PROJEKTOVANJE ZATITNE ELINE OGRADE U TEHNIKOJ

DOKUMENTACIJI
Vlado Rakoevi, Tamara okovi
JP Putevi Srbije Beograd, Srbija, rakoci@infosky.net
Miloje Aimovi
Unipromet aak, Srbija

Rezime: Zatitne ograde na putevima predstavljaju izuzetno znaajno sredstvo aktivne

bezbednosti saobraaja. Projektovanje zatitnih ograda na putevima i njihov poloaj na
bankini je nedovoljno definisan u postojeoj zakonskoj regulativi i propisima. Zbog toga
izrada idejnih i glavnih projekata ne obezbeuje dovoljan obim relevantnih podataka,
potrebnih za pravilno izvoenje radova. U praksi se pojavljuju mnoga razliita reenja i
naini postavljanja ograde. Izbor tipa ograde je definisan u projektnoj dokumentaciji, ali su
na pojedinim deonicama este izmene, prema odlukama nadzornih organa i izvoaa radova,
to zavisi i od ogranienja koja su nametnuta izvedenim objektima na putevima. U toku je
donoenje osnovnih nedostajuih propisa, u okviru postupka usvajanja evropskih normi EN
1317, ali je neophodno donoenje i odgovarajueg pravilnika u kome e biti regulisani svi
uslovi i kriterijumi od znaaja za ovu oblast projektovanja.
Kljune rei: Ograda, projekti, evropske norme, pravilnik

DESIGNING SAFETY BARRIERS IN TECHNICAL

DOCUMENTATION

Abstract: Safety barriers on roads are extremely important means of active traffic safety.
Designing of safety barriers on roads and their position on shoulders is insufficiently defined
in the existing legislation and regulations. Therefore, the making of preliminary and final
designs does not provide for sufficient amount of relevant data necessary for correct
execution of works. In practice there are many different solutions and ways of mounting the
barriers. The choice of barrier type is defined in design documentation but on certain sections
changes are often according to the decisions of supervisors and contractors, which also
depends on the limitations imposed by existing structures on roads. The adoption of the basic
missing regulations is ongoing, as a part of the procedure of adopting European norms EN
1317, but also it is necessary to adopt an adequate rulebook where all conditions and criteria
significant for this area of designing will be regulated.
Key words: Barrier, designs, European norms, rulebook

1. UVOD

U evropskim zemljama jasno je definisana strategija potpunog usaglaavanja kriterijuma i

tehnikih uslova za ugradnju zatitnih elinih ograda, prema evropskim normama EN 1317.
Navedeni dokument je kod nas u poetnoj fazi usvajanja. Usled dugogodinjeg pristupa
zanemarivanja ove problematike od strane nadlenih institucija, danas postoji svega nekoliko
standarda koji definiu osnovne smernice i karakteristike ove vrste zatitnih ograda, pre svega
za proizvoae elemenata ograde. U oblasti projektovanja sistema za zadravanje vozila na
putevima, nedostaje grupa najvanijih propisa i pravilnika, od izbora vrste ograde za razliite

219
deonice i uslove na putevima, pa do tehnikih kriterijuma za pravilnu ugradnju zatitnih
ograda. Zbog toga u fazi planiranja i projektovanja zatitnih elinih ograda postoji niz
propusta, koji doprinose izradi neprecizne, a esto i pogreno koncipirane tehnike
dokumentacije, po kojoj izvoa radova ne moe izvesti odreene pozicije.

2. PRIKAZ NORMATIVA I PROPISA

Praktina iskustva ostalih zemalja u oblasti ugradnje zatitnih ograda, nisu dovoljno
iskoriena na naim putevima. Pored odsustva zakonske regulative, takoe nedostaju
pravilnici, tehnike preporuke ili smernice, koje su potrebne kako u fazi projektovanja, tako i
u toku postavljanja zatitnih elinih ograda. Pomenuti dokumenti jo nisu usvojeni od strane
naih institucija. Posledice toga su razliita tehnika reenja pri izradi tehnike dokumentacije
u ovoj oblasti, a takoe i odreeni stepen improvizacija pri izvoenju radova.

2.1 Propisi u Republici Srbiji

Sistemi za zadravanje vozila na putevima, odn. zatitne eline ograde, u Republici Srbiji su
definisani sledeim standardima:
- JUS U.S4.104, 1995. - Zatitne ograde i branici: Termini i definicije
- JUS U.S4.100, 1984. - Zatitne ograde, eline: Tehniki uslovi za izradu i isporuku
- JUS U.S4.108, 1995. - Zatitne ograde, eline: Oblik i mere
- JUS U.S4.110, 1995. - Zatitne ograde, eline: Tehniki uslovi za postavljanje
Navedeni standardi su neaurirani, sa puno greaka i nedovoljno definisani. Ograde ija je
konstrukcija definisana standardom JUS U.S4.108 imaju procenjen relativno nizak nivo
zadravanja. Procena je vrena poreenjem sa sistemima utvrenim RAL normama, na
osnovu kojih su i definisane ograde u pomenutom standardu. Prikazanim konstrukcijama
najvie se moe ostvariti nivo zadravanja H1, to znai da ove ograde mogu zadrati vozilo
maksimalne mase 10 t, pri brzini od 70 km/h, pri udaru pod uglom od 15o. Na putevima vieg
ranga, ovaj nivo zadravanja vozila nije dovoljan prema iskustvima zemalja EU.
U proceduri je usvajanje standarda EN 1317 (delovi 1,2 i 3), koji se nalaze u statusu predloga
(EN 1317-1), odnosno nacrta (EN 1317-2 i 1317-3), a u toku je terminoloko usaglaavanje.
Standardi EN 1317-2 i 1317-3 su ve pretrpeli izmene, tj. uveden je stepen jaine udara C
(to tek treba dopuniti u nacrtu koji je u proceduri usvajanja).

2.2 Propisi u zemljama EU

U svim zemljama Evropske Unije prihvaena je serija standarda EN 1317 (delovi 1-5) kojima
se definiu klase, performanse, kriterijumi prihvatljivosti ispitivanja udarom i metode
ispitivanja zatitnih ograda, ublaivaa udara, terminala i prelaza. Ovim standardima se ne
definie konstrukcija sistema, ve samo karakteristike koje treba da se ostvare, nain
utvrivanja ovih karakteristika, kao i kriterijumi za njihovu ocenu. Glavne karakteristike koje
se utvruju ispitivanjem udarom, prema standardima EN 1317 su:
- nivo zadravanja (slovna oznaka N1- H4b) oznaava vozilo najvee mase koje ograda
moe izdrati pri udaru,
- stepen jaine udara (slovna oznaka A,B ili C) oznaava stepen ugroenosti putnika u
malom putnikom vozilu (900kg, V=100 km/h, =20o),

220
 - radna irina sistema (W1-W8) oznaava potreban prostor za funcionisanje ograde, tj.
ukupno pomeranje ograde pri ispitivanju udarom veim vozilom. Ova karakteristika je
znaajna za odreivanje poprenog profila.

OSNOVNI PARAMETRI ZA DEFINISANJE

SISTEMA ZA ZADRAVANJE
VOZILA

NIVO STEPEN JAINE DEFORMACIJA

SISTEMA
ZADRAVANJA UDARA ZA ZADRAVANJE

Slika 1. Parametri za definisanje zatitnih ograda

Pored utvrivanja ovih karakteristika, pri ispitivanju moraju biti zadovoljeni i sledei uslovi:
Ne sme biti prekida glavnih uzdunih elemenata ograde;
Ne sme biti odvajanja glavnih delova ograde, niti opasnosti za druge uesnike u
saobraaju;
Ne sme biti prodora delova ograde u putniku kabinu vozila;
Nisu dozvoljene deformacije putnike kabine koje mogu dovesti do ozbiljnijih
povreda.
Uporedo sa odredbama definisanim standardima EN 1317, u zemljama EU izdate su
smernice, preporuke ili pravilnici sa obaveznom primenom, koji definiu nain izbora
potrebnog nivoa zadravanja, u zavisnosti od mesta opasnosti i uslova saobraaja. Ovim
aktima takoe su regulisani nain i kriterijumi pripreme objekata i podloga za postavljanje
zatitnih sistema, na nain koji obezbeuje pravilno i efikasno funkcionisanje zatitnih
sistema.

3. ZATITNE OGRADE U TEHNIKOJ DOKUMENTACIJI

3.1 Postojee stanje

Poloaj zatitne ograde u poprenom profilu saobraajnice i kriterijumi za postavljanje,

odreeni su optim stavom da najmanje rastojanje titnika ograde od ivice kolovoza iznosi
0,50 m. Ovaj kriterijum je vremenom naao primenu i na mostovima, uz veoma opasnu
kombinaciju ugradnje na istom rastojanju 0,50 m od ivinjaka, koji na mostovima imaju
visinu h > 7cm. Zbog toga i u uslovima ugraene ograde na mostovima i postojanja ivinjaka,
mogu biti narueni uslovi bezbednog odvijanja saobraaja. U poprenom profilu puta na
mestu poetka konstrukcije mosta, esto se izvode reenja sa visokim trotoarima bez
usklaivanja sa elementima puta neposredno pre nailaska na objekat, pri emu prvi ivinjak
predstavlja potencijalno opasno mesto, odn. bonu smetnju na putu.
Ova odredba se u praksi svela i na sluajeve kada je predviena ugradnja ivinjaka na
otvorenim deonicama puta. Projektanti trase puta i objekata na putu ne uzimaju u obzir
sledee okolnosti:

221
 - Ivinjak koji nije ugraen ispod titnika ograde, predstavlja smetnju i potencijalnu
opasnost zbog mogunosti pojave nestabilnosti i prevrtanja, odn. tzv. katapultiranja
vozila preko ograde;
- Za pravilno postavljanje ograde potrebno je definisati irinu bankine, koja se sastoji od
minimalne irine izmeu titnika ograde i saobraajne trake, konstruktivne irine
ograde i irine izmeu ograde i poetka kosine nasipa;
- Potrebno je obezbediti radnu irinu sistema, odn. potreban prostor za funcionisanje
ograde;
- Poloaj ograde na mostu u odnosu na ivinjak, kao i visina ivinjaka, moraju biti
precizno definisani.
Projekti saobraajne opreme ne sadre ni minimum dovoljno preciznih podataka o vrsti
ograde koja se projektuje (osim eventualno izbora tipa ograde sa ili bez distancijala). Takoe
se u tehnikoj dokumentaciji ne precizira ni meusobno rastojanje stubova, to znai da nije
odreen stepen jaine udara. Na mestima prelaska puta na mostovske konstrukcije,
projektantski nisu reene promene tipa ograde i naina vezivanja za podlogu, to u veini
sluajeva predstavlja nereive probleme za izvoaa radova pri ugradnji zatitnih ograda.

Slika 2. Primeri potencijalno opasnih mesta na prelazima zatitne eline ograde

Pored pomenutih nedostataka u propisima kojima je regulisana ova oblast projektovanja,

moe se konstatovati i nedovoljna koordinacija izmeu projektanata mostova i trase puta.
Tanije, propisi za razliite oblasti projektovanja su meusobno neusklaeni, pa se na
putevima pojavljuju najrazliitiji primeri izvoenja zatitnih elinih ograda, sa izraenim
kritinim mestima na prilazima ispred mostova. Zbog toga je u praksi est sluaj da elementi
poprenih profila puta na delu pre mostova i na objektima, ne pruaju mogunosti da se
saobraajna oprema, koja je u funkciji bezbednosti saobraaja, ugradi na pravilan nain i u
skladu sa evropskim normama.

3.2 Projektovanje sistema za zadravanje vozila na putevima

Izrada projektne dokumentacije predstavlja najvaniju fazu u procesu izbora sistema za

zadravanje vozila. Osnovni parametri za projektovanje zatitnih ograda su nivo zadravanja,
stepen jaine udara i deformacija sistema.

222
Slika 3. Klase sistema zadravanja prema EN 1317-2

Za realizaciju tehnike dokumentacije, u nedostatku postojee zakonske regulative, potrebno

je donoenje i usvajanje preporuka ili obavezujueg uputstva, u cilju prezentiranja potrebnih
informacija investitorima, projektantima i drugim zainteresovanim subjektima. Na taj nain bi
bio mogu izbor tipa elinih zatitnih ograda, u zavisnosti od projektovanih ili postojeih
saobraajnih uslova. Preporuke su neophodne za primenu pri ugradnji novih ili rekonstrukciji
starih ograda. Primenom preporuka olakava se posao projektantima i planerima, a
uesnicima u saobraaju obezbeuje optimalna zatita na putevima. Proces usvajanja
parametara je definisan na osnovu preporuka primenjenih u Nemakoj.
Na narednoj slici je prikazan primer optimalnog reenja zatitne eline ograde na mostovima,
gde se uoava da je titnik ograde udaljen od ivice kolovoza 0.50 m, ali uz uslov da je max
visina ivinjaka h=7cm. Jedino na taj nain moe se obezbediti pravilno prenoenje energije
vozila (visina, ugao...) pri naletanju na elinu ogradu, to zavisi od brzine vozila pri prelasku
preko ivinjaka.

Results of impact
tests (EN 1317)

Containment level H2
Impact severity index A
Working width W7

Involvement of the
parapet in the impact
test.

Slika 4. Standardna zatitna elina ograda na mostovima

223
Izbor potrebnog nivoa zadravanja utvruje se prema mestima opasnosti i uslovima
saobraaja. Kriterijumi za izbor nivoa zadravanja su:
Zatitne ograde na spoljnoj ivici kolovoza - Potreban nivo zatite odreuje se pomou
dijagrama.
Zatitne ograde u razdelnom pojasu - U razdelnom pojasu treba u principu
primenjivati nivoe zadravanja H2 (EN 1317-2). Tamo gde je PGDS/VSO vei od
3000 kamiona/24 h u kombinaciji sa poveanom verovatnoom skretanja (krivine),
srednje linije treba osigurati ogradama iji je nivo zadravanja H4b.
Zatitne ograde na mostovima i potpornim zidovima prema dolinskoj strani - Na
mostovima i ivici kolovozne trake autoputeva treba predvideti ograde nivoa
zadravanja H2, a pri posebnoj ugroenosti treih lica, nivoe zadravanja H4b. U
drugim sluajevima primenjuju se ograde nivoa zadravanja H2 ili H1.
ZATITNE OGRADE NA SREDNJIM LINIJAMA NA MOSTOVIMA - NA
MOSTOVIMA SE NA SREDNJIM LINIJAMA UGRAUJU OGRADE ISTOG
NIVOA ZADRAVANJA, KAO OGRADE KOJE SE NALAZE NA
PREDHODNIM DEONICAMA.
Na osnovu izbora nivoa zadravanja, potrebno je iz kataloga proizvoaa izabrati tip ograde
koja zadovoljava traeni nivo. Na osnovu toga mogue je definisati projektni zadatak
projektantima trase puta, mostova i nadvonjaka, saobraajne opreme, da bi se ovi objekti
izveli u skladu sa propisima. Samo na taj nain se moe postaviti ograda na podlogu, kako bi
se omoguila adekvatna veza podloge i ograde, a da ograda zadovoljava propisane zahteve.
Istovremeno, potrebno je odrediti stepen jaine udara koji se utvruje indeksom ASI
(Acceleration Severity Index), kao i radnu irinu ograde W pri njenoj deformaciji.
Specifikacija zatitne ograde treba da sadri elemente prikazane na slici 5.

Slika 5. Tabelarni pregled specifikacije zatitne ograde po stacionai

4. ZAKLJUAK

Prioritetan zadatak je svakako donoenje pravilnika, preporuka ili smernica od strane

nadlene institucije, u kojima e se definisati potrebni nivoi zatite u zavisnosti od mesta
opasnosti i uslova saobraaja. Ovim pravilnikom treba definisati i uslove i standarde za
projektovanje i izvoenje graevinskih radova na pripremi objekata na kojima e se ugraditi

224
zatitna elina ograda. Takoe je neophodno pri definisanju potrebnih karakteristika elinih
zatitnih ograda prihvatiti kriterijume iz standarda EN 1317, jer drugih kriterijuma u naim
propisima nema.
Projektovanje zatitnih elinih ograda na naim putevima prati niz problema, koji su prisutni
iz sledeih razloga:
Pri projektovanja puteva ne poklanja se dovoljno panje odreivanju potrebne irine
bankine, odn. zanemaruje se odredba iz pravilnika da se irina bankine odreuje u
zavisnosti od prisustva zatitnih ograda, tj. konstruktivne irine ograde i slobodnog
minimalnog prostora ispred i iza ograde. Odreivanje konane irine poprenog
profila puta treba da sledi po izboru vrste zatitine eline ograde i nakon definisanja
radne irine ograde W.
Postojanje zablude da ivinjak visine h=20 cm na mostovima moe funkcionalno da
zameni ogradu, koja se u takvim sluajevima i ne projektuje.
Ugradnja ivinjaka uz ivicu kolovoza, na rastojanju od definisanih 0.50m od titnika
eline ograde, uticali su na promenu uslova pod kojima se prenosi energija vozila pri
naletanju na elinu ogradu, to zavisi od brzine vozila pri prelasku preko ivinjaka.
Pri velikim brzinama koje vae u vangradskim uslovima (preko 50 km/h), mogui su
efekti tzv. katapultiranja vozila, to direktno utie na mogunost i ispravnost
funkcionisanja zatitne eline ograde.
Ivinjaci na mostovima po evropskim normativima nemaju visinu veu od h=7cm u
odnosu na kotu kolovoza. Ova visina zadovoljava uslove odvodnjavanja povrinskih
voda. U sluaju ugradnje ivinjaka visine h>7cm, ivinjaci se moraju popreno
pomeriti i pozicionirati ispod plata zatitne eline ograde.
Moe se zakljuiti da postoji velika razlika u osnovnim principima pri projektovanju zatitnih
elinih ograda na naoj putnoj mrei, u odnosu na veinu evropskih zemalja. Nedostatak
regulative na ovom planu uzrok je raznolikosti izvedenih reenja, iji se kvalitet kree od
loih do osrednjih i razlikuje zavisno od angaovane projektantske kue. Najee, puno
detalja se i ne definie projektom, pa se reenja formiraju izmeu izvoaa radova i nadzora,
to rezultira time da se umesto dobrih reenja izvode reenja koja su mogua.

REFERENCE
[1] Evropske norme EN 1317
[2] Kuebler J, Improvement of safety on German bridges New safety barriers to avoid a
fall down of heavy lorries, 2007.
[3] Rakoevi V, Jovanovi J, Poloaj zatitne eline ograde u poprenom profilu
saobraajnice i uticaj na bezbednost saobraaja, Novi Sad, 2002.
[4] Rakoevi V, Zatitna elina ograda i ivinjak u poprenom profilu saobraajnice,
Sombor, 2006.
[5] Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi moraju da ispunjavaju sa gledita
bezbednosti saobraaja, Slubeni list.
[6] Nacionalni standardi Srbije
[7] Nacionalni standardi Nemake, vajcarske, Slovenije
[8] Aimovi M, Sistemi za zadravanje na putevima, Graevinski fakultet, Skoplje, 2006.
[9] Aimovi M, Preporuke za postavljanje zatitnih elinih ograda, Graevinski fakultet,
Beograd, 2007.

225