei posluavnik sa

kafom. Skoro prolivi kafu, General joj nestprljivo istrgne posluavnik iz
ruku.

MELANIJA: Generale, za ime sveta...

GENERAL: utite. Doite ovamo. ta je ovo?

MELANIJA: Srebrni posluavnik poloen preko grlia vojnikih uturica.

GENERAL: Kojeta. To je luka! Plovee vetako pristanite. Ovo su

elini dokovi koji izdravaju i najtee dizalice... Transportni brodovi
isplovljavaju odavde i ulaze u mreu ploveih dokova. Istovaruju se i
vraaju, a njihov se teret preko pontona smesta prenosi do borbenih
poloaja... ovde. Bila bi to arterija koja bi hranila invaziju... Samo, za to
je sada prekasno.

MELANIJA (zeva): Zbilja ve je prilino kasno.

General se rezignirano sputa u fotelju i Melanija mu prinosi kafu.

GENERAL: Molim vas, sklonite to... sa stola.

Neko vreme General uti sanjarei, a zatim opet poinje glasno da

razmilja, ne obraajui panju na Melaniju, koja sedei u drugoj fotelji
nastavlja da plete.

GENERAL: Moda sam prevideo neto, neto mnogo vanije, neto bitno?
Sve jo jednom treba ispitati i odmeriti. (On nervozno ustaje, uzima tak i
prilazi karti)... Holandski sektor je nesumnjivo ispravno eliminisan; Fricevi
bi sruili brane. Bio bi to novi Denkerk. Ostaje ipak kanski sektor,
eventualno Kontanten. Da vidimo: slabija utvrenja, prostranije plae bi
primile i etiri divizije u prvom talasu.

MELANIJA: Vi te premoreni, generale, sasvim ste iscrpljeni. Otkako su

poele pripreme za invaziju, ne spavate ni etiri sata dnevno.

GENERAL: Zbilja, Melanija, ponekad dobijam alostan utisak da vi uopte

ne razumete rat. Rat je poezija, draga moja, ista poezija! (Sa nekoliko
poteza crta bitku kod Kane na tabli)... U Hanibalovom obuhvatnom
obliku, koji je konjikim udarom Rimljane kod Kane liio sposobnosti
manevra, ovaj unitavajui postupak primenili su i Nemci kod Vjazme,
ima vie proporcija nego u bilo kom Malarmeovom stihu. Jedan munjevit
tenkovski pohod po neprijateljskim unutranjim komunikacijama
poseduje vie ritma od bilo koje Bramsove fraze. (Pokazuje na karte
drevnih bitaka)... Kunensdorf - geometrija! Borodino - harmonija! Marna
- lepota brojeva! Prosto ne shvatam kako se prema tom savrenstvu
moe ostati ravnoduan... Invazija poseduje sopstvenu lepotu, koja ne
mora niemu da slui, nita da proizvede. Kao dragi kamen, za vitrinu da
slui, a ne za prljave ljudske prste. Savrena je toliko da je dovoljna
sama sebi: komad zemlje za ukrcavanje, komad mora za plovidbu, i opet
komad zemlje za iskrcavanje. (Vizionarski) Melanija, zamislite tu zoru!
Magla e leati nad Kanalom... i mir, kao pred Strani sud. A onda, iz te
magle, kao sa one strane venosti, isplovie naa flota, hiljade aveti iz
tame. More e vrveti od brodova. Napred, istai mina, za njima mozgovi
invazije, komandni brodovi sa praumom antena, za ovima transporteri
izmeu kojih e se motati desantni brodovi prvog talasa, uznemireno kao
deca oko majki. Patrolni amci presecae vodene puteve, a gore iznad
baranih balona neprekidno e tei, grmeti struja jurinih aviona, lovaca,
bombardera i transportera sa jedrilicama!

General mahinalno ukljui radio, uje se odgovarajua muzika.

RADIO (glas spikera Beograd-Sendera, posle najave) Dajemo izvetaj sa

frontova. Glavni stan Voe Rajha, 5. juni. Vrhovna komanda oruane sile
saoptava: I pored ponude nemakog vostva da se grad Rim u cilju
odravanja njegovih kulturnih tekovina ne uvue u borbene akcije,
severnoamerike tenkovske formacije prodrle su u podnevnim asovima
4. juna u unutranjost grada da zauzmu mostove preko Tibra. Dolo je
do ogorenih ulinih borbi koje su u veernjim asovima jo trajale...
General iskljui radio. Iluzije je nestalo. Najednom izgleda star i
izmoden. Melanija, imajui razumevanja za njegovo duevno stanje,
ustaje.

MELANIJA: E pa, sad je zbilja vreme da se spava. Onoj seljanki iz

Mirijeva sam rekla da mi mleko rano donese. Zar nije bolje da i vi malo
prilegnete?

GENERAL (zamiljeno): Ne, nemogue je voditi rat za pisaim stolom...

Pitanja koja zahtevaju hitne odgovore mogu se, zavisno od situacije,
reavati uspeno samo na licu mesta...

MELANIJA: Generale, sami ste kazali da bi pod ovakvim vremenskim

uslovima svakom vrhovnom komandantu bilo nemogue da izda
nareenje za iskrcavanje. Danas se ne moe nita dogoditi. Zato se
onda malo ne odmorite?

GENERAL: Idite vi samo, Melanija, lezite.

MELANIJA: Generale!

GENERAL: Da?

MELANIJA: ta da odgovorim pukovniku fon Blauringu?

GENERAL: ta da mu kaete? Pa lepo, recite mu: gospodine pukovnie,
vitee fon Blauring, orije Njegovan, general Njegovog kraljevskog
velianstva, sa svim obzirima koje mu nalae srpsko gostoljublje, alje
vas u boju mater, i vas i vae usrano hiljadugodinje carstvo!

MELANIJA: Meni je jedino stalo da on ravo ne protumai vae

nepomirljivo dranje. Nema ni godina od kako su vas pustili iz
zarobljenitva. Urazumite se, gospodine, jedan sluajan susret u holu,
utiv pozdrav, nekoliko konvencionalnih rei... ta vas to kota? Najzad,
obojica ste vojnici!

GENERAL: Ali na suprotnim stranama, gospoo, na iskljuujuim

frontovima istorije. Ovo nije igra, gospoo. Ovo je rat! Zbog tih Blauringa
i njihovih gospodarskih ideja ja u klozet papir zavijam vercovani duvan,
pijem erzac-kafu, domau kajsijevau, a i za nju treba da zahvalim samo
vaoj spretnosti, jedem rovovsku hranu sa irem u elucu. Ali to nije bilo
dovoljno: gospodin je okupirao, jednostavno zaposeo najbolje sobe u
kui, mojoj kui, a nas ostavio da se guimo pod krovom. Pa i to nije bilo
dosta. Znate li da zbog njega ne mogu da radim? Naglo raskriljuje
zavesu, i sad se pokazuju ostala podruja rata: istoni front, pacifiko
ratite, Burma, Atlantik. Mnotvo zastavica obeleava poloaje. Mislite li
da je to pravo stanje na frontovima? avola! To je poloaj prema
izvetajima OKW iz Novog vremena". Pravi front je ovde! A ja ne smem
da rekognosciram situaciju prema Radio Londonu, jer se on unja po
kui. Kako se na taj nain moe vriti struna analiza ratne situacije,
predviati, planirati, kombinovati, vojevati?! Pre nego to odete, moete
ugasiti one lampe.

MELANIJA (ugasivi lampe): Laku no, generale.

GENERAL: Laku no.

General ostaje sam u polutamnoj sobi u kojoj su samo karte jarko

osvetljene.

GENERAL: Po svoj prilici iskrcae se ovde... Ne moe ih spreiti! Ali na

samom rubu se mogu prikovati... Mine, milioni mina... A padobrance?
Potopiti, sve potopiti! Tada bez oklevanja putam celokupnu rezervu,
nemilosrdno drobim, gnjeim uz more i tuem, tuem, tuem...

General uzima tri gutljaja iz uturice i ukljuuje radio. uje se

karakteristian znak BBC-a.

RADIO (hladan glas spikera) Dajemo vano saoptenje.... dajemo vano

saoptenje... Pod zapovednitvom generala Ajzenhauera saveznike
snage, potpomognute jakim vazdunim snagama, zapoele su ovog jutra
iskrcavanje saveznikih armija na severnoj obali Francuske...

GENERAL: Ipak se usudio. (Uzbueno) Melanija! Melanija!

General istrava iz kabineta, njegovo se dozivanje udaljuje, zatim se on

ponovo pojavljuje i zabada jednu britansku zastavicu i jednu ameriku
zastavicu u oblast iskrcavanja. Melanija, u domaem ogrtau, ulazu
trenutku kad radio ponavlja zvanino saoptenje o saveznikom
iskrcavanju. Za vreme emitovanja General ponovo izlazi, tako da
zavrsetak emisije doekuje Melanija sama.

MELANIJA (skrueno): Oe, na koji si na nebu, neka bude volja tvoja,

neka bude carstvo tvoje...

BLAURING : Amin!

Melanija gasi radio i okree se: na vratima stoji pukovnih Rajner Marija
fon Blauring. To je prosed gospodin niskog rasta i krhkog sastava,
zatvorenog, prilino nevojnikog lica. Nosi uniformu. Ne nosi monokl. Bar
s poetka, govori proraunato, hladno, sa izvesnim skrivenim znaenjem.

BLAURING: Oprostite, gospoo, to dolazim u nevreme, ali vraajui se

kui opazio sam svetlost, uo razgovor ili radio, ne znam vie ta...
Nadam se da vas nisam uznemirio?

MELANIJA (skrivajui prestraenost): O, ne... ne, nipoto!

BLAURING: U stvari, eleo sam da pozdravim generala Njegovana.

Pretpostavljam da ste mu saoptili moju poruku?

MELANIJA: Naravno, samo on je upravo izaao. Odmah u ga potraiti...

BLAURING: Ne deranirajte se, gospoo, saekau ga, ako nemate nita
protiv... Radio ste sluali ako se ne varam?

MELANIJA: Prebirala po skali, onako... Izvolite, molim vas, izvolite sesti,

pukovnie.

BLAURING: Zahvaljujem. Radije bih stajao, moda malo proetao. I

ovako po ceo dan sedim. Dozvoljavate da malo razgledam ove zanimljive
karte? (I ne ekajui odgovor razgleda ih) Termopile... Gaugamela...
Hestings... Vaterlo... Marna... General se, izgleda, aktivno bavi ratnom
istorijom.

MELANIJA: O ne, on je u penziji, pukovnie...

BLAURING: Da... da... svaka od ovih bitaka usavrava vojnu doktrinu.

Gospoo, rat je vetina koja se ui. Bez svetionika istorije, taktika je
tama. Suvorov.

MELANIJA (pratei ga kao senka): Sve je to zabava u dokolici,

pukovnie...

BLAURING: Korisna zabava, izvanredno korisna...

MELANIJA: Igra.
BLAURING: Ali savrena. (Pred kartom istonog fronta) Istoni front.
Tamo imam mnogo prijatelja... Veinom mrtvih!

MELANIJA: Sve prema izvetajima Nemake vrhovne komande... iz

Novog vremena".

BLAURING: Razume se, gospoo. Samo, front ne stoji tako. Stvarni front
ide linijom zatija, Narva Pskov - Vitebsk Mogiljev Tarnopolj Jai -
ue Dnjestra, a ovde su Rusi ve zauzeli Bjalistok i prete da nau grupu
armija Sever" opkole... evo, vidite, probojem kod Kenigsberga. Oni su
ve izbili na Dunav, gospoo. Bukuret se jedva dri, a sudbina Varave
izgleda zapeaena ovom generalovom letnjom kampanjom, kletima
prvog ukrajinskog i prvog beloruskog fronta...

MELANIJA: Moram da vam neto objasnim, pukovnie...

BLAURING: Naravno, to je tapska analiza... planiranje operacija, ali

kakvo, moja gospoo. Ovih tenkovskih klinova ni general Mantajn se ne
bi postideo... Moram priznati, delo vrsnog stratega, u najmanju ruku
komandanta koji nije za potcenjivanje.

MELANIJA: Pukovnie Blauring, on nikada nije komandovao u ratu.

BLAURING: Zbog kratkovidosti pretpostavljenih, verovatno. Ja lino ne

bih voleo da generala Njegovana imam za protivnika...
Osvrui se prema vratima, Melanija gotovo hvata Blauringa za ruku.
Govori usplahireno. Ovaj, meutim, ostaje leden.

MELANIJA: Pukovnie Blauring... Vi ovo ne smete uzeti ozbiljno... Njega

su penzionisali zbog nesposobnosti. Potpune nesposobnosti koju je
pokazao na komandnim poloajima. Apelujem na vau oficirsku ast. Zar
bi ga pustili iz zarobljenitva da neto znai? U stvari, gospodine, on je
lud... potpuno lud!

Blauring ne reaguje. Ulazi Njegovan u uniformi generala Kraljevske

vojske. Blauring i on se trenutak gledaju preko Melanije kao preko
bedema. Zatim izmenjuju vojnike pozdrave.

GENERAL: ao mi je to ste me ekali, pukovnie, morao sam da skinem

svoju zarobljeniku uniformu da bih jednog pobednikog oficira doekao
kako dolikuje njegovom poloaju.

BLAURING: Doao sam da se zahvalim na gostoprimstvu, generale!

GENERAL: Rav sam ja domain, pukovnie, kad gosta upoznajem

godinu dana poto mi je uao u kuu.

BLAURING: A kakav je tek gost koji vam to ranije nije omoguio?

Pukovnik Rajner Marija Sigfrid fon Blauring.
GENERAL: orije Njegovan, brigadni general u penziji. ta ste se
ukoili, Melanija! Dajte nam neto za pie.

Melanija odlazi.

BLAURING: Nee biti potrebno, generale! (Pokazuje na boce koje je

doneo)

GENERAL (razgleda ih): Kurvoazije, Metaksas, Jermenski konjak.

Francuska, Grka, Rusija, Zapad, Jug, Istok. Nedostaje samo Sever...

BLAURING: U vedsku, na alost, nismo uli... jo. No, i ovo je dovoljno

za proslavu!

GENERAL: Kakvu proslavu?!

Blauring prilazi karti Normandije, vadi jednu zastavicu to obeleava

invaziju, pa je snano ponovo zabada natrag. Na mestu ispred karata, na
kome je obino stajao general Njegovan, sad je pukovnik Blauring.
Zabada zastavice. Mundir mu je poluraskopan, pa se ini da je sada on
vlasnik kabineta. Melanija unosi kafu za Generala i bez rei se povlai.

GENERAL: Nadam se da je Melanija ljubazna sa vama?

BLAURING: O da, da, generale... vrlo ljubazna.

GENERAL: Ona vam je, moj pukovnie, kao pas graniar, poznaje i
priznaje samo miris injela.

Blauring sebi i Generalu natoi konjak. Od ovog trenutka s vremena na

vreme otpijae svoje ae i sipati nove, pa e do kraja ove sekvence biti
malo pripiti, ne pijani, samo malo slobodniji, tuniji, i spremniji na
ispovesti.

GENERAL: E pa, hoemo li? (Uzima lak)

BLAURING (revnosno): Na posao!

GENERAL: Napred. Jeste li sasluali ratne izvetaje?

Blauring takom pokazuje na kartu.

BLAURING: Ovo je situacija od dvadeset estog avgusta.

GENERAL: Sve prema kominikeu OKW?

BLAURING: Uz korekcije Radio Londona...

GENERAL: Odlino, pukovnie.

BLAURING:... i Moskve!
GENERAL (preneraeno): Moskve?!

BLAURING: Kakav drugi nain predlaete da ustanovimo pravo stanje na

istonom frontu?

GENERAL: Pukovnie Blauring, u ovoj kui se glas boljevike Moskve jo

nikada nije uo, nikad! Najlepe vas molim da tu injenicu ubudue
potujete!

BLAURING: E pa, moram vam priznati, generale, da je ja na svom

prijemniku redovno sluam.

GENERAL: Nema usavravanja koje bi to moglo da opravda.

BLAURING: Ma, ne gubimo vreme oko takvih sitnica, generale. I sami

znate da veeras moram biti u toj prokletoj kancelariji, i da sve do sutra
neemo moi da radimo!

GENERAL: I ta za danas imamo?

BLAURING (pokazuje): Osvajanje Pariza, zatim gonjenje nemake Pete

oklopne, Sedme i delova Petnaeste armije kroz severnu Francusku.
Pokuavamo izbiti na Rajnu i forsirati je pre perioda kia. Najzad
pokuavamo da objasnimo zato je izgubljena staljingradska bitka!
GENERAL: Jer, jo e biti Staljingrada, ponovie se Staljingradi! I ovde...
i onde... i tamo, bilo sa ije strane. Valja se dobro pripremiti i da bi se
Staljingrad ponovio, i da bi se spreio... ta ste vi ono bili jue,
pukovnie? Rus ili Nemac!

BLAURING: Nemac. Prole nedelje sam bio Rus.

GENERAL: To moramo negde da beleimo. Zaboravljam, brate, pa mi se

uvek ini da vodim neku tuu, pogrenu vojsku...

BLAURING: Pa setite se, generale... Pretprole nedelje smo, mislei za

saveznike, vrili dolinom Rone, na duini od 350 kilometara, paralelno
gonjenje Devetnaeste armije i kod Diona izvrili njeno briljantno
opkoljavanje (pokazuje). Prole nedelje smo tu istu armiju uspeli da
izvuemo iz okruenja, mislei za Nemce... Na istoku smo obe nedelje
delali za Ruse.

GENERAL: Imate pravo... Dakle, da vidimo, ta biste preduzeli na istoku?

BLAURING: Svom silinom bih gurnuo na Moskvu i sa boljevicima izveo

stvar na istinu jo pre zime!

GENERAL: Izvrsno, pukovnie! Jo Fridrih Veliki je kazao da samo

neiskusni generali rasturaju svoje snage hotei sve da osvoje i sve da
sauvaju. I obino nita ne osvoje, a sve izgube... A ta bi vam radio fon
Bok na centru?

BLAURING: Dao bih mu sve to mogu da odvojim a da ne ugrozim

odbrambenu sposobnost ukrajinskog fronta, sve ove trupe koje se dole
troe za glupe ciljeve... Hepnerova etvrta oklopna i Rajnhartova Trea
sa severa zaobilaze prestonicu. Guderijan mi sa Drugom osvaja Tulu i
Rjazanj i odozdo zabravlja grad, kljoc! Uao bih u Moskvu pre Boia.
Onda bi mogli da je sluate, generale!

GENERAL: Pukovnie, nisam rekao da radije sluam nemaki nego ruski

jezik.

BLAURING (zanesen): Naravno, ja bih se postarao na vreme da mi ljudi

budu opskrbljeni za ratovanje na trideset stupnjeva ispod nule. Vuneni
ogrtai, toplo rublje, suknene pantalone, izme i ubare sa naunicama...
naroito postavljene izme i krznene ubare. Meni tenkovi ne bi stajali
samo zato to im se gorivo smrzlo, a optiki instrumenti zaledili!

GENERAL: Ili bi u najgorem sluaju trebalo narediti taktiko povlaenje

na liniju pogodnu za zimovanje... po svoj prilici OrelRev.

BLAURING: E, o toj varijanti nisam ozbiljno razmiljao.

GENERAL: Naravno, ako bih komandovao na nemakoj strani...

BLAURING: A ako biste mislili za Ruse, generale?

GENERAL: Molim?

BLAURING: Mislim, ako biste morali da vodite Ruse?

GENERAL: Onda bih se ubio, pukovnie!

BLAURING: Vi ste nezadovoljni ovim ratom, generale?

GENERAL: Nezadovoljan! Ja sam ogoren, gospodine! I na Osovinu i na

Saveznike! U tom besmislenom meteu, u svim tim neozbiljnim i
haotinim improvizacijama, gde vi vidite onu pravu poeziju rata koju je
opevao jo Cezar! Lepotu poteza i protivpoteza! Logiku razaranja i
protivrazaranja! Proporcije u unitenju i istrebljenju!

BLAURING: Ja lino sasvim bih drukije vodio ovaj rat. Vodio bih ga
drukije i kao vojskovoa Saveznika i kao strateg Osovine...

GENERAL: Ali mi ne vodimo ovaj rat, ovaj rogobatni, eprtljavi...

BLAURING: Glupi i pogreni...

GENERAL: Isputeni rat! A kako bih ga vodio da mogu! Sasvim svejedno

na ijoj strani.
BLAURING: Najbolje bi, naravno, bilo kad bi ovek mogao da vodi rat i
sa jedne i sa druge strane. Greke bi tada bile iskljuene, a rat savren.
Savren kao kokoije jaje!

Blauring i General s vremena na vreme piju. Ponekad ulazi Melanija, pa

izlazi, ali na nju vojnici ne obraaju panju.

GENERAL: Savren, ali mrtav, pukovnie. Mislite li da to nisam

pokuavao? Ponekad jednostavno nisam mogao da se pomirim sa nekim
glupim pravcem nastupanja, sa nekim neumesnim ciljem operacije, ili
prosto sa nekom izlinom koncentracijom... Eto, ruka nee da zabode
zastavicu na pogreno mesto, nee, i bog! Lepo sluam izvetaj sa
radija: Guderijanova divizija se zaustavila na Oki. Vidim: katastrofalan
potez, cug" kojim se gubi rat na istoku. Kako da ga priznam? Koji bi
general to odobrio?

BLAURING: Nema tog generala!

GENERAL: Uzimam drugu zastavicu i Hotov oklopljeni klin preko Kalinjina

zabijam u meki trbuh Moskve. Opkolio sam skoro dva miliona Rusa.
Rokosovski, Boldin, Jeromenko, a moda i ukov, nali su se iza ica... u
kojima e sa njima, iako su crveni, postupati sa vitekim potovanjem...

BLAURING: estitam, generale. Sjajno!

GENERAL: avola sjajno!

BLAURING: Pa vi ne trpite Ruse.

GENERAL: A ta mislite da li bi bilo pravedno, da li bi bilo sportski da se

samo Nemci, koje takoe mrzim, koriste mojim sposobnostima?

BLAURING: Oigledno ne.

GENERAL: Svakako. Zato prelazim na njihovu stranu i pronalazim

iznenaujui protivkorak koji ruske korpuse izvlai iz klopke, moje
klopke, gospodine, zamke koju sam im ja postavio, pravim dispozicije za
ofanzivu i vrim je. One proklete zastavice sa srpom i ekiem, jedna za
drugom, kao krila da imaju, menjaju poloaje, Nemci su u kripcu.

BLAURING: Sjajno!

GENERAL: Bilo bi sjajno kad sada Nemce ne bi trebalo spasavati... Eto,

tako su Rusi i Nemci, pod okriljem svojih amblema, sve bre, sve
neoekivanije, sve mudrije skakali sa mesta na mesto, ali budui da im je
komandovao jedan isti mozak, front nikada nije mogao da se na due
vreme pomeri ni napred ni nazad. Stajao je kao zaaran u mestu.
Zahvaljajui glupavim proraunima, onaj stvarni se kojekako i micao, a
moj je ostajao nepokretan kao leina. Bilo je to, dragi moj Blauring, kao
da igram ah sam sa sobom, ah u kome, vodei i crne i bele figure, ne
mogu ni da izgubim.

BLAURING: Moram priznati, generale, da sam i ja proivljavao sline

krize. Najzad, rat je borba izmeu dva mozga, a ne borba jednog sa
samim sobom. To je ludilo! I naao sam reenje!

GENERAL: Menjali ste ugao posmatranja i delovanja u veim vremenskim

razdobljima? Pre nego to promenite uniformu, doputali biste da vaa
strategijska koncepcija, razraena u onoj staroj uniformi, bude
sprovedena na bojitu do krajnjih operacijskih posledica?

BLAURING: Tano. Tek onda sam se preoblaio. Mislio sam, na primer,

kao Englez sve do El Alameina i Staljingrada.

GENERAL: E, onda sam ja, sve skoro do decembra etrdeset druge, bio
nemaki vrhovni komandant!

BLAURING: Kad Nemaka vie nije bila u ofanzivi, i ja sam preao sam
na njenu stranu. Najzad, ja sam Nemac, generale!

GENERAL: I kakvu ste odbranu od invazije smislili?

BLAURING: Sve sam poplavio. (Smeje se)... Zamislite njihova lica,

pripremaju se mesecima, ukrcavaju na brodove, plove vodom i umesto
kopna zatiu opet vodu. Kakvog smisla ima invazija?
GENERAL: Kad sam planirao invaziju, raunao sam sa tom mogunou,
pukovnie Blauring, pa sam predvideo da se na normandijsko kopno ve
sa drugim talasom dopreme sredstva za forsiranje plitkih vodenih
povrina.

BLAURING: One bi bile gusto minirane, generale.

GENERAL: Ali ispred streljakih formacija ile bi jedinice za razminiranje

terena, pukovnie!

BLAURING: Za njih bi se pobrinuli nai snajperi!

GENERAL: A za vae snajpere, nai jurini aparati u briuem letu.

BLAURING: Za to vreme napada na Evropu bio bi suoen sa

celokupnom snagom naih strategijskih rezervi.

GENERAL: Da, to je i prema meni bila jedina ansa branioca Evrope... A

kako ste reili problem gerile koja je, kako vidite, presekla pruge, i
onemoguila brz transport nemakih rezervi do teine take bitke?

BLAURING (snudeno): Naalost, nisam ga reio!

GENERAL: Trebalo je jednostavno sve Francuze iseliti iz obalnog

pojasa...
BLAURING: Ali to je najmanje tri miliona ljudi. Kud bi sa njima?

GENERAL: A ta se to vas tie? To nije posao glavnokomandujueg!

Neka se o tome staraju civilne vlasti, neka ih poalju u fabrike oruja, na
istok, zato ste izgradili tolike koncentracione logore, do vraga, kao
urbanistiki ukras?!

BLAURING (skrhano): Nisam na to mislio, inilo mi se da to ba i ne bi

bilo isto vojniko reenje.

GENERAL: U totalnom ratu nema reenja koje nije vojniko. Nije vojniki
jedino izgubiti rat, pukovnie!

BLAURING: Razumem, razumem. Vi nesumnjivo imate ire poglede na

visoko rukovoenje... Moda stoga i nisam uspeo. Svakako je to bio
razlog.

Oni piju, ve su raskomoeni i one vojnike ukoenosti gotovo da je

nestalo. Mundiri su im raskopani, a raspolozenje poinje lagano da
formira atmosferu pogodnu za ispovedanja.

BLAURING: Kad sam svoj plan poslao Rundtetu u Sentermenenlo,

premestili su me ovamo. Zar je to asno i pravedno? A onaj Romel je
upravo na moj nain utvrivao atlantsku obalu, taj pustinjski lupe je
jednostavno prisvojio moj plan! Zar je to pravedno i asno?
GENERAL: A zar je pravedno i asno, moj gospodine, da se ja celog
ivota spremam za rat, a da nijednom ne uestvujem u njemu due od
tri dana?

BLAURING: Ja sam uestvovao godinama, pa mi to opet nita ne vredi...

Kobasice, krompir, pivo... Kobasice, krompir, pivo...

GENERAL: A sve tajne rata znam... ovde ih imam. Ovde imam Cezara,
Bonapartu, Suvorova, Hoenloea, Konrada fon Hecendorfa... Napamet
znam Lojda, ominija, Klauzevica, lifena, fon der Golca, Foa, vojvodu
Miia!

BLAURING: Distribucija pomija za itav ratniki jugoistok, ta na to

kaete? Zvui li vam dovoljno marcijalno?

GENERAL: Za balkanski rat kau: premlad! Kad sam pokuao da se

prokrijumarim, dobio sam nogu u tur... nogu u tur iz humanizma... A
kad sam etrnaeste dorastao za mobilizaciju, bio sam zarobljen ve
prvog dana. Ja sam, moj gospodine, imao tu alosnu ast da budem prvi
srpski vojnik koga su Austrijanci zarobili!

BLAURING: A zavrio sam generaltabnu kolu prvi u rangu, iza mene su

bili i Cajsler, i Ginter Blumentrit, ak i Romelov naelnik taba pajdel!

GENERAL: Ceo rat sam proveo upajui repu na nekoj posranoj

ekonomiji u Panoniji, razmiljajui o tome kako su te beskrajne ravnice
duu dale za gigantske tenkovske bitke budunosti... Ja sam jo onda
verovao u tenkove...

BLAURING: Verovao sam i ja, generale, a sad moram da verujem jedino

u ugavi princip da je samo vojnik sa punim stomakom kobasica,
krompira i piva, dobar vojnik!

GENERAL: Onda sam zavrio Kraljevsku vojnu akademiju, i

Generaltabnu kolu u Parizu! Nisam ni iveo, Blauring, i dan i no uio
sam da vojske vodim, da ratujem, i kad je dola etrdeset prva... ja sam
bio sasvim spreman... opet sam zarobljen... ovog puta posle tri dana.
Zarobljen sam posle tri dana!

BLAURING: Kad se uzme u obzir da ste ranije bili zarobljeni ve prvog, to

predstavlja izvestan napredak!

GENERAL: Vi me ismejavate, pukovnie!

BLAURING: Kojeta, generale... kojeta... I znate, moj Njegovane, nikad

ja onaj plan nisam dostavio. Razmiljao sam o bedemu, u glavi
razraivao fortifikacione planove, to jesam, ali ga poverio nisam
nikome... osim vama. I eto, sada ne znam ta je u tom planu Romelovo,
a ta je i moje... Beznadeno glupavo... ujte, generale, sad vie i ne
alim to su me prognali ovamo... na jugoistok... Ovde nas dvojica, dva
brata po oruju, moemo na miru da vodimo svoj mali privatni rat, bez
pogreaka, izlinih obzira, i nekakvih dravotvornih rauna, onaj isti rat
o kome je na elu najamnika sanjao Valentajn! A sad moram da idem
svojim pomijarama... (Pogleda na sat) Boga mu, generale, pa ja sam ve
u zakanjenju...

GENERAL: Oterajte ih do vraga, Blauring, danas ih oterajte do vraga!

Danas moramo osvojiti Pariz!

BLAURING: Gde je telefon... A tamo je! (Ide ka telefonu) Kako je to

divno vreme bilo, tatarsko! Znate li, generale... bez sumnje znate, jer vi
sve znate, da Tatari nisu imali komoru? Svoje zalihe mesa nosili bi pod
sedlom, a kad bi im ponestale, snabdevah su se svojeruno... Njima nije
bio potreban jedan pruski junker i generaltabni oficir da pljaka umesto
njih... Ali to se sada zove organizacija snabdevanja! (Okree broj) Alo!
(Zatvara mikrofon) Sranje! (Skida aku sa mikrofona) Alo! Alo!... Pa ovo
ne radi... Ovaj telefon uopte ne funkcionie! General lei na svom
gvozdenom leaju, govori sa nekom udnom zajedljivou.

GENERAL: Ne, pukovnie, ne funkcionie. Taj telefon je prva stvar u ovoj

kui koja je prestala da radi kad ste se vi uselili.

BLAURING: Ne shvatam nita...

GENERAL: Prvog jutra po vaem useljavanju doao je jedan porunik,

va ordonans valjda, i saoptio da mi se veza oduzima za potrebe
nemake vojske... budui da meni ionako niemu nije sluila. Veza
kaem... Telefon sam naravno mogao da zadrim. A veza je prebaena
dole kod vas.

BLAURING: Uveravam vas, generale, da o tome pojma nisam imao!

General skae sa kreveta. Razdraen je daleko vie nego to ovaj povod
zasluuje.

GENERAL: A otkud su ti ljudi mogli da znaju da li meni teiefon neemu

slui ili ne slui?

BLAURING: ao mi je.

GENERAL: Idite bestraga sa vaim aljenjem... (Snudeno) Bez telefona

vie nisam mogao da razgovaram sa malim Sidom. On je, dodue,
svakog utorka ruavao ovde, ali ta je to jedno poslepodne? A taj
malian je voleo da me slua, Melanija se uvek samo pravila da me
slua, a on me je stvarno sluao... Sid e biti arhitekta, kao njegov otac i
deda. Moda otuda i potie njegovo razumevanje. Arhitekti grade
civilizaciju, generali istoriju. (Razdraeno) Razumete li? Nisam vie
mogao da s njim razgovaram kad mi se prohte. Morao sam da ekam te
proklete utorke!

BLAURING (pije): Ponovo vam kaem, generale, da nita o tome

telefonu nisam znao. Da sam znao, ne bih dopustio.

GENERAL: To kaete i za koncentracione logore, to kaete i za odmazde,

taoce, streljanja, kaznene ekspedicije. To je vae univerzalno izvinjenje,
Blauring!

BLAURING (plane): Nisam ja, vi ste iselili tri miliona Francuza iz obalskog
pojasa, Njegovane. Ma koliko lupao glavu, nisam uspeo da reim
problem pokreta otpora u vreme invazije, a vi ste ga reili jednom
jedinom reenicom...

Ulazak Melanije sa kafom prekida ovaj prvi ozbiljan sukob izmeu dva
vojnika prijatelja. Melanija ne primeuje zategnutost, ali vidi da je
Generalov mundir potpuno raskopan.

MELANIJA (prilazei da ga zakopa): Ali, generale, vi ete se ovako

prehladiti.

GENERAL (grubo): Ostavite nas, Melanija!

Tada tek Melanija opaa da neto nije u redu.

MELANIJA (uplaeno): Samo malo da vam raspremim sto...

GENERAL: Rekao sam da nas ostavite...

MELANIJA (moleivo): Gospodine pukovnie...

BLAURING (tvrdo): Ostavite nas, gospoo...

Melanija najzad izlazi, ostavljajui dva vojnika da stoje jedan naspram
drugog. Oni se izvesno vreme utke odmeravaju. Najednom su opet
sasvim trezni. Onda General skida veliku kartu zapadnog fronta sa
zastavicama i polae je na generaltabni sto. Zatim, donosi
generaltabne makete, olovne vojnike koji markiraju streljake jedinice,
minijaturne tenkove koji predstavljaju tenkovske korpuse, itd. Razmeta
ih.

BLAURING: Zar ne mislite da smo malo uzbueni za generaltabnu

analizu, generale!

GENERAL: Ovo i nee biti analiza, pukovnie, nego rat!

Uzima specijalne takove koji lie na tapove krupijea u kockarnicama,
jedan zadrava, drugi prua Blauringu. General se zakopava i utee. Sad
su to dva generala, dva neprijateljska generala.

GENERAL: Ovo je situacija na zapadnom frontu na dan dvadeset estog

avgusta. Koju od zaraenih strana birate?

BLAURING: Izbor preputam vama!

GENERAL: Vodiu nemake trupe.

BLAURING: Ja sam Nemac, generale. Nemaka pripada meni!

GENERAL: Ja sam izvan, pukovnie. I meni pripada pravo izbora.

BLAURING: Izabrali ste goru stranu, generale!

GENERAL: Za dobrog stratega svaka je strana dobra. Rat je borba

izmeu inteligencija i volja zapovednika zaraenih strana... Izvolite,
pukovnie Blauring!

Blauring neko vreme vrlo koncentrisano posmatra kartu, zatim krui oko
stola i najzad pomou palice izvesnom broju maketa promeni poloaj. Od
ovog trenutka ovaj sto treba da postane stvarno ratite, to je od
odluujue vanosti za ideju drame, on mora da prui potpunu sliku rata,
naime, da dosadanju iluziju bez ikakvih spoljnih sredstava pretvori u
stvarni rat. Neophodno je da se dobije upeatljiv, pa prema tome i
nepodnoljiv utisak da svaki potez na ovom stolu ima svoju
odgovarajuu projekciju u smrti i patnji hiljada ljudi na bojitu, kao to je
imaju sve ratne generaltabne konferencije svih generaltabova sveta.
Radni kabinet u Generalovoj sobi. Za generaltabnim stolom u
Njegovanovom kabinetu Generalov i Blauringov ,,rat mozgova"
rasplamsao se do zastraujuih razmera, kako po sadrini tako i po
formi, da pri kraju sekvence dobije gotovo groteskni izgled. Usled
specifinog naina voenja rata", meutim, situacija na njihovom
lanom frontu nee u potpunosti odgovarati situaciji na stvarnim
frontovima u prvoj polovini oktobra. Tokom ove scene oni e sve bre i
odlunije pomerati palcima makete po karti.
BLAURING: Drugi kanadski korpus napada pravcem Bri - Breskensko
ostrvo...

GENERAL: A ja otvaram brane na Leopoldovom kanalu...

BLAURING: Napadam Ternojcen!

GENERAL: Otvaram kanal Gan-Ternojcen!

BLAURING: Moje trupe zaobilaze Aksel, i Ternojcen blokiraju sa

severozapadnog boka!

GENERAL: Voda se puta iz kanala Hulst!

BLAURING: Poto je nemaka Petnaesta armija vodenim preprekama

odseena od elde, Prvi britanski korpus e napasti Antverpen.

GENERAL: U cilju spreavanja saveznikih trupa da zauzmu grad

Antverpen i da njegovo pristanite osposobe za vojnu upotrebu... luka se
minira. Rue se brane na Albertovom kanalu, ruim ih na Antverpen
Turhait kanalu, ruim sve brane u Holandiji!

BLAURING: To je flagrantna povreda ratnog prava!

GENERAL: Kad je pravo na opstanak jednog naroda ugroen, ratno pravo

vie ne postoji!
Blauring se kratko vreme premilja kao da ga je General stavio pred
teak operativni problem.

BLAURING: U pomanjkanju otvorenog pristanita, a u cilju organizacije

linija snabdevanja, nareuje se mobilizacija civilnog stanovnitva od 18
do 50 godina starosti, sa izuzetkom bolesnika i hranioca porodice.
Ameriki tenkovi ne smeju stati. Sve ostalo nema vanosti!

GENERAL: Svi pijuni kao i sva sumnjiva lica koja su uhvaena u rejonu
koncentracije grupe streljani su zajedno sa svojim domorodakim
pomagaima. Neprijatelju nije polo za rukom da otkrije pravac nae
budue kontraofanzive.

BLAURING: Nastavlja se osloboenje Luksemburga.

General vadi makete iz kutije za rezerve" i postavlja ih na zemljine

poloaje.

GENERAL: Dvadeset etiri divizije prodiru kroz Ardene i, razbijajui

iznenaenog i pohodom na Luksemburg oslabijenog neprijatelja, izbijaju
na reku Mezu...

Blauring je opet u kratkoj nedoumici.

BLAURING: Obustavljaju se ofanzivne akcije juno i severno od podruja
Ardena. Dve oklopne divizije napae osnovicu nemakog prodora.

GENERAL: Poto je odnos snaga 2:1 u korist Nemaca, moje divizije

drobe vae divizije (General rukama smrska nekoliko peadijskih maketa)
i prelaze preko Meze sa ciljem da odseku armije u Belgiji i Holandiji.

BLAURING (gubei ivce): Pojaava se pritisak na bokove neprijateljskog

prodora.

GENERAL: Pritisak se izdrava, jer su snage izjednaene. Napredovanje

prema Sedanu se nastavlja.

Blauring vadi iz kutije sa rezervom" nove ,,divizije".

BLAURING: aljem u juri etiri svee divizije u jaini od osamdeset

hiljada ljudi!

Sad je General, koji uzaludno prebira po kutiji za rezerve", u kripcu.

Kutija je prazna. On je baca u kut i besno utne.

BLAURING (zajedljivo i sa uivanjem): Prelazim Dunav kod Brze Palanke,

i potpomognut pomonim pravcem preko junog Banata, napadam
Beograd!
Generala to vidno pogaa. Sad izgleda da on gubi sigurnost. Sve trupe"
povlai iz Grke i stavlja ih u odbrambeni poloaj izmeu Dunava i
Beograda.

GENERAL: Povlaim armijsku grupu ,,F" iz Grke. Crveni nikada nee

prei Dunav.

BLAURING (baca sa stola neke makete): Partizani ometaju transport

sabotaama. Vozovi lete u vazduh!

GENERAL: Sve dok na svaku banderu du pruge ne obesim po jednog,

sve dok ne objavim da u istrebiti sav ivalj na pedeset kilometara od
mesta sabotae!

BLAURING: Bacam u borbu jo tri divizije.

GENERAL: Evo jo etiri divizije.

BLAURING: Jo pet divizija.

GENERAL (vatreno): est!

BLAURING (vie): Sedam!

GENERAL (vie): Osam, osam... A ja osam.

Sad su obojica unezvereni. Kao da ih je uhvatilo ludilo unitenja. Mrve
makete jedan drugome.

BLAURING: Bombardujem Kil, Hamburg, Keln, Diseldorf...

GENERAL (vie): Fau 1 na London!

BLAURING: Lajpcig, Hanover, Minhen, Nirnberg...

GENERAL (vie): Fau 2 na London! Fau 3 na London! Fau 4 na London!

Sada se nadvikuju.

BLAURING: U prah pretvaram Berlin!

GENERAL: U prah pretvaram London!

U mukloj tiini nastavljaju sada General i Pukovnik svoju ratniku igru

unitenja. Najednom se uje sve glasnija ratnika muzika, uz koju dva
vojnika, sjajnih oiju i zanesene due, produavaju da pomeraju i jedan
drugom mrve makete. Ubrzo, meutim, u tu muziku poee da se
meaju umovi rata (mitraljeski rafali, eksplozije bombi i pratanje
puanih metaka). U poetku e izgledati kao da ti stravini zvuci rata
dolaze iz njihove pomuene svesti, da je to samo zvuna projekcija
njihovog smrtonosnog mahnitanja. Sve dok u sobu ne utri usplahirena
Melanija.
MELANIJA: Rusi! Generale, Rusi!

GENERAL: Kakvi sad Rusi, do avola, kakvi Rusi?!

MELANIJA: Pa zar ne ujete? Rusi ulaze u grad!

GENERAL: Ne bulaznite, Melanija. To je nemogue! Vi imate halucinacije!

MELANIJA: Ali oni su u bati, gospodine... ujete li?

GENERAL: Apsurdno. Ne doputam. Ja sam ih zadrao trupama iz Grke.

Koga vraga sam dovlaio te ljude iz Grke! Moje dispozicije su
nepogreive.

Tada se u kui zauje tresak, zatim trk stepenicama, U sobu naglo

upadaju dva garava, iscrpljena ruska strelca sa naperenim mitraljetama.
Sa njima e biti Vodnik sa pitoljem.

VODNIK: General Njegovan, ko je ovde?

GENERAL: Ja sam, a ko ste vi?

VODNIK: Vodnik Gorkin iz 236. streljake divizije.

MELANIJA: To su Rusi, generale!

GENERAL (zbunjeno): Ne, nemogue, to je neka greka.

BLAURING: Nema greke, generale. Ja sam ih doveo ovamo. Izgubili ste

rat! Pobedio sam vas!

VODNIK: Ko je ovaj?

U tom trenutku zazvoni telefon. Prosto ne verujui General mu prilazi i

die slualicu.

GENERAL (na telefonu): Da... Side... Kod vas su Rusi? Da, pa, izgleda da
su i kod mene... (Sputa slualicu, gleda u Blauringa, zbunjen je) To je
moj neak, on e biti arhitekta!

BLAURING (vojniki pozdravlja ruskog Vodnika): Rajner Marija Sigfrid fon

Blauring. Pukovnik Vermahta. Stojim vam na raspolaganju.

VODNIK (vojnicima): Vodite ga! Izlazei izmeu dva vojnika, Blauring se

okree Njegovanu.

BLAURING: U ratu nije vano ko pobeuje, a ko gubi, generale! Vano je

da rat bude savren. Zbogom! (Izlazi)

VODNIK: Mi smo samo prethodnica, generale. Vaa kua je izabrana za

tab nae divizije. Upotrebiemo prostorije ovog nemakog oficira za
generala aponjikova... I telefon, naravno, on vam nije potreban...

GENERAL (zamiljeno): Nije, nije... ta ste rekli? Vi ste prethodnica?

VODNIK: Prethodnica 236. streljake divizije.

General ga ne slua, ivahnuo je.

GENERAL: Ipak sam ga pobedio... (Pohita ka vratima) Blauring, to je

samo prethodnica... Blauring...

Na vratima ga susree ruski peadijski porunik. Mlad, krupan, snaan,

pun energije i mada prekriven prainom, umoran, pocepan i sa vidnim
tragovima borbe, buan.

PORUNIK: Kasno, generale! Uputili smo ga natrag... naima.

(Predstavlja se) Porunik Voronjin, Sergej Mihajlovi Voronjin!

GENERAL: orije Njegovan, brigadni general u penziji. (Melaniji) ta ste

se ukoili, Melanija, donesite nam neto za pie.

PORUNIK (Vodniku): Vasja, reci da joj dadu bocu sa votkom!

Melanija izlazi. Porunik razgre zavesu sa prozora, zatim sa

interesovanjem obilazi oko generaltabnog stola i razgleda karte.
PORUNIK: Vrlo dobro izveden mar, samo ja ovaj tenkovski korpus ne
bih drao tako povueno.

GENERAL: Nuno je zbog obezbeenja desnog boka klina, porunie...

PORUNIK (pomera maketu): A ja bih bok titio ovako!

General pomera protivniku maketu.

GENERAL: A ta biste radili kad bih ja doao ovde?

PORUNIK (pomera maketu): Ovo. (Pomera i drugu) Pa ovo... (Vodniku)

Zatvori onaj prozor, Vasja... i navuci zavesu.

Vodnik izvrava nareenje.

GENERAL: A kakav odgovor imate na udar prema Poarevcu.

Oigledno, zadatak je teak. Porunik skida injel.

VODNIK: Drue porunie, ta da radimo sa...

PORUNIK: Sad si naao da me pita? Ma ostavi me, ovee... Idi dole i

ne smetaj!

Vodnik izlazi. U tiini General i Porunik pomeraju makete. Sve vie se

zagrevaju. Ulazi Melanija sa srebrnim posluavnikom i bocom votke na
njemu. Odjava je ista kao i pica, sarno mutacije ovog puta, praene
doboima, idu preko geografskih karata bojita iz drugog svetskog rata.