Zahvaljujemo se engleskoj organizaciji Bone Cancer Research

Trust koja nam je odobrila da prevedemo i prilagodimo

brouru za nae usloove.
Informacije o brouri: izdata : oktobra 2011, verzija 1.
Autori i recenzenti (Bone Cancer Research Trust ) su ove
informacije zasnovali na osnovu pouzdanih, preciznih injenica
koje odraavaju injenice na osnovu dostupnih istraivanja i
dokaza, kao i na osnovu najbolje klinike prakse.
Ova broura je samo za informisanje i ne treba da se koristiti za
postavljanje dijagnoze ili leenje na svoju ruku i van
medicinskih uslova. Ako ste zabrinuti oko ikakvih simptoma
konsultujte sa svojim lekarom.
Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe se
reprodukovati ili prenositi u bilo kom obliku ili bilo kojim
sredstvima, elektronskim ili mehanikim, ukljuujui
fotokopiranje, snimanje i preuzimanje bez dozvole u pismenoj ili
usmenoj formi udruenja ika Boca.
Pripremila i obradila: Dragana Radulovi
Recenzija: dr Ivan Pai,
Dizajn i grafika: Vladimir Radulovi i Dragan Simi

MESTO Z A
LOGO
UVEK SA
DECOM
 SADRAJ

Uvod 02

elije 07

Kosti 08

Vrste kotanih tumora 12

Leenje 20

Hirurgija 30

Hemioterapija 40

Drugaiji izgled? 48

Posle leenja 56

Renik 58

1
 uti da vi ili neko va blinji,
a naroito ako je u pitanju vae dete,
ima ovu teku bolest je neto

S AM O to niko ne eli da uje.

Nadamo se da e vam ova
mala broura pomoi da

E
bolje razumete ovu bolest

S T i kakve promene u vaim ivotima

TO
moete da oekujete.
ta e se sve deavati u vaim ivotima?

I
Kakvo leenje sledi, kako e sve

DOB IL izgledati?
Kako sve ovo utie na vae dete?
ta sve moete da uradite

OZ U? kako bi pokuali da spreite

GN ili umanjite neeljene efekte?

DIJA
Kako se dete osea?
ta se deava posle leenja?
Kako se vi oseate kao porodica?

MNOGO, MNOGO PITANJA!!!

Kotani maligni tumori nastaju

kada elije steknu sposobnost
nekontrokisanog irenja!

2
Beleke, dnevnik, vani telefoni,

SVAKA DRUGA STRANA

3
KANCER ILI TUMOR
JE

BOLEST
CELIJA
ORGANIZMA

4
 CELIJE
U redu, a ta su elije?
Sva iva bia su graena od elija.
elije su kao gradivne cigle od kojih
se sastoje tkiva i organi naeg tela.
U ljudskom telu postoji ak
100 triliona elija.
TO JE
100,
000,000,
000,000
CELIJA
Tokom rasta i razvoja elije se dele.
Kada se pri toj deobi elije dele u
prevelikom broju, tada najee
nastaju elije tumora.
Kancer je naziv za tumore koje
karakterie sposobnost prodiranja u
ostatak tkiva, bilo direktnim
urastanjem, bilo migracijom elija
do udaljenih delova tela
(metastaza).
Tumor je monoklonalna
tvorevina, dakle nastaje od jedne
vrste elija, odnosno od jednog tkiva
koji moe biti maligni (zloudan,
kancerogen) odnosno benigni
(dobroudan). Samo maligni tumori
napadaju okolna tkiva to jest
metastaziraju.
Kancer se, u zavisnosti od toga u
kom delu tela se razvio, moe
manifestovati na razliite naine.
Podela kancera:
Za konanu dijagnozu naee je
potrebna mikroskopska analiza
tkiva dobijenog biopsijom. Kada se
jednom dijagnostikuje, terapija se
najece sastoji od operacije,
hemioterapije i/ili zraenja.
Primarni kancer je onaj od koga
se bolest razvila, u sluaju kotanih
tumora je to kost.
Sekundarni je naziv za metastazu
ili vrstu kancera koja se razvila posle
nastajanja ili leenja primarnog
kancera.
6
 KOSTI
Doktor kae da je kancer kostiju
veoma redak, ali koliko redak?
Primarni kancer kostiju je retka
vrsta kancera. U Srbiji nepouzdana
statiska kae da godinje
novodijagnostikovanih sa nekim
oblikom malignog kotanog tumora je
65 do 70, od toga 40-45 su deca i
mladi. Kotani tumori se najee
javljaju u uzrastu od 10-te do 24-te
godine.
Kosti su tvrde kao kamen. Kako
u kostima moe da nastane tumor?
Iako kosti izgledaju teke i tvrde,
one su iva struktura, one sadre
elije, nerve i krvne sudove kao i drugi
delovi tela.
One se stalno menjaju dok se
razvijaju i rastu. Kod beba, kosti su
veoma mekane i fleksibilne,
napravljene od hrskavice. Tokom
rasta, od hrskavice nastaju kosti i one
postaju teke i tvrde. Tip kotanih
elija koje ine kotani materijal
i zamenjuje hrskavicu naziva se
osteoblast. Drugi tip kotanih celija
naziva se osteoklast i uloga mu je da
uklanja iz kosti ono to joj ne treba.
Ove dve vrste elija oblikuju i
popravljaju kosti.
Oko 25-te godine ivota
zavrava se rast kostiju.
Kosti rastu kao i ostatak vaeg
tela, tako to se elije dele. Na
krajevima kostiju nalaze se oblasti
(povrine) koje nazivamo ploama
rasta. To je onaj deo kosti koji se
izduuje i gde se deava velika deoba
elija. Brza podela elija tokom
rasta moe biti deo uzroka
kotanog tumora.
Unutranjost kosti je uplja i tu
se stvara kotana sr. Kotana sr
pomae da se proizvedu elije krvi.
Moe se dobiti i kancer koji poinje
u kotanoj sri, ali ove vrste kancera,
kao to su mijeloma i leukemije
nisu kotani tumori.
Funkcija
kostiju
Daju oblik i oslonac
tite strukturu tela
Skladite minerale
Pomau pokretljivost tela
8
 Epifiza
Sunerasti (glava)
deo kosti

Metafiza
Ploa rasta (>90% konvencionalnih
osteosarkoma poinje
u metafizi)

Kotana sr
Dijafiza (vrat)
(Juing sarkomi
najece nastaje
u dijafizi)

Periostum
(zatitni sloj
gde ligamenti
i tetive vezuju kost)

Metafiza
(>90% konvencionalnih
osteosarkoma poinje
u metafizi)

Epifiza
(glava)
Hrskavica
(spreava
kontakt
kost-kost na zglobovima)

10
 Vrste
kotanih
tumora
Moji prijatelji iz bolnice imaju
tumor kostiju, ali nije isti
kao moj?
Najei tipovi primarnih tumora
kostiju su:
OSTEOSARKOM
JUINGOV SARKOM
Zato ja? Kako sam dobio/la
kotani tumor?
Odgovor na ovo pitanje jo ne
znaju ni doktori ni naunici.
Postoji mnogo istraivanja kojima se
pokuava, da se razume i shvati
nastajanje kotanih tumora.
Zna se sigurno:
Ne moe ga dobiti od drugog,
niti ga preneti drugom
Ne moe se jo uvek spreiti
njegovo nastajanje
Kako kotani tumori najee
pogaaju mlade ljude, pretpostavlja
se da je nagli rast, razlog nastanka
kotanog tumora.
12
Reeno mi je da imam
osteosarkom, a ja nikada
nisam uo/la za takvu bolest?
Osteosarkom je najei tip
primarnog tumora kostiju. On
poinje kada kotane elije postanu
abnormalne, kada rastu bez
kontrole formirajui kancerogeno
tkivo.
Kancerogeno tkivo se sastoji
od abnormalnih elija koje
pokuavaju da se probiju u kosti.
Uzimanjem uzorka kosti i tkiva
(biopsija) pod mikroskopom se
utvr uje precizna dijagnoza
osteosarkoma.
Osteo na grkom znai - kost, a
sarkom je naziv za tumor koji
poinje u vezivnom tkivu.
Najece se razvija na poetku
dugih kostiju, na ploama rasta.
Mesto na kome kancer poinje
zovemo primarni tumor.
DVA NAJCECA TIPA

KOTANIH
TUMORA
KOD DECE
I MLADIH LJUDI SU:

O S T E O S A R K OM
I
J U I N G O V S A R K OM
14
 Procentualni prikaz
uestalosti
Lobanja
Osteosarkoma na
pojedinim delovima
skeleta
Vilica

Karlica

Nadlaktica
15 %

Butna kost - 48%

Tibija - 27%

Fibula - 4%

Svi ostali se javljaju

u 6% sluajeva
(lobanja, vilica,
aka, karlica, kima...)

16
 Imam osteosarkom u blizini mog
kolena, a gde se jo moe pojaviti?
ee se osteosarkom javlja na
donjem delu butne kosti, potkolenoj
kosti, nadlaktici i podlaktici. Moe
se javiti i na vilici, kimi, karlici, ali
ree.
Tumori na kostima lica, lobanje i
ki me s u e c i ko d s t ari j i h
pacijenata.
Slika na prethodnoj strani
pokazuje uestalost na pojedinim
delovima skeleta.
Drugi pacijent na mom odeljenju
ima osteosarkom, ali su njegovi
simptomi drugaiji, zato?
Simptomi se polagano razvijaju.
Postoji sporo rastua bolna
tumorozna masa, zacrvenjena,
osetljiva, topla, sa ogranienom
pokretljivou ekstremiteta, a
ponekad do e i do patolokih
fraktura (lomova). Najei je
osteosarkom femura (butna kost)-
(48%), tibije (27%) i humerusa
(15%).
stsrkm s dli n
k n v n c i n l n i ili uz minimalnu povredu
nknvncinln.
u k nv nci n lnim su :
st bl stini, h ndr bl stini,
fibrblstini i tlngikttini.
u n k nv ni n lnim su:
intrmdulrni, prstlni,
pristlni, pvrinski,
stsrkm mlih li,
skundrni, rdicini i
multifklni.
Oko polovine pacijenata ima
povienu aktivnost alkalne
fosfataze (ALP) i laktat
dehidrogenaze (LDH) u serumu.
Dijagnoza se postavlja na osnovu
anamneze - klinike slike,
objektivnog pregleda,
laboratorijskih analiza,
rendgenografije, CT-a
(kompjuterizovana tomografija),
NMR-a (nuklearne magnetne
rezonance), biopsije (uzimanje
uzorka kosti i tkiva) i scintigrafije
(snimanje celog skeleta).
KOJI SU SIMPTOMI
OSTEOSARKOMA?
Simptomi osteosarkoma mogu
da variraju, u zavisnosti od kosti u
kojoj se razvija tumor. Simptomi
mogu da ukljuuju:
Bolove u kostima ili zglobovima
koji tokom vremena postaju jai
Bezbolan otok ili primetna
masa na ruci ili nozi
Slomljena kost koja se javlja bez
Ukoenost ili oticanje zglobova
(neuobiajeno)
Bol u leima, gubitak kontrole
creva ili beike, u veoj su vezi sa
tumorima u karlici ili na dnu kime.
18
 LECENJE
Kako sam dobio/la osteosarkom?
Lekari ne znaju ta je uzrok
osteosarkoma. Tokom tinejderskih
godina, kosti rastu veoma brzo.
Smatra se da ovaj brzi rast kostiju
je jedan od razloga zato mladi ljudi
dobijaju osteosarkom ee tokom
tinejderskih godina nego mlaa deca
ili starije osobe.
Ne moe se dobiti osteosarkom
od drugog lica.
Dobijanje osteosarkoma se jo
uvek ne moe spreiti .
Lekari su otkrili da postoji faktor
rizika za pojavu osteosarkoma.
Faktor rizika je neto to samo
poveava anse za dobijanje bolesti,
ali nije presudan faktor.
Kao mogui faktori rizika su
prdina istria kncr.
k, fktri rizik su i rdici doktor (patolog), moe rei da li se
k i nk rtk virusn infkci.
Kako se lei?
Leenje zavisi od toga:
O kom se tipu osteosarkoma
radi
Lokacije na kojoj se nalazi.
Koji je tip?
Rentgenski snimci i skeniranje
(magnetna rezonanca) mogu
pokazati sumnju da se radi o
osteosarkomu, ali doktori ne mogu
biti potpuno sigurni, dok se ne uzme
mali uzorak tumora i odradi
mikroskopska analiza, i to se zove
biopsija.
Biopsija (uzorak) se alje u
posebnu laboratoriju gde se radi
mikroskopska analiza (PH-
patohistoloki nalaz).
Posmatraju i elije, struni
radi o osteosarkomu i o kojoj vrsti .

POZNATI FAKTORI RIZIKA:

UZRAST:
Najee se javlja u periodu od 10 - 24 godine ivota
VISINA:
Ako ste nii u odnosu na svoj uzrast,
verovatnoa za dobijanje je vea
POL:
ei je kod deaka nego kod devojica

20
 Gde se nalazi?

Rentgenskim ili X zracima se

prave snimci koji omoguavaju da se
odredi veliina i tano mesto tumora
u telu.
Osteosarkom se ponekad moe
proiriti i na druge delove tela, i to
najee na plua.
Ponekad se moe proiriti i na
druge kosti ili vie neobinih mesta.
Tumor koji je daleko (udaljen) od
osnovnog, primarnog, tumora zove Tokom dobijanja terapija
sekundarni kancer ili metastaza. kontrolisae se krvna slika i nivo
Do 1970-ih jedini uspeni tretman krvnih elija koje se zovu neutrofili.
u leenju osteosarkoma bilo je Hemioterapija moe da smanji
hirurko uklanjanje tumora. Ovo je njihov broj, poveavajuci rizik od
najee podrazumevalo i infekcija.
amputaciju tj. potpuno
uklanjanje udova.
Danas je zahvaljujui razvoju
medicine sve mnogo drugaije.
Gde u se leiti?
Leenje se sastoji od
hemioterapije, operacije i veoma U Srbiji Osteosarkom u velikoj
retko radioterapije. meri se lei u Beogradu i to:

Hirurki deo leenja sprovodi se

najee u Beogradu na:

ta? Jo testova! Zato? IOHB

Institut za ortopedsko
hirurke bolesti- Banjica,
Sem testova i analiza krvi, takoe
Beograd
se moraju obaviti testovi i pregledi
kojima se kontroliu rad i funkcija
srca, bubrega i jetre. Ovo sve zbog
Onkoloki deo leenja (hemiote-
toga to lekovi kojima se tretira
rapije i/ili zraenje) na:
osteosarkom mogu uticati na
funkciju i rad drugih organa tokom
IORS
primanja terapija.
Institut za onkologiju i
radiologiju Srbije - Beograd

22
24

U Srbiji se lee i deca iz
Republike Srpske, Crne Gore i
Kosova i Metohije.
Ko e me leiti?
Leenje se sprovodi pod
nadzorom tima lekara koji su
struni za kotane tumore: hirurg
ortoped, onkolozi, medicinske
sestre, patolozi i doktori drugih
specijalnosti.
Tretman za osteosarkom,
podrazumeva tretman celog tela
(sistemski), sa hemioterapijama i
hirurgijom lokalnog mesta tumora, i
retko radioterapijom.
Pre nego to su se lekovi za
hemioterapiju razvili, osteosarkom
je tretiran zraenjem samo na mestu
tumora. Bez hemioterapije preko
90% bolesnika nije preivljavalo, jer
se tumor proirio.
Danas, stopa preivljavanja posle
5 godina od leenja osteosarkoma je
oko 60 - 80% , to znai da oko 60 do
80 od svakih stotinu mladih ljudi e
biti ivo i smatrae se izleenim
posle 5 godina.
Pratei dijagnozu odreuje se
protokol onkolokog dela leenja, tj.
vrste i koliine citostatika.
I kod nas, kao i u veem delu Evrope
trenutno standardne terapije pre
operacije se sastoje od tri vrste leka za
hemioterapiju (Adriamicin (Doxorubi-
cin) u kombinaciji sa Cis Platinum i
Methotrexate).
Protokol se zove EURAMOS.
Najcee predvia 6 ciklusa, na svake 3
nedelje i traje oko 18 nedelja.
Hemioterapija koja se daje pre
operacije ima za cilj da smanji primarni
tumor, i da se ubiju sve elije koje su
eventualno prele na druge delove tela.
Nakon prvih nekoliko ciklusa
hemioterapije, ako lokacija primarnog
(glavnog) tumora dozvoljava, radi se
hirurko uklanjanje tumora. Odluka o
tome da li je operacija mogua obino
donosi multidisciplinarni tim, koji
ukljuuje strune hirurge. Cilj operacije
je da se ukloni primarni tumor
bezbedno i istovremeno pokua da
sauva funkcija dela tela koji je zahvatio
tumor, bez uklanjanja ekstremiteta.
Postoji mnogo razliitih naina ko-
jima e hirurzi sauvati udove, a glavna
je zamena obolelih kostiju sa metalnim
implantima (protezama) i vetakim
zglobovima. Druga tehnika je da se
uradi transplantacija kosti (uzima se
kost iz nekog drugog dela tela da
zameni kost). ak i sa ovim napretkom u
hirurgiji oko 10% pacijenata doivi
amputaciju (uklanjanje udova) kao
bezbedan nain uklanjanje tumora.
Uklanjanje tumora sa drugih lokacija
moe biti veoma komplikovano i
zahteva veoma paljivo individualno
planiranje za svakog pacijenta.
Kada je tumor uklonjen, on se
ispituje pod mikroskopom od strane
patologa, da se utvrdi kolika je
uspenost dotadanjeg leenja i
planiranje leenja nakon operacije.
26
 300 dece u Srbiji godinje oboli od
neke vrste kancera
40-50 dece u Srbiji godinje oboli od
neke vrste kotanog kancera
ak i sa napretkom u hirurgiji za oko
10 odsto pacijenata je nuna
amputacija (odstranjivanje udova) u
procesu bezbednog uklanjanja
tumora. Pacijenti koji moraju da
imaju amputaciju, mogu da vode
nezavisan, aktivan i pun ivot.
Inspiracija za ovakve pacijente je
Mark Vuds.
Mark Vuds je dijagnozu
osteosarkoma dobio sa 17. Bilo je
nuno da se leva noga ispod kolena
amputira. Ne znajui da li mu je
preostalo est meseci ili 60 godina da
ivi, on je bio reen da uspe bez obzira
na vreme koje je imao. Pre nego to je
izgubio nogu, Mark Vuds je plivao na
lokalnim trkama, ali nikada nije
ostvario svoj puni potencijal. Posle
operacije, on je pojaao svoje treninge,
i pobedio u trci dok je jo bio na
hemioterapiji. est meseci kasnije,
bre je plivao sa jednom nogom nego
kada je imao obe.
28
Osamnaest meseci kasnije, on je
predstavljao Veliku Britaniju po
prvi put u pet trka na
Paraolimpijskim igrama i osvojio 12
medalja od toga etiri zlatne.
Mark je postao lan britanskog
Paraolimpijskog Savetodavnog vea
za London 2012.
Sa jednom engleskom
organizacijom koja se bavi
kancerom kod tinejdera, pomae
tinejderima koji su oboleli od
kancera.
Posle hirurkog uklanjanja
tumora, pacijenti e nastaviti sa
primanjem hemioterapija.
Duina hemioterapija i
dodavanje jo nekih novih
citostatika u protokol, zavisie od
PH nalaza uzorka uzetog tokom
operacije. Nalaz treba da pokae
procenat nekroze tumora. Sve preko
90% nekroze je dobar rezultat
(odgovor) i nema uvoenja novih
citostatika u odnosu na primljene
citostatike pre hirurke intervenije.
Nemojte se ustruavati da svaku
informaciju zadraite od vaeg
lekara.
 HIRURGIJA
Imam operaciju "potede",
ta to znai?
Veina pacijenata e imati
operaciju uklanjanja tumora. Obino
ekstremitet (ruka ili noga) se spaava
operacijom. To je operacija u kojoj
se tumor potpuno uklanja, zajedno sa
delom oteene kosti i miia, pri
emu je funkcija ekstremiteta
sauvana jer se ugrauje specijalna
proteza (implant) koji nadometa
izvaeni deo kosti. Ovo omoguava
korienje noge ili ruke, to norma-
lnije, koliko god je to mogue. Zato je u
svetu poznata i kao operacija potede.
I m p l a n t s e z o v e
ENDOPROTEZA.
Endo znai unutra, a proteza
je ime za deo tela koji se nadometa.
Nekada deo kosti moe biti
dograen delom druge zdrave
kosti.
Va implant moe da bude kom-
pletno ugraen sa zglobom, npr
kolenom, kukom ili ramenom.
I posle svega biete u mogunosti
da radite veinu stvari kao i pre
tumora. Savetovae vas da se neke
stvari ne rade, kao to je tranje i
sportovi koji podrazumevaju kontakt.
Doktori e objasniti koja je
operacija najbolja za vae dete.
Slobodno pitajte sve to vas zanima
u vezi operacije. Ne postoje glupa
pitanja! Ako vas neto mui u vezi sa
operacijom, ne ustruavajte se da
pitate.
Pre operacije, hirurg i
anesteziolog bi trebalo da popriaju
sa vama i da vam objasne sam tok
operacije.
Posle operacije podrazumeva se
da sa vama radi fizioterapeut na
rehabilitaciji. Pokazae i vebe koje
treba da radite kako bi to pre vratili
funkciju operisane regije. Neete
moi dati svoj maksimum moda
tada, zbog uticaja hemioterapija, ali
svakako se mora raditi na vraanju
funkcije operisanog ekstremiteta.
Postoperativni tok e pratiti va
hirurg, nadzirati oporavak i
prepoznavanje prvih znakova
infekcije.
30

Zato amputacija?
Ponekad, tumor moe da poraste
ili da se rairi toliko, da se ne moe
spasiti ektremitet. To podrazumeva
amputaciju, kao sastavni deo
leenja.
Amputacija moe podrazumevati
amputaciju dela noge, ruke, ili cele
ruke ili noge.
Amputacija je nuno zlo, kojem
doktori pribegavaju samo kada je
zaista potrebno.
Nema glupih pitanja, pitajte sve
ta vas zanima.
ivot posle amputacije nije
jednostavan. Sa dosta rada i puno
podrke porodice i okoline, ivot
treba iveti. Mogu se uvek pronai
aktivnosti u kojima ste dobri i dobro
se oseate.
Sigurno je da nije lako, ali je bitno
uivati u sitnim stvarima.
Koliki deo ruke ili
noge u izgubiti?
Sve e zavisiti od pitanja:
Gde se tumor nalazi?.
32
Svaki sluaj je sam za sebe. Sve
e vam objasniti doktor i drugo
medicinsko osoblje.
Ako objanjenje ne usledi
obratite im se sami.
Pre i posle operacije?
Kada se probudite posle operacije
primetiete dren koji izlazi iz rane.
Dren pomae u samoienju
rane.
Amputirani deo uda zove se
patrljak. Posle postoperativnog
toka, preporuuju se specijalne
arape i poseban nain previjanja
patrljka, i pripremu za buduu
protezu.
Uobiajeno je da pacijenti jo
uvek oseaju svoj ud nakon to je
uklonjen, a povremeno e biti
prisutne bolne senzacije (bolovi u
delovima tela kojih vie nema).
Postoperativni tok podrazumeva
i primenu antibiotika u smanjivanju
rizika od infekcije.
Ve drugi dan posle operacije
kree rehabilitacija uz pomo
fizioterapeuta.
 GLAVNI DELOVI LECENJA:
HEMIOTERAPIJA I HIRURGIJA

PREPORUKA

Na sajtu ika Boce se nalazi lepo odraena igrica/filmi

koji moe da vas uvede u operaciju zamene kolena i kolenog zgloba
http://www.cikaboca.org/w/wp-content/uploads/operacijakolena.swf
Film je prilagoen i dejem uzrastu.

34
POTREBNO JE
JE MNOGO

Ljubavi, nade i
PODRKE

Tokom i posle
OPERACIJE
36
 OSTEOSARKOM najee pogaa
mlade izmeu 10-24 godine
to se tie rehabiliticije i oporavka
posle operacije, najee je to kod nas
samo rehabilitacija koju e dete
odraditi u bolnici tokom
postoperativnog oporavka.
U sluaju amputacije, dobiete
smernice kada, kako i gde ete
nabaviti protezu.
Najee ete biti preputeni sami
sebi.
Najtoplije preporuujemo da koristite
iskustvo drugih roditelja.
Udruenje ika Boca, udruenje
Uvek sa decom vas moe uputiti na
prave adrese.
Pozovite nas!
Imam este infekcije.
Da li leenje ide u dobrom
pravcu?
Neuspesi su normalni. Tokom
leenja, stvari ne mogu uvek ii tako
glatko kao to elite i vi i lekari.
Trenuci slabosti, dobijanje
infekcija ili potreba za vie
operacija.... Puno razloga za brigu,
strah, ali probajte da
ne brinite mnogo, jer su sve ove
stvari normalni deo procesa leenja.
To ne znai da vae leenje ne
uspeva. Svi ljudi su razliiti pa tako i
tok leenja moe biti razliit.
Pokuajte da organizujete svoje
vreme, tako da ga provodite sa
svojim prijateljima. Zabavite se,
idite u prirodu sa porodicom..
38
 Hemioterapija
Kako hemo zna koje elije su Neeljeni ili sporedni efekti
maligne? mogu biti neprijatni kao to su:

Hemioterapija deluje i na maligne i Munina i povraanje,

na zdrave elije. Razliiti citostatici Proliv,
pogaaju razliite delove elija, pa se Gubitak kose,
zato oni kombinuju kako bi potpuno Rane u ustima i afte,
unitili maligne elije. Promena ukusa,
Umor ( zamor).

ta uzrokuje nuspojave i
koliko traju?
Borba sa nuspojavama
Maligne elije se dele i rastu brzo,
tako da je lekovima za hemioterapiju
U zavisnosti od intenziteta
cilj da spree brzo deljenje elija.
nuspojava, mogu se dobiti i neki
lekovi koji bi ih malo smanjili.
Razliitim lekovima za
Naravno, treba se konsultovati sa
hemioterapiju utie se na razliite
doktorima i osobljem o vaim
delove elija i zbog toga se kombinuje
problemima.
vie lekova.
Dobiete listu moguih sporednih
efekata.
Poto hemioterapija ubija sve elije, i
Ne znai da ete ih sve imati.
zdrave i maligne, izmeu dve terapije
Moda neke od njih.
elije se obnavljaju. Meutim, neke
Nedostatak sporednih efekata nije
vrste elija ne mogu se obnavljati
znak da leenje ne deluje.
istom brzinom, kao to su elije
To je najei strah kod ljudi.
folikula dlake, elije koe, kotane
sri. Zbog takvog uticaja
hemioterapije na zdrave elije
nastaju tzv. nus pojave ili sporedni
efekti hemioterapije.

40
 Borba sa nuspojavama
Postoje lekovi kojima se ublaavaju
munine.
Izbegavati jako zainjenu hranu,
prenu hranu.
Jesti male obroke, laganu hranu.
Jake mirise izbegavati.
Ne postoji univerzalno reenje.
Svaki pacijent treba sam da pronae
kakva mu ishrana odgovara.
Umor, nedostatak energije je
najei sporedni efekat. Ovo nije kao
kada se umorite radei neto. Javlja
se i kod hemo i kod zrane terapije.
Umor moe biti uzrokovan i
anemijom. Naravno, opet postoje i
lekovi koje vam doktor moe
prepisati. Ako su vrednosti u krvi
veoma niske, moete dobiti
transfuziju krvi ili pojedine derivate
krvi.
Hemioterapije rue imuni sistem,
pa je opasnost od infekcija velika.
Po pravilu, ukoliko se dobije visoka
temperatura, moraju se dobiti
antibiotici koje e prepisati doktor.
Zbog rizika od infekcija, vano je da
se proverava temperatura redovno.
Temperatura iznad 37.5C zahteva
paljivo praenje. Temperatura
preko 38 C znai da dete treba
smestiti u bolnicu, pod nadzor
lekara. Ukratko, ako se pojavi
temperatura, prvo pozvati bolnicu, i
uz dogovor sa doktorima preduzeti i
sprovesti odgovarajue mere.
Ozbiljno shvatiti temperaturu i
pratiti opte stanje deteta.
42
Afte u ustima
Afte i ranice u ustima mogu biti
sporedni efekat hemioterapije. To
moe oteati unos hrane. Lekari
mogu preporuiti ili prepisati
gelove i /ili tenosti za ispiranje
usta. Pranje zuba redovno mekom
etkicom za zube, e takoe
pomoi. Sisanje kockice leda ili
sladoled tokom hemioterapije
moe takoe da pomogne.
Redovna higijena usta smanjuje
opasnost od veih problema.
Treba prijaviti doktoru sve
probleme, od groznice, bolova u
stomaku, bola u grlu, osipa, bolova
u uhu, ili eventualni kontakt sa
osobama koje imaju boginje, grip ili
slino, kako bi se na vreme
reagovalo.
Za infekcije koje se pojave izmeu
dve terapije, dok ste kui, morate se
prvo javiti onkologu, pa onda u
vaoj lokalnoj nadlenoj
zdravstvenoj ustanovi dobiti
odgovarajuu terapiju.
Da bi ste smanjili rizik od infekcije
poeljno je da:
* Pokuate da izbegavate kontakte
sa velikim brojem ljudi
* Da izbegavate kontakte sa
prehlaenim ili bolesnim ljudima
* Voe i povre prati jako dugo pod
mlazom vode
* Lina higijena treba da bude
pojaana, a ruke prati esto
sapunom i toplom vodom.
 Hemioterapija se prima
PRE i POSLE
operacije

Promene ukusa Odravajte svoju teinu

Ukus e se promeniti i postati Verovatno ete izgubiti apetit, i tada

metalni. I hrana e postati drugaijeg
ukusa. Moe pomoi korienje
plastinog pribora za jelo. Koristiti
zaine i bilje koji vam ne smetaju,
kako bi poboljali ukus hrane.
Konsultujte se sa nutricionistom u
vezi hrane.
poinje gubljenje na teini.
Teinu treba odrati stabilnom,
unosom dovoljno kalorine hrane.
Kada je gubitak apetita najvei,
pokuajte sa unoenjem omiljene
hrane, pa ak i ako su to slatkii.

Svako je razliit, i razliito izlazi na

kraj sa nuspojavama. Podrka
Gubitak kose porodice i prijatelja je veoma vana.

Kod veine ljudi je ovo obavezna

nus pojava. Nastupa posle
odreenog broja dana nakon prve
hemioterapije. Ljudi se razliito
nose sa gubitkom kose. Nekima je
svejedno, a neki se oseaju KALORIJE
uznemireno zbog toga.
Kosa se gubi u pramenovima i
neravnomerno.
Moete ostati i bez kose, obrva,
trepavica, i drugih dlaka po telu.
Opcije? Moete nositi perike, kape,
SU
marame, bandame.preporuka je
da ipak obrijete glavu pre poetka
VANE
ispadanja kose.

44
 Hemioterapija toksino deluje na maligne
elije i spreava deljenje malignih elija
Kako u primati
hemioterapije?
Da li e biti mnogo igala?
Postoje razliiti naini primanja
citostatika: tablete, u tenom stanju,
injekcijama ili direktno u krv.
Najee ide direktno u krv, preko
braunile (kanile). Braunila je
fleksibilna tanka plastina tuba koja
se ubada u venu na ruci, nozi- moe
se ugraditi i centralni venski kateter
preko koga se i prima terapija i vadi
krv.
U zavisnosti od vrste centralnog
ve n s k o g ka t e t e r a , i n j e g o vo g
odravanja, moe trajati od nekoliko
nedelja do nekoliko meseci.
O potrebi za ugradnjom centralnog
venskog katetera treba ipak
razgovarati sa osobljem na onkologiji.
46
Kroz postavljenu braunilu se putem
infuzije (IV-intravenski) daje
hemioterapije, odreeno vreme, od
nekoliko sati do nekoliko dana, to
zavisi od vrste leka i doze. Brzina
primanja se moe kontrolisati
infuzionim pumpama, koje sva
deija onkoloka odeljenja u
Beogradu imaju.
Hemioterapija se daje u ciklusima.
Ciklus je vreme primanja terapije i
vreme oporavka.
Npr. kombinovana hemioterapija
se prima 3-4 dana, a period
oporavka traje dve i po nedelje.
Znai jedan ciklus od 3 nedelje.
Vreme oporavka pomae da se
zdrave elije oporave i budu
spremne za sledei ciklus.

DRUGAIJI
IZGLED!?
Kancer e promeniti moje telo.
Kako da se izborim sa tim?
Telo izgleda drugaije, oseanja su
drugaija. Moda e biti oteenja ili
gubitka dela tela, oiljci, mravost,
debljanje, umor...
Promene u telu mogu da nastanu od
samog kancera ili samog leenja,
ukljuujui i operacije,
hemioterapije i radioterapije .
48
Najee fizike promene:
Neke fizike promene e uticati na
izgled, dok drugi utiu na oseanja.
Neke promene mogu biti
privremene, kao to je gubitak kose,
dok druge mogu biti trajne.
Zajednike fizike promene u vezi sa
kancerom i njegovim leenjem
obuhvata sledee:
Oiljci od operacije
Gubitak dela tela ili deo organa u
vaem telu
Gubitak oseaja
Gubitak teine ili poveanje teine
Gubitak kose
Umor, koji sputava i ograniava
dotadanje fizike sposobnosti,
zbog manjka energije se ne moe
uestvovati u aktivnostima u
kojima se uiva.
Vidljive promene, kao to su
problemi sa koom ili gubitak kose,
direktno utiu na imid i menjaju
fiziki izgled.
Promene e izazvati
neprijatnost, nelagodnost. I
promene koje nisu vidljive
izazivaju nesigurnost.
Vano je znati da
Hmtrpi m imti k
psldicu dprsiu, a za malo
starije, utie na libido i
seksualni ivot. Nlst k
dlktrnu psldicu kd
nskih pcint i
prvrmnu mnpuzu.
 PISMENI ZADATAK
Nesrea okuplja ljude

Kao to svi znate, imao sam

nesreu da se teko razbolim i
budem izolovan od drutva i
deavanja skoro godinu dana.
Prvi put, kada sam doao u bolnicu
bio sam preplaen. Prizor elavih,
bledih lica, dece bez ruku, bez
nogu. Plaio sam se noi, tiine.
Tiinu remete samo zvuci aparata.
Najvei strah je bio da se i meni ne
desi ono najgore.
Kako je vreme odmicalo, nauio sam
da se suoavam sa svojim
strahovima, Shvatio sam da moji
strahovi nisu nita drugaiji od
strahova druge dece. Kada sam
uspeo to da prevaziem, poeo sam
da se druim sa drugom decom na
terapijama.
Kao i u ivotu, upozna dosta ljudi i
samo neki ti pasebno prirastu srcu.
Vreme u bolnici je bre prolazilo
kada su moji drugari Duan i Bojan
bili tu. Koliko god da nam je bilo
loe, mi smo se smejali i alili na
raun bolesti. Eto tako, moj drug
Bojan, koji je imao nesreu da
ostane bez noge, se alio i govorio za
protezu, da je noga za poneti.
Iako nismo zavrili leenje u isto
vreme, nastavili smo da se
druimo, dopisujemo, viamo.
Duan ivi u Beogradu. Izlazimo,
poseujemo se, druimo se.
ivimo ivot punim pluima.
Bojan ivi u aku, ali i njega
posetim kada idem kod babe i
dede u Uice. Za Duana mogu da
kaem da mi je postao jedan od
najboljih drugova. Verovatno ga
ne bih nikada ni upoznao da nije
bilo bolesti.
Milo (1996) - dijgnoza
osteosarkom.
Ovakve dece kao to smo mi ima
jo.

50
 ZAPAMTI !
TVOJU
LINOST,
INTERESOVANJA

TALENTE
NE MOE PROMENITI

TUMOR
52
 PRIA SA DRUGIMA KOJI SU PROLI
LEENJE, JE DOBAR PUT DA PRONAE
NAIN DA SE IZBORI SA SVOJIM
PROBLEMIMA, NEDOUMICAMA.
Moda si zabrinut da te drugi vide
drugaijim oima zato to ima ovu
bolest.
Budi spreman za pitanja koja e ti
postavljati prijatelji.
Dileme i oseanja
Kada ljudi komentariu, probaj da to
zanemari. Vrlo esto je ljudima
neprijatno u tvojoj blizini, iz
sopstvenog neznanja i predrasuda.
Tokom bolesti e prepoznati ko su ti
zaista pravi prijatelji. Tako da iz
svega iza e i neto dobro. Ne
zaboravi, da si ti i dalje ista osoba kao
i pre bolesti.
Pokuaj da pronae aktivnosti koje
e ti prijati. Naui, i radi na svom
samopouzdanju.
Radi ono to moda nikada nisi.
Eksperimentii, igraj se sa svojim
novim izgledom.
54
Osmeh i pozitivan stav su pola puta
do izleenja.
Budi sa ljudima koji ti prijaju i sa
kojima provodi kvalitetno vreme.
Posle leenja:
kako iveti posle?
Oekivanja tokom leenja, i
oekivanja posle bolesti su
prognoze.
Mnogo faktora utie na prognoze
za osteosarkom.
Evo nekih:
Pozicija tumora
Stadijum tumora
Godine pacijenta i
Opte zdravstveno stanje
Molekularne karakteristike
kancera polako postaju najvaniji
prognostiki faktor.
Treba naglasiti da je svaki pacijent
pria za sebe. Doktori ne mogu sa
sigurnou tvrditi kako e ba na
tebe uticati ovaj oblik tumora.
 POSLE
LEENJA
ta sad?
Kraj leenja dolazi kao veliko
olakanje, ali i kao period zabrinutosti
i anksioznosti. Brinuete o povratku
bolesti, o ivotu sada van bolnice i
stalnog lekarskog nadzora. Probleme
sa oseanjima moete imati i vi i vae
okruenje.
I to su sve normalna pitanja i
oseanja za proces u kome se nalazite.
Prijae vam da popriate i tada sa
nekim ko je sve to proao. Pozovite
ika Bocu.
I dalje ete biti pod nadzorom
lekara nekoliko godina. Svaka 2,5-3
meseca prvih godinu dana, na 3-4
meseca u drugoj godini leenja, pa na
4,5, 6 meseci verovatno narednih 5
godina.
Praenje tokom perioda od 5 go-
dina posle leenja se zove REMISIJA.
Pokuaj da kancer ne definie tvoj ivot, ve TI.
Napravi kratkorone i dugotrajne ciljeve
u svom ivotu.
56
Ove kontrole prate eventualne
promene i poremeaje, koji spadaju
pod dugorone nus pojave leenja.
Kod osteosarkoma pripreme za
kontrolne preglede, podrazumevaju
obavezno KKS (kompletna krvna
slika), biohemija i vrednosti LDH
(Laktat dehidrogenaza) i ALP
(alkalna fosfataza) u serumu. LDH i
ALP su zapravo tumor markeri za
ovu bolest. Ovi mrkri imu slbu
spcifinst i mogu d rstu kd
mngih drugih blsti.
Na svakih 6 meseci se radi skener
snimak plua, a na svaka 3-4 meseca
i RTG mesta na kome je bio primarni
osteosarkom.
Kontrole se obavljaju na Institutu
za ortopedsko -hirurke bolesti kod
svog hirurga operatora, a posle te
kontrole ide kontrola na Institutu za
onkologiju i radiologiju kod tog
trenutka dostupnog pedijatra na
 RECNIK POJMOVA (A-C)
Gubitak kose usled primanja citostatika ili zrane
Alopecija: terapije. Posle leenja, kosa i druge dlake po telu
ponovo izrastu.

Anemija Nizak nivo hemoglobina

Prirodne supstance koje organizam koristi za odbranu

Antitela
od infekcija, virusa i drugih bolesti

Nizak nivo crvenih, belih krvnih zrnaca i trombocita. U

Aplastina anemija nekim sluajevima je potrebna transplantacija kotane
sri.

Ispitivanje kotane sri uzimanjem uzorka iz bedrene

Aspiracija kosti, mada se aspiracijom sr uzima i iz grudne kosti.
Kotane sri Kod male dece uzorak kotane sri uzima se iz jedne od
kostiju potkolenice.

Beningno Nekancerozno (nije maligno)

Bela krvna zrnca elije krvi koje se bore protiv infekcija

Uzimanje uzorka tkiva i slanje na analizu pod

Biopsija
mikroskopom

Kratka plastina cev koja se ubacuje u venu kroz koju se

Braunila
primaju lekovi ili se prima transfuzija.

Cerebro spinalna tenost Tenost proizvedena u mozgu koja okruuje mozak i

(CSF) ili likvor kimenu modinu

Citostatik Lek /ovi protiv kancera

Brinu da kiseonik stigne do svih delova tela, ukljuujui

Crvena krvna zrnca
i gvoe

Ugrauju pacijentima kod kojih treba da stoje nekoliko

meseci.
Koriste se kod intenzivne terapije ili kod terapije koja
Centralni venski kateter
zahteva esto i intenzivno korienje.
Predvieni su za davanje terapije i davanja krvnih
elemenata , lekova, kao i za uzimanje krvi.

58
 RECNIK POJMOVA (D-L)

Identifikovati stvarni tip bolesti na osnovu simptoma,

Dijagnoza
testiranja i istraivanja

EKG Test za proveru funkcije srca.

Hemioterapija Lekovi koji unitavaju maligne elije

Deo crvenih krvnih zrnaca, sadri gvoe i pomae da

Hemoglobin (Hb)
kiseonik stie do svih delova u telu

Hirurgija Izvoenje operacije

Intravenozno (IV) Davanje lekova u tenom stanju direktno u venu

Prirodni odbrambeni mehanizam organizma protiv

Imuni sistem
bolesti i infekcija

Krvna slika Analiza vie razliitih elija u krvi

Sunerast materijal u sredini kosti, koji proizvodi krvne

Kostna sr
elije

Blst pruzrkvn nkntrlisnim rstm li i

Kancer njihvm tndncim d s ir n drug tkiv i
rgn.

Kardio Srani

Tanka savitljiva cevica koja slui da se deo tenosti u

Kateter telu odliva ili doliva (urinarni kateter, centralni venski
kateter)

Kanila Vidi: braunila

Leukemija Kancer kotane sri

Limfom Rak limfnih lezda

Ovo se koristi da se sazna ako ih ima kancerogenih elija

Lumbalna punkcija u mozgu ili tenosti, koji okruuje va mozak i kimu.
Tenost se vadi pomou igle ubodom u lea (kimu).

60
 RECNIK POJMOVA (M-R)
Kancer- abnormalne tumorske elije koje
Malignitet
nekontrolisano se ire to organizmu

irenje kancera sa primarnog (osnovnog) tumora na

Metastaza
druge organe

Munina Oseaj munine i nagon za povraanje

Matine elije u ljudskom organizmu postoje od

embrionalnog razvoja pa do kraja ivota u razliitim
Matine elije
tkivima ljudi. Mogu se dobiti iz krvi posteljice i
pupanika, kostne sri i periferne krvi.

Najsavremenija dijagnostika slikovna metoda. Osnovna

prednost metode je velika mogunost razlikovanja
Magnetna rezonanca
razliitih tkiva organizma oveka i njihovog prikaza u
razliitim tonovima sive skale.

Vrsta blih krvnih zrnaca zaduenih za borbu sa

Neutrofili
infekcijom

Neutropenija Nizak broj neutrofila/belih krvnih zrnaca

Onkologija Oblast medicine koja se bavi leenjem kancera

Male crvene takice na telu, mogu biti znak krvarenja.

Petehije
Niski trombociti, jedan od uzroka.

Prognoza Ishod bolesti i leenja

Proteza (Implant) Vetaka zamena, npr. dela kosti

Protokol Plan leenja utvren nekim standardom

Upotreba zraenja ili visoki energetski zraci koji

Radioterapija (zrana)
unitavaju elije kancera, uz to manje unitavanje
terapija
zdravih elija

Recidiv Posle nekog vremena vraanje bolesti

Remisija Zdravo stanje, bez detekcije malignih elija

62
 RECNIK POJMOVA (S-T)
Scintigrafija predstavlja snimanje pojedinih delova tela
prikazom koliine radioaktivne supstance koja se u
njima vee. Naime, u venu se ubrizgava specijalni
radioaktivni materijal i meri njegova koliina u organu
Scintigrafija
koji elimo da prikaemo. Tako dobijamo "mapu"
njegove funkcionalnosti iz koje moemo da izvedemo niz
zakljuaka koji su od znaaja za postavljanje dijagnoze.
Metoda spada u domen nuklearne medicine.

Siune elije krvi koje pomau zgruavanje krvi i

Trombociti
spreavaju pojavu modrica i podliva

Transfuzija Tenost ili krvni proizvod dat kao infuzija u venu

Trombocitopenija Nizak broj trombocita

Transplantacija kotane Doslovno zamena unitene kotane sri sa novom

sri (doniranom) kotanom sri

Abnormalni rast tkiva, koje raste bre od normalnog

Tumor tkiva i nema korisnu funkciju (moe biti benigni ili
maligni)

64
RE RODITELJA LEENOG TRINAESTOGIDINJAKA
Brouru su pripremali roditelji deteta kome je ova bolest
dijagnostikovana kada je imao 13 godina.
Kada proe period adaptacije na sasvim preokrenuti novi nain
ivota, i kada nekako sve to prihvatite, onda poinju da vas
interesuje mnogo toga u vezi bolesti. Lino iskustvo je pokazalo da
lutanje i traenje informacija poveava nagomilane strahove i
konfuziju.
Broura je napisana razumljivim jezikom za roditelje i mlade koje
ova bolest pogaa.
Informacije su bitne i vane. Ne umemo svi do njih da doemo.
Koristei iskustvo roditelja koji su ve sve proli sa svojom decom,
elimo da damo podrku i da znaju da nisu sami.
LJUBAV, NADA, PODRKA