Etnicki Stereotipi I Nacionalni Mitovi Kao Prepreke Pomirenju U Srpsko-Albanskim Odnosima PDF

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET POLITIKIH NAUKA
ETNIKI STEREOTIPI
ETNIKI STEREOTIPI I NACIONALNI MITOVI KAO PREPREKE POMIRENJU U SRPSKO-ALBANSKIM ODNOSIMA

I NACIONALNI MITOVI
KAO PREPREKE POMIRENJU
U SRPSKO-ALBANSKIM ODNOSIMA
Uredili:
GORAN TEP I RADMILA NA KA RA DA MIR JA NA VASOVI
ISTRAIVANJE
ETNIKI STEREOTIPI I NACIONALNI MITOVI
KAO PREPREKE POMIRENJU U SRPSKO-ALBANSKIM ODNOSIMA
PODRALA JE
BERGHOF FONDACIJA
Berlin, SR Nemaka
ETNIKI STEREOTIPI I NACIONALNI MITOVI KAO PREPREKE
POMIRENJU U SRPSKO-ALBANSKIM ODNOSIMA
Izdava:
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka
Beograd, Jove Ilia 165
Telefon: 011/30 92 999, Faks: 011/24 91 501
E-mail: fpn@fpn.bg.ac.rs
http://www.fpn.bg.ac.rs
Za izdavaa:
Ilija Vujai
Uredili:
Goran Tepi
Radmila Nakarada
Mirjana Vasovi
Dizajn i prelom:
Nina Popov
Lektura i korektura:
Lektorsko odeljenje JP Slubeni glasnik
Tira:
300
tampa:
JP Slubeni glasnik
ISBN 978-86-84031-82-4
Ovaj zbornik je objavljen u okviru naunoistraivakog projekta Univerziteta u Beogradu

Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (evi-
dencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Republike Srbije.
UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET POLITIKIH NAUKA
ETNIKI STEREOTIPI
I NACIONALNI MITOVI
KAO PREPREKE POMIRENJU
U SRPSKO-ALBANSKIM
ODNOSIMA
Urednici:
Goran Tepi
Radmila Nakarada
Mirjana Vasovi
Beograd
2015.
ISTRAIVAKI TIM
Celokupno istraivanje Etniki stereotipi i nacionalni mitovi kao prepreke pomi-
renju u srpsko-albanskim odnosima sproveo je tim Centra za studije mira Uni-
verziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka (www.csm-fpn.org). Tim su i-
nili:
prof. dr Radmila Nakarada, rukovodilac projekta

prof. dr Mirjana Vasovi, rukovodilac istraivanja
doc. dr Nemanja Duverovi, koordinator projekta
Vujo Ili, koordinator istraivanja
Goran Tepi, rukovodilac istraivakog tima
Renata Eremi, rukovodilac istraivakog tima
Mladen Stojadinovi, istraiva
Nevena Kostadinovi, istraiva
Dafina Halili, spoljanji saradnik
Marija Stojiljkovi, prevodilac
Posebnu zahvalnost, na nesebinoj pomoi i podrci istraivakom timu, dugujemo

akademiku prof. dr Ljubodragu Dimiu.
SADRAJ
I. UVOD
Radmila Nakarada
Goran Tepi
O POTREBI ISTRAIVANJA MITOVA
I STEREOTIPA U SRPSKO-ALBANSKOM SUKOBU ........................................ 11
II. KOSOVO IZMEU ISTORIJSKOG

SUKOBA I ISTORIJSKOG POMIRENJA
Radmila Nakarada
GLAVNE KONTROVERZE U ISTORIJSKIM NARACIJAMA
SRBA I KOSOVSKIH ALBANACA ........................................................................ 21
Mladen Stojadinovi
PROCES POMIRENJA NA KiM PREPREKE I PERSPEKTIVE ..................... 47
Mirjana Vasovi
PSIHOLOKA MO I ULOGA NACIONALNIH MITOVA
U MEUETNIKIM KONFLIKTIMA ................................................................. 67
III. ISTRAIVANJE
Goran Tepi
Renata Eremi
NACIONALNI MITOVI U SRPSKIM I ALBANSKIM
UDBENICIMA ISTORIJE ..................................................................................... 99
Vujo Ili
ETNIKI STEREOTIPI U ALBANSKIM I SRPSKIM
UDBENICIMA ISTORIJE ................................................................................... 177
IV. DODATAK
Nevena Kostadinovi
Goran Tepi
ANALIZA MEDIJA MARTOVSKI NEREDI I KOSOVSKA
NEZAVISNOST ..................................................................................................... 213
V. ZAKLJUAK
Radmila Nakarada
Goran Tepi
PROTIVRENOSTI I PREVAZILAENJE
SRPSKO-ALBANSKOG SUKOBA ....................................................................... 231
I
UVOD
UDC 323.1(=163.41):(=18)](497.115)
316.647.8:39
Radmila Nakarada
Goran Tepi
O POTREBI ISTRAIVANJA
STEREOTIPA I MITOVA
U SRPSKO-ALBANSKOM SUKOBU
Zavretak nasilnog raspada SR Jugoslavije suoio je novostvorene drave, izmeu
ostalog, i sa tekim izazovima pomirenja. Izazovi su tim vei to, pored okonanih
nasilnih sukoba i uzajamnog priznanja novostvorenih drava, postoji i nereen
problem srpske pokrajine Kosovo, koja se nakon bombardovanja Srbije od strane
NATO-a otcepila i proglasila nezavisnost.1
Republika Srbija nije priznala secesiju smatrajui da je re o tekom krenju
meunarodnog prava i stoji na stanovitu da je konani status Kosova jo uvek u
domenu nereenog. Nasuprot tome, samoproglaenu dravu Kosovo priznale su SAD
i veina lanica EU, kao i novostvorene drave u regionu Zapadnog Balkana, tvrde-
i da se ne radi o krenju normi meunarodnog prava jer je re o sluaju sui generis.
Problem Kosova optereuje Srbiju i region i predstavlja ozbiljan izvor latentne ne-
stabilnosti. Tim pre ako se ima u vidu da sadanji zaplet nalee na dugotrajnu i slo-
enu istoriju sukoba Srba i Albanaca, da je u raspirivanju neprijateljstava uvek bila
prisutna i ruka velikih sila, i da su sve strane zarobljene sopstvenim seanjima i isto-
rijskim naracijama koje utiavaju umerene glasove i oteavaju dijalog i kompromis.
1 arls Tili, rezimirajui evropsko istorijsko iskustvo, uspostavlja direktnu vezu izmeu voenja
ratova i stvaranja drave, kao i analogiju izmeu ova dva toka i organizovanog kriminala. (Kao
i organizovani kriminal, voenje ratova i stvaranje drave u biti su protection rackets, s tim to
imaju prednost legitimnosti). Izmeu ostalog, Tili zakljuuje da iskustvo pokazuje da rat stva-
ra drave i da se one razlikuju od drugih institucija po tome to tee da uspostave monopol
nad koncentrisanim sredstvima nasilja, tj. prinude. Ako posmatramo iskustvo Kosova i Me-
tohije, moemo rei da i ono predstavlja nastojanje, nalik prethodnom istorijskom evropskom
iskustvu, da stvori dravu ratom, s tim to je njen monopol nad sredstvima nasilja bio po-
zajmljen od NATO-a, tj. uspostavljen posredstvom saveznitva sa glavnim globalnim akterima.
Time je u posthladnoratovskom periodu najavljeno novo poglavlje u stvaranju drave ratom.
Videti: Charles Tilly, War Making and State Making as Organized Crime, u: Peter B. Evans,
Dietrich Rueschemeyer, and Theda Skocpol (eds.), Bringing the State Back In, Cambridge, Cam-
bridge University Press, 1999, str. 170171. i 186.
12 RADMILA NAKARADA I GORAN TEPI
Imajui u vidu da kosovski sukob nije okonan, to potvruju i stalna spoljna

posredovanja, tj. pritisci EU i SAD da se uspostavi dijalog na relaciji BeogradPri-
tina koji bi, u konanom ishodu, iznedrio dobrosusedske odnose (tj. priznanje
nezavisnosti od strane Srbije), postavlja se pitanje da li je mogue i svrsishodno
razmiljati o pomirenju kada je reenje nametnuto (contradictio in adjecto), tj.
kada ga jedna strana doivljava kao potpuni poraz (ili nametnuto suoavanje sa
realnou) zasnovan na nelegalnom bombardovanju NATO-a, a druga kao ko-
nanu, pravednu pobedu. Pored nepodudarnosti znaenja ishoda za strane u su-
kobu, sadanji tok je umnogome i nastavak nepravdi, patnji, uzajamnog potiranja
drugim sredstvima, koraanja dve istorije nepomirljivosti i antinomija, na temelju
skraenog pamenja.
ta pomirenje u takvoj situaciji moe da podrazumeva i kome se zalaganja za
pomirenje mogu realno uputiti kada je sukob, zapravo, jo uvek u toku, a pozicije
oko statusa Kosova suprotstavljene? Da li je mogue pribliiti se reenju bez pret-
hodnog ulaganja napora u proces pomirenja, s obzirom na tvrde pozicije strana u
sukobu i gotovo nepodeljeno uzajamno doivljavanje druge strane kao venog
neprijatelja? Da li je mogue postii reenje ostavljanjem po strani pomirenja,
bar bez relativiziranja ako ne i promene dehumanizujue slike Drugog, bez usme-
renih napora ka otkrivanju naina dekonstrukcije nepomirljivih seanja?
Dakle, ukoliko se izvesni koraci ne uine u pravcu promene percepcije onog
drugog, ne demontiraju stereotipi koji u velikoj meri dehumanizuju onu drugu
stranu, ne relativizira slika sebe kao objekta viktimizacije, to postaje bitna struna
individualnog i kolektivnog identiteta, sukob se nikad nee uistinu reiti/transfor-
misati. Ishod e ostati spolja nametnuta konstrukcija agresija/okupacija za jedne,
oslobaanje za druge. Kao takav, podrazumevae neki vid stalne spoljne interven-
cije i nadzora, kao i unutranje tinjanje nezadovoljstva i napetosti. Drugim reima,
dugotrajan konflikt, osenen suprotstavljenim kolektivnim slikama istorijskih zbi-
vanja, nije mogue transformisati ako sastavni deo transformacije nije i pomirenje.
To bi, izmeu ostalog, znailo da se prihvati da svako ima pravo da se sea svoje
katastrofe, ali i obavezu da uspostavlja odnos prema tuoj katastrofi (E. Said) kako
bi se prevladavale razorne razdvojenosti i na tim temeljima oblikovalo reenje.
Problem je utoliko vei to se na horizontu ne naziru nosioci takvog sloenog
poimanja transformacije sukoba, akteri koji svoje uporite trae izvan uvreenih
matrica neprijateljstva, koji, dakle, ne insistiraju na retorici okrivljivanja, ve ulau
napor i u obnavljanje seanja na pozitivna iskustva, koji ne zagovaraju neprikosno-
venost jednostranih reenja ve pokazuju spremnost da istrae mogunosti novih
formula jednako vrednih/prihvatljivih za obe strane sukoba.
Istraivanje, koje je preduzeo tim Centra za studije mira, posredstvom analize
mitova i stereotipa u srpskim i albanskim udbenicima i medijima, po prirodi stva-
ri se umnogome bavilo prolou, ali je po svom izvornom usmerenju okrenuto
budunosti, ispitivanju mogunosti pomirenja. Dakle, smatrali smo da se svrha
istraivanja ne moe iscrpsti jo jednim ukazivanjem na prepreke pomirenju kako
O POTREBI ISTRAIVANJA STEREOTIPA I MITOVA U SRPSKO-ALBANSKOM SUKOBU 13
bi se potvrdilo da je sadanje petrificirano stanje trajni oblik odnosa Srba i Alba-

naca. To jest, da srpski i albanski narod predstavljaju gotovo jedinstven primer na
evropskom tlu nesavladivog neprijateljstva, venog vraanja istog, sukoba koji se
obnavlja na istim premisama netrpeljivosti, na istim prostornim takama, istim
povodom, i da je maksimum koji se moe postii uz promenu kartografije, uti-
ano, kontrolisano neprijateljstvo, prinudna normalizacija koja ne iskljuuje
nasilne incidente.
Udbenici i mediji su, po prirodi stvari, vani za obnavljanje i uvrivanje
kolektivne svesti, homogenizaciju seanja, a u stanju sukobljenosti instrument
usaivanja starih antagonistikih mentalnih matrica i u svest novih generacija.
Unapred je jasno da udbenici istorije mogu biti generator negativnih predstava o
Drugom, kada maligna spirala konflikta nije okonana.2 U tom svojstvu oni ue-
stvuju u cementiranju dugotrajnog sukoba, kakav je kosovski. Kao to istie E. Azar,
... antagonistike istorije zajednica, mitovi iskljuivosti, demonizujua propagan-
da i dehumanizovane ideologije slue da opravdaju politiku diskriminacije, kao i
da legitimiziraju zloine.3 Meutim, nae istraivanje mitova i stereotipa u srpskim
i albanskim udbenicima i medijima, pored toga to je elelo da utvrdi u kojoj
meri su oni u funkciji maligne spirale sukoba, imalo je za cilj i da ponudi razmi-
ljanja o novim premisama pomirenja. To je izazov na koji istraivai nisu imali
2 Ve dugo postoji svest, naroito nakon Drugog svetskog rata, da su kolski udbenici, u prvom
redu udbenici istorije, relevantan prostor kako za podsticanje sukoba tako i za njegovo pre-
vladavanje. Takvi uvidi su naroito doli do izraaja u odnosima Nemake i Francuske, kada je
pedesetih godina prolog veka zapoeta diskusija o potrebi izlaenja na kraj sa istorijskim ne-
suglasicama kako bi se doprinelo pomirenju, i kada su upravo istorijski udbenici postali pred-
met usredsreene panje dveju strana. Formirana je i komisija za pisanje zajednikih udbenika
(Deutsch-franzsische Schulbuchkommission), koja je nakon vie decenija u novom milenijumu
predstavila svoj opipljiv rezultat dva udbenika toma koja su izala 2006. i 2011. (videti: Lily
Gardner Feldman, Germanys Foreign Policy of Reconciliation: From Enmity to Amity, Rowman
and Littlefield, Lanham, Maryland, 2012). Iskustvo Nemake i Francuske bilo je podsticajno i
za slian poduhvat na relaciji Nemake i Poljske, zatim Japana i Kine (videti: Yinan He, The
Search for Reconciliation, Sino-Japanese and German-Polish Relations since WW II, Cambridge
University Press, 2003), a potom i za drave Balkana nakon jugoslovenskih ratova devedesetih.
Balkanski projekat Teaching Modern South East European History Alternative Educational
Materials pokrenula je nevladina organizacija Centar za demokratiju i pomirenje, sa seditem
u Solunu. Angaovano je 60 istoriara i nastavnika istorije iz 11 zemalja, od Slovenije do Kipra,
a rezultat su etiri toma koja pokrivaju period od Osmanskog carstva do kraja Drugog svetskog
rata. Novija zbivanja su ostavljena po strani zbog nedostatka istorijske distance. Projekat je
imao za cilj da istoriju predstavi kao prostor diskusije tako to e se paralelno izlagati razliita
tumaenja zbivanja, kako bi ona ukazala da ne postoji jedna, ve vie istina. Pored pomenutih
inicijativa i UNESKO (uporediti: A Handbook for the Improvement of Textbooks and Reading
Materials as Aids to International Understanding, UNESCO, Paris, 1949) i Savet Evrope takoe
su se bavili problemom udbenika, definisanjem smernica za njihovo pisanje, na osnovu kojih
bi oni mogli doprineti izgradnji mira, pomirenju.
3 E. Azar (1990), The Management of Protracted Social Conflict:Theory and Cases, Aldershot,
Dartmouth, str. 5.
unapred spremne odgovore, niti su bili sigurni da zbog sloenosti i dugotrajnosti

sukoba uverljivi odgovori postoje. itaoci e sami prosuditi meru odvanosti koju
je u tom pogledu istraivanje postiglo.
SADRAJ ZBORNIKA
Zbornik je podeljen u dve celine. U prvom delu se nalaze tekstovi koji predstavljaju
teorijski okvir istraivanja, dok se u drugom, centralnom delu zbornika, izlau empi-
rijski nalazi na osnovu analize mitova i stereotipa u srpskim i albanskim udbenicima.
U posebnom delu knjige, Dodatku, N. Kostadinovi i G. Tepi analiziraju pisanje dva
dnevna lista, srpskog Blica i albanskog Koha ditore, o martovskim neredima 2004. i
proglaenju nezavisnog Kosova 2008. godine i danima seanja na ove dogaaje. Anali-
za je vie ilustracija nego sistematsko istraivanje, pokuaj da se otkrije da li se makar na
udaljen, posredovan nain mogu prepoznati obrisi mitova koji su prisutni u udbeni-
cima. Drugim reima, smisao Dodatka je da oznai problem funkcije medija u repro-
dukovanju mitova i stereotipa koji oteavaju pomirenje.
Polazei od stava da je kosovski sukob jedan od najsloenijih na tlu Evrope,
neophodno je bilo osmisliti teorijski okvir istraivanja pre prelaska na empirijski
deo, analizu sadraja odabranih udbenika i medija. U tom smislu studija zapoi-
nje tekstom R. Nakarade Glavne kontroverze u istorijskim naracijama Srba i ko-
sovskih Albanaca, kako bi se ocrtale udaljenosti pozicija, tumaenja, sagledala
njihova funkcija, suoilo s ogranienim domaajem pamenja, ali, pre svega, stvo-
rili temelji za definisanje osnovnih kategorija uporedne analize udbenika. Kao
glavne kontroverze autorka izlae one koje se odnose na znaenje Kosova, etnoge-
nezu, nacionalne junake, odnos prema velikim silama, demografskim podacima.
Na taj nain se, izmeu ostalog, moe utvrditi u kojoj meri se glavne akademske
kontroverze reprodukuju u udbenicima koji su predmet analize.
U sledeem prilogu Proces pomirenja na KiM prepreke i perspektive M. Sto-
jadinovi pr vo izlae razliita teorijska shvatanja pomirenja, njegovog sadraja i
dinamike, a zatim, prihvatajui Krisbergovo odreenje faza i pretpostavki pomi-
renja, analizira u kojoj meri je ono mogue u odnosu Srba i Albanaca sa Kosova i
koji je domaaj konkretnih, malobrojnih napora da se ono podstakne.
U tekstu pod naslovom Psiholoka mo i uloga nacionalnih mitova u meu-
etnikim konfliktima M. Vasovi raspravlja o uticaju nacionalne mitologije na
razliite vidove kolektivnog ponaanja, a posebno na meuetnike sukobe. Pristup
koji autorka zagovara posmatra nacionalne mitove i druge kulturne narative kao
posredujue faktore u dinamici meuetnikih odnosa i konflikata. Nacionalni mi-
tovi prevashodno pospeuju proces psiholokog formiranja i opstajanja grupe jaa-
njem jedinstvenog grupnog identiteta i uvrivanjem meugrupnih granica; po-
mau pripadnicima etnikih grupa da razumeju i objasne sloene i, najee, stresne
drutvene dogaaje vezane za istoriju grupe i, najzad, imaju svrhu opravdavanja
kolektivnih akcija koje se planiraju ili preduzimaju u odnosu na pripadnike drugih,

rivalskih, socijalnih grupa.
Drugi deo zbornika obuhvata istraivanje srpskih i albanskih (s Kosova) udbe-
nika istorije. U tekstu Nacionalni mitovi u albanskim i srpskim udbenicima
istorije G. Tepi i R. Eremi obrazlau predmet, metod, uzorak i kategorijalni
aparat istraivanja nacionalnih mitova. Potom detaljno izlau empirijski sadraj
(udbenika) svrstan u odgovarajue analitike kategorije. Nalazi obuhvataju srpske
i albanske nacionalne mitove o etnogenezi (o poreklu, naciji i neprijatelju), mitove
o herojstvu (o slavnim linostima, junatvu i izabranosti nacije), mitove o istorij-
skoj nepravdi (o ropstvu i tiraniji, rtvi istorijskih okolnosti i jedinstvu i deobi) i
mitove o nacionalnom preporodu (o obnovi zlatnog doba, obeanoj zemlji i etni-
koj dominaciji).
U tekstu Etniki stereotipi u udbenicima istorije V. Ili se bavi teorijskim
odreenjem etnikih stereotipa, operacionalizacijom ovog koncepta i njegovom
primenom na sadraj albanskih i srpskih udbenika istorije. Autor zatim daje pre-
gled prethodnih istraivanja etnikih stereotipa na prostoru Srbije i iznosi rezul-
tate kvantitativne i kvalitativne analize udbenika. Rezultati ove analize svrstani su
u osam kategorija: srpski pozitivni autostereotipi, srpski negativni autostereotipi,
srpski stereotipi o Albancima, srpski stereotipi o Turcima, albanski pozitivni auto-
stereotipi, albanski negativni autostereotipi, albanski stereotipi o Srbima i albanski
stereotipi o Turcima.
U zakljuku R. Nakarada i G. Tepi prvo rezimiraju empirijske nalaze. Okosni-
ca nalaza govori da postoje protivrenosti srpskih i albanskih istoriografskih na-
rativa u sve etiri analitike kategorije mitova. Takoe, autori zakljuuju da i jedni
i drugi udbenici sadre negativne stereotipe o Srbima, odnosno Albancima, to
znaajno doprinosi meusobnoj dehumanizaciji sukobljenih strana i polarizaciji
sukoba. Posebno je izraena dehumanizacija Srba u albanskim udbenicima.
Nakon rezimea nalaza izneti su predlozi u prilog pomirenju, koji se nisu mo-
gli svesti na jednostavne praktine korake ve su, saglasno sloenosti sukoba,
zahtevali i podjednako sloenu kontekstualizaciju. Bilo je neophodno uzeti u obzir
da Srbija i Kosovo spadaju u periferiju Evrope. Status periferije nije novog datuma,
ali on je pojaan zapletima globalizacije i interesima njenih glavnih beneficijera
koji su u velikoj meri naruili normu suvereniteta, tj. doveli do desuverenizacije,
posebno kada su male i siromanije drave u pitanju. Cilj svih aktera balkanskog
regiona jeste stizanje do evropskog odredita kako bi se periferni status prevladao.
Meutim, paradoksalno, stvaranjem novih drava nasilnom secesijom, mr vlje-
njem balkanskog prostora, sve uz prihvatanje evropskih standarda, dolo je do
njegove reperiferizacije. Dakle, u eri kada se norma suvereniteta bitno relativizi-
ra, stvaranje nove drave nije samo po sebi instrument, in deperiferizacije, jer su
novonastale drave u velikoj meri liene autonomije i nezavisnosti, spoljni akteri,
procesi postaju na presudan nain konstitutivni za unutranje tokove. Kao to bi
Teda Skopol rekla, smanjili su se strukturalni potencijali za autonomnu akciju.4

U takvoj situaciji, uveanjem meusobnog neprijateljstva, bez razumevanja za-
jednikog istorijskog usuda desuverenizacije kojom su nove, male, slabe drave
podvrgnute/izloene, interiorizuje se imperijalna logika, produava periferizacija.
Sastavni deo samoperiferizacije jeste iluzija da e ih samostalno nastojanje stizanja
do Brisela jednog dana definitivno izbaviti iz takvog poloaja. Meutim, prevla-
davanje perifernog statusa zahteva sasvim suprotnu logiku, obrat. Jedan od klju-
nih uslova prevladavanja perifernog statusa jeste prevladavanje antagonistike
podvojenosti neprijateljstva, nepomirljivosti koja uveava spoljnu zavisnost, pod-
reenost. To se odnosi pre svega na odnose Srbije i Kosova, ali i na region Zapad-
nog Balkana u celini.
U pogledu pomirenja pokazalo se potrebnim definisanje njegovih politikih
pretpostavki, uloge unutranjih i spoljanjih aktera, pronalaenja naina dopiranja
do uutkanih graana s obe strane sukoba koji u pomirenju vide mogunosti vla-
stitog boljitka, a zatim i konkretnih intervencija u udbenicima koji e se zasniva-
ti na dijalokom pristupu istoriji, etnogenezi, kljunim dogaajima, herojima itd.
U tom kontekstu poseban naglasak je stavljen na potrebu promene funkcije udbe-
nika, tj. umesto cementiranja nepomirljivosti, razdvojenosti, trebalo bi da uz
uvaavanje razliitosti iskustava, realnosti simultanih glasova, kao to kae E. Said5
pokau da su nepravde uinjene prema svakom od naroda konstitutivne za obe
istorije. Dakle, na tragu Saida, doli smo do zakljuka da je nuno prepoznati da
postoji iri okvir unutar koga mogu da stanu patnje, uzajamna ponitavanja, ali
tako da nisu zarobljeni bipolarnim antagonizmom. Svaka strana mora da ulae
svestan napor6 da misli svoju istoriju i kulturu kao nerazmrsivu, na simbiotiki
nain povezanu sa istorijom i kulturom one druge.7 Sastavni deo izgradnje ireg
okvira jeste i razumevanje da se emancipacija i prosveenost zahteva za sve, a ne
samo za pripadnike vlastite zajednice pod uslovom da cilj nije stvaranje homoge-
nizovane etnike zajednice, ve slobodnih graana.8
4 Theda Skocpol, Bringing the State Back In: Strategies of Analysis in Current Research, u: Peter
B. Evans, Dietrich Rueschemeyer, and Theda Skocpol (eds.), o. c., str. 14.
5 Edward, W. Said, A Method for Thinking about Just Peace u: Pierre Allan, Alexis Keller (eds.),
What is a Just Peace? Oxford, Oxford University Press, 2006, str. 177. i 178.
6 H. Arent pominje Homerovu gotovo nedostinu istoriografsku nepristrasnost, koja ne samo da
ostavlja po strani zajednike interese svog naroda ve odbacuje da procenjuje ta je vredno be-
smrtne pohvale na osnovu suda ko je pobednik, a ko poraen. Tukidid je istoriografiji dodao jo
jedan snaan element, otkrie da se zajedniki svet obino sagledava sa beskonanog broja razli-
itih stanovita. H. Arendt, Between the Past and Future, New York, Penguin Books, 1977, str. 51.
7 E. W. Said u knjizi Culture and Imperialism zastupa gledite prema kome je razliite istorije
neophodno sagledavati kontrapunktualistiki, kao meusobno isprepletene i preklapajue,
ime je mogue prevladati retoriku okrivljavanja i destruktivnu politiku sukoba i neprijatelj-
stva. Videti: E. W. Said, Culture and Imperialism, London, Vintage, 1994, str. 19.
8 E. W. Said, A Method of ..., u: o. c., str. 193.
Pomirenje je oteano, ali ne i nemogue. Poetni uslov je da same strane u su-

kobu prepoznaju njegovu vanost i pokrenu korake u tom pravcu. Pored toga, bilo
bi potrebno i da usluge tree strane uistinu budu u funkciji transformacije sukoba,
a ne geopolitikih interesa, tj. zloupotreba zavisnosti i meusobno suprotstavljenih
ciljeva strana u sukobu. U suprotnom, promena se moe svesti samo na promenu
kartografije zavisnosti povlaenje novih granica unutar istog prostora periferije.
Literatura
Allan, Pirre, Keller, Alexis (eds.), What is a Just Peace?, Oxford University Press, 2006.
Arendt, Hannah, Between Past and Future, Penguin Books, New York, 1977.
Batakovi, Duan, Kosovo i Metohija istorija i ideologija, igoja, Beograd, 2007.
Bogdanovi, Dimitrije, Knjiga o Kosovu, SANU, Beograd, 1985.
Borozan, ore, Velika Albanija porijeklo, ideje, praksa, Vojnoistorijski institut Vojske
Jugoslavije, Beograd, 1995.
Hofbauer, Hannes, Eksperiment Kosovo povratak kolonijalizma, Albatros plus, Beograd,
2009.
Richmond, Oliver P., Peace in International Relations, Routledge, 2008.
Said, Edward W., A Method for Thinking about Just Peace, u: Pierre Allan, Alexis Keller
(eds.), What is a Just Peace?, Oxford University Press, 2006, str. 176194.
Said, Edward W., Culture and Imperialism, Vintage, London, 1994.
Taleb, Nasim Nikolas, Crni labud, Heliks, Smederevo, 2010.
II
KOSOVO IZMEU
ISTORIJSKOG SUKOBA
I ISTORIJSKOG POMIRENJA
UDC 316.347(497.115)
323.1(=163.41:=18)
Radmila Nakarada
GLAVNE KONTROVERZE
U ISTORIJSKIM NARACIJAMA
SRBA I KOSOVSKIH ALBANACA
Saetak: Kao uvod u istraivanje Etniki stereotipi i nacionalni mitovi..., autorka
u ovom tekstu ocrtava udaljenost pozicija srpskih i albanskih istorijskih naracija
i njihovih tumaenja, pokuava da sagleda funkcije tih naracija i suoi ih s ogra-
nienim domaajem pamenja, ali, pre svega, da stvori temelje za definisanje
osnovnih kategorija uporedne analize udbenika istorije. Kao kljune kontroverze
ona istie one koje se odnose na znaenje Kosova, etnogenezu, nacionalne junake,
odnos prema velikim silama i demografskim podacima. Na kraju, naglaava da
izmeu Srba i Albanaca postoje mnoge istorijske kontroverze koje su nereive u
postojeem meunarodnom kontekstu, u kome obe strane zauzimaju periferni,
marginalni poloaj. Do pomirenja moe doi samo u sklopu ire transformacije,
tj. deperiferizacije celokupnog regiona.
Kljune rei: istorijske naracije, srpsko-albanske kontroverze, pomirenje, Kosovo,
etnogeneza, velike sile, Prizrenska liga, balkanski ratovi, I i II svetski rat, nacio-
nalni junaci, deperiferizacija.
Istoriari, kao i svi drugi posmatrai, moraju

stvarnost da uine shvatljivom, a to znai da
moraju neprekidno da prosuuju ta je istina
i ta je bitno. ...prouavanje injenica mora
da bude sveobuhvatno i uporedno poto one
teku brojnim istovremenim tokovima.
A. Tojnbi
Ako nismo spremni da dovedemo u pitanje
sopstvena uverenja i istine, da se privremeno
stavimo na stanovite drugog makar za-
kljuili da je on, s takvog stanovita, u pravu
dijaloga ne moe biti.
C. Todorov
22 RADMILA NAKARADA
PROLOG
U pozadini naeg razmatranja sueljenih istorijskih naracija Srba i (kosovskih)
Albanaca, od kojih svaka poiva na premisi da je u posedu definitivne istine a da
se ona druga zasniva na mitovima,1 falsifikatima, propagandi, nalazi se nekoliko
teorijskih upozorenja. Prvo pristie iz obimne studije znamenitog britanskog isto-
riara A. Tojnbija.2 On ukazuje na ogranienu mo ljudske spoznaje istorije i na
prirodnu potrebu ljudi da uine istoriju shvatljivom tako to e joj nametnuti binar-
ne podele dobro/zlo, bog/avo, ljubav/mo.3 Iako su binarne strukture sredstvo
razumevanja, one su, po njemu, istovremeno i nasilje nad stvarnou, jer nameu
mnotvo granica mrvei njeno jedinstvo, gubei esto iz vida ono to je sutinsko.
Dakle, ako je miljenje celine teak izazov, ako ne i gotovo neostvarljiv poduhvat,
onda se u naim tumaenjima istorije mora dopustiti vei stepen neizvesnosti, a
samim tim stvarati i iri prostor za dijalog, posebno kada su suprotstavljene isto-
rijske naracije sastavni deo dugotrajnih sukoba.
Drugi tip upozorenja vredan panje nalazimo, izmeu ostalog, i kod savremenog
autora Nasima N. Taleba,4 koji zastupa miljenje da nas mnogo vie odreuje ono to
ne znamo nego ono to znamo, tj. da je istorija prepuna slepih mrlja, sluajnosti, iz-
nenaujuih obrta. Prema tome, svi nai napori da je uredno rekonstruiemo unapred
su ogranieni. Mada je Talebov radikalan zakljuak istorija je neprozirna problema-
tian, jer da je taan, proizveo bi potpuni muk u istraivanju prolosti, podsticajna su
njegova razjanjenja koja govore da ne moemo s punom izvesnou da tumaimo
motive istorijskih aktera ili da shvatimo da su prostori, kao i odnosi sa drugim zajed-
nicama bili sasvim drugaije ureeni kada nisu postojale, recimo, nacionalne drave u
modernom smislu rei.5 Istorija izgleda jasnije i organizovanije u istorijskim knjigama
nego u empirijskoj stvarnosti.6 Po njemu, ono to vidimo, znamo i pamtimo nuno
ne obuhvata i sve to je postojalo. Da bismo razumeli stvarnost, teimo da je razdelimo
u jasne oblike, kategorije zaboravljajui da one nisu definitivne i nepromenljive.7
1 Razmatrajui nastanak evropske nacionalne drave, . Tili iznosi zapaanje koje treba imati na
umu kada se govori o mitovima. Naime, on navodi da je preobraanje Robina Huda u kraljev-
skog strelca moda mit, ali ovaj mit predstavlja zapis o praksi. Mit, dakle, iako je injeniki
netaan (R. Hud se nije preobratio u kraljevskog strelca), moe predstavljati taan iskaz o optoj
pojavi (kraljevi jesu koristili kriminalce kao oruanu snagu). Charles Tilly, War Making and
State Making as Organized Crime, u: Theda Skocpol (ed.), Bringing the State Back In, Cambridge,
Cambridge University Press, 1985. str. 173.
2 Arnold Toynbee, A Study of History, London, Oxford University Press, 1977.
3 Ibidem, str. 485.
4 Nasim Nikolas Taleb, Crni labud, Smederevo, Heliks, 2010.
5 Ibidem, str. 58.
6 Ibidem, str. 8.
7 Kao markantan primer istorijske promenljivosti Taleb navodi da je, za razliku od dananjice, posto-
jalo vreme kada su hriani bili antisemiti, a muslimani zatitnici Jevreja. N. Taleb, o. c., str. 1516.
GLAVNE KONTROVERZE U ISTORIJSKIM NARACIJAMA SRBA I KOSOVSKIH ALBANACA 23
Ovakvim razmiljanjima savremeni etnografi/antropolozi dodaju da naa tu-

maenja istorije gube iz vida, apstrahuju iskustvo konkretnih pojedinaca koji su
imali sasvim razliita oseanja, opredeljenja, strahove, ciljeve, sudbine, iako su
moda pripadali istoj etnikoj zajednici npr. ene, deca, siromani itd. Drugim
reima, kolektivna seanja se nuno zasnivaju na visokom stepenu potiskivanja,
zanemarivanja individualnih iskustava/istorija, mnotvu nijansi koje ivot po svojoj
prirodi podrazumeva.8
Najzad, kada se usmerimo na lokalne okvire, trea vrsta upozorenja se na-
lazi u trostrukom krugu ukazivanja. Pr vo, onih domaih istoriara koji ukazuju
da je sam balkanski prostor u prolosti podlegao takvom dinaminom demo-
grafskom, etnikom, religijskom komponovanju i prekomponovanju da ga nije
mogue precizno rekonstruisati. Modernim kategorijalnim aparatom ne moe
se do kraja ni razumeti priroda predmoderne raznolikosti oblika ivota, meu-
sobnog proimanja, teritorijalne organizacije. Drugo, za prostor kome pripadaju
Srbi i Albanci karakteristina je duboko ukorenjena, hronina istovremena i
viestruka podreenost, marginalnost u odnosu na razliite centre. Zbog toga
su zapleti sloen odraz i strukturalnih odnosa unutranjeg i spoljanjeg sveta, a
ne neke genetske izoblienosti lokalnih aktera.9 Najzad, mnogi autori naglaava-
ju da se mora imati u vidu i injenica da sukobljene naracije nisu samo izraz
razliitih iskustava i pamenja, identitetskih potreba ve su one u funkciji i aktu-
elnih politikih ciljeva (de)legitimacije nove kartografije, iscrtavanja novih gra-
nica nasilnom secesijom.
Imajui u vidu pomenute naznake, ini nam se prihvatljivim stanovite kada
je u pitanju odreivanje pristupa sukobljenim srpsko-albanskim istorijskim nara-
cijama, prema kome je teko govoriti o iezlom svetu kao da je njegova priroda
kristalno jasna i dostupna neporecivoj celovitoj spoznaji. Drugim reima, verovat-
no bi pr vi korak ka deradikalizaciji sukoba bilo priznanje da u pogledu jednog
broja pitanja koja zadiru u daleku prolost (zasad) nema konanih, izvesnih odgo-
vora, kao i da su pojedine kontroverze nereive i da ih treba ostaviti po strani,
posebno zato to one nisu od presudne vanosti za odgovore koje svako drutvo,
a posebno ona poluperiferijska kakva su balkanska drutva, mora da prui na sa-
vremene (globalne) izazove. Istovremeno treba teiti homerovskoj istorijskoj ne-
pristrasnosti, kako je opisuje H. Arent. Ona podrazumeva uvaavanje vrednih
dela svih aktera, bez obzira na to kojoj strani pripadaju, potovanje junaka na svim
stranama i poklanjanje svakom od njih zasluenog dela slave. Meutim, iznad sve-
ga, homerovsko stanovite znai ne suditi o istoriji iskljuivo posredstvom logike
pobeda ili poraz, i razumeti da se isti svet moe razliito sagledavati.10 Bez takvih
8 Carolyn Nordstrom, Shadows of War, University of California Press, Berkeley, 2004, str. 9.
9 John B. Allcock, Explaining Yugoslavia, Columbia University Press, New York, 2000, str.
2325.
10 H. Arendt, Between Past and Future, Penguin Books, New York, 1978, str. 51.
24 RADMILA NAKARADA
nastojanja razdaljina izmeu pristrasnih naracija slui ponitavanju11 istorije Drugog,

a ne veoj spoznaji vlastitih iskustava.12
Smisao ovih naznaka, upozorenja, nije da obesmisli traganje za injenicama, da
zanemari etnografsku, arheoloku, istorijsku arhivsku grau, da relativizira istinu
do teorijskih entropija, ve da iznova podseti da se ne moe zanemariti peat kon-
kretnog istorijskog miljea u kome se istina izgovara, njegovih osobenosti i granica,
dominantnih interesa, strukture moi, i da to nalae onu vrstu kreativne i konstruk-
tivne opreznosti koja otvara prostore za dugotrajne dijaloge umesto za dugotrajne,
nereive sukobe. Pored toga, navedene naznake slue i tome da se podsetimo da se
predrasude i stereotipi, u meri u kojoj se prolost ita posredstvom savremenih
politikih interesa, mogu ako ne prevladati, onda bar ublaiti svojim redefinisanjem.
Recimo, ukoliko bi reavanje sukoba na obostrano zadovoljstvo i pomirenje bili klju-
ni interesi (na temelju win-win paradigme), verovatno bi to bio i put demontiranja
jednog broja predrasuda i negativnih stereotipa ugraenih u istorijskim naracijama.
Drugim reima, redefinisanje politikih interesa, po svemu sudei, dovelo bi i do
promene u istorijskoj naraciji, a time bi se otvorile i nove mogunosti za reavanja
sukoba. Reenim elimo da ukaemo i na to da postoji dijalektiki odnos izmeu
predrasuda/pristrasnosti i pomirenja. Usmeravanje ka pomirenju demontira pred-
rasude, umanjuje pristrasnosti, a demontiranje predrasuda olakava pomirenje.
GLAVNE KONTROVERZE
U ovom delu rada pokuaemo da identifikujemo i tematski grupiemo glavne kon-
troverze u istorijskim naracijama Srba i kosovskih Albanaca. Glavne kontroverze
se u velikoj meri podudaraju sa kljunim predrasudama i vladajuim stereotipima
koji gotovo da onemoguavaju racionalan dijalog. Otrina neslaganja, distanca, pa-
ralelne istine samo su neka od vidljivih obeleja, tj. iskaza o sloenosti samog su-
koba i o ako ne nepremostivim, onda ogranienim mogunostima njegovog rea-
vanja. Svaka od suprotstavljenih naracija produkuje dokaze za svoju verziju istine,
poziva se na svoj izbor istorijskih izvora (mletake izvestioce, vizantijske istoriare,
turske deftere, dnevnike katolikih svetenika, ruske etnografe, austrougarske arhive
itd.) i autora alei se da druga strana zanemaruje prave istorijske izvore. Na selek-
tivnom izboru injenica iz prolosti, suenom itanju vlastitog iskustva stvaraju se
dve paralelne slike dva sveta, gotovo u potpunosti lienih pozitivnih i plodotvornih
11 To je pokuaj da sebi takorei a posteriori pridamo neku prolost iz koje bismo eleli poticati u
suprotnosti prema onoj iz koje potiemo to je uvek opasan pokuaj, jer je tako teko nai granicu
u poricanju prolosti... Fridrih Nie, O koristi i teti istorije za ivot, Beograd, Grafos, str. 27.
12 Parafrazirajui H. Arent, moemo rei da nezasnovano uitavanje moe da uniti istinu, ali ne
moe da je zameni (str. 60). Uitavanje predstavlja proizvoenje svesti u kojoj... svaka poznata
ili ustanovljenja injenica moe da bude osporena ili zanemarena ukoliko naruava postojee
predstave. Hana Arent, Istina i la u politici, Beograd, Filip Vinji, 1994, str. 5160.
spona.13 Suprotstavljene naracije Srba i kosovskih Albanaca kao da danas imaju

samo jednu taku u kojoj se slau, a to je da su ova dva naroda oduvek jedni drugima
najvei neprijatelji.14
Unutar meusobnog vienja kao trajnog neprijatelja situirane su i predstava
svake od strane o sebi kao rtvi.15 Srbi vide sebe kao rtve sistematskog albanskog
nasilja, a Albanci srpskog, ime se njihov uzajamni odnos nuno boji strahom i
nepoverenjem.16 Istovremeno, dravotvorni potencijal paradigme o viktimizaciji
(Lj. Dimi) postao je vidljiv proglaenjem Kosova nezavisnom dravom 2008, uz
podrku SAD i veine lanice EU.
Zarobljenou stereotipima i predrasudama, gubi se iz vida da su odnosi Srba
i Albanaca dobili izrazit peat neprijateljstva tek u XVII veku, dakle, da oni ne po-
stoje u tom kodu oduvek i zauvek, kao i da su se na poziciji rtve/nasilnika sme-
njivali pripadnici jednog i drugog naroda, to se potiskuje iz seanja kada zavlada
mir pobednika u liku jedne ili druge strane. Najzad, u neprijateljskom klinu
potisnuta je puna svest o udelu spoljnih aktera i njihovih ledenih interesa u pod-
sticanju i funkcionalizaciji sukoba Srba i Albanaca.
Imajui u vidu paralelne slike sveta, nae izlaganje e se zadrati na prikazu
glavnih osa kontroverzi bez ulaenja u prosuivanje koja je strana zastupnik Istine,
koja tumaenja poivaju na uverljivijim argumentima, jer je za osnovnu svrhu ovog
istraivanja vanije ukazati na ogromnu razdaljinu u tumaenjima, prostore meu-
sobne iskljuivosti, dubinu animoziteta nego se uputati u reavanje konkretnih
sporova koji po prirodi stvari primarno pripadaju istoriarima, a zatim etnografima,
antropolozima, arheolozima. Izlaganje e se odnositi na dominantna stanovita, s
obzirom na njihovu teinu i uticaj i bez ulaenja u unutranje raskole, ime e u
izvesnoj meri nuno biti i pojednostavljeno.
13 ...stvarane su dve paralelne slike prolosti i stvarnosti, dva paralelna sveta gde su, u jednoj
zapaljivoj meavini tradicije, stereotipa i mitova, uz otro naglaene jezike, verske i socijalne
barijere, nastajale osnove za danas teko premostivi meuetniki sukob... Duan T. Batakovi,
Kosovo i Metohija, igoja tampa, Beograd, 2007, str. 10.
14 Politikom koju je vodila, Srbija je u svesti slobodoljubivog Albanca postala simbol zakletog
neprijatelja. E. Hoda, Titoisti, Istorijski zapisi, Institut za marksistiko-lenjinistike studije CK
KPA, Prevod za internu upotrebu, Izdavaka kua 8 Nentori, Tirana, 1982, str. 4. Prema srpskoj
naraciji, Albanci su glavni izvor svih njihovih nevolja. Videti: Dimitrije Bogdanovi, Knjiga o
Kosovu, SANU, Beograd, 1985, str. 166.
15 Sagledavajui izraelsko-palestinski sukob kao sukob izmeu rtava istog tlaitelja Evrope, Amos
Oz upozorava da nasuprot oekivanju da e se izmeu takvih rtava razviti oseaj uzajamne
solidarnosti, bratstva, u stvarnosti su nastajali neki od najgorih sukoba. Ovo zapaanje je rele-
vantno i za nas u meri u kojoj su Srbi i Albanci u pojedinim sekvencama bili rtve istog tlaitelja.
Videti: Amos Oz, Under this blazing light, Cambridge University Press, 1995. str. 89, i Amos
Oz, A Tragic Struggle, Two Views on Mideast Peace, New York Review of Books, 2010, www.
nybooks.com.
16 O ulozi straha i uzajamnog nepoverenja po etnikim linijama podele, kao i o posledicama stva-
ranja zajednice straha videti u: Trine Eide, Violence, denial and fear in post-genocide Rwanda,
u: Astri Suhrek, Mats Berdal, The Peace in Between, Routledge, London, str. 283.
26 RADMILA NAKARADA
Re Kosovo
Udaljenost istorijskih naracija uspostavlja se, kako istie D. Batakovi, ve sa razli-
itim znaenjem koje Srbi i Albanci pripisuju samoj rei Kosovo. Srbi esto po-
vlae paralelu izmeu Kosova i Jerusalima, to jest smatraju Kosovo svetom zemljom,
etnikim jezgrom i centrom srpske srednjovekovne, nemanjike drave i crkve,
iji je blistavi kulturni i ekonomski uspon... zaustavljen pohodom osmanskih
osvajaa.17 Za Srbe Kosovo je, po reima Dimitrija Bogdanovia, ne samo uporite
srpske dravnosti ve i istinita dedovina oteta nasiljem,18 dok V. Stojanevi istie
da je Kosovo bilo deo stare otadbine, prostora koji je obuhvatao i Staru Raku,
sliv Binake Morave i severno Povardarje sa Skopljem.19 Prema tome, nastojanje
Albanaca da prisvoje Kosovo poiva na pokuaju da se njegov (turski) vilajetski
okvir prevede u iskonsku teritoriju nacionalne drave, koja nikada kao takva na
tim prostorima nije poivala.20
Za kosovske Albance, re Kosovo je simbol drevne albanske zemlje koja di-
rektno povezuje antiku ilirsku i savremenu albansku zajednicu u Pokrajini...21
Kosovo se smatra kolevkom predrimske Dardanije u kojoj su bila nastanjena ilir-
ska a moda i traka plemena jo od VIII stolea pre Hrista,22 to im danas kao
potomcima starosedelaca daje ekskluzivno pravo na tu teritoriju. Prema dominant-
nom albanskom tumaenju, drevna albanska zemlja je bila etniki kompaktna
pre nego to su na nju nasrnuli slovenski doljaci i uljezi. Pred najezdom Slovena,
osvajaa, Albanci su se povukli u planine.23 Kosovo, dakle, predstavlja integralni
deo prirodnog albanskog prostora (Kosovo je bilo i ostae albansko, I. Kemal),
koji je tragino raskomadan voljom meunarodnih faktora.
Razliito poimanje Kosova pokazuje da oito nije re samo o spornoj teri-
toriji (fizikom prostoru) ve i o entitetu s ogromnim simbolikim znaenjem,24
koji je sastavni deo nacionalnog i kulturnog identiteta i Srba i Albanaca. Dodue,
imajui u vidu dugotrajnost sukoba, pojedini autori su re Kosovo izjednaili sa
nereivim problemom.
17 D. Batakovi, o. c., str. 10.

18 D. Bogdanovi, o. c., str. 3536.
19 Vladimir Stojanevi, ore Borozan, Ljubodrag Dimi, Zemlja ivih, NIC Vojska, MNEMOSYNE,
Beograd, 200, str. 37.
20 . Borozan, Velika Albanija, Vojnoistorijski institut vojske Jugoslavije, Beograd, 1995, str. 29;
Lj. Dimi, . Borozan, Jugoslovenska drava i Albanci, Slubeni list, Beograd, 1998, tom I, str. 7.
21 D. Batakovi, o. c., str. 13
22 Hannes Hofbauer, Eksperiment Kosovo povratak kolonijalizma, Albatros plus, Beograd, 2009,
str. 13.
23 Petrit Imami, Srbi i Albanci kroz vekove, Samizdat, Free92, Beograd, 2000, str. 9.
24 Denisa Kostovicova, Kosovo: The Politics of Identity and Space, Routledge, London/New York,
2005, str. 3.
Pitanje etnogeneze
Poimanje Kosova prirodno nalee na razliita objanjenja porekla srpskog i al-
banskog naroda, kao i na odreivanje razdoblja u kojem se svaki od njih pojavio
na geografskom prostoru na koji pretenduju. Pojednostavljeno, re je o pitanju ko
je pre stigao, a odgovor se pretvara u argument u prilog tome ko danas ima (isto-
rijsko) pravo na spornu teritoriju. Pitanje etnogeneze saeto formulie austrijski
istoriar Hofbauer.25 S obzirom na to da su, po mnogima, austrijski istoriari i po-
litiari aktivno sudelovali u rekonstrukciji istorijskog porekla Albanaca, ini se
primerenim da upravo njega podue citiramo.
Na albanskoj strani Kosovo se smatra kolevkom predrimske Dardanije, u kojoj
su bila nastanjena ilirska, a moda i traka plemena jo od VIII stolea pre Hrista,
u svakom sluaju, indoevropska plemena. Iz toga se izvlai zakljuak i na osnovu
toga se iznose etniki argumenti o ekskluzivnom albanskom pravu na dananje
Kosovo ili, u najmanju ruku, istie albanska prednost nad svim drugim pretenden-
tima na kosovsku oblast. Pr vi put ovu tezu o ilirskom poreklu Albanaca izneo je
nemaki istoriar Johan Tunman (Thunmann) u knjizi O istoriji i jeziku Albanaca
i Vlaha koja je objavljena 1774. godine. [...] Drukije poreklo imena Albani tuma-
i istoriar Mihael Vajtman (Weithmann). Albani je, po njegovom miljenju, re
koja se pojavljuje tek u XI stoleu kao oznaka za stranca dok su sami Albanci sebe
nazivali iptarima. Srpska strana pak iznosi istorijski manje sporne podatke o na-
seljavanju Slovena u Evropi u VI stoleu u nekoliko talasa, pozivajui se pritom
manje na kolektivno seanje, a vie na postojanje drave Nemanjia i na Svetog Savu
kao oeve svega srpskog, pre svega, srpskog nacionalnog identiteta.26
Hofbauer je vie-manje naznaio okvir unutar kojeg se kreu razliita tuma-
enja o etnogenezi. Prva osa sporenja tie se odreivanja od kada datira prisustvo
Albanaca na prostorima koje Srbi prisvajaju i kog su oni porekla.
Albanci sebe vide kao starosedeoce Balkana, najee kao potomke Ilira.27
Prema albanskom stanovitu, postoje arheoloki i lingvistiki dokazi (ilirski sup-
strati u albanskom jeziku)28 o njihovom ilirskom poreklu. Ako i postoji neka ne-
doumica o ilirskom poreklu Albanaca, gotovo da ne postoji nikakva sumnja da su
oni u svakom sluaju starosedeoci. Drugim reima, Albanci su svakako iveli na
ovim prostorima pre VI i VII veka, dakle, pre dolaska Slovena, tj. Srba. Srbi su doli,
25 Hofbauer inae istie da pitanje ko je kada naseljavao Kosovo postaje sporno tek u XIX veku.
Ukoliko i postoje dokumenta o karakteru naseobina u odreenim istorijskim razdobljima, ona
su pravljena prema religijskom a ne etnikom kriterijumu, a ta dva kriterijuma se nisu doslovno
poklapala. Postojali su Srbi muslimani i Albanci hriani. H. Hofbauer, o. c., str. 13.
26 Ibidem, str. 13.
27 P. Imami smatra da veina naunika (domaih i stranih) stoji na stanovitu da su Albanci po-
tomci starih Ilira, tj. da su starosedeoci. Petrit Imami, o. c., str. 7.
28 Ibidem, str. 8.
28 RADMILA NAKARADA
kako navodi D. Bogdanovi, rekapitulirajui ovakvo stanovite, kao uljezi u kom-

paktnoj etnikoj masi starosedelaca, Vlaha i Albanaca i osvojili ve naseljenu teri-
toriju.29 Albanci su nakon dolaska, nadiranja Slovena u VI i VII veku bili primora-
ni da se povuku u planine,30 dakle, da temeljno promene dotadanji nain ivota.
To je razlog zato se oni ne pominju u srednjem veku. Istorijska tiina je posledica
najezde Slovena, razorne bujice koja se sruila na Ilire i Traane.
Kao to vidimo, u ovim tumaenjima bar nije sporno da su Sloveni doli na
balkanske prostore u VI i VII veku. Meutim, postoje i drugaiji pristupi. Tempo-
ralni ekstremizam dostie svoj vrhunac u tvrdnji da su Srbi pozni osvajai, koji
nisu dospeli na kosovski prostor pre kraja XIV veka, gde su zatekli homogeno alban-
sko-hriansko stanovnitvo.31
U srpskoj naraciji postoji vie stanovita u pogledu porekla Albanaca. Od
toga da Albanci jesu starosedeoci, ali ne na prostoru dananjeg Kosova i Metohi-
je, i da ne vode poreklo od Ilira nego od Traana, do dominantnog stanovita da
Albanci nisu ni starosedeoci ni ilirskog porekla. Tvrdnje o ilirskom poreklu pred-
stavljaju mitomaniju Albanaca,32 jer ni posredstvom toponima, koji su zapravo
nastali u kasnom srednjem veku, niti preko strukture jezika ne moe se utvrditi
spona s ilirskom civilizacijom.33 Re je, prema pojedinim tumaenjima, o narodu
ija je postojbina Kavkaz i Prikaspije (Azerbejdan i Dagestan),34 koji je tek na
poetku II veka, pod pritiskom Arapa, doveden u Evropu, raseljen, izmeu osta-
log, na Siciliju i u Junu Italiju, odakle se preselio u XI veku, kada se pr vi put i
pominje. U XI veku Albanci naseljavaju otete srpske zemlje, ali ni tada Kosovo i
Metohiju. Pre XI veka, dakle, prema ovom stanovitu, nema istorijskih zapisa o
prisustvu Albanaca na Balkanu, postoje upadljive a razlono neobjanjive istorij-
ske praznine, kako navodi D. Batakovi.35 Saglasno tome, u srpskoj naraciji se
istie da se dananje teritorijalne pretenzije nikada nisu poklapale s etnikim pro-
storom Albanaca u prolosti.36

30 P. Imami, o. c., str. 1112.
31 Videti: Alain Ducellier, Les Albanais et le Kosovo, Le Monde, 2 juin 1982. Navedeno prema:
D. Bogdanovi, o. c., str. 35.
32 Izvetaj sa skupa SANU, Metodoloki problem istraivanja porekla Albanaca, www.glas-jav-
nosti.rs/clanak/feljton/glas-javnosti-15-11-2008/podmetanje-izmisljenje-istorije, pristupljeno 28. fe-
bruara 2013.
33 M. Markovi, Svojatanje tuih teritorija, www.glas -javnosti.rs./clanak/feljton/glas-javno-
sti-16-11-2008/svojatanje-tudjih teritorija, pristupljeno 28. februara 2013.
34 Oni su nekada smatrani Slovenima koji su doli sa Kavkaza, gde je u srednjem veku postojala
pokrajina koja se zvala Albanija. Helena Zdravkovi, Politika rtve na Kosovu, Srpski genea-
loki centar, Beograd, 2005, str. 29.
36 Hofbauer, na primer, navodi: Vilajet Kosovo dobio je svoje ime tek u XIX stoleu. On se protezao
severozapadno preko Novog Pazara u dananjoj sredinjoj Srbiji, kasnije je obuhvatao i oblasti oko
Kada je konkretno re o prostoru Kosova, Albanci dolaze u taj kraj iz Severne

Albanije krajem XVII veka,37 unitavajui srpski narod na njegovom matinom
istorijskom podruju progonima, poturivanjem, to je u vie navrata dovelo do
masovnog iseljavanja Srba. Dokaz o dugovekovnom prisustvu Srba jesu srpski
manastiri na Kosovu, to albanska istorijska naracija osporava navodei da su svi
manastiri, osim manastira Deani, podignuti na vizantijskim crkvama.38
Povodom ilirskog porekla koje slovi kao konstitutivan element albanskog iden-
titeta, dok ono za Srbe predstavlja naknadno uspostavljen identitet skrojen tek u
XVIII veku u kabinetima austrijskih politiara (dakle, on je relativno novijeg da-
tuma i unet spolja), treba istai dve stvari: prvo, da iako su ideju o ilirskom poreklu
Albanaca prihvatali i pojedini srpski istoriari, etnolozi,39 oni joj nisu pridavali
nikakvu teinu sa stanovita savremenog odreenja prava na kosovsku teritoriju i
samostalnu dravu. Drugo, ilirsko poreklo je ponovo dobilo pojaano politiko
znaenje u najnovijem razdoblju kada se albansko pitanje otvorilo u okviru raspada
Jugoslavije. Prema srpskim tumaenjima, to je u funkciji opravdanja i prisvajanja
tuih teritorija, a prema albanskim dodatni, snaan argument u prilog osloba-
anju svojih iskonskih, dugo okupiranih/kolonizovanih teritorija.
Na kraju, da pomenemo prisustvo naglaeno negativnog diskursa kada se
opisuju dolazak i susretanja dva naroda. U albanskom vienju Srbi se opisuju kao
osvajai, doljaci, okupatori, kolonizatori, uljezi koji su sprovodili var varizaciju
nad starosedeocima.40 Kada se eventualno opisuje kretanje vlastitog naroda, tj.
Albanaca u regionu, oni su se samo doseljavali, nisu osvajali, nisu vrili najezde.
S druge strane, u srpskom ogledalu se ocrtava krvav trag nasilja, pljakaki in-
stinkti Albanaca; oni su zapravo kolonizatori, a kasnije i uvari/beneficijeri turskog
feudalnog poretka. Zajedniko i jednoj i drugoj strani jeste vienje sopstvenog
naroda kao slobodoljubivog, ije je pravo na spornu teritoriju istorijski neupitno.
U toj neupitnosti ponitava se smisao Saidovog poziva na zajedniko razumevanje
isprepletenosti protivrenih i preklapajuih iskustava iznad rivalskih naracija o
poreklu, o tome ko je prvi stigao.41
Skoplja i Tetova u Makedoniji, kao i istone planinske delove Albanije. Oblasti oko Kosovske Mi-
trovice severno od reke Ibar posle 1878. nisu bile u sastavu vilajeta Kosova. H. Hofbauer, o. c., str. 21.
38 P. Imami, o. c., str. 36.
39 Prema D. Bogdanoviu, Albanci ne vode poreklo od Ilira ve od starobalkanskih Traana (str. 10),
to je samo razlika u nijansi, jer se time ne osporava da su oni pre dolaska Slovena iveli na ovim
prostorima. Etnolozi, pri tome, ukazuju da je Balkan prostor ekstremne etnike nestabilnosti ko-
ja zahteva jednu dinamiku predstavu u kojoj se ogleda kretanje mnotva, u konanoj instanci,
anonimnih grupa i da je zbog toga teko s punom izvesnou utvrditi ilirsko poreklo Albanaca.
40 Enver Hoda govori o besprimernom genocidu koji su Srbi vrili nad Albancima, zbog ega
su ih oni smatrali gorim od Osmanlija, sinonimom zla, prethodnicom faizma. E. Hoda, Ti-
toisti, Istorijski zapisi, Institut za marksistiko-lenjinistike studije CK KPA, Izdavaka kua
8 Nentori, Tirana, 1982, str. 3.
41 Edward Said, Culture and Imperialism, Vintage, London, 1994, str. 20. i 37.
30 RADMILA NAKARADA
Odnos prema spoljnim silama

I srpski i albanski narod sebi su samopripisali veliku istorijsku misiju, koja se delom
oslanjala na interiorizaciju interesa velikih, rivalskih sila (to je njihov meusobni
sukob jo produbilo), a delom na romantiarsku interpretaciju vlastite istorije. Oba
naroda sebe vide kao zatitnika Evrope, to je kljuno za kolektivni identitet i
situiranje vlastitog naroda u iroj evropskoj slici, ali i sastavni deo nastojanja da se
evropski kolektivni identitet u potpunosti ospori drugoj strani. Zajedno predstavlja-
ju jasan iskaz periferije, peat marginalnosti.
Albanci sebe predstavljaju kao predzie prema Rusima, tj. Slovenima uopte
(i Grcima) na Balkanu, a Srbi sebe smatraju za odbranu od Istoka, Turaka, tj.
muslimana.42 Albanska misija je definisana u skladu s onim procenama zapadnih
evropskih drava prema kojima je prodor Rusije na Balkan bio najopasniji po
Evropu, a posebno po Austrougarsku. Povezano sa tim projektuje se i predstava o
sebi kao narodu slobodarskog duha, koji gaji mrnju prema neprijateljima, tj. ne-
pomirljivost prema osvajaima bilo koje vrste. Takve osobine razvijali su svi pri-
padnici albanskog naroda, pa i oni koji su iveli na Kosovu.
Nasuprot tome, srpska misija je poivala na rasprostranjenoj percepciji opasno-
sti od osmanlijskog ekspanzionizma, militantnosti i naglaeno drugaijeg civilizacij-
skog koda, a sebi su pripisivali osobine hrabrosti/odvanosti, moralne uzvienosti
koja se ogleda u suprotstavljanju jaem, spremnosti na rtvu koju su podnosili
takoe na oltar (imaginarnoj) Evropi.
Srbi generalno smatraju da su Albanci tokom istorije po pravilu bili saveznici
njihovih neprijatelja, da su, dakle, bili tzv. kvislinzi. Kada je re o odnosu prema
Turcima, sili koja je dalekoseno izmestila istorijski tok Srba, u srpskoj naraciji
Albanci su uvari turskog feudalizma (albanski vazali su preko Turaka proirili
svoju vlast i imovinu), iji opstanak je njihovom zaslugom prolongiran na Balka-
nu.43 Za takvu ulogu bili su podobni zbog islamske vere koja im je bila zajednika.
Kao kolonizatori za vreme Turaka bili su surovi, nanosili su Srbima velike patnje,
proterujui ih sa iskonskih ognjita. Sluenje okupatoru je matrica koja se provlai
i kroz tumaenje odnosa Albanaca sa drugim velikim silama. Albanci se, na primer,
i u XX veku prikazuju kao saradnici i faistike Italije (. Borozan) i nacistike
Nemake, kao i kasniji verni sledbenici Staljina itd. svih neprijatelja Srba.
Albanci imaju vie verzija tumaenja svog odnosa prema Turcima, tj. ambiva-
lentna vienja kada su u pitanju albanske istorijske naracije o tom razdoblju.
S jedne strane, u skladu sa tezom da su predstavljali antemuralis, oni tvrde
da su se samostalno, ali i zajedno sa Srbima, borili protiv Osmanlija (npr. 1389,
1433, 1879). Meutim, postoji i itanje istorije koje govori da je savez sa Turcima
iznuen odnosom Srba prema Albancima. Drugim reima, potvruje se da se
42 Lj. Dimi, . Borozan, o. c., tom I, str. 14.

43 . Borozan, o. c., str. 7.
Albanci jesu priklanjali Turcima, ali su za to imali dobre razloge. Turci su zausta-
vili nasilnu slovenizaciju, asimilaciju Albanaca, a srpska okupacija bila je gora od
osmanlijske. Srbi su vrili teror nad albanskom populacijom i prognali ih sa nji-
hovih iskonskih teritorija.
Saveznitvo sa neprijateljima Srbije predstavlja kd kojim se sagledavaju i od-
nosi Albanaca sa Austrougarskom, Italijom i Nemakom u kasnijem razdoblju isto-
rije.44 Za Albance svi okupatori bili su zapravo oslobodioci od glavnog okupatora
Srba. Svi su za Albance bili prihvatljiviji od srpske vlasti u bilo kojem istorijskom
razdoblju. U pogledu odnosa prema Austrougarskoj, a potom faistikoj Italiji i
nacistikoj Nemakoj, na tragu insistiranja da su Srbi najgori neprijatelji, saradnja
se objanjava injenicom da su ove drave obeavale, podravale, davale nezavi-
snost Albancima, tj. zalagale se za stvaranje njihove drave. U ime sticanja suvere-
niteta, prenebregavao se njihov politiki predznak. Nakon kapitulacije Italije, na-
cistika Nemaka je, na primer, postala poeljan saveznik i, kako Borozan navodi,
uz hvalospjev i dobrodolicu njemakim okupacionim jedinicama, uputili su
molbu Hitleru za priznanje pune albanske nezavisnosti.45 Susedi su tretirani kao
neprijatelji njihovog dravotvornog projekta, a podrka velikih spoljnih sila je pri-
hvaena kao nuan uslov ostvarenja nezavisne drave.
Demografija
Kao i u mnogim drugim sukobima, demografska igra brojki je pratilac srpsko-
-albanskog sukoba, sastavni deo meusobnih sporenja. Demografski podaci su ta-
koe u funkciji dokazivanja istorijskog/etnikog prava na spornu teritoriju, tj. kon-
tinuiteta veinskog statusa. Stoga je osnovno pitanje ko je kada i do kada bio veina.
Meutim, podaci se koriste i kao dokaz viktimizacije, izloenosti nasilju koja
je dovela u odreenom trenutku do promene etnike strukture, bilo na itavom
kosovskom prostoru bilo na jednom njegovom delu. Za Albance demografski po-
daci poivaju na premisi da su okupirani starosedeoci, tj. da je izvorna demografska
struktura izmenjena nasiljem, potiskivanjem, terorom, ali da su oni, uprkos svemu,
ostali dominantna etnika grupacija kroz itavu istoriju na teritoriji za koju sma-
traju da pripada Kosovu, tj. Albaniji.
Srpska strana dokazuje da je inila veinsku populaciju do srednjeg veka i
tokom njega,46 kao i da su promene ireg zamaha posledica progona i nasilja koji
44 Vie o tome videti u: S. Rizaj, The Albanian League of Prizren in the English Documents (1878
1881), navedeno prema . Borozan, o. c., str. 28.
46 Neosporna je istorijska injenica da se na irokom podruju Kosova i Metohije od ranog sred-
njeg veka do propasti srpske drave uva kontinuitet srpskog naroda, te da su sve zemlje seve-
rozapadno, severno i severoistono od linije Skadarsko jezero Komovi Prokletije ara
32 RADMILA NAKARADA
su zapoeli nakon dolaska Osmanlija. Meutim, njihov dolazak nije bitno pro-
menio demografsku strukturu na Kosovu sve do XVII veka, kada je krenula mi-
litantna islamizacija i albanska kolonizacija,47 tj. nakon silaska Albanaca sa planina,
kao i njihovog doseljavanja u veem broju iz severne Albanije posle austrijsko-
-turskog rata (16831689). Tom prilikom doseljenici su zauzimali zemlju domaih
Srba.48 Naseljavanje se intenzivira u XVIII i dovrava promenom etnografske struk-
ture u XIX veku.49 Prema austrijskim statistikim podacima iz 1899, koje navodi
Hofbauer, do 1871. srpsko stanovnitvo je inilo veinu (63,6%), dok je udeo alban-
skog stanovnitva iznosio 32,2%. U narednim decenijama razlika ne samo da se
smanjila nego je dolo i do preokreta. Albanski udeo u ukupnom broju stanovnitva
popeo se na 47,9%, dok se udeo srpskog stanovnitva smanjio na 43,7%.50 Dina-
mika u XX veku je ovaj trend ojaala.51 Prema Batakoviu, procenat Albanaca na
Kosovu i Metohiji se od 1945. do 1981. poveao za 164% (od 463.742 po popisu
iz 1948. na 1.226.736 po popisu iz 1981). Udeo Srba se u istom periodu smanjio
sa 27,5% na 11%.
Pored razliitog vienja brojanog udela u ukupnom stanovnitvu dveju stra-
na, kao i razloga njegove promene, nesaglasje postoji i kada je re o seobama i
migracionim tokovima. Nesuglasice se proteu od kasnog XVII do kraja XX veka.
Na primer, seoba Srba za vreme arnojevia 1690. smatra se jednim od prelomnih
dogaaja/trauma u srpskoj istoriji, kada je na desetine hiljada Srba (po nekim pro-
cenama 30.000) bilo primorano da napusti svoju zemlju pod pritiskom Osmanlija
i islamizovanih Albanaca (Arnauta). Meutim, u albanskoj naraciji52 ova, u srp-
skom pamenju traumatina seoba nije nita drugo do mit, jer je, prvo, re o ma-
lom broju stanovnika koji je napustio Kosovo, a drugo, ve tada su Albanci inili
veinu, te osnovna demografska struktura nije seobom Srba promenjena. U srp-
skom iskustvu istaknuto mesto imaju srpsko-turski ratovi (18761878), kada je
bile naseljene homogenim srpskim stanovnitvom... Prisustvo drugih narodnosti na ovom pod-
ruju u srednjem veku nije sporno... ali sve ove kolonije zanatlija, trgovaca i rudara uglavnom
Sasa, Grka i Albanaca, da ne govorimo o Dubrovanima koji se ne mogu posmatrati kao druga
narodnost, i pomenuti katuni Albanaca u okolini Prizrena, ne dovode u pitanje srpski karakter
cele oblasti jer se ukupan procenat demografske zastupljenosti nesrpskog elementa kree oko
2%, pa i to preteno u zapadnim delovima kosovsko-metohijske oblasti, u planinskoj zoni i neto
malo u gradovima. D. Bogdanovi, o. c., str. 39.
47 Ibidem, str. 91.
49 Ibidem, str. 99.
50 H. Hofbauer, o. c., str. 14.
51 Prouavanjima SANU je utvreno da je tokom XVIII i XIX veka iseljeno iz Stare Srbije i naseljeno
u Kraljevini Srbiji, odnosno na teritoriji Srbije oko pola miliona dua. D. Bogdanovi, o. c., str. 165.
52 Prema Skenderu Rizaju, seobe nije ni bilo Arsenije III se povlaio sa nekoliko kaluera kriom
i maskiran. S Rizaj, Kosovo nekada i danas Kosova dikur e sot, str. 183184, navedeno prema
D. Bogdanovi, o. c., str. 79.
oko 30.000 Srba napustilo Kosovo i prelo u osloboenu Srbiju, dok je oko 30.000
Albanaca iz June Srbije proterano na Kosovo (prema reima H. Zdravkovi re je
o najmasovnijoj migraciji na Balkanu). S druge strane, Albanci pamte doseljavanje
100.000 Srba na Kosovo dvadesetih godina prolog veka, nakon oduzimanja zemlje
velikoposednicima, to za njih predstavlja nastojanje da se nasilno promeni demo-
grafska struktura u obrnutom pravcu.53
Kada je re o XX veku, odlasci Srba ezdesetih godina su, prema tumaenju
Albanaca, posledica ekonomskih razloga i pohlepe (Srbi su prodavali Albancima
svoje posede za ogromne pare), a nikako pritisaka, maltretiranja, sistematskog
progona od strane Albanaca koji su imali za cilj da radikalno smanje prisustvo
Srba na Kosovu i ojaaju etniki argument u prilog stvaranju nezavisne drave,
kako srpska strana tumai.
U srpskoj naraciji demografski podaci kojima se koriste Albanci ignoriu pro-
gone i nasiljem izazvane seobe Srba, dok u albanskoj verziji srpska tumaenja za-
nemaruju progone koji su uticali na migracije Albanaca.
Tamo gde se sudaraju demografske naracije gubi se iz vida celovita slika po-
meranja, doseljavanja i izmeanosti stanovnitva na balkanskom prostoru, dakle,
i na prostoru Kosova i Metohije, naroito nakon turske invazije. Prisutno je uza-
jamno potiskivanje seanja na nasilje kojim su, u razliitim vremenskim jedinica-
ma i razliitog stepena, bili izloeni i srpski i albanski (naroito, katoliki Albanci)
stanovnici od strane Osmanlija, a to je bitno uticalo na demografska kretanja i
oblikovanje etnikih prostora. Pored toga, zatamnjuju se i zajednika seanja na
epizode meusobnog proterivanja i oduzimanja poseda. Najzad, u zbrajanju i odu-
zimanju koliko koga je bilo i od kada mora se uzeti u obzir razdoblje fluidnog
odnosa izmeu religijske i etnike pripadnosti (etnika izdiferenciranost je usle-
dila nakon religijske),54 to je izostajalo kada su se na osnovu vere, na primer, ka-
toliki Albanci ubrajali u hriansku populaciju, a Srbi muslimani knjiili u Alban-
ce. Demografsku sliku dodatno komplikuju poarbanaeni Srbi i slovenizovani
Albanci. Iznova, nesaglasnosti naracija u domenu demografije odraz su izuzetno
sloene dinamike na Balkanu uopte i konkretno na spornim teritorijama, ali i
izostanka volje da se o toj sloenosti zajedno misli u prilog miru i pomirenju.
ISTORIJSKI DOGAAJI
Paralelne istorije sadre razliito knjigovodstvo vanih dogaaja, ali i razliita vi-
enja istih sudbonosnih zbivanja. Ukratko emo navesti nekoliko primera razliitog
vienja istih istorijskih sekvenci.
53 H. Hofbauer, o. c., str. 54.

34 RADMILA NAKARADA
Kosovski boj
Kosovski boj za Srbe predstavlja prelomni istorijski dogaaj, u kome su srpski ju-
naci poloili ivot u ime pravde i slobode. Bitku su izgubili,55 ali ne i ast, poginuli
su kao junaci, kao pripadnici snanog naroda koji se odvano suprotstavio mo-
nijem, brojnijem neprijatelju. U pogledu sastava vojske koja se suprotstavljala Turcima
postoji vie stanovita. Jedno, prema kojem su se vojsci kneza Lazara pridruili i
vojnici Vlatka Vukovia iz Bosne, dok su se na strani turskih trupa borili Albanci iz
Epira i Tesalije.56 Druga stanovita spominju i uee pripadnika i podanika alban-
ske porodice Bala (Balia).
U albanskom ogledalu, Kosovski boj je srpski mit koji je nastao mnogo kasnije
od samog dogaaja i koji ga viestruko falsifikuje, izmeu ostalog i time to otpor
pripisuje iskljuivo srpskim velikaima, uitavajui im uzviene nacionalne motive
(iako su oni eleli samo da sauvaju svoje privilegije), a zanemaruje ili potpuno po-
nitava zasluge Albanaca uprkos istorijskim izvorima. Tako P. Imami navodi: Po
jednom turskom letopisu, protiv Osmanlija se 1389. borilo sedam jezika. Pored
srpskih prineva, s knezom Lazarom na elu, na Kosovo polje je sa svojim vojskama
dolo vie balkanskih velmoa, meu njima vlaki vojvoda Mireta, bosanski princ
Saruda uma, hrvatski ban Ivan Horvata, a od albanskih bili su Teodor Korona
Muzaka, gospodar Berata, koji je tu i poginuo, Dimitr Jonima, braa Junt i nekoliko
manjih feudalaca.57 Oni koji zastupaju radikalnija stanovita pripisuju Albancima
kljunu ulogu u pruanju otpora Turcima, izlaui verziju prema kojoj je zapravo
albanski vitez Milo Kobili u toku Kosovske bitke ubio turskog sultana Murata.
Prizrenska liga
U albanskoj naraciji Albanska liga, tj. Prizrenska liga (18781881),58 nastala nakon
oslobaanja june Srbije od strane srpske vojske i tokom priprema za Berlinski
kongres, ima posebno mesto kao forum na kome su se formulisali nacionalni ci-
ljevi preporoda (rilindje), koji su do dana dananjeg aktuelni. Prema Albancima,
Prizrenska liga predstavlja slavnu tekovinu koja je imala za cilj slobodu, nezavisnost
i odbranu teritorijalnog integriteta Albanije, kao i naroda kome je pretilo istre-
bljenje od osvetnikih Srba i Crnogoraca na osloboenim turskim teritorijama.59
55 Kosovski poraz znaio je za narod srpski svretak jednog burnog dana i poetak jedne mrane
i alosne noi. Episkop Nikolaj Velimirovi, navedeno prema: V. Stojanevi, . Borozan, Lj. Di-
mi, o. c., str. 20.
57 P. Imami, o. c., str. 41.
58 Pun naziv je Liga za odbranu prava arbanakog naroda. Videti: . Borozan, o. c., str. 23.
59 E. Hoda, o. c., str. 49.
Pred opasnou da budu rasparani, razbacani po balkanskim dravama koje

su bile u nastajanju nakon prekomponovanja granica turskog carstva, oni su
uvideli da moraju da nadvladaju religijsku podeljenost i da se ujedine na etni-
kom principu.
U albanskoj rekonstrukciji istorije Prizrenske lige ona je imala promenljive i
viestruke, ali legitimne ciljeve. Najpre je formulisan cilj odbrane teritorija koje su
naseljavali Albanci od ekspanzije Slovena, uz podrku Porte. Zatim se taj cilj pre-
tvorio u borbu za autonomiju u okviru osmanskog poretka, koja je trebalo da im
obezbedi veu samostalnost, ali i zatitu od nasrtaja hrianskih suseda. Na kraju,
cilj je postao suprotstavljanje Turcima i borba za nezavisnost, tj. ujedinjenje svih
Albanaca bez obzira na veroispovest60 i svih teritorija na kojima ive Albanci (ne-
zavisno od toga da li ine manjinu ili veinu).61 Drugim reima, krajnji cilj Lige
bilo je ostvarenje projekta velike Albanije. Svi ciljevi su bili u funkciji opstanka, a
potom i uspostavljanja vlastitog dravnog entiteta.
Iako joj se ne odrie vanost u konstituisanju albanske nacionalne ideje,62 za
Srbe Liga predstavlja primarno instrument spoljne politike Turske i Austrougar-
ske njenog otpora da se nakon raspada Osmanske imperije oformi jedna velika
slovenska drava,63 ali i militantnog teritorijalnog ekspanzionizma samih Alba-
naca.64 Srpska rekonstrukcija ciljeva Lige, iako slina albanskoj, ipak stavlja dru-
gaije akcente, tj. uitava drugaija znaenja. Na samom poetku njeni inspiratori
su bili branioci teritorijalnog integriteta Osmanske imperije, zalaui se za povra-
tak izgubljenih turskih teritorija, ali i za privilegovanu autonomiju albanske zemlje
u okviru turskog carstva. Autonomija se zahtevala za njihovu zemlju, tj. za sve
teritorije na kojima su Albanci iveli. Prelaz od zahteva za autonomijom do zahte-
va za nezavisnou dogaa se sa porazom turske drave na Berlinskom kongresu.
Liga otkazuje poslunost Turskoj i kree u militantno ostvarenje projekta samo-
stalne velike Albanije, koji je trebalo da obuhvati junu Albaniju i Epir, severnu i
srednju Albaniju, delove Makedonije, Kosovo s delovima June Srbije.65 Meutim,
prema rekonstrukciji sa srpskim predznakom, ostvarenje projekta velike Albanije
60 H. Zdravkovi, o. c., str. 42.

62 Ibidem, str. 142.
64 Nastala s ciljem da onemogui ratne dobiti Srbije, Crne Gore, Bugarske i Grke, Prizrenska
liga je, sve vreme trajanja, imala ulogu izrazite antislovenske i antihelenske organizacije.
Okupivi heterogeno albansko stanovnitvo za verski rat protiv pomenutih drava, Komitet
Lige u Prizrenu je upornim propagiranjem ugroenosti teritorija koje je smatrao albanskim
nastojao homogenizovati taj politiki veoma raznolik savez, usmeravajui ga u versko-od-
brambenom pravcu i zaustavljanju dalje propasti evropske Turske. Lj. Dimi, . Borozan,
o. c., str. 13.
65 D. Bogdanovi, o. c., str. 144; Lj. Dimi, . Borozan, o. c., tom I, str. 12.
36 RADMILA NAKARADA
poivalo je na ideji o etniki homogenoj dravi,66 to je podrazumevalo zastrai-

vanja i masakre nad srpskim (i crnogorskim) civilima, kao i otimanje srpskih
teritorija, iznad svega, Kosova.67
Balkanski ratovi
Srpske i albanske naracije tumae razliito ne samo prirodu balkanskih ratova, na-
roito Pr vog 1912, na kome emo se zadrati,68 ve i karakter perioda koji im je
prethodio. U srpskoj verziji re je o periodu albanskog agresivnog nacionalizma,
ovinizma, nerealnih iredentistikih aspiracija, pojaane mrnje prema Slove-
nima i Grcima,69 pogroma na Kosovu, zbog ega se Albanci iznova percipiraju kao
saveznici srpskih neprijatelja Turaka,70 bar do sredine 1913. godine. Za Albance,
prema P. Imamiju, period koji je prethodio balkanskim ratovima bio je period se-
rije odvanih pobuna Albanaca protiv turske vlasti, njihovog oslobaanja Kosova,
obavljanja glavnog posla, pre nego to su srpske snage na te prostore uopte pristi-
gle. Prema albanskom vienju, u srpskoj istoriografiji se preutkuje injenica da...
kada je srpska vojska ula u Pritinu (9. X) i u Skoplje (13. X), Turci su se ve uve-
liko povukli poraeni od Albanaca.71 Time su Albanci zasluili sopstvenu dravu,
to su na Londonskoj konferenciji i dobili, ali ne i dravne granice u skladu sa pro-
jektom velike Albanije. Drugim reima, Kosovo i Metohija nisu pripali novostvo-
renoj dravi. To je otvorilo dugotrajnu, jo uvek nedovrenu borbu za korekciju.
66 Aktivnost Albanske lige polazila je od naela da na prostoru koji je smatran nesporno arba-
nakim, nema mesta za druge etnike i verske grupe. tavie, smatralo se da je i samo prisustvo
drugih etnikih grupa prepreka albanskim ciljevima, jer daje legitimitet susednim dravama
da na sporne prostore istaknu svoje teritorijalne pretenzije. D. Batakovi, o. c., str. 62.
67 ...veina Arbanasa... Ligu su shvatali u pr vom redu kao sredstvo da se sa hrianima, svojim
susedima, razraunaju, da se pljakom i ostalim nainima obogate i da ih sasvim rasteraju sa
ognjita njihova, a u drugom redu da sultanu ne daju vie ni vojnika ni poreza i da dobiju sa-
mostalnost, kako su je oni shvatili... da se sami upravljaju. J. Hadi-Vasiljevi, Arbanaka liga,
str. 8485, navedeno prema D. Batakovi, o. c., str. 63.
68 to se tie Drugog balkanskog rata, koji je vodila Srbija protiv Bugarske 1913, prema tumaenju
srpske strane, Albanci su se iznova svrstali protiv Srba. Koristili su situaciju metea i organizo-
vali oruane pobune protiv srpskih vlasti u Makedoniji i na Kosovu, a pod uticajem austrougar-
skih i bugarskih vojnih krugova oni su masovno upadali na teritoriju Srbije/Metohije, kako bi
u trenutku kada jo uvek nisu definitivno odreene granice Albanije oteli to vei deo srpske
teritorije. Albansko vienje je drugaije re je bila o pokuaju oslobaanja vlastitih teritorija
od srpske okupacije. Videti: D. Bogdanovi, o. c., str. 175.
69 . Borozan, o. c., str. 39. i 48.
70 ...uzaludni su bili pokuaji vlada Srbije i Crne Gore da pridobiju pojedine ustanike voe (Isu
Boljetinija, Bajrama Curija i Hasana Pritinu) da zajedniku borbu protiv Turske. . Borozan,
o. c., str. 52.
71 P. Imami, o. c., str. 192.
Balkanski ratovi su za srpsku stranu oslobodilaki, ratovi kojima je vraena

teritorija Stare Srbije, osloboeni obespravljeni sunarodnici u Sandaku i na Ko-
sovu i Metohiji, ratovi koji su zbog srednjovekovnog naslea, dravnih razloga,
ekonomskog oslobaanja od austrougarske i turske blokade imali za cilj i da obez-
bede Srbiji i izlaz na more, jer je ona bila opkoljena zemlja.72 Pri tome, autono-
mija Albanije je bila prihvatljiva, a bilo je i zastupnika ideje da izlaz na more moe
da se rei uspostavljanjem dravne zajednice Srbije i Albanije.73
Prema albanskom tumaenju, ratovi su ekspanzionistiki nastojanje Srbije
da preuzme tursku teritoriju na Balkanu, tj. da prisvoji, anektira albanske delove,
naroito Kosovo i Metohiju, ali i Skadar u traganju za izlazom na more. Ratovi-
ma je Turska potisnuta, isterana iz Evrope, to je za kosovske Srbe predstavljalo
osloboenje, a za Albance je to bila prava katastrofa, jer je znailo da u okvirima
novostvorene albanske drave ne mogu da ujedine sve svoje zemlje.74 Albanci su
se borili protiv Srbije i Crne Gore da bi se spasli, da bi spreili podelu albanske
teritorije i razreili albansko pitanje stvaranjem vlastite drave, da bi potom preko
svog oslobodilakog pokreta, koji je jo jednom potvrdio njihovu hrabrost, ue-
stvovali u demontiranju Turskog carstva.75
Prvi svetski rat

Kada je re o Pr vom svetskom ratu, traginom sukobu koji je desetkovao srpsku
populaciju, srpsko vienje uloge Albanaca pokazuje da su oni iskoristili srpsku
dramu da se teritorijalno proire, da iscrtavaju granice oruanim pobunama prema
svojim zamislima i da stanovnitvo izloe svirepom nasilju. Umesto da se zajedno
bore protiv Austrougarske, Albanci su dezertirali iz srpske vojske i organizovali
prekogranine upade.76 U skladu sa predstavom da su Albanci uvek delovali protiv
Srba, izlagali ih dodatnom nasilju i u najteim trenucima njihove borbe protiv
okupatora, navodi se da su 1915. prilikom povlaenja srpske vojske preko Albanije
pred vojskom Austrougarske Albanci ubijali, pljakali, tj. inili sve da iskoriste
tragian trenutak u kome se srpska vojska nala.
U albanskoj naraciji predstava je drugaija. Prvo, Albanci sebe vide kao sabor-
ce Srba u borbi protiv Austrougarske. Drugo, insistira se na tome da su sami Srbi
vie zla naneli sebi nego bilo ko drugi, a da su napadi Albanaca, tamo gde su se do-
gaali (tokom prelaza srpske vojske preko Albanije) razumljivi, jer su posledica

74 H. Zdravkovi, o. c., str. 45.
76 Lj. Dimi, . Borozan, o. c., str. 22.
38 RADMILA NAKARADA
prethodnih napada Srba na njih prema tome, re je o reaktivnom zlu. Tree, za

Albance je Prvi svetski rat predstavljao priliku da se oslobode Srba, da se ujedine i
stvore svoju nezavisnu dravu.
Drugi svetski rat

Srpska linija tumaenja i u ovom sukobu Albance odreuje kao saradnike neprijate-
lja, u ovom sluaju sila Osovine, kao protivnike koji su pristali na italijansku okupa-
ciju ne bi li stvorili veliku Albaniju. Albanci su okupaciju predstavili kao osloboenje
od glavnih, vekovnih okupatora Srba, insistirajui na tome da je razlika izmeu et-
nika i partizana za njih irelevantna jer su Srbi u svakoj politikoj varijanti za njih
najvei neprijatelji. Meutim, na neto drugaiji stav nailazimo kod Envera Hode,
koji tvrdi da su najbolji predstavnici komunistikih grupa jo 1939. zapoeli borbu
protiv faistikih okupatora,77 kao i da je kasnije KP Albanije pozvala narod Kosova
da ustane u borbu pod rukovodstvom KP Jugoslavije, zajedno sa narodima Jugo-
slavije, pod komandom Vrhovnog taba NOV Jugoslavije.78 Cilj je bio zbaciti fai-
stike okupatore,79 a zatim pravedno reiti nacionalno pitanje Albanaca, tj. ujediniti
Kosovo i Metohiju s Albanijom u skladu sa principom samoopredeljenja. Umesto
ispunjavanja obeanog reenja nacionalnog pitanja, nakon zavretka Drugog svetskog
rata izvren je pokolj nad Albancima na Kosovu i Metohiji.
Razliite predstave kao da, s jedne strane, govore o pravim motivima svrsta-
vanja na stranu faista neprijateljstvo prema Srbima, zbog ega je okupacija Ita-
lije bila prihvatljiva opcija budui da im je omoguavala da skinu Jugoslaviju s
vrata i da stvore veliku Albaniju, a s druge strane, posredstvom antifaistike bor-
be komunista one govore o politiki korektnom svrstavanju na stranu pobednika,
koje proizlazi iz iskonskog slobodarskog duha albanskog naroda.
U razdoblju nakon Drugog svetskog rata kontroverze se i dalje niu. Albanci
smatraju da su ih jugoslovenski komunisti prevarili jer su im obeavali da e po
zavretku rata, ukoliko se u veem broju pridrue antifaistikoj borbi, Kosovo i
Metohija pripasti Albaniji, to se nije desilo. U novoj dravi bili su izloeni repre-
siji, diskriminaciji i eksploataciji sve zbog svoje etnike pripadnosti. Dakle, nova
Jugoslavija nije bila i njihova domovina.
Albance pak Srbi percipiraju kao nelojalnu manjinu, koja ne samo da se u
malom broju pridruila antifaistikom otporu ve je unutar njenog korpusa po-
stojala i jaka profaistika struja, koja je nadivela kraj rata. Kada je re o komuni-
stikoj represiji, ona se sprovodila i nad Srbima, a o diskriminaciji je teko govoriti
77 E. Hoda, o. c., str. 1.

78 Ibidem, str. 79.
79 Jedan od komandanata Hadi Lei, kapetan Lei, oslobodio je grad Debar, Tetovo, Gostivar.
E. Hoda, o. c., str. 94.
kada je, na primer, Albanac Fadilj Hoda mogao da bude izabran za potpredsed-
nika Predsednitva (19781979).
Prema srpskom tumaenju, ezdesetih godina, kao to smo ve pomenuli, Srbi
masovno naputaju Kosovo i Metohiju zbog nasilja kojem su izloeni (po njima, to
je jo jedno poglavlje etnikog ienja i izraz potrebe da Kosovo postane etniki
homogeno), a po albanskom tumaenju, oni odlaze zbog nepovoljnih ekonomskih
okolnosti u nerazvijenom Kosovu. Pobuna Albanaca 1981. i njihov zahtev da Koso-
vo postane republika Srbi su doiveli kao izraz tvrdokornih secesionistikih tenji i
kao prvi korak u paranju socijalistike Jugoslavije, dok je za Albance to predsta-
vljalo legitimno iskazivanje prava na samoodreenje, pogotovu imajui u vidu vie-
decenijsku represiju. S druge strane, Ustav iz 1990. za Albance je predstavljao pot-
puno ukidanje autonomije, dok je za Srbe to predstavljalo ukidanje onih elemenata
dravnosti pokrajine koji su naruavali jedinstvo Republike Srbije, ali ne i kulturnu
autonomiju albanske manjine.80 Dakle, autonomija nije ukinuta ve ograniena.
Osamdesetih godina Kosovari su tvrdili da su Srbi eksploatisali Kosovo i da
ono nije dobijalo odgovarajui deo jugoslovenskih fondova za razvoj, dok su jugo-
slovenske/srpske vlasti tvrdile da se sasvim suprotno od neprijateljskih parola o
brutalnoj eksploataciji Kosova od strane Srbije i Jugoslavije, mora konstatovati da
je Kosovo najvei potroa srpskih i jugoslovenskih sredstava namenjenih razvoju
nerazvijenih.81 Drugim reima, iz saveznog fonda Kosovo je dobijalo nesrazmerno
vei deo subvencija i neposrednih investicija od drugih nerazvijenih delova Jugo-
slavije. tavie, Srbija je, uprkos svojim ekonomskim problemima koji su doveli do
njenog razvojnog zaostajanja, morala da doprinosi saveznom Fondu za nerazvijene
sa preko 50% svoje neto privredne akumulacije.82
JUNACI
U istorijskom balkanskom meteu, viesmernom pomeranju i proimanju stanov-
nitva, dugotrajnoj nesavrenoj podudarnosti religijskog i etnikog identiteta, svaka
od strana nastojala je da formulie vlastitu etniki istu listu junaka kojima pripa-
da slava i koji potvruju (samo)pripisane osobine ire zajednice kojoj pripadaju, kao
i svoju kljunu ulogu u prelomnim regionalnim zbivanjima. Paralelno sa tim nasto-
janjima, junaci Druge strane se osporavaju, omalovaavaju ili prisvajaju iako bi upra-
vo burna priroda istorijskog toka upuivala i na mogunost zajednikog uvaavanja
bar pojedinih junaka. Pojednostavljeno govorei, u srpskoj naraciji albanski junaci
80 O kulturnim pravima Albanaca do devedesetih godina videti: Miranda Vickers, Between Serb and
Albanian, A History of Kosovo, Columbia Unversity Press, New York, 1998.
82 Videti: Kosta Mihailovi, Ekonomski poloaj Srba u Jugoslaviji, u: A. ilas (ur.), Srpsko pitanje,
Politika, Beograd, str. 187200.
40 RADMILA NAKARADA
gotovo da ne postoje, oni koji se takvim predstavljaju ili pripadaju nealbanskom

etnikom korpusu ili ne zasluuju istorijsku slavu jer su po pravilu delovali u slubi
stranih, antisrpskih interesa. U albanskoj vizuri srpski junaci su esto deo mitoma-
nije, snovienja o veliini u osnovi istorijskih gubitnika, ili su nelegitimni jer njiho-
va slava poiva na ekspanziji, otimanju tuih teritorija, na tlaenju starosedelaca,
suseda, manjina. Da pogledamo nekoliko primera.
Skenderbeg (ore/ura/er Kastrioti, 14051468) za Srbe je primer pri-
svajanja njihovog junaka od strane Albanaca, poto je on poreklom Srbin/Crnogo-
rac (otac Jovan sahranjen u Hilandaru, majka Vojislava). Islam je prihvatio kada ga
je otac poslao kao taoca Turcima, koji su ga nauili ratnim vetinama. Tada je i do-
bio ime Skender.83 U kasnijem ivotu se odmetnuo od Turaka, vratio svom hrian-
skom imenu84 i do smrti se suprotstavljao osmanskoj sili, a povremeno i mletakoj.
Za Albance Skenderbeg je njihov nacionalni heroj, roen u okolini Debra (da-
nanjoj Albaniji) od oca Albanca katolika i majke srpskog porekla. On predstavlja
junaka koji je organizovao istrajan albanski otpor Turcima u borbi za nezavisnost,
kao i odbranu hrianskog sveta. Drugim reima, on je metafora za hrabrost alban-
skog naroda i borbu za nacionalno osloboenje.
Skenderbeg je nesumnjivo ambivalentna linost s obzirom na to da je menjao
veru i da je verovatno meovite etnike pripadnosti. Meutim, strane koje ga svojataju
ne sagledavaju ga unutar tih ambivalentnosti. Pored njega, i vodu Karaoru, tj. or-
u Petroviu, pripisuje se albansko poreklo (on navodno potie iz albanskog plemena
Klimenti), kao i ve pomenutom Milou (K)Obiliu (tj. Miloshu Kopiliqu). Junak ko-
ji je po predanju ubio turskog cara Murata prema albanskoj naraciji je iz Drenice, tj.
on je albanske nacionalnosti iako ne postoje pouzdani dokazi da je on uopte stvarna
istorijska linost. Primetno je, dakle, nastojanje da se ukae da je iz albanskog nacio-
nalnog korpusa poteklo niz linosti (pored Aleksandra Makedonskog, Justinijana,
Dioklecijana, kojima se takoe pripisuje albansko poreklo) koje su odigrale vanu
ulogu u srpskoj istoriji.85 Ovakva nastojanja, prisvajanja bez obzira na empirijsku
zasnovanost, paradoksalno kriju i mogunost prepoznavanja spona, a ne samo et-
nikih rivalstava, odnosa nadreenosti i podreenosti, identitetskog ekskluziviteta i
teritorijalnih pretenzija. Spone bi se razaznale kada bi strane u sporu utemeljivale vla-
stite identitete i na iroj paradigmi sadranoj u iskazu Balkan balkanskim narodima.
Kada je u pitanju slavljenje nespornih albanskih linosti, tu se takoe pojavlju-
ju sukobljene naracije. Albanska naracija stavlja naglasak na one linosti koje su
imale istaknutu ulogu u borbi za konstituisanje nacionalnog jedinstva, teritorijalnog
odvajanja od Srbije, kao to su na primer Pako Vasa i Hasan Pritina. Pako Vasa
83 P. Imami, o. c., str. 42.

85 Prema miljenju istoriara sa Kosova, Aleksandar Makedonski je, preko gena svoje majke Olim-
pijade, Ilirac, tj. Albanac. Mirko Rudi, ije su kosovske ulice i trgovi, Vreme, br. 1134, 27. sep-
tembar 2012, www.vreme.com.
(18251892) smatra se kljunim preporoditeljom, tj. ideologom koji je uloio ve-

liki napor da se uprkos religijskim, politikim i socijalnim razlikama meu Alban-
cima stvori jedinstvena nacionalna svest. uven je stav P. Vase da je vera Albanaca
vera u Albaniju.86 Prema . Borozanu, on jeste bio vrsni propagator teritorijalne
i etnike posebnosti Albanije i Albanaca.87 Izmeu potinjenosti nekoj slovenskoj
dravi i pripajanja nekoj velikoj evropsko dravi, za njega nije bilo dileme pripa-
janje bi bio nedvosmislen izbor.88 Borba protiv Srbije, Crne Gore i Grke, tj. uzur-
patora, okupatora, kolonizatora, odreivala je sve opcije, izbore, odgovore.
Hasan Pritina je jedan od pr vaka Komiteta za odbranu Kosova (osnovanog
1912. s ciljem da se bori protiv imperijalnih sila i strane okupacije Kosova i drugih
albanskih krajeva),89 koji se borio protiv Porte, ali i Srba u prilog stvaranju albanske
drave u granicama koje bi obuhvatale srpske teritorije, pre svega Kosovo. S tim
ciljem je i sluio okupacionim trupama u Prvom svetskom ratu (. Borozan ga zbog
toga naziva politikim nadniarom).90
U srpskoj verziji, ove dve znaajne linosti sa stanovita razvoja albanske nacio-
nalne samosvesti i uspostavljanja nezavisne drave pamte se kao ogoreni, beskompro-
misni protivnici u slubi nasilnog ekspanzionizma i interesa Austrougarske i Bugarske.
U istorijskim rekonstrukcijama koje su na delu, i kolaboracionisti, saradnici
faista u Drugom svetskom ratu, kao to je Dafer Deva, osniva SS divizija na Ko-
sovu, organizator Abverovih obavjetajnih slubi,91 ili aban Polua, jedan od vo-
a balista, tretiraju se kao nacionalni heroji.92 Za abana Poluu, na primer, navodi
se da se borio protiv zlodela etnika (u Novom Pazaru), da se pred kraj rata pridru-
io partizanima, ali ih je: ...brzo napustio kada je vidio kakve su zloine u Dreni-
ci napravili partizani. Stoga je odluio da se sa svojim ljudima bori protiv njih. [...]
U vrijeme oruanog otpora partizanima u Drenici i u Bajgarskoj salji (kod Mitro-
vice) pokazao se kao veliki borac i junak. On je u svom ivotu bio izuzetno naklonjen
svom narodu, izvravao je sve zadatke koje mu je narod postavio i kao takav bio
prihvaen od cijelog naroda, tako da je, kako kae Ajet Hadija, Polua danas postao
86 Albanci, vi se meusobno ubijate/ na sto stranaka ste podeljeni/ jedan se kae muslimanom
drugi hrianinom/ jedan se kae Turinom, drugi latinom/ onaj Grkom, onaj drugi Slovenom/
ali svi ste braa, jadni moji/ popovi i hode su vas osurovili.../ Albanci, probudite se iz sna/
sjedinite i pobratimite se u jednoj veri/ nemajte ni kuriju ni crkvu ni damiju/ vera Albanaca
je vera u Albaniju... Poema Paka Vase iz 1880. navedena je prema D. Batakovi, o. c., str. 56.
88 S. Rizaj, str. 189192, navedeno prema . Borozan, o. c., str. 28.
90 Ibidem, str. 61, 73.
92 Halil Matoi, analitiar iz Pritine, kae da su takve promene/rekonstrukcije logine jer su Balkanci,
pa i Albanci taoci istoricizma, taoci mitske i ideoloke interpretacije istorije. Navedeno u: Mirko
Rudi, ije su kosovske ulice i trgovi, Vreme, br. 1134, 27. septembar 2012, www.vreme.rs.
42 RADMILA NAKARADA
nacionalni heroj.93 Prema srpskom gleditu, njegov otpor prema novoj jugosloven-
skoj vlasti 1945. predstavljao je napor da se po svaku cenu ouva ono to je stvorio
faizam, da se destabilizuje Kosovo i Metohija, zbog ega je 1945. uvedena vojna
uprava od strane nove vlasti.94
I poslednje poglavlje sukoba nosi izraziti peat suprotstavljenih tumaenja.
elnici OVK, a iznad svih Adem Jaari, za Kosovare predstavljaju heroje, a za Srbe
su oni teroristi.
S druge strane, istaknuti Albanci s kojima su Srbi imali uspenu saradnju u
albanskoj naraciji tretirani su kao izdajnici. Najbolji primer za to je Esad-paa Top-
tani, koji je nakon zavretka Prvog svetskog rata, posebno u toku Pariske mirovne
konferencije (19191920), bio spreman na saradnju i saveznitvo sa Srbima. Time
je automatski izneverio nacionalne interese svojih sunarodnika. Ubio ga je u Pari-
zu albanski student 1920. kao najveeg izdajnika i kao takav je ubeleen u albanskoj
istoriji. Za Srbe on je bio razuman saveznik, spreman da se zajedno sa njima uspro-
tivi pritisku spoljnih sila, posebno Italije. Saradnja srpske vlade, a potom i vlade
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca sa Esad-paom Toptanijem vano je poglavlje
u istoriji srpsko-albanskih odnosa. Bio je to prvi zajedniki pokuaj da se sporna
pitanja izmeu dva naroda reavaju po naelu Balkan balkanskim narodima, na
nain koji je, uz odreene teritorijalne ustupke Srbiji, a potom i Kraljevini SHS,
trebalo da ugasi stara arita meusobnih sukobljavanja.95
SELEKTIVNO PAMENJE
Istorijske naracije koje insistiraju na tome da su kljune odlike odnosa Srba i (ko-
sovskih) Albanaca veno neprijateljstvo, nepomirljivi interesi i nasilje, nuno po-
tiskuju iz seanja svedoanstva o periodima suivota, o trenucima saveznitva,
saradnje, izostanka netrpeljivosti. Insistiranjem na crno-belim matricama, koje su
se navodno uspostavile na samom poetku susretanja dva naroda i rezultirale bespo-
govornim, trajnim antagonistikim podelama na starosedeoce/osvajae, prosve-
ene narode / varvarska plemena, rtve/vinovnike, zanemaruje se istorijska dina-
mika koja nije imala jednoznanu, determinisanu putanju, iskustva koja nisu uvek
i na svakom mestu nosila negativni predznak. Previdi su rezultat mnogih faktora,
ali, izmeu ostalog, treba ukazati i na onaj faktor koji u (re)konstrukciji istorijskih
naracija posmatra svaku od dve zajednice kao da su od iskona bile homogene, kom-
paktne, od poetka jasnog etnikog i religijskog predznaka. Zajednice bez unutra-
njih socijalnih raslojavanja i politikih podela. Paralelni svetovi se uzdiu kao da
93 Estellt von Bushido, aban Polua/Shaban Polluzha, Der Retter von Novi Pazar, Balkan forum,
4. jul 2010, www.balkanforum.info.
94 . Borozan, o. c., str. 497. i 500.
unutar svake od zajednica nisu postojali sukobi koji su se temeljili na razliitim

klasnim/ekonomskim, politikim interesima i podelama, kao da identiteti nisu od-
reeni i socijalnim statusom a ne samo (homogenizujuom) etnikom pripadnou.
Na taj nain su razni oblici diskontinuiteta, do kojih je dolazilo zbog migrator-
nih kretanja, ekspanzije carstava, ekonomskog raslojavanja, i promene religijske
pripadnosti, potisnuti iz seanja. U razliitim delovima geografskog prostora, kao i
vremenskim sekvencama u kojima je dolazilo do susretanja dva naroda, religijske
razlike, na primer, nisu bile apsolutna naddeterminanta, niti su one predstavljale
savreno iscrtane i nepromenljive linije podele. Dogaalo se, izmeu ostalog, da su
delovi i jedne i druge zajednice ponegde i katkad delili istu veru bilo katoliku,
pravoslavnu ili muslimansku. Drugim reima, etniki i religijski predznaci nisu uvek
sledili istovetnu matricu niti su se savreno poklapali sa jednainom Srbi jednako
pravoslavci, Albanci jednako muslimani. Nadalje, gubi se iz vida da je proces asi-
milacije iao u oba pravca na odreenim podrujima na kojima su se nali ili su
pristizali, kao i u pojedinim trenucima u zavisnosti od spoljanjeg poretka moi
ponegde su slovenizirani Albanci, a ponegde su albanizovani Srbi. Drutvena pro-
mocija je dovodila do slovenizacije Arbanasa u pojedinim krajevima, i obrnuto,
albanizacije Srba u drugim, ime su nastupili procesi simbioze Slovena i Albanaca.96
Na istom temelju su se uspostavljale i bliske porodine veze izmeu pojedinih srp-
skih i albanskih despota. Nadalje, postoje i svedoenja o dugovenom izostanku
neprijateljstva, o suivotu na temelju tolerancije. Hrvatski istoriar Bernar Stuli u
tom smislu navodi da je uoi Berlinskog kongresa: ...cijelo crnogorsko-albansko
granino podruje bila jedna oblast, u kojoj su jo plemenske organizacije vjekovale,
ivjei po svojim privilegijama. [...] Bilo je tu dakako neizbjenih i estih plemenskih
svaa i sporova, ali frontalnog crnogorsko-albanskog spora i borbe nikada nije bilo u
pravom smislu rijei; naprotiv, pitanje se neke frontalne etnike granice nikada nije
ni postavljalo...; vjerske razlike bile su uglavnom formalnost (sa manjim izuzetkom
muslimana) bez vanijih posljedica; bio je rairen bilingvitet; ukratko, stoljetne ve-
ze bile su mnogostruke i svestrane.97 Upravo naznaeno govori u prilog ideji pro-
imanja, tj. o zajednikom pripadanju iroj istorijskoj slici.
Nesporno je da su Srbi i Albanci sa Kosova i Metohije esto bili na suprotnim
stranama, da je neprijatelj mog neprijatelja, moj prijatelj neretko bila paradigma na
kojoj su poivale borbe za identitet, teritoriju, samostalnost, ali gotovo su potpuno
zapostavljeni, ili su svakako manje poznati i primeri kada su Srbi i Albanci bili na
istoj strani, vodili borbe protiv zajednikog neprijatelja, meusobno se uvaavali.
U rekonstrukciji ranih istorijskih iskustava P. Imami navodi istoriara K. Jire-
eka koji istie da su Arbanasi od III veka neprijateljski raspoloeni prema Grcima,
ali da su vrlo rado sluili u srpskoj vojsci kralja Duana, koji ih je pomagao i davao
96 Dolazilo je, na primer, do asimilacije Arbanasa, odnosno albanizacije Slovena naseljenih u

ravniarskim predelima srednje i june Albanije. P. Imami, o. c., str. 23.
97 Navedeno prema: P. Imami, o. c., str. 140.
44 RADMILA NAKARADA
povlastice,98 ime se nagovetavaju poglavlja saveznitva. Na tom tragu se istie i

injenica da je u trenutku kada je Duan postao car 1348. njegova titula glasila:
Car i samodrac Srbljem, Grkom, Blgarom i Arbanasom.99
Religijske, socijalne i politike podele unutar recimo albanskog korpusa takoe
su doprinosile razuenijem odnosu prema drugoj strani. Katoliki Albanci su u vie
navrata zajedno sa Srbima uestvovali u borbi protiv Turaka. Zatim, u okviru albanske
politike elite nailazimo na dug trag unutranjih podela u zavisnosti od odnosa prema
spoljnim silama i susedima. Postojali su i protivnici i pristalice turske vlasti, a kasnije
protivnici Austrougarske ekspanzije,100 kao i italijanske vlasti.101 Protivnici su se zala-
gali za tenju saradnju sa neposrednim susedima, pre svega sa Srbijom. Nadalje, ana-
lize pokazuju da je i drutvena diferencijacija unutar albanskog stanovnitva izazvana
islamizacijom (koja je dovela do raslojavanja izmeu odnaroenih i turcizovanih
arbanakih paa i begova i ostatka naroda) imala za posledicu i razliite tipove od-
nosa pojedinih njegovih segmenata sa srpskim stanovnitvom. U meri u kojoj je
sauvana narodna fisovska organizacija, kao u Malesiji i Miriditiji, islamizacija je ima-
la malo uspeha, to je doprinosilo prijateljskim odnosima Arbanasa sa srpskom
dravom u XIX veku. Drugim reima, tamo gde tradicionalni identitet Albanaca,
njihov nain ivota nisu narueni, gde nije dolo do otre socijalne polarizacije, tamo
su bili mogui prijateljski odnosi sa Srbima.102 Najzad, treba pomenuti i postojanje
kulturnih spona izmeu dva naroda koje su takoe nadilazile stereotip o trajnoj uda-
ljenosti i venom neprijateljstvu. P. Imami na primer navodi da je u Beogradu od
1902. do 1906. izlazio list Albanija na srpskom i albanskom, koji se zalagao za slogu
Srba i Albanca.103 Izloenu sliku treba dopuniti injenicom da se srpski prosvetitelj
Dositej Obradovi upoznavao s albanskom kulturom i da je nauio albanski jezik,
da je B. Nui govorio o bliskosti i srodnosti dva naroda, da je Dimitrije Tucovi kri-
tikovao spoljnu politiku srpske drave prema Albaniji zalaui se za povezanost i
saradnju, a da je, na primer, narodni poslanik Dragia Lapevi u svom govoru u
Narodnoj skuptini 6. februara 1914. odao potu arbanakim revolucionarima.104
98 Ibidem, str. 21.

99 Ibidem.
100 Albanci i Srbi su postigli dogovor 1901, na primer, da se na svaki nain, pa i oruano suprot-
stave pokuaju izgradnje eleznice od strane Austrougarske kroz Bosnu preko novopazarskog
sandaka sve do Mitrovice. Videti: P. Imami, o. c., str. 167.
101 U opisu uesnika Pariske konferencije navodi se da su postojale tri struje meu albanskim
predstavnicima u slubi Italije, velike Albanije i Albanije i Srbije, kao i da je Nikola Pai bio
zainteresovan za razvoj prijateljskih veza sa Albanijom u odbrani Balkana od spoljnih nasrtaja.
Lj. Dimi, . Borozan, o. c., tom II, str. 1819. Kasnije se mogu pratiti podele albanskih politiara
na ekstremene nacionaliste, monarhiste, komuniste, kako navode ovi autori.
102 V. Stojanevi, . Borozan, Lj. Dimi, o. c., str. 82.
103 P. Imami, o. c., str. 170.
104 Godine 1806. na bedemima Beograda uo se uzvik juria na arbanakom jeziku. U istoriji uma-
dije, u njezinoj revoluciji, mi nalazimo ljude koji su takorei genijalni revolucionari, a poreklom
Dakle, vieglasje je postojalo kada je u pitanju odreivanje odnosa Srba i (kosov-

skih) Albanaca.
Na kraju moramo rei da je obnavljanje seanja na pozitivna iskustva svakako
vano u relativiziranju bar pojedinih predrasuda i dehumanizujuih stereotipa.
Meutim, ono e imati puni smisao kada se obe strane posvete traganju za win-win
reenjima, afirmaciji paradigme Balkan balkanskim narodima, ime bi umanjile
i mo spoljnih sila koje, izmeu ostalog, eksploatiu i uvreene stereotipe i predra-
sude u politici potinjavanja.105 Do tada paralelni, suprotstavljeni svetovi seanja i
dalje e sudelovati u oblikovanju budunosti i podreenosti.
ZAKLJUAK
Brojne istorijske kontroverze izmeu Srba i Albanaca za sada su oigledno nereive.
Transformacija naracije podrazumeva da se zapravo umanji vanost kontroverzi i da
se na sasvim drugoj pozornici razmatraju meusobni odnosi i iskustva. Na pozor-
nici na kojoj e se velikim potezima istorijske etkice iscrtavati opta naela istorijskog
iskustva na balkanskim prostorima koja govore da ima vie nedovrenih istina i da
su svi obeleeni kao rtve i vinovnici. Zajednikom iskustvu pripadaju krugovi
nasilja koje su strane vrile jedna nad drugom, kao i nasilja kojem su bile izloene od
strane spoljnih sila. Na drugaijoj pozornici se mora radikalno domisliti injenica
vlastite marginalnosti na svetskom platnu moi, do kraja izvesti implikacije esto
izricanog zakljuka da su svi na ovim prostorima monete za potkusurivanje, i utvr-
diti da li se periferni poloaj moe i da li se ikada nadigrao meusobnim ponitenjem,
neprijateljstvom. Transformacija naracije na kraju zahteva i odgovor na sledee pi-
tanje: da li je put iskakanja iz starih matrica neprijateljstva, nerazreenih kontroverzi,
spoljne instrumentalizacije, potraga i za novim saveznitvom u seanju?
Reeno bi upuivalo na zakljuak da ukoliko ozbiljno problematizujemo izazov
pomirenja, tada moramo pored redefinisanja prostora dijaloga i eventualnog pre-
laska na teren gde su sukobljene naracije razmrsivije, panju usmeriti i na izazove
sadanjosti koje donose transnacionalni procesi. Po prirodi stvari, oni podrivaju
temelje nacionalnih drava, dovode u pitanje kapacitete drava, posebno malih i
slabih, za autonomiju, tj. samoodreenje. Dakle, u sadanjem trenutku izraz naru-
ene suverenosti Republike Srbije dramatino se ogleda i u nelegalnoj secesiji Ko-
sova koja dobija spoljni legitimitet, a suverenost Kosova kao potencijalno nezavisne
drave unapred je naruena nainom njenog nastanka (bombardovanjem i etnikim
ienjem nealbanaca), presudnim uticajem meunarodnih aktera u sprovoenju
su Arbanasi. D. Lapevi, govor iz NS, 6. februar 1914. Srbija i Albanci, Pregled politike Srbije
prema Albancima od 1878. do 1914, http:sr.wikisource.org.
105 Knjiga N. Malkoma je primer takve vrste akademske eksploatacije. Videti: Noel Malcolm, Kosovo
A Short History, London, 1998.
46 RADMILA NAKARADA
projekata izgradnje drave, kao i rasprostiranju onih transnacionalnih procesa

koji se odvijaju u senci legalnih tokova i umreavanja. Tu pre svega mislimo na
upadljivo irenje (globalnog) kriminala na prostoru Kosova.106
Reenim elimo jo jednom da sugeriemo tezu da se pomirenje moe po-
smatrati kao znaajan sadraj deperiferizacije, uslov uveanja autonomije i jaa-
nje pretpostavki razvoja na temelju novih formula zajednitva. Sve dok se insistira
na venom kruenju unutar nepomirljivih naracija, na zaboravu pozitivnih isku-
stava, na izgradnji vlastitog identiteta poricanjem identiteta Drugog, na samoin-
strumentalizaciji zarad interesa monih spoljnih aktera, i dok se zamani izazovi
globalnih procesa ne raspoznaju, nove, plodonosne formule razumevanja, saradnje
i zajednitva izostajae, a pomirenje e ostati trajno nedostian uinak.
Literatura
Allcock, John B., Explaining Yugoslavia, Columbia University Press, New York, 2000.
Arendt, Hannah, Between Past and Future, Penguin Books, New York, 1978.
Arent, Hana, Istina i la u politici, Filip Vinji, Beograd, 1994.
Batakovi, Duan, Kosovo i Metohija istorija i ideologija, igoja, Beograd, 2007.
Bogdanovi, Dimitrije, Knjiga o Kosovu, SANU, Beograd, 1985.
Borozan ore, Velika Albanija, Vojnoistorijski institut vojske Jugoslavije, Beograd, 1995.
Dimi, Ljubodrag, Borozan, ore (ur.), Jugoslovenska drava i Albanci, tom I, II, Slubeni
list, Beograd, 1998.
ilas, Aleksa (ur.), Srpsko pitanje, Politika, Beograd, 1991.
Glenny, Misha, McMafia: Crime Without Frontiers, The Bodley Head, London, 2008.
Hoda, Enver, Titoisti istorijski zapisi, Institut za marksistiko-lenjinistike studije CK
KPA, Izdavaka kua 8 Nentori, Tirana, 1982.
Hofbauer, Hannes, Eksperiment Kosovo povratak kolonijalizma, Albatros plus, Beograd, 2009.
Imami, Petrit, Srbi i Albanci kroz vekove, Samizdat, Free92, Beograd, 2000.
Kostovicova, Denisa, Kosovo: The Politics of Identity and Space, Routledge, London/New
York, 2005.
Nakarada, Radmila, Raspad Jugoslavije, Slubeni glasnik, Beograd, 2008.
Nordstrom, Carolyn, Shadows of War, University of California Press, Berkeley, 2004.
Said, Edward W., Culture and Imperialism, London, Vintage, 1994.
Said, Edward W., A Method for Thinking about Just Peace, in: Pierre Allan, Alexis Keller
(eds.), What is a Just Peace?, Oxford University Press, 2006, str. 176194.
Stojanevi, Vladimir, Borozan, ore, Dimi, Ljubodrag, Zemlja ivih, NIC Vojska, MNE-
MOSYNE, Beograd, 2004.
Suhreke, Astri, Berdal, Mats (eds.), The Peace in Between, Routledge, London, 2012.
Taleb, Nasim Nikolas, Crni labud, Heliks, Smederevo, 2010.
Toynbee, Arnold, A Study of History, Oxford University Press, London, 1977.
Vickers, Miranda, Between Serb and Albanian: A History of Kosovo, Columbia Unversity
Press, New York, 1998.
Zdravkovi, Helena, Politika rtve na Kosovu, Srpski genealoki centar, Beograd, 2005.
106 Videti: Misha Glenny, McMafia: Crime Without Frontiers, The Bodley Head, London, 2008.
UDC 323.1(497.115)
316.485.6(497.115)
Mladen Stojadinovi
Centar za studije mira
PROCES POMIRENJA
NA KiM PREPREKE I PERSPEKTIVE
Saetak: U ovom tekstu autor prvo izlae razliita teorijska shvatanja pomirenja,
njegovog sadraja i dinamike, a zatim, prihvatajui Krisbergovo odreenje faza
i pretpostavki pomirenja, analizira u kojoj meri je ono mogue u odnosu Srba i
Albanaca sa Kosova, i koji je domaaj konkretnih, malobrojnih napora da se ono
podstakne. U zakljuku naglaava da je put ka pomirenju u srpsko-albanskim
odnosima dugotrajan i nimalo lak, kao i da mora obuhvatiti dekonstukciju na-
cionalnih mitova, meuetnikih sterotipa i predrasuda, to bi vodilo i rekon-
strukciji samih nacionalnih identiteta.
Kljune rei: pomirenje, L. Krisberg, istina, pravda, bezbednost, obzir, multi-
perspektivnost, KiM.
POMIRENJE KAO KONCEPT

Donedavno je tema pomirenja bila prisutna pre svega u kolokvijalnom, a manje u
akademskom govoru. Tek od pre nekoliko decenija pomirenje je prepoznato kao
jedna od poslednjih, tanije, zavrna faza u procesu reavanja sukoba.1 Nije uopte
lako definisati pomirenje, te emo zato izloiti nekoliko odreenja ovog pojma, da
bismo kasnije preli na objanjenje rezultata napora koji se radi pomirenja ulau
u srpsko-albanskim odnosima. Pre toga elimo da kaemo da jo uvek postoji
mnogo konfuzije u vezi sa korienjem ovog pojma i da ak i oni koji se njime
najvie bave nisu sigurni ta se sve pod pomirenjem podrazumeva.2 Mi ovde dajemo
neke naznake sadraja koji se upotrebom tog termina eli prizvati. Recimo, u jed-
nom od cenjenih prirunika za reavanje sukoba kae se da: Pomirenje jeste ko-
nani cilj izgradnje mira, kada protivnici razviju novi odnos uzajamnog opratanja,
1 Charles Hauss, Reconciliation, u: Beyond Intractability, ed. by Guy Burgess and Heidi Burgess,
Boulder: University of Colorado, Conflict Research Consortium, 2003, str. 1.
2 David Bloomfield, On Good Terms: Clarifying Reconciliation, Bergfhof Report No 14, Berlin:
Berghof Center for Constructive Conflict Management, 2006, str. 5.
48 MLADEN STOJADINOVI
prihvatanja i poverenja.3 Prema Johanu Galtungu, pomirenje podrazumeva zavr-

etak neprijateljstava i leenje, tj. rehabilitaciju.4 Dakle, pomirenje meu sukobljenim
stranama jeste krunsko dostignue zaleenja rana (psiholokih, sociolokih, indi-
vidualnih i kolektivnih), koje su ostale posle upotrebe nasilja, a ne samo prestanak
tog nasilja. Lederah, autor koji je moda dao i najznaajniji doprinos teorijama po-
mirenja, smatrao je da ono mora obuhvatati etiri elementa: istinu, pravdu, milo-
sre i mir.5 Ne moe se oekivati da svi inioci procesa pomirenja slede u isto vreme,
pogotovo ne od strane istog aktera.6 Minimum koji se od strana obino zahteva jeste
da promene svoje vienje prolih dogaaja na nain da ne oseaju mrnju ili bes, bar
ne u meri koja onemoguava stabilan mir. Ovde se radi o povratku u stanje isprav-
nog, na jednakom dostojanstvu zasnovanog meusobnog odnosa.
Vilijam Long i Piter Breke su prouili 430 sluajeva sukoba u 109 zemalja i za-
kljuili da preko 60 posto onih koji su okonani gestovima pomirenja kasnije nisu
ponovo postali nasilni.7 Moglo bi se pomisliti da je i ovaj procentualni udeo nizak,
budui da, dakle, ima 40 posto sluajeva u kojima se nasilje ponovo manifestuje ak
i ako su potezi dobre volje povueni. Meutim, ako se zna da samo devet posto su-
koba dovodi do trajnog mira ukoliko nije bilo pokuaja pomirenja, jasno je koliko
i empirijski podaci daju za pravo vanosti ovog procesa.8 Mir je teko odriv bez
pomirenja, poto je izostanak promene mentalnog sklopa strana realan uzrok daljeg
nasilja i nastavka antagonizama. Mnogi postojei mirovni sporazumi zapravo ne
predstavljaju konaan raskid odnosa rtava i nasilnika poto (po definiciji holistiki)
proces pomirenja uopte nije napredovao ili nije priveden kraju.
Pomirenje se moe razumeti i kao dogaaj, kao trenutak u vremenu kojim je
osvojen prostor za relativno normalno budue funkcionisanje dojueranjih suparni-
ka, mada ga veina autora smatra za proces koji nikada nije do kraja zavren. Kelman
kae, takoe, da je pomirenje i proces i ishod reavanja sukoba.9 Ono se odnosi na
3 Heidi Burgess, Guy M. Burgess, Encyclopedia of Conflict Resolution, Santa Barbara: ABC-CLIO
Inc, 1997, str. 255.
4 Johan Galtung, After violence: 3R, Reconstruction, Reconciliation, Resolution. Coping with visile
and invisible effects of war and violence, Princeton, NJ: Transcend, A Peace and Development
Network, 1999, str. 64.
5 C. Hauss, o. c., str. 1.
6 Louis Kriesberg, Comparing Reconciliation Actions within and between Countries, u: From
Conflict Resolution to Reconciliation, ed. by Yaacov Bar-Siman-Tov, Oxford: Oxford University
Press, 2004, str. 166.
7 Navedeno prema: Terence H. Buckeye, The Military Role in Reconciliation, a monograph, Fort
Leavenworth, Kansas: School of Advanced Military Studies, United States Army Command and
General Staff College, 2010. str. 3.
8 T. Buckeye, o. c., str. 3.
9 Herbert Kelman, Reconciliation as Identity Change: A Social-Psychological Perspective, u: From
Press, 2004, str. 112.
PROCES POMIRENJA NA KiM PREPREKE I PERSPEKTIVE 49
uenje drutava (zajednica) da ive zajedno u postkonfliktnom okruenju.10 Nekada se

pomirenje kao postepeni proces odbacuje jer se ne veruje u pomirenje kao ishod, ili
se taj ishod vidi kao nepoeljan iz trenutne pozicije nepravde i ugnjetenosti.11 Ali, to
nepoverenje se moe prevladati uspenim pribliavanjem nenasilnim stavovima i
institucijama. Mi emo uglavnom govoriti o pomirenju kao procesu. U idealnom
sluaju, pomirenje spreava zloupotrebu prolosti za obnavljanje sukoba.12 Trebalo
bi da rezultat uspenog procesa pomirenja bude kako promena u stavovima, tako i
u ponaanju, ali i u strukturi (institucijama) koja e redukovati verovatnou da okru-
enje podstie nasilno delovanje. Vano je naglasiti da je pomirenje kolektivan,
zajedniki poduhvat izgradnje drutva (u situaciji graanskih ratova, na primer),
odnosno meunarodnog drutva kad je re o meudravnim sukobima.13 Pojmo-
vi povezani sa pomirenjem jesu oprotaj, izvinjenje, prevazilaenje, suenje, nadok-
nada itd. Kako bi se stupilo na teren izmirenja, mogu se koristiti sasluanja, sue-
nja, istraivanja, obrazovanje, ak i psihoterapija, prianje pria, dramski prikazi,
turizam. Vrlo je teko pruiti terapiju celom drutvu. Dodali bismo da je krunski
zadatak koji se eli ispuniti delegitimizovanje osvete, odnosno prekid spirale nasilja.
Sloenost procesa pomirenja postaje oigledna kada se uvidi sva osetljivost bavljenja
emocijama i seanjima ljudi koji su preiveli ratove i razaranja. Ne moe se oeki-
vati da neko voli one koji su odgovorni za smrt njegovih blinjih, ali je mogue
oekivati da ta osoba prepozna nasilje kao po sebi pogreno i da odbije da ivi
iskljuivo sa negativnim emocijama mrnje, straha i besa. Destruktivni efekti nasi-
lja na one koji su ga poinili, one koji su ga preiveli i one koji su bili njegovi oevici
takvih su razmera da nekada ometaju samo prihvatanje stvarnosti i sopstvene uloge u
njoj.14 Tada su potrebne terapije za leenje trauma koje su uslov uspeha daljeg, pozitiv-
nog angaovanja na pomirenju zaraenih strana. Individualne traume se, prema nje-
govom miljenju, lake lee, ali one koje odlikuju itave narode teko je pobediti.15

11 D. Bloomfield, o. c., str. 7.
12 Luc Huyse, The Process of Reconciliation, u: Reconciliation After Violent Conflict: A Handbo-
ok, ed. by David Bloomfield, Teresa Barnes and Luc Huyse, Stockholm: International Institute for
Democracy and Electoral Assistance (IDEA), 2003, str. 19
13 Marcia Byrom Hartwell, The Role of Forgiveness in Reconstructing After Violent Conflict,
May 1999, http://sites.tufts.edu/jha/archives/140, 19. septembar 2011, str. 2.
14 Ervin Staub, Reconciliation after Genocide, Mass Killing, or Intractable Conflict: Understanding
the Roots of Violence, Psychological Recovery, and Steps Toward a General Theory, Political
Psychology, Vol. 27, No 6, Malden: Blackwell Publishing Inc., 2006, str. 871.
15 Dennis J. D. Sandole, Untying the Gordian Knot in the Balkans: RealPolitik, Business as Usual
or Thinking Outside the Box on Dialogue, Reconciliation and Integration into Euro-Atlantic
Structures for Serbia and Kosovo?, u: Cutting or Tightening the Gordian Knot? The Future of Ko-
sovo and the Peace Process in the Western Balkans after the Decision on Independence, ed. by Ernst
M. Felberbauer, Predrag Jurekovi and Frederic Labarre, Vienna: National Defence Academy,
Bureau for the Security Policy at Austrian Ministry of Defence, October 2008, str. 174175.
Drugi autori pak odbacuju kolektivne traume kao neto neosnovano i nedokazano;
kao elje da se kulturoloki sadraji psihologizuju.
Naterati nekoga da se sa drugim pomiri ne samo da je esto neostvarivo ve ni
nema mnogo smisla. Pomirenje se ne deava direktivom odozgo, ve angaovanjem
mentalnih i emocionalnih kapaciteta poev od najnieg, individualnog nivoa.16
Retko postoji neto poput naoruanog pomiritelja.17 Prema tome, pomirenje je
dobrovoljan i dugotrajan in ostavljanja za sobom nasilne prolosti. Ljudima pomi-
renje treba kako bi se dobro oseali i bili zdravi. To nipoto ne znai ni da e uvek,
niti podjednako eleti da u konkretnom postkonfliktnom okruenju ono bude re-
alizovano. Postoji vie grupa faktora zbog kojih neki pojedinci lake pristaju i pro-
pagiraju pomirenje: lini, strukturalni i ideoloki su neki od njih).18 Tenja za po-
mirenjem prepoznata je ak i kod svesnijih ivotinja naunici su posmatranjem
utvrdili da npr. impanze imaju obiaj da ljube i miluju svoje bive suparnike.19 Ipak,
postoji opasnost da procesi potrebni da do pomirenja doe budu vieni kao uda-
ljeni, apstraktni i nevani za obine ljude, zbog ega je korisno ukljuiti ih u prak-
tine akcije, zajednike projekte i dijalog; time oni uviaju ljudskost u Drugome i
bave se otklanjanjem konkretnih tekoa. Pojedinci se mogu miriti sa drugima i
time obogatiti i izleiti interpersonalne odnose, mada se iri sociopolitiki kontekst
ne moe uvek svesti na pojedinani, niti sastojati samo od linih uspeha. Uloga
tree strane u procesima pomirenja ponekad je nezaobilazna, budui da akteri esto
nisu u stanju da prihvate nepravdu i patnju, niti da osvetle vlastitu odgovornost u
svemu to se deavalo.20 Takoe, prve korake esto moraju uiniti elite. Ali ako se
potreba za pomirenjem (ako je i indukovana spolja i odozgo) ne internalizuje, sam
proces ne moe biti uspean.21 Zato je najbolje angaovati sve drutvene resurse i
ljude razliitih profila, od zvaninika, preko intelektualaca, verskih lidera, pa do
lokalnih udruenja i pokreta kako bi do svih dola poruka o potrebi pomirenja.
Postoje razliiti naini da se pomirenje dostigne tehnike koje se koriste vari-
raju od jednostranih poteza dobre volje do zajednikih projekata u oblasti obrazo-
vanja, kulture ili bezbednosti.22 Prvi korak ka oprotaju moe biti izvinjenje ako je
iskreno i lieno ogranienja dnevne politike. Bez istine ne moe biti pomirenja pro-
sto zato to se ne moe znati ta se desilo, ko je za ta odgovoran ili kriv i ko se sa kim
16 Radmila Nakarada, Putevi pomirenja, Godinjak Fakulteta politikih nauka, Godina V, broj
5, 2011, Beograd, Fakultet politikih nauka, str. 363; M. Hartwell, o. c., str. 28.
18 Neboja Petrovi, Psiholoke osnove pomirenja izmeu Srba, Hrvata i Bonjaka, Beograd: Institut
za psihologiju Filozofskog fakulteta, 2004, str. 89.
19 Ibidem, str. 4.
20 H. Burgess, G. Burgess, o. c., str. 255.
21 Hizkias Assefa, The Meaning of Reconciliation, 1999, www.gppac.net/documents/pbp/part1/2_
reconc.htm, 8. septembar 2011.
22 R. Nakarada, o. c., str. 364.
miri i zbog ega. Strana koja je prouzrokovala vie nasilja moe pokuati, svesno i
nesvesno, da se brani proizvodnjom vitalnih lai, smanjivanjem vlastitog udela u
stradanju drugih i borbom protiv grie savesti.23 Nekada se oni koji su vie propatili
slue potiskivanjem strahota koje su ih zadesile. Dalje, ako je jasno koja strana je
predstavljala napadaa, zloini koji su prema njoj injeni esto se zaboravljaju, negi-
raju ili izbegavaju, navodno da se krivica ne bi izjednaavala. Zbog toga je istina
fundamentalno vana da bi se do napredovanja u ljudskom odnosu poinilacrtva
stiglo. Meutim, istina moe biti i prepreka pomirenju, a gotovo nikada nije dovolj-
na da do njega doe. ta ako je istina toliko strana da bi potpuno blokirala ne samo
zajedniki ivot ve i zdrav psiholoki profil pojedinca ili grupe? Zatim, postoji li
samo jedna istina ili je uvek stvar interpretacije ili upornosti da se kopa dovoljno
duboko kako bi se lanac dogaaja rekonstruisao? Poto ona grupa koja se smatra
rtvom u poslednjem sukobu ili poslednjoj njegovoj epizodi naglaava onu najsko-
riju, neposrednu istinu.24 ak i da postoji nedvosmislena mogunost da se utvrde sve
injenice, kako emo ih interpretirati, takoe je bitno. Meutim, istina ostaje osnova
ispravno ureene budunosti; proli grehovi ne mogu ostati pod tepihom. ... bu-
dunost se ne moe graditi pokuajem da se promijeni historijska stvarnost.25 Zna-
aj jedinstvene, dogovorene istorije postaje oevidan kako strane ne bi forsirale ne-
kompatibilne verzije deavanja koje e socijalizacijom prenositi na mlae generacije.
U albansko-srpskim odnosima moe se rei da se to zapravo i deava, to je i
potvreno drastinim razlikama u udbenicima istorije. Zato sudovi, komisije, slu-
aoci, kole, porodice, uesnici u dijalogu itd. moraju naporno da rade na rekon-
struisanju prolih dogaaja, ali paljivo i nepristrasno, jer zloini na svim stranama
treba da povlae odgovornost. Rei da je svako odgovoran za ono to je uinio ne
znai da je svako jednako odgovoran. Napominjemo jo da odreeni autori odbacu-
ju mogunost nalaenja objektivne istine, ali i oni se slau da je neophodno barem
postati svestan i otvoren za tui narativ kao element koji se opravdano koristi u
razumevanju prolosti.26
Insistiranje na pravdi neophodan je element pomirenja, mada pravda ponekad
zahteva da se odreeni dogaaji ili njihova objanjenja ipak ostave po strani. Prav-
da koja nanovo uspostavlja politiku zajednicu vrednuje se vie od pravde koja je
unitava.27 Tenzija izmeu pomirenja i pravde razliito se razreava u razliitim
situacijama, etikim i idejnim sistemima. Da li se prednost daje dostizanju pravde,
23 Paul Arthur, Memory Retrieval and Truth Recovery, u: Handbook of Conflict Analysis and
Resolution, ed. by Dennis J. D. Sandole, Sean Byrne, Ingrid Sandole-Staroste and Jessica Senehi,
London and New York: Routledge, Taylor Francis Group, 2009, str. 373.
24 E. Staub, o. c., str. 881.
25 Atle Sommerfeldt, Nema preice do pomirenja, u: Teko pomirenje, uredio Enver uliman,
OsloSarajevo: Helsinki komitet Norveke, Norveka crkvena pomo, 2000, str. 241.
26 H. Kelman, o. c., str. 123.
27 M. Hartwell, o. c., str. 3.
pa i po cenu nemogunosti uvrivanja poverenja izmeu strana koje su bile u

sukobu ili se pomirenje i suivot preferiraju nad potpunim ozbiljenjem pravde,
pitanje je na koje mnogi ne mogu dati pouzdan odgovor. Obino se dostizanje
pravde razumeva kao izvesna nadoknada (kompenzacija) rtvama i kanjavanje
poinilaca.28 Pravda podrazumeva istinu i nije potpuna ako je utemeljena isklju-
ivo na kanjavanju. Zanimljivo je da veina istini daje prednost u odnosu na
pravdu.29 Institucije i drutvena struktura moraju biti pravedni kako bi sledei put
negativan postupak izostao. To znai da je strukturalno nasilje jednako opasno
kao i direktno, a manjine, slabi i siromani moraju imati poloaj koji im omogu-
ava da zadovolje makar svoje osnovne potrebe. Ideal pravde predstavljao bi mo-
da povratak u preanje stanje, dakle, nitenje efekata nasilja, ali to je esto ne-
mogue. Zbog toga se kroz kategoriju restorativne pravde vodi rauna pre svega
o minimiziranju tete za rtve, ali i za drutvo u celini, kao i o materijalnoj i mo-
ralnoj satisfakciji oteenih.
Bezbednost je takoe neophodna kako bi do pravog pomirenja dolo. Naime,
na prostorima na kojima postoji istorija nasilja i stradanja najmanje to se moe
uraditi jeste da se obezbedi da se takve situacije vie ne ponove. Ukoliko neka za-
jednica ne percipira svoj budui razvoj kao osiguran od napada i ugroavanja,
temelji odrivog mira nisu postavljeni. Treba primetiti da ta zajednica koja se ne
osea u dovoljnoj meri bezbednom moe biti i ona koja je iznedrila veinu poi-
nilaca zloina ili je bila agresor pre nego rtva. Neki autori umesto bezbednosti
navode mir kao finalan element pomirenja nastao iz istine i pravde, sa slinom
poentom izostanka daljeg korienja sile. Mi smatramo da je ipak jasnije u ovom
smislu govoriti o bezbednosti nego o miru, s obzirom na to da mir (kao dugotrajan
i samoobnavljajui) jeste plod pomirenja pre nego njegov deo, mada ni ovo drugo
nije netano vienje stvari (ako se mir shvati kao primirje ili prosto odsustvo rata).
Konano, potovanje prema suprotnim stranama i uzajamno uvaavanje patnji
predstavlja bitan faktor u osposobljavanju za suoavanje sa prolou.30 Ovaj stav
priznavanja dostojanstva i moralne jednakosti Drugima moe se nazvati i obzirom
ili brigom. On ne zahteva samo svoenje rauna iz prolosti i postojanje jedne
grupe pokraj druge bez potezanja oruja ve ono to proces pomirenja uistinu
treba da bude humanizovanje dehumanizovanih radi saradnje u nekim novim i
boljim uslovima. Dakle, odnos ne samo da treba da bude baziran na privoenju
pravih prekrilaca pravdi, pa ne ni samo na oprotaju ve i na potovanju svojih
protivnika i njihovom ukljuenju u buduu jednainu savesti. Prosto razdvajanje
(i kada je sa istim raunima) nije pomirenje. Milost i istina sree se, pravda i
28 Louis Kriesberg, Comparing Reconciliation Actions within and between Countries, u: From
Press, 2004, str. 166.
29 N. Petrovi, o. c., 247.
30 L. Kriesberg, Comparing Reconciliation Actions within and between Countries, u: o. c., str. 166.
mir poljubie se, to je starozavetna maksima koja najbolje opisuje ta zapravo po-
mirenje znai i koliko je to sloen i obuhvatan pojam.31
Uloga religijskih tradicija u stremljenjima ka mirenju strana moe biti veoma
znaajna. tavie, neki autori misle da su religijski zamajci kljuni za odranje teme
pomirenja na dnevnom redu drutava koja su preivela nasilje.32 ak i sam pojam
pomirenja je neretko vezivan najpre za religijski sadraj. Pojedine verske zajednice
(npr. kvekeri, menoniti) vide pomirenje i oprotaj kao sutinske karakteristike po-
naanja koje se od vernika zahteva. Gotovo sve religijske tradicije (a zasigurno sve
avramovske) imaju dugu istoriju promiljanja i poduavanja relevantnih za tranzi-
cionu pravdu. Osim toga, pitanje pomirenja je mesto gde su njihove dogme i prepo-
ruke najblie jedna drugoj,33 pa nije pametno smesti s uma njihov mirovni poten-
cijal. Religijski lideri su bili praktino angaovani posle sukoba na Filipinama, u
Kamiru, Kolumbiji, a uloga nadbiskupa Dezmonda Tutua u Africi ve je ire pozna-
ta. Ono to moe biti problem u verski posredovanom pomirenju jeste nedovoljna
svest o ogranienoj legitimnosti same religijske sfere,34 kao i nedostatak mogunosti
sankcija. Konano, neki autori (pomenuemo Dejvida Krokera) oprotaj smatraju
suvie ambicioznim ciljem pomirenja i pozivaju se na pravo da se ne oprosti.35
Tako se moe praviti razlika izmeu verskog pomirenja, koje je obino skopano
s oprotajem i milosrem, i manje ambicioznog politikog pomirenja, koje podra-
zumeva miroljubivu koegzistenciju.
Svaka kultura ima sopstvene modele pomirenja. Tako, na primer, u Libanu
javno priznanje krivice predstavlja neophodan korak ka prihvatanju poinioca od
strane rtava ili njihovih blinjih,36 dok u drugim zemljama moe biti sramotno ili
oteavajue ukoliko se o zloinima javno govori. Neke kulture imaju posebne ri-
tuale opratanja, na primer havajska u vidu hoo ponopono sasluanja i razmatranja
motiva poinioca zloina ili mato oput obiaj ugandskog plemena Aholi da krivac
sa rtvama ispije odreeno pie karakteristine gorine.37 Zanimljiv je koncept
ubuntu u nekim kulturama Afrike, koji podrazumeva empatiju usled razumevanja
obostrane pripadnosti celini. Zapadnjaci ponekad gree kada misle da njihovi (pre-
teno pravni i formalni) mehanizmi mogu uspeno biti preslikani u druge geograf-
ske i civilizacijske okvire. S obzirom na injenicu da kulturne i civilizacijske razlike
31 John Paul Lederach, The Meeting Place, Chapter 8 u: Journey Towards Reconciliation, John
Paul Lederach, Scottdale,PA: Herald Press, 1999, www.colorado.edu/conflict/transform/jplchpt.
htm, 25. septembar 2011, str. 2.
32 Daniel Philpott, Religion, Reconciliation, and Transitional Justice: The State of the Field,
Working Papers, New York: Social Science Research Council, 2007, str. 4.
33 Ibidem, str. 12.
34 A. Sommerfeldt, o. c., str. 245.
35 D. Bloomfield, o. c., str. 24.
36 M. Hartwell, o. c., str. 32.
37 R. Nakarada, o. c, str. 368, P. Arthur, o. c., str. 379.
oblikuju shvatanje pravde, jasno je da e i putevi pomirenja biti drukiji ako je

pravda njegov preduslov. Moda i intuitivan odgovor na pitanje pomirenja jeste
kreiranje zajednikih institucija i projekata. Otuda imamo saradnju u oblasti obra-
zovanja, sporta, kulture, ali i institucije poput sudova i komisija. Ipak, plauzibilno
je pretpostaviti da nije dovoljno samo obrazovati takve institucije, ve se mora
osvetliti i odnos preivelih i rtava prema onima koji su odgovorni ili su bili izvr-
ioci zlodela.38 U vezi sa tim treba obratiti panju da se strana ne nae u iskuenju
egoizma viktimizacije, te da insistiranjem na sopstvenoj ulozi rtve zapravo ote-
a postavljanje odnosa na relativno ekvivalentan nivo, tako neophodan za budue
ozdravljenje partnerstva.39 Zajedniko uee u praznicima i ritualima, podizanje
spomenika, kao i memorijali i dani alosti mogu postati prilika za zbliavanje. Tako-
e, kad je re o seanjima, moraju se razlikovati pojedinani dogaaji koji su obe-
leili ivot uesnika u sukobu od kolektivnih seanja i narativa koji su skloni da
budu politiki instrumentalizovani i zato ponekad postaju deo individualnog men-
talnog sklopa iako pojedinac uopte nije imao slinih iskustava.
Dva verovatno najvanija instrumenta koja su u poslednje vreme upotrebljena
za podrku procesima pomirenja jesu komisije za istinu i sudovi za ratne zloine.
Komisije za istinu i pomirenje su nezavisna kvazisudska tela, osnovana u tranzitnom
periodu (posle nasilnog sukoba ili promene karaktera poretka) radi utvrivanja
krenja ljudskih prava, sainjavanja izvetaja i davanja predloga za budunost.40 Do
sada je formirano vie od 25 ovakvih komisija u svetu (mnoge se ne zovu ba tako,
ali im je cilj istovetan), od kojih je najznaajnija ona u Junoj Africi, koja se bavila
periodom aparthejda. Smisao delovanja ovih komisija jeste da budu forum za javnu
debatu, mesto gde e se uti glasovi rtava, ali i poinilaca, predlaga reparacija i
faktor koji e uticati da se to vie relevantnih injenica o sukobu prikupi. Ponekad
su, meutim, strah od ponovnog nasilja, nedostatak politike volje ili kapaciteta ili
drugi prioriteti odgovorni za izostanak osnivanja komisije.41 to se tie sudova za
ratne zloine, pomenuemo ad hoc tribunale za bivu Jugoslaviju i Ruandu (ovaj
prvi e nam biti vaan za drugi deo naeg rada), koje je osnovao Savet bezbednosti
UN. Pored ova dva suda, Meunarodni krivini sud (International Criminal Court
ICC) sve je agilniji u procesuiranju sluajeva krenja ljudskih prava i postaje kostur
meunarodnog krivinog sistema koji se tek izgrauje. Ali da li je i u kojoj meri je
sudski model utvrivanja istine i dostizanja pravde pogodan za neki pojedinaan
sukob ili generalno, i kakvi su rezultati postojeih sudskih i kvazisudskih organa,
o tome se moe diskutovati. Somerfelt, na primer, navodi tri ogranienja pravnih
38 P. Arthur, o. c., str. 369.

40 Mark Freeman and Priscilla B. Hayner, Truth Telling, u: Reconciliation After Violent Conflict:
A Handbook, ed. by David Bloomfield, Teresa Barnes and Luc Huyse, Stockholm: International
Institute for Democracy and Electoral Assistance (IDEA), 2003, str. 125.
institucija: 1) teko je identifikovati sve odgovorne osobe, 2) ne mogu se svi doga-

aji pravno reavati ni podvesti pod pravo, 3) pravne institucije nisu sposobne za
leenje rana i trauma.42 Ipak, ne vidimo kako bi svi neophodni poslovi bili zavreni
ako sudova nema, pogotovo tamo gde komisije za istinu nisu oformljene ili gde je
intervencija tree strane nuna usled neaktivnosti lokalne populacije.
Pomirenje nije univerzalno prihvaen koncept i odreeni broj teoretiara ga
smatra nejasnim ili odbija da ga prihvati iz razliitih razloga. Obino se izdvajaju
dva prigovora samom pojmu pomirenja: 1) da pomirenje trae samo posmatrai,
dakle oni koji su stajali sa strane u sukobu i ne razumeju njegov sadraj, i 2) da po-
mirenje moe izbrisati razliku izmeu krivaca i nevinih.43 Meutim, mislimo da je
spoznaja o potrebi komunikacije i nastavka suivota izmeu suprotstavljenih grupa
dovoljno dobar pokazatelj neophodnosti pomirenja. to se tie pak nerazumevanja
sukoba kad govorimo o treoj strani, sami akteri mogu raditi na tome da objasne
ta se zapravo desilo i da nau pogodan nain da onemogue strancima da diskre-
dituju ili banalizuju prole dogaaje. A kad govorimo o rtvama i agresorima, upra-
vo su faze procesa pomirenja oblikovane tako da ozvanie ko je bio ko da bi se
znalo kome se ta duguje. Tako da nije cilj pomirenja da izjednai sve uesnike u
sukobu, ve pre da ih izjednai posle zavretka sukoba tako to e svakome dati ansu
i zadatak da utvrdi svoju ulogu, prizna odgovornost, iskupi se, nadoknadi ta se
moe nadoknaditi i istrpi ta treba, dobije ta mu sleduje, pa onda nastavi dalje.
Na (ne)uspeh pomirenja mogu uticati razliiti faktori. U naelu, presudna je
volja i spretnost samih strana, kao i tree strane, ali faktori uticaja na njih mogu
biti brojni. Meu njima treba pomenuti i: 1) asimetriju meu uesnicima u sukobu,
2) razmere samog prolog sukoba i nasilja koje je upotrebljeno i 3) fazu sukoba u
kojoj se akcije pomirenja povlae.44 Ovde je vano uzeti u obzir sva tri uzroka, a
moda posebno poslednji zato to bi neko mogao tvrditi da sukob na Kosovu jo
uvek nije zavren, te da zbog toga pomirenje jo i ne moe da bude sprovedeno.
Naravno, to bi podrazumevalo da se priklanjamo onim shvatanjima pomirenja
koja ga vide samo kao zavrni stadijum konfliktnog ciklusa, a negiraju mogunost
da ono nastane i razvija se i pre nego to se sukob okona.
Sukob Srba i Albanaca je duboko ukorenjen, dugotrajan sukob koji se moe
odrediti kao pr venstveno etniki (identitetski). Ipak, u tom sluaju je jo vidljivi-
ja potreba za transformacijom konteksta sukoba do koje za sada nije dolo. S tim
u vezi, bezbednost jo nije dostignuta i potpuno je ispravno pretpostaviti da uslo-
vi za sprovoenje pomirenja nisu najbolji. Ima i miljenja da pomirenje zapravo
ne treba deliti na faze, ve da postoji samo faza koja prethodi pomirenju i samo
pomirenje koje se sastoji od promene uverenja, stavova i oseanja sukobljenih
42 A. Sommerfeldt, o. c., str. 243.

43 Ibidem, str. 234235.
44 L. Kriesberg, Comparing Reconciliation Actions within and between Countries, u: o. c.,
str. 91.
strana.45 I po autorima koji tako poimaju ovaj koncept, moe se rei da smo, kad
je Kosovo u pitanju, tek u stadijumu uspostavljanja osnovnih pretpostavki za dvo-
smernu komunikaciju o budunosti.
POMIRENJE NA KiM
Nakon izlaganja optih teorijskih uvida, prelazimo na utvrivanje dometa pomi-
renja u srpsko-albanskim odnosima, posebno u odnosu na deavanja na Kosovu i
Metohiji i oko njih. Koristiemo Krisbergovu shemu elemenata pomirenja, i za
svaki od tih elemenata izloiemo izazove i potencijale koji se mogu prepoznati na
putu transformacije sukoba i uspostavljanju zdravih meuetnikih odnosa. Krisberg
misli da su osnovne dimenzije pomirenja: 1) istina, 2) pravda, 3) obzir i 4) bezbed-
nost.46 Cilj Krisbergovog lanka, iz koga je klasifikacija dimenzija pomirenja preuze-
ta, jeste ukazivanje na razliku izmeu procesa pomirenja u domaem i meunarod-
nom kontekstu. Kad je re o Kosovu, meutim, upravo je upitna sama priroda sukoba
ona predstavlja arenu sueljavanja diskursa, jer jedna strana eli da sukob prikae
kao domai, kao sukob pod istim krovom suvereniteta, dok druga naglaava njegov
meunarodni karakter (kao to i biva kad se radi o pokuaju stvaranja nove dra-
ve). Dakle, poto je sukob na Kosovu i Metohiji takoe i sukob koji se odlikuje
pokuajem formiranja i legitimisanja novog dravnog aktera (koji onda postaje
arin za definisanje sukoba kao prekograninog ili unutranjeg), ve je vidljiva
kompleksnost procesa pomirenja u ovom sluaju. Uvidi o razlikama toka mirenja
izmeu dve pomenute grupe sukoba samo uslovno se mogu primeniti na situacije
koje su izmeu dva kraja tog kontinuuma.47
to se tie dimenzije istine, generalni zakljuak jeste da ni ona, budui prva i
obino najstarija od faza pomirenja, nije izala na videlo. Na Kosovu se ivi u pa-
ralelnim svetovima, u neizvesnosti i strahu za budunost.48 Od ustanova i aktera
koji rade na njenom utvrivanju pomenuemo sudove (nacionalne i meunarod-
ne), istrane komisije i grupe za utvrivanje injenica, medije, obrazovne materi-
jale, pojedinane gestove priznanja i tako dalje. Nijedan od ovih subjekata nije
uspeo da odluujue doprinese zajednikim uverenjima o tome ta se desilo u pro-
losti. Istorija Kosmeta je istorija ugnjetavanja, ratova i naizmenine dominacije
jednog naroda nad drugim. Komisija za istinu i pomirenje za bivu Jugoslaviju
45 Gjylbehare Murati, Proces oporavka od rana prouzrokovanih ratom na Kosovu, Temida, asopis
o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu, Godina 7, broj 4, Beograd, Viktimoloko drutvo Srbije,
Prometej, Decembar 2004, str. 18.
47 Ibidem, str. 93.
48 Duan Janji, Kosovo: politika i ivot u paralelnim svetovima, u: Pomeramo granice, urednice
Mirjana Raevi i Zorica Mrevi, Beograd: Institut drutvenih nauka, 2007, str. 121.
(koja je trebalo da doprinese i rasvetljavanju dogaaja na Kosmetu) nije imala uspeha

i ubrzo posle osnivanja prestala je sa radom.49 Komisija za istinu i pomirenje na
Kosovu ostala je samo na nivou ideje.50 Sledea oteavajua okolnost jeste pitanje
sa kojim se prvo susreete kad ponete da razmiljate o istini u kontekstu sukoba
na Kosovu, a to je pitanje o poetku tog sukoba, tj. koliko daleko u prolost treba
ii kako bi se evidentirali svi inioci nasilnog sukoba i time pronale terapije za
njegove uzroke poev od tog datuma. Koji je to istorijski dogaaj ili period od koga
se sukob moe pratiti, i da li je sve vreme re o istom sukobu koji se smirivao i in-
tenzivirao, ili govorimo o vie sukoba koje povezuju samo uesnici i prostor na
kome se deavaju? Na ovo pitanje je veoma teko nedvosmisleno odgovoriti, pogo-
tovo to strane filtriraju vlastite istorijske istine, pored ostalog, i izborom trenutka
od kojeg tu istoriju prate. Takoe, treba rei da se esto prepoznaju kao istina prvo
ona dela koja se percipiraju kao zloini, a da uvrede, diskriminacija ili sve ono to
prethodi tom nasilju u ponaanju druge strane biva ree zabeleeno.51 Bilo kako
bilo, nemogue je rei da strane imaju zajedniko vienje prolosti; sudski dopri-
nosi nisu dovoljni, pravne i politike nedoumice u vezi sa mogunostima istraiva-
nja i vetaenja brojne su, kolski programi se razlikuju u ocenama dogaaja (to
pokazuju i radovi iz ovog zbornika), individualna razmena priznanja, oprotaja i
ispovesti je slaba. Od akcija civilnog sektora izdvajamo onu Fonda za humanitarno
pravo koja je iznedrila Kosovsku knjigu pamenja (19982000); knjiga sadri ime-
na ubijenih i nestalih u periodu od dve godine stradanja.52 Podatke su skupljali i
Srbi i Albanci iz kancelarija Fonda u Beogradu i Pritini, ali oni nisu samo puka
statistika beleka, ve sadre i kratke biografske odrednice o gotovo svakoj rtvi
koja je popisana, kao i okolnostima i kontekstu zloina u situacijama gde su oni
poznati. Time se makar za taj kratak period sukoba stavlja taka na bezimenost
rtava i moda utvruju minimalne pretpostavke za jedinstvenu istinu koja e tek
biti ispisana. Ali nikako se ne moe rei da je iole neosporna istina o prolosti na-
silja (i to samo direktnog) saznata i promovisana pre e biti da se verzije istina
potpuno razlikuju i da ima malo onih koji o njihovoj nepodudarnosti vode brigu.
Dimenzija pravde u pomirenju Srba i Albanaca sa Kosova nije dobila ozbilj-
niji prostor. Najpre, teko je govoriti o pravednom razraunavanju sa prolou ako
jo uvek ne znamo ni ta se tano desilo. Neki ljudi mogu verovati da su programi
49 Vesna Nikoli Ristanovi i Nataa Hanak, Od seanja na prolost ka pozitivnoj budunosti: Kakav
model istine i poverenja/pomirenja je potreban Srbiji? Ideje i predlozi graana, Beograd: Vikti-
moloko drutvo Srbije, Prometej, 2004, str. 3233.
50 Hjortur Bragi Sverrisson, Truth and Reconciliation Commission in Kosovo: A Window of
Opportunity, Peace, Conflict & Development: An interdisciplinary journal, Issue 8, Bradford:
University of Bradford, Department of Peace Studies, February 2006, str. 1.
52 Rade Radovanovi, Prekidamo praksu bezimenih rtava, list Danas, Beograd: DAN GRAF,
godina XV, broj 51015102, subotanedelja, 1718. septembar 2011, str. VI, 2011.
koji se radi postizanja pravde sprovode u stvari kreatori novih nepravdi.53 Sve di-
menzije pomirenja su meupovezane, proistiu jedna iz druge, i institucije koje
doprinose jednoj od njih esto se ne mogu zaobii ni u oblikovanju drugih dimen-
zija. Tako sudovi mogu i treba da doprinesu pravdi (pored istine) kanjavanjem
zloinaca, ali njihovi potezi su spori i ne obuhvataju sve koji su odgovorni. Konkret-
no, Tribunal u Hagu procesuirao je mali broj sluajeva koji se odnose na dogaanja
na Kosovu, gde je najvie praine podigao onaj sa Ramuem Haradinajem kao op-
tuenim. Bivi predsednik kosovske vlade i komandant tzv. Oslobodilake vojske
Kosova najpre je osloboen optubi, da bi sud pokrenuo novi postupak 2010. zbog
utvrivanja nepravilnosti u pr vom postupku, vezanih za zastraivanje svedoka.54
U postupku protiv biveg predsednika Srbije Milana Milutinovia Tribunal je dokazao
da je postojao udrueni zloinaki poduhvat srpskih vlasti uperen protiv albanskog
stanovnitva na Kosovu, mada je sam Milutinovi osloboen jer nije dokazano da je
on bio deo tog poduhvata. Optunica protiv Slobodana Miloevia ukljuivala je i
tereenje za ratne zloine na Kosovu i Metohiji. U jednom drugom postupku ovaj
sud je okvalifikovao sukob na Kosovu kao nemeunarodni.55 Pored Meunarodnog
krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju, sudovi Srbije i hibridni sudovi (sa meu-
narodnim i domaim sudijama) na Kosovu presuivali su i vode postupke za zlo-
ine na tim prostorima. Osueni su pojedini Srbi i Albanci; samo u Odeljenju za
ratne zloine Vieg suda u Beogradu kraju je privedeno vie od 20 postupaka, iz-
meu ostalih za sluaj Podujevo (za koji su optueni pripadnici jedinice kor-
pioni) i protiv paravojne jedinice akali za dela u selu uka kod Pei. Pored
redovnih sudova, postupali su i vojni sudovi, kao, na primer, onaj u Niu, koji je
osudio pojedine oficire i vojnike Vojske Jugoslavije za zloine nad dva albanska ci-
vila.56 Sudovi na teritoriji Kosmeta, oni u Pritini, Prizrenu i Pei, izrekli su zatvor-
ske kazne nekim srpskim poiniocima, ali i albanskim oruanim grupama Duka-
ini i Kaaniku. Ovde smo mahom govorili o suenjima za ratne zloine i
zloine protiv ovenosti, dok za utvrivanje mnogih drugih krivinih dela i drugih
krenja prava nema uslova, dokaza, sredstava. to se tie nadoknade rtvama ili
vraanja situacije u pr vobitno stanje, tu nema nikakvog napretka. Sve u svemu,
pravda, kao ni istina, nije dostignuta ak ni ako se shvati vrlo usko. Institucionalni
kanali kojima se onemoguava budua nepravda takoe spadaju u dimenziju pravde.
Jo jedno pitanje o kojem treba razmiljati jeste koliko je zaista sazrela svest o
potrebi pomirenja i ustanovljenja istine i pravde, a koliko je to jo uvek rezultat spolj-
nih pritisaka. Iako su sudovi Srbije i sudovi na Kosovu konano preuzeli zadatak da
54 Vojin Dimitrijevi, Vidan Hadi Vidanovi, Ivan Jovanovi, arko Markovi, Marko Milanovi,
Hake nedoumice. Poznato i nepoznato o Meunarodnom krivinom tribunalu za bivu Jugosla-
viju, Beograd: Beogradski centar za ljudska prava, 2010, str. 62.
55 Ibidem, str. 96.
56 G. Murati, o. c., str. 19.
podignu optunice protiv onih za koje se sumnja da su uestvovali u nasilju, ini se

da mnogi delovi drutva jo uvek nisu prihvatili da se suoe sa svojom ulogom i ulo-
gom svoje grupe (naroda) u nemilim dogaajima. Nepoverenje prema Meunarod-
nom krivinom tribunalu za bivu Jugoslaviju u Hagu veliko je, naroito meu Sr-
bima (ima sasvim dobrih razloga za to ako se analiziraju neka suenja i broj
podignutih optunica), a izvestan broj Albanaca se distancira od njega posle podi-
zanja optunica bivim lanovima OVK.57 Mada se moe opravdano kritikovati i
mada je percepcija Hakog tribunala negativna gotovo kod svih naroda koji su ue-
stvovali u sukobima na eks-Ju prostoru, poneke istine do kojih je doao ovaj sud
mogu postati inilac pomirenja iako moda trenutno ne izgleda tako. Takoe, ak i
da su sve sudske odluke nepristrasne, obrazloene i potovane (to evidentno nije
sluaj setimo se samo presuda hrvatskim generalima), malo je verovatno da bi to
zaista bilo dovoljno za pomirenje Srba i Albanaca. Jer sukob je mnogo dublji i dui
od onoga za ta se pojedinci mogu optuivati, pravda obuhvata mnogo vie od ka-
njavanja i obzir prema Drugom ne moe poivati samo na pravdi. Strane moraju
imati zajedniki interes i volju da pomirenje trae, to u ovom trenutku nije sluaj.
Zato nije besmisleno postaviti pitanje da li je pomirenje u vezi sa sukobom na Ko-
smetu uopte poelo i da li moe poeti ako sukob jo uvek nije pacifikovan. Koji su
kriterijumi da neka akcija bude proglaena za akciju u korist pomirenja, takoe je
teko utvrditi. No, smatramo da se nikada ne moe potpuno relativizovati razlika
izmeu poteza dobre volje, ujednaavanja dostojanstava i diferencijacije odgovorno-
sti, poziva na saradnju i dogovore i unutranjih politikih ili linih interesa da doe
do zatvaranja u sopstvenu grupu, istoriju, narativ. Zato je mogue prepoznati akte
pomirenja kako u individualnoj, nevladinoj, tako i u dravnoj sferi, ali ih je (iz razli-
itih pomenutih i nepomenutih razloga) malo.
Kad govorimo o dimenziji obzira ili brige, kroz koju se konano moe prelo-
miti karakter meuetnikih odnosa sa neprijateljskih na bar neutralne, situacija
na Kosovu i Metohiji vrlo je nepovoljna. Narodi su zatvoreni, etnika distanca je
velika, a za mnoge taj stupanj i inilac pomirenja uopte nije tema o kojoj se moe
razmiljati. Potezi poput javnog slavljenja razliitosti, izraavanja saaljenja ili ka-
janja, zvaninog izvinjenja (koji se mogu smatrati doprinosom i pokazateljem bri-
ga za Drugog)58 gotovo da su misaone imenice. Medijsko portretisanje Albanaca
od strane Srba i obrnuto, svesno i/ili nesvesno, uglavnom je negativno. Zbog toga
to obino samo incidenti i upotreba nasilja predstavljaju vest, obino su pred-
stavnici oba naroda u medijima samo onda kada se neto loe desi. Time se sma-
njuje ansa da pojedinac promeni svoju jednostranu i pesimistiku sliku sukoba,
koju je esto dobio automatski odrastajui, kolujui se i pratei dogaaje koji se
sukoba tiu iz jedne perspektive. Teko je poverovati u tendenciju jaanja brige i
obzira prema neprijateljskoj strani kada se Srbi na Kosovu samopercipiraju kao
57 Ibidem.
ugroeni, tj. neko o kome zapravo treba drava da se brine. S druge strane, Albanci
su tako dugo sebe doivljavali kao objekte represije, i jo uvek svedoe o podrci
drave srpskoj zajednici, da je ne mogu tako lako doiveti kao nekoga o kome treba
da vode rauna i imaju obzira. Osim toga, srpsko-albanski odnosi jesu iri od onih
koji se odnose na Kosovo, ali meunacionalna panja i poverenje nisu na mnogo
viem nivou ni na meudravnoj osi SrbijaAlbanija (gde je saradnja i razmena
slaba imajui u vidu potencijale), kao ni na jugu Srbije (recimo, skoranji protesti
Albanaca iz Preeva, Bujanovca i Medvee i odravanje tenzije). Raznovrsni in-
strumenti poput radionica, dijaloga, grupnih projekata itd. proizvod su samo iz-
vornih inicijativa nevladinog sektora, domet im je nevelik i okupljaju najee
obrazovanu omladinu kojoj je i inae jednostavnije da izae iz stereotipnih pred-
stava o grupama koje se sukobljavaju.
Sami graani imaju ogromne rezerve prema mogunosti pomirenja. U istra-
ivanju koje je sprovelo Viktimoloko drutvo Srbije oni su kao sutinske tekoe
na putu pomirenja naveli: 1) ekonomsku krizu i egzistencijalnu ugroenost, 2) ne-
dostatak politike volje, 3) negativnu ulogu medija, 4) strah, 5) poricanje i 6) etno-
centrizam i predrasude.59 Ove odgovore su graani davali na temu pomirenja u biv-
oj Jugoslaviji generalno, ali i u vezi sa srpsko-albanskim odnosima. Pritom, moe
se solidno argumentovati, do pomirenja ne moe ni doi ako oni koji treba da ga
osvoje sumnjaju u svoju sposobnost, volju, ali i u sistemske pretpostavke koje do
njega treba da dovedu. Oni su, dakle, demotivisani da uopte pokuaju da razmi-
ljaju i delaju u tom pravcu, razumevajui ga kao stazu nemogue misije. No, obino
posle svakog krvavog sukoba pomirenje izgleda nedostino, ali se vremenom i sit-
nim koracima otvaraju nove perspektive promene odnosa. Vano je samo rei da
veina stanovnitva obe nacionalnosti na Kosovu dominantno posmatra pomire-
nje kao proces koji je blokiran strahovima, svakodnevnim ekonomskim i socijalnim
problemima, izvetavanjem koje insistira na nasilju, kao i poricanjima obe strane
da su poinili zloine ili da su ih makar pr vi poinili. S druge strane, u pomenutom
ispitivanju bilo je i mnogo prikupljenih kreativnih ideja za pospeivanje rada na
pomirenju kao to su ideje o ustanovljenju dana za seanje, memorijalnim mu-
zejima, produkciji filmova i emisija, osnivanju Centra za upravljanje sukobima,
povezivanju borakih i izbeglikih organizacija i tako dalje.60
Bezbednost je, ve je reeno, neophodan element pomirenja. Ona se moe
shvatati na razliite naine. U osnovi, to je stanje neugroenosti i (najpre) fizike
zatite od nasilja pojedinaca i grupa. Pored pravnog okvira koji treba da sadri
garancije ljudskih i manjinskih prava, autonomije i nediskriminacije, nuno je i
efikasno sprovoenje zakona, ali i atmosfera prihvatanja ili makar izostanak stra-
ha u odnosu na aparat sile i na druge graane i zajednice. Ovakva situacija ve
dugo ne postoji na teritoriji Kosova i Metohije; najpre su Albanci strahovali za
59 V. Nikoli Ristanovi, N. Hanak, o. c., str. 2930.

svoju bezbednost dok sada strahuju Srbi. Pitanje bezbednosti dominira ivotima
i politikom Srba na Kosovu.61 Incidenti, ubistva, podmetanje eksplozivnih napra-
va, verbalni napadi, oteenja automobila i drugi akti nasilja sasvim su mogui i
esti. Mogua su i ugroavanja sa geografske distance (sajber-kriminal, hakerski
napadi), a nije se definitivno prestalo ni s atacima na verske objekte i spomenike
kulture. Uz to, postoji (nekad opravdano, a nekad neopravdano) vrsto nepovere-
nje u policiju i sudstvo da e vinovnici biti uhvaeni i kanjeni. Posebno je negati-
van nalaz o bezbednosti u srpskim enklavama juno od reke Ibar. Neki Albanci
takoe ne oseaju da su bezbedni zbog homogenizacije srpske zajednice na severu
ili odbijanja da poveruju u efikasnost novostvorenih institucija i nepristrasnost
stranog faktora. Iako je danas realno malo verovatno da e doi do etnikih suko-
ba veih razmera, ne moe se nikako rei da je bezbednosna situacija stabilna.
Albanske institucije ne mogu sprovoditi svoje zakone na severu teritorije koju
smatraju svojom, dok srpske to ne mogu initi u svojoj ustavom definisanoj po-
krajini. Snage Kfora, iako stalno u brojanom opadanju, jo uvek su glavni garant
bezbednosti. To je kljuni dokaz nesposobnosti dveju strana da zaista krenu u pro-
cese pomirenja, budui da jo uvek zavise od strane sile koja ih fiziki razdvaja i
spreava mogue nasilje. Dodatan faktor rizika po sigurnost jeste izlazak meu-
narodnih snaga iz sopstvenog mandata i otvoreno ili tajno potpomaganje jedne
strane ili jednog cilja u natezanjima oko statusa, tj. politikog dela reenja proble-
ma na Kosovu. Stvar se komplikuje ulogom misija Unmika i Euleksa, koje su, iako
civilne, na razliite naine ovlaene i/ili povezane s odranjem bezbednosti, pra-
vosuem, carinama, obezbeenjem autonomija itd. Uopteno reeno, mir je krhkog
karaktera, a bezbednosne slube nisu jedinstvene, dobro organizovane i nemaju
jasan mandat. Kosmet jo nije skinut sa dnevnog reda javnih mnenja ni strategij-
skih instituta. Saradnja u vidu trgovine, investicija, kulture i drugih oblasti se od-
vija vrlo oteano, to po sebi uveava prostore nebezbednosti u irem smislu. Na
primer, to je sluaj sa problemima peata, sa snabdevanjem energijom i prelaskom
administrativne linije (granice), to u konkretnim okolnostima moe odreivati
bezbednost porodica onemoguujui im pristup namirnicama, struji, zdravstvenoj
zatiti, imovini, posetama starim i bolesnim itd. Takoe, hroninu glavobolju za-
daju i pitanja izbeglica i raseljenih lica ije reenje nije ni na vidiku.
ZAKLJUAK
Zajedniki narativ o prolim dogaajima vaan je kako bismo imali pouzdanu
potporu za pomirenje instrumentima pravde, bezbednosti i saoseanja. Deca i
mladi kroz procese obrazovanja upoznaju se uglavnom samo sa zvaninim drav-
nim istinama ili istinama svog naroda, u kojima ima stereotipa, teorija zavere,
61 D. Janji, o. c., str. 134.

sopstvenog herojizma i agresija Drugih. Zbog toga Centar za demokratiju i pomi-

renje Jugoistone Evrope (CDRSEE), sa seditem u Solunu, ve vie od deceniju
radi na projektu zajednikih nastavnih sredstava istorije u regionu.62 Ova organi-
zacija okuplja istoriare i intelektualce iz svih drava Zapadnog Balkana, kao i
Grke i Turske, i ve je osmislila etiri itanke o etiri najkontroverznija dogaaja
u modernoj istoriji ovih prostora. Cilj je ispriati mladima jednu drugaiju priu,
ne toliko hronoloki i tematski koherentnu, u kojoj e oni moi da proitaju o istom
dogaaju iz vie razliitih uglova, nasmejati se i gnuati, te u kojoj niko nee biti
favorizovan, ve samo defavorizovana prolost nasilja. Dubravka Stojanovi, ured-
nica srpskog izdanja ovih itanki, to spreavanje zloupotrebe istorijske grae kroz
nuenje nekoliko vizura prolosti o kojima se autori vrednosno ne opredeljuju
vidi i kao ozbiljan udarac samom predmetu istorije, onako kako je on do sada poi-
man. Da bi se teilo pomirenju, a ne novim ostraenostima i sukobima koji svoju
klicu uvek imaju u nekim davnanjim, kritina masa nastavnika mora se pridobiti
za ovakav multiperspektivni pristup nastavi.63 U pomenutim zajednikim itankama
ima mnogo sadraja koji bi se mogao upotrebiti za provetravanje teorija alban-
sko-srpskih sukoba, poev od perioda pod osmanskom vlau. Meutim, do doga-
aja iz najskorije prolosti (koji bi se dodatno ticali situacije na Kosovu) jo se nije
dolo, pre svega jer se veruje da ne postoji vremenska distanca koja bi omoguila
nepristrasno istraivanje. Takoe, neto kao zajedniki udbenik istorije (dakle, ne
itanka ili radna sveska) verovatno je jo tee napraviti kada bi se to radilo samo
sa dve nacije.
Pomirenje se ne moe traiti u prolosti, pr vo, jer njoj nije nikada ni name-
njeno. Drugo, u prolosti postjugoslovenskog prostora ima malo ili nimalo pozitiv-
nih primera na koje se moe ugledati.64 Istina (a kamoli pravda), ak i kad se radi
o Drugom svetskom ratu i ueu naroda i pojedinaca u njemu, na ovim prostorima
nije utvrena, to pokazuje zato do pomirenja nije dolo, odnosno zato su stare
rane posluile za zverstva iz devedesetih godina.
ini se da je lako rei da pomirenja nema izmeu jakih i slabih, kao i da po-
mirenje moe poeti tek kad se topovi izliju u plugove. No, zapravo jedino ako
prihvatimo realistiki (u smislu teorije meunarodnih odnosa) pristup sukobima,
onda pomirenje postaje samo epifenomen, sporedni element odnosa moi koji
odreuju pravac u kome se drutva i drave kreu. No, smatramo da pomirenje
predstavlja kljuni cilj koji je u sukobu potrebno dostii. I, to je jo vanije, pomi-
renje u svim drugim pristupima ima relativno nezavisnu putanju razvoja, odnosno,
62 Ivana Hraovec Milanovi, Mnoenje istorije, nedeljnik Vreme, broj 1029, 23. septembar 2010,
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=951541, 25. septembar 2011.
63 elimir Bojovi, Novi udbenici o istoriji Zapadnog Balkana, www.slobodnaevropa.org/content/
knjiga_istorija_zapadni_balkan_srbija/2163249.html, 25. septembar 2011.
64 Pavkovi, Aleksandar, A Reconciliation Model for the Former Yugoslavia, Peace Review, Vol. 12,
No 1, 2000, Abingdon, UK: Carfax Publishing Company, str. 105.
ono nije samo i iskljuivo zavisno od zavretka sukoba (prestanka nasilja), niti od
proporcije moi i sile koja stoji stranama na raspolaganju. Takoe, smatramo i da
procesi pomirenja imaju fundamentalni, a ne sporedni znaaj i da nisu samo po-
sledica visoke politike i tvrde moi. Ipak, ne moe se ni verovati da e do pomire-
nja zaista doi ukoliko osnovne pretpostavke mira jo uvek nisu postavljene, a
vrlo su retki i slabi apeli i akcije koji na te procese ukazuju i jaaju ih. Napori sve-
snih pojedinaca i organizacija ostaju u senci razgovora, natezanja i jednostranih
akcija uperenih na odreenje pravnog i politikog statusa. Jo jednom su pristupi
zasnovani na moi i pravu neopravdano dobili prednost u odnosu na pristup za-
dovoljenih potreba, odnosno na ljudsku dimenziju problema. Da bi se to prome-
nilo, dijalog treba da bude nastavljen (tzv. dijalog BeogradPritina), a kreativna
reenja podrana od nepristrasne tree strane. Tada bi one zle volje koje jednostra-
nim potezima uruavaju fragilan mir bile pritenjene, a izgledi za pomirenje vei.
Pesimizam u vezi sa mogunostima dostizanja pomirenja jeste i rezultat neu-
spenog minulog rada na promeni sociopsiholokog portreta sukoba, ali i otea-
vajua okolnost za budue napredovanje ka humanizovanju odnosa meu strana-
ma. Zahtev pomirenja, dakle, jeste da se sukob posmatra kao reiv.65 Ovaj zamajac
vere u pronalaenje metoda suivota uvek je u poetku karakteristian za male
grupe ljudi; tek njihovim zalaganjem za kulturu mira pozitivan pristup problemu
moe dobiti vie pristalica.66 Mora se raditi na dimenzijama pomirenja ili bar na pri-
premi terena za njihovo nesmetano odvijanje i pre nego to je sukob zavren (u smi-
slu postizanja mirovnog sporazuma) i, jasno, nakon dolaenja do okvira obustavlja-
nja nasilja. To je mnogo lake rei nego uiniti, ali mirovni radnici treba da budu
svesni da je itav poduhvat transformacije sukoba neodvojiv od konstantnih aktiv-
nosti u korist istine, pravde i opratanja. S druge strane, moda je u nekom kontek-
stu i u nekim drutvima pomirenje nemogue,67 ali teoretiari i praktiari reavanja
sukoba nikada ne polaze od tog stanovita.
Nacionalni mitovi i etniki stereotipi oteavaju personalizaciju posmatranja
pripadnika drugih, suprotstavljenih grupa. Oni, bivajui vana determinanta kako
za kognitivnu tako i za evaluativnu sliku sveta, direktno utiu na ponaanje i po-
nekad na pojavu direktnog ili kulturnog nasilja. U nekim sluajevima oni ak posta-
nu deo jezika ili kulture, a u kombinaciji sa kontradikcijom interesa ili ciljeva daju
potpunu strukturu sukoba. Ovi mitovi i stereotipi usvajaju se putem medija, kol-
skih programa, porodine i vrnjake komunikacije, umetnosti i slino. Na prime-
ru srpsko-albanskih odnosa videli smo da su udbenici za osnovne i srednje kole,
kao i dnevni i nedeljni tampani mediji skloni ako ne podsticanju, onda svakako
65 Daniel Bar-Tal, Reconciliation as a Foundation of Culture of Peace, u: Handbook of Building

Cultures of Peace, ed. by Joseph de Rivera, New York: Springer Science, Business Media LLC,
2008, str. 366.
njihovom odranju i nerazotkrivanju. Mitovi, pogotovo stereotipi, mogu biti i ko-

risni pojedincima ili grupi da se lake snau i pronau orijentir u svim sloenosti-
ma sveta koji ih okruuje,68 no, u konkretnom sluaju svakako predstavljaju pre-
preku pomirenju, pored toga to su ranije doprineli razvoju sukoba. Ukoliko oba
suprotstavljena naroda temelje svoje nacionalne mitove o zlatnom dobu, herojstvu,
izdaji i patnji uzimajui u obzir istu teritoriju i onaj drugi narod doivljavaju kao
uljeza ili agresora, vrlo je verovatno da e pozivi na toleranciju i kompromise pro-
pasti. Takoe, ukoliko jedni o drugima itaju samo u negativnom kontekstu, kao
o napadaima, otimaima ili uzurpatorima, nije realno oekivati da e veina gra-
ana uspeti da odvoji logiki zasnovane stavove i istine od onih zasnovanih na emo-
cijama i (u)miljenim dogaanjima iz daleke prolosti.
Pomirenje na Kosovu ne moe biti postignuto ukoliko se ne relativizuju i de-
konstruiu mitovi i oslabe predrasude i stereotipije. One ine jednu og glavnih
poluga samog sukoba, koji naalost jo uvek nije izaao iz crvene zone u kojem je
manifestacija nasilja mogua. Tek kada bi opcija prinude ili pretnje bila konano
otklonjena, verujemo da bi procesi pomirenja mogli bre da se kreu napred. Ali,
i u tom sluaju, dolaenje do istine, pravde i meusobnog prihvatanja zahteva raskid
sa neadekvatnim predstavama o Drugom, kao i o sebi samima. Utoliko pomirenje
uvek znai i promenu identiteta, makar na nain da se identitet druge strane ne
negira, tj. sopstveni identitet nije vie prvenstveno ustrojen na razlici u odnosu na
nekog konkretnog spoljanjeg subjekta.69 Sigurno je da makar istina i obzir prema
drugome mogu teko isplivati na povrinu kad mitovi tee da ovekovee (prave ili
izmiljene) rtve, prevare, izdaje ili velike obnove, a suprotstavljena strana je uvek
prikazana kao prljava, nasilna, glupa i gruba. Bez te dve dimenzije (istine i brige o
Drugom) ne moe biti potpunog pomirenja, ak i ako bezbednost u uem smislu
jeste dostignuta. Zato se sva legitimna stremljenja za utvrivanje injenica, kanja-
vanje poinilaca, izvinjenja, oprotaji i uvrenje bezbednosti moraju podrati.
Jer nimalo nije lako probiti odbrambene zidove koje su zajednice decenijama, ako
ne i stoleima, postavljale kao deo struktura politikog i ekonomskog nasilja, niti
je jednostavno obuzdavati ljudsku tendenciju ka konformizmu.
Literatura
Arthur, Paul, Memory Retrieval and Truth Recovery, u: Handbook of Conflict Analysis and
Resolution, edited by Dennis J.D. Sandole, Sean Byrne, Ingrid Sandole-Staroste and Jessica
Senehi, London and New York: Routledge, Taylor Francis Group, 2009, str. 369383.
Assefa, Hizkias, The Meaning of Reconciliation, 1999, www.gppac.net/documents/pbp/
part1/2_reconc.html, 8. septembar 2011.
68 Sran Puhalo, Etnika distanca i (auto)stereotipi graana Bosne i Hercegovine, Sarajevo: Friedrich
Ebert Stiftung, 2009, str. 23.
69 H. Kelman, o. c., str. 119.
Bar-Tal, Daniel, Reconciliation as a Foundation of Culture of Peace, u: Handbook of Building

Cultures of Peace, edited by Joseph de Rivera, New York: Springer Science, Business
Media LLC, 2008, str. 363377.
Bloomfield, David, On Good Terms: Clarifying Reconciliation, Bergfhof Report No 14,
Berlin: Berghof Center for Constructive Conflict Management, 2006, www.berghof-
center.org, 4. oktobar 2011.
Bojovi, elimir, Novi udbenici o istoriji Zapadnog Balkana, www.slobodnaevropa.org/
content/knjiga_istorija_zapadni_balkan_srbija/2163249.html, 25. septembar 2011.
Buckeye, Terrence H., The Military Role in Reconciliation, a monograph, Fort Leavenworth,
Kansas: School of Advanced Military Studies, United States Army Command and
General Staff College, 2010.
Burgess, Heidi and Burgess, Guy M. , Encyclopedia of Conflict Resolution, Santa Barbara:
ABC-CLIO Inc, 1997.
Dimitrijevi, Vojin, Hadi-Vidanovi, Vidan, Jovanovi, Ivan, Markovi, arko i Milanovi,
Marko, Hake nedoumice. Poznato i nepoznato o Meunarodnom krivinom tribunalu
za bivu Jugoslaviju, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2010.
Freeman, Mark and Hayner, Priscilla B, Truth Telling, u: Reconciliation After Violent Conflict:
A Handbook, edited by David Bloomfield, Teresa Barnes and Luc Huyse, Stockholm:
International Institute for Democracy and Electoral Assistance (IDEA), 2003.
Galtung, Johan, After violence: 3R, Reconstruction, Reconciliation, Resolution. Coping with
visile and invisible effects of war and violence, Princeton, NJ: Transcend, A Peace and
Development Network, 1999.
Hartwell, Marcia Byrom, The Role of Forgiveness in Reconstructing After Violent Conflict,
May 1999, http://sites.tufts.edu/jha/archives/140, 19. septembar 2011.
Hauss, Charles, Reconciliation, u: Beyond Intractability, edited by Guy Burgess and Heidi
Burgess, Boulder: University of Colorado, Conflict Research Consortium, September
2003, http://www.beyondintractability.org/essay/reconciliation/, 12. septembar 2011.
Hraovec Milanovi, Ivana, Mnoenje istorije, nedeljnik Vreme, broj 1029, 23. septembar
2010, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=951541, 25. septembar 2011.
Huyse, Luc, The Process of Reconciliation, u: Reconciliation After Violent Conflict: A Hand-
book, edited by David Bloomfield, Teresa Barnes and Luc Huyse, Stockholm: International
Institute for Democracy and Electoral Assistance (IDEA), 2003.
Janji, Duan, Kosovo: politika i ivot u paralelnim svetovima, u: Pomeramo granice,
urednice Mirjana Raevi i Zorica Mrevi, Beograd, Institut drutvenih nauka, 2007,
str. 119153.
Kelman, Herbert C, Reconciliation as Identity Change: A Social-Psychological Perspective,
u: From Conflict Resolution to Reconciliation, edited by Yaacov Bar-Siman-Tov, Oxford:
Oxford University Press, 2004, str. 111124.
Kriesberg, Louis, Comparing Reconciliation Actions within and between Countries, u:
From Conflict Resolution to Reconciliation, edited by Yaacov Bar-Siman-Tov, Oxford:
Oxford University Press, 2004, str. 81110.
Kriesberg, Louis, Waging conflicts constructively, u: Handbook of Conflict Analysis
and Resolution, edited by Dennis J.D. Sandole, Sean Byrne, Ingrid Sandole-Staroste
and Jessica Senehi, London and New York: Routledge, Taylor Francis Group, 2009,
str. 157169.
Lederach, John Paul, JUSTPEACE The Challenge of 21st Century, u: People Building
Peace: 35 Inspiring Stories from Around the World, edited by European Centre for
Conflict Prevention,Utrecht, The Hague, Amsterdam: Bureau M&O, 1999.
Lederach, John Paul, The Meeting Place, Chapter 8, u: Journey Towards Reconciliation,
John Paul Lederach, Scottdale,PA: Herald Press, 1999, www.colorado.edu/conflict/
transform/jplchpt.htm, 25. septembar 2011.
Murati, Gjylbehare, Proces oporavka od rana prouzrokovanih ratom na Kosovu, Temida,
asopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu, Godina 7, broj 4, Beograd, Viktimo-
loko drutvo Srbije, Prometej, Decembar 2004, str. 1720.
Nakarada, Radmila, Putevi pomirenja, Godinjak Fakulteta politikih nauka, Godina V,
broj 5, 2011, Beograd, Fakultet politikih nauka, str. 361377.
Nikoli Ristanovi, Vesna i Hanak, Nataa, Od seanja na prolost ka pozitivnoj budunosti:
Kakav model istine i poverenja/pomirenja je potreban Srbiji? Ideje i predlozi graana,
Beograd, Viktimoloko drutvo Srbije, Prometej, 2004.
Pavkovi, Aleksandar, A Reconciliation Model for the Former Yugoslavia, Peace Review,
Vol. 12, No 1, 2000, Abingdon, UK: Carfax Publishing Company, str. 103109.
Perovi, Latinka, Pomirenje Srba i Hr vata i Srba i Albanaca, neodrano predavanje na
Biskupskoj konferenciji u Beogradu, septembra 2008. godine, www.helsinki.org.rs/
serbian/doc/LP-Biskupska.doc, 2. oktobar 2011.
Petrovi, Neboja, Psiholoke osnove pomirenja izmeu Srba, Hrvata i Bonjaka, Beograd,
Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta, 2004.
Philpott, Daniel, Religion, Reconciliation, and Transitional Justice: The State of the Field,
Working Papers, New York: Social Science Research Council, 2007.
Puhalo, Sran, Etnika distanca i (auto)stereotipi graana Bosne i Hercegovine, Sarajevo,
Friedrich Ebert Stiftung, 2009.
Radovanovi, Rade, Prekidamo praksu bezimenih rtava, list Danas, Beograd: DAN GRAF,
godina XV, broj 51015102, subotanedelja, 1718. septembar 2011, str. VI, 2011.
Sandole, Dennis J.D, Untying the Gordian Knot in the Balkans: RealPolitik, Business as
Usual or Thinking Outside the Box on Dialogue, Reconciliation and Integration
into Euro-Atlantic Structures for Serbia and Kosovo?, u: Cutting or Tightening the
Gordian Knot? The Future of Kosovo and the Peace Process in the Western Balkans after
the Decision on Independence, edited by Ernst M. Felberbauer, Predrag Jurekovi and
Frederic Labarre, Vienna: National Defence Academy, Bureau for the Security Policy
at Austrian Ministry of Defence, October 2008, str. 171204.
Sommerfeldt, Atle, Nema preice do pomirenja, u: Teko pomirenje, uredio Enver uliman,
OsloSarajevo: Helsinki komitet Norveke, Norveka crkvena pomo, 2000, str. 234247.
Staub, Ervin, Reconciliation after Genocide, Mass Killing, or Intractable Conflict: Under-
standing the Roots of Violence, Psychological Recovery, and Steps Toward a General
Theory, Political Psychology, Vol. 27, No 6, Malden: Blackwell Publishing Inc., 2006,
str. 867894;
Sverrisson, Hjortur Bragi, Truth and Reconciliation Commission in Kosovo: A Window
of Opportunity, Peace, Conflict & Development: An interdisciplinary journal, Issue 8,
Bradford: University of Bradford, Department of Peace Studies, February 2006.
UDC 316.485.6:159.922.4
316.6
Mirjana Vasovi
PSIHOLOKA MO I ULOGA
NACIONALNIH MITOVA
U MEUETNIKIM KONFLIKTIMA
Saetak: U ovom radu se raspravlja o uticaju nacionalne mitologije na razliite
vidove kolektivnog ponaanja, s posebnim osvrtom na meuetnike konflikte.
Pristup koji se ovde zagovara posmatra nacionalne mitove i druge kulturne na-
rative kao posredujue faktore u dinamici meuetnikih odnosa i konflikata.
Oslanjajui se, pre svega, na Tajfelovu teoriju socijalnog identiteta (SIT), nacio-
nalni mitovi se ne posmatraju tek kao efemerni ili iracionalni produkti kolektiv-
ne subjektivnosti, izrazi predrasuda i slepe meuetnike mrnje, ve kao mani-
festacije grupnih procesa koji imaju svoju socijalno-psiholoku funkcionalnost.
U radu se razrauju i razjanjavaju najvanije socijalno-psiholoke funkcije ko-
je, u situacijama meugrupnih konflikata i generalno, nacionalni mitovi imaju
kako na nivou pojedinanih pripadnika etnikih grupa, tako i grupe u celini.
Kljune rei: nacionalna mitologija, etniki sukobi, funkcije nacionalnih mito-
va, H. Tajfel, teorija socijalnog identiteta (SIT), psihokulturne interakcije, Nepri-
jatelj, meuetnika diferencijacija, M. H. Ros, psihokulturna drama.
ZNAAJ NACIONALNE MITOLOGIJE

U ANALIZI ETNIKIH KONFLIKATA
Nacionalna mitologija igra jednu od centralnih uloga u procesima nastajanja, kao
i u procesima raspada nacionalnih drava. Ova konstatacija se moe odnositi i na
politiku evoluciju modernih nacionalnih drava sa podruja Balkana, koja je
intrinziki... bila povezana sa monom snagom mitoloke imaginacije.1 Tokom
burne istorije balkanskih naroda i drava bujanje nacionalne mitologije, kao po ne-
kom nepisanom pravilu, ilo je ruku podruku sa irenjem snanih nacionalistikih
1 Lucian N. Leustean, Orthodoxy and political myths in Balkan national identities, National
Identities, Vol. 10, No. 4, December 2008, str. 421.
68 MIRJANA VASOVI
pokreta, iji su krajnji ciljevi bili usmereni na formiranje novih, odnosno posebnih
nacionalnih drava. Nacionalni mitovi, kao osobeni psihokulturni narativi2 (uteme-
ljeni u kolektivnim seanjima, legendama, socijalnim stereotipijama, metaforama,
emocionalno zasienim uverenjima i predstavama, odnosno u nacionalnoj ikonogra-
fiji, ritualnim i obiajnim pravilima i normama) bili su duboko utkani u dinamiku
politikih procesa i, pre svega, meuetnikih konflikata. Ako posmatramo nacional-
nu mitologiju kao konglomerat razliitih istorijskih, religijskih i politikih ideja, mo-
emo shvatiti zato su je politiki i verski lideri svih etnikih grupa nastanjenih u ovom
regionu, u ovim turbulentnim vremenima, koristili u svrhu obezbeivanja ireg kul-
turno utemeljenog legitimiteta svojim neposrednim, dnevnopolitikim interesima
i ciljevima. Emocionalne poruke koje emituju mitoloke narativne metafore duboko
su ukorenjene u tradicionalnoj kolektivnoj svesti. Stoga su pomogle da se apstraktni
politiki pojmovi i ideje kao to su nacija ili nacionalna drava ispune opipljivim
psiholokim sadrajem.3 U ovome, izmeu ostalog, lei i tajna uspenosti sa kojom
su bive komunistike elite u postkomunistikom periodu sprovodile masovnu poli-
tiku mobilizaciju graana po principu etnikih podela i na taj nain obezbeivale
njihovu iroku, nepodeljenu, politiku podrku, odnosno upravljale kolektivnim akci-
jama usmerenim ka ostvarenju sopstvenih, partikularnih, politikih ciljeva.
injenica je, meutim, da problemu uticaja iroko rasprostranjenih nacional-
nih mitova na razliite vidove kolektivnog ponaanja i meuetnikog nasilja, poseb-
no u kontekstu jugoslovenske krize, jo uvek nije posveena odgovarajua panja,
kako u teorijskom tako i empirijskom smislu. Brojne analize koje su se bavile uzro-
cima ovdanjih meuetnikih konflikata a koje se mogu nai u medijskim pri-
lozima, diskursu politikih aktera i akademskim radovima jo uvek nisu u do-
voljnoj meri rasvetlile ovaj aspekt fenomena. tavie, ini se da upravo ovu oblast
karakterie manjak pouzdane empirijske evidencije, a viak spekulacija (intuitivne
ili ideoloki pristrasne prirode, ali u svakom sluaju nedovoljno naune). General-
no posmatrajui, rasprave o ulozi koju je nacionalna mitologija odigrala u meu-
etnikim konfliktima sadre dijapazon razliitih stanovita: neke u potpunosti
zanemaruju ili minimiziraju njenu ulogu (kao uostalom i ulogu svih kulturnih i
socijalno-psiholokih faktora); druge je pominju samo kao retrogradnu pojavu,
manifestaciju retradicionalizacije drutvene svesti postkomunistikih drutava
koja onemoguava njihovu sutinsku demokratizaciju; tree joj, opet, neopravdano
pridaju ulogu primarnih uzroka ovih sukoba.4
2 Izraz je uveo Mark Hauard Ros (Marc Howard Ross). Videti: M. H. Ross, Psychocultural Inter-
pretations and Dramas: Identity Dynamics in Ethnic Conflict, Political Psychology, Vol. 22, Iss. 1,
March 2001, str. 157178.
3 Videti: Benedict Anderson, Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of
Nationalism, Verso, London, 1983.
4 Videti: Stuart J. Kaufman, Modern Hatreds: The Symbolic Politics of Ethnic War, Cornell University
Press, Ithaca, 2001.
PSIHOLOKA MO I ULOGA NACIONALNIH MITOVA U MEUETNIKIM KONFLIKTIMA 69
Jedan broj radova, koji ne zasluuju neki temeljniji osvrt, imaju tendenciju da
ulogu nacionalnih mitova po svaku cenu udenu u zadatu, politiki korektnu (i time
nuno jednostranu) interpretaciju politikih procesa i dogaaja na tlu bive Jugo-
slavije. Posledica ovakvog nauma (u nedostatku istorijske distance koja bi verifi-
kovala ponuena objanjenja) jeste veoma pojednostavljeno prikazivanje sloenih
istorijskih, ekonomskih i politikih odnosa izmeu sukobljenih etnikih grupa.
Sve analize kulturnih narativa vrene pod imperativom politiki korektnih tuma-
enja sluile su iskljuivo u politike svrhe: za osudu etnocentrizma, iskljuivog
nacionalizma, etnike mrnje, netolerancije, itd. samo jedne od strana u sukobu.5
Druge, objektivnije (istorijske, socioloke ili politikoloke) studije, koje su se
bavile nacionalnom mitologijom u kontekstu meuetnikih sukoba na ovim pro-
storima, ostale su pak zaglavljene u raspravi o tome da li su sukobi (i raspad mul-
tietnike jugoslovenske drave u celini) indukovani odozgo, pod manipulativno/
propagandnim uticajem politikih elita u meusobnoj borbi za vlast, ili su rezultat
rivalstva samih etnikih kolektiva ogrezlih u vekovnoj meuetnikoj mrnji. Teorije
o ubeivakom uticaju elita prebacivale su odgovornost na politike elite koje su
optuivane za manipulaciju istorijskim seanjem naroda i nacionalistikim senti-
mentima koje je ono pobuivalo. Smatralo se da su posle kolapsa vladajue ideo-
logije bive komunistike elite nastojale da obezbede podrku javnosti i osvoje i
zadre vlast upravo pozivajui se na tradicionalnu kulturu, zajedniki jezik, religi-
ju, istoriju, mitove i bratstvo po krvi.6 Neki drugi istraivai, koji su nastojali da
poveu procese demokratizacije bivih komunistikih drutava, persuazivni uticaj
elita i meuetnike konflikte, tumaili su njihove uzroke manjkom legitimnosti
postojeih reima koji su polarizovali drutvo na taj nain to su podgrevali ko-
lektivnu nesigurnost i strah od budunosti.7
Argumentacija suprotstavljenih teorija o uzrocima meuetnikih konflikata
sastojala se u tome da je nacionalizam kao proizvod nedovrene modernizacije i
ostataka tradicionalne svesti postojao i pre uvoenja demokratije, ali da je upravo
demokratizacija omoguila da dou do izraaja dugo potiskivane etnocentrike
aspiracije pojedinih nacija.8 U oba ova sluaja nauna razmatranja o uzrocima
konflikata okonavaju se onim to bi psiholozi nazvali fundamentalna greka
5 Videti npr.: Anna Di Leillo, The Missing Democratic Revolution and Serbias Anti-European
Choice: 19892008, International Journal of Politics, Culture, and Society, 22: 373384. Published
online: 7 July 2009.
6 Videti: Jack Snyder, From Voting to Violence: Democratization and Nationalist Conflict, W. W. Nor-
ton, New York, 2000, str. 16.
7 Videti: David A. Lake, Donald Rothchild, Containing Fear, the Origins and Management of
Ethnic Conflict, International Security, 21: 2 (Autumn 1996), str. 4175, navedeno prema: Lisa
Kissopoulos, Democratization and nationalist conflict: culture and elite manipulation in Serbia,
19881999 Paper Presented at the Annual Meeting of the Midwest Political Science Association,
Chicago, IL, 15 April 2004.
8 Videti: L. Kissopoulos, o. c.
70 MIRJANA VASOVI
atribucije. To u prevodu znai da se dinamika sloenih meuetnikih odnosa (ije

ishodite i nerazluivi deo predstavljaju iroko rasprostranjeni socijalni mitovi) na
neki nain izmeta iz istorijskog i politikog konteksta, da se ne objanjava dru-
tvenim okolnostima ve zlom prirodom, odnosno zlom voljom individualnih ili
kolektivnih ljudskih aktera. Upadajui, na ovaj ili onaj nain, u zamku psiholokog
redukcionizma, sva pomenuta objanjenja (mada ih karakteriu razliita polazita),
po svojim osnovnim zakljucima, i pre svega implicitnim pretpostavkama o uslo-
vima razreenja sukoba, svode se na isto. Nacionalni mitovi se predstavljaju kao
izraz i dokaz kulturno utemeljene etnike mrnje, oduvek prisutne u tradiciji
premodernog balkanskog drutva. Takvo tumaenje podrazumeva, naravno, i jedi-
ni efikasan lek koji se moe primeniti u svrhu pacifikacije etnikih grupa sa ovih
prostora, a to je potiskivanje kolektivnog istorijskog seanja i temeljno kulturno
i idejno prevaspitavanje njihovih pripadnika.
Drugu stranu ove medalje ine teorije i studije u kojima se umanjuje, ili posve
zanemaruje, uticaj kulturnih i socijalno-psiholokih faktora u genezi i dinamici
meuetnikih konflikata. Uslovi izbijanja i smirivanja etnikih sukoba trae se u
datoj drutvenoj situaciji i strukturi objektivnih drutvenih odnosa izmeu suko-
bljenih grupa; oni se prvenstveno posmatraju iz perspektive odnosa moi i domi-
nacije i suprotstavljenih (pre svega, ekonomskih) interesa. Ovakav pristup karak-
teristian je za itav dijapazon tzv. teorija interesa (od neomarksistikih do teorija
racionalnog izbora).9 Savremene odjeke ovakvog pristupa moemo prepoznati kod
jednog broja liberalnih teoretiara koji tumae irenje nacionalizma i meuetni-
kih sukoba na prostoru bive Jugoslavije (i nekih drugih postkomunistikih zema-
lja) kao posledicu nedovrenog procesa demokratizacije drutva i nedovoljne pri-
hvaenosti liberalnih vrednosti.10
Ipak, retki su autori koji uopte ne uzimaju u obzir ulogu kulture u razvoju
nacionalnog oseanja i nacionalizma, pa sledstveno tome i nacionalnih konflikata.
Potrebno je samo da pomenemo danas ve klasine radove o istorijskoj genezi na-
cionalnih drava i procesima njihove izgradnje. Ne negirajui da su ekonomski i
politiki faktori odigrali fundamentalnu ulogu u razvoju nacija, Anderson raspravlja,
izmeu ostalog, o ulozi kulturnih produkata (pesama, spomenika neznanom juna-
ku i sl.) u simbolikom podupiranju i odbrani formiranih zamiljenih zajednica,
tj. razvoju oseanja nacionalne pripadnosti i nacionalne svesti.11 Erik Hobsbaum
(Eric Hobsbawm),12 analizirajui procese istorijske metamorfoze nacionalizma, isto
tako naglaava ulogu pisanog jezika, zajednikog obrazovanja i istorije u formira-
nju zajednike kulture, osobenog mi-oseanja i jedinstva naroda. Smitov (Anthony
9 Videti: M. H. Ross, o. c.
10 Videti: L. Kissopoulos, o. c.
11 Videti: B. Anderson, o. c.
12 Videti: Eric Hobsbawm, Nations and Nationalism Since 1780, Cambridge University Press, 1990.
Smith) mitoloko-simboliki kompleks13 takoe podrazumeva blisku povezanost

nacionalnog identiteta i mitologije: ovaj autor navodi itav niz socijalnih i politi-
kih mitova (kao to su mitovi o propasti i obnovi nacije) kojima se moe pripisati
mo ujedinjavanja, smatrajui ih osnovom za uspostavljanje etnike povezanosti i
jaanja nacionalnog identiteta.14
Povezanost etnikih konflikata i etnikih mitova posebno naglaavaju zastup-
nici tzv. simbolike politike. Prema njihovom tumaenju, u sreditu svakog et-
nikog konflikta mogue je otkriti osobene etnopolitike, istorijske i religijske
narative, koji slue pre svega da definiu posebnost identiteta, kao i sutinu potre-
ba, interesa i zahteva svake od sukobljenih strana. Meutim, nain na koji se to
ini esto prua opravdanje za postojanje meusobnog neprijateljstva i uzajamnog
etnikog iskljuivanja.15 Manipuliui emocionalnim simbolima kojima se mitovi
izraavaju, politiari najee motiviu pripadnike etnikih grupa da uestvuju u
aktima kolektivnog nasilja prema drugima. Pristup simbolike politike, iji je glav-
ni predstavnik Stjuart Kaufman, usredsreuje se na istorijske aspekte meugrupnih
odnosa, ali se posebno bavi ulogom mitova i simbola prolosti koji se recikliraju i
koriste u kontekstu zadovoljenja sadanjih potreba drutva. Mnoge drevne mrnje
u sutini su sasvim novi konstrukti koji ne moraju da odgovaraju istorijskoj istini,
ali mogu, pod manipulativnim uticajem elita, znaajno da utiu na odnose izmeu
etnikih grupa i da pospeuju realne, aktuelne, meuetnike konflikte. Meutim,
zloupotreba mitova ne bi imala toliki uticaj da ne postoji i realan konflikt interesa,
kao i oseanje neprijateljstva koje je mitoloki osnaeno. Bez opaenog konflik-
ta interesa, ljudi nemaju razloga da se pokrenu na akciju. Bez oseanja neprijatelj-
stva, nedostaje im impuls za tako neto, a bez liderstva, nisu u stanju da se kolek-
tivno organizuju.16
MITSKA PREDANJA KAO POSREDUJUI FAKTORI

U MEUETNIKIM ODNOSIMA
Najplodonosnijim se ipak pokazao onaj pristup koji nacionalne mitove i druge
kulturne narative i rituale posmatra kao posredujue faktore u dinamici meuet-
nikih odnosa uopte i konflikata, posebno.
13 Videti: Anthony D. Smith, The Ethnic Origins of Nations, B. Blackwell, Oxford, UK, New York,
1988. i Anthony D. Smith, National Identity and Myths of Ethnic Descent, u: Anthony D. Smith,
John Hutchinson, (eds.), Nationalism: Critical Concepts in Political Science, Routledge, New
York, 2000.
14 Smit govori o etiri stuba onoga to naziva ethnie: sr etniciteta... lei u kvartetu koji ine mi-
tovi, seanja, vrednosti i simboli. Ibidem, str. 15.
15 S. J. Kaufman, o. c.
16 Ibidem.
72 MIRJANA VASOVI
Razmatrajui pojave estog tematizovanja kulturnih pitanja u okviru druta-

va koja su duboko podeljena po etnikim granicama, M. H. Ros17 iznosi stanovite
da kulturni fenomeni i dogaaji esto slue kao poprite politikih sukobljavanja i
da se mogu uzeti kao osoben nain ispoljavanja meuetnikih konflikata. Ros se, s
jedne strane, suprotstavlja teorijama koje najveu vanost pridaju neuskladivim
objektivnim (ekonomskim) interesima, a sa druge Hantingtonovoj tezi o prevas-
hodno civilizacijskom ili kulturalnom karakteru veine savremenih konflikata. Ma-
da se ne moe rei da se kulturne razlike nalaze u korenu etnikog konflikta, smatra
ovaj autor, ne moe se tvrditi ni da su one sasvim nevaan fenomen. Umesto toga,
trebalo bi poi od pretpostavke da se konflikti vode kako oko materijalnih interesa
tako i oko kolektivnih identiteta, artikulisanih u kulturalnim terminima. Kultura,
u stvari, saima i simbolizuje sve razliitosti izmeu sukobljenih grupa, tako da
kulturne predstave, narativi i kolektivna seanja bivaju duboko utkani u politiki
sukob i pomeani sa njihovim nepomirljivim politikim stanovitima. Rosovo kraj-
nje stanovite jeste da uzroci meuetnikih konflikata nisu kulturne razlike po sebi,
ve da kultura biva ideologizovana, te se na taj nain kulturne razlike umeu i
meaju u dinamiku politikog konflikta (kurziv autorov).18
Centralni pojam Rosove politikoloko-psiholoke analize determinanti etni-
kih konflikata jesu tzv. psihokulturne interpretacije, pod ime podrazumeva za-
jednike, rairene, i duboko usaene predstave o svetu, karakteristine za pripad-
nike etnikih grupa u sukobu, koje je mogue otkriti analizom grupnih narativa.
One se manifestuju i kroz simboliko i ritualno ponaanje pripadnika grupe (obe-
leavanje nacionalnih praznika, parade, podizanje spomenika, obeleavanje kultnih
geografskih mesta, isticanje zastava i slino). Ros smatra da je, pored analize objek-
tivnih pretpostavki etnikih sukoba (objektivnih grupnih interesa i date drutvene
strukture), nuno razumeti ove rairene kulturalne narative utemeljene u kolek-
tivnim seanjima o prolosti i znaaj koji imaju za politiko ponaanje i odnose
izmeu etnikih grupa o kojima je re.
Mnogi zakljuci ovog autora, posebno oni koji se odnose na posredujuu ulo-
gu socijalnih mitova u meuetnikim odnosima i konfliktima, dopunjavaju se i
poklapaju sa miljenjima savremenih, pre svega evropskih, socijalnih psihologa (Taj-
fela, Tarnera) i postavkama njihove teorije socijalnog identiteta, koja iz kognitivi-
stike perspektive posmatra i tumai meugrupne odnose i konflikte. On zaklju-
uje da se u svakom etnikom konfliktu prepliu problemi identiteta i objektivnih
interesa. Razlika izmeu ova dva pristupa je, meutim, u tome to dok teorije in-
teresa smatraju da zajedniki (etniki prim. autora) identitet nastaje na osnovu
17 M. H. Ross, Psychocultural interpretation theory and peacemaking in ethnic conflict, Political

Psychology, 16, 1995, str. 523544; M. H. Ross, The relevance of culture for the study of political
psychology and ethnic conflict, Political Psychology, 18, 2. 1997. i M. H. Ross, Psychocultural
Interpretations and Dramas....
18 M. H. Ross, The relevance of culture for the study of political psychology...
postojanja zajednikih interesa, teorije identiteta naglaavaju da zajedniki identitet

definie i stvara osobenu percepciju interesa oko kojih se etniki konflikti vode.19
U izvesnom smislu su njegova objanjenja ipak nedostatna. Ros, naime, jasno
ukazuje na ulogu socijalnih mitova kao interveniue varijable i prua karakte-
ristine opise i primere iz politike istorije sveta kojima ilustruje korienje kul-
turnih simbola i kolektivnog ritualnog ponaanja u datoj konstelaciji meuetnikih
odnosa. Takoe, njegova razmatranja (posebno uvoenje pojma identiteta u tu-
maenje etnikih konflikata) dotiu se u velikoj meri socijalno-psiholokih dimen-
zija ovih fenomena. Ali po logici svoje polazne (politikoloke) perspektive ni on,
kao ni drugi autori koji prihvataju kulturu i kulturne narative kao interveniuu
varijablu u tumaenju meuetnikih konflikata, ne nudi zadovoljavajue objanje-
nje naina i psiholokih mehanizama posredstvom kojih ovi, u osnovi socijalno-psi-
holoki, fenomeni utiu na kolektivno ponaanje. Njegove studije sluaja daju iz-
vanredne opise ovih fenomena, ali ih samo delimino objanjavaju. To je sluaj i
sa mnogim drugim tumaenjima koja, po pravilu, proputaju da objasne socijalno-
-psiholoku logiku i funkcionalnost ovih kolektivnih predstava.
Potpunija objanjenja osnova psiholoke moi i socijalne i psiholoke funkci-
onalnosti, koju razne vrste kulturnih narativa (socijalnih mitova, meugrupnih
predstava i stereotipa) imaju kada je re o odnosima izmeu etnikih grupa, daju
H. Tajfel, D. Tarner (John Turner).20 Njihov pristup, bitno razliit od dotadanjih
individualistikih tendencija u socijalnoj psihologiji, tumai meusobno ponaa-
nje razliitih socijalnih grupa, koje su istovremeno odvojene i neraskidivo poveza-
ne (u tom smislu to sudbina svake od njih u velikoj meri zavisi od prirode njihovog
odnosa sa drugima), kao rezultantu uzajamnog delovanja osobenih socijalno-psiho-
lokih procesa i strukture objektivno postojeih odnosa izmeu tih grupa.
Generalno posmatrano, etniko-nacionalni mitovi i narativi izraavaju se kroz
predstave, uverenja, stavove, predrasude i stereotipe iji su nosioci ljudi koji pripa-
daju, ili oseaju da pripadaju, razliitim etnikim i nacionalnim grupama. Njihovi
sadraji se odnose na sopstvenu i rivalsku grupu, kao i na prirodu njihovih meu-
sobnih odnosa. Meutim, to nisu tek efemerni ili iracionalni psiholoki produkti,
izrazi predrasudnosti i slepe meuetnike mrnje i neprijateljstva koju oseaju nji-
hovi individualni lanovi, ve manifestacije grupne psihologije koja ima svoju soci-
jalnu funkcionalnost. Stoga se objanjenje ovih fenomena, njihove uloge i mogu-
nosti kolektivne mobilizacije mora traiti u grupnim procesima koji se odigravaju
19 M. H. Ross, Psychocultural Interpretations and Dramas..., str. 159.

20 Videti: Henry Tajfel (ed.), Differentiation between social groups: Studies in the social psychology
of intergroup relations, Academic Press, London, 1978; Henry Tajfel, Human Groups and Social
Categories: Studies in Social Psychology, Cambridge University Press, 1981; Henry Tajfel, Social
Identity and Intergroup Relations, Cambridge University Press, 1982; Henry Tajfel, John Turner,
An intergrative theory of intergroup conflict, u: W. G. Austin, S. Worchel (eds.), The Social
Psychology of Intergroup Relations, Brooks/Cole, Monterey, 1979; John Turner, H. Giles (eds.),
Intergroup Behavior, Basil Blackwell, Oxford, 1981.
74 MIRJANA VASOVI
u odreenom sociokulturnom kontekstu. U stvari, mi ne bismo mogli ni da govori-

mo o socijalnim mitovima ako zanemarimo injenicu da su to produkti date soci-
jalne situacije, kao i to da oni predstavljaju zajednika, iroko rasprostranjena i u
datom drutvu konsenzualno usvojena i prihvaena uverenja koja igraju odreenu
ulogu u meugrupnim odnosima. Stoga, ova uverenja, mnenja itd.... ne mogu biti
shvaena na pravi nain ukoliko se ne razmotri... kontekst socijalnih evaluacija u
koje su oni udenuti.21
Njihova funkcionalnost u sklopu meugrupnih odnosa ne dovodi uvek do
usklaenosti, kooperacije i harmonije; tavie, oni najee podravaju grupne
podele i tvrdoglavu odbranu sebinih, neuskladivih interesa. Zato se moe pret-
postaviti da ovi elementi simbolike politike, po prirodi stvari, vode ka realnim
politikim sukobima. Meutim, to ne znai da ih moemo tumaiti kao primarne
i/ili direktne izvore politikih sukoba, kao to ove sukobe, uostalom, nikako nije
ni mogue objanjavati iskljuivo, ili primarno, psiholokim zakonitostima, a da
ne upadnemo u zamku psiholokog provincijalizma. Ipak, iz svega to znamo
iz iskustava socijalne istorije, socijalne antropologije i socijalne psihologije proiz-
lazi nesumnjivo da se javljaju kao njihovi vani i neizbeni psiholoki korelati,
koji se manifestuju na planu grupnog opaanja, miljenja, tumaenja, emocionalnog
reagovanja, stavova i motiva kolektivnog ponaanja.
Imajui sve ovo u vidu, postaje jasno da svaka temeljna analiza sukoba i uslova
pomirenja ljuto zavaenih etnikih grupa nuno zahteva da se identifikuje poreklo
najznaajnijih etniko-nacionalnih mitova, obelodane njihovi sadraji, razume nji-
hova priroda i objasni socijalna funkcionalnost. Valja, pritom, imati na umu da na-
cionalna mitologija koja dobija na vanosti u kontekstu meuetnikih odnosa uvek
ima za osnovu realno postojeu (sloenu i vieslojnu) mreu socijalnih odnosa (po-
litikih, istorijskih, ekonomskih i kulturnih) izmeu referentnih etnikih grupa. Nju,
u stvari, proizvodi svaka drutvena situacija koju karakterie podela na drutvene
grupe veoma razliite po kriterijumima moi, statusa, bogatstva i ugleda (a sve su
takve), odnosno kategorizacija koja uslovljava hijerarhijsku ustrojenost meugrupnih
odnosa. Socijalno-piholoka ishodita nacionalne mitologije ine osobeni naini na
koje pripadnici pojedinih grupa vide i tumae ove razlike u moi, statusu i prestiu.
Nain na koji se opaa, shvata i interpretira postojea struktura meuetnikih odno-
sa odreuje kako sadraj, tako i opseg rairenosti i prihvaenosti pojedinih nacional-
nih mitova u drutvu u celini. Pritom, kakvi e po prirodi i sadraju biti mitovi koje
pripadnici pojedinih etnikih grupa prihvataju kao validne ili istinite, u velikoj
meri zavisi od mesta koje njihova grupa, ili oni kao pojedinci, zauzimaju u okviru
ireg sistema meugrupnih odnosa, u datoj drutvenoj strukturi.22
21 H. Tajfel, Intergroup relations, social myths and social justice, u: H. Tajfel (ed.), The social
dimension II, Cambridge University Press, Editions da la maison des Sciences de lHomme, str. 701,
1984.
Tajfelov model, slino Rosovom, postulira, znai, preplitanje socijalne (eko-

nomske, politike, istorijske) i psiholoke uzronosti meuetnikih konflikata: dru-
tveni i ekonomski uslovi koji dovode do rivalstva i sukoba izmeu velikih drutve-
nih grupa oko objektivnih ciljeva, interesa i dobitaka (teritorije, hrane, izvora sirovina,
itd.) dovode i do toga da se u okviru svake od grupa, i u drutvu u celini, raaju i ire
veoma raznoliki specifini sistemi stavova, uverenja i ideja o sopstvenoj grupi i su-
parnikim grupama. Iz date teksture meugrupnih odnosa u drutvu u celini, tj. iz
njihovih socijalnih, istorijskih, ekonomskih i kulturnih determinanti i ogranienja,
raa se diverzitet iroko rasprostranjenih socijalnih mitova koji ljudi imaju o sop-
stvenoj i drugim socijalnim grupama. Ovi mitovi, bilo da se nazivaju reprsentations
collectives, socijalnim reprezentacijama, ili socijalnim (za razliku od individualnih)
stereotipijama, povratno konstituiu sutinski deo onoga to lei u pozadini kolek-
tivnih oblika socijalnog ponaanja masa pojedinaca...23 Ono to je jo znaajnije
jeste da ove ideje, stavovi i sistemi uverenja, prema Tajfelu, postaju nerazluivi
deo meugrupne socijalne situacije i... mogu, pod razliitim okolnostima, da skrenu
u jednom ili u drugom pravcu tok odnosa izmeu datih grupa.24
Posmatrano na ovaj nain, kolektivne reprezentacije, mitovi i stereotipi (u za-
visnosti od toga kako ih razliiti autori oznaavaju) izraeni posredstvom razliitih
oblika kulturnih narativa, predstavljaju metapsiholoke fenomene, koji povratno
utiu na konstelaciju objektivne socijalne stvarnosti i meugrupne odnose. To ni
u kom sluaju ne znai da se oni mogu prihvatiti kao uzroci meuetnikih konfli-
kata. U osnovi sukoba uvek se moe otkriti socijalno determinisan objektivan kon-
flikt grupnih interesa. U tom smislu, socijalno-psiholoka analiza ne moe da za-
meni temeljna socioloka, istorijska, politikoloka ili ekonomska razmatranja,
niti ima tu ambiciju. Ali, kako je to i Tajfel u jednom svom radu napomenuo, sva-
ka nauna disciplina trebalo bi u ovom pogledu da d svoj doprinos. Sjedinjujui
u naem istraivanju socioloku i istorijsku sa socijalno-psiholokom analizom, mi
upravo polazimo od namere da priloimo svoj deo razjanjenju zbunjujue slo-
enosti spirale uzronosti u oblasti meuetnikih odnosa i konflikata.
VIESTRUKA SOCIJALNO-PSIHOLOKA
FUNKCIONALNOST NACIONALNIH MITOVA
Postoji mnotvo psiholokih razloga zbog kojih pripadnici etnike grupe, kao po-
jedinci, postaju prijemivi za ideje, predstave i stereotipije kroz koje se primarno
izraavaju sadraji nacionalnih mitova. Meutim, za ovu vrstu kulturnih fenome-
na karakteristino je da esto veoma dugo opstaju u gotovo neizmenjenom obliku
i da se razliitim kanalima drutvenog uticaja ire na sve lanove, ili veinu lanova
23 Ibidem.
24 H. Tajfel, Human Groups and Social Categories..., str. 225.
76 MIRJANA VASOVI
drutva, prenosei se, tako, sa generacije na generaciju. U latentnoj formi mogu

postojati vekovima prividno u vidu naivnih, kulturno specifinih pria i se-
anja koje pripadnici etnike grupe gaje o svojoj grupi i njenoj istoriji. Ali u situa-
cijama meugrupnih tr venja i sukoba naglo izranjaju iz kolektivnog istorijskog
seanja i preuzimaju u meuetnikim odnosima veoma aktivnu ulogu. Prie
sasvim specifinog i esto arhainog sadraja mogu postati delotvorni katalizatori
aktuelnih sukoba i, u krajnjoj liniji, drutvenih promena promena u strukturi
grupnih odnosa koje iz ovih sukoba mogu proistei.
Osnovni uslov koji utie na irenje i delotvornost nacionalnih mitova u kon-
tekstu meuetnikih sukoba jeste identifi kacija velikog broja pripadnika drutva
sa sopstvenom etnikom grupom, tj. identifikacija koja se zasniva na etnikom
principu. iroka rasprostranjenost nacionalnih mitova u okviru etnike grupe i
njihov uticaj na kolektivno ponaanje povezani su, naime, sa injenicom da ovi
narativi nisu tek puki produkt izmiljene istorije i tradicije, ve da ostvaruju va-
ne socijalno-psiholoke funkcije kako za pojedince, tako i za grupu u celini. U ra-
dovima koji se bave nacionalnom mitologijom mogu se, implicitno ili eksplicitno,
nai razliita objanjenja njihove psiholoke funkcionalnosti. Meutim, psiholoke
funkcije nacionalnih mitova u dosadanjim radovima po pravilu nisu sistematino
izloene u vidu jasne tipoloke teorije. Tipologija od koje smo poli u svom istra-
ivanju nastoji da same razliita teorijska i istraivaka polazita, mada se najvie
oslanja na teoriju socijalnog identiteta (Tajfel, Tarner). Objanjavajui ulogu koju
na individualnom i grupnom planu igraju raireni meugrupni stereotipi i pred-
stave, ovi autori izdvajaju njihove tri osnovne funkcije: socijalne kauzalnosti, dife-
rencijacije i opravdavanja.25 Kada je re o nacionalnoj mitologiji, kao specifinoj
vrsti kolektivnih predstava i narativa, nuno je ovu podelu dopuniti i razraditi.
Socijalno-psiholoku funkcionalnost mitova moemo, stoga, predstaviti i objasniti
kroz sledeih nekoliko procesa. Pre svega, oni pospeuju proces psiholokog for-
miranja i opstajanja grupe posredstvom jaanja jedinstvenog grupnog identiteta; to,
u stvari, znai da doprinose potvrivanju grupe kao osobenog i, u datoj strukturi
drutvenih odnosa, izdvojenog realno postojeeg socijalnog entiteta (funkcija sa-
modefinicije i drutvenog legitimisanja), Zatim, pomau razumevanju i objanjava-
nju sloenih i, najee, stresnih drutvenih dogaaja u svakodnevnom ivotu i
istoriji grupe, to podrazumeva i grupne teorije o tome kako i zato u naizgled
nerazmrsivom lavirintu meuetnikih odnosa (funkcija drutvene uzronosti). Naj-
zad, slue i u svrhu opravdavanja kolektivnih aktivnosti koje se planiraju ili predu-
zimaju u odnosu na pripadnike drugih, rivalskih, socijalnih grupa (funkcija soci-
jalne pravinosti). Ove funkcije, kao posebne, moemo izdvojiti samo u analitike
25 U kasnijim radovima o nacionalnoj mitologiji ova tipologija je dodatno razraena i ilustrovana

brojnim primerima iz svetske politike istorije: H. Tajfel, Social Stereotypes and Social Groups,
u: J. C. Turner, H. Giles, Intergroup Behaviour, Basil Blackwell, Oxford, 1984; H. Tajfel, Intergroup
relations, social myths and social justice.
svrhe poto se u realnosti najee preklapaju ili imaju sinergiki efekat. Meutim,
ukoliko elimo da shvatimo i da, eventualno, predvidimo, koja e vrsta socijalnih
mitova biti proizvedena, aktualizovana, proirena ili upotrebljena u datom socijal-
nom kontekstu meuetnikih konflikata, neophodno je da imamo u vidu njihova
osnovna socijalno-psiholoka ishodita.
SAZNANJE, OSMILJAVANJE I TUMAENJE

SLOENIH MEUETNIKIH ODNOSA
Nacionalna mitologija se u literaturi veinom oznaava kao skup kvazifiktivnih pre-
danja, karakteristinih za pojedine etnike grupe, koja, uzeta u celini, sadre svoje-
vrsnu sliku socijalnog sveta u kojem ive, kao i osobenu interpretaciju sopstvene
nacionalne istorije. Mitovi, generalno ako se posmatraju u isto saznajnom smislu
pomau kolektivnom razumevanju i tumaenju sloenih prirodnih fenomena i
kao takvi predstavljaju skladita informacija o spoljanjem svetu. Njihova prvobitna
funkcija jeste da pomognu u osmiljavanju fizikog sveta koji se pojedincu, inae,
moe initi haotinim i zastraujuim; da stvarima i dogaajima daju smislenost i
koherentnost, jasnou i loginost, odnosno predvidljivost, a to znai i mogunost
kontrole. Reju, oni nastaju iz potrebe pretvaranja haosa u kosmos.
Na isti nain, neophodnost snalaenja u sloenoj i stalno promenljivoj socijal-
noj sredini zahteva od pripadnika svakog drutva da kognitivno organizuju socijalni
svet u kome ive i da ga, pritom, pojednostave kako bi ga bolje razumeli i znali kako
da se ponaaju u datoj socijalnoj situaciji. U drutvima sastavljenim od grupa koje
se razlikuju po moi, statusu i prestiu ovakvo kognitivno strukturiranje nikada
nije vrednosno neutralan proces: pripadnici drutva usvajaju svoje osobene krite-
rijume konstruisanja socijalne stvarnosti, tj. razvrstavanja i vrednovanja ljudskih
kategorija.26 Ovakva, tzv. socijalna kategorizacija, koja je, u sutini, proizvod soci-
jalno-psiholokog procesa, ukljuuje evaluativne sudove o sopstvenoj grupi i drugim
grupama koje nastanjuju isti socijalni prostor, a nacionalna mitologija predstavlja
veoma vaan kanal irenja i uvrivanja ovakvih predstava. Stoga, analiza nacio-
nalnih mitova pomae u razumevanju logike date socijalne kategorizacije, to,
ujedno, omoguava da se razume nain na koji realni odnosi izmeu etnikih grupa
oblikuju aktivnosti, predstave i evaluacije njihovih pripadnika.
Nacionalni mitovi se sa posebnom uestalou kreiraju i ire u situacijama
kolektivnih stresova, tj. drutvenih previranja koja izazivaju nestabilnost jednom
uspostavljenog sistema drutvenih odnosa i optu nesigurnost. Ovakve socijalne
situacije uslovljavaju i saznajnu dezorijentisanost veine lanova drutva poto
otvaraju pitanja na koja njihova dotadanja iskustva ne mogu da prue odgovore.
U ovom sluaju, mitovi se raaju kao izraz pojaane potrebe za pronalaenjem
26 Videti: Tajfel, Human Groups and Social Categories...

78 MIRJANA VASOVI
smisla u nastalom drutvenom haosu, za razumevanjem onoga to se dogaa, za

ovladavanjem onim to je novo i nepoznato. Ova vrsta kulturalnih narativa gradi se,
po pravilu, na psiholokoj osnovi koju ini stvarno ili konstruisano kolektivno seanje.
Istorijsko seanje se smatra jednim od aspekata nacionalizma poto, kako tvrdi Ros,
nacionalizam razmilja u terminima istorijskih sudbina.27 Ono je proizvod identi-
fikacije ljudi sa zajednikom prolou sopstvene etnike grupe. Meutim, nacional-
ni mitovi uvek odraavaju specifinu kolektivnu reminiscenciju prolosti, koja
sadri snane primese subjektivnosti. Dogaaji koji su se zadrali u kolektivnom
seanju po pravilu su selektivno zapameni i pristrasno tumaeni. Zato je to uvek
jedna pojednostavljena slika sveta i pristrasna interpretacija dogaaja a ponekad
moe da predstavlja i sutu suprotnost objektivnoj socijalnoj realnosti. Neki od naj-
znaajnijih opisa drutvene stvarnosti i kolektivnih iskustava vezanih za meuet-
nike odnose koje nudi nacionalna mitotvorna misao i koju dele svi ili veina
pripadnika grupe katkada su jedva prepoznatljivi oku nepristrasnog, spoljanjeg
posmatraa. Razlog tome je to se ovakvo evociranje prolosti sprovodi u interesu
zadovoljenja sadanjih psiholokih potreba pripadnika nacionalne grupe; to je po-
treba da se ovlada svim onim to im se u ovom istorijskom trenutku deava i time
smanji grupna anksioznost i strah. Stoga, istorijska verodostojnost sadraja nacio-
nalnih mitova analitiaru ne bi trebalo ni da bude toliko vana. Naime, ako elimo
da razumemo njihovu ulogu kao generatora ili katalizatora aktuelnih meuetnikih
konflikata, vano je da shvatimo u emu se zapravo sastoji njihova psiholoka mo
i ta podstie njihovu delotvornost u datom kontekstu meuetnikih odnosa.
Naglaavajui upravo ovu saznajnu funkciju nacionalnih mitova, Ros uvodi po-
jam psihokulturalnih interpretacija, koje oznaava kao zajednike, duboko usa-
ene poglede na svet koji pomau grupi da osmisli svoj svakodnevni ivot i pruaju
psiholoki smisleno objanjenje odnosa koji grupa ima sa drugim grupama, njihovih
aktivnosti i motiva.28 Psihokulturne interpretacije se, prema njegovom miljenju,
mogu otkriti posredstvom analize grupnih narativa, koji se tiu porekla i istorijske
sudbine nacionalne zajednice i obuhvataju uzroke sukoba, kljune istorijske doga-
aje, znaajne religijske teme, osnove nacionalne etike, nacionalne simbole i vane
linosti. Ovakve interpretacije satkane su kako od kognitivnih, tako i od afektivno
obojenih uverenja o realnosti socijalnog sveta. One nude svojevrsnu interpretaciju
meugrupne stvarnosti, koja sadri ne samo agendu istorijskih ve i plan buduih
dogaaja; objanjavaju ulogu koju sopstvena i tuinska grupa igra u njima; iznose
pretpostavke o moguim ishodima primenjenih nacionalnih strategija, kao i uput-
stva o tome kako bi, pod odreenim okolnostima, pripadnici grupe trebalo da se
ponaaju i ta od drugih treba da oekuju. Prouavanjem ovakvih psihokultural-
nih interpretacija, prema istom autoru, mogue je ne samo otkriti i bolje razumeti
27 M. H. Ross., Psychocultural Interpretations and Dramas....

istorijske korene dugoronih dubokih politikih podela ve takva kolektivna seanja

o prolosti (proizvodei duboke emocionalne reakcije) odreuju ponaanje pripad-
nika etnikih grupa u sadanjosti. Na taj nain ostvaruju veoma delotvornu ulogu u
aktuelnim meugrupnim konfliktima. Kulturni narativi koji su proizvod kolektivnog
istorijskog pamenja, a sadre emocionalno zasiena tumaenja zajednike istorijske
sudbine, utiu na jaanje nacionalnih sentimenata i irenje nacionalizma, koji se zatim
javljaju kao dinamika ishodita realnih meuetnikih sukoba.29
O saznajnoj funkciji kolektivnih predstava o meuetnikim odnosima, izra-
enih kroz kulturne narative, takoe govori Gerc (Geertz),30 smatrajui da one imaju
za cilj da osmisle socijalnu stvarnost, da joj daju znaenje i smisao i da objasne
dogaaje u funkciji prolih i buduih aktivnosti grupe. One omoguavaju da se
meu lanovima drutva uspostavi zajedniki sistem znaenja, koji daje smisao so-
cijalnom svetu u kojem ive, i na taj nain im (potencijalno ili stvarno) omoguava
njegovu kontrolu i predvidivost. Ovi obrasci znaenja nasleuju se kroz sistem
predanja, simbola i rituala. Ali kako mitovi pretenduju da prue neporecive odgo-
vore na postavljena pitanja, oni, nuno, prenaglaavaju ili u potpunosti potiskuju
neke delove kolektivnih seanja. Selektivnost seanja, prema njegovom miljenju,
povezana je sa injenicom da ono skladiti emocionalno znaajne dogaaje i grupna
iskustva. Stoga ovakve interpretacije socijalne stvarnosti, po prirodi stvari, trpe
kontradiktornost i neusklaenost izmeu svojih saznajnih elemenata poto odraa-
vaju razliita socijalna, kulturna i politika iskustva suprotstavljenih etnikih grupa.
Interpretativan karakter nacionalnih mitova, prema Tajfelu,31 sadran je u oso-
benim teorijama uzronosti. Mitoloke prie uvek sadre u sebi svojevrsne istorijske
interpretacije (u sutini, zdravorazumske teorije) koje se odnose na samu grupu,
kolektivnu sudbinu, druge grupe, uzroke sukoba i sve ostalo to se deava u datom
socijalnom i politikom okruenju.32 Ove teorije uzronosti, izmeu ostalog, sadre
objanjenja uzroka istorijskih dogaaja, ali i razloga postojanja same grupe. est je
sluaj da se poreklo i nastanak grupe tumai kao posledica Boje volje, to predsta-
vlja izraz univerzalno postojeeg etnocentrikog sentimenta. Znaajnog udela u ovim
teorijama uzronosti imaju tumaenja zajednike sudbine njenih pripadnika, ma
kakva ona bila, a posebno objanjenja dramatinih dogaaja koji su bili uzroci
kolektivnih nevolja i stradanja. U sklopu ovoga posebno mesto zauzimaju tuma-
enja koja se odnose na uzroke neuspeha i poraza na nacionalnom nivou. Poto
prirodni etnocentrizam ini da su sopstvene pobede samorazumljive, neophodno
je objasniti, kako sadanjim lanovima grupe tako i buduim generacijama, poraze
29 Prema: L. Kissopoulos, o. c.
30 Videti: Clifford Geertz, From the Natives Point of View: On the Nature of Anthropological
Understanding, u: Paul Rabinow, William M. Sullivan, Interpretive Social Science. A Reader,
University of California Press, Berkley, 1979.
31 H. Tajfel, Human Groups and Social Categories...
32 Videti: M. H. Ross, Psychocultural Interpretations and Dramas...
80 MIRJANA VASOVI
tj. negativne ishode specifinih nacionalnih strategija uspenosti preivljavanja.

Stoga ne udi injenica da su upravo nacionalni porazi esta okosnica razliitih na-
cionalnih mitologija. Kao pandan ovome, nacionalna istorija koja se evocira nuno
ukljuuje i zlatno doba, doba prosperiteta koje je, po pravilu, izgubljeno tuom
krivicom zaverom demonskih neprijatelja. Poruka koja sledi iz toga jeste zavet
namenjen buduim naratajima koji implicira da je doba nacionalnog procvata i
slave mogue i neophodno vaspostaviti. Tako je u priama o nacionalnom porazu
uvek sadrana i kljuna ideja o nacionalnoj obnovi.
Funkcija socijalne kauzalnosti nije isto saznajna poto joj je krajnja svrha da
suzbije anksioznost pojedinca, a da pripadnicima etnike zajednice u celini prui
oseaj stabilnosti i kontinuiteta. Pritom, u zavisnosti od toga na kom mestu se na-
lazi grupa u datoj drutvenoj strukturi (da li je dominantna ili podreena), ovakva
tumaenja mogu posluiti ili legitimizaciji drutvenog statusa quo ili njegovom ospo-
ravanju. Poto su pod uticajem jakog emotivnog naboja, tumaenja uzroka drutve-
nih procesa i meuetnikih odnosa su (to ne treba posebno naglaavati) jednostra-
na i selektivna, sadre mnotvo vrednosnih sudova i pristrasne procene motiva
koji se pripisuju sopstvenoj grupi i drugim grupama. Mitoloke teorije socijalne
uzronosti zato, kao teorije, najee nisu konzistentne. U njima se, na primer,
moe istovremeno veliati snaga i superiornost sopstvene grupe, ali i njena ranji-
vost koju povlai uloga rtve (pod uplivom zle sudbine, a najee demonizovanog
mitolokog Neprijatelja). U nacionalnoj mitologiji uopte esto nalazimo motiv
viktimizacije, tj. rtve, obraen kroz prie o nacionalnom ponienju i/ili zloinima
koji su nad grupom poinjeni. Evociranje istorijskih ponienja, poraza, progona
ili epizoda genocida slui kao emocionalna potpora aktuelnom sukobljavanju po-
to se nekadanji porazi i rtve povezuju sa sadanjim, realnim ili anticipiranim
opasnostima. Tako su ovakvi sadraji esto vie u funkciji zadovoljenja sadanjih
emocionalnih potreba nego to su odraz istorijske stvarnosti. Stoga, upravo u ovom
sluaju, najvie dolazi do izraza kontradiktornost, nekonzistentnost i meusobna
neuskladivost sadraja mitolokih pria koje slue kao objanjenja uzroka meu-
etnikog konflikta; jer, sve ono to za jednu stranu moe biti zloin, za drugu uvek
predstavlja slavnu prolost.33 Etnike grupe mogu imati paralelne istorije, ali
obrnute istine, mitovi i legende jedne strane esto se pojavljuju i u priama nepri-
jatelja, jedino to su uloge heroja i rtava obrnute.34
Motiv rtve, kao i est motiv izdaje, moe biti i nain da se porekne sopstvena
odgovornost za nacionalni poraz i, jo ire, da se uopte ne prizna mogunost sop-
stvene pogreke poto Nacija ne moe (po)greiti.
Razumevanje naina na koji rivalske etnike grupe osmiljavaju socijalni svet
u kome ive jeste ulaznica za razumevanje prirode meusobnih konflikata i uslova
33 Ibidem.
34 Ibidem.
pomirenja. Ros smatra da se analizom mitskih metafora i predstava moe otkriti

ne samo kako pripadnici razliitih nacija tumae konflikt u koji su njihove grupe
ukljuene ve i sa njima povezani duboko ukorenjeni kolektivni strahovi. Takoe,
na ovaj nain moe se bolje razumeti ta se (ili ko) doivljava kao najvea pretnja
opstanku zajednice i shvatiti logika koja stoji u osnovi preduzimanja zajednikih,
kolektivnih akcija, iji je cilj prevencija ili otklanjanje takve pretnje. Najzad, mo-
gue je otkriti da li postoje i u kojoj meri revanistika oseanja izmeu etnikih
grupa koja ovaka konflikt neprestano podgrevaju.
JAANJE ETNIKOG IDENTITETA

I MEUETNIKE DIFERENCIJACIJE
Nacionalno oseanje i vezanost razvijaju se ne samo na osnovu ideje o zajednikom
poreklu ve i kao rezultat zajednike politike, kulturne, verske i lingvistike isto-
rije zajednice. Prema Tajfelovoj teoriji socijalnog identiteta (SIT), nacionalni mi-
tovi se smisleno stvaraju i bivaju iroko prihvaeni samo u okviru zajednice ljudi
koji oseaju da dele istu vrstu etnike pripadnosti i vezanosti. To je, ujedno, i uslov
njihove socijalno-psiholoke delotvornosti. Mo nacionalnih mitova sadrana je
upravo u njihovoj sposobnosti da obezbede tu snanu identifikaciju pojedinca sa
grupom i, sledstveno tome, unutargrupnu lojalnost i solidarnost, to e omoguiti i
usklaenost kolektivnih aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju zajednikih, grupnih
ciljeva. Identifikacija sa nacijom moe imati za osnovu geografsku bliskost (koncen-
trisanost na istoj teritoriji) ili slinost nekog skupa ljudi ili zajedniki jezik, zajedni-
ku kulturu, odnosno poreklo. Ali, prema ovim autorima, grupa esto ima potrebu
da izmisli ili ponovo oivi osoben i jedinstven sistem predanja koji bi svedoio o
zajednikoj istoriji i istovetnoj tradiciji mitologiju kojom bi ovakva socijalno-psi-
holoka samodefinicija bila poduprta. Teorija socijalnog identiteta pretpostavlja da
nacionalni mitovi (pored jezika) predstavljaju jedno od glavnih uporita oseaja za-
jednitva; da je jaanje identifikacije sa nacijom neraskidivo povezano sa nacionalnim
mitovima koji se nalaze u sreditu procesa samoodreenja grupe, njenog psiholokog
nastanka. Mitska predanja koja povezuju prolost i sadanjost sa buduim stremlje-
njima etnike grupe predstavljaju idelan medijum za pospeivanje etnike kohezije.
Ona pripadnike etnike grupe prostorno i vremenski (istorijski) povezuju; podsea-
ju ih na zajedniku prolost, ali i na neophodnost dananje solidarnosti pred izazo-
vima nesigurne sudbine koja ih eka u zajednikoj budunosti. Iz nacionalne mito-
logije izvodi se pomenuta zajednika koncepcija uzronosti zajednikih nevolja
koje se i opaaju kao zajednike usled zamisli o istovetnom kolektivnom identitetu.35
Funkcionalna za pojedinca kome obezbeuje sigurnost i oseanje ukorenjenosti
35 H. Tajfel, Human Groups and Social Categories..., str. 40.

82 MIRJANA VASOVI
nacionalna mitotvorna misao predstavlja i vaan integrativan faktor u ivotu za-

jednice: omoguava okupljanje njenih pripadnika oko zajednikih interesa i ciljeva,
jaanje lojalnosti, prevladavanje unutranjih grupnih konflikata, to su sve pretpo-
stavke njenog trajanja u prostoru i vremenu.
Nacionalni mitovi najee pretenduju da pripadnicima grupe prue odgovor
na sledea pitanja: odakle potiemo (mitovi porekla i postanja); kuda idemo (pro-
blem telosa, svrhe i smisla svog bia); ime se na tom putu rukovodimo (afirmacija
kljunih socijalnih vrednosti). U okviru predanja koja ine nacionalnu mitologiju,
etnika grupa pre svega propituje sopstveno poreklo i osnove zajednitva, to nuno
ukljuuje i istoriju odnosa sa drugim grupama. Odgovori na pitanja: Ko smo mi?
ta nam je zajedniko? ta nas sudbinski povezuje? grade psiholoku osnovu sva-
ke zamiljene zajednice bilo da je to zajednica po roenju, po kulturi (jeziku),
zajednikoj zamiljenoj prolosti ili buduoj sudbini. Ovakva, uglavnom pristrasna
interpretacija prolosti obuhvata ne samo teze o poreklu ve i o misiji grupe, pre-
prekama na putu napretka, glavnim nacionalnim neprijateljima i moguim isho-
dima vekovne borbe protiv njih.
Mitovi o postanju ili etnogeneze predstavljene su u vidu geneologija, sa neiz-
benim ocem osnivaem, odnosno u vidu predanja koja evociraju duhovne kore-
ne nacije. Ova mitoloka predanja katkada sadre ideju da je nacija nastala voljom
samog Boga, ustanovljavajui posebne veze izmeu boanstva i njenih pripadnika.
Bilo da je re o Bogu ili o nekom mitskom heroju za koga vezuju svoje poreklo, ona
su u funkciji potvrde opravdanosti njenog postojanja; ujedno, to predstavlja potvr-
du legitimnosti razliitih predakih prava, kao i garanciju neunitivosti, kontinu-
iteta i opstanka grupe. U njima se esto moe otkriti i teza o izabranom narodu,
koja objanjava svrhu postojanja, ali i misiju koju grupa ispunjava na ovome svetu
i koja joj obezbeuje preimustvo nad drugim grupama i opravdava dominaciju.
Kada je re o temeljnim vrednostima i modelima ponaanja koje grupa zastu-
pa, oni su u nacionalnoj mitologiji, vrednostima i kulturnoj tradiciji olieni, pre
svega, u osobinama i podvizima glavnih mitskih heroja. Mitski heroji su personi-
fikacija nacionalne etike i model koji slui za identifikaciju i socijalizaciju mlaih
pokolenja. Kako su to, po pravilu, slavne istorijske linosti (ija je veliina istorijski
dokazana) ne udi injenica da se grupe u sukobu esto otimaju o heroje, odno-
sno spore oko toga kome oni pripadaju na isti nain na koji se spore oko svojine
nad istaknutim kulturnim dobrima.
Funkciju uspostavljanja i jaanja grupnog identiteta naglaavaju svi autori ko-
ji se bave nacionalnom mitologijom. Prema A. Smitu, svaka etnika grupa defini-
e svoj identitet posredstvom jednog mitoloko-simbolikog kompleksa, ili sku-
pa etnikih narativa i simbola, kojima se odreuje koji elementi zajednike
kulture i koje interpretacije istorije dre grupu na okupu i razdvajaju je od drugih.36
36 Anhony D. Smith, The Ethnic Origins of Nations, 1986, str. 1530.

Ovu pretpostavku Kaufman jo jasnije izraava: Etnika grupa je, stoga, ono to
(socijalno konstruisano) predanje kae da ona jeste.37
Mada je nacionalna mitologija prevashodno skup narativno izraenih uvere-
nja koje neka zajednica ima o sebi, ona nuno ukljuuje i predstave o drugima.
Osvrnuvi se na rairenu pojavu obnavljanja oseanja etnike pripadnosti u svet-
skim razmerama, Tajfel je jo sedamdesetih godina prolog veka ovu pojavu tuma-
io kao reakciju nacionalnih entiteta na rapidno jaanje njihove ekonomske, poli-
tike i geografske meuzavisnosti i potiranje meunacionalnih razlika. Opasnost
od nestajanja etnike posebnosti pod uplivom sve vee meuzavisnosti i meanja
etnikih grupa tj. procesa globalizacije sasvim paradoksalno pospeuje potre-
bu za etnikom diferencijacijom umesto da je smanjuje. Ovo predvianje je sasvim
u skladu sa postavkama teorije socijalnog identiteta prema kojoj je uspostavljanje
pozitivne razliitosti u odnosu na druge uslov stvaranja pozitivne slike o sebi i
pozitivnog samovrednovanja; sledstveno tome, ova vrsta diferenciranja u funkciji
je jaanja identifikacije pripadnika grupe sa svojom etnikom kategorijom, tj. u
funkciji stvaranja i jaanja svesti o pripadnosti. Posredstvom nacionalnih mitova
formiraju se psiholoke granice grupne pripadnosti (koje ne moraju da se poklapa-
ju sa realnim) unutar grupe, kao i granice u odnosu na druge. Pripisuju se osobe-
ni kvaliteti grupi, naglaava se njena (pozitivna) osobenost i preimustvo u odno-
su na druge. Veliki broj tema i pria u okviru nacionalne mitologije predstavljaju
sadraje kolektivnog samoopaanja. Ujedno, oni sadre elemente diferenciranje u
odnosu na drugog (relacione su prirode). Jaina oseanja pripadnosti grupi i
samopotovanja koje pripadnici grupe iz te pripadnosti izvode uvek su vezani za
preimustava koje sopstvena grupa ima u odnosu na druge. Slogan mi smo to to
jesmo, jer oni nisu to to smo mi najbolje izraava ovaj relacioni karakter psiho-
lokog formiranja grupnog identiteta. Ovi socijalno-psiholoki mehanizmi grupne
diferencijacije, uporeivanja i identifikacije, uestvuju u pretvaranju objektivnih
drutvenih procesa (meugrupni odnosi na makroplanu) u subjektivnu, psiholo-
ku, realnost pojedinaca koji ive u tom sistemu.
Nacionalni mitovi su emocionalno zasieni narativi koji, s jedne strane, me-
usobno povezuju pripadnike sopstvene grupe (jaaju unutargrupnu solidarnost
i homogenost, tj. kohezivnost); a sa druge, esto, ak i minimalne razlike izmeu
rivalskih grupa pretvaraju u nepremostiva meugrupna razgranienja.38 Naime,
jaanje etnikog identiteta jeste druga strana uspostavljanja vrstih psiholokih
38 Terminoloke razlike odraavaju neophodnost razlikovanja dva posebna socijalnopsiholoka
procesa: ...u naim statusno podeljenim drutvima nije re o la difference (razlikovanju), ve
o la distinction (razgraniavanju). Ovo drugo predstavlja aktivan socijalan proces kojim se kreira,
izraava i naglaava ono prvo, povezujui oba sa beskrajnim mnotvom znakova i simbola koji
odraavaju dati socijalni poredak. H. Tajfel, Intergroup relations, social myths..., str. 699 (pre-
vod autora).
84 MIRJANA VASOVI
etnikih granica. Nacionalni mitovi se mogu transformisati i prilagoavati (i po

pravilu se modifikuju) kako bi se udenuli u stalno promenljivu realnost meuetni-
kih odnosa. Ali oni uvek zadravaju ovu snagu dihotomizacije, sposobnost jasnog
povlaenja granica izmeu grupa i odreivanja ko je u grupi, a ko izvan grupe. Jasne
i definisane meugrupne granice neophodne su pojedincima kako bi postali svesni
svoje grupne pripadnosti i uspostavili identifikacije koje iz toga slede. Meutim,
ovakav proces grupne diferencijacije koji smo opisali kao sastavni deo prirodnog
uspostavljanja nacionalnog identiteta moe u svom ekstremnom ishodu dovesti do
toga da se pripadnici tuinske grupe potpuno iskljue iz meugrupnih transakci-
ja.39 To znai da se ponaanje prema pripadnicima drugih grupa vie ne podvodi
pod etike norme, pravila i standarde ponaanja koji se odnose na sopstvenu grupu.
Analizirajui uzroke dugotrajnih i teko reivih meuetnikih konflikata, mno-
gi autori naglaavaju upravo njihove identitetske dimenzije. Ojerbah (Auerbach)
smatra da plodonosan pristup procesu pomirenja mora da poe od razlikovanja dva
tipa konflikata: materijalnih i identitetskih.40 U prvom sluaju re je o sukobima oko
teritorije, granica, prirodnih izvora i slino. U drugom sluaju re je o esto zanemare-
nim subjektivnim aspektima konflikata, u ijem sreditu je potreba za uspostavljanjem,
odbranom ili uvrivanjem identiteta i strah od njegovog ugroavanja. Kolektivni
identitet pak upravo se zasniva i neguje posredstvom nacionalnih mitova i drugih
vie-manje ukorenjenih kulturnih narativa. Od posebne vanosti za nae istraivanje
jeste razlika koju isti autor povlai izmeu tzv. metanarativa duboko ukorenjenih u
psihologiju naroda i drugih nacionalnih narativa koji su fleksibilniji i lake ih je me-
njati u procesima pomirenja. Ovaj autor (citirajui druge) navodi da narativi koji se
povezuju s identitetom i identitetskim konfliktima nisu tek neutralne diskurzivne
forme kojima se predstavljaju realni dogaaji, ve sadre epistemoloka i ontoloka
znaenja koja impliciraju jasne, ali razliite ideoloke i politike posledice.41
Identitetsku funkciju nacionalnih mitova naglaava, takoe, Ros. Prema nje-
govom miljenju, tinjajui etniki sukobi esto se mogu veoma zaotriti i prolon-
girati u sluajevima kada se u sreditu ireg konflikta nau... problemi identiteta;
stoga je takve konflikte najtee reavati. Kako su problemi kulturnog identiteta od
sutinske vanosti za prepoznavanje i priznavanje osobenog etnikog identiteta,
meuetniki konflikti koji se, naizgled, vode oko pitanja kulture (jezika, spomeni-
ka, verskih objekata, svetih mesta, rituala i obiaja) mogu biti veoma intenzivni.
To je zato to pokreu bazina pitanja legitimnosti i priznavanja grupe i poveza-
ni su sa dubokim strahovima u pogledu mogunosti ugroavanja njenog identiteta,
marginalizacije ili samog opstanka. Pojave sukobljavanja grupa oko suprotstavlje-
nih i naizgled nereivih zahteva koji se tiu centralnih elemenata njihovih istorijskih
39 Ibidem.
40 Yehudith Auerbach, The Reconciliation Pyramid A Narrative-Based Framework for Analyzing
Identity Conflicts, Political Psychology, Vol. 30, No. 2, 2009.
iskustava, kulture i identiteta Ros oznaava pojmom psihokulturne drame. Psiho-

kulturne drame su specifini kulturni polarizujui dogaaji koji se na manifest-
nom nivou ispoljavaju kao tenje za afirmacijom simbola sopstvene kulture, ali
latentno sadre oseanje ugroenosti i strah od ieznua grupe. Psihokulturne
drame proizvode reakcije koje su: (a) emocionalno snane, (b) jasno diferenciraju
strane u sukobu, (c) sadre kljune elemente ireg konflikta u ije okvire su ude-
nute. To su kulturni dogaaji i fenomeni, ali snano povezani sa pitanjima iden-
titeta, tj. njegovim osnovnim simbolima istorijskim mitovima, voama, ritualima,
svetim mestima i objektima.42 Njihovo snano emocionalno znaenje uslovljava
meanje vremena i prostora (kao kod svake mitotvorne misli prim. autora) i
podstie unutargrupnu solidarnost i neprijateljstvo prema tuinskim grupama.43
Suprotstavljeni i meusobno neuskladivi zahtevi, oko kojih nije mogue prego-
varati, dobijaju enormnu vanost zbog injenice da su povezani sa najvanijim sim-
bolima, metaforama i legendama koje ine grupni identitet. Tzv. konflikti identiteta,
prema Ojerbahu, nastaju onda kada bar jedna strana u sukobu osea da druga negi-
ra njeno postojanje kao posebnog socijalnog entiteta, da negira sam njen identitet i
da ne priznaje njeno legitimno mesto i ulogu u sistemu meunacionalnih odnosa.44
Ros smatra da je ovakve kulturne psihodrame neophodno analizirati kako bi se ot-
krilo u kojoj meri su (kulturni) identiteti umeani u konflikt, a to istovremeno prua
odgovor na pitanje zato je neke etnike konflikte tee razreiti od drugih. Neki dru-
gi autori podvlae ulogu kulturnih narativa i uee u kulturnim aktivnostima i orga-
nizacijama u uspostavljanju oseanja kulturom definisane, razgraniavajue razli-
itosti, s jedne, odnosno prostorne bliskosti i homogenizacije..., s druge strane.45
Oni smatraju da mitoloke prie i sa njima povezani rituali doprinose pospeivanju
unutargrupne komunikacije, grupnog donoenja odluka, osnaivanju grupnih
autoriteta, irenju zajednike ideologije i obezbeivanju unutargrupne discipline i,
stoga, u celini gledano, jaaju identifikaciju sa grupom.
Prethodna razmatranja objanjavaju zato pratei deo svakog etnikog sukoba
zasnovanog na drami identiteta ini sukobljavanje oko vlasnitva nad kulturom,
nad duhovnim a ne samo materijalnim dobrima. Ono se esto zavrava osporava-
njem, svojatanjem, preuzimanjem ili (ako sve to nije mogue) ruenjem tuih
kulturnih spomenika i svih tragova duhovnog ivota. Razlog za to je to su oni
42 M. H. Ross, Psychocultural Interpretations and Dramas..., str. 158; M. H. Ross, Cultural Con-
testation in Ethnic Conflict, Cambridge University Press, 2007; M. H. Ross, The Culture of
Conflict: Interpretations and Interests in Comparative Perspective, Yale University Press, New
Haven and London, 1993. i M. H. Ross, The Management of Conflict: Interpretations and Interests
in Comparative Perspective, Yale University Press, New Haven and London, 1993.
43 Vamik D. Volkan, Bloodlines: From Ethnic Pride to Ethnic Terrorism, Farrar, Straus, Giroux, New
York, 1997.
44 Y. Auerbach, o. c., str. 294.
45 Abner Cohen, Custom and Politics in Urban Africa, University of California Press, Berkeley and
Los Angeles, 1969, navedeno prema: M. H. Ross, Psychocultural Interpretations and Dramas....
86 MIRJANA VASOVI
upravo posredstvom mitova, nacionalne simbolike i religijske prakse postali ne-

razdvojivi deo etnikog identiteta. Zatrti duhovne tragove suparnike grupe po
logici magijskih radnji znai unititi i samu grupu.
Mitska figura Neprijatelja nerazluivi je deo meuetnikih konflikata zasno-
vanih na strepnji od gubitka identiteta. Naime, potreba za uspostavljanjem i zati-
tom svog posebnog identiteta, kao i za grupnom transcendencijom, moe biti za-
dovoljena samo ukoliko se identitet doivljava kao nesporan i siguran. Uslov za
to je, prema F. Molini, nepostojanje spoljanjeg (ili unutranjeg) neprijatelja koji
bi ga ugrozio. Meutim, svaka situacija meugrupnih ili unutargrupnih sukoba
rata, politikih revolucija, etnikih konflikata dovodi u pitanje jainu etnike
identifikacije i proizvodi krizu legitimnosti. U tim drutvenim situacijama poja-
ava se mo nacionalne mitologije i mitovi doivljavaju procvat. Nacionalistiki
diskurs biva obogaen priama o neophodnosti suprotstavljanja prirodnom ne-
prijatelju, a u interesu jaanja etnike mobilizacije. Kreatori nacionalnih narativa,
koji mogu obuhvatati intelektualce, politiare, novinare, predstavnike civilnog
sektora, politike aktiviste i druge, oslikavaju jasnu, negativnu, figuru neprijatelja
sa ciljem da se naglasi ugroenost nacije i opasnost od slabljenja nacionalnog
identiteta.46 Krajnji proizvod irenja ovakvog diskursa moe biti formiranje kon-
fliktne istorijske predstave o odnosima izmeu razliitih etnikih identiteta, esto
unutar istih nacionalnih/dravnih granica.47 Analiza figure Neprijatelja i pravdanja
neprijateljskih oseanja i akata u grupnim mitovima veoma je vana za tumaenje
uzroka i naina reavanja konflikata. Neprijatelja moe biti mnogo i svaka tuinska
grupa moe biti oznaena kao neprijateljska, ali su to, po pravilu, one etnike grupe
sa kojima postoji odreen sukob interesa u pogledu socijalne dominacije, sporne
teritorije i, naravno, identiteta. to je ovaj sukob interesa jai, to e, prema Kaufma-
nu, biti lake motivisati pripadnike grupe na neprijateljstvo, pa i nasilje.48
Narativi koji se odnose na etniko poreklo i diferencijaciju predstavljali su su-
tinski deo politike kulture naroda sa Balkana u turbulentnim dogaajima s kraja
XX i poetka XXI veka. Oni su u vidu raznih etnogeneza kruili javnim prostorom
bive Jugoslavije i odigrali posebno delotvornu ulogu u kontekstu politikih dogaa-
ja inspirisanih otvoreno izraenim tenjama pojedinih etnikih grupa da se izdvoje
46 Fernando Molina, The historical dynamics of ethnic conflicts: confrontational nationalisms,

democracy and the Basques in contemporary Spain, Nations and Nationalism, 16 (2), 2010,
str. 240260.
47 U radu F. Moline opisuje se primer mitolokog formiranja opozicionog ili konfrontacionog
baskijskog identiteta i njegovo suprotstavljanje veinskom, panskom: ako se neprijatelj vidi
unutar nacionalnih granica, nacionalistiki narativ e teiti da naglasi odreene kulturne oso-
benosti koje upuuju na moralno odstupanje od vrednosti i ideala legitimne nacije. Takve
kulturne osobenosti pre svega su etnike i obuhvataju istorijske, religijske, rasne i druge karakte-
ristike. Philip Schlesinger, Media, State and Nation: Political Violence and Collective Identities,
SAGE publications, 1991, str. 174, navedeno prema: F. Molina, o. c.
iz zajednike i formiraju sopstvenu nezavisnu dravu. Sutina ovih pria o poreklu

bila je u tome da se dokae etnika razliitost i nespojivost na isti onaj nain na
koji se dokazivala meusobna bliskost i bratstvo inspirisana tenjama ujedinjenja
junoslovenskih naroda. Etnogeneze su kako u davnoj prolosti, tako i u savreme-
nom dobu u velikoj meri doprinosile razvoju nacionalne (samo)svesti, jaanju lo-
jalnosti etnikoj grupi i pospeivanju unutaretnike kohezije, s jedne, a meuetnikoj
diferencijaciji, sa druge strane. Uspostavljanje simbolikog, psiholokog razlikovanja
i razgraniavanja stanovnika bive Jugoslavije, po kriterijumu etnike pripadnosti
(njihovog etnikog samoidentifikovanja i samoodreenja), omoguilo je da se puke
etnike kategorije pretvore u ono to je Anderson nazvao zamiljena zajednica.49
Svi pratei fenomeni konflikata oko identitetskih pitanja mogu se, stoga, zapa-
ziti i kada se analizira istorija balkanskih etnikih sukoba. Diljem ovog geografskog
prostora, formiranjem osobene identitetske mree oko (stvarnog ili izmiljenog)
porekla, jezika i kulture, nesamosvesne etnike kategorije pretvarale su se u samo-
svesne identitetske grupe. One su uspostavljale jaku etniku samosvest svojih pri-
padnika naglaavajui to to grupu ini posebnom i jedinstvenom i razlikuje je od
drugih. Pitanja novih jezika i njihove upotrebe, svojatanja kulturnih spomenika,
prekrajanja istorije, prisvajanja nacionalnih heroja i knjievne kulturne batine bila
su ve vekovima na ovim prostorima na dnevnom redu, tj. nerazreena, kao to su
to i danas. Na ovaj nain stvorene psiholoke etnike granice u nekada jedinstvenom
drutvenom prostoru, kao subjektivne realnosti, prethodile su promenama objektivne
politike stvarnosti tj. povlaenju realnih, nacionalnih i/ili dravnih, granica.
ETNIKA MOBILIZACIJA I OPRAVDAVANJE

KOLEKTIVNIH AKCIJA
Ve smo objasnili da je psiholoka mo duboko utemeljenih kulturalnih mitova nji-
hova sposobnost da determiniu poglede na svet, socijalni i fiziki, za koji se dri da
je objektivno istinit.50 Meutim, mada je nesporno da je nacionalna mitotvorna mi-
sao obojena uobraziljom, tj. jedna u osnovi emocionalna misao, ona nije samim
tim manje mona i drutveno delotvorna. Pretoena u zajednike i iroko rasprostra-
njene stavove, uverenja, ubeenja, socijalne stereotipe, ideologije, laike teorije o uzro-
nosti i, posebno, odgovarajue koncepcije pravednosti i pravinosti u meuetnikim
odnosima ona stvara veoma vanu socijalno-psiholoku osnovu za kolektivnu mo-
bilizaciju etnikih zajednica. Stie mo da utie na kolektivne vidove ponaanja pri-
padnika velikih drutvenih grupa iji je krajnji cilj odranje ili promena njihovih
stvarnih drutvenih odnosa, zadravanje ili ruenje datog drutvenog poretka.
49 Videti: L. Leustean, o. c. i B. Anderson, o. c.

50 H. Tajfel, Intergorup relations, social myths..., u: o. c., str. 709.
88 MIRJANA VASOVI
Znaaj istorijskih mitova (koji izranjaju iz kolektivnog iskustva uzastopnih

generacija) u konstruisanju nacionalnog identiteta, kao i njihovu ulogu kao pokre-
takih snaga kolektivnog ponaanja, A. Smit je opisivao terminom mythomoteur:51
... izvueni iz tame... elaborirani mitovi obezbeuju etnikoj zajednici opti okvir
znaenja, mythomoteur, koji daje smisao njenim iskustvima i definie njenu suti-
nu. Bez takvog mythomoteura grupa ne bi bila u stanju da sebe definie kako sebi
tako ni drugima, i ne bi bila u stanju da inspirie ili sprovodi kolektivnu akciju.52
Mo nacionalne mitologije da obezbedi kolektivnu mobilizaciju etnikih za-
jednica u interesu ostvarenja postavljenih nacionalnih ciljeva podrazumeva neko-
liko stvari: sposobnost da podstakne optu emocionalnu mobilizaciju, da uspostavi
jedinstvenost (uniformnost) stavova i ponaanja pripadnika grupe u celini, kao i
nediskriminativnost njihovih odnosa i postupaka prema pripadnicima drugih
grupa koje uestvuju u konfliktu.
Predstave i interpretacije meugrupnih odnosa koje ova vrsta psihokulturnih
narativa plasira stoje u osnovi latentnog emocionalnog angamana pripadnika
etnikih grupa u konfliktu, koji se kad-tad otelotvoruje u razliitim vidovima ma-
nifestnog kolektivnog ponaanja. Persuazivan uticaj ovih pria i teorija sastoji
se u povezivanju prolih (najee negativnih) iskustava grupe u odnosima sa ri-
valskim grupama sa jakim emotivnim nabojem. Emocionalna mobilizacija naje-
e se bazira na strahu i frustracijama koje kao prirodnu psiholoku posledicu
imaju mrnju i neprijateljstvo. Stavljanje teita na negativno zajedniko iskustvo
ili sudbinu, uz naglaavanje politikih i kulturnih razlika u odnosu na druge, moe
da poslui proizvoenju tenzije i besa du etnikih linija podele. Ovako induko-
vana emocionalna ara obezbeuje kasnije spremnost svih ili veine pripadnika
grupe da uzmu uea u odreenim vidovima aktivnosti usmerenim ka razliitim
pravcima politikog delovanja.53 Strahovi, kao i neprijateljstvo koje iz njih proisti-
e, pojaavaju se kao posledica simbolikih dogaaja koje mitovi, oslanjajui se na
etnike stereotipe, oivljavaju.54 Tako se, prema Rosu, sasvim nevani dogaaji
koji se mogu odigrati u kontekstu meuetnikih odnosa preuveliavaju i tumae
kao smrtna pretnja samom opstanku grupe: ... davnanja stradanja prikazuju
se kao aktuelne pretnje, a nasilne metode prizivaju kao jedini nain da se grupa
spase od katastrofe.55 S druge strane, pospeivanje etnike identifikacije, unutargrup-
ne solidarnosti i kohezije doprinosi standardizaciji stavova i ponaanja i koordina-
ciji aktivnosti na ostvarenju zajednikih nacionalnih interesa i ciljeva. Mitovi su u
51 Mythomoteur neologizam nastao spajanjem francuskih izraza za mit i motor.

52 Videti: A. Smith, The Ethnic Origins of Nations, str. 14.
53 Npr. kontinuirano podseanje na genocid i vrednosti kolektivnog otpora: srpska podseanje na
petstogodinje ropstvo pod Turcima, Jevrejsko na holokaust, itd.
54 Ros navodi sluaj objavljivanja srpskog Memoranduma kao primer takve umiljene simbo-
like pretnje. M. H. Ross, Psychocultural Interpretations and Dramas..., u: o. c., str. 165
55 Ibidem.
funkciji ideologizacije (interpretacije i opravdavanja) interesa, ciljeva i aktivnosti

usmerenih ka njihovom ostvarenju. Najzad, poto su mitoloke prie esto norma-
tivnog karaktera (sadre zamisli o poeljnom stanju stvari), one pruaju ujedno uput-
stva za postupanje (kako se treba ponaati) i opravdanja zamiljenih, planiranih ili
sprovedenih aktivnosti i postupaka prema pripadnicima drugih etnikih grupa.
Nacionalni mitovi afirmiu, na pr vi pogled esto nevidljiv, poredak pravde i
pravinosti u meusobnim odnosima kako unutar, tako i izvan grupe. Pri tome,
sadre implicitna ili eksplicitna opravdanja aktivnosti koje se planiraju ili sprovo-
de prema pripadnicima drugih etnikih grupa. Upravo zbog kolektivne prirode
ovih teorija pravinosti, kako zakljuuje Tajfel, pripadnici etnikih grupa kao po-
jedinci nemaju potrebe da izmiljaju sopstvena lina opravdanja za katkada repre-
sivne, surove, eksploatatorske, nepravedne reju, nehumane postupke protiv
odreene grupe i njenih lanova. Ukoliko postoji iroko prihvaena socijalna ili
kulturna norma da se ta grupa nalazi izvan dometa primene odreenih moralnih
pravila i standarda ponaanja, dovoljno opravdanje jeste opte dobro ili vrhovno
dobro zajednice (moja zemlja, u pravu ili ne). Moe se rei da mitovi nude kul-
turno utemeljena opravdanja postupanja prema drugima. Oni su sredstvo standar-
dizacije ponaanja, ali i odbacivanja odgovornosti za kolektivne postupke, odbijanja
da se prizna sopstvena slabost ili greka.
Nacionalna mitologija ne samo da opisuje na koji nain je nastala odreena
drutvena stvarnost ve esto ukljuuje opravdavanje drutvenog statusa quo, od-
nosno neophodnost promene tumaenja starog poretka reformuliui istorijske
dogaaje u funkciji opravdavanja sadanje prakse. Na taj nain oni mogu biti od
sutinske vanosti za sudbinu drutvenog poretka, odnosno drutvenu stabilnost.56
Zbog svega ovoga, razumljivo je da se karakter mitolokih uverenja ne moe
ispravno razumeti ukoliko se ne uzme u obzir kontekst socijalnih vrednovanja u
koji su ona udenuta, tj. priroda kompetitivnih odnosa izmeu etnikih grupa.57
Prema Tajfelu, uvid u realno postojee strukturalne odnose izmeu etnikih grupa
u smislu dominacije ili podreenosti moe u velikoj meri da doprinese razu-
mevanju, pa i predvianju vrste i sadraja socijalnih mitova koji e biti kreirani i
iroko prihvaeni. Razlike u moi i statusu u tesnoj su vezi sa izvorima socijalnih
mitova, njihovim sadrajem i njihovom optom prihvatljivou.58 Naime, u zavi-
snosti od razlika u statusu koristie se razliite vrste etnonacionalnih mitova u
svrhu odbrane drutvenog statusa quo (u sluaju dominantne ili superiorne gru-
pe) ili njegove problematizacije (u sluaju nie, inferiorne ili manjinske grupe).
Priroda i sadraj teorija pravinosti, koje prihvataju kao istinite i validne ljudi koji
pripadaju razliitim etnikim kategorijama, zavise od mesta koje grupa, po milje-
nju njenih pripadnika, zauzima u irem socijalnom sistemu, u okviru ireg sistema
56 Videti: S. J. Kaufman, o. c.
57 H. Tajfel, Intergorup relations, social myths..., u: o. c., str. 701.
90 MIRJANA VASOVI
meugrupnih odnosa. Ovo su tzv. legitimiui mitovi a ine ih stavovi, uverenja,

stereotipi, ideologije koji pruaju moralno i intelektualno opravdanje vaee socijal-
ne prakse u koju su ukljuene nacionalne grupe. Oni legitimiu ili delegitimiu dati
socijalni poredak: mogu promovisati socijalnu dominaciju i povlaen poloaj,
opravdavati nejednakost, (istorijsko) pravo na teritoriju ili pak pravo na zloin.
Mo legitimiuih mitova zavisi od stepena u kojem su oni u stanju da pomognu
promovisanju, uvrivanju ili promeni datog hijerarhijskog poretka koji karakterie
odnose izmeu etnikih grupa. Iako, objektivno posmatrajui, nacionalne istorije
pojedinih naroda mogu biti veoma razliite, sve nacionalne mitologije karakterie
veoma slina interpretacija uloge koju sopstvena nacija ima u prolim i sadanjim
dogaajima, a posebno u odnosima sa drugim etnikim grupama. To je pozicija do-
minacije ije se pravo dokazuje pozivanjem bilo na Boju volju, predako prvenstvo,
zasluge ili sopstvenu izuzetnost. Negovanje oseanja jedinstvenosti i izuzetnosti po-
sredstvom mita o izabranom narodu, prema Smitu, vie je od pukog etnocentrizma
poto ide u paketu sa oseanjem moralne obaveznosti.59 Ali i obaveze onih koji su
odabrani tumae se esto na nain da podrazumevaju i/ili opravdavaju neizbenost
njihove dominirajue (vladajue) pozicije u odnosu na druge u okruenju. Tako mi-
tovi postaju svojevrsno propagandno oruje u borbi etnike grupe za prevlast i mo.
Dominacija neke grupe moe se ostvariti pretnjama i otvorenom silom, ali znat-
no efikasnije kontrolom nad ideologijom i javnim diskursom. U ovom smislu, mi-
tologija se koristi da ubedi hegemonistiku, s jedne, i podreenu grupu, s druge
strane, o ispravnosti i pravednosti hijerarhijski uspostavljenih socijalnih odnosa.
Ali mitovi isto tako mogu legitimisati i pravo rtve na nadoknadu, revanizam i
osvetu. Druga strana trijumfalizma i odbrane zasluene dominantne pozicije u
drutvu jeste neprestano evociranje traginih istorijskih poraza, to predstavlja uvod
u kolektivnu mobilizaciju u cilju reinkarnacije stare slave ili osvete. Motiv osvete
prisutan je u mitolokim teorijama atribucije, on vodi produenju etnikog sukoba
i predstavlja, ponekad, glavnu prepreku etnikom pomirenju. [Prema shvatanju
Kaufmana] razgovori o konfliktu (u kontekstu pregovora o reenju sukoba i pomi-
renju prim. autora) bivaju esto zaglavljeni u raspravama nad istorijskim nedaa-
ma kroz koje je prola jedna strana, a iji se uzroci pripisuju drugoj, koje se koriste
kao opravdanje nekih novih akcija koje drugi vide kao nove uase. esto su ove
rasprave o istorijskom seanju ili njegovoj interpretaciji utkani u religijske predsta-
ve ili su zasiene religijskim implikacijama. Prava poruka prolosti sastoji se u tome
da se sadanje opasnosti uine vidljivim, te da se potvrdi potreba za odgovorom u
vidu nove krvave akcije.60 Tako, mitovi rtve i osvete vode ka spirali nasilja koja
najee karakterie tvrdokorne etnike konflikte.
Drutveni konsenzus u pogledu toga koja je etnika grupa u datom socijalnom
kontekstu dominantna esto se obezbeuje irenjem verovanja u izabranost nacije.
59 A. Smith, The Ethnic Origins of Nations...

Mada verovanje u etniku izabranost ne mora automatski da vodi meuetnikim

konfliktima, ukoliko su ove vizije povezane sa jasnim, a neuskladivim politikim
zahtevima grupa (hegemonistikim, separatistikim ili iredentistikim) problem e
kad-tad izbiti na videlo. Iza verovanja o etnikoj grupi sa specijalnom misijom uvek
se kriju hegemonistike tenje. Socijalna datost u kojem se grupe bore oko prevlasti i
dominacije mogu se podupirati i u terminima mitova postanja. Mitovi postanja su
uvek i u funkciji podravanja predakih prava, koja se u krajnjoj instanci mogu sve-
sti na teritorijalne zahteve. Dobar primer za to predstavlja pokuaj sadanjih make-
donskih vlasti (Makedonaca) da podupru svoj osporavani identitet dokazima o
poreklu, odnosno o vekovnom postojanju Makedonaca na osporavanoj teritoriji.61
Ve pomenute etnogeneze koje su dokazivale razliito poreklo, ali i vekovno
neupitno pravo na teritoriju, bile su u funkciji opravdanja rasturanja i izlaska poje-
dinih etnikih grupa iz bive zajednice jugoslovenskih naroda. Uopte, prema Kauf-
manu, teritorija igra vanu ulogu u formiranju nacionalnog identiteta i njegovu
vanu komponentu. Njen znaaj povezan je sa simbolikom koju ima pojam domo-
vine. Polaganje istorijskog prava na odreenu teritoriju koja simboliki predstavlja
domovinu doprinosi jaanju oseanja pripadnosti naciji. Osporavanje teritorije je,
ujedno, osporavanje samog identiteta, a time i postojanja grupe. Stoga, nacionalna
mitoloka predanja koja daju legitimitet ovakvim zahtevima istovremeno predsta-
vljaju vaan katalizator meuetnikih konflikata. Osvrui se na ovaj aspekt kon-
flikata, Norlen uvodi pojam teritorijalni apsolut i definie ga kao: ... sporni pro-
stor koji je posredstvom mitova, simbola i/ili duhovnih praksi i uverenja postao u
toj meri bitan za identitet grupe da moe biti tretiran jedino kao nedeljiva celina.
Etnike grupe e neku teritoriju posmatrati kao apsolutnu zato to postoji jaka du-
hovno/simbolika veza izmeu teritorije i njihovog sopstvenog identiteta stvorena
na osnovu kolektivnog seanja na rat, okupaciju, izoptenje ili spasenje koji se po-
vezuju sa tim paretom zemlje.62 Prostor i identitet su tako blisko povezani da se
zemlja proglaava svetom, a grupe koje su esto samo istorijski povezane sa tom
zemljom proglaavaju za izabrane narode koji imaju pravo na svetu zemlju. Ove
tendencije su posebno naglaene ukoliko postoje oponenti sa istim ili slinim am-
bicijama. Kulturni narativi obeju strana usmereni su na osporavanje bilo kakvog
prava onog drugog na svetu zemlju, kao i na legitimisanje sopstvenih ekstremnih
zahteva prema kojima ona nama u celini pripada. Isti autor, meutim, podvlai
da etnike i verske karakteristike konflikata oko teritorijalnih apsoluta ne bi sme-
le istraivaima da zamagle injenicu da se ovi konflikti ne vode primarno oko
vere, niti oko etniciteta, ve da su politiki konflikti oko kontrole nad teritorijom sa
61 Obimna arheoloka iskopavanja u cilju otkrivanja dokaza o antikom poreklu Makedonaca na

tlu dananje Makedonije svedoe o tome.
62 Tova Norln, The Memories of Sacred Stones: Managing Ethnic Conflict over Absolute Space,
Johns Hopkins University, SAIS, Prepared for the MPSA 2004 Annual MeetingChicago, ILApril
1518, 2004.
92 MIRJANA VASOVI
kojom su, nekim sluajem, obe strane duhovno povezane.63 Karakteristini prime-
ri sukoba oko teritorijalnog apsoluta jesu prostori Srednjeg istoka i Kosmeta, na
kojima su se istorijski smenjivali periodi u kojima je jedna ili druga etnika grupa
imala prevlast nad teritorijom, okupirala je ili bila sa nje potisnuta. Povezanost svete
zemlje, identiteta i istorijskih mitova psiholoki se reflektuje u osobenom shvatanju
pravinosti koje pretvara sopstveno polaganje prava na zemlju u ono to je isprav-
no, dobro, istinito i realno, istovremeno pretvarajui zahteve neprijatelja u neto
to je pogreno, zlo, ravo, ili fabrikovano.64 Generalno posmatrajui, konflikti
koji se vode oko sporne teritorije... esto postaju veoma nasilni... [upravo zato] to
su povezani sa pitanjima identiteta, postojanja i opstanka.65
Autori koji se bave ulogom nacionalne mitologije u meuetnikim konflikti-
ma napominju da se etniki konflikti razlikuju od svih drugih meugrupnih kon-
flikata upravo po tome to, posmatrano sa stanovita njihovih aktera, ukljuuju
strahove istrebljenja, pretnje vezane ne samo za identitet ve i za sam opstanak
grupe, to je blisko povezano s etnikim prostorom. Nema etnike grupe bez teri-
torije, postojbine ili zemlje predaka. Ovde se pravi razlika izmeu ireg generi-
kog pojma identiteta i etniciteta poto etnika grupa ne moe ni postojati niti se
stvoriti na drugi nain nego povezana sa specifinim teritorijalnim prostorom (ma
kako on bio udaljen).66 Najozbiljnije od svih moguih pretnji koje se tiu ovih
uslova opstanka grupe vezane su za ouvanje ili ruenje predakih grobova i groba-
lja i za gubitak teritorije. Stoga, osim teritorije koja se osporava, osvaja ili prisvaja
i oko koje nema pogaanja svako etniko rivalstvo praeno je simbolikim
negovanjem ili, s druge strane, fizikim skrnavljenjem ili unitavanjem grobalja,
kao to je to danas sluaj sa ruenjem nadgrobnih spomenika na Kosovu i Meto-
hiji. Upravo rairen strah od etnikog istrebljenja pospeuje etniki ekstremizam
poto su u tim uslovima, kada pripadnici grupe strepe za svoj opstanak, posebno
prijemivi za ekstremne nacionalistike ideologije.67
63 Ibidem.
64 Ovu pojavu Norlen naziva perceptivnom pravdom. Slinu ideju o shvatanjima pravinosti u
meugrupnim odnosima opisuje Tajfel, pozivajui se na Homansa: Pravinost zavisi od oe-
kivanja, a oekivanja, na dugi rok, od realnosti. Ono to jeste, uvek postaje ono to bi trebalo
da bude... (str. 244). Opaanje da je neka raspodela (moi, dobara, teritorije itd.) u odnosima
izmeu grupa nepravina, prema ovom autoru, moe proistei samo iz injenice to ona ne
odraava vie aktuelnu raspodelu moi. H. Tajfel (ed.), Differentiation between social groups:
Studies in the social psychology of intergroup relations, Academic Press, London, 1978, str. 244.
i H. Tajfel, Intergroup relations, social myths and social justice, u: o. c., str. 696.
65 T. Norlen, o. c.
66 Ibidem.
67 Strah od istrebljenja moe se odnositi na pretnje genocidom u bukvalnom smislu, ali i na strah
od secesije separatistiki nastrojenih manjina, raspada nacionalne drave ili gubitka nacionalnog
identiteta. To su obino predimenzionirani strahovi, ali cilj ovakvih apela i nije da se grupa
zatiti, ve da mobilie svoje lanove na odreenu neprijateljsku akciju protiv drugih.
ZAKLJUNE NAPOMENE (PRISTUP ISTRAIVANJU)

Nacionalni mitovi koji, kako smo rekli, proistiu iz objektivne socijalne realnosti
i odraavaju karakter meuetnikih odnosa ine jedno sloeno i vieslojno me-
tapsiholoko tkivo koje moe delovati kao snaan katalizator ovih odnosa. Oni ine
neku vrstu psiholoke membrane kroz koju pojedinci filtriraju svoje predstave o
ljudima i dogaajima; tako znaajno utiu na usvajanje zajednikih socijalnih sta-
vova i iz njih proisteklog uniformnog kolektivnog ponaanja. Na ovaj nain, nacio-
nalni mitovi, mada predstavljaju subjektivno konstruisanu sliku drutvene stvar-
nosti, mogu povratno, u jednom ili u drugom pravcu, da usmeravaju objektivne
meuetnike odnose i katkada presudno utiu na njihov tok i sudbinu.
Valja rei da o nacionalnoj mitologiji kao znaajnom faktoru meuetnikih
odnosa ne moemo govoriti ukoliko nije re o socijalnim mitovima koji su iroko
rasprostranjeni u datom drutvenom i kulturnom kontekstu i koje veliki broj ljudi
koji pripadaju istoj grupi i sa njom se identifikuju smatra istinitim ili validnim.
Tek pod ovim uslovima oni mogu da vre snaan uticaj na kolektivno ponaanje
velikog broja pojedinaca. Ono to daje verodostojnost odreenom skupu mitskih
predanja to uslovljava da se oni proire u zajednici i budu od veine njenih lano-
va prihvaeni kao nepobitne istine jeste njihova socijalna funkcionalnost. Mitovi,
naime, nisu tek sluajan skup izmiljenih istorijskih predanja. Njihov sadraj i pri-
roda uslovljeni su socijalnim funkcijama koju imaju za etnike grupe o kojima je
re i njihove meusobne odnose. Ulogu i delotvornost nacionalnih mitova nije ni
mogue razumeti ako se ne razmotri kontekst socijalne situacije i socijalnog vred-
novanja u ije okvire su udenuti; pre svega, ako se ne upozna priroda kompetitivnih
odnosa izmeu relevantnih (i referentnih) etnikih grupa poto su socijalne funk-
cije nacionalnih mitova esto odraz socijalnih razliitosti i odbrane suprotstavlje-
nih nacionalnih interesa. Pritom, sadraji i funkcije mitova koji se prihvataju kao
istiniti u velikoj meri zavise od (objektivnog ili opaenog) poloaja koje grupe
zauzimaju u sklopu ireg socijalnog sistema.
Nacionalna mitologija, u krajnjoj instanci, ima funkciju odbrane interesa i iden-
titeta, i opstanka grupe u celini u rivalskom okruenju. Upravo zato nacionalni
mitovi, koji su u modernom dobu esto duboko zapreteni i potisnuti u kolektivno
istorijsko seanje, naglo oivljavaju u periodima meuetnikih konflikata i kriza,
periodima ugroenosti nacije, povezujui prolost, sadanjost i budunost tj. po-
tvrujui njen kontinuitet. Povezani su sa dubokim emocijama koje uslovljavaju
jasno prepoznatljive slinosti u stavovima lanova iste grupe i motiviu kolektivne
(uniformne i nediskriminativne) aktivnosti pripadnika jedne u odnosu na pripad-
nike neke druge etnike grupe, ukljuujui i razliite vidove kolektivnog nasilja.
U tom kontekstu treba napomenuti da nemaju sve etnike grupe isti nivo razvije-
nosti zajednike mitologije, kao i da se mitovi razlikuju po krajnjim porukama
koje prenose svojim pripadnicima. Neke grupe razvijaju sloenije i bogatije mito-
logije od drugih, to ih, prema nekim shvatanjima, ini izdrljivijim u situacijama
94 MIRJANA VASOVI
kolektivnog stresa i politikih, ekonomskih i socijalnih turbulencija. Istovremeno,

mitovi koji prolaze test kolektivne verifikacije u datoj socijalnoj situaciji, u zavisno-
sti od prirode meuetnikih odnosa, sadre vie ili manje emocionalnog naboja i
opravdavanje akata neprijateljstva.
Ovo su pretpostavke na koje se oslanja logika teorijskog i analitikog pristupa
u okviru naeg projekta, koji se, generalno, bavi uslovima reavanja konflikta i po-
mirenja izmeu Srba i Albanaca na Kosmetu. U kontekstu analize nekih vanih
kulturolokih i socijalno-psiholokih aspekata meuetnikih odnosa i konflikata
(pre svega etnikih stereotipa) pristupili smo prouavanju karakteristika, uslova
irenja i psiholoke moi (funkcionalnosti) odreene vrste nacionalnih mitova
koji su njihovi nosioci. Re je o etnopolitikim, istorijskim i religijskim narativima
koji krue u datoj konstelaciji srpsko-albanskih odnosa u Srbiji. Prihvatili smo
stanovite predstavnika simbolike politike da nacionalni mitovi, koji postoje kao
izraz duhovne kulture svakog naroda, igraju posebnu ulogu u kontekstu datog
meuetnikog konflikta. Njihova delotvornost kao katalizatora ovog konflikta
proistie iz nastojanja nacionalnih lidera obeju strana da manipuliui izvornom
mitolokom simbolikom jakim emocijama, a posebno kolektivnim identitetskim
strahovima koji su sa ovim narativima povezani pospee kolektivnu mobilizaciju
i podrku za ostvarenje nacionalnih i politikih ciljeva, onako kako su definisani.
Poto najee sadri, eksplicitna ili implicitna, opravdavanja meusobnog nepri-
jateljstva, ovakva mobilizacija najee podrazumeva kolektivno nasilje koje se
usmerava prema rivalskoj strani. Nae istraivanje karakteristika i uloge nacional-
ne mitologije u ovom sluaju ima za krajnji cilj utvrivanje mogunosti i uslova
pomirenja dveju etnikih grupa, posle dugog perioda netrpeljivosti i skoranjih
krvavih meuetnikih sukoba. Oslanjamo se na zakljuke koji impliciraju teorijski
postulati od kojih polazimo da ako jedan deo uzronosti u dinamici ovog meu-
etnikog konflikta lei u socijalno-psiholokim faktorima emocionalno zasie-
noj simbolikoj politici koju reprezentuju raireni etniki mitovi njegovo odri-
vo razreenje zahteva proces demitologizacije u okviru kojeg bi istaknuti narativi
obeju strana, kojima se opravdava neprijateljstvo, bili zamenjeni narativima koji
pospeuju kompromis i pomirenje.
Specifinija istraivaka pitanja od kojih polazimo bila bi: Koji mitovi i stereo-
tipi su dominantni u kulturnim narativima dveju etnikih grupa? Koje su osnovne
socijalno-psiholoke i socijalne funkcije mitova i stereotipa u dananjoj konstela-
ciji meuetnikih odnosa? Koji mitovi vode konsenzusu i konformiranju, a koji
konfliktima i iskljuivanju drugog? Da li se oni socijalizacijski (generacijski) re-
produkuju? Ovu vrstu kulturnih narativa operacionalizovali smo kao dominantne
predstave, stereotipe i emocionalne poruke koje nalazimo u kolskim udbenicima
i medijima. Najoptija pretpostavka je da uestalo i istaknuto naglaavanje konflikt-
ne strane odnosa izmeu ovih etnikih grupa distinktivnosti, suprotstavljenosti
interesa i ciljeva ima svrhu da opravda neprijateljstva i motivie manifestno ili
latentno meuetniko nasilje.
Literatura
Anderson, Benedict, Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Na-
tionalism, Verso, London, 1983.
Auerbach, Yehudith, The Reconciliation Pyramid A Narrative-Based Framework for
Analyzing Identity Conflicts, Political Psychology, Vol. 30, No. 2, 2009.
Bell, Duncan, Mythscapes: Memory, Mythology, and National Identity, The British Journal
of Sociology, Vol. 54, No. 1, march 2003.
Brecher, Michael, Wilkenfeld, Jonathan, A Study of Crisis, Michigan University Press, 2000.
Cohen, Abner, Custom and Politics in Urban Africa, University of California Press, Berkeley
and Los Angeles, 1969.
Di Leillo, Anna, The Missing Democratic Revolution and Serbias Anti-European Choice:
19892008, International Journal of Politics, Culture, and Society, 22: 373384. Published
online: 7 July 2009.
Geertz, Clifford, From the Natives Point of View: On the Nature of Anthropological Under-
standing, u: Paul Rabinow, William M. Sullivan, Interpretive Social Science. A Reader,
University of California Press, Berkley, 1979.
Hobsbawm, Eric, Nations and Nationalism Since 1780, Cambridge University Press, 1990.
Hobsbawm, E. J, Ranger, T. O, The Invention of Tradition, Cambridge University Press,
Cambridge, New York, 1983.
Kaufman, Stuart J, Historical Memory and Symbolic Politics in the Palestinian-Israeli
Dispute, Prepared for Delivery at International Studies Association conference Mon-
treal, Quebec, Canada, March, 2004.
Kaufman, Stuart J, Modern Hatreds: The Symbolic Politics of Ethnic War, Cornell University
Press, Ithaca, 2001.
Kissopoulos, Lisa, Democratization and nationalist conflict: culture and elite manipulation
in Serbia, 19881999, Paper Presented at the Annual Meeting of the Midwest Political
Science Association, Chicago, IL, 15 April 2004.
Lake, David A, Rothchild, Donald, Containing Fear, the Origins and Management of Ethnic
Conflict, International Security, Vol. 21, 2 (Autumn 1996), str. 4175.
Leustean, Lucian N, Orthodoxy and political myths in Balkan national identities, National
Identities, Vol. 10, No. 4, December 2008, str. 421432.
Mayer, James, Mythological History, Identity Formation, and the Many Faces of Alexander
the Great, Honors Projects, Paper 11, 2011, http://digitalcommons.macalester.edu/
classics_honors/11.
Molina, Fernando, The historical dynamics of ethnic conflicts: confrontational nationalisms,
democracy and the Basques in contemporary Spain, Nations and Nationalism, 16 (2),
2010, str. 240260.
Norln, Tova, The Memories of Sacred Stones: Managing Ethnic Conflict over Absolute
Space, Johns Hopkins University, Prepared for the MPSA 2004 Annual Meeting Chicago,
IL, April 1518, 2004.
Petersen, Roger D, Understanding Ethnic Violence: Fear, Hatred and Resentment in Twentieth-
Century Eastern Europe, Cambridge University Press, 2002.
Rapoport, David D, The Importance of Space in Violent Ethno-Religious Strife, Institute on
Global Conflict and Cooperation, University of California at San Diego, 1996, CIAO:
http://www.ciaonet.org/wps/rad01/index.html.
96 MIRJANA VASOVI
Ross, M. H, Cultural Contestation in Ethnic Conflict, Cambridge University Press, 2007.

Ross, M. H, Psychocultural Interpretations and Dramas: Identity Dynamics in Ethnic
Conflict, Political Psychology, Vol. 22, Iss. 1, str. 157178, March 2001.
Ross, M. H, Psychoculural interpretation theory and peacemaking in ethnic conflict,
Political Psychology, 16, str. 523544, 1995.
Ross, M. H, The Culture of Conflict: Interpretations and Interests in Comparative Perspective,
Yale University Press, New Haven and London, 1993.
Ross, M. H, The Management of Conflict: Inter pretations and Interests in Comparative
Perspective, Yale University Press, New Haven and London, 1993.
Ross, M. H, The relevance of culture for the study of political psychology and ethnic conflict,
Political Psychology, Vol. 18, No. 2, 1997.
Ross, M. H, Memory Creation and Maintaince through Psychocultural Narratives, Enactments
and Dramas and Symbolic Landscapes, Bryn Mawr College, 2009.
Schlesinger, Philip, Media, State and Nation: Political Violence and Collective Identities, SAGE
publications, 1991.
Smith, Anthony D, Myths and Memories of the Nations, Oxford University Press, 1999.
Smith, Anthony D, National Identity and Myths of Ethnic Descent, u: Anthony D. Smith,
John Hutchinson, (eds.), Nationalism: Critical Concepts in Political Science, Routledge,
New York, 2000.
Smith, Anthony D, The Ethnic Origins of Nations, WileyBlackwell, Oxford, New York, 1988.
Snyder, Jack, From Voting to Violence: Democratization and Nationalist Conflict, W. W. Nor-
ton, New York, 2000.
Tajfel, H. (ed.), Differentiation between social groups: Studies in the social psychology of inter-
group relations, Academic Press, London, 1978.
Tajfel, H, Human Groups and Social Categories: Studies in Social Psychology, Cambridge
University Press, 1981.
Tajfel, H, Intergroup relations, social myths and social justice, u: H. Tajfel (ed.), The social
dimension II, Cambridge University Press, Editions da la maison des Sciences de
lHomme, 1984.
Tajfel, H, Social Identity and Intergroup Relations, Cambridge University Press, 1982.
Tajfel, H, Turner, J, An intergrative theory of intergroup conflict, u: W. G. Austin & S. Worchel
(eds.), The Social Psychology of Intergroup Relations, Brooks/Cole, Monterey, 1979.
Turner, J, Giles H. (eds.), Intergroup Behavior, Basil Blackwell, Oxford, 1981.
Volkan, Vamik D, Bloodlines: From Ethnic Pride to Ethnic Terrorism, Farrar, Straus, Giroux,
New York, 1997.
Zerubavel, Yael, Recovered roots: collective memory and the making of Israeli national tradition,
University of Chicago Press, 1995.
III
ISTRAIVANJE
UDC 94(083.77)(497.115):371.671
323.1(=163.41:=18)
Goran Tepi
Renata Eremi
NACIONALNI MITOVI U SRPSKIM

I ALBANSKIM UDBENICIMA ISTORIJE
Saetak: Ovaj tekst obuhvata rezultate istraivanja nacionalnih mitova u udbe-
nicima istorije. Autori pr vo obrazlau predmet, metod, uzorak i kategorijalni
aparat istraivanja, a potom detaljno izlau empirijski sadraj (udbenika) svrstan
u odgovarajue analitike kategorije. Nalazi obuhvataju srpske i albanske nacio-
nalne mitove o etnogenezi (o poreklu, naciji i neprijatelju), mitove o herojstvu
(o slavnim linostima, junatvu i izabranosti nacije), mitove o istorijskoj ne-
pravdi (o ropstvu i tiraniji, rtvi istorijske okolnosti i jedinstvu i deobi) i mitove
o nacionalnom preporodu (o obnovi zlatnog doba, obeanoj zemlji i etnikoj
dominaciji).
Kljune rei: kulturno nasilje, nacionalni mitovi, analiza diskursa (narativa),
srpski i albanski udbenici istorije, istoriografski narativi.
PREDMET, METOD I ISTRAIVAKI UZORAK

Direktno nasilje, fiziko ili verbalno, manifestuje se kao ponaanje. Meutim, ono
ima svoje latentne uzroke. Ti uzroci su najee razliite kulture nasilja (herojske,
patriotske, patrijarhalne itd.) ili drutvene strukture koje su represivne, eksploata-
tivne ili otuujue. Kulture nasilja ne nanose direktnu tetu ljudskom psihofizi-
kom zdravlju ili ivotu, kao direktno i strukturno nasilje, ali se nalaze u njihovoj
osnovi. Jedan od osnivaa savremenih studija mira Johan Galtung naziva ovo nasi-
lje kulturnim i definie ga kao svaki aspekt kulture koji se koristi za legitimizovanje
i opravdanje nasilja, u direktnoj ili strukturnoj formi.1
1 Videti: Johan Galtung, Cultural Violence, Journal of Peace Research, Vol. 27, No. 3, International
Peace Research Institute, Oslo, 1990, str. 291305. i Johan Galtung, Mirnim sredstvima do mira:
mir i sukob, razvoj i civilizacija, Slubeni glasnik, Jugoistok XXI, Beograd, 2009.
10 0 GORAN TEPI I RENATA EREMI
Kao to je ve u prethodnim tekstovima objanjeno, znaajan deo svake kultu-

re su nacionalni mitovi i stereotipi.2 Njih esto prate i predrasude, tj. pozitivne ili
negativne pretpostavke o bilo kom lanu odreene etnike kategorije. Tema prvog
dela istraivanja su sadraj, struktura i funkcije nacionalnih mitova u meuetnikim
albansko-srpskim odnosima preciznije, uloga nacionalnih mitova u procesu for-
miranja sukoba i legitimacije nasilja, kao i u eventualnom pomirenju izmeu ovih
zajednica. Dakle, cilj ovog istraivanja nije ukazivanje na tane i netane navode
udbenika istorije, ve objanjenje i razumevanje mitova koje ovi udbenici kon-
struiu, a koji uvek u odreenoj meri poivaju i na injenicama.
Osnovna hipoteza od koje se polo u ovom istraivanju jeste da se nacionalni
mitovi i etniki stereotipi3 reprodukuju kroz formalno obrazovanje (zvanini udbe-
nici) i time doprinose izgradnji i jaanju netolerancije i distance izmeu ovih etni-
kih zajednica, tj. predstavljaju jednu od prepreka pomirenju. Dakle, interesovalo
nas je da li (kako i koliko) udbenici istorije reprodukuju nacionalne mitove i kakva
je njihova uloga u (de)formaciji i transformaciji albansko-srpskog sukoba?
Kao osnovni metod u ovom istraivanju koriena je kvalitativna analiza sa-
draja dokumenta i analiza diskursa. Primenom ovih metoda pokuali smo da
utvrdimo ta je, kako i koliko reeno i da formiramo hipoteze o moguem znae-
nju reenog.
Kvalitativna analiza dokumenta podrazumeva orijentaciju na otkrivanje zna-
enja onoga to je komunikator eleo da kae oslanjajui se u pr vom redu na
kontekst iskazanog sadraja: kontekst odnosa komunikatora i publike; kontekst
situacije okolnosti u kojima se govori; kontekst drutvenog ponaanja o kome se
govori; jeziki kontekst jeziki izrazi i stil komunikatora; kontekst strukture iska-
za (teksta).4
Analiza diskursa odlazi korak dalje od kvalitativne analize dokumenta i kon-
centrie se na poredak diskursa, relativno trajnu drutvenu govornu strukturu
koja je jedan od inilaca strukture i mree drutvene prakse. Ova metoda je nor-
mativna i eksplanatorna. Ona se ne koristi samo za deskripciju stvarnosti, ve i za
njeno razumevanje i kritiku ocenu.5
Istraivaki uzorak je obuhvatio sedamnaest albanskih (kosovskih) i srpskih
udbenika istorije za vie razrede osnovnih kola i gimnazija (videti tabelu 1). Srpski
udbenik istorije za peti razred osnovne kole nije uzet u obzir jer se ne bavi nacio-
nalnom istorijom.
2 Videti priloge R. Nakarade i M. Vasovi u ovom zborniku.

3 Videti prilog V. Ilia u ovom zborniku.
4 Slavomir Milosavljevi, Ivan Radosavljevi, Osnovi metodologije politikih nauka, Slubeni gla-
snik, Beograd, 2006, str. 564.
5 Videti: Norman Fairclough, Analysing Discourse, Routledge, 2003, str. 3. i Norman Fairclough,
Critical Discourse Analysis and Critical Policy Studies, Critical Policy Studies, Vol. 7, No. 2,
2013, str. 177197.
NACIONALNI MITOVI U SRPSKIM I ALBANSKIM UDBENICIMA ISTORIJE 101
Tabela 1 Spisak analiziranih udbenika

Godina Izdava,
ifra Naziv Autor/i
izdavanja mesto
S 06 Istorija za esti razred osnovne kole Rade Mihalji 2008.
S 07a Istorija za sedmi razred osnovne kole Duan Batakovi 2009.
S 07b Istorija za sedmi razred osnovne kole Rado Ljui 2009.
ore uri,
S 08 Istorija za osmi razred osnovne kole 2010.
Momilo Pavlovi Zavod za
Sneana Ferjani, udbenike i
S 01 Istorija za prvi razred gimnazije 2003.
Tatjana Kati nastavna
Istorija za drugi razred gimnazije op- Smilja Marjanovi sredstva,
S 02 2002. Beograd
teg i drutveno-jezikog smera Duani, Marko ujica
Istorija za trei razred gimnazije opteg
S 03 Rado Ljui 2007.
i drutveno-jezikog smera
Istorija za trei razred gimnazije
prirodno-matematikog smera ore uri,
S 04 2010.
i etvrti razred opteg i Momilo Pavlovi
drutveno-jezikog smera
Fehmi Rexhepi,
K 05 Historia 5 2009.
Frashr Demaj
Fehmi Rexhepi,
Frashr Demaj
Isa Bicaj,
Arbr Salihu
Fehmi Rexhepi,
K 08 Historia 8 Shkolla e mesme e ult 2009. Libri Shkol-
Frashr Demaj
lor,
K 09 Historia 9 Fehmi Rexhepi 2010. Pritina
Historia 10 Gjimnazin matematik Jusuf Bajraktari,
K 10 dhe informatik Gjimnazi i Fehmi Rexhepi, 2007.
shkencave natyrore Frashr Demaj
Historia 12 Gjimnazi i shkencave Isa Bicaj,
K 12 2005.
shoqrore Isuf Ahmeti
Isa Bicaj,
K 13 Historia 13 Gjimnazi i prgjithsm 2006.
Frashr Demaj
Za jedinicu analize u ovom istraivanju uzet je vrednosni iskaz (u udbenici-

ma istorije to moe biti re, vie rei, reenica ili vie reenica). To je oblik jezi-
kog i simbolikog izraavanja misli i moe se javiti u tri oblika stav, sud i zaklju-
ak. Vrednosni iskazi su teorijske ili praktine, drutvene, saznajne, ekonomske,
moralne, estetske, politike ili druge vrednosno zasnovane tvrdnje.6 U praksi, ovakvi
6 S. Milosavljevi, I. Radosavljevi, o. c, str. 154155.

102 GORAN TEPI I RENATA EREMI
iskazi se mogu javiti kao postojana i kruta subjektivna i ematska vienja prolosti;
subjektivni sudovi; sugestivni, emocionalni i stereotipni pogledi i iskazi; nezasnovane
generalizacije; romansirano posmatranje prolosti (nacionalne istorije); ideoloki
stavovi i pogledi (ideoloki motivi i konstrukcije); politizacija istorije i apsolutizova-
nje politikih interesa; kombinovanje mitskog i istorijskog (narodna poezija i inje-
nice); kolektivno seanje; crno-bele, uproene i redukovane, vulgarizovane, u
slikama prikazane predstave o prolosti; fanatizacija i fatalizacija slike prolosti;
aprioristiki sudovi; banalizacija, senzacionalizam i trivijalizacija prolosti; konane
istine; dogme; propagandne eme; nametanje odreenih sistema vrednosti.7 Meu-
tim, vrednosni iskazi, kako je ve pomenuto, esto sadre i istorijske injenice.
Na osnovu primarne analize istraivakog uzorka napravljen je odgovarajui
kodeks kategorija, koji se sastoji od etiri kategorije nacionalnih mitova i jedne
kategorije etnikih stereotipa, kao i etrnaest potkategorija:
1. Nacionalni mitovi o etnogenezi
1.1. mit o poreklu (kontroverze oko Ilira i Slovena, starosedeoci i doljaci itd.)
1.2. mit o naciji (teme kr vi i tla; preci i teritorija [oci nacije], jezik i kultura
[kulturna superiornost, kulturna hegemonija], prisvajanje kulturnog naslea,
crkva i vera, narodna tradicija itd.)
1.3. mit o neprijatelju (pojam Drugog, evropski identitet i balkanski identitet, idea-
ciona formulacija neprijatelja itd.)
2. Nacionalni mitovi o herojstvu
2.1. mitovi o slavnim linostima (kljune istorijske linosti i njihovi poduhvati, knez
Lazar, Milo Obili, Skenderbeg itd.)
2.2. mit o junatvu (mitovi koji slave i definiu junatvo, modeli herojskog pona-
anja itd.)
2.3. mit o izabranosti nacije (odbrana hrianskog sveta od islama kao svesna rtva,
tema slobodarstva, borbenosti [kult oruja, maskulinosti itd.]).
3. Nacionalni mitovi o istorijskoj nepravdi
3.1. mit o ropstvu i tiraniji (korienje pojmova ropstvo, tiranija, okupacija itd. da
bi se objasnio istorijski period ili poloaj nacije)
3.2. mit o rtvi istorijskih okolnosti (nacija kao rtva istorijskih okolnosti)
3.3. mit o jedinstvu i deobi (podele, cepanja, nesloga i raskol u narodu, domai
izdajnici, itd.)
4. Nacionalni mitovi o preporodu (ovim se mitovima prelazi iz epske sfere u
sferu ideologije koja prua odgovarajui recept i zahteva kolektivnu akciju;
izmeu herojske prolosti i jo svetlije budunosti)
7 Videti: Ljubodrag Dimi, Kuda i kako: mitovi i znanje o istoriji Jugoslavije, Meunarodni skup
u Novom Sadu Mitovi i stereotipi nacionalizma i komunizma, Novi Sad, Srbija, 9. maj 2008,
preuzeto: 17. jula 2014, http://www.centerforhistory.net/images/stories/pdf/ljubodrag_dimic.pdf.
4.1. mit o obnovi zlatnog doba (povratak izgubljenih teritorija, dravnosti, slave,
ugleda, moi, naroda, itd.)
4.2. mit o obeanoj zemlji (istorijske granice identifikovanje etnikog prostora
koji ekskluzivno pripada sopstvenom narodu [velika Albanija / Srbija], ognji-
te i grobovi predaka mobilizacija itd.)
4.3. mit o etnikoj dominaciji (demografska struktura ko je bio veina, a ko manji-
na i kada?)
ANALIZA MITOVA U SRPSKIM UDBENICIMA ISTORIJE

1.1 Mit o poreklu
Poreklo je kljuni element osnivakog mita jedne etnike grupe i samog etnonacio-
nalnog identiteta. Istorijske injenice o prapostojbini ili mestu nastanka odreene
nacije najee su izmeane sa mitom, legendom i predanjima. Narativ o poreklu
nam prvenstveno odgovara na pitanje odakle dolazimo.
Srpski udbenici istorije za osnovnu i srednju kolu obuhvaeni ovim istrai-
vanjem interpretiraju srpsko poreklo na sledei nain:
Prapostojbina Slovena nalazila se u Zakarpatju, u oblastima oko tokova ve-
likih reka. [...] Na ovim prostorima Sloveni su predstavljali autohtono stanov-
nitvo. (S 02, 51)8
Iz svoje prapostojbine, prostora izmeu Baltikog mora i Karpata... poev
od II pa sve do VII veka kreu prema zapadu i jugu. Juni Sloveni trajno su
naselili Balkansko poluostrvo tokom VI i VII veka. Tu su zatekli starosede-
lako stanovnitvo Grke, Romane, Arbanase i Vlahe. Tamo gde je prisustvo
starosedelaca bilo vee i gde su bili na viem stepenu kulturnog razvoja, iz-
vrili su presudan uticaj na doseljene Slovene. U predelima u kojim je bio
preovlaujui slovenski elemenat, starosedeoci su asimilovani. (S 02, 51)
Starosedelaki narodi su i pre toga doiveli najezde razliitih varvarskih na-
roda, ali je slovenska najezda trajno uticala na njihovu sudbinu. Masovne
prodore i naseljavanje Slovena pratilo je povlaenje starosedelaca preteno u
brdovite i teko pristupane predele i u dobro branjene gradove. (S 02, 55)
Pored srpskog porekla, ovi udbenici se bave i albanskim poreklom:
U planinskim predelima oko Draa i dananje Albanije zadrali su se Arba-
nasi, potomci delimino romanizovanih Ilira. Oni su vodili prevashodno
8 ifra ispred zareza oznaava udbenik iz koga je citat preuzet (videti tabelu 1), a broj iza zareza
predstavlja broj strane na kojoj se citat nalazi.
stoarski nain ivota. Etniku posebnost su odrali i tako to su zadrali svoj

arhaian jezik. Deo Slovena koji je doao u krajeve koje su naseljavali Arba-
nasi primio je usled jaeg uticaja njihov jezik, njihove obiaje i nain ivota.
(S 02, 55)
... starosedeoci koji su iveli zajedno i ija su naselja grupisana u vee sku-
pine nisu slovenizirani. Obiaje, jezik i druga narodna obeleja sauvali su
Albanci. (S 06, 42)
Albanci predstavljaju potomke neromanizovanog ili delimino romanizo-
vanog starosedelakog stanovnitva Balkanskog poluostrva. Istorijski izvori
ih spominju pod tim imenom od XI veka. (S 02, 187)
Autori udbenika se slau da je prapostojbina Junih Slovena van Balkanskog
poluostr va i da su oni na ovu teritoriju doli u VII veku. Takoe, slau se i da su
Albanci starosedeoci na Balkanu, odnosno potomci Ilira. tavie, navodi se i da su
Sloveni uzurpatori ilirske zemlje.
1.2 Mit o naciji

Ovaj element etnogeneze obuhvata teme teritorije i osnivaa (oci) nacije,
kulturnog naslea, verskog identiteta i narodne tradicije. Sve ove teme odreuju
odgovor na pitanje ko smo? Analizirani udbenici istorije zapoinju odgovor na
to pitanje istiui kontinuitet srpskog identiteta sa prapostojbinom:
Neki slovenski narodi i danas nose ime po teritoriji koju su naselili... Drugu
grupu predstavljaju Sloveni koji su zadrali ime iz prapostojbine, kao to su
Srbi i Hrvati. Jedna grupa Slovena prihvatila je ime naroda koga su asimilo-
vali, kao to je sluaj sa Bugarima. (S 02, 54)
Kao osnovne karakteristike Junih Slovena / Srba istiu se slobodarstvo, go-
stoljubivost i demokratinost:
Na zajednikim skupovima svi saplemenici donosili su odluke. Slovenska
plemena ivela su u demokratiji, slobodno. Slobodu su davali i ratnim zaro-
bljenicima. (S 06, 40)
...imaju iste obiaje i slobodna su, ne doputajui nikako da budu poroblje-
na ili da se njima vlada, naroito u svojoj zemlji. Mnogoljudna su i izdrljiva,
lako podnosei i egu i studen i kiu i golotinju tela i oskudicu hrane. Prijazni
su prema onima koji im dolaze kao stranci i prijateljski ih provode od mesta
do mesta, kud god zatrae, tako da ako se nebriljivou domaina dogodi da
stranac nastrada, protiv njega pokree rat onaj koji mu ga je poverio, jer osvetu
stranca smatra svetom. (S 02, 58)
Gostoljubivost je jedna od lepih osobina srpskog naroda. Nju su zapazili svi

strani putnici koji su boravili u Srbiji. Srpski domaini su s podjednakom
panjom doekivali i domae i strane goste na konak i gostili ih kao svoje
prijatelje i poznanike. (S 03, 234)
S druge strane, navode se i primitivnost, ratobornost i nevernost:
Sklavini rado deru dojke jer su pune mleka i pri tome odojad razbijaju o
stene kao takore... Oni su divlji, slobodni i bez poglavara, poto svoje voe
i stareine stalno ubijaju... hrane se lisicama, divljim makama i veprovima i
meusobno se dovikuju kao vukovi kad zavijaju... (S 02, 57)
... I ivei razbojnikim ivotom, svoje neprijatelje rado napadaju na umovitim,
uskim i strmim mestima. Veto se slue zasedama i iznenaenjima i kraama,
nou i danju, izvodei ih na mnogo naina... Neverni su potpuno i nesloni u
pogledu ugovora, poputajui vie strahu nego podmiivanju... (S 02, 59)
Od samog doseljavanja na Balkan istie se znaaj pokrtavanja (primanja hri-
anstva) za formiranje i ouvanje srpskog identiteta:
Narodi u okruenju Junih Slovena koji nisu primili hrianstvo nisu se
odrali. (S 06, 42)
Srbi jave Irakliju (610641) da im dodeli drugu zemlju za naselje. I poto
sadanja Srbija i Paganija i zemlja Zahumljana i Travunija i zemlja Konavlja-
na behu pod vlau cara Romeja, a te zemlje opuste od Avara, to car u ovim
zemljama naseli iste Srbe i behu oni potinjeni caru Romeja, car njih pokrsti
dovevi svetenike iz Rima, i nauivi ih da pravilno vre dela pobonosti,
izloi im hriansko verouenje... (Konstantin Porfirogenit) (S 02, 77)
Poseban znaaj za identitet svake etnike grupe imaju osnivai prvih drava:
Ukupnom delatnou Nemanja je zasenio svoje prethodnike. On se smatra
osnivaem Srpske drave i rodonaelnikom dinastije Nemanjia. (S 06, 87)
Tako je 1166. godine na vlast doao ovek ija je snana linost i politika
mudrost predodredila dalju dvovekovnu sudbinu srpske srednjovekovne dr-
ave. Veliki upan, Stefan Nemanja, rodonaelnik dinastije Nemanjia, najpo-
znatije i najdugovenije srpske dinastije, prvi put se sa tom titulom pominje
1168. godine. (S 02, 135)
Vladarima iz dinastije Nemanjia savremenici su pripisivali boanska svojstva
i slavili ih kao svetitelje. [...] Ovim inom udareni su temelji dugoj vladavini
Nemanjia. (S 06, 89)
Nemanjii i potonji srpski vladari i oblasni gospodari ostavili su veliki broj
zadubina koje su postale spomenici neprocenjivog kulturnog, istorijskog i
verskog znaaja. (S 02, 63)
Kao kljuni dogaaj istie se Kosovska bitka, koja predstavlja temeljni inilac
srpskog identiteta:
Turci su u vie navrata upadali na teritorije srpskih oblasnih gospodara, da
bi 15. juna 1389. godine dolo do sudbonosne bitke na Kosovu. (S 02, 198)
Posmatrano sa nacionalnog stanovita balkanskih naroda, dve velike trage-
dije koje su zadesile Balkan su Kosovska bitka i pad Carigrada. (S 03, 308)
Zbog nepotpunog saznanja, boj na Kosovu brzo je pretoen u legendu. Ko-
sovska legenda se tokom vremena osveavala novim sadrajima, novim ma-
tovitim pojedinostima i dalje irila. (S 06, 129)
Kosovska legenda se razlikuje od obine prie. Ona je zasnovana na istin-
skom sukobu. Na ovoj legendi izgraivala se narodna istorijska svest. Njeno
jezgro je stvarni istorijski dogaaj. (S 06, 129)
Mnogi su u Vidovdanu videli ne samo golgotu svog naroda ve i njegovo
moralno i duhovno vaskrsenje. (S 03, 306)
Kletva kneza Lazara obavezivala je ratnike na odbranu otadbine. Budui
da je konanu verziju dobila uoi Pr vog srpskog ustanka, shvatana je kao
poziv za osloboenje otadbine, kao zavetna poruka junaka kosovskog mita:
kneza Lazara, Miloa Obilia i brae Jugovia. (S 03, 306)
Presudni uticaj na dalju istoriju Srba imala je najezda Osmanlija, koja je pred-
stavljala i veliku opasnost po njihov opstanak:
Obeleja srednjeg veka, u obliku u kome su se razvijala od doseljavanja Slovena
i hristijanizacije Balkanskog poluostrva, naglo su preseena osmanskim osvaja-
njima u 15. veku. itav region je u periodu od pedesetak godina izgubio poli-
tiki identitet koji je do tada posedovao i koji se vekovima gradio. (S 02, 225)
Moe se rei da je turskim osvajanjima na Balkanu okonan hrianski srednji
vek, a da je nastavio da ivi sasvim drugi srednji vek, odreen prirodom drutve-
nih i ekonomskih temelja na kojima je poivalo Osmansko carstvo. (S 02, 225)
U period bezdravnosti, od pada srpske despotovine pa sve do srpskih usta-
naka, poetkom XIX veka, Srpska pravoslavna crkva bila je nosilac i uvar srpskog
etnikog identiteta:
Srpska pravoslavna crkva najvanija je ustanova srpskog naroda tokom ro-
bovanja pod Turskom, Austrijom i Mletakom republikom. (S 07b, 44)
Vaspostavljanje [Peke] patrijarije posebno je doprinelo duhovnoj obnovi
Srba... a bilo je i glavna brana islamizaciji. (S 07a, 63)
Sredita snanih kultova bili su manastir[i]... gde su uvane udotvorne moti
osnivaa srpske crkve... gde su poklonici, ukljuujui i muslimane, dolazili
izdaleka... da se... izbave iz zdravstvenih i drugih nevolja. (S 07a, 63)
Crkva je poela da obnavlja tradiciju srednjovekovne srpske drave, posebno

dinastije Nemanjia. U spoju sa epskom poezijom, veoma rairenom u naro-
du, u tradicije crkve ula je kosovska legenda. Kosovska bitka je bila snaan
simbol stradanja za veru i narod... (S 07a, 64)
Njen znaaj procenjuje se prema povesnim injenicama: 1. okupila je pod
svoje okrilje sav srpski narod; 2. uvala je njegovu srednjovekovnu nemanji-
ku dravnu tradiciju i prenela je poetkom 19. veka tvorcima obnovljene
srpske drave; 3. starala se o jedinstvu pravoslavnih Srba; 4. ouvala je veru,
titei narod od unijaenja i islamizacije; 5. oivela je i unapredila neke kul-
turne ustanove. (S 03, 85)
Sremski Karlovci postali su centar srpskog crkvenog, kulturnog i politikog
ivota, a Karlovaka mitropolija najznaajnija institucija Srba u Junoj Ugar-
skoj. (S 03, 112)
Koliko god da je ovek dananjice izmenjen u odnosu na oveka daleke pro-
losti, civilizacija u kojoj mi ivimo uobliena je tokom srednjeg veka. Jednom
otkriven i nikada zaboravljen princip ljubavi prema Bogu, koji je zamenio prin-
cip straha ili pokornosti, uinio je trajnim tekovine hrianskog duha. (S 02, 3)
Seanje na slavu kod drugih naroda najee je trag o njihovom srpskom
poreklu. (S 07a, 58)
Iako su Srbi pripadali razliitim dravama, gde su nazivani razliitim imenima,
oni su uspeli da ouvaju svoj identitet, koji se prvenstveno temeljio na zajednikoj
veri, odnosno crkvi:
U zemljama pod austrijskom i mletakom vlau, pravoslavne Srbe nazivali
su razliitim imenima. U Vojnoj granici zvali su ih Vlasi... U Ugarskoj Srbe su
nazivali Racima (Rac), po srednjovekovnom imenu Srbije Raka, kada su
njeni stanovnici nazivani Raani. [Zvali su ih i]... Morlacima... Ilirima... Herce-
govcima i Crnogorcima, Dalmatincima i Lianima, Sremcima, Bavanima i
Slavoncima, Bunjevcima, Banaanima i umadincima, Moravcima i Kosovci-
ma... Regionalni identitet kod Srba, bio je, meutim, znatno slabiji od njihovog
nacionalnog identiteta oseanja pripadnosti srpskom narodu. (S 07a, 75)
Srbi su potovali obiaje i tradiciju. Narodne i crkvene praznike, posebno
slave, proslavljali su uobiajeno veselo. (S 03, 234)
U periodu bezdravnosti istiu se i neke vrednosno negativne odlike srpskog
identiteta:
Srbi su se neprekidno selili, pa su seobe postale zla kob srpskog naroda.
(S 07b, 46)
U povesti Srba i u oblikovanju srpskog identiteta, ratovima i seobama pripa-
da najvanije mesto. (S 03, 67)
Dakle, rat je sa svojim viestrukim posledicama bio bitan faktor u povesti

srpskog i ostalih balkanskih naroda i provincija, kasnije drava. (S 07b, 41)
Naslee koje su balkanski narodi nosili na svojim pleima, steeno dugo-
godinjim robovanjem, bitno je uticalo na izgradnju nacionalnih identiteta.
(S 03, 298)
Nered i anarhija godili su srpskom temperamentu, uvukli su se u mentalni
sklop Srba i postali deo njihove svakodnevice. (S 03, 95)
Uticaj Osmanskog carstva na srpski identitet predstavljen je preteno negativ-
no, dok se uticaj Habzburke monarhije opisuje gotovo iskljuivo pozitivno:
Reforme cara Josifa II... obuhvatile su i Srbe u Habzburkoj monarhiji, uvo-
dei ih tako u glavne tokove evropskog razvoja i kulturnog i privrednog na-
pretka. (S 07a, 42)
Srbi u junoj Ugarskoj bili su u pr voj polovini XIX veka najprosveeniji i
najbogatiji deo srpskog naroda. (S 07a, 165)
U austrijskoj sredini, znatno razvijenijoj nego to je bila turska, Srbe je za-
hvatio talas prosvetiteljstva. (S 07b, 48)
Srpski kulturni preporod se nije osetio u Turskoj, dok je u Austriji cvetao.
(S 07b, 95)
Tursko naslee sve vie je uzmicalo pred evropskim uticajima, kojima je
srpsko drutvo iskreno otvorilo sve svoje dveri. (S 07b, 155)
Posle srednjovekovnog perioda koji je predstavljen kao formativno razdoblje
srpskog identiteta, dugog perioda osmanske i habzburke vladavine, gde je primar-
no bilo ouvanje kontinuiteta sa srednjovekovnim nasleem, poetkom XIX veka
nastaje novi formativno-afirmativni period srpskog identiteta:
... Srbi su... uspevali da sauvaju obiaje, tradiciju i seanje na zajedniku
prolost: na slavu Nemanjia i legende o Kosovskoj bici. ...teili su ujedinje-
nju u posebne drave u kojima e granice drave biti ujedno i granice nacije.
(S 07a, 105)
Osnovu ustanike ideje inila je obnova srpskog srednjovekovnog carstva.
(S 03, 248)
Na njegovoj teritoriji (Osmansko carstvo, prim. G. T.) vaskrsnule su sred-
njovekovne drave (Srbija, Bugarska) ili su nastale nove drave (Grka, Crna
Gora, Rumunija, Albanija). (S 07b, 89)
Cetinjska mitropolija zahvatala je prostor Stare Crne Gore, Boke Kotorske,
Primorja sa Skadrom i jednog dela hercegovakih Brda. Na tom prostoru,
kao batinik mitropolije, nastala je nova drava srpskog naroda Crna Gora.
(S 07b, 143)
U javnosti obeju zemalja (Srbije i Crne Gore, prim. G. T.) smatralo se da su

one povezane oseanjem zajednitva, nacionalne svesti i iste istorijske sudbi-
ne. (S 08, 71)
Sretenjski ustav... je jasno pokazao tenju naroda Srbije za ustavnim pravima
i politikim slobodama, za koja e se uporno boriti i u sledeim decenijama.
(S 07a, 139140)
Srbi, nekadanja raja, ratnici i seobnici Turskog carstva, bez sopstvenog
plemstva, ukidanjem feudalizma (1835) postali su drutvo slobodnih seljaka.
(S 03, 263)
Nadovezujui se na uspehe ustanaka, Vuk Karadi je osmiljavao kulturni
preporod i pribliavao srpski slobodarski narod Evropi, upoznajui je s nje-
govim nemalim duhovnim vrednostima. (S 03, 235)
Posebno se istie potreba srpskog naroda za oslobaanjem teritorije koja se
smatra jezgrom srpske srednjovekovne drave:
Jedan od najvanijih ciljeva srpske spoljne politike posle sticanja nezavisno-
sti bio je osloboenje stare Srbije, tj. oblasti koje su inile jezgro srpske sred-
njovekovne drave (Raka oblast, Kosovo i Metohija, severna Makedonija).
(S 08, 26)
Srpske prethodnice [u srpsko-turskom ratu, 18761877] stigle su do Koso-
va i manastira Graanice gde je odran sveani pomen kosovskim junacima.
(S 07a, 152)
Najveom tragedijom srpskog naroda i njegovog identiteta smatra se verska
podela, odnosno odroavanje pripadnika srpskog naroda:
Verska podela je najtraginija pojava u povesti srpskog naroda budui da je
razorila njegov identitet, i u 19. i u 20. veku onemoguavala njegovo ujedi-
njenje. Srpsko nacionalno bie ostalo je trodelno, ali dok se pravoslavni Srbi
izjanjavaju kao pripadnici srpske nacije, rimokatolici i muslimani sve vie se
smatraju Hrvatima, odnosno Bonjacima. (S 03, 81)
Svi oni govore jednim jezikom srpskim, a meu sobom su podeljeni po
veri (zakonu) na pravoslavne, muslimane i rimokatolike. Iako su svi u etni-
kom pogledu Srbi, njih esto nazivaju prema imenu teritorije na kojoj ive
Crnogorci, Banaani, Slavonci, Dalmatinci... (S 03, 248)
Na osnovu analize udbenika istorije moemo zakljuiti da osnovu srpskog
identiteta predstavljaju period srednjovekovne dravnosti, dinastija Nemanjia,
Kosovska legenda i otpor Osmanlijama, Srpska pravoslavna crkva (pravoslavno
hrianstvo), bliskost evropskom identitetu (nasuprot osmanskom) i period borbe
za osloboenje i nezavisnost. No, identitet karakteriu i neke negativne pojave:
seobe, ratovi, ropstvo i otuivanje (preveravanje) srpskog naroda. Srbi se takoe

predstavljaju i kao gostoljubiv, demokratski i slobodarski narod, ali se istiu i pri-
mitivnost, ratobornost i sklonost anarhiji.9
1.3 Mit o neprijatelju

Pod neprijateljem u ovom sluaju podrazumeva se kolektivno drugo, odnosno
referentni identitet u odnosu na koji se formira srpski identitet. Kolektivno dru-
go se najee predstavlja kao negacija kolektivnog sopstva.
Prvi kriterijum za odreenje neprijatelja koji pronalazimo u udbenicima jeste
(ne)hrianstvo:
Uitelju i naelniku njihovu [Stefan Nemanja] ureza jezik u grlu njegovu,
zato to ne ispoveda Hrista. Knjige njegove neastive spali, a njega izagna
zabranivi da se njegovo prokleto ime pominje. (S 06, 110)
Pr vi i najozbiljniji kandidat za kolektivno drugo jesu Osmanlije, tj. Turci.
Naime, autori udbenika izjednaavaju Osmanlije i Turke, iako turska nacija na-
staje nekoliko vekova nakon dolaska Osmanlija na Balkan:
Turska drava ima vie naziva i svi se mogu koristiti u istom znaenju:
Osmansko carstvo, Tursko carstvo, Turska. (S 07b, 30)
Osmanlije se neposredno predstavljaju kao neprijatelji ili posredstvom islama:
Posle Kosovske bitke srpske zemlje i bosanska drava delile su dva ljuta pro-
tivnika Tursku i Ugarsku. (S 06, 121)
Opasnost od Turaka bila je sveprisutna i niko se nije oseao sigurnim.
(S 02, 210)
Osetivi tu odlunost, Milo je izjavio pred okupljenim narodom u Tako-
vu da im drugog spasa nema nego da se biju s Turcima dok ne pomru svi.
(S 03, 213)
Turski ratnici polazili su u dihad (ratno-verski pohod) protiv nevernih
Srba praeni fetvama (naredbama) eih-ul-islama, vrhovnog verskog pogla-
vara Carstva. (S 03, 200)
Bili su okrenuti islamu i sledili su njegova verska pravila i zakone. Jedan od
njih bilo je i potinjavanje nemuslimanskog sveta, to je motivisalo njihova
dalja osvajanja i irenje. Uskoro je Mala Azija postala pretesna da zadovolji
osmanske teritorijalne pretenzije. (S 02, 199)
9 Videti prilog V. Ilia u ovom zborniku.

Neprijateljstvo prema Osmanlijama se opravdava i njihovom nehumanou.

Pa se tako Turci izjednaavaju i sa smru ili boleu:
Nai preci iz ovog vremena oseali su stalnu nesigurnost i strah od: Turaka,
gladi, kuge, smrti i prirodnih nepogoda nevolja koje su im svakodnevno
ugroavale ivot. (S 03, 83)
I nii organi turske vlasti, kao i obini Turci, ponaali su se neljudski. (S 07b,
117)
Zulum dahija, kao i ostalih Turaka, prevaziao je sve granice ljudske trpelji-
vosti. (S 07b, 109)
Osmanlije se predstavljaju i kao opasnost po sam srpski identitet:
Od mnotva negativnih pojava, dve su ostavile najdublji trag u svesti naih
predaka i njihovih potomaka danak u kr vi i islamizacija. Ako se izuzme
robovanje, islamizacija je najgora i po posledicama najdalekosenija negativ-
na posledica u povesti srpskog, ali i drugih balkanskih naroda. (S 03, 81)
Islamizacija je proces preveravanja hriana, koji je ponajvie zahvatio Al-
bance i Srbe. (S 07b, 27)
Srbi su najvie islamizovani na prostoru od Like do Metohije, u Rakoj obla-
sti i Bosni i Hercegovini. (S 03, 75)
Turska drava kontrolisano je sprovodila prisilnu islamizaciju, jer je u njenom
interesu bilo da ostane dovoljno hriana koji bi plaali poreze i izdravali
tursku vlast. (S 07b, 43)
Odabrani deaci postajali su robovi, te je ovaj obiaj predstavljao vrhunac
surovosti prema hrianskim porodicama. Srbi su s pravom ovu pojavu na-
zivali dankom u krvi! (S 03, 73)
Neprijateljstvo Srba i Osmanlija je bilo toliko izraeno da je ostavilo traga i u
arhitekturi:
Palate su se nalazile u okviru gradskih ili manastirskih zidova, ali su tek sa
pribliavanjem turske opasnosti graene namenski i kao jaka utvrenja (Kru-
evac, Beograd, Smederevo). (S 02, 156)
Radi odbrane od Turaka crkvu su titile kule i zidine. (S 06, 123)
Osmanski poredak se predstavlja i kao glavni faktor stagnacije i nazadnosti
srpskog drutva:
Primitivniji turski feudalni poredak znatno je usporio ekonomski i drutve-
ni razvoj pokorenih naroda. (S 06, 127)
Stagniranje turskog drutva poinje u 17. veku, a nazadovanje se sve vie
ispoljava u naredna dva stolea. (S 07b, 90)
Drugi kandidat za neprijatelja jesu islamizovani Sloveni (Srbi). Oni se neretko

izjednaavaju s Osmanlijama ili ak smatraju i veim neprijateljima:
U dvanaest nahija... ivelo je... uglavnom pravoslavnih Srba, uz neto doma-
ih muslimana (Turaka), Vlaha, Jevreja i Roma. (S 07a, 127)
To stanje najbolje ilustruje narodna izreka: Nema Turina bez poturenja-
ka, ovo se moe rei i za Bonjake prema Osmanlijama pravim Turcima!
(S 03, 75)
Memoaristi s poetka 19. veka belee da su ti muslimani, poturenjaci, bili
gori i nesnosniji raji od Osmanlija, pravih Turaka. (S 03, 231)
Sloveni islamske veroispovesti se smatraju otuenim od srpskog identiteta,
odnosno izdajnicima:
Primivi islam i postavi privilegovan deo drutva, ali zadravi srpski jezik,
muslimani u Bosni Bonjaci, kako sebe danas nazivaju, vremenom su po-
stali deo islamske civilizacije, otuen od svoga naroda. (S 07b, 43)
Srpsko plemstvo koje je primilo islam, posebno u Bosni i Hercegovini, iz-
gubilo je nacionalni oseaj i odreklo se nacionalnog identiteta. (S 07b, 154)
Rezultat ovakve kulturne i prosvetne politike trebalo je da bude i stvaranje
novog bosanskog jezika i nacije. (S 08, 40)
Opet se kao kriterijum razlikovanja naglaava veroispovest:
Tome je mnogo doprinela Srpska pravoslavna crkva, koja je, u najboljoj na-
meri, branei pravoslavlje i trudei se da to manje Srba prihvati drugu veru,
imala negativan odnos prema preverenom delu svog naroda. (S 03, 301)
Trei kandidat za neprijatelja jesu Albanci. Naglaava se njihova privrenost
osmanskom poretku:
Veinom muslimani, Albanci su, zajedno sa bosanskim muslimanima, do
Velike istone krize (18751878) bili stub odbrane osmanskog poretka na
Balkanu. (S 07a, 122123)
Bosanski begovi, okrutni prema hrianima...uz begove u Albaniji i na Ko-
sovu, [bili su] glavna konica prosveenim reformama... (S 07a, 172)
Meu velikim vezirima se posebno istiu Albanci, meu kojima su najpo-
znatiji bili iz porodice Keprili (uprili). (S 07a, 51)
... Albanci, koji su se identifikovali sa Turcima sve do druge polovine 19. veka...
(S 03, 312)
Takoe, istiu se i teror i nasilje Albanaca nad Srbima (hrianima), od dolaska
Osmanlija na Balkan pa do danas:
Poloaj raje u Rumelijskom paaluku nije bio nimalo laki. Sirotinja cvili i
piti, do Boga se uje. Najtee je bilo na prostorima Stare Srbije, gde su uprav-
nici administrativnih jedinica bili iptarski feudalci. (S 03, 83)
Ne nalazei vie prepreke svome zverstvu, muhamedanci su prisilili Srbe...
da spas potrae u manastiru Studenici... ...Hriane su isto tako oterali iz Pri-
zrena, Pei, Vranja, Vuitrna, Mitrovice... ...jer su varvari nevernici bili nemi-
losrdni [...] Bila je uasna scena sa Mahdmud-paom pekim... koji je sa Ar-
nautima krenuo da razara... sekui na komade zateene stanovnike, iako im
je Srbija bila zajednika otadbina. (S 07a, 64)
Vei deo Stare Srbije bio je pod vlau albanskih paa koje su ugnjetavale i
esto proganjale hriansku, preteno srpsku raju. (S 07a, 154)
Kosovski Srbi... sa centralnog Kosova bili raseljavani surovim merama od-
metnutih albanskih paa. (S 07a, 174)
Sredinom XIX veka, tokom estih pobuna Arbanasa protiv lokalnih vlasti i
sultanovih reformi, srpske arije u Pritini, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici...
pljakane su i zatvarane. (S 07a, 174)
Srpski mitropoliti iz Prizrena bili su esta meta albanskih ucena i napada,
dok su se od ostalih pljaki manastiri titili plaajui visoku naknadu lokalnim
albanskim silnicima. (S 07a, 174)
Turska drava bila je u dubokoj krizi i njene vlasti nisu mogle, a esto ni
htele, da spree brutalno nasilje albanskih odmetnika nad srpskim stanovni-
tvom. (S 08, 43)
Slabost turske vlasti ponekad se pretvarala u bezvlae, to je u ovim kraje-
vima dovelo do masovne pojave odmetnitva. Dobro naoruane albanske
bande kretale su se slobodno Kosovom i Metohijom, pljakajui imovinu
srpskih porodica, otimajui ene i decu, ucenjujui itava sela. (S 08, 44)
Nasilje se pogoralo posle formiranja Prizrenske lige, koju su stvorili alban-
ski feudalci i velikai i iji je cilj bio stvaranje velike Albanije. (S 08, 44)
Stradanje srpskog ivlja u Staroj Srbiji i Makedoniji izazvalo je veliko ne-
zadovoljstvo javnosti... organizovane [su] dobrovoljake ete koje su pre-
bacivane na tursku teritoriju da bi oruanim akcijama pokuale da zatite
tamonje Srbe. esto se deavalo da ove ete nisu mnogo pomagale i pored
velike hrabrosti, jer su odmazde turskih vlasti i albanskih bandi bile jo
ee. (S 04, 56)
Albanci su [za vreme II svetskog rata] organizovano sprovodili pokolj Srba,
kao i Maari i Nemci u Vojvodini. (S 04, 187)
Prvi znaci destabilizacije Jugoslavije javili su se na Kosovu. U prolee 1981. na
Kosovu su izbile nacionalistike i separatistike demonstracije. Iako su ugue-
ne akcijom policijskih snaga, stanje na Kosovu nije bilo stabilno. Nastavljeni
su albanski pritisci na Srbe, unitavanje imovine, pa i ubistva iz nacionalne

mrnje. (S 08, 174)
Svakodnevne oruane akcije albanskih teroristikih grupa, pod nazivom Oslo-
bodilaka vojska Kosova, razbojnitva i sukobi sa snagama reda, u kojima je
stradalo sve vie civila, izuzetno su zaotrili stanje na Kosovu. (S 08, 186)
Albanci se, takoe, predstavljaju i kao opasnost po srpski identitet:
Jedan deo naeg sveta u zapadnoj Makedoniji i na Kosovu i Metohiji preao
je na islam pod pritiskom Albanaca muslimana. (S 07b, 43)
Albanci, favorizovani u pogledu naseljavanja i privilegovani kao muslimani,
nametali su Srbima ime, jezik i obiaje. Taj proces poznat je kao arbanaenje.
(S 03, 75)
Sledea reenica najbolje sumira dominantne stavove srpskih udbenika isto-

rije povodom Osmanlija (Turaka) i poturica:
O Turcima je u svesti balkanskih naroda ostala negativna predstava, uz ret-
ke izuzetke, a jo gora o svojim sunarodnicima koji su primili islam, i kao
konvertiti morali da dokazuju svoju pravovernost. (S 03, 311)
No, postoje i odstupanja, dodue retka, od dominantnog diskursa o Turcima
i poturicama. Tako se Osmanlije prikazuju i u pozitivnom kontekstu:
Apsolutna vlast sultana iz dinastije Osmanovia (Osmanlija)... (S 07a, 47)
Meu velikim vezirima do kraja XVI veka bilo je vie islamizovanih Srba... u to
vreme se prepiska carske kancelarije s Dubrovnikom, ugarskim velikaima... i
drugim inovnicima na srpskom prostoru, vodila na srpskom jeziku. (S 07a, 51)
Vremenom su Srbi podraavali tursko gospodstvo u svemu, pa i u oblaenju.
(S 03, 82)
Oni [narodne stareine] su, u ime turske vlasti, sakupljali porez, odravali
puteve, gonili hajduke i starali se o svom narodu i njegovoj veri. (S 07b, 109)
Kneinska samouprava dola je do izraaja za vreme vezira Hadi Mustafa-
-pae, kojeg su Srbi, zbog blage uprave, zvali srpska majka. (S 07b, 109)
Izreka: Oj, Turine, za nevolju kume, govori o kumstvu i pobratimstvu iz-
meu hriana i muslimana. (S 03, 74)
Zatim i odstupanja od dominantnog diskursa kada su u pitanju slovenski mu-
slimani:
Mnogi domai muslimani pamtili su svoja stara krsna imena. [...] Najvei
broj naih muslimana priznaje svoje poreklo, staro prezime i (ako su bili
pravoslavni) nekadanju krsnu slavu. [...] Za razliku od verskog kuma na

krtenju ili venanju, postojala su i prijateljska kumstva, esto izmeu hri-
ana i muslimana. (S 07a, 60)
Poto je u bosanskom paaluku bilo najvie islamizovanih hriana, pre svih
Srba, vremenom je od njega nastalo bosansko plemstvo (age i begovi), koje
se razlikovalo od turskog plemstva po tome to je govorilo maternjim, srpskim
jezikom. (S 07b, 43)
Primeri prijateljskih odnosa izmeu Srba i Albanaca seu do predosmanskog
perioda, ali se mogu pronai i u osmanskom i postosmanskom periodu:
Najpoznatiji meu njima, sa poetka 13. veka bio je Dimitrije Progonov,
koji se javlja pod titulom knez Arbana. Dimitrije je bio i zet velikog upana
Stefana Nemanjia (oenjen njegovom erkom Komninom). (S 02, 187)
Stupajui u meusobne politike odnose neki od albanskih dinasta poput poro-
dice Zakarija ili Topija oroavali su se sa susednom srpskom porodicom Bal-
ia, ili poput Ivana Kastriotasa, postajali darodavci srpskih zadubina. (S 02, 187)
Stefan [Crnojevi] je bio oenjen erkom albanskog vlastelina Ivana Kastriota.
(S 02, 220)
U Staroj Srbiji, pravoslavni Srbi su iveli izmeani s domaim muslimanima
i Arbanasima (Albancima). (S 07a, 174)
Sa Albanijom Jugoslavija je do 1949. imala posebno razvijene odnose. Gra-
nica izmeu njih gotovo da nije postojala. Jugoslavija je politiki, ekonomski,
vojno i kulturno pruila veliku pomo toj zemlji. Pravljeni su planovi o ulasku
Albanije u jugoslovensku federaciju. (S 08, 176)
Uprkos primerima saradnje, Osmanlije, zajedno s poturicama (Muslimani i
Albanci), konstituiu ideju o srpskom neprijatelju. Primeri pominjanja ovih etnikih
grupa u pozitivnom kontekstu retki su i mogu se shvatiti kao pojedinani izuzeci
(od pravila). I drugi narodi se pominju u neprijateljskom kontekstu: Austrijanci,
Ugari, Nemci, Hrvati itd., meutim, neuporedivo ree. tavie, u odnosu na osmansko
naslee ovi neprijatelji su zanemarljivi.

2.1 Mitovi o slavnim linostima
Ovaj deo analize obuhvata mitove koji se grade oko odreenih pojedinaca, oeva
nacije i drugih istaknutih linosti, od kojih se neke istiu svojim vrlinama, a neke
svojim manama. Meu prvim linostima oko kojih se grade mitovi i kultovi nalaze
se Stefan Nemanja i njegovi sinovi Sava i Stefan Nemanji:
[Stefan Nemanja] [b]io je izuzetna linost, veoma hrabar, pragmatian vla-

dar, dravotvorac i veliki ktitor. Njegova vladavina bila je ispunjena vojnikim
pohodima, diplomatskim akcijama i duhovnim poduhvatima. (S 02, 135)
Najpre je stvoren kult Stefana Nemanje i njegovog sina Rastka (u monatvu
Sava). I jedan i drugi ubrajaju se u najistaknutije dravnike srpske prolosti.
Nemanja je bio rodonaelnik dinastije Nemanjia i osniva Srpske drave a
Sava osniva samostalne srpske crkve i njen pr vi arhiepiskop. Uzdizanje
Stefana Nemanje i arhiepiskopa Save u red svetitelja najvie je koristilo njiho-
vim naslednicima na srpskom prestolu. (S 06, 89)
Diplomatijom, dravnikom mudrou, uz povoljan splet politikih okol-
nosti, Stefan Nemanji je u narednim godinama uvrstio ugled Srbije u tada-
njem svetu i uzdigao je na vii hijerarhijski rang. (S 02, 140)
Svetiteljski kult Stefana Nemanje Sv. Simeona imao je u nestabilnim vre-
menima ujediniteljsku ulogu, a neki dogaaji pripisivani su njegovim zagrob-
nim udima. (S 02, 138)
Njih sledi njihov potomak Stefan Duan, koji je Srbiju podigao na nivo carstva
i proirio njene granice kao niko pre i posle njega:
Srpska drava udvostruena je u doba Stefana Duana (13311355). ...osvo-
jeni su Tesalija, Epir i vei deo albanskih krajeva. (S 06, 92)
Tako i ja, unuk i sin njihov, i izdanak dobrog korena njihova, svetih bogaispo-
vedajuih roditelja i praroditelja mojih, nazvani rob Hristu Stefan, u Hristu
Bogu blagoverni car svima Srbima i Grcima, i stranama bugarskim i celome
Zapadu, Pomorju, Frugiji i Arbanasima, milou i pomou bojom samodr-
avni car... (Car Duan) (S 02, 170)
Car Duan nameravao je da osvoji Carigrad i da oslabljeno Vizantijsko car-
stvo, razdirano unutranjim neredima i sukobima, zameni novom, snanom
srpsko-grkom dravom. Njegove planove i nove ratne pohode prekinula je
iznenadna smrt. (S 06, 93)
Suprotnost caru Duanu predstavlja njegov sin Uro, za vreme ije vladavine se
Srpsko carstvo raspalo:
Onovremenici su uskoro uvideli da Uro nije dorastao dravnim poslovima.
Ni u emu nije podseao na svoje uspene pretke. Letopisac je zabeleio da
je car Uro krasan i naoit, ali mlad smislom. Nepovoljna ocena o Urou kao
dravniku odrala se i u narodnom seanju, pogotovo u poreenju s ocem.
(S 06, 97)
U narodnoj tradiciji zapamen je kao Uro Nejaki, za razliku od svog oca
koji je nazivan Duan Silni. Ovi epiteti reito govore o prirodi njihove vlasti
i stanja u dravi tokom njihove vladavine. (S 02, 201)
Naslednikom slavnih Nemanjia, po umeu i herojstvu, smatra se knez Lazar.

Sledei krug heroja formira se upravo oko ovog vladara i Kosovskog boja:
Kao osniva svetih zdanja mogao se meriti s istaknutim Nemanjiima. Srp-
ska crkva je upravo u knezu Lazaru videla jedinog dravnika koji bi mogao
da objedini raskomadano Carstvo. (S 06, 118)
[Sultana Murata] je na prevaru ubio srpski vlastelin Milo Obili, o kome
istorija nema drugih podataka. (S 02, 204)
Preko Jugovia, likova iz predanja, opevan je tragini kraj mnogih mladih
ratnika iji se rod zatro na Kosovu. (S 06, 130)
Ovde je posebno znaajan mit o Vuku Brankoviu, ije ime se smatra sinoni-
mom za izdajstvo (iako je mit o izdajstvu istoriografija delimino dekonstruisala):
Pre odsudnog boja, izmeu zetova poelo je ljuto nadmetanje. Vuk je u le-
gendi prikazan kao klevetnik i izdajnik. Narod je podjednako verovao u isto-
rijski potvren podvig Miloa Obilia i u izmiljenu izdaju Vuka Brankovia.
Na Vuka, koji je preiveo kosovsku pogibiju, sruilo se narodno nezadovolj-
stvo zbog stvarne izdaje drugih velikaa pre i posle Kosovskog boja. Stvarno
junatvo Miloa Obilia i izmiljena izdaja delovali su na hrianske podani-
ke Osmanskog carstva. Uoi kasnijih oslobodilakih ratova izdaja je opomi-
njala kolebljive i malodune, a junatvo je jo vie podsticalo hrabre. Oni su
se ugledali na kosovske junake, pre svega na Miloa i njegove pobratime koji
su izali na megdan nadmonom osvajau. (S 06, 130)
Jedan od poslednjih srednjovekovnih heroja je sin kneza Lazara Stefan La-
zarevi. On je specifian po tome to je njegovo junatvo bilo u slubi Osmanskog
carstva. No, i pored toga, njegovo mesto u panteonu srpskih heroja je nesporno:
Knez Stefan Lazarevi se u Angorskoj bici hrabro borio na strani Bajazita,
rizikujui ivot. Uspeo je da se spase, izbegne mongolsko ropstvo i krene na-
trag u Srbiju. (S 02, 207)
Istakao se u bici kod Nikopolja, gde je u odlunom trenutku oborio ugarsku
zastavu i reio ishod bitke u tursku korist. Hrabro se borio kod Angore u su-
kobu Turaka i Mongola. Pokuao je da oslobodi zarobljenog sultana Bajazita,
poto je ve bitka bila izgubljena: tri puta ulaae u borbu, sasecajui i pobe-
ujui. A kad vide da se smanjuje broj njegove vojske vrati se. Jer ta je mogao
i uiniti tolikim tisuama i desetinama tisua bez Boje volje... Na povratku
u zemlju, knez Stefan Lazarevi svratio je u Carigrad, gde je dobio titulu de-
spota. (S 06, 136)
... Stefan u svemu bio obdaren u govoru, besedama, umetnosti, borbi u
svakoj vetini, ega god se dotakao, ubrzo se pokazivao bolji od svojih uitelja.
(S 06, 136)
Verovatno najpoznatiji srpski herojski mit je mit o Marku Kraljeviu. Iako ga

je istoriografija u potpunosti dekonstruisala, on i dalje ostaje znaajan:
Nekoliko stotina narodnih pesama prikazuje Marka Kraljevia kao nenadma-
nog junaka, borca protiv Turaka. Junak sa zlatnim estopercem na konju arcu
krstari carskim drumovima, deli megdane, titi nemone, ukida namete osvaja-
a. Marko je postao najpopularniji epski junak Junih Slovena. (S 06, 130)
Meu herojima pominje se i Skenderbeg. Odnosno, navode se dva Skenderbe-
ga ore (er) Kastriot Skenderbeg i Stania Crnojevi Skenderbeg. No, kako
se oni pominju u istoj lekciji udbenika istorije za esti razred, a ne naglaava se i
ne objanjava odnos te dve linosti, stie se utisak da se radi o jednoj osobi:
Meutim, Turci su nailazili na snaan otpor, posebno u vreme ora Ka-
striota Skenderbega. Zbog duge borbe s Turcima Skenderbeg je postao poznat
irom Evrope. Tek posle njegove smrti Turci su zaposeli najvei deo Albani-
je... (S 06, 125)
Ivan Crnojevi...uvideo je da vie nije u stanju da se suprotstavi turskoj sili, te
je priznao tursku vrhovnu vlast i postao sandak-beg i vojvoda. Sultanu je po-
slao sina Staniu koji je primio islam i dobio ime Skenderbeg. (S 06, 125126)
Skenderberg je postao sinonim arbanakog otpora osmanskoj vlasti, te je
stoga postao centralna linost albanskog narodnog predanja i kasnije nezaobi-
lazna tema u formiranju nacionalnog identiteta. (S 02, 217)
Posebno mesto meu srpskim junacima imaju hajduci i uskoci. Jedan od njih
je i Stojan Jankovi:
Hrabri borci i istinski junaci zasluili su da uu u istoriju i da budu opevani
u narodnim pesmama. (S 07b, 55)
Ono ti je Stojan Jankoviu,
Ono ti je stari mejdandija,
Ljuta, brate, pod kamenom guja;
Dodijo je caru i esaru. (S 03, 121)
Sledea grupa nacionalnih heroja jesu uesnici srpskih ustanaka, predvoeni
Karaorem, osnivaem moderne Srbije:
Jedan srpski svetenik iz Prijedora je tada zapisao: Strpljivo sam podnosio
turski jaram, kao i svi pravoslavni, nadajui se da Karaore i nas oslobodi i
pod svoje pokroviteljstvo stavi. (S 07a, 171)
I kada su odvani hajduci i ueni kalueri, razumni knezovi i oprezni doma-
ini, i sva srpska raja, zapali u oajanje zbog nasilja nezabeleenog u povesti,
u vreme dahijske strahovlade, iz najdubljeg ponora, uspravio se umadijski
gorostas ore Petrovi da udahne novi ivot i samopouzdanje srpskom na-

rodu. On je raji dao krila i povratio Srbima izgubljeno dostojanstvo. (S 03, 194)
Kao takav, on je usmerio herojskim putem tok srpske istorije. [...] Karaor-
e je bio vojskovoa bez premca, koji je uspeno predvodio ustanike tokom
Prvog srpskog ustanka (18041813). [...] Bio je neobino pravdoljubiv i strog,
oca je rtvovao da bi spasao porodicu i zbeg, a brata zbog pravde. Oblaio se
i hranio jednostavno, kao i veina njegovih umadinaca. [...] Izuzetno pokretljiv,
on je peke i na svom doratu krstario Srbijom, nalazei se uvek tamo gde su
bile najee bitke za slobodu. (S 07b, 124)
Uvidevi da je dalje pruanje otpora besmisleno, Sineli, koji je tog dana
bio zmaj a ne ovek, pucao je iz pitolja u debanu i otide u vjetar s mnogi-
jem Srbima i Turcima. (S 03, 205)
Hajduk Veljko, kao jedan od najveih ustanikih junaka, hrabro je poginuo od
topovskog uleta branei Negotin. Vuk Karadi se s razlogom divio njegovoj
hrabrosti i junatvu: U vrijeme Ahila i Miloa Obilia on bi zaista njihov drug
bio, a u njegovo vrijeme Bog zna bi li se oni mogli s njim isporediti. (S 07b, 125)
Kad su Turci bombardovali prestonicu Srbije, [Milica Stojadinovi Srpkinja]
doletela je u Beograd kao na krilima, doekana s velikim nacionalnim odu-
evljenjem. (S 07b, 106)
Iz opsednute Loznice Petar Nikolajevi Moler pisao je pisma srpskim stare-
inama svojom krvlju. (S 07b, 114)
Posebno mesto ima i Karaorev naslednik Milo Obrenovi:
Vrativi se u Crnuu, Obrenovi se pokolebao i posle dueg premiljanja
otiao u vajat, obukao vojvodsko odelo, pripasao srebrno oruje, razvio usta-
niki barjak i predao ga Simi Patrmcu govorei: Evo mene, a eto vama rata
s Turcima. (S 03, 213)
Bio je utljiv, odmerenog dranja i ponaanja, muevan, besprekorno mo-
ralan, postojan, jakih karakternih crta. (S 07b, 133)
Mava se kolebala i u Drugom ustanku dok je Obrenovi strogim zapove-
stima nije uspravio. (S 03, 205)
No, narativ o herojstvu Miloa Obrenovia se deliminoi relativizuje:
Knez Milo vladao je vie kao samovoljni osmanski paa, nego prosveeni
hrianski knez. (S 07a, 137)
Vratimo se na kraju trojici vodova: Karaoru heroju estoke naravi, Milou
vladaru s uroenim diplomatskim nervom, Vuku darovitom i snalaljivom
piscu. Od njih trojice, na narod je za idealnog Srbina prihvatio Karaora, dok
mu Milo Obrenovi i Vuk Karadi nisu posluili kao uzoran model. (S 03, 237)
Znaajno mesto imaju i srpski dravnici koji su odigrali znaajnu ulogu u do-
stizanju nezavisnosti Srbije i njenom teritorijalnom proirenju:
Garaanin je bio prvi veliki srpski dravnik u XIX veku. (S 07a, 144)
Jovan Risti... Prvi srpski dravnik evropskih kvaliteta. (S 07a, 153)
Iako se Osmanlije gotovo po pravilu pominju u negativnom kontekstu, istie
se junatvo dvojice paa Omera Latasa i Mehmeda Sokolovia:
Otpor bosanskih begova slomio je Omer Paa Latas, osmanski vezir srpskog
porekla, rodom iz Like (Mihailo Mio Latas)... odlian upravnik i sposoban
vojskovoa... (S 07a, 172)
Mehmed-paa je bio hrabar ratnik, koji je uspeno ratovao i u Aziji i u Evro-
pi (osvajanje Banata). On je bio izuzetno vet politiar, koji je vezirovao za
vladavine tri sultana... (S 07b, 39)
Nijedan Srbin vie nije dosegao do tako visokih poloaja na Porti [kao Sokolovi],
niti stekao mogunost da bude na usluzi svom pokorenom narodu. (S 07b, 39)
Panteon srpskih nacionalnih junaka prilino je brojan. ine ga uglavnom sred-
njovekovni vladari iz dinastije Nemanjia, junaci Kosovskog boja i otpora Osmanli-
jama, uesnici Prvog i Drugog srpskog ustanka i novovekovni dravnici. Nekima od
njih se pripisuju boanska svojstva, proglaavaju se blagoslovenima, u svemu obda-
renima, onima koji su udahnuli novi ivot i samopouzdanje srpskom narodu i
herojskim putem usmerili tok njegove istorije. Oni su zmajevi, a ne ljudi, ravni Ahi-
lu, muevni, moralni, postojani i u stalnoj borbi za slobodu. S druge strane, pominju
se i antiheroji Uro Nejaki i Vuk Brankovi, koji simbolizuju razjedinjenost i izdaju.
Takoe, pominju se i prevereni junaci, poput Skenderbega, Sokolovia i Latasa.
2.2 Mit o junatvu

Naredni deo analize posveen je opisima junatva, odnosno matricama ili mode-
lima herojskog ponaanja. Osnov svakog herojstva jeste borba protiv Osmanlija, a
hajduci i uskoci predstavljaju uzor junatva kod Srba sve do osloboenja od njih i
ponovnog uspostavljanja srpske drave:
Narodne pesme ukazuju na dve injenice: da je hajduija nastala kao posle-
dica turskog nasilja i nepravde i da je hajduka bilo manje kada je turska vlast
bila bolja i ovenija. (S 07b, 45)
U narodnoj poeziji hajduci su... uporni i neustraivi junaci koji se Osmanli-
jama svete za nepravde. (S 07a, 57)
Senjski uskoci stekli su slavu ratujui protiv Turaka u vreme njihovog uspo-
na i osvajanja naih [srpskih] zemalja. (S 07b, 45)
Revolucija je oplemenila hajduiju, a hajduija je dala Revoluciji najbolje

borce. (S 03, 198)
U svesti srpskog naroda i njegovoj tradiciji hajduija je shvatana kao izrazi-
to pozitivna nacionalna pojava. (S 03, 92)
I hajduci i uskoci ostavili su vidan trag u povesti srpskog naroda i njegovom
identitetu, nacionalnom ponosu i rodoljublju. (S 03, 121)
Beskompromisna borba za srpske interese i nanoenje tete Turcima primarno
odreuje sadraj mita o junatvu:
[Marko Miljanov] vojvoda iz plemena Kua, jedan od najveih junaka u
modernoj srpskoj istoriji. Stekao [je] vojniku slavu u tekim bojevim s
Osmanlijama... (S 07a, 162)
Ubistvom nekoliko Turaka [Karaore je] postao... legendarna linost u
oima umadijske raje. (S 07b, 124)
... upravo zbog obeanja da e biti surov prema izdajicama, narod... je
[Karaora] hteo za voda. (S 03, 197)
Model junatva se oekivano odreuje u odnosu na ideal neprijatelja Osman-
lije. Hajduk, koji u srpskom jeziku predstavlja i sinonim za razbojnika, ideal je he-
rojstva, ponajvie zbog borbe protiv Turaka.
2.3 Mit o izabranosti nacije

Mit o izabranosti nacije je mit o slobodarstvu, borbenosti, samortvovanju i odbra-
ni hrianskog sveta od Osmanlija. Srbi se prvenstveno predstavljaju kao hrian-
ski narod koji je teio zauzimanju ravnopravnog poloaja u hrianskom svetu
putem muenitva i stradalnitva za veru:
Kako su Srbi bili mlad hrianski narod, nije bilo njihovog spomena u tra-
dicionalnoj hrianskoj literaturi, niti ih je bilo meu muenicima, stradal-
nicima za veru. Javila se potreba za zauzimanjem ravnopravnih pozicija u
pravoslavnom hrianskom okruenju. Stoga se, povezano i sa politikom
pozadinom, posle stvaranja Nemanjine drave, javila potreba i za prvim srp-
skim svetiteljima. (S 02, 165)
Iako je Osmansko carstvo pokorilo srpske zemlje, otpor nikada nije prestajao:
Mono Tursko carstvo pokorilo je srpske drave i vei deo srpskog naroda,
ali nije skrilo njegov duh i snagu otpora. (S 03, 87)
Kao to tursko ugnjetavanje nije prestajalo, tako nisu prestajale ni pobune
srpske raje. (S 07b, 96)
Kad njima pridodamo samo vanije bune iz ovog perioda, kojih je bilo na
svim teritorijama tokom turske prevlasti, stie se predstava o nemirnom bal-
kanskom prostoru naseljenom Srbima. (S 03, 87)
Od pada pod Turke, pa sve do 1918. godine, rei rob, grob i sloboda imaju
posebno znaenje u naoj povesti. Duh Vidovdana i Kosova je simbol borbe
za krst asni i slobodu zlatnu. (S 03, 306)
U slubi nacionalnih interesa nala se i srpska umetnost, pre svega, preko
mnogih umetnikih slika sa istorijskim motivima Kraljevi Marko, Kosov-
ska bitka, Jugovii, kao i onih sa motivima iz svakodnevnog ivota, slika ka-
raula, zbegova, bitaka za osloboenje od Turaka itd. (S 03, 306)
Vrhunac srpskog otpora i borbe za slobodu su bili srpski ustanci i isterivanje
Turaka sa srpskih teritorija:
Ipak, preovladao je duh hrabrijih Srba koji su odluili da kidaju podanike
lance ropstva i postanu prvi revolucionari na Balkanu. Spalili su est stotina
hanova; taj plamen sagoreo je strah od Turaka, raju oslobodio podanstva,
Srbima vratio ponos i ljudsko dostojanstvo, vaskrsao im dravu i doneo slo-
bodu. (S 03, 196)
Srpska i Grka revolucija predstavljaju vrhunac ispoljavanja nezadovoljstva
pokorenih naroda. (S 07b, 95)
Ona (Srpska revolucija, prim. G. T.) je bila velianstven otpor srpskih selja-
ka turskom bezakonju i tiraniji. (S 07b, 109)
Ovu pobedu ovekoveio je Filip Vinji, slepi guslar, u pesmi Boj na Miaru,
opevavi dogaaj kako se zaista zbio. Kulinovoj ljubi, eni jednog od turskih
junaka, poginulom u boju, dva vrana gavrana poruuju: Rani sina pak alji
u vojsku. Srbija se umiriti ne moe. (S 07b, 112)
I tu pogibe Srbalja, hrabrih junaka, kojih zemlja vie nee roditi, zapisao je
oevidac. (S 07b, 114)
Na Termopilima je izginulo 300 hrabrih Spartanaca, na okeini je palo 313
hrabrih Srba. (S 03, 199)
Bilo bi nepravedno ne spomenuti i obian svet srpskih seljaka, koji je inio
ustaniku vojsku. Oni su morali da ratuju, a u retkim trenucima mira da ob-
rauju zemlju i hrane porodicu. (S 03, 237)
Iako je bila diplomatski i finansijski nepripremljena, malena i siromana
Kneevina, s nepunih milion i po stanovnika, upustila se, hrabro, sa Crnom
Gorom, u rat s monom Turskom, koja je imala vie od etrdeset miliona
itelja. (S 07b, 134)
ele-kula je ostala da opominje Srbe na tursko varvarstvo i srpsko junatvo
i rodoljublje. (S 03, 205)
Posebno se naglaava uloga Srba u odbrani Evrope, odnosno hrianskog sveta

od Osmanlija i islama:
Moravska Srbija predstavljala je vrst bedem osvajaima sa Istoka. (S 06,
118)
Jedini osmanski sultan koji je poginuo na bojnom polju bio je sultan Murat
(stradao je u Kosovskoj bici 1389). (S 07a, 49)
Srbi su se dugo suprotstavljali turskom prodoru u Evropu. (S 07b, 46)
Podignuta na idealnom mestu, beogradska tvrava, koju je pod despotom
Stefanom nastanila srpska posada, trebalo je i dalje da, kao znaajno vo-
rite odbrambenog sistema Srbije i Ugarske, uva prilaz srednjoj Evropi.
(S 06, 138)
Naseljavanje krajeva koji su se graniili sa Osmanskim carstvom odgovara-
lo je interesima ugarskih vladara i ugarske vlastele. Oni su podsticali seobu
Srba iz Turske u Ugarsku. Doseljeni Srbi bili su im potrebni kao zavisni se-
ljaci-kmetovi, ali pre svega kao ratnici koji e braniti dravu.... Srpski ivalj,
naseljen u pograninim predelima, kao ivi bedem titio je Ugarsku od na-
pada Turaka. (S 06, 128)
Ono (srpsko stanovnitvo, prim. G.T.) je prihvatilo vojnu obavezu uz odre-
ene povlastice i privilegije i bilo je okosnica austrijske vojske u svim ratovi-
ma protiv Turske i drugih evropskih drava. (S 07b, 33)
U doseljenim Srbima, sviklim na ratove i velika odricanja, hrabrim i rato-
bornim, Habzburzi su videli snanu branu uestalim prodorima Osmanlija.
Doseljeni Srbi znaajno su uspeli da otupe otrice mnogih osmanskih napa-
da. (S 07a, 67)
Srbi su svojim prisustvom etniki ojaali i mletaku Dalmaciju, kao i Du-
brovako zalee. Pri kraju ovog perioda nestale su obe republike Mletaka
i Dubrovaka, i uskoci, nacionalni borci i branitelji hrianstva. (S 03, 106)
Pored otpora Osmanskom carstvu, udbenici navode da su Srbi odigrali zna-
ajnu ulogu u ruenju jo jedne velike carevine:
Ali nisu Maari, ve su Italijani i Srbi reili sudbinu Habzburke monarhije.
Italijani su je uzdrmali u drugoj polovini 19, a Srbi rasturili na poetku 20. veka.
(S 03, 189)
Srbi su ovde predstavljeni kao predodreeni (izabrani) za odbranu hrianstva
i Evrope od islama i Osmanlija, odnosno kao muenici i stradalnici za veru, ali i
kao borci za sopstveno osloboenje od stranih sila. Takoe, srpskom narodu se
pridaje jedna od kljunih uloga u ruenju dva evropska carstva Osmanskog i
Habzburkog.

3.1 Mit o ropstvu i tiraniji
Poloaj srpskog stanovnitva u periodu nepostojanja srpske drave esto se opisuje
kao ropstvo, a strana vlast se karakterie kao tiranska. Navodi se i tumaenje naziva
Srbi, po kome Srbin znai rob:
Srbi na jeziku Romeja znai robovi, pa se stoga i ropska obua obino naziva
srbula... Ovo ime dobie Srbi, jer postadoe robovi cara Romeja. (Konstantin
Porfirogenit) (S 02, 73)
Od svih uzurpatora, najozloglaeniji su Osmanlije, a imenica ropstvo se naj-
ee pominje u kontekstu osmanske vladavine. Takav poredak ostavio je Srbima
niz negativnih posledica:
Posle pada odreenih teritorija pod Turke veliki broj stanovnika osvojenih
gradova, poput Novog Brda ili Smedereva, odvoen je u tursko ropstvo i ra-
seljavan po Osmanskom carstvu. (S 02, 225)
Srbija je za odmazdu stavljena pod oganj i ma, dok se srpsko roblje... pro-
davalo na carigradskim trgovima. (S 07a, 130)
Dugogodinje ropstvo, ispunjeno stradanjem i nasiljem, ulilo je u krv Srba
strah od turske sile i moi. Zulum i strahovlada dahija uinili su strah jo
veim dosezao je granice uasa i bio ozbiljna prepreka Srbima na putu ka
slobodi. (S 03, 95)
Dugo i teko ropstvo i podanstvo Srba opta je karakteristika vremena od
pada srpskih zemalja pod tursku vlast do Srpske revolucije. (S 03, 194)
Tri i po veka robovanja i podanikog poloaja... ostavila su znatne posledice
na srpski rod. (S 07b, 107)
Vekovno ropstvo liilo je Srbe oseanja dravnosti. (S 03, 216)
Osmanska vlast se opisuje kao tiranska, neizdriva i nezapamena:
Pokoreni narodi iveli su teko i trpeli su razna bezakonja, ugnjetavanja i
nepravde. (S 07b, 42)
Srpsko drutvo pod osmanskom vlau ostalo je bez plemstva, bogatog gra-
anstva, trgovaca i duhovnika. (S 07a, 55)
Od svih vrsta zuluma Srbi su najtee podnosili zlostavljanje devojaka i ena.
(S 07b, 109)
Najsvirepiji oblik odmazde Turaka prema hrianskom stanovnitvu bio je
nabijanje na kolac. (S 07b, 109)
Vezirov zulum bio je neizdriv i do tada nezapamen. (S 07b, 117)
Srbi su konano shvatili kako tanana nit deli ivot od smrti. Bilo je to vreme
kad su ivi zavideli mrtvima. (S 03, 195)
Beograd je, kao i godinu ranije, bio ljudska kasapnica, gnezdo uasa i stra-
hota, jedinstveno mesto u svetu gde su muenici nabijeni na kolje razgovarali
sa svojim ukuanima. (S 03, 212)
Takoe, navodi se da su u Osmanskom carstvu tiraniju nad Srbima vrili i Albanci:
Anarhija i bezvlae posebno su pogodovali brojnim albanskim odmetnicima
i bandama, koje su krstarile Kosovom i Metohijom pljakajui imovinu srpskim
porodicama, otimajui ene i decu, ucenjujui itava sela... Srpsko stanovnitvo
izlaz je trailo u iseljavanju u Srbiju ili u primanju islamske vere. (S 04, 56)
U kontekstu ropstva i tiranije nad Srbima pominju se, ali znatno ree, i Austri-
janci i Ugri:
Sav ostali srpski svet bio je u podanikom poloaju, u Turskoj kao raja, u
Austriji kao kmetovi. (S 07b, 154)
Predvodnik Maara, grof ula Andrai, smatrao je Nemce i Maare dra-
votvornim narodima, rekavi da Sloveni nisu podobni da vladaju, njima se
mora vladati. (S 03, 190)
No, mit o srpskom ropstvu i osmanskoj tiraniji se delimino i dekonstruie:
Verski srazmerno tolerantna politika [Osmnskog carstva] prema hrian-
skim vazalima i crkvi bila je politiko oruje za kontrolisanje podanika i odr-
avanje mira. (S 02, 199)
Privilegije [u Habzburkom carstvu] su zasnovane na samoupravnim pravi-
ma koja su Srbi uivali u Osmanskom carstvu. (S 07b, 49)
Ipak, postojale su i povratne seobe, kada je srpsko stanovnitvo, usled tekog
ivota i surove vlasti, naputalo oblasti pod austrijskom vlau i vraalo se na
teritorije pod turskom upravom. (S 02, 225)
Udbenici koji se bave periodom osmanske vladavine skoro bez izuzetka kon-
struiu mit o srpskom ropstvu i osmanskoj tiraniji. Ceo period osmanske vladavine
se predstavlja kao nepodnoljiv za Srbe, a njegov opis je gotovo po pravilu vredno-
sno negativno odreen. Istie se da su znaajnu ulogu u osmanskoj strahovladi
imali i Albanci. Pominje se i ropstvo pod drugim narodima, ali neuporedivo ree.
3.2 Mit o rtvi istorijskih okolnosti

Ovaj element mita o istorijskoj nepravdi predstavlja naciju kao rtvu istorijskih
okolnosti na koje ona nije mogla da utie. Srbi su tako bili rtva ratova koje su vo-
dile velike sile:
Turska i ugarska vojska prelazile su preko srpskih zemalja i pustoile ih.

Stradalo je neduno stanovnitvo. (S 06, 124)
Seobe hrianskog stanovnitva poele su pre pada naih zemalja pod tursku
vlast. Prve seobe... uzrokovao je nain osvajanja Osmanlija. Turske pljakake
ete su godinama, pa i decenijama upadale u pogranine oblasti koje je sultan
nameravao da osvoji. (S 06, 127)
Tokom ratova izmeu Habzburga i Osmanlija, esto se deavalo da u obe
vojske budu borci srpske narodnosti... (S 07a, 70)
Veoma je vano istai da su ovi ratovi najee voeni na prostoru na kojem
su iveli Srbi, pa je, osim stradanja ljudi, unitavana i imovina na poljima
letina, u naseljima kue i druga dobra. (S 07b, 41)
Srbi su rtvovani i kao vojnici armija velikih sila, a posebno kao graniari (kra-
jinici):
Krajinici su uspeno titili Habzburku monarhiju od turskih upada i rato-
vali su u sastavu habzburke vojske u skoro svim ratovima voenim u Evropi.
(S 07b, 34)
Srpsko i hrvatsko stanovnitvo Mleani su koristili u svim ratovima protiv
Turaka. (S 03, 121)
[Srbi] su sluili u njihovim (Austrija, Turska i Mletaka republika, prim. G. T.)
vojskama i uestvovali u svim njihovim ratovima, ginuli za njihove interese,
esto se meusobno satirui kao neprijatelji, jer su se nalazili u vojskama dve
ili tri zaraene strane. (S 07b, 41)
Srbi su bili i rtva unutranje politike velikih sila:
Osvajanjem jugoistone Evrope, pre svega Balkana, u ijem sreditu je iveo
srpski narod, Turci su izvrili mnoge promene. Najvanija po posledicama je
islamizacija. (S 03, 74)
Preveravanje je bilo neprekidan proces, koji se ostvarivao neposredno ili
posredno, unijaenjem. (S 07b, 50-51)
I geopolitike okolnosti su se prilino negativno odrazile na poloaj Srba:
Tako poinju da se sukobljavaju Austrija i Rusija oko podele Turske, pre
svega oko njenih teritorija na Balkanu, to je ostavilo velike posledice u po-
vesti Balkana, pre svih, Srba. (S 07b, 29)
Neraskidivo je vezalo sudbinu balkanskih naroda, pre svih Srba, Grka i Bugara, za
Rusiju i Austriju i njihovu osvajaku politiku prema Turskoj. One su podelile Bal-
kan na dve interesne sfere tako da su Srbi pripadali i jednoj i drugoj. (S 03, 184)
Oekivalo se vie i od Rusije, koja je zarad svojih imperijalnih interesa, ispolje-
nih u stvaranju velike Bugarske, rtvovala Srbe Austrougarskoj. Do ujedinjenja
Srba nije dolo, a Austrougarska se potrudila da se Srbija i Crna Gora ne samo

ne ujedine ve da ne budu ni susedi. (S 03, 260)
Nikada se sudbina Srba nije presudnije nalazila u rukama Austrougarske
kao tada. (S 03, 277)
Berlinski kongres je doneo odluke sudbonosne po srpski narod, onemogu-
ivi mu ujedinjenje na prostorima Turskog carstva. (S 03, 280)
[Pred Prvi svetski rat] Srbiji je bio potreban dui period mira a ne rat, me-
utim, on joj je bio nametnut. (S 08, 69)
Jugoslavija je stavljena pred dilemu: ukljuivanje u Hitlerov sistem savezni-
tva, to je bilo nepopularno, posebno meu Srbima, ili suprotstavljanje Ne-
makoj. (S 08, 112)
Naredne dve reenice moda najbolje opisuju ulogu rtve koju Srbima daju
autori ovih udbenika:
Ta podeljena miljenja ine da se Balkan osea kmetom Evrope. (S 03, 312)
... veoma burnu i teku istoriju, kao i sam srpski narod. (S 06, 60)
Udbenici predstavljaju Srbe kao rtve nezaustavljive osmanske najezde i njenih
nus proizvoda, prvenstveno islamizacije i seoba; zatim, kao rtve interesa velikih
sila i geopolitikih struktura. Posebno se istie (zlo)upotreba Srba kao vojnika.
3.3 Mit o jedinstvu i deobi

Mit o deobi obuhvata podele, cepanja, neslogu i raskol, koji se istiu kao nacional-
ne karakteristike. Prema udbenicima, ovaj problem je bio prisutan jo od samog
naseljavanja na Balkan:
Plemena [Junih Slovena] su vodila ivot po obiajnom pravu... sazivani su
zborovi na kojima su se okupljali predstavnici bratstava ili rodova. Bratstva
su meusobno bila rascepkana i nejedinstvena. (S 02, 56)
Srbi, meutim, nisu bili okupljeni u jednoj zajednikoj dravi, ve su tokom
vremena osnovali nekoliko posebnih dravotvornih oblasti. (S 02, 66)
Ni srednjovekovna srpska drava nije bila otporna na deobe:
Srpska drava bila je na putu da postane vodea sila na Balkanskom polu-
ostrvu [u srednjem veku]. Unutranje nesuglasice i sukobi usporili su njeno
napredovanje. (S 06, 90)
Za vladavine nesposobnog cara Uroa centralna vlast je slabila. To su iskoristili
pohlepni velikai, koji su poeli da se osamostaljuju i da dele dravu. (S 06, 117)
Opte rasulo zahvatilo je srpsko carstvo. (S 06, 98)
Srpska nesloga i deoba navode se i kao jedan od osnovnih razloga pada pod
osmansku vlast:
Meusobni sukobi srpske vlastele oblasnih gospodara slabe odbrambenu
mo drave, ime se utire put daljim turskim osvajanjima. (S 02, 198)
Posle smrti despota ura, 1456. godine, rasulo u Srbiji i borbe oko presto-
la meu njegovim naslednicima olakali su propast drave, pa je 1459. godi-
ne Srbija drugi put, ovog puta i konano, pala pod tursku vlast. (S 02, 212)
Osvajaki pohodi Osmanlija doveli su do pada razjedinjenih srpskih zema-
lja (Srpska despotovina, Bosna, Hercegovina, Crna Gora) pod tuinsku vlast.
(S 07a, 9)
Posebno mesto u mitu o deobi ima Kosovski boj i, ve pomenuta, legenda o
izdaji Vuka Brankovia. Gubljenje dravnosti koje je usledilo i dolazak dveju veli-
kih imperija na srpske teritorije, pojaalo je i umnoilo podele:
Islamizovanje i pokatoliavanje dve su pojave koje su najvie pogo dile
Srbe kao narod i, kasnije, onemoguile njegovo nacionalno ujedinjenje.
(S 07b, 54)
Ovakva podela srpskog naroda i njihov ivot u dve, a zatim u etiri drave
sa razliitim dravnim tradicijama i ureenjem, i pored svesti o pripadnosti
jednoj naciji, oblikovalo je osobenosti u shvatanjima, moralu, mentalitetu i
karakteru Srba i udaljavala ih jedne od drugih. (S 03, 300)
Motivi deobe i izdaje prisutni su i u novovekovnoj istoriji (Prvi srpski ustanak):
Vidno ispoljavanje srpske nesloge u trenucima opasnosti bio je lo nagovetaj
pred okraj. (S 03, 198)
Prota Atanasije bukoviki zakleo ih je kletvom slinom onoj knez Lazare-
voj pred Kosovsku bitku. Pre toga morali su se osloboditi straha od izdaje.
(S 03, 195)
Niko tada nije sumnjao u istinitost predanja o kosovskoj izdaji. (S 03, 197)
I stvaranje crnogorske nacije se interpretira kao podela unutar srpske nacije:
Ta injenica sticanje dravnosti presudno je uticala da [Crnogorci] u 20. ve-
ku proglase sebe nacijom i tako srpsko nacionalno bie podele na dva nejed-
naka dela. (S 03, 266)
Verovalo se da su Srbi u prednosti zbog toga to su imali dve drave, ali je
vreme pokazalo da je sticanje dravnosti bitno uticalo da se Crnogorci izdvo-
je iz srpskog roda i bio je velika prepreka ujedinjenju istog naroda u jednu
dravu. (S 03, 301)
Navodi se i podela Srba po verskom kriterijumu:

Samo su pravoslavni Srbi znali ta im je zajednika domovina, bili su svesni
svog zajednikog imena i nisu ga skrivali. Sasvim je drugaije sa predstavni-
cima drugih dveju vera, koji su se skrivali iza regionalnih geografsko-etnikih
naziva Dalmatinac, Slavonac, Bonjak. (S 03, 301)
I danas ima Srba sve tri vere: pravoslavne, rimokatolike i muslimanske.
Objedinjavanje Srba sve tri vere u 19. i 20. veku nije uspelo. (S 07b, 54)
I pismo, navode autori udbenika, imalo je ulogu u ovim podelama:
Latinicu niko nije smatrao srpskim pismom, ona je postepeno sticala ovu
privilegiju, ime je doprinela da se Srbi dele i po toj osnovi. (S 03, 303)
Jezika deoba, iako neopravdana i nepotrebna, za razliku od dravne i verske,
nije ometala proces narodnog ujedinjenja, ali je onemoguila uspostavljanje
jedinstva srpske nacije. (S 03, 303)
Tvrdi se da su Srbi i danas veoma podeljeni:
Od svih balkanskih naroda, Srbi su danas najslabije integrisana nacija.
(S 03, 298)
Udbenici istiu deobu ili unutranja podelu kao zlu kob srpskog naroda,
od dolaska na Balkan pa do danas. Slovenska tribalnost, ropstvo i tiranija pod dru-
gim dravama, ali i istorijske okolnosti i interesi velikih sila uinili su da Srbi kroz
celu svoju istoriju ne uspevaju da postignu nacionalno jedinstvo.
4. Nacionalni mitovi o preporodu

4.1 Mit o obnovi zlatnog doba
Obnova zlatnog doba obuhvata teme povratka dravnosti, slave, ugleda, moi i
izgubljenih teritorija. Kada su u pitanju ove teme, udbenici istorije se primarno
fokusiraju na osvajanje slobode i dravnosti, kao i na izuzetnost srpskih ustanaka
(revolucije) protiv Turaka:
Ipak, preovladao je duh hrabrijih Srba koji su odluili da kidaju podanike lan-
ce ropstva i postanu prvi revolucionari na Balkanu. Spalili su est stotina hanova;
taj plamen sagoreo je strah od Turaka, raju oslobodio podanstva, Srbima vratio
ponos i ljudsko dostojanstvo, vaskrsao im dravu i doneo slobodu. (S 03, 196).
Tokom Revolucije Srbi su proterali Turke (osim u gradovima s utvrenjima),
obnovili dravu, ustavno je uredili, ukinuli feudalizam i stvorili drutvo slo-
bodnih seljaka. (S 07b, 107)
Srpska i grka revolucija bile su nacionalne i graanske revolucije, poto su

se Srbi i Grci oslobodili turske vladavine i feudalizma. (S 07b, 77)
Pr vi srpski ustanak trajao je skoro deset godina i po duini trajanja je naj-
uspeliji seljaki ustanak u svetskoj istoriji. (S 07b, 111)
Prvi srpski ustanak moe se po ciljevima i rezultatima porediti s Francuskom
revolucijom... (S 07a, 101)
Insistira se i na vaskrsnuu drave, tj. na kontinuitetu savremene srpske dra-
ve sa srednjovekovnom dravom Nemanjia:
... Beogradski paaluk ini jezgro na kome je vaskrsla drava i obnovljena
srednjovekovna srpska dravnost. (S 07b, 194)
Izbor Karaora za voda, delatnost skuptina, osnivanje Praviteljstvujueg
sovjeta, neometan rad kneinskih samoupravnih organa vlasti, nastanak voj-
ske i velika uloga vojnih zapovednika u Pr vom ustanku dokazi su da je
srpska drava brzo vaskrsla. (S 03, 216)
Iako je [Vuk Karadi] u to vreme boravio u Beu, carstvujuoj Vijeni, bio
je siguran da na Balkanu postoji drava Srbija, tek nastala i u naponu, vaskr-
sla trudom naeg najplodotvornijeg narataja, jedina pouzdana potpora nje-
govom stvaralatvu. (S 03, 235)
Ustanika vojska... ula je u Kruevac, prestonicu kneza Lazara, i tamo, za
trenutak, proglasila obnovu srpskog carstva. (S 07a, 127)
Izborom poslednje srednjevekovne prestonice za sedite uprave (Smederevo,
prim. G. T.), simbolino je oznaena obnova dravnosti Srbije. (S 07a, 131)
Kontinuitet dravnosti podrazumeva i kontinuitet teritorijalnosti:
Dakle, Srbija je vaskrsla svoju srednjovekovnu dravnost na teritoriji Turske
i od nje je vraala deo po deo svoje teritorije. (S 03, 194)
U zgradi Saveta nalazila se slika cara Duana i karta srpskih zemalja kao
putokaz srpskih tenji. (S 03, 201)
Srpski ratni i politiki cilj bio je osloboenje i ujedinjenje srpskih zemalja.
(S 03, 204)
Obnova nezavisnosti Srbije svuda je prihvatana kao uvod u ujedinjenje Srba
u zajedniku dravu. (S 07a, 131)
I Dositej je klicao u Vostani Serbije da bi mati morala da ih oslobodi i uje-
dini. (S 03, 221)
Pored toga, meu Srbima, ali i ostalim Junim Slovenima koji su iveli u
monarhiji, na Srbiju se gledalo kao na Pijemont predvodnika budueg na-
cionalnog osloboenja i ujedinjenja. (S 04, 73)
Veliki broj Srba matao je o ujedinjenju sa Srbijom. (S 07a, 165)
Srbi u Bosni i Hercegovini, Staroj Srbiji... teili su da se oslobode osmanske

vlasti i konano ujedine sa Srbijom i Crnom Gorom u jednu veliku srpsku
dravu. (S 07a, 171)
Za Srbe hriane, rimokatolike i pravoslavne, obnovljena Srbija bila je neuga-
sli svetionik, matica roda svog. (S 03, 301)
Davno probueni nacionalizam balkanskih naroda nije se mogao obuzdati.
(S 07b, 91)
Ideje Omladine o osloboenju i ujedinjenju Srpstva, ostale su, meutim, kao
trajna inspiracija buduim naratajima srpskih rodoljuba. (S 07a, 149)
Zlatnim dobom srpskog naroda, nesporno, smatra se period srednjovekovne
dravnosti Nemanjia. Ovaj period je smenilo vievekovno razdoblje ropstva pod
Osmanlijama, sve dok se nisu stekli uslovi za obnovu srpske dravnosti. Udbenici
insistiraju na dravno-nacionalnom kontinuitetu srednjovekovnih feudalnih drava
i nove srpske nacionalne drave. Otuda se period koji poinje Prvim srpskim ustan-
kom smatra periodom vaskrsnua srpske drave i obnove zlatnog doba.
4.2 Mit o obeanoj zemlji

Mit o obeanoj zemlji definie etniki prostor koji iskljuivo pripada odreenom
narodu. Udbenici navode teritorije koje su Srbima dodeljene po njihovom dolasku
na Balkan:
Prve vesti o srpskim zemljama zabeleene su kasno, tek u IX i X veku. U vezi
sa ustankom Ljudevita Posavskog (819822) govori se o Srbima kao narodu
koji dri veliki deo Dalmacije. Jedan vizantijski spis iz X veka nabraja srpske
zemlje u primorskim krajevima i u unutranjosti Balkanskog poluostrva. Naj-
znaajnija je Srbija, kasnije nazvana Raka. Srbija je zahvatala planinske pre-
dele izmeu Ibra, Zapadne Morave i gornjeg toka reke Bosne i oblast Soli, oko
Dananje Tuzle. Isti spis nabraja srpske zemlje u Primorju: Travuniju, Zahumlje
i Paganiju. (S 06, 48)
Srbiju, pak, koja se zove i Zagorje, podijelio je na dvije pokrajine, od kojih
se jedna od velike rijeke Drine prostire prema zapadu do planine Pina; nju
nazva Bosnom, a druga obuhvata prostor od reene rijeke Drine prema istoku
do Lupia-e i Skadarskog jezera; nju nazva Rakom... (Letopis popa Dukljani-
na) (S 02, 75)
Kao osnovna (centralna) srpska teritorija navodi se Raka (Srbija):
Vodeu ulogu u borbi protiv Vizantije preuzela je Srbija ili Raka. Umesto
Duklje Raka je postala sredite okupljanja srpskih zemalja. (S 06, 50)
Stefan Nemanja je osvajanjem znatno proirio Srpsku dravu. Osim krajeva

oko Zapadne Morave, oko Velike Morave i Kosova, Nemanja je osvojio i kra-
jeve severne Albanije. U okviru Srpske drave nalazili su se Duklja ili Zeta sa
gradovima Skadrom, Ulcinjem, Barom i Kotorom, zatim Travunija i Zahu-
mlje. (S 06, 86)
Raka, jezgro srpske drave, pominje se i kao Stara Srbija:
Stara Srbija je istorijski pojam koji oznaava negdanju srpsku srednjove-
kovnu dravu. Pod njim se podrazumeva oblast Rake, Kosova i Metohije i
severne Makedonije. (S 07b, 112)
Neosloboeni delovi Srbije, juno od granica kneevine, nazvani su Starom
Srbijom. Stara Srbija bila je, zapravo, prostor srednjovekovne Srbije, s dana-
njom junom Srbijom, Rakom oblau (Novopazarski sandak), Kosovom
i Metohijom do Prizrena, Skopljem, Velesom i Tetovom na jugu. (S 07a, 154)
Osim Stare Srbije, kao srpske teritorije udbenici navode i Dubrovnik, Dalma-
ciju, Crnu Goru (Duklja, Zeta), Bosnu i Hercegovinu i Vojvodinu (Banat i Baka):
U dubrovakom zaleu ivelo je srpsko stanovnitvo, a sami stanovnici Du-
brovnika oseali su se Slovinima i verovali da su starosedeoci. U gradu i oko
njega iveli su Srbi katolici. (S 07b, 51)
Osnaeni dukljanski vladari okupljali su pod svojom vlau okolne srpske
zemlje. Tokom XI veka Duklji su pridruene Raka i Bosna. Nezavisnost Du-
klje potvrena je na Zapadu. Dukljanski vladar Mihailo 1077. dobio od pape
iz Rima kraljevsku krunu. Duklja je postala kraljevina i na taj nain dobila
meunarodno priznanje. (S 06, 49)
Cetinjska mitropolija zahvatala je prostor Stare Crne Gore, Boke Kotorske,
Primorja sa Skadrom i jednog dela hercegovakih Brda. Na tom prostoru,
kao batinik mitropolije, nastala je nova drava srpskog naroda Crna Gora.
(S 07b, 142)
Posle Bodinove smrti iz Dukljanske kraljevine izdvojila se Bosna. Bosna je
dugo bila poznata kao geografski pojam, oblast u okvirima Srbije. [...] Kao
samostalna drava obrazovana je kasno. (S 06, 50)
Krunisanje Tvrtka za pr vog bosanskog kralja obavljeno je 1377. godine u
manastiru Mileevi. Nazvana sugubi (dvostruki) venac, Tvrtkova kruna je
bila simbol dvostrukog kraljevstva kojim je vladao: Bosne i Srbije. On je pro-
glaen za kralja Srbljem, i Bosni i Pomorju i Zapadnim stranama, a sebi je
pridodao i srpsko vladarsko ime Stefan koje e nositi njegovi naslednici na
bosanskom prestolu do pada pod tursku vlast. (S 02, 190)
On se (Stjepan Vuki Kosaa, prim. G. T.) u jesen 1448. godine proglasio
za hercega od Sv. Save, iz ega je i izveden naziv njegove oblasti Hercegovina.
Razlog dodavanja uz titulu hercega imena Sv. Save tumai se ili pozivanjem
na znaaj injenice da je Rastko Nemanji upravljao Humom, ili istaknutom
pozicijom grobnog mesta Sv. Save u manastiru Mileevi, koje se nalazilo u
okvirima hercegove oblasti. U svakom sluaju, u pitanju je isticanje tradicije
koja se oslanjala na ugled i politiki znaaj koji je Sv. Sava imao u ovim kraje-
vima itava dva veka posle svoje smrti. (S 02, 218)
Broj srpskih naseljenika bio je toliko veliki da su Baka i Banat, iako sastavni
deo Ugarske, nazivani srpska zemlja. (S 02, 224)
Za vreme osmanske okupacije srpske zemlje su obuhvatale vie sandaka:
Oni su podeljeni na sandake, koji su inae esto menjali svoje granice: Skop-
ski, Prizrenski, Kruevaki, Smederevski, Hercegovaki, Bosanski, Sremski i
drugi. (S 07b, 42)
Autori udbenika istiu i da je, od Prvog srpskog ustanka i poetaka stvaranja
srpske savremene drave, ujedinjenje svih srpskih teritorija, posebno osloboenje
Stare Srbije i Bosne i Hercegovine, bio jedan od osnovnih politikih ciljeva:
Iako su ustanici neprekidno ratovali, uspeli su da osmisle nacionalni i drav-
ni program, iju okosnicu je inilo ujedinjenje triju srpskih zemalja Srbije,
Crne Gore i Bosne i Hercegovine, pod ruskim pokroviteljstvom. (S 03, 247)
Prvo je trebalo ujediniti Kneevinu Srbiju s Crnom Gorom, Bosnom, Herce-
govinom i Starom Srbijom u jednu dravu, kojoj je dao prihvatljiv naziv Srp-
ske sjedinjene drave. (S 03, 250)
U pismu ruskom caru, ustanici su, osokoljeni pobedama, tvrdili da bi se svi
Srbi iz Srbije, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Dalmacije i Albanije (Stare
Srbije) s radou sjedinili... (S 07a, 129)
Od Karaora, svi srpski vladari teili su osloboenju Bosne, kojom je naro-
ito bio opinjen knez Mihailo. (S 03, 280)
Jedan od najvanijih ciljeva srpske spoljne politike posle sticanja nezavisnosti
bio je osloboenje Stare Srbije, tj. oblasti koje su inile jezgro srpske srednjove-
kovne drave (Raka oblast, Kosovo i Metohija, severna Makedonija). (S 08, 26)
Garaanin je verovao da Srbija ne sme ostati u postojeim granicama, pa je
planirao ujedinjenje na osnovu istorijskog prava, to je znailo obnovu srp-
skog srednjovekovnog carstva. Ako bi ujedinjenje bilo ostvareno, ta drava
bila bi srpska. (S 03, 249)
Udbenici istorije naglaavaju skoro potpuni kontinuitet ideje o srpskom etni-
kom prostoru, od naseljavanja Srba na Balkan pa do stvaranja savremene srpske dr-
ave. Kao teritorije koje pripadaju srpskom narodu, pored dananje Srbije, navode se
i Crna Gora, Bosna i Hercegovina i delovi republika Hrvatske i Makedonije. Poseban
znaaj udbenici pridaju Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, odnosno njihovom

znaaju za srpski narod. Kosovo i Metohija (s Rakom) se smatraju jezgrom drave
Starom Srbijom, a Bosna i Hercegovina poslednjom srpskom srednjovekovnom
dravom, koja se najdue suprotstavljala Osmanskom carstvu. Pored ovih dveju teri-
torija, naglaava se i znaaj Crne Gore, kao (hronoloki) prve srpske drave (Duklja).
4.3 Mit o etnikoj dominaciji

Neposredno povezan s mitom o obeanoj zemlji je i mit o brojnosti naroda. Njime
se istie da je sopstvena etnika zajednica inila veinu stanovnitva na odreenoj
teritoriji kroz vekove i time legitimie zahtev za tom teritorijom kao istorijsko pravo.
Narativi o brojnosti naroda se najvie odnose na teritoriju Kosova i Metohije. Navo-
di se da su Srbi ovde bili veina i da su nasilno raseljavani:
Srbi su bili veina svuda osim u Metohiji i nekim rubnim delovima Kosova.
Tamo su veinu inili Arbanasi (Albanci)... (S 07a, 174)
Kako bi svojim saplemenicima iz severne Albanije stvorili prostor za nase-
ljavanje u plodne ravnice Metohije i Kosova, proganjali su Srbe i raseljavali
njihova sela. (S 07a, 174)
Stara Srbija e zbog toga biti prostor s kojeg se, stalno i nekanjeno, albanskim
progonima potiskuje i na iseljavanje primorava srpsko stanovnitvo. (S 07a, 175)
Srbi su se selili s Kosova i Metohije beei iz Osmanskog carstva, a na njihovu
teritoriju su se naseljavali Albanci:
Srbi su se selili ponajvie sa prostora Kosova i Metohije, Stare Rake, Brda i
istone Hercegovine, dopirui na sever do Budima, a na severozapadu do
umberka. (S 07b, 46)
Srbi sa prostora Makedonije, Kosova i Metohije i Rake, predvoeni patri-
jarhom, preli su Savu i Dunav i naselili se na prostorima June Ugarske...
Pretpostavlja se da se preselilo vie od 60 000 dua. Na njihova ognjita na-
selili su se Albanci. (S 07b, 4647)
A na srpska ognjita, opustoena u vreme velike seobe Srba, Turci su nase-
ljavali Arbanase dugi niz godina. (S 03, 89)
Udbenici istorije istiu srpsku etniku dominaciju i na prostoru Bosne i Her-
cegovine:
Etniki sastav tadanje bosanske drave prikazao je u jednoj povelji Dubrov-
anima iz 1240. godine bosanski ban Matija Ninoslav. Prema toj mirovnoj
povelji, svoje podanike ban Ninoslav nazvao je Srbima, dok je Dubrovane,
zbog njihovog romanskog porekla, nazvao Vlasima. (S 02, 88)
Oko osamdeset odsto svih kmetova u Bosni bili su Srbi hriani, u stalnom
otporu prema begovima i agama. (S 07a, 172)
Uprkos vekovnim progonima, iseljavanju u Srbiju, pritiscima da preu na
islam, pravoslavni Srbi inili su oko 43% stanovnitva i bili najbrojniji narod
u Bosni i Hercegovini. (S 04, 57)
Autori ovih udbenika su prvenstveno fokusirani na dokazivanje srpskog pri-
sustva na teritoriji Kosova i Metohije. Istie se da su Albanci doli na ovu teritoriju
tek kada su Srbi iseljeni. Dakle, iseljavanje je sprovoeno prinudno, pa je promena
etnike strukture posledica osmansko-albanskog nasilja. U kontekstu srpske etni-
ke dominacije pominju se i Bosna i Hercegovina, kao i Banat i Baka, tj. Vojvodina.
ANALIZA MITOVA U ALBANSKIM

UDBENICIMA ISTORIJE

1.1 Mit o poreklu
Udbenici istorije nedvosmisleno ukazuju da su Albanci starosedeoci Balkana,
osnosno da direktno vode poreklo od starosedelakih naroda:
Iliri spadaju meu najstarije narode Balkana. Oni se smatraju potomcima
Pelazga i precima Albanaca. (K 05, 8)
Iliri su iveli na prostoru Balkana jo od treeg milenijuma pre Hrista. Oni
su autohtoni narod na Balkanskom poluostrvu. (K 06, 24)
Arbanasi su naslednici Ilira. Oni uvaju jezik, obiaje i kulturu njihovih
prethodnika Ilira. (K 05, 23)
Predmeti koji su pronaeni u starim grobnicama prvih Albanaca, kao to su
orue i ukrasi, mnogo lie na one predmete koje su upotrebljavali Iliri. Sli-
nost se ogleda i u odei, legendama, obiajima, koji su se vekovima prenosili
s kolena na koleno od Ilira do Arbanasa. Sve ovo ukazuje na to koliko su stari
naselja, jezik, kultura i umetnost naeg naroda. (K 05, 24)
Prva materijalna kultura Albanaca, koja je pronaena na mnogo arheolokih
lokaliteta pokazuje da su tvorci te kulture bili starosedeoci Arbanasi, koji
su bili naslednici Ilira. (K 06, 110)
Poseban deo posveen je leksikim dokazima ilriskog porekla Albanaca:
U Iliriji se govorilo ilirskim jezikom, koji se razvio iz grkog i latinskog je-
zika. Ilirski jezik je veoma srodan dananjem albanskom jeziku. Postoji mnogo
rei iz ilirskog jezika koje su jo uvek u upotrebi, kao to su, na primer, ime-
na: Gent, Teuta, Agron... Veruje se da je na ilirskom jeziku napisano mnogo
knjiga, od kojih, naalost, nita nije sauvano. (K 05, 20)
Postoji puno podataka koji dokazuju kako se ouvao i razvijao jezik od Ilira,
preko Arbanasa, pa sve do dananjih Albanaca. Mnogi Ilirski toponimi, kao
to su imena gradova, planina, polja, reka, oblasti, postoje i danas. (K 05, 23)
Autori udbenika iznose mnotvo detalja o ilirskim plemenima kao precima
dananjih Albanaca:
Meu glavnim plemenima, koja su igrala vanu ulogu u istorijskim doga-
ajima, bili su: Dardanci, Ardijani, Molosi, Dalmati, Desidiati, Desarti, Paioni,
Tesproti, Dokleati, Albani, Talunati, Breuci, Enkelasi i drugi. (K 06, 71)
Dardanci. Bili su najvee ilirsko pleme, koje je kasnije formiralo Dardansko
kraljevstvo na centralnom Balkanu, na teritoriji dananjeg Kosova i njegove
okoline. (K 06, 71)
Dardanci su formirali svoju dravu u IV veku pre nove ere. Dardansko kra-
ljevstvo je bilo jedna od najmonijih drava onog vremena. (K 05, 11)
Ardijani. U poetku su se prostirali od okoline Risnja do reke Neretve. Ardi-
jani su odigrali veliku ulogu u borbama protiv rimskih osvajaa tokom treeg
i drugog veka pre Hrista. Glavni grad Ardijana je bio Skadar. (K 06, 71)
Molosi. Bili su meu glavnim plemenima koja su ivela u centralnom delu
antikog Epira. Imali su veoma vanu istorijsku ulogu u stvaranju epirske
drave. (K 06, 71)
Talunati. iveli su u jadranskoj zoni. Od reke Vjose do Draa. U njihovoj
regiji se kasnije pojavljuju plemena Albani i Partini. (K 06, 71)
Albani. iveli su na zemlji Talunata. Njihov glavni centar je bio grad Alba-
nopolis (u okolini dananje Kruje). Pleme Albani je dalo ime svoje Albancima
tokom ranog srednjeg veka, kada su bili poznati kao Albani, odnosno Arberi
(Arbanasi). (K 06, 71)
Penesti. iveli su u dolini Crnog Drima. Prvi put se pominju 170169. go-
dine pre Hrista. (K 06, 71)
O poreklu Slovena iznosi se znatno manje podataka, ali se naglaava da su oni
pridolice:
O poreklu i prostiranju Slovena ne postoje sigurni istorijski podaci. O starim
slovenskim plemenima je ostalo veoma malo zapisa od grkog istoriara He-
rodota. Oni su se prostirali izmeu Dnjepra i Karpata. (K 06, 122)
Juni Sloveni su doli na Ilirsko poluostrvo (albanske zemlje) sledei tokove
reka i stare rimske trgovake puteve, sve do Kosova. Nastavljajui dalje, stigli
su i do dananje Crne Gore, plodnih polja oko Skadarskog jezera, sve do Ja-
dranskog mora. Juni Sloveni su sledili i tok Drima, zauzimajui plodna po-
lja i teritorije u dananjoj Makedoniji. Oni su jo uvek iveli kao u vreme
primitivnih zajednica. Gotovo svi Juni Sloveni su se nastanili na Ilirskim
teritorijama. Oni su u istoriji balkanskih naroda poznati kao doljaci. Gde
god su stigli, oni su menjali imena ilirskih naseobina, i davali mnogim mesti-
ma svoja imena... (K 06, 122)
Udbenici utvruju da su Albanci, za razliku od Slovena, starosedeoci na Bal-
kanu, da oni nesporno vode poreklo od antikih Ilira, da su imali svoja kraljevstva
irom jugoistone Evrope, kakvo je bilo i Dardansko kraljevstvo nastalo na terito-
riji dananjeg Kosova u IV veku p. n. e.
1.2 Mit o naciji

Kao to se navodi i u prethodnom delu, udbenici istiu kontinuitet albanskog
nacionalnog identieta jo od vremena Ilira:
Iliri su tokom vekova uvali jezik, kulturu i tradiciju svojih predaka, preno-
sei ih sa kolena na koleno. (K 05, 23)
Od VIII veka Iliri su poeli da se nazivaju Arbanima, odnosno Albanima, a
njihova teritorija Arberija, odnosno Albanija, po imenu ilirskog plemena
Albani. Ovo pleme zauzimalo je teritoriju od Kruje do Draa. Kasnije se ovo
ime prenelo na sve albanske oblasti. Jedno od ognjita formiranja arbanakog
naroda bila je i drevna Dardanija dananje Kosovo. (K 05, 23)
Imena Arbani i Albani su kasnije u jezicima drugih naroda dobila razliite
oblike: kod Grka Ar vaniti, kod Slovena Rabani, kod Turaka Arnauti, kod
Italijana Albani... Na narod je, meutim, sebe nazivao Arberi, Arbanasi, Ar-
brei imenima kojima se i danas nazivaju nai sunarodnici koji su se preselili
u Italiju pre pet vekova. (K 05, 23)
Meutim, Iliri, a kasnije i Arbanasi, su uspeli da sauvaju svoje bie, iako su
deo njihovih zemalja kolonizovali drugi narodi, uglavnom Sloveni. Ta kolo-
nizacija je imala za posledicu meanje starosedelakog stanovnitva sa prido-
licama, pa se tokom vekova, pod njihovim uticajem, na mnogim mestima
izgubio ilirsko-arbanaki identitet. (K 06, 109)
Samo na teritoriji dananje Albanije, Kosova, u delovima Makedonije, Crne
Gore i Grke, drevni albanski narod nije nestao. On je ouvao svoj drevni je-
zik, kulturu i obiaje, koje su Albanci prenosili s kolena na koleno. (K 05, 26)
Ilire i Albance, tvrde autori udbenika, krase i uglavnom iste etnike karakte-
ristike:
Iliri su bili odani i hrabri ratnici. Imali su poseban jezik i obiaje, sline je-
ziku i obiajima dananjih Albanaca. (K 05, 8)
Iliri su bili poznati kao ozbiljni i vredni radnici. Oni su bili gostoprimljivi i
veoma dareljivi. Iliri su doekivali prijatelje i ophodili se prema njima sa puno
potovanja i asti. Njihovo gostoprimstvo i velikodunost mogu se porediti sa
gostoprimstvom koje svojim gostima ukazuju savremeni Albanci. (K 05, 17)
Pored pozitivnih nacionalnih karakteristika, istie se i jedna negativna:
Uprkos velikom prirodnom bogatstvu i vitalnosti naroda na teritoriji naseljenoj
Albancima, vladalo je naglaeno ekonomsko i kulturno zaostajanje. (K 09, 76)
Uprkos tome (ili upravo zbog toga), posebna panja, u udbenicima, posve-
ena je albanskoj sklonosti ka obrazovanju i nauci:
Deca su u koli najpre uila da itaju i piu. Nakon toga su sticala znanja i
vetine iz razliitih oblasti. Meu najvanijim disciplinama bile su metrika
(matematika), istorija, umetnost... Posebna panja bila je posveena ratnikim
vetinama. Uitelji su otkrivali talentovanu decu i usmeravali ih ka odgova-
rajuim oblastima. Iz ilirskih kola izlazili su i kraljevi, vojskovoe i poznati
mislioci. U Iliriji je bilo i dosta grkih i rimskih kola. (K 05, 16)
Inspirisani Skenderbegovim otporom, nekoliko uenih Albanaca napisalo
je knjige koje su opisivale ono vreme. Te knjige su udarile temelje albanskoj
istorijskoj nauci. (K 05, 45)
Albanci su oduvek voleli obrazovanje... Poto su rad kola na albanskom
jeziku ometali osmanski osvajai, Albanci su otvarali nove kole, uili i pisali
knjige na drugim jezicima... (K 05, 49)
Kosovo se istie kao teritorija od posebnog znaaja za albanski nacionalni iden-
titet i mesto nastanka prve protoalbanske drave:
Drevna Dardanija se nalazila na teritoriji dananjeg Kosova i njegove oko-
line. U Dardaniji su ivela i druga, manja ilirska plemena, ali su Dardanci,
prema navodima grkih i rimskih istoriara, bili najbrojniji. (K 05, 10)
U IV veku pre Hrista formiralo se kraljevstvo Dardanaca, koje se prostiralo
na teritoriji dananjeg Kosova i njegove okoline. (K 06, 79)
Poseban znaaj za formiranje nacionalnog identiteta imaju i albanske srednjo-
vekovne porodice, osnivai prvih albanskih feudalnih drava:
Plemii iz porodica Aranti, Muzaka, Skura, Vrana i mnogih drugih, uspeli
su da dobiju vane vojne i dravne pozicije. Istorijski izvori navode da je na
poetku XI veka jedan feudalac iz porodice Aranita uspeo da bude upravitelj
Soluna. Jedan drugi plemi, on Vrana, je 1185. godine vodio temu Dra.
A nekoliko porodica, kao to su porodice kuraj, Topija, pataj i druge, su se

branim vezama vezale sa carskim vizantijskim porodicama... (K 07, 36)
Krajem XII veka knez Progon, koji je vladao zemljama od Draa do Debra,
formirao je pr vu arbanaku kneevinu, sa Krujom (Krojom) kao glavnim
gradom. Kneevina se prostirala od reke Drim do reke kumbije. Granice
arbanake drave nisu obuhvatile sve teritorije naseljene Arbanasima-Alban-
cima. Posle Progonove smrti, na elo arbanake drave doao je njegov sin,
in. On je inio neprekidne napore da proiri svoju dravu. (K 05, 26)
Arbanaka drava nije uspela da opstane dugo. Meutim, njen znaaj je veo-
ma velik. Ona je bila prva drava Arbanasa tokom srednjeg veka. Istovreme-
no, ona je bila i prethodnica svih drugih arbanakih kneevina. (K 07, 39)
Poetkom XIII veka na elo drave Arbanasa dolazi knez Dimitar. Tokom
njegove vladavine albanska drava je postala nezavisna od Vizantije i uspo-
stavila prijateljske odnose sa nekoliko evropskih drava. Arberija je tada po-
stala poznata kao drava u Evropi... Nakon smrti kneza Dimitra, 1216. godi-
ne, drava Arbanasa je poela da slabi i gubi svoj uticaj. (K 05, 27)
Severnim delom Albanije upravljale su Bale sa centrima u Skadru i Ulcinju.
Grb i zastava Bali su za simbol imali glavu vuka. Bala II je bio najpoznatiji vla-
dar ove porodice. Njegov cilj je bilo ujedinjenje svih albanskih zemalja u jednu
posebnu dravu. Iako je bio gospodar albanskih teritorija od Bara do Valone i od
Kosova do Kostura, ipak nije uspeo da objedini sve albanske zemlje. (K 05, 28)
Na teritoriji sredinje Albanije izdvojila se plemika porodica Topija kojoj
je sredite bilo u Drau. Grb i zastava Topija je bio krunisani lav. Meu naj-
poznatijim vladarima iz ove porodice je bio knez Karl Topija. On je porazio
okolne prineve, formirao svoju dravu i prozvao se gospodarem svih zema-
lja Arbanasa. (K 05, 30)
on Kastrioti, Skenderbegov otac, bio je vladar kneevine Kastriota. U njego-
vo vreme porodini posedi su se jo vie uveali. Obuhvatali su celo priobalje,
sve do blizine Ljea i prostirali se do Jadranskog mora. Sa druge strane, po-
sedi su se prostirali sve do Prizrena. (K 05, 37)
No, kao najvanija linost za formiranje albanskog identiteta (otac nacije)
navodi se Skenderbeg:
Uprkos tome sto je kao deak odveden kod sultana, on nikada nije izgubio
ljubav prema otadbini. (K 07, 70)
Skenderbeg (14051468) je simbol moi, mudrosti i zajednitva albanskog
naroda. (K 07, 70)
Herojska dela koja su inili Arbanasi pod Skenderbegovim vostvom, podi-
gla su im ugled svuda u Evropi. Njegovo ime je bilo drago i ostalim poroblje-
nim narodima Balkana. (K 07, 70)
Skenderbeg je imao dobre odnose sa mnogim evropskim zemljama. On je ui-

vao veliki ugled u tim dravama. Antiosmanski otpor Arbanasa je visoko vred-
novan meu evropskim savremenicima. Potovanje i vrednovanje su se preno-
sili i u kasnijim vekovima. Borba Skenderbega i Arbanasa su posluile kao
inspiracija brojnim albanskim i svetskim intelektualcima, humanistima i istra-
ivaima. To je izraeno na nekoliko naina o Skenderbegu je napisano mno-
go istorijskih dela i istraivakih studija, a oslikali su ga i mnogi slikari. Mnogo
njegovih spomenika nalazi se u vanim evropskim gradovima. Tako se Sken-
derbeg s pravom moe smatrati braniocem evropske civilizacije. (K 07, 69)
Lik Skenderbega je i nakon njegove smrti posluio kao inspiracija narednim ge-
neracijama. Mnoge legende, pesme i pripovetke su ispredane o njemu. (K 07, 71)
Linost Skenderbega je duboko usaena u kolektivnu svest Arbanasa. ...po-
stala je zatitni znak albanskog naroda. Ona je odraavala ljubav prema do-
movini, uticala na duhovni ivot i na razvoj nacionalne svesti. Skenderbeg se
s pravom smatra nacionalnim junakom Albanaca. (K 07, 72)
Kao osnovnu odliku albanskog identiteta, autori navode jedinstvo i primat
nacionalne identifikacije nad verskom:
Kako bi ostvarili jedinstvo albanskog naroda, stvorili su parolu koja je lepo
izraena u stihovima Paka Vase: Vera Albanaca je Albanstvo. Parola nije
imala za cilj da bude protiv verskog opredeljenja, ve da sprei razdor Alba-
naca po verskoj osnovi. (K 08, 70)
Albanski nacionalni identitet, prema udbenicima istorije, utemeljen je na
viemilenijumskoj ilirskoj kulturi i civilizaciji. Uprkos raznim osvajanjima, oku-
pacijama i asimilacijama, Iliri/Arbanasi/Albanci su uspeli da ouvaju svoj izvorni
identitet i nacionalno bie. Tome su najvei doprinos dale njihove nacionalne ka-
rakteristike, poput hrabrosti i marljivosti, ali i pojedinci iz mnogobrojnih albanskih
plemikih porodica (meu kojima su i Balii ili Bale), a posebno Skenderbeg
simbol moi, mudrosti i zajednitva albanskog naroda i branilac evropske civi-
lizacije. ak ni podele po verskoj osnovi nisu uspele da razjedine Albance. Takoe,
udbenici istiu i poseban znaaj Kosova, kao prve albanske drave drevne Dar-
danije, za nacionalni identitet Albanaca.
1.3 Mit o neprijatelju

Albanski udbenici istorije navode nekoliko kandidata za ulogu neprijatelja, od-
nosno kolektivnog Drugog, a najvie panje posveuju Junim Slovenima/Srbima/
Jugoslovenima. Stari Sloveni su predstavljeni kao uzurpatori albanskih zemalja i
pljakai, a naglaava se i njihova kulturna inferiornost (varvarizam) u odnosu na
Ilire/Arbanase/Albance:
Stanovnici ilirskih teritorija su bili u opasnosti od asimilacije pod rimskom

okupacijom i najezdom var vara. Kasnije su jo vie bili u opasnosti nakon
talasa slovenske kolonizacije. Meutim, Iliri, a kasnije i Arbanasi, su uspeli
da sauvaju svoje bie, iako su znaajan deo njihovih zemalja kolonizovali
drugi narodi, uglavnom Sloveni. (K 06, 109)
Od 550. do 700. godine... severne i severozapadne krajeve zemalja naih
predaka naseljavaju slovenska plemena, kao to su Srbi, Hrvati, Slovenci i dru-
gi. (K 05, 25)
Plemena Junih Slovena su se najpre doselila severno od donjeg toka Duna-
va. Oni su esto prelazili Dunav i pljakali narode Balkana. (K 06, 122)
Kada su se doselili na ilirske teritorije, Juni Sloveni su se nalazili na veoma
niskom nivou kulturnog razvoja. (K 06, 128)
Srpske srednjovekovne drave se proglaavaju uzurpatorima arbanake zemlje:
Tako su srpski feudalci, predvoeni Nemanjiima, zauzeli plodne kosovske
doline, dok su Arbanasi bili primorani da se povuku u planinske oblasti.
(K 07, 40)
Neprijateljstvo kulminira u XIX i XX veku kada Srbi ponovo stiu nezavisnost:
Srpska vojska je spaljivala cela sela [albanskih] ustanika, razoruavala [al-
banski] narod, deportovala desetine hiljada ljudi. (K 08, 136)
Ta nasilna i masovna emigracija je bila etniko ienje albanskih naselja i
kolonizacija tih oblasti srpskim stanovnitvom. (K 10, 54)
Tokom povlaenja, srpska vojska ne samo da je pljakala stanovnitvo, ve
je i spaljivala kue i ubijala nedune ljude. (K 12, 16)
Komitet Kosova je sakupio brojne podatke o jezivim zloinima koje su voj-
ska i srpske bande vrile nad albanskim stanovnitvom. (K 13, 65)
Srbija je, osim dravnih funkcionera i intelektualaca, mobilisala i druge slu-
benike. Oni koji su imali uspeha u proterivanju Albanaca su dobijali dravne
nagrade i poasti. (K 09, 69)
Srpski genocid je poeo ponovo u jesen 1944. godine. Srpska vojska je inila
razne zloine, skoro u svim gradovima i selima Kosova, obuhvatajui i alban-
ska naselja i teritorije pod Makedonijom i Crnom Gorom. (K 09, 156)
Srbija je uz pomo federalnih organa vatrom i elikom guila svaku elju
Albanaca i Kosova za nezavisnou. (K 09, 118)
Jedan oblik srpskog nasilja i represije nad Albancima nesumnjivo je bilo i
prisilno proterivanje u Tursku. Nasilna deportacija Albanaca je primila dr-
avne razmere, naroito nakon akcije oduzimanja oruja, koje se odvijalo
tokom zime 19551956. godine. (K 09, 160)
Nasilje Srbije nad Albancima se nije zavrilo. Srpska vojska i policija su ubi-
jale i masakrirale Albance irom Kosova. (K 05, 104)
Kao protivodgovor Skuptina Srbije je proglasila nevaeim sve administra-
tivne i pravne organe Kosova i intezivirala je represiju protiv Albanaca na
svim ivotnim poljima. (K 13, 171)
Ubistva, muenja, hapenja i pljake doveli su do tekog i nepodnoljivog
stanja. Pogotovu su bili gonjeni mladi i studenti. (K 13, 175)
Nakon povlaenja Verifikacione misije sa Kosova (19. marta 1999. godine),
srpska vojska, policija i paravojne snage su sprovodile etniko ienje na
Kosovu, sprovodei politiku spaljene zemlje. (K 09, 169)
Protiv terora, nasilja i najgoreg genocida od strane srpskih, policijskih i voj-
nih snaga, rat za osloboenje albanskog naroda ne samo da se nije ugasio
nego se jo vie intenzivirao u pravcu ispunjenja glavnog cilja za osloboenje
i nezavisnost Kosova. (K 10, 206)
Odnos udbenika prema Srbima najbolje sumira sledea reenica:
Svi ovi dogaaji su potvrivali da je albanski narod mrzeo srpsku vlast i
njegove aspiracije su bile da se oslobodi i da se nacionalno ujedini. (K 12, 26)
Neprijateljski stav je jasno izraen i prema Kraljevini SHS/Jugoslaviji:
Dravna vlast, voena od strane kraljevske dinastije Karaorevi imala je
istaknut ovinistiki velikosrpski karakter. (K 10, 119)
U novoj dravi dominirao je srpski narod. Oni su vladali zemljom i vodili
su politiku ovinizma, nasilja i terora, kako bi denacionalizovali druge naro-
de. Makedonski i crnogorski narod nisu priznavani kao posebni, ve su sma-
trani delom srpskog naroda. (K 13, 36)
Osvajanjem Kosova od strane vojske Kraljevine SHS (1918) albansko sta-
novnitvo je ostalo bez prosvete, kulture i nauke. (K 13, 76)
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je koristila sva sredstva kako bi unitila
nacionalni pokret Albanaca. (K 09, 64)
Da bi realizovala ovu antialbansku politiku, Kraljevina Jugoslavija je spro-
vodila sistematski dravni teror, kako ekonomski, tako i politiki, sa jedinim
ciljem etnikim ienjem Albanaca sa njihovih pradedovina. (K 09, 68)
Da bi stvorila strah, jugoslovenska vlast je organizovala etnike bande koji-
ma su komandovali poznati kriminalci, kao to su Mili Krsti, Kosta Peanac
itd. (K 12, 82)
Za razliku od drugih naroda u Kraljevini Jugoslaviji, Albancima su bila ne-
girana sva nacionalna, demokratska i ljudska prava. (K 09, 76)
Kraljevina SHS nije dozvoljavala formiranje albanskih politikih partija.

(K 13, 66)
Albanski narod na Kosovu i drugim albanskim teritorijama bio je jedan od
najprezrenijih naroda u Kraljevini SHS. (K 13, 77)
Jednom reju, Albanci su bili tretirani kao graani drugog reda i prema njima
su organi i funkcioneri vlasti mogli da se ophode kako god su hteli. (K 12, 95)
I socijalistika Jugoslavija je predstavljena kao neprijateljska tvorevina:
Ali, borba za osloboenje i nacionalno ujedinjenje je ostala neostvarena
aspiracija, zato to je, nakon kapitulacije Nemake, jugoslovenska vlast uspo-
stavila gvozdeni i diskriminativni reim prema Albancima. (K 09, 115)
Nakon povlaenja nacifaistike okupacije, na Kosovo i druge albanske te-
ritorije su prodrle jedinice srpskih, crnogorskih i makedonskih partizana. Te
jedinice su vrile nasilje nad albanskim narodom. Njihovo ubijanje i pritva-
ranje imalo je za cilj da ih preplai i da ih prisili da prihvate novu jugosloven-
sku vlast. (K 05, 91)
Ove ete su bile sastavljene od srpskih i crnogorskih boraca, dakle albanski
narod nije podravao njihovu aktivnost i plaio se povratka starog tj. jugo-
slovenskog reima. (K 13, 109)
Da bi opravdale nasilje, jedinice NOVJ (Narodnooslobodilaka vojska Jugo-
slavije) su proglasile Albance reakcionarima i ovinistima koji su navodno sa-
raivali, kao narod, sa stranim osvajaima... Sprovoenje nasilja i terora imalo
je za cilj etniko ienje Kosova i drugih albanskih teritorija. (K 12, 123)
Jugoslovensko rukovodstvo je propagiralo prijateljstvo izmeu dva naroda
kako bi uvelo u zamku albansko komunistiko rukovodstvo. (K 09, 151)
Pored fizikih likvidacija i zatvaranja, jo jedna forma represije nad Alban-
cima bila je prinuda da se izjanjavaju kao Turci. (K 12, 188)
Demonstracije iz 1968. na Kosovu i drugim albanskim teritorijama bile su
izgovor vie za jugoslovensku dravu da nastavi sa svojom politikom diskri-
minacije i nepotovanja albanskih prava. (K 13, 164)
Autori udbenika pronalaze i konkretne tvorce antialbanske politike meu
Srbima i Jugoslovenima:
Bazu ove politike je inio ovinistiki velikosrpski program Naertanije,
koji je 1844. godine napisao Ilija Garaanin. (K 08, 62)
U tom antialbanizmu, najvie se istakao Vasa ubrilovi sa svojim poznatim
projektom Isterivanje Arnauta i Ivo Andri sa svojim projektom za okupa-
ciju Albanije i njenu eliminaciju sa karte Evrope. U ovu grupu ulaze i Jovan
Cviji, Atanasije Uroevi, ore Krsti i drugi. Zvanina srpska politika i

ovinistiki krugovi su proterivali i asimilovali Albance, smatrajui to svetom
misijom i zadatkom svakog srpskog patriote. (K 09, 68)
U projektu su date instrukcije za mere koje srpska drava treba da preduzme
da bi primorala Albance da se isele sa Kosova i drugih teritorija. Tako su Jo-
van Cviji i Atanasije Uroevi izdali brojne spise kojima se omalovaava
albanski narod. (K 13, 72)
Tito i rukovodstvo Hrvatske i Slovenije insistirali su na utemeljenju ekonom-
skih i politikih reformi, dok je srpsko rukovodstvo, na elu sa Aleksandrom
Rankoviem insistiralo na svojim dogmatskim stavovima. (K 12, 189)
Nakon pada Aleksandra Rankovia (1966. godine), koji je bio osvedoeni
antialbanac, poinju da se menjaju okolnosti na Kosovu. (K 05, 92)
I Albanci koji su saraivali sa Srbima/Jugoslovenima su predstavljeni vrednosno
negativno:
U vreme kada su albanski ustanici ubirali pobedu u Valoni, patriotske snage
predvoene Bajramom Curijem su uspeno zavrile operaciju protiv esadisti-
kih bandi, koje su delovale protiv Vlade Sulejmana Delvine, dok je 13. juna
1920. godine patriota Avni Rustemi u Parizu ubio izdajnika Esad-pau Top-
tanija. (K 09, 47)
Sumnja se da je ovaj Zoguov gest bio nagrada za pomo vlade iz Beograda
koju je dobio kada je ponovo doao na vlast. Ovo poputanje je doekano sa
gnevom u albanskim patriotskim krugovima, koji su taj gest otro osudili.
(K 09, 54)
Drugi kandidat za albanskog neprijatelja jeste Grka:
Da bi ostvarili ove ovinistike planove za stvaranje velike Grke, grki vla-
dari su osnivali tajne organizacije, slali oruane ete i mnoge propagandiste
na razliite delove Balkana, ali najvie po albanskoj teritoriji. Delovanje ovih
ovinistikih snaga je nanelo veliku tetu oslobodilakim pokretima drugih
naroda, naroito Albanaca. (K 08, 60)
Tokom... konferencije mira, predstavnici grke delegacije... imali su nepra-
vedan i neprijateljski stav prema Albancima. (12, 178)
I posle osobodjenja amerije od strane Elasa, Napoleon Zervas je nastavio
sa masakrom nad amerijskim stanovnitvom, ne samo ubijajui na hiljade
ve i masovno proganjajui ih u pravcu Albanije. (K 10, 195)
Prema ovoj reformi, svi zemljoposednici koji nisu bili grke nacionalnosti
bili su nasilno primorani da izbegnu u Tursku. Velika veina ovih zemljopo-
sednika su bili Albanci. (K 12, 88)
Grka je sa svoje strane imala stare pretenzije prema albanskoj junoj teri-
toriji... (K 13, 153)
Trei albanski neprijatelj su Osmanlije:
Kosovska bitka i poraz balkanskih koalicionih snaga, otvorilo je Osmanlija-
ma put za osvajanje i drugih delova Arberije. (K 07, 52)
Osmansko osvajanje i uspostavljanje administracije u Arberiji dodatno je
otealo stanje arbanakog naroda. Oni se nikada nisu pomirili sa osmanskim
osvajanjima. (K 07, 54)
Skenderbegovu smrt iskoristili su osmanski sultani, koji su napadali alban-
ske zemlje u elji da ih vrate pod svoju vlast. Oni su se svetili Albancima za
gubitke koje su pretrpeli od bega. Osmanlije su ubile mnogo Albanaca, a ve-
ina preivelih je bila primorana da emigrira iz svoje otadbine. (K 05, 48)
... poraslo je nezadovoljstvo Albanaca i buknuo je talas antiosmanskih na-
rodnih ustanaka. Poeli su tridesetih godina i trajali do sedamdesetih godina
XIX veka. Albanski ustanci dizani su u razliito vreme u razliitim oblastima,
ali su obuhvatili sve albanske zemlje, od Kosova do amerije. (K 08, 68)
Za sultana su Albanci koji trae autonomiju bili najopasniji neprijatelji
Osmanskog carstva. (K 10, 58)
Da bi spreili napredak obrazovanja i albanske kulture, Mladoturci su kori-
stili razna sredstva i naine. Jedna od njih bilo je propagiranje tursko-arapskog
alfabeta za pisanje albanskog jezika. Tako neto se radi ne samo da bi se spre-
io razvoj obrazovanja ve da bi se remetili odnosi izmeu Albanaca musli-
mana i Albanaca hriana. (K 10, 71)
Neretko se susedni narodi pominju kao zdrueni neprijatelji koji u savezima
deluju protiv Albanaca:
Kako su Albanci napredovali u svojim naporima da se oslobode od Osmanli-
ja tako su, sa druge strane, dobijali pretnje od novih osvajanja. Susedne drave
su pokazivale otvorene pretenzije da zauzmu albanske zemlje. Srbija, Crna Gora
i Grka su se otvoreno borile da rasparaju taj region. Tako su se Albanci nali
u tekoj poziciji. Sa jedne strane, borili su se da se oslobode Osmanlija, a sa
druge protiv susednih zemalja da zatite svoje teritorije. (K 05, 70)
Grka vojska je na jugu Albanije inila napore svim silama da taj deo terito-
rije zauzme i pripoji Grkoj. U tim nastojanjima grka vojska je pokazala
mnogo divljatva (zverstva) nad albanskim narodom. Sa druge strane, Srbija
je, nakon okupiranja jednog dela albanskih zemalja, elela da izae na Jadran-
sko more. I Crna Gora je okupirala Skadar i jedan deo albanskih zemalja na
severu, elei da proiri svoje granice. (K 05, 79)
Balkanske susedne zemlje, Grka, Srbija i Crna Gora, su imale za cilj da ras-
paraju albansku zemlju. Godine 1844. Grka i Srbija su imale precizno utvr-
ene politike programe, ovinistikog karaktera. Oni su se zvali, grka Velika
ideja i srpski Projekat (Naertanije). (K 10, 53)
Takav zavretak balkanskih ratova je samo jo vie produbio nesuglasice i
pogorao odnose izmeu naroda Balkana. Odnosi su se naroito pogorali
izmeu Albanaca sa jedne strane i, sa druge strane, Srba, Grka i Crnogoraca,
koji su okupirali albanske teritorije. (K 08, 131)
Da bi sprovela svoje ekspanzionistike planove, grka vlada je napravila i
sporazum sa Srbijom, jula 1913. godine, prema kojem bi se Albanija nala
podeljena na dve zone: na srpsku zonu, severno od reke kumbije (kumbine)
i na grku zonu, juno od nje. Ovaj plan trebalo je da bude realizovan kada
se za to stvore povoljni politiki i vojni uslovi. (K 11, 79)
Albanski narod je nasilno bio primoran da ivi u dravama sa kojima nije imao
ni zajedniki jezik, ni kulturu i tradiciju. Osim toga, bili su suoeni sa sistemat-
skim nasiljem i drugim merama sa ciljem njihove asimilacije i denacionaliza-
cije. I pored svega, oni su nastavili da pruaju svoj otpor, a suprotstavljali su se
ak i silom protiv represivnih mera balkanskih okupatora. (K 08, 136)
Udbenici jedinstvenu ulogu dodeljuju Italijanima, jer ih opisuju i kao nepri-
jatelje okupatore, ali i kao prijatelje oslobodioce (tvorce velike Albanije):
Razne drave, posebno Italija i balkanske drave, imale su osvajake ciljeve
prema albanskim zemljama, i naroito u toj fazi su pokuavale da iskoriste
Prvi svetski rat, kako bi realizovale svoje osvajake planove. (K 08, 157)
Albanci sa Kosova i iz drugih etnikih albanskih oblasti su u poetku bili
protiv faizma koji je okupirao Albaniju, ali su mnogo vie mrzeli jugosloven-
sku vlast koja je okupirala Kosovo, i iz tog razloga su doekali faistike snage
koje su okupirale Jugoslaviju kao svoje oslobodioce i spasioce. (K 09, 104)
Albanci su zbog proganjanja srpskih vlasti aprilsku katastrofu [1941. godine]
smatrali alternativom koja e olakati njihov poloaj, a faistiku vlast kao
osloboenje iz velikosrpskog ropstva. (K 09, 106)
Sve ovo je faistika Italija uradila da ne bi stvorila esktremne neprijatelje od
Albanaca, kao i da bi se, objedinjujui albanske oblasti, stvorile simpatije
prema italijanskoj dravi. Ipak, Albanci su bili uvereni da treba da se bore
protiv svakog okupatora, a u ovoj prilici i protiv Italijana. (K 09, 112)
Udbenici sadre i iskaze koji dekonstruiu ova neprijateljstva, ali su malo-
brojni, gotovo zanemarljivi:
Ali, kada su se osmanski prodori intenzivirali, balkanski vladari su uvideli
opasnost u kojoj se nalaze. To ih je nateralo da ostave po strani nesuglasice i
ponu da sarauju, kako bi zaustavili Osmanlije. Tako su se Srbi, Arbanasi,

Bonjaci, Bugari i Ugari ujedinili u antiosmansku koaliciju. U toj koaliciji
uestvovali su i arbanaki vladari er II Bala, Teodor II Muzaka, on Ka-
strioti i drugi. Zajedniki komandant saveznike koalicije bio je srpski knez
Lazar Hrebeljanovi. (K 07, 55)
Albanski patrioti su uli u razgovore i sa predstavnicima Grke, kako bi
stvorili albansko-grki savez za zajedniku borbu protiv Osmanskog carstva.
(K 08, 72)
U drugoj polovini novembra 1944. godine Kosovo se oslobodilo od faizma.
Plan za osloboenje je objavio operativni tab NOV-a za Kosovo. U operaci-
jama za osloboenje Kosova su osim jedinica sa Kosova, iz Srbije i Bugarske,
uestvovale i jedinice iz Albanije. (K 09, 115)
Albanski udbenici kao primarne nacionalne neprijatelje navode Slovene/
Srbe/Jugoslovene. Od dolaska Slovena na Balkan, pa do savremenog doba, gotovo
da nije bilo znaajnijeg perioda prijateljskih odnosa. Srbi su predstavljeni kao ovi-
nisti, koji u razliitim istorijskim periodima sprovode etniko ienje i genocid nad
Albancima. Ukratko, istiu neki od autora udbenika, gori su od faista. Kao zna-
ajni neprijatelji navode se i Osmanlije, Crnogorci, Grci i Bugari.

2.1 Mitovi o slavnim linostima
Autori udbenika prisvajaju neke istorijske linosti roene na Balkanu kao svoje
(Ilire/Albance):
Nakon smrti Filipa II, vlast je nasledio Leka (Aleksandar, 336323. godine
pre n. e.). Leka je bio sin Filipa II i Olimpije, ilirske ene iz okoline Dodone
iz Epira. (K 06, 46)
U Ilirskom Epiru ivelo je mnogo plemena... Jedan od najpoznatijih kraljeva
u Epiru bio je i Pir. On je bio poznat kao jedan od najsmelijih i najmudrijih
vojskovoa. U njegovo vreme ilirska kultura je dostigla visoki stepen razvoja.
(K 05, 13)
... car Konstantin Veliki, koji je bio ilirskog porekla. (K 06, 105)
Vrhunac svoje moi Vizantija je dostigla u VI veku, kada je na njeno elo
doao car Justinijan, koji je bio ilirskog porekla iz Dardanije. (K 06, 115)
Kao kljune za razvoj i opstanak arbanake/albanske srednjovekovne drave,
navode se tri porodice: Topija, Bala (Balii) i Kastriot (Kastriote). Navodi se i da
su albanski velikai uestvovali u Kosovskom boju, a neki autori meu Albance svr-
stavaju i Miloa Obilia (Kopili, Kopili):
Godine 1389. odigrala se teka bitka na Kosovu polju, blizu Pritine. U toj
bici ratnik Milo Kopili, iz sela Kopili blizu Drenice, ubio je sultana Mu-
rata pr vog. Obe vojske pretrpele su velike gubitke. U ovoj bici ubijen je i
albanski plemi Teodor Muzaka, kao i mnogi plemii iz drugih zemalja.
(K 05, 34)
Dok drugi ovu tvrdnju relativizuju:
Kae se da je sultana ubio Milo Kopili. Ali istorijski izvori ne rasvetljavaju
dobro ovu okolnost. Nije utvrena ni njegova etnika pripadnost. (K 07, 56)
Kljuno mesto u albanskoj nacionalnoj istoriji pridaje se eru Kastriotu Sken-
derbegu:
Vreme Skenderbega je najslavniji period albanskog naroda tokom cele isto-
rije. er Kasrtiot Skenderbeg (14051468) simbol moi, mudrosti i
zajednitva albanskog naroda. Njegovo ime je vezano za dugi dvadestpeto-
godinji period. Od kraja XIV do kraja XV veka istorija arbanakog naroda
je ispunjena mnogim dogaajima. Osmanska prodiranja i nastojanja da po-
kore balkanske teritorije i narode naila su na nadmoan otpor Arbanasa.
Svoju kulminaciju arbanaki otpor je doiveo upravo u vreme Skenderbega.
(K 07, 70)
U vreme kada su Osmanlije okupirale imanje Kastriota, er je imao 9 go-
dina. Njega i njegovu brau su Osmanlije odvele tokom sakupljanja danka
u kr vi. Detinjstvo i ranu mladost er provodi u sultanovim vojnim kola-
ma. Izdvajao se po mudrosti, hrabrosti i vetinama. Zbog pokazanih zasluga,
sultan mu je dao ime Skender i titulu beg. Zbog toga su ga zvali Skenderbeg.
(K 05, 38)
er Kastriot Skenderbeg se vratio u svoj zaviaj i 28. novembra 1443. go-
dine i u Kruji podigao crvenu zastavu sa dvoglavim orlom. Sakupio je mno-
ge dobrovoljace i formirao albansku vojsku. Tako je, jedan po jedan, poeo
da oslobaa albanske gradove i tvrave, koji su bili pod osmanskom okupa-
cijom. (K 05, 39)
Osloboenje Kruje i drugih krajeva je doekano sa velikom radou kod ar-
banakog naroda. Oseaj slobode je za kratko vreme zahvatio celu Arberiju.
(K 07, 61)
Albanska vojska, na elu sa Skenderbegom i njegovim komandantima, uspe-
la je da pobedi Osmanlije u dvadeset etiri bitke. Te bitke su proslavile Sken-
derbega i uinile albanski narod veoma poznatim. (K 05, 42)
Bio je blizak sa svojim vojnicima, voljen i potovan. Njega je voleo i potovao

i ceo narod. Skenderbega su gledali kao svog spasitelja. A on se pokazao i kao
veoma human i milostiv ovek, ak i kada bi ga izdali, ako su se kasnije po-
kajali za svoja nedela. (K 05, 47)
Kao retko sposoban vojni strateg, on je uspevao dvdeset pet godina zaredom
da vodi Albance u pobede. To mu je polo za rukom zahvaljujui bistrini uma
koju je imao. (K 07, 70)
Skenderbeg je bio voa koji je dobro razumeo da se pobeda ne postie samo
velikim brojem vojnika. Pre svega, jedinstvo i ideal slobode su moniji od
bilo ega drugog. A to je upravo ono to je Skenderbeg uspeo da podigne
visoko. ...isticao se i kao voa i dravnik. (K 07, 70)
Papstvo je planiralo da stvori antiosmansku koaliciju. Za komandanta te
koalicije planiran je Skenderbeg. Skenderbeg je kao poznata vojna linost
imao veoma veliki ugled kod rimskih papa. Zato je Skenderbegu i dodeljena
poasna titula Generalni kapetan Svete stolice. (K 07, 68)
Zbog toga je Skenderbeg ostao velianstvena nacionalna linost i veliko ime
u evropskoj istoriji. (K 05, 47)
Poznati albanski vladari svojim delima su zasluili da budu upameni, ali lik
era Kastriota Skenderbega je najuzvieniji od svih. (K 07, 70)
Njegova smrt je bila veliki gubitak za sve. Kako za arbanaki narod, tako i
za narode u regionu i zapadni svet. (K 07, 67)
U znak potovanja prema narodnom heroju u mnogim albanskim oblastima
i gradovima podignuti su spomenici Skenderbegu. Najvelianstveniji spome-
nici se nalaze u Pritini, Tirani, Kruji, Debru, Skoplju... Spomenici i statue
albanskom narodnom heroju podignuti su i u nekoliko evropskih gradova: u
Rimu, Briselu, enevi i drugde. (K 05, 47)
Posle Skenderbega i pada pod osmansku vlast, kontinuitet albanske dravnosti
inili su pojedini osmanski velikai:
Kao najpametniji i najmoniji meu njima pokazao se Ali-paa Tepeljena
(Ali-paa Janjinski) koji je i doao na elo paaluka. Janjinski paaluk obuhva-
tao je veliku teritoriju celu junu Albaniju i delove teritorije naseljene Grcima.
Poto je mnogo ojaao i poeo da se osamostaljuje, Osmanlije su ga ukinule.
Ubile su i njegovog vladara, albanskog feudalca Ali-pau Tepeljenu. (K 05, 52)
Sledeu grupu nacionalnih heroja ine osnivai Prizrenske i Peke lige i nosio-
ci albanskog buenja Pako Vasa, Abdul i Sami Fraeri, i ostali:
Albanci su razvili neprekidnu borbu da bi se oslobodili od osmanskog osva-
jaa. Borba za slobodu okupila je sve Albance, bez obzira koje su vere ili
odakle su bili. U Prizrenu su se 10. juna 1878. godine okupili predstavnici svih
albanskih oblasti. Formirali su Prizrensku albansku ligu. (K 05, 57)
Malo nakon formiranja Peke lige, u martu 1899. godine, Sami Fraeri je
izdao delo Albanija ta je bila, ta jeste i ta e biti. Kroz ovo delo Sami
oslikava teak poloaj Albanaca, rizike i pretnje kojima su izloeni, kao i put
kojim treba da krene albanski narod da bi ostvario svoje nacionalne ciljeve.
Ovo delo je posluilo kao inspiracija albanskim rodoljubima u borbama za
slobodu i nezavisnost. (K 08, 85)
Na saboru su uestvovali predstavnici brojnih albanskih oblasti od Kosova
do amerije. Sabor je odran u Valoni 28. novembra 1912. godine, a vodio
ga je Ismail emalji. Tamo je proglaena nezavisnost Albanije. Nakon pro-
glaenja nezavisnosti, Ismail emalji je izaao na balkon zgrade i podigao
albansku zastavu. (K 05, 70)
Kada su se Osmanlije povukle, otpor je nastavljen, ali ovog puta protiv Srba:
Videvi ta se deava sa albanskim narodom i njegovim teritorijama, patriote
unutar i van domovine su odmah preduzeli mere da se zatite od balkanskih
osvajaa i da uzmu sudbinu Albanije u svoje ruke. Hasan Pritina, Bajram
Curi, Isa Boletini i drugi, su organizovali otpor protiv srpske osvajake vojske.
(K 08, 111)
Kao simbol antisrpske borbe, neposredno posle Prvog svetskog rata, istiu se,
brani par, Azem i ota Galica:
Azem Galica je bio jedan od najpoznatijih boraca protiv srpske okupacije
posle Prvog svetskog rata. (K 05, 81)
irenje [Galiinog] pokreta po svim albanskim oblastima je doprinelo da
otpor protiv velikosrpske opcije preraste u jedan opti pokret. (K 09, 63)
Nakon mnogih pobeda koje su njihove ete izvojevale protiv okupatorskih
snaga, Azem i ota Galica su proglaeni voama svih ustanikih eta na Ko-
sovu. (K 08, 162)
Kao rezultat herojske borbe Azema i ote Galice, jula 1923. godine je stvo-
rena slobodna zona oko Drenice. (K 09, 64)
Borba je bila krvava i neravnopravna. Srpska vojska i andarmerija je topo-
vima gaala Galicu, rodno selo Azima Galice. Otpor Azema Galice i njegovih
saboraca je bio herojski. Srpska strana je imala mnogo gubitaka. (K 12, 86)
Meu savremene heroje ubrajaju se borci protiv faizma, ali i borci protiv Srbi-
je/Jugoslavije:
Nakon akcije kod Lojana, partizanski odred Zejnel Hajdini je pod koman-
dom Fadila Hode 3. januara 1943. godine predvodio napad na faistike
kolone na Crnoljevi, gde je ubijen 21 italijanski vojnik i komandant pri-

zrenskih karabinjera. Sa partizanske strane je ubijen Abdulah abani, ko-
ji se smatra pr vim muenikom sa Kosova tokom Drugog svetskog rata.
(K 09, 113)
Fizike likvidacije uesnika pokreta vrene su u u zatvorima. Zbog fizike
torture u zatvoru u Pritinu, umro je Fazli Grajievci, dok je posle nehumanih
muenja jugoslovenske UDB (1976) umro jedan od simbola albanskog otpora
Metu Krasnii. (K 13, 169)
Posebno mesto u panteonu albanskih heroja i boraca za slobodu ima porodica
Jaari:
Oslobodilaki rat Kosova se intenzivirao i uzeo maha, naroito posle he-
rojske borbe porodice Jaari u Prekazu, izmeu 5. i 7. marta 1998. godine.
aban Jaari je sa svoja dva sina, Hamzom i Ademom, njihovim enama i
decom, pokazao nevieno junatvo, suoavajui se i borei sa srpskom po-
licijom, koja je bila opremljena najsavremenijom i najsofisticiranijom opre-
mom onog vremena. Ova borba, koju je predvodio Adem Jaari, je postala
primer otpora i inspiracija celom narodu za dostizanje slobode i nezavisno-
sti. (K 09, 169)
Mesto meu herojima dato je i Ibrahimu Rugovi, koji predstavlja izuzetak kada
su u pitanju metode borbe:
Kosovski Albanci, predvoeni Ibrahimom Rugovom, dugo su pruali nena-
silan otpor. Oni su pokazali civilizovanom i demokratskom svetu da ele mir
i svoju slobodu. Pravo da ive slobodno i nazavisno pripadalo je i Albancima,
kao i svim narodima sveta. (K 05, 104)
Velliki prostor u udbenicima posveen je slavnim i herojskim linostima al-
banske istorije: od Aleksandra Makedonskog, Konstantina Velikog i Justinijana,
preko srednjovekovnih velikaa (gde se posebno istie Skenderbeg), do novove-
kovnih i savremenih nosilaca nacionalne borbe. Skenderbeg je svakako kljuna
linost celokupne albanske istorije, a autori ga opisuju kao simbol moi, mudrosti
i zajednitva albanskog naroda; njegovog spasitelja; humanog i milostivog oveka;
mudrog, hrabrog i vetog vojskovou i voljenog i potovanog dravnika; velian-
stven[u] nacionaln[u] linost i veliko ime u evropskoj istoriji; primer ovekolju-
blja i ljubavi prema slobodi; branioca cele Evrope i Svete Stolice; a period njegove
vladavine kao najslavniji period albanskog naroda koji je proslavio Albance irom
Evrope. U novovekovnom i savremenom periodu posebno se istiu lanovi Pri-
zrenske i Peke lige, borci za nezavisnost albanskih zemalja od Osmanskog carstva,
ali i Srbije i Jugoslavije. Tako se posebno istiu podvizi boraca protiv velikosrpske
opcije Azema Galice i Adema Jaarija.
2.2 Mit o junatvu

Modele junatva koje tvore i prenose analizirani udbenici primarno karakteriu
borba protiv okupatora, za slobodu i nacionalno jedinstvo (ujedinjenje) Albanaca:
Ustanici motivisani slobodom borili su se herojski. (K 08, 106)
Na albanskim teritorijama su balkanske saveznice naile na otpor lokalnog
stanovnitva, koje je bilo uvereno da samo oruana borba protiv svakog osva-
jaa moe da im garantuje nezavisnost Albanije. (K 08, 130)
Osnovana je preteno od strane kosovskih patriota... koji su se borili svim
snagama za osloboenje svih albanskih teritorija i za stvaranje nezavisne et-
nike Albanije. (K 13, 65)
Izmeu 1918. i 1924. godine nacionalni pokret je, sledei tano odreenu,
nacionalnu platformu i program pokretanja akcija, obuhvatio takorei sve
porobljene albanske oblasti. Borba albanskih eta uticala je na ouvanje i-
vosti i morala, kao i nacionalnog ponosa albanskog naroda. (K 09, 64)
Narod je uestvovao u ratu sa istih ideala borio se za nacionalno oslobo-
enje, slobodu i demokratiju. (K 09, 116)
Ubistva i likvidacije boraca za slobodu bili su izvor inspiracije i primer ot-
pora za omladinu Kosova. (K 12, 196)
U borbi za osloboenje Kosova ivot je dalo mnogo junaka. Njihova imena
danas nose mnogi trgovi, ulice, kole i druge institucije. (K 05, 104)
Paradigmatini primer junatva je ve opisana Skenderbegova borba protiv
osmanske vlasti, iji su ideali bili beskompromisnost, sloboda i nacionalno jedinstvo:
er Kastrioti Skenderbeg se vratio u zaviaj i 28. novembra 1443. godine
u Kruji podigao crvenu zastavu sa dvoglavim orlom. (K 05, 39)
Cilj je bio ouvati slobodu i osloboditi i druge albanske krajeve koji su i dalje
bili okupirani. Zbog navedenih ciljeva sazvao je sve plemie na zajedniki
sabor. (K 05, 40)
Skenderbeg, iako je bio glavni komandant albanske vojske, uvek se nalazio
u sreditu bitaka. (K 05, 47)
Njegova dela i herojstvo ostali su upameni kao primer ovekoljublja i lju-
bavi prema slobodi. (K 05, 47)
Skenderbegov zavet je nadahnjivao albanske borce i nekoliko vekova posle
njegove smrti. Borba nikada nije prestala:
Godine 1881. osmanska vlada je upotrebila veliku vojnu silu kako bi ugasila
Prizrensku ligu, ubijajui i zatvarajui njene glavne voe. Ali Albanci nikada
nisu prekinuli otpor koji su pruali osmanskim osvajaima. (K 05, 58)
Odlaskom Osmanlija, Albanci su svoje junatvo usmerili ka novom neprija-

telju (ali i starom). Kolektivna borba protiv srpskih/jugoslovenskih vlasti, a posebno
uloga ve pomenutog Azema Galice, predstavljaju jo jedan model junatva:
Uprkos oteanim okolnostima, i nakon poetka Prvog svetskog rata, na Ko-
sovu i drugim okupiranim albanskim oblastima, nisu prestajali napori za
nacionalno osloboenje. U to vreme podignut je izvestan broj ustanaka pro-
tiv srpskih i crnogorskih osvajaa. (K 08, 160)
Preotimanjem Kosova od strane Kraljevine SHS (1918), u mnogim delovima
Kosova i zapadne Makedonije formirale su se oruane ete koje su ratovale
protiv organa vlasti Kraljevine SHS. (K 13, 67)
Podsticaj i masovnost oslobodilake borbe protiv velikosrpskog ropstva po-
primila je svenacionalni karakter. (K 13, 67)
Komitet nacionalne odbrane Kosova se suprotstavljao genocidnoj veliko-
srpskoj politici i teio je osloboenju i nacionalnom ujedinjenju. Komitet je
organizovao i predvodio nacionalni pokret izmeu 1918. i 1924. godine. [...]
irenje pokreta po svim albanskim oblastima je doprinelo da otpor protiv
velikosrpske opcije preraste u jedan opti pokret. (K 09, 63)
Svojim smelim akcijama borci su drali u panici srpsku vlast i podstakli
moral i nacionalni ponos albanskog naroda. (K 10, 128)
Kao jo jedan primer junatva istie se i antifaistika borba (iako odnos pre-
ma italijanskoj okupaciji i velikoj Albaniji nije dominantno negativan):
Albanski narod se u ovom ratu suoio sa 15 neprijateljskih divizija, sa oko
100.000 italijanskih vojnika i oko 70.000 nemakih, nanevi im velike materi-
jalne gubitke i oko 70.000 ubijenih, ranjenih i zarobljenih vojnika. (K 09, 116)
Albanci sa Kosova i iz drugih etnikih oblasti su dali svoj doprinos u borbi
protiv italijanskog faizma i nemakog nacizma. Ovaj doprinos je vaan, ne
samo zbog injenice da okupatori na albanskim teritorijama nisu imali osi-
guranu pozadinu, ve i zbog injenice da su okupatori bili primorani da an-
gauju velike vojne snage u ovim predelima. (K 09, 117)
U borbama za oslobodjenje Kosova i nekih delova Jugoslavije, ivot su dale
stotine albanskih boraca. (K 12, 116)
I na kraju se posebno se istiu junatvo OVK i Adema Jaarija:
Da bi zatitila i oslobodila narod Kosova, na scenu dolazi Oslobodilaka
vojska Kosova. OVK je imala zadatak da se bori protiv srpske vojske i policije.
(K 05, 104)
Preko 1.800 vojnika Oslobodilake vojske Kosova je herojski palo za slobo-
du Kosova. (K 13, 177)
Otpor Jaarijevih predvoenih komandantom Ademom Jaarijem bio je he-

rojski. Ova borba je bila primer otpora, inspiracija celoj naciji, za slobodu i
nezavisnost Kosova. (K 12, 201)
Model nenasilne borbe Ibrahima Rugove bi se moda i mogao predstaviti kao
alternativna paradigma junatva, ali se istie da je on tek dopunjen nasilnom bor-
bom OVK postigao svoju svrhu:
U uslovima represije koju je vrila srpska vojna i policijska vlast, 23. 12. 1989.
formiran je Demokratski savez Kosova (LDK). Ovo je bila albanska politika
partija koja se zalagala za reenje kosovskog pitanja na miran nain. (K 12,198)
Mirovna politika koju su Albanci sledili godinama i borba OVK dali su svo-
je rezultate. (K 05, 105)
Kao osnovni elementi albanskog modela junatva, u udbenicima se izdvaja-
ju borba za slobodu i nacinalno ujedinjenje Albanaca i njihovih etnikih teritorija.
U ovom kontekstu se interpretira i herojstvo Skenderbega, i Galice, i Jaarija i OVK.
2.3 Mit o izabranosti nacije

I Albanci su predstavljeni kao nacija predodreena da svojom rtvom zatiti Evropu
od osmanskih osvajaa:
Otpor Albanaca osmanskim osvajaima je postojao uvek. (K 07, 54)
Albanske pobede, pod vostvom era Kastriota Skenderbega, proule
su svuda po Evropi. Skenderbegove bitke su spreile osmansku vojsku da
nastavi sa prodiranjem ka Evropi. Tako se moe rei da je Skenderbeg odbra-
nio i Evropu od osmanskih napada. (K 05, 42)
Moan otpor Arbanasa pod vostvom Skenderbega bio je bedem odbrane
Zapadne Evrope. Dvadeset pet godina osmanska vojska je bila spreena da
napreduje dalje. Uloge i znaaja Arbanasa bile su svesne mnoge evropske
drave. To se videlo i u razliitim spisima... o Skenderbegu. (K 07, 67)
Skenderbeg i Arbanasi su posmatrani kao branioci hrianstva na Balkanu. Rim-
ske pape su podravale Skenderbegovu dravu i moralno i materijalno. (K 07, 68)
Kao to je ve navedeno u prethodnom delu, albanska nacija je izabrana i po svom
slobodarstvu, borbenosti, nepokornosti i stalnom otporu osvajaima:
Ali borba za slobodu [Albanaca] se nikad nije gasila. Mnoge generacije su
prolivale krv. (K 07, 70)
Meutim, nita nije moglo da ugasi elju Albanaca za osloboenjem i nacio-
nalnim ujedinjenjem. Taj duh albanskog otpora se nastavio i kasnijih godina.
(K 08, 136)
Ponovno uspostavljanje srpske okupacije je albanski narod doekao trajnim

otporom. (K 09, 159)
Albanski narod je uestvovao u borbama nezavisno od vere, regiona i poli-
tikih ubeenja. (K 12, 116)
Albanci se predstavljaju i kao deo Zapadnog sveta, pobornici demokratskih
vrednosti i protivnici faistikih i diktatorskih reima:
Albanski borci su se borili uz Antifaistiki blok predvoen Sjedinjenim Ame-
rikim Dravama, Sovjetskim Savezom, Engleskom i drugima. (K 05, 84)
Albanski narod je aktivno uestvovao u borbama protiv nacifaistikih oku-
patora od 1939. do 1944. godine. Bio je dostojan lan Antifaistike koalicije
naroda Evrope i sveta protiv nacifaistikih okupatora, uzrokujui velike ljud-
ske i materijalne gubitke okupatorima. (K 09, 116)
Aktivnim ueem u ovom ratu, albanski narod se svrstao na stranu pobed-
nica i demokratskih zemalja. (K 09, 116)
Ceo svet, na elu sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, bio je ubeen da
Kosovo zasluuje svoju slobodu. Tako su o Albancima stekli veoma lepo mi-
ljenje, smatrajui ih prijateljima mira i slobode. To je bila velika pobeda
kosovske politike i diplomatije. (K 05, 104)
Srbija je bila primorana da se preda i da se povue sa Kosova. To je bila veli-
ka pobeda, ne samo za Kosovo, ve i za ceo demokratski svet. (K 05, 105)
Oni su se rtvovali i zarad osloboenja drugih naroda i drava od faizma:
Te godine, 11. novembra, formirana je od kosovskih i makedonkih jedinica
Kosovsko-makedonska brigada, koja se borila u Makedoniji, Albaniji i Grkoj.
(K 09, 114)
Nakon osloboenja Skadra, na zahtev jugoslovenskog rukovodstva, V i VI Di-
vizija Narodnooslobodilake vojske Albanije su se borile ne samo na Kosovu,
ve i u Crnoj Gori, Sandaku i Bosni i Hercegovini, sve do Viegrada. Na te-
ritoriji Jugoslavije je dalo ivot 330 Albanaca iz NOV-a. To je bio doprinos
naeg naroda Antifaistikoj koaliciji. (K 09, 117)
Nakon osloboenja Kosova je jedan deo kosovskih brigada i brigada iz dru-
gih etnikih krajeva uzeo uee u osloboenju drugih delova Jugoslavije.
Borili su se u Vojvodini, na Sremskom frontu, kao i na severozapadnim teri-
torijama tadanje Jugoslavije, sve do Trsta. (K 09, 118)
Slino drugim balkanskim narodima, Albanci su predstavljeni kao jedna od
kljunih brana prodoru Osmanlija u Evropu, kao atitnici Zapada. Skloni slobo-
di, borbeni i nepokorni oni su se suprotstavljali svim osvjaima, a u udbenicima
se posebno istie otpor faizmu i srpsko-jugoslovenskim diktatoriskim reimima.
Zbog sklonosti demokratskim vrednostima, smetaju sebe u zapadni svet.

3.1 Mit o ropstvu i tiraniji
Autori udbenika navode da je vei deo albanske istorije obeleen ropstvom, terorom
i okupacijom albanskih zemalja i naroda. Posebno se istiu dva perioda ropstva, pod
Osmanlijama i pod Srbima. Osmansko ropstvo karakteriu teror i nasilje nad Albancima:
U drugoj polovini XIV veka osmanska drava je ojaala toliko, da je porobi-
la mnoge druge zemlje. Osmanska vojska je osvajala jednu za drugom i teri-
torije Balkana na kojima su iveli Albanci, Grci, Bugari, Srbi, Rumuni i drugi.
(K 05, 33)
Nasilje osmanskih vlasti nad Albancima i neispunjavanje njihovih zahteva
otealo je jo vie ivot Albanaca. (K 05, 68)
Kasnije, kada se smanjio broj ratnih zatvorenika, poela de ja se primenjuje
devirma. Ovaj vid regrutacije je prisilno ukljuivao hriansku decu iz evrop-
skih zemalja. To se zvalo danak u krvi. ...ovaj namet je bio najtei. (K 07, 59)
Krajem XIX veka, Albanci su se i dalje suoavali sa divljom osmanskom
vladavinom koja je u korenu sasecala svaki albanski politiki i kulturni po-
kret. (K 08, 83)
Osmanske snage su nad Prizrenskom ligom i privremenom albanskom vladom
sprovele besprimeran teror irom zemlje. Na hiljade Albanaca je bilo uhapeno
i osueno na teke kazne zatvora ili proterano van domovine. (K 08, 79)
Nakon to je nasilno ugaena Peka liga, osmanske vlasti su ojaale svoj re-
im i produbile politiku negiranja nacionalnih prava Albancima. Hapsili su
intelektualce, patriote i albanske uitelje, zatvarali kole i zabranili irenje
albanskih knjiga i novina. (K 08, 86)
U prolee 1908. godine eta eriza Topulija je posle uspenih borbi u i-
rokastri ubila komandanta osmanske andarmerije koji je terorisao Albance.
(K 08, 98)
Divlje vojne akcije koje je preduzeo Istanbul da bi uguio ustanke iz 1910. go-
dine su jo vie poveali nezadovoljstvo Albanaca. (K 08, 105)
Kao i drugi narodi Balkana, i albanski narod se vekovima borio protiv
osmanske vladavine i ekao na potpuno osloboenje Balkana. (K 08, 111)
No, srpskom teroru je dato neuporedivo vie prostora u udbenicima, nego
osmanskom. Na nekoliko mesta autori srpsku vladavinu nad albanskim narodom
eksplicitno nazivaju ropstvom:
Cela albanska populacija Kosova, pogotovo mladi, traila je osloboenje od
srpskog ropstva. Kao prva faza osloboenja smatralo se odvajanje od Srbije i
stvaranje Republike Kosovo. (K 12, 190)
U razgovorima su istaknuti razlozi za poetak vojnih akcija OVK i aspiracije

albanskog naroda za osloboenje od srpskog ropstva. (K 12, 200)
Njihova jasna platforma za osloboenje od srpskog ropstva podigla je nadu
i nala oslonac u albanskom stanovnitvu. (K 12, 201)
Ropstvo pod Srbima ima i svoju predistoriju. Pr vo su Sloveni predstavljeni
kao narod koji sprovodi teror nad Ilirima:
U Dardaniji je ilirsko stanovnitvo bilo izloeno asimilacionoj politici Rimlja-
na, Vizantinaca, Slovena... (K 05, 23)
Dolazak Slovena na Balkan je izazvao velike posledice koje su se odrazile na
drevne balkanske narode. Oni su zauzeli najvei deo ilirske teritorije, palei,
unitavajui i pljakajui ilirske zemlje i stanovnike. (K 06, 123)
Samo u dananjoj Albaniji, na Kosovu i njegovoj okolini, u dananjoj Ma-
kedoniji i Crnoj Gori, i jo na nekoliko drugih mesta, Sloveni nisu uspeli da
zbriu ilirski narod. (K 06, 123)
Srbi i njihova vlast se predstavljaju i kao nosioci terora i terorizma, ovinizma,
genocida, etnikog ienja, sistematskog nasilja, represije i eksploatacije Albanaca:
Srpsko-osmanske borbe koje su se odvijale na teritoriji Nikog sandaka,
koji je pripadao Kosovskom vilajetu, bile su preplavljene terorom i genocidom
srpske vojske prema albanskom narodu. Tokom decembra 1877. i januara
1878. godine srpska vojska je primorala na prisilnu emigraciju oko 640 al-
banskih naseobina sa preko 160 hiljada stanovnika. (K 08, 73)
Problem za Albaniju bili su osvajaki ciljevi susednih drava, kao sto su:
Srbija, Crna Gora, Grka i Italija. Ove drave su... osvojile nekoliko delova
Albanije, proizvodei tako patnju i bedu albanskog naroda. (K 12, 13)
Srpsko i crnogorsko osvajanje Albanije bilo je praeno ubistvima, pljakama
i deportacijama. (K 012, 14)
Na ovim albanskim teritorijama, Srbija i Crna Gora su uspostavile vojno-po-
licijski reim i politiku genocida, oduzimanje imovine i proterivanje Albana-
ca u Tursku i u tek formiranu albansku dravu, kao i nasilno nametanje svoje
vere. (K 10, 84)
Kao odgovor na srpsko nasilje i teror, a i da bi se ujedinili sa albanskom dr-
avom, septembra 1913. godine podignut je antisrpski ustanak. (K 08, 136)
Okupacione vojske, naroito srpske i crnogorske snage, ubijale su, pratile i
pritvarale mnoge Albanace, meu kojima su bile i uvene albanske patriote:
Isa Boletini, eriz Topuli, Ded o Luli, Mustafa ulin, Mehmed pendin i
mnogi drugi. (K 08, 159)
Tokom povlaenja kroz albanske zemlje, osim pljakanja, [srpska vojska]
inila je i teke zloine protiv albanskog naroda. (K 08, 160)
Nakon zavretka Pr vog svetskog rata Kosovo i druge albanske teritorije je

ponovo okupirala Srbija. Srpska vlada ponaala se dosta svirepo. Njihova
vojska je spalila i unitila itava sela. Na hiljade Albanaca je bilo prisiljeno da
emigrira sa svojih vekovnih ognjita. (K 05, 80)
Srbija je, nakon to je uspostavila okupatorsku administraciju, sa vojnim i
policijskim reimom, poela da sprovodi teror i dravni genocid nad Alban-
cima, upotrebljavajui razliite oblike nasilja. (K 09, 62)
Osim toga, srpska vlast je sprovodila i masovna ubistva, paljenja i ruenja
sela artiljerijom i bombardovanjem, hapsila i zatvarala u Srbiji, naroito po-
rodice lanova nacionalnog pokreta. (K 09, 65)
U tim memorandumima traeni su prekid nasilja, terora i genocida [srpskih
vlasti] nad albanskim narodom. (K 09, 67)
Teror i represija nad Albancima, tvrde autori, su nastavljeni i za vreme Kralje-
vine SHS/Jugoslavije:
Poetkom 1925. godine, na pragu parlamentarnih izbora, meu Albancima
su preduzete neuobiajene represivne mere. Sprovoen je, takoe, i masovan
teror nad albanskim birakim telom. (K 09, 64)
Isto tako, i albanski poslanici u parlamentu Kraljevine SHS podigli su glas i
osudili antialbansko delovanje organa srpske vlasti... (K 12, 80)
Za razliku od drugih naroda Albancima se zabranjivalo pravo na korienje
albanskog jezika u administraciji i politikoj delatnosti, pravo na kolovanje
na maternjem jeziku, pravo na razvijanje kulture i nacionalne tradicije, pravo
na upotrebu nacionalne zastave i okupljanja radi obeleavanja istaknutih isto-
rijskih dogaaja. (K 13, 67)
Fiziko nasilje nastavnika dovelo je do toga da albanski uenici naputaju
kolu. Kao posledica cele ovakve politike, na Kosovu je preko 90% albanskog
stanovnitva bilo nepismeno. (K 12, 9495)
Prema zakonu iz 1933. godine, albanskim seljacima je zemlja mogla biti
oduzeta do kunog praga. ak je... bilo sluajeva da su slovenski kolonisti
zauzimali gornje spratove kua dok su vlasnici Albanci, sa svojim porodicama,
bili primorani da ive u prizemlju sopstvenih kua. (K 12, 81)
Oko 50.000 albanskih seljaka kojima je oduzeto zemljite bilo je naterano da
radi na svojoj zemlji koju je jugoslovenska vlast dala srpskim kolonistima.
(K 12, 82)
Prisilno proterivanje Albanaca se nastavilo i tokom celog perioda izmeu
dva svetska rata. (K 09, 69)
Kao rezultat konstantne, nehumane represije, tokom perioda izmeu dva
svetska rata, najvei broj albanskih izbeglica (25.000) sa Kosova i drugih al-
banskih teritorija je otiao u Tursku i Albaniju. (K 11, 136)
Prema ovoj [jugoslovensko-turskoj] konvenciji, bilo je predvieno da se u

periodu izmeu 1939. i 1944. godine iseli oko 400.000 Albanaca u Tursku,
koji bi bili smeteni u pustinjama Anadolije. (K 12, 83)
Albanski narod na Kosovu i drugim albanskim teritorijama bio je meu
najprezrenijim narodima u Kraljevini SHS. (K 13, 77)
Veliko kulturno i obrazovno zaostajanje je bilo posledica vekova provedenih
pod stranim vladarima, kao i diskriminativne velikosrpske ovinistike poli-
tike, koja je poela jo vreme u kraljevina Srbije i Crne Gore, a kasnije se
nastavila i u Jugoslaviji. (K 09, 76)
I socijalistika Jugoslavija je predstavljena kao nosilac nasilne antialbanske poli-
tike koja je detaljno opisana:
Ali, borba za osloboenje i nacionalno ujedinjenje je ostala neostvarena
tenja, zato to je nakon kapitulacije Nemake jugoslovenska vlast usposta-
vila elini, diskriminativni reim prema Albancima. (K 11, 162)
Nasilje i teror jugoslovenskih vojnih jedinica vren je u periodu izmeu no-
vembra 1944. i aprila 1945. godine, a ivot je izgubilo vie hiljada Albanaca.
Veina njih su pogubljeni bez suenja i na okrutan nain. Ove represivne
mere jugoslovenskih vlasti stvorile su nezadovoljstvo u albanskom narodu.
Mnogo ljudi je, uplaeno od nasilja, odlazilo iz svojih kua. (K 12, 123)
Nakon oslobaanja od nacifaistike okupacije, na Kosovo i druge albanske
oblasti su prodrle srpsko-crnogorsko-makedonske partizanske jedinice, koje
su sprovodile nasilje i teror nad albanskim narodom. Srpski genocid je poeo
ponovo u jesen 1944. godine. Srpska vojska je inila razne zloine, takorei
u svim gradovima i selima Kosova, obuhvatajui i albanska naselja i teritorije
pod Makedonijom i Crnom Gorom. (K 10, 157)
Posle ovih dogaaja, teror nad Albancima se intenzivirao, naroito u Dre-
nici, gde su tokom prolea 1945. godine partizanske jedinice NOVJ-a ubi-
le i masakrirale preko 4.000 osoba i spalile preko 20 sela. U Baru je 1. aprila
1945. godine takoe ubijeno i masakrirano hiljade mobilisanih Albanaca.
(K 09, 157)
Kao rezultat vojne uprave i srpskog, crnogorskog i makedonskog genocida
i terora na Kosovu, tokom ovog perioda je likvidirano oko 45.000 Albanaca.
(K 10, 157)
Teko je nai i jedno mesto na Kosovu i drugim albanskim teritorijama gde
se nije vrilo nasilje i teror nad albanskim stanovnitvom. (K 12, 123)
Pored fizikih likvidacija i zatvaranja, jo jedna forma represije nad Alban-
cima bilo je to to su morali da se izjanjavaju kao Turci. (K 12, 188)
I rekvizicija i nacionalizacija albanske imovine su takoe bile jedan od oblika
nasilja i terora. (K 9, 160)
Organi vlasti... su im prinudno oduzimali poslednje rezerve hrane i stoke.

(K 13, 158)
Prekid odnosa sa Albanijom 1948. jugoslovenska vlast je iskoristila da bi
pojaala teror i nasilje nad Albancima. (K 10, 193)
Organi srpske vlasti su korisitili nehumane metode kao to su bila prebijanja
tvrdim predmetima, dranje ljudi vie sati golih na mrazu, vezivanje za drvo,
primoravanje da idu bosi po mrazu, u dvoritima policijskih stanica. (K 12, 189)
U akciji oduzimanja oruja, koja je trajala 34 meseca, brutalno je pretueno
i mueno preko 30.000 Albanaca, dok ih je ubijeno vie od 100. (K 09, 160)
Jedan oblik nasilja i srpske represije nad Albancima bez sumnje je bio nasi-
lan progon u Tursku. Od poetka pedestihih godina XX veka do druge polo-
vine ezdesetih represija jugoslovenske drave prognala je u Tursku preko
250.000 Albanaca. (K 10, 194)
Demonstracije iz 1968. su iznele na videlo veliki problem Albanaca u Jugo-
slaviji koji je do tada veto bio zakamufliran od strane jugoslovenskog reima.
rtve su bile velike jer je bilo ubijenih, ranjenih, zatvorenih i proteranih sa po-
sla. (K 10, 194)
Osim hapenja, zatvaranja, torture, ubistava i drugih vidova muenja, protiv
Albanaca je preduzeta jo jedna mera. Oni su udaljavani sa svojih radnih
mesta. U svim gradovima i drugim zonama Kosova okupatorska srpska vlast
je izbacivala Albance sa posla. Broj izbaenih porastao je na desetine hiljada.
Oni su bili proterani sa posla samo zato to su bili Albanci. Namera Srbije
bila je da siromatvom natera Albance da padnu na kolena. (K 05, 102)
Srpske vlasti i posle demonstracija 1981. godine nastavljaju da zavode teror.
Srbija je negirala prava koja pripadaju Albancima. Taj reim je udaljavao Al-
bance sa posla, hapsio, ubijao i osuivao na teke zatvorke kazne. tavie,
Srbija je 1990. godine otrovala oko 7.000 albanskih uenika. (K 05, 93)
Posle demonstracija, poele su istrage, hapenja, zatvaranja i kanjavanja.
Prema zvaninim jugoslovenskim podacima, u periodu od 1981. od 1985.
godine osueno je na duge zatvorske kazne priblino 4.000 osoba, veina njih
su bili mladi, studenti i prosvetari. (K 12, 195)
U periodu od 1981 do 1990. godine oko 700.000 Albanaca je privedeno na
informativne razgovore u policiju, dok su u vojnim kasarnama ubijene 63
osobe. (K 13, 168)
Dok se u Beogradu slavilo stvaranje jedinstvene drave (novi ustav iz 1990.
godine, prim. G. T.), na Kosovu su ubijani Albanci, zato to su pokazivali ne-
zadovoljstvo povodom ovog nasilnog akta. (K 09, 163)
Tokom referenduma [o nezavisnosti Kosova] srpska policijska vlast je poka-
zala svoju brutalnost, spreavajui, zlostavljajui i zatvarajui mnoge Albance
koji su uzeli uee u organizaciji referenduma. (K 10, 203)
Kao protivodgovor, skuptina Srbije je proglasila bezvrednim sve admini-

strativne i pravne organe Kosova i pojaala represiju nad Albancima na svim
poljima. (K 12, 197)
Period Savezne Republike Jugoslavije je predstavljen kao vreme kulminacije
politike terora i represije, humanitarne katastrofe i genocida nad Albancima:
Diskriminacija, nasilje i kontinuirana represija srpske policije jo vie je
pogorala stanje albanskog stanovnitva na Kosovu to je uticalo i na emigra-
ciju hiljada mladih u drave Zapadne Evrope, SAD... (K 11, 219)
Srpsko-jugoslovenska vojno-policijska mainerija je, pod dirigentskom pa-
licom vlade iz Beograda, dobila instrukcije da hapsi, tue, zatvara i ubija Al-
bance sa Kosova. (K 09, 165)
Nakon zatvaranja kola i proterivanja albanskih uenika i studenata nastala
je veoma teka situacija za narod Kosova. Ali albanski narod nije poklekao
pred srpskom represijom. (K 05, 101)
Srpska represija je uticala na to da 1. oktobra 1997. godine buknu protesti
studenata Univerziteta u Pritini protiv okupatorskih vlasti. (K 09, 168)
U ovim okolnostima je srpska okupaciona vlast uvela u delovanje jaku voj-
nopolitiku i propagandnu maineriju, ne samo protiv jedinica OVK, ve i
protiv civilnog stanovnitva. Rezultat toga je bilo izazivanje uasnih varvarskih
scena, ubijanje i masakriranje nemonih i nevinih ljudi (ena, dece i starih),
paljenje stambenih kua, useva, masovno hapenje i zatvaranje mladih... Naj-
vei masakri su se desili tokom februara i marta 1998. godine, naroito na
teritoriji Drenice. Takvih masakara nad albanskim civilnim stanovnitvom je
bilo tokom cele 1998. godine irom Kosova. (K 09, 168)
Direktna posledica srpskih vojnopolicijskih operacija je bila i humanitar-
na katastrofa na Kosovu. Od januara do decembra 1998. godine je ubijeno
vie od 2.000 Albanaca, ne raunajui broj nestalih lica, dok se broj raselje-
nih i izbeglica kretao oko 430.000 ljudi. Tokom ovog vremenskog perioda
uniteno je (sasvim ili delimino) 412 kosovskih sela i naselja i preko 40.000
kua u granatiranju i namernom spaljivanju koje su sprovodile srpske snage.
(K 09, 169)
etrnaestog januara 1999. godine, u borbama izmeu OVK i srpskih snaga,
blizu sela Raak, poginulo je nekoliko srpskih policajaca. Sutradan su srpske
snage, u znak osvete, napale Raak i ubile i masakrirale preko 50 nevinih ljudi.
Uasne scene masakra uasnule su domae i strane posmatrae. (K 12, 202)
Samo tokom meseci NATO bombardovanja srpska vojska je ubila oko 15.000
Albanaca, meu kojima je bilo i mnogo dece, ena i starih. [...] Vie od 3.000
Albanaca je nestalo bez traga, dok je Srbija oko 5.000 Albanaca zadrala kao
taoce. Meu njima je bilo i ena, starih i dece ispod 17 godina. (K 09, 170)
Od 24. 3. 1999. godine, kada su poeli vazduni napadi na Jugoslaviju, jugo-

slovenske vojne snage su se ujedinile sa policijskim i paravojnim jedinicama
s ciljem iseljenja svih Albanaca iz sela i gradova Kosova. (K 10, 206)
Posledice rata su bile nesvakidanje. Oko 12.000 Albanaca je bilo ubijeno,
vie od 2.000 je ostalo u zatvorima u Srbiji, dok je vie od 1.000.000 njih bilo
prisilno deportovano. Materijalne tete su takoe bile veoma velike. Vie od
200.000 kua, stanova, poslovnih lokala, kulturnih, naunih i verskih obje-
kata je bilo opljakano, spaljeno i uniteno. Vie od 750 kola, od 1.200 koli-
ko ih je ukupno bilo u to vreme, bilo je spaljeno i demolirano. (K 09, 172)
Mit o ropstvu i tiraniji je verovatno najdominantniji u albanskim udbenici-
ma istorije. Iako se znaajan prostor posveuje i osmanskoj vladavini, Srbi su
najznaajniji, prvi (Sloveni) i poslednji tirani. Kraj XIX i ceo XX vek predstavljeni
su kao period represije, terora, genocida i etnikog ienja koje su Srbi sprovo-
dili nad Albancima.
3.2 Mit o rtvi istorijskih okolnost

Kao i u sluaju srpskih udbenika istorije, i Albanci su predstavljeni kao rtva isto-
rijskih, geopolitkih okolnosti, velikih sila i balkanskih suseda (to je razlika u
odnosu na srpske udbenike):
Arbanaki-albanski narod se mnogo puta tokom istorije suoavao sa opa-
snou po svoju egzistenciju. Primamljiv geografski poloaj i apetiti za tom
teritorijom dovodili su razne osvajae. (K 07, 70)
Jo se Iliri, kao albanski preci, predstavljaju rtvama istorijskih okolnosti:
Kao ni mnogi narodi Evrope, ni Iliri nisu ostavili pisane spomenike. Knjige
i drugi spisi nisu sauvani do dananjih dana jer su izgoreli i uniteni tokom
mnogobrojnih ratova koji su se odvijali na ilirskim zemljama. (K 06, 89)
I period osmanske vladavine obeleen je albanskim rtvovanjem:
U 19. veku Visoka porta nije dozvoljavala obrazovanje i albanske kole.
Dok su dozvoljavali da se u Albaniji otvaraju turske, srpske i grke kole.
(K 11, 57)
Time su ponovo traili priznavanje albanske nacije, ujedinjenje etiri vilaje-
ta (Skadarski, Kosovski, Bitoljski i Janjinski) u jedan poseban vilajet, upotre-
bu albanskog jezika u administraciji i kolama i ostvarenje drugih zahteva.
Te zahteve nisu uzele u obzir ni Visoka porta ni velike sile. Tako su Albanci i
dalje, bez ikakve meunarodne podrke, bili primorani da nastave svoje borbe
za slobodu i nezavisnost. (K 08, 84)
Podrka koju je Rusija pruila slovenskim dravama na Balkanu u ratu pro-

tiv Osmanlija, dala im je mogunost da anektiraju velike albanske teritorije.
(K 08, 73)
Kao posebno negativni dogaaji izdvajaju se Berlinski kongres, Londonska kon-
ferencija iz 1912/1913. i Londonski tajni ugovor iz 1915. godine:
Uprkos izmenama koje je napravio Berlinski kongres, albanskom narodu ne
samo to nije bilo priznato pravo na autonomnu dravu, ve su i odreene
albanske teritorije dodeljene susednim narodima. (K 08, 76)
U pr vim godinama XX veka, pored susednih balkanskih zemalja koje su
odavno pokuavale da ostvare svoj uticaj u albanskim zemljama, i velike dr-
ave, posebno Austrougarska i Italija, su uloile napore da proire svoj uticaj
u Albaniji. Igra interesa Bea i Rima ih je primorala da se dogovore meu
sobom o daljoj politici u Albaniji (od decembra 1900. do februara 1901. go-
dine). Na osnovu tih dogovora, Be i Rim su imali pravo da umeaju svoj
uticaj u Albaniji, kako bi ostvarili svoje ekonomske ciljeve. (K 08, 96) Vlada
Ismaila emaljija je traila od velikih sila da priznaju nezavisnu dravu u
kojoj e se nalaziti sve albanske teritorije. Meutim, evropske drave su na
Konferenciji ambasadora, odranoj u Londonu 19121913. godine, donele
odluku da raskomadaju albansku teritoriju. Dodelili su mnoge albanske zemlje
susednim dravama, ukljuujui i Kosovo i ameriju. (K 05, 76)
[Londonska] [k]onferencija je rasparala albanske etnike teritorije, reali-
zujui ovinistike zahteve balkanskih agresora. (K 10, 83)
Posle estoke diplomatske borbe 22. 3. 1913. na konferenciji su ustanovljene
severna i severno-istona granica, odvajajui od Albanije celo Kosovo kao i
druge albanske teritorije kao to su Tetovo, Dibar, Gostivar, Keroven i Struga.
(K 11, 77)
Sporazumom iz Londona, Antanta udovoljava aneksionistikim eljama
Srbije i Crne Gore, dajui im provincije na severu Albanije, kao i eljama
Grke, dajui im june albanske provincije. (K 11, 90)
Tajni londonski ugovor je bio teka povreda meunarodnih sporazuma pre-
ma kojima je Albanija bila prepoznata kao drava pod kontrolom velikih
sila. Tako je i svako rasparavanje njene teritorije predstavljalo teku povredu
prava albanskog naroda. (K 08, 157)
Albanci su predstavljeni i kao rtva Prvog svetskog rata i Pariske mirovne kon-
ferencije:
Sa eksplozijom Pr vog svetskog rata, velike sile su pourile da iskoriste Al-
baniju kao predmet svojih ratnih planova. (K 12, 13)
Albanci su se nadali da e Mirovna konferencija, koja je poela sa radom 18. ja-

nuara 1919. godine, ispraviti nepravdu koja im je naneta na konferencijama u
Berlinu 1878. i u Londonu 1913. godine. Sa druge strane, susedne drave su
ponovo pokazale svoje pretenzije. Italija je zatraila Valonu i protektorat nad
autonomnom albanskom dravom koja bi bila formirana u sredinjoj Al-
baniji. Grka je zatraila Koru i irokastru, a Kraljevina Srba, Hrvata i Slo-
venaca je takoe zatraila deo albanske teritorije. (K 09, 43)
Delegacija Vlade iz Draa je u februaru 1919. godine predstavila na Mirov-
noj konferenciji u Parizu dva memoranduma, kojima je traila nezavisnost
albanske drave i ispravljanje ranije uinjene nepravde. (K 09, 44)
Nakon mnogih diskusija, Konferencija nije izala u susret Albancima. Tako
su 9. decembra 1919. godine predstavnici Engleske, Francuske i Sjedinjenih
Amerikih Drava priznali italijanskoj vladi suverenitet nad Valonom, kao i
mandat nad okrnjenom albanskom dravom. Kraljevini Srba, Hrvata i Slove-
naca je priznat izlazak na albansko more. Grka je dobila irokastru, Tepe-
ljenu i Kurvele, dok se o Kori odluivalo kasnije. (K 09, 44)
Ovaj rat je imao teke posledice po albanski narod. Mnogi su ubijeni i umrli
od gladi i bolesti, ili zatvoreni, a i mnoga sela su unitena. (K 11, 122)
Istie se i rtva Albanaca u borbi protiv faizma, ali i nepravda koja im je po-
sle Drugog svetskog rata uinjena:
Albanija je bila pr va rtva faizma u Evropi, ve od aprila 1939. godine.
(K 09, 116)
Albanski narod sa svih etnikih teritorija je pretrpeo velike gubitke u ljud-
stvu i materijalnu tetu. Tako je, samo u Albaniji tokom rata ubijeno preko
28.000 graana, ranjeno oko 12.600, a zatvoreno oko 10.000 ljudi. Ubijeno je
ili ranjeno oko 7,3% populacije. Vie od 61.000 kua je spaljeno ili uniteno,
a oko 1.000.000 grla stoke zaplenjeno. Skoro svi mostovi su uniteni, kao i
luke i rudnici, dok su putevi pretrpeli velika oteenja. (K 09, 118)
U odnosu na broje stanovnika, Albanci su jedan od naroda koji je pretrpeo
najveu tetu u ljudstvu i materijalnim i kulturnim dobrima tokom Drugog
svetskog rata. (K 09, 119)
I na Kosovu i drugim etnikim teritorijama bilo je mnogo gubitaka, kako
ljudskih, tako i materijalnih. Broj boraca koji su pali u ratu protiv faistikih
snaga se procenjuje na 10.000, od ega je samo na Kosovu bilo vie od 6.000
ljudi. Jedan broj antifaista je zatvaran po koncentracionim logorima. I ma-
terijalna teta je bila veoma velika... (K 09, 119)
I kosovski Albanci su se borili uz antifaistiki blok. Oni su verovali da e
nakon zavretka rata moi da realizuju svoje pravo da se ujedine sa Albani-
jom, jer im je to bilo obeano. Meutim, nakon zavretka rata to obeanje im
nije ispunjeno i oni ostaju zarobljeni pod jugoslovenskom vlau. (K 05, 85)
Zavretkom Drugog svetskog rata Albanija je postala deo Istonog bloka.

Posledica toga je bila da se Albanija na svim poljima orijentisala ka Jugosla-
viji i Sovjetskom Savezu. Veze Albanije sa Istonim blokom su se odvijale
preko Jugoslavije. Zavisna politika Albanije u odnosu na Jugoslaviju je bila
podrana direktno od Staljina, koji je Titu (Josip Broz Tito) ostavio odreene
ruke u njegovim nastojanjima da anektira Albaniju. (K 09, 150)
Ove tendencije su dole do izraaja i 1947. godine, kada je Staljin preduzeo
inicijativu za stvaranje Informativnog biroa komunistikih partija Evrope. Na
taj sastanak KPA nije bila pozvana, a nije ak ni priznata kao posebna lani-
ca, jer je smatrana delom KPJ (Komunistike partije Jugoslavije). (K 09, 150)
Udbenici istorije predstavljaju albance i kao rtve susednih drava (ovini-
stikih balkanskih agresora):
... poveale su se i ovinistike tenje susednih drava za albanskim zemljama.
Balkanske drave: Srbija, Grka, Crna Gora i Bugarska su, stvarajui razliite
propagandistike sadraje, kao i naoruane bande, pokuavale da dobiju to
je vie mogue albanskih teritorija. (K 08, 83)
Prema tajnim dogovorima predvieno je i rasparavanje albanskih zemalja.
Ove drave su stvorile Balkanski savez, koji je u oktobru 1912. godine pro-
glasio objavio rat Osmanskom carstvu. Albanija namerno nije pozvana u ovaj
savez. Pr vi balkanski rat je stvorio novu politiku situaciju za Albance. [...]
Meutim, albanski narod je bio i predmet ovinistikih pretenzija susednih
zemalja, tako da je se nalazio na putu izmeu starih i novih osvajaa, prakti-
no izmeu dve vatre. (K 08, 111)
U centru spoljne politike balkanskih monarhija bilo je proterivanje Osman-
skog carstva sa poluostrva i podela osmanskog naslea, koja je, u stvari, podra-
zumevala rasparavanje Albanije i Makedonije. (K 08, 129)
Nakon zavretka Prvog balkanskog rata, Srbija, Grka, Bugarska i Crna Gora
su se znaajno proirile na utrb Albanije i Makedonije, tako da je taj rat imao
osvajaki karakter. (K 08, 131)
Konferencija ambasadora u Londonu je nemilosrdno rasparala albanske
etnike teritorije, realizujui na taj nain ovinistike pretenzije balkanskih
agresora. Tako se, dakle, unutar granica albanske drave nalo tek oko polo-
vine albanskih nacionalnih teritorija i albanskog naroda, dok je druga polo-
vina podeljena na arbitraran nain...i rasparana izmeu Srbije, Grke i Crne
Gore. (K 08, 136)
U odnosu na albansko pitanje pojavio se rivalitet izmeu Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca i Italije. (K 12, 19)
U pogledu razvoja obrazovanja, Kosovo i druge albanske oblasti su tokom
ovog perioda bili jedan od najzaostalijih regiona, zato to je nad njima uvek
sprovoena diskriminativna politika, kako od Srbije, tako i od Crne Gore i

Makedonije. (K 09, 185)
Kada se italijanska vojska [krajem II svetskog rata] udaljila iz Albanije, vla-
da iz Beograda je, koristei slabosti albanske drave, pomislila da je doao
dugo oekivani trenutak za realizaciju njenih ovinistikih planova, to jest da
albanske oblasti konano stavi pod svoju upravu. (K 09, 47)
I Albanci, kao i veina drugih naroda na Balkanu, su predstavljeni kao rtva
svog geopolitikog poloaja, velikih sila i njihovih imperijalnih planova i, na kraju,
agresivnih suseda posebno Srba i Grka. Autori udbenika najvie istiu balkan-
ske i svetske ratove koji su uvek nametali veoma nepovoljne okolnosti za albanski
narod i onemoguavali nacionalni razvoj.
3.3 Mit o jedinstvu i deobi

Osnov alabanskog jedinstva, tvrde autori, jeste njihova privrenost naciji, odnosno
primat etnonacionalnog nad ostalim identitetima (Vera Albanaca je Albanstvo):
Pre osmanskih osvajanja albanskih zemalja, Albanci su bili hriani. Bili su
katolike i pravoslavne vere. Nakon osmanskih osvajanja poinje i irenje
islama meu Albancima. ak i ako su Albanci imali tri vere, bili su uvek uje-
dinjeni i imali versku toleranciju meu sobom. Albanci su najpoznatiji narod
na svetu koji nikad meu sobom nije vodio verske ratove. (K 05, 50)
Kao simbol albanskog jedinstva i prvi ujedinitelj Albanaca navodi se Skenderbeg:
Ali Skenderbegov cilj je bio velik. On je odluio da stvori jak savez arbana-
kih vladara. Samo ujedinjeni Arbanasi su mogli da se suprotstave osmanskim
osvajaima. (K 07, 61)
On je bio glavna linost oko koje su se ujedinili... Arbanasi. (K 07, 63)
Skenderbeg je prvi uspeo da napravi politiki savez Albanaca. (K 07, 70)
Univerzalni osnov albanskog jedinstva jeste njihova borba za osloboenje i stva-
ranje nezavisne albanske drave:
Prizrenska liga Albanaca je organizovala oruane snage dobrovoljaca kako bi
zatitila albanske zemlje koje su bile u opasnosti, stvorivi zajedniku besu (za-
kletvu, prim. prev.) da e prekinuti krvne osvete izmeu Albanaca. (K 08, 75)
Sabor u Pei je proglasio besu, s ciljem da se zaustave krvne osvete meu
Albancima i kako bi se ujedinili zbog velikih otadbinskih pitanja. (K 08, 85)
Zahtevi koje je prihvatila osmanska vlast nisu bili dovoljni za Albance. Oni
su traili svoju nezavisnu dravu. Ali osmanska vlast nije htela da im uvai
taj zahtev. Zato su se Albanci iz svih krajeva okupili u borbi protiv osvajaa.
(K 05, 69)
Da bi sauvali Albaniju od komadanja i da bi se konano oslobodili, Alban-
ci su organizovali zajedniku skuptinu. Na saboru su uestvovali predstav-
nici brojnih albanskih oblasti od Kosova do amerije. [...] Tamo je proglaena
nezavisnost Albanije. (K 05, 70)
Kao drugi cilj koji je ujedinio albanski narod, pored borbe za nezavisnost Alba-
nije, u udbenicima se navodi borba za nezavisnost Kosova:
Nezadovoljstvo albanskog naroda pod srpskom vlau nastavilo je da se
manifestuje i kasnijih godina. Godine 1981. ponovo su odrane demonstra-
cije albanaca. Prvi koji su ustali protiv pritisaka koji su vreni nad Albancima
bili su studenti Univerziteta u Pritini. Oni su organizovali demonstracije u
svim gradovima Kosova. Glavni zahtev studenata je bio Kosovo Republika.
Uz studente je stao i albanski narod sa Kosova. (K 05, 93)
Srbija je negirala prava koja pripadaju Albancima. Godine 1989. Skuptina
Srbije ukinula je Kosovu autonomiju. Zato su se 1989. godine organizovali
svenarodni protesti i demonstracije protiv srpskog reima. (K 05, 93)
Veoma vanu ulogu imali su i rudari iz Trepe. Oni su 1989. godine u znak
protesta zbog nasilja koje je sprovoeno nad albancima povukli iz kopova na
dve nedelje. Cilj te blokade bila je zatita nezavisnosti institucija Kosova. Sa
rudarima se solidarisao i ceo narod koji je podrao njihove zahteve. (K 05, 99)
U periodu od 1989. do 1990. godine, represija i pritisak su uticali na homo-
genizaciju albanskog stanovnitva na Kosovu. Tadanji zahtevi za slobodu i
nezavisnost bili su intenzivniji. (K 12, 199)
Glavne parole na protestima su bile: Kosovo republika, ujedinjenje, mi smo
Albanci ne Jugosloveni... (K 10, 194)
Unutranja podele, deobe se mnogo ree pominju. Domaim izdajnicima
se uglavnom smatraju srpski i jugoslovenski saveznici:
U takvoj situaciji je Vlada iz Tirane pozvala narod u odbranu zemlje od
srpskih snaga i esadistikih prosrpskih bandi. Vladine snage su zajedno sa
hiljadama albanskih dobrovoljaca proterale srpske trupe sa stratekog puta.
(K 09, 48)
Albanska Vlada je 1925. godine ustupila Kraljevini Jugoslaviji Sveti Naum i
jedan deo Vermoa u zamenu za sela oko Pekopije juno od Svetog Nauma,
kao i nekoliko manjih povrina zemlje. Sumnja se da je ovaj Zoguov gest bio
nagrada za pomo Vlade iz Beograda koju je dobio kada je ponovo doao na
vlast. Ovo poputanje je doekano sa gnevom u albanskim patriotskim kru-
govima, koji su taj gest otro osudili. (K 09, 54)
... rukovodstvo Kosova da bi zadralo vlast bilo je stavljeno u slubu srpske

antialbanske politike. (K 13, 170)
Albanski udbenici, za razliku od srpskih, mnogo vie se bave jedinstvom al-
banskog naroda. Podele i deobe se znatno ree pominju, i esto su vezane za Srbe,
tj. izdajnicima se uglavnom smatraju saradnici Srba. Osnovni motiv celokupne
albanske nacionalne ideje svakako je Vasina reenica: Vera Albanaca je Albanstvo.
4. Nacionalni mitovi o preporodu

4.1 Mit o obnovi zlatnog doba
Mit o obnovi zlatnog doba poinje osnivanjem Prizrenske i Peke lige i stvaranjem
planova za nezavisnost i ujedinjenje Albanaca:
U veoma opasnoj situaciji koja je nastala za Albance potpisivanjem Sanste-
fanskog mira, bila je potrebna dodatna mobilizacija i organizacija svih snaga
kako bi se zatitile etnike teritorije od rasparavanja i osigurala nacionalna
prava. Pre svega, trebalo je unutar zemlje stvoriti poseban centar za organi-
zovanje i voenje albanskih borbi. Tim povodom albanski patrioti su sazvali
svealbanski sabor u Prizrenu. (K 08, 74)
Tako je, na samom poetku, Sabor odluio da osnuje Prizrensku ligu i da na
Berlinskom kongresu da do znanja da je albanski narod odluan da se bori
protiv svake odluke koja bi ugrozila bilo koji deo domovine. (K 08, 74)
Stanje se promenilo za vreme Prizrenske lige. Liga je uspela da stvori svoju
vladu, svoju administraciju i sudove. Obrazovani Albanci bavili su se knji-
evnou, istorijom i drugim naunim disciplinama. Tokom tog vremena
Albanci su bili jo vie motivisani da istraju u svojim naporima ka osloboenju.
(K 05, 59)
Odmah nakon formiranja, albanska vlada je organizovala vojne snage i po-
ela da iri svoj autoritet u osloboenim gradovima i oblastima. Snage Pri-
zrenske vlade, koje je predvodio Sulejman Voki, a podrao narod, oslobodi-
le su sve gradove i oblasti na Kosovu, kao i Skoplje, Tetovo, Gostivar, Debar
i druge oblasti. Preduzeli su mere da se autoritet Prizrenske vlade proiri i do
drugih oblasti. (K 08, 78)
Peka liga je dobila pozitivan odjek meu Albancima unutar i van domovi-
ne. Naporima Hadi Zeke i drugih patriota Peka liga se proirila i na jug
Albanije. Sabori koji su odrani u Debru i Skadru podrali su Albansku ligu
i unapredili njene zahteve. (K 08, 85)
Nasilje osmanskih vlasti nad Albancima i neispunjavanje njihovih zahteva
otealo je jo vie ivot Albanaca. Zato su se podigli u borbu protiv osvajaa.
Tokom 1910. godine na Kosovu je izbilo nekoliko ustanaka. Ustanici su tra-

ili svoju zemlju, kojom bi upravljali Albanci. (K 05, 68)
Nakon proglaenja nezavisnosti, Ismail emalji je izaao na balkon zgrade
i podigao albansku zastavu. Oko zgrade se okupilo puno Albanaca koji su sa
velikom radou ekali taj dan. On je obavestio velike sile i susedne zemlje o
odluci koju su doneli Albanci. (K 05, 70)
Proglaenjem nezavisnosti Albanci su dobili pravo da budu slobodni i neza-
visni, kao i svi drugi narodi. U ast tom danu, 28. novembar se u svim predeli-
ma gde ive Albanci slavi kao Dan nezavisnosti i kao Dan zastave. (K 05, 71)
Albanska vlada je, osim ka ekonomiji, administraciji i raznim drugim po-
ljima, bila angaovana i na razvoju obrazovanja. Ona je neprekidno ulagala
u otvaranje novih kola. Tako je otvoreno dosta kola u gradovima i selima.
U njima je nastavu pohaalo mnogo deaka i devojica. Nakon zavretka
nastave oni su radili na razvoju nezavisne albanske drave. (K 05, 76)
Iako autori udbenika insistiraju na tome da su Albanci u Drugom svetskom
ratu bili deo antifaistikog saveza, okupacija faistike Italije se vrlo pozitivno
predstavlja. Tvrdi se da su Albanci iskoristili dolazak faistikih snaga za otpoi-
njanje oslobodilakog rata i ujedinjenje albanskih teritorija. Time i ovaj period
smetaju u kategoriju obnove zlatnog doba:
Oslobodilaki rat albanskog naroda predstavlja jedan od najslavnijih perio-
da u istoriji albanskog naroda. On je istovremeno i sastavni deo antifaistikog
rata koji su razvili drugi narodi Evrope i sveta protiv nacifaistikih okupa-
tora. [...] U pogledu uea, rat je bio narodni, prema nacionalnoj tradiciji
uestvovanja u oslobodilakim ratovima. (K 09, 116)
Sedmog avgusta 1941. jednim dekretom faisti su pripojili Kosovo i druge
albanske teritorije, koje su bile bespravno van granica albanske drave od
1913, Albaniji. (K 11, 153)
Italijanska okupaciona zona ih (delove Jugoslavije, prim. prev.) je pripojila
Albaniji u avgustu 1941. godine. Albaniji su takoe pripojeni gradovi Debar,
Struga, Kerova, Tetovo, Gostivar, kao i Ulcinj i Bar. (K 09, 110)
Italijanski faisti su otvarali osnovne i srednje kole na albanskom jeziku.
(K 12, 118)
Ujedinjenje Kosova sa Albanijom, iako je bilo pod faistikom Italijom, imalo je
veliki znaaj. To ujedinjenje je stvorilo politike, ekonomske, kulturne, obrazov-
ne i duhovne veze meu rasparanim delovima naeg naroda. U administraciji
objedinjenih albanskih teritorija, slubenici su odluili da koriste zajednike na-
cionalne simbole, otvarale su se albanske kole, bile su dozvoljene albanske knji-
ge i novine, otvarale su se radio-stanice, slavili su se nacionalni praznici... Tako-
rei, ujedinjenje je doprinelo ostvarenju ljudi u svim sferama ivota. (K 05, 86)
Iako ovo ujedinjenje nije ukljuilo sve etnike teritorije ipak je izrazilo vie-
vekovne tenje Albanaca da ive u jednoj dravi i da stvore jednu etniku
Albaniju. (K 10, 154)
Trei period obnove zlatnog doba predstavlja borba protiv srpske okupa-
cije krajem XX veka i proglaenje nezavisnosti Kosova:
U ovim tekim trenucima za dravu, patriote unutar i izvan zemlje napravile
su nacrt politikog nacionalnog programa koji je sadrao dva glavna zadatka.
Kao prvo, sigurnu nezavisnost Albanije i njene teritorijalne celovitosti, a kao
drugo, reviziju granica albanske drave, iscrtanih 1913. godine, sa ciljem da
ukljuenja i albanskih teritorija koje su se nalazile izvan Albanije. (K 12, 15)
Narod Kosova imao je svoje pravo da ivi slobodno i nezavisno. Zbog toga
su delegati Parlamenta Kosova odluili da proglase Kosovo republikom. Re-
publika Kosovo proglaena je 2. jula 1990. godine, dok je ustav Republike
Kosovo donet 7. septembra 1990. godine u mestu Kaanik. Narod Kosova je
izaao i na referendum 1991. godine i glasao za Kosovo kao suverenu dravu.
(K 05, 99)
Od 26. do 30. septembra 1991. godine, organizovan je referendum za Koso-
vo, kao nezavisnu i suverenu dravu. I ako je organizovan u uslovima srpske
okupacije, bio je legitiman jer je od ukupnog broja stanovnika Kosova sa gla-
sakim pravom, kojih je bilo 1.051.357, na izbore je izalo 914.802 ili 87%.
(K 12, 198)
Nakon uspene oslobodilake borbe OVK i ulaska NATO trupa juna 1999.
godine, Kosovo se oslobodilo Srbije. Tako je poela epoha njegove slobode i
nezavisnosti. Povratak Albanaca i drugih zajednica na svoja ognjita, iako ak
nisu postojali ni minimalni uslovi za egzistenciju, realizovano je uspeno.
(K 05, 106)
Nezavisnou Kosova otvaraju se nove mogunosti za razvoj i napredak na-
roda Kosova u svim aspektima ivota. (K 05, 109)
Proglaenje nezavisnosti Kosova je bila veoma vana pobeda naeg naroda.
Ono je plod borbi i napora svih generacija naeg naroda. Odlukom 17. febru-
ara 2008. godine narod Kosova je osvojio svoja neosporna prava na slobodnu
i nezavisnu vlast, kao to je imaju i drugi narodi Balkana i Evrope. (K 09, 179)
Sedamnaesti februar 2008. godine oznaava istorijsku prekretnicu za narod
Kosova, jer su stvoreni novi politiki uslovi za razvoj zemlje, kako na polju
politike, tako i na polju ekonomije, obrazovanja, kulture, ali i na polju integra-
cija zemlje u evroatlantske institucije, NATO i EU. (K 09, 179)
Ustav Republike Kosovo je jedan od najmodernijih ustava na svetu. On svim
manjinama daje punu garanciju za zatitu njihovih politikih i kulturnih prava.
(K 09, 177)
Zlatnim dobom u albanskoj istoriji bi se mogli nazvati periodi ilirskih kra-

ljevina i Skenderbegove vladavine (prvi ujedinitelj Albanaca) dok obnova zlatnog
doba obuhvata tri perioda: period stvaranja nezavisne Albanije, stvaranje velike
Albanije za vreme II svetskog rata i period stvaranja nezavisnog Kosova.
4.2 Mit o obeanoj zemlji

Udbenici istorije prvo navode teritorije i granice ilirskih drava:
Granice Ilirije su se prostirale od Save, Drave i Dunava na severu, Morave i
Vardara na istoku, okoline Ambrakije (Korintski zaliv, prim. prev.) na jugu,
dok se na zapadu graniila sa Jadranskim i Jonskim morem. (K 06, 70)
... granice [dardanske kraljevine] su se prostirale do grada Nia na severu, a
na jugu do mesta Kukes i uzvodno od reke Vardar. (K 06, 79)
Dravne granice kraljevstva Ardijana su se prostirale od reke Vjose na jugu,
do srednje Dalmacije na severu, a na istoku od teritorije oko Ohridskog je-
zera do spajanja Belog i Crnog Drima kod mesta Kukes. Glavni grad kraljev-
stva Ardijana je bio Skadar... (K 06, 77)
Vaan geografski poloaj Arberije omoguio joj je da bude vorite komu-
nikacije izmeu Istoka i Zapada. Takvu ulogu omoguile su joj i morske luke
i mrea puteva (Via Egnatia) koja je poinjala na istonim obalama Jadran-
skog i Jonskog mora. Ti putevi su povezivali vane centre, kao to su Ni,
Skoplje, Ohrid, Sofija, Solun, Konstantinopolj i drugi. (K 06, 107)
Kasnije Sloveni zaposedaju i june delove arbanakih zemalja Kosovo,
Makedoniju i Albaniju, sve do obala Jadranskog i Jonskog mora. (K 05, 25)
Potom se navodi i koje su teritorije pripadale albanskom narodu u srednjem veku:
Od XI veka u istorijskim izvorima se pominje oblast Arbanon (Arberija). Ta
oblast, koja se prostirala izmeu Kruje i Debra i reka Drim i kumbije, po-
stala je centar prve arbanake feudalne drave. (K 07, 38)
Administrativna organizacija Vizantijskog carstva ukljuivala je i albanske
zemlje. One su podeljene na teme, meu kojima su najpoznazije bile: tema
Dra, tema Nikopolje, tema Solun i kasnije tema Skoplje. (K 06, 112)
Tema Dra je zauzimala teritorije od Crne Gore do reke Vjose. Sa druge
strane, njene istone granice su dopirale do reke Drim. (K 06, 113)
Tema Nikopolje se prostirala na teritoriji od reke Vjose do zaliva kod Arte
na jugu, obuhvatajui veliku teritoriju nastanjenu Albancima. (K 06, 113)
Tema Solun je takoe obuhvatala iroku teritoriju nastanjenu meovitim
stanovnitvom. Kosovo i druge albanske teritorije na zapadu dananje Ma-
kedonije, nalazili su se unutar ove teme. (K 06, 113)
Tema Skoplje, koja se formirala kasnije, takoe je obuhvatala albanske teri-

torije. Ona je nastala kao posledica reorganizacije teme Solun, koja je u po-
etku obuhvatala teritorije koje su se kasnije nale pod administracijom Teme
Skoplje. (K 06, 113)
U to vreme na albanskim zemljama su stvorena tri velike kneevine, sa Ska-
drom, Draom i Artom kao glavnim gradovima. (K 05, 28)
Albanski gradovi su doiveli primetan razvoj. Gradovi kao sto su Prizren,
Novo Brdo, Ulcinj, Skadar, Dra, Berat, Valona i mnogi drugi, razvili su se
kao posledica razvoja trgovine i zanatstva. (K 07, 35)
Imena Arbani-Arbanasi-Arberija su se u srednjem veku proirila na sve albanske
zemlje, koje su obuhvatale teritorije od Kotorske klisure na severu do zaliva kod
Arte na jugu. Sve te zemlje su nosile zajednki naziv Arberi-Albani. (K 06, 79)
Dolaskom Osmanlija na Balkan, teritorijalna organizacija je promenjena. Me-
utim, autori udbenika i ovde precizno odreuju albanske teritorije i gradove:
Kosovska bitka i poraz balkanskih koalicionih snaga, otvorilo je Osmanlija-
ma put za osvajanje i drugih delova Arberije. Tako su zauzeli Koru i Permet,
a kasnije se pribliili i Kruji i Skadru. (K 07, 52)
Albanske zemlje su bile rasporeene u etiri vilajeta: Skadarski, Kosovski,
Bitoljski i Janjinski vilajet. (K 06, 67)
Poetkom XVI veka skoro sve albanske zemlje su bile pod osmanskom vla-
u. Van nje su bili jedino gradovi Ulcinj i Bar. Oni su jo uvek bili pod vlau
Mletake republike. (K 07, 114)
U martu 1844. godine podigunut je ustanak u severoistonim albanskim ze-
mljama. Zahvatio je Dukaini dolinu (Metohiju), okolinu Pritine, Skoplja, Ku-
manova i oblasti izmeu Tetova i Gostivara. Na hiljade albanskih ustanika, koje
je predvodio Dervi Cara, oslobodilo je nekoliko gradova. Da bi uguila ove
ustanke Visoka porta je dovela mnogobrojne vojne snage. U novembru 1844.
godine podignut je drugi ustanak u oblasti Debra i Mata. U julu 1847. godine
podignut je veliki ustanak u junoj Albaniji. Poeo je u Kurveleu, ali se brzo
proirio po celoj Laberiji, delovima amerije, Permeta i Malakastre. (K 08, 68)
Na osnovu tog ugovora (Sanstefanski ugovor, prim. G. T.) Bugarska, koja je
dobila autonomiju, je trebalo da anektira albanske oblasti oko Kore, Pogra-
deca, Struge, Debra, Kerove, Gostivara, Tetova, Skoplja, Kaanika i Kuma-
nova. Srbija je trebalo da anektira severne delove Kosova sve do Mitrovice.
Crna Gora je trebalo da dobije Ulcinj, Krajinu, Anamali, Hot, Grudu, Kelj-
mendi, Plav, Gusinje i Rugovu. (K 08, 73)
Albanci iz Nia, Prokuplja, Leskovca, Vranja, Kurumlije i drugih albanskih
naselja bili su primorani da se premeste u dubinu Kosovskog vilajeta, gde su
i danas poznati kao muhajiri (izbeglice). (K 08, 73)
Poetkom 1906. godine formirano je dosta lokalnih komiteta u albanskim

centrima, kao to su: Skoplje, Pe, akovica, Tetovo, Debar, Janjina i mnogi
drugi. (K 08, 97)
Poseban znaaj u udbenicima pridaje se osnivanju nezavisne Albanije i Lon-
donskoj konferenciji (19121913), na kojoj su utvrene granice nove drave:
Austrougarski predlog, osim granica koje Albanija ima danas, predviao je i
Dukaini polje (Metohiju), Debar, Ohrid i Janjinu u sastavu Albanije, izosta-
vljajui tako celo Kosovo, Kumanovo, Preevo, Skoplje i Gostivar. (K 08, 134)
Nakon mnogih diskusija, 22. marta 1913. godine, Konferencija je odredila
severne i severoistone granice, iskljuujui iz Albanije celo Kosovo, kao i
Skoplje, Kumanovo, Tetovo, Gostivar, Kerovu, Strugu, Ohrid i druge terito-
rije. Ove albanske teritorije su prele iz osmanskog jarma pod srpsko-crno-
gorski jaram. (K 08, 134)
I u periodu nezavisnosti Albanije, udbenici jasno ukazuju na to koje jo terito-
rije pripadaju albanskom etnikom prostoru. Navodi se koji delovi albanske teri-
torije su uzurpirani od stranih vojski u Prvom svetskom ratu:
Bugarska okupaciona zona je obuhvatala Podujevo, Pritinu, Gornju Drenicu,
Uroevac (Ferizaj), Prizren, Tetovo, Skoplje, Kumanovo, Preevo, Gnjilane,
Gostivar, Debar, Kerovu, Strugu, Ohrid i Prespu. (K 08, 161)
Austrougarska okupaciona zona je obuhvatala Mitrovicu, Vuitrn, Donju
Drenicu, Pe, Istok, akovicu, Plav, Bar i Ulcinj. (8, 161)
Komitet Kosova je u svom programu imao osloboenje Kosova i svih alban-
skih teritorija, odbranu celovitosti zemlje i nezavisne albanske drave kao i
demokratizaciju politikog ivota u zemlji. (K 013, 65)
Zatim se navode i okupirane albanske teritorije za vreme Drugog svetskog
rata i posleratnog perioda:
Bugarska okupaciona zona je obuhvatala deo oko Gnjilana, Vitine, Kaanika,
deo Dardane, Preevo, Bujanovac, Kumanovo i Skoplje. (K 09, 110)
U nemaku okupacionu zonu su ula etiri okruga: Mitroviki, Vuitrnski,
Podujevski i Novopazarski. (K 09, 110)
Teki zloini su bili poinjeni u Karadaku, Drenici, Lapu, Gnjilanu, Uroevcu,
Mitrovici, Pei, Pritini, Tivaru, Tetovu, Kumanovu, Skoplju... gde je ubijeno
na hiljade Albanaca... (K 11, 163)
Uprkos tekim okolnostima i na Kosovu, kao i na drugim nacionalnim teri-
torijama, u aprilu 1941. godine su Albanci demonstrirali protiv bugarske i
nemake okupacije svojih teritorija. Posebno su bile poznate antifaistike
demonstracije u Skoplju sa parolom Skoplje je nae. Te godine, 28. novem-

bra, organizovane su i antifaistike demonstracije u Prizrenu, Debru, ako-
vici, Mitrovici, Pritini i drugim gradovima. (K 09, 112)
Osim nezavisne Albanije, kojoj su granice odreene na Londonskoj konfe-
renciji, u ovu dravu (tzv. velika Albanija, prim. G. T.) ukljuene su i druge
albanske zemlje. Ukljuen je najvei deo Kosova i delovi koji sada pripadaju
Crnoj Gori (Plav, Gusinje, Ulcinj...). U zajedniku dravu ukljueni su i Debar,
Struga, Gostivar, Tetovo i druge albanske oblasti koje se sada nalaze u Make-
doniji. (K 05, 85)
Albanci, ne samo to vie nisu imali dozvolu da ive zajedno u jednoj dravi,
Albaniji, ve su bili odvojeni i unutar jugoslovenske drave. Albanci koji su
ostali van albanske drave smatrali su se ponovo okupiranim. Njihova terito-
rija je unutar Jugoslavije podeljena je na etiri federalne jedinice. Na Kosovo,
Srbiju (Preevo, Medvea i Bujanovac), Crnu Goru (Bar, Plav, Ulcinj, Gusinje...)
i Makedoniju (Skoplje, Tetovo, Kumanovo, Gostivar, Struga...). (K 05, 91)
Osamnaestog februara 1945. godine, na sastanku koji je odran u Beogradu, uz
prisustvo visokog rukovodstva Jugoslavije, Edvard Kardelj je objavio da bi bilo
pravedno da Kosovo i Dukaini dolina budu pripojeni Albaniji. (K 12,185)
Dakle, autori udbenika navode da teritorije Albanije i Kosova (pa i drugi de-
lovi Srbije), kao i delovi Grke, Makedonije i Crne Gore, ine albanske etnike teri-
torije, tj. oblast na kojoj je drevni albanski narod uspeo da opstane jo od antikog
perioda.
4.3 Mit o etnikoj dominaciji

U udbencima se navodi da su jo u starom veku Iliri (Albanci) predstavljali veinu
na Kosovu, a da su Sloveni nad njima vrili asimiliciju i progone:
Drevna Dardanija se nalazila na teritoriji dananjeg Kosova i njegove oko-
line. U Dardaniji su ivela i druga, manja ilirska plemena, ali su Dardanci,
prema navodima grkih i rimskih istoriara, bili najbrojniji. (K 05, 10)
Najezda Slovena na Balkan dovela je do smanjenja broja arbanakih naseo-
bina. U oblastima gde se sada nalaze Slovenija, Hr vatska, Srbija, Bosna, ar-
banako-albansko stanovnitvo je polako nestajalo i stapalo se sa slovenskim
stanovnitvom. (K 05, 26)
Autori se zatim ovom temom bave tek u kontekstu XX veka:
Oigledne promene je pretrpela i etnika struktura stanovnitva [na Kosovu].
Albanci su 1912. godine na ovim teritorijama inili iznad 90% stanovnitva,
dok su 1941. godine spali na oko 70%. Meutim, zahvaljujui organizovanom
otporu albanskog naroda nisu ispunjeni ciljevi Kraljevine Jugoslavije o radi-

kalnoj promeni etnike strukture u korist slovenske manjine. (K 09, 70)
Kosovo je ostalo posebna jedinica. Devedest posto njegovog stanovnitva su
inili Albanci, dok su ostalih 10% populacije inili Srbi, Crnogorci, Bonjaci,
Turci, Romi i drugi. Iako je narod Kosova hteo da iskae svoju volju putem
referenduma, nije mu bilo dozvoljeno. Kosovo je nasilno pretvoreno u auto-
nomnu pokrajinu u sastavu Srbije. Tim aktom uinjena je jedna velika isto-
rijska nepravda albanskom narodu sa Kosova. (K 05, 91)
Iako su Srbi/Jugosloveni sistematski proterivali i asimilovali Albance s Koso-
va, da bi promenili etniki sastav stanovnitva u svoju korist, Albanci su uspeli da
ostanu veinski narod na Kosovu:
Platforma Srbije za raseljavanje Albanaca i stvaranje velike Srbije poela je
da se institucionalizuje jo od Naertanija Ilije Garaanina (1844. godine),
koje je otkriveno kao nacionalni program srpske ekspanzije. Ova platforma
je naroito uzela maha posle Prvog svetskog rata. Da bi realizovala ovu anti-
albansku politiku, Kraljevina Jugoslavija je sprovodila sistematski dravni
teror, kako ekonomski, tako i politiki, sa jedinim ciljem etnikim ienjem
Albanaca sa njihovih pradedovina. (K 09, 68)
Represija, oduzimanje poseda i zabranjivanje nacionalnih prava doveli su
do velikog iseljenja albanskog stanovnitva. Veliki deo izbeglica otiao je u
Tursku i Albaniju. Prema podacima, tokom perioda izmeu dva svetska rata,
sa albanskih etnikih teritorija, izbeglo je preko 250.000 Albanaca. (K 12, 83)
Sve ove mere koje je preduzela jugoslovenska Kraljevina nisu bacile na ko-
lena albanski narod. Zbog opstanka na zemljama svojih predaka oni su us-
peli da preive i da odre etniku strukturu veine stanovnitva. (K 13, 71)
I Drugi svetski rat i posleratni period istiu se kao vreme uestalih iseljavanja
i progona Albanaca s teritorije Kosova:
Kao rezultat vojne uprave i srpskog, crnogorskog i makedonskog genocida
i terora na Kosovu je tokom ovog perioda likvidirano oko 45.000 Albanaca...
(K 10, 157)
Uz svo protivljenje nekolicine intelektualaca, masovno iseljavanje Albanaca
se vrilo u periodu 19531954. Tokom ove dve godine, sa Kosova je izbeglo
84.300 osoba. Iseljavanje se nastavilo i narednih godina. Tako se sredinom
ezdesetih godina XX veka sa Kosova u Tursku iselilo nekoliko stotina hilja-
da Albanaca. Ovo je uticalo na smanjenje broja albanskog stanovnitva na
Kosovu i na promenu etnike strukture. Ali, samo je visoka stopa nataliteta
Albanaca uinila moguim da se etnika struktura sauva i da se plan ne ostva-
ri za srbizaciju albanskih etnikih teritorija. (K 12, 188)
Jugoslovenska vlast je prihvatila izjanjavanje Albanaca kao da su Turci jer se

porastom broja pripadnika turske manjine nisu stvarali problemi za jugoslo-
vensku federaciju, kako se ona nije graniila sa turskom dravom. Tako se, kao
rezultat ove represije, veliki broj Albanaca registrovao kao Turci. (K 12, 188)
Samo u poslednje dve decenije (19701990), iz bive Jugoslavije je u Evropu
emigriralo oko 250.000 Albanaca, od kojih je oko 100.000 otilo u Nemaku.
(K 12, 204)
Posebna tema kojom se udbenici bave jeste kolonizacija Kosova od strane srp-
skih/jugoslovenskih vlasti:
Kolonizacija albanskih teritorija poela je odmah nakon osvajakih balkan-
skih ratova (19121913). Ali, bila je trenutno prekinuta tokom Prvog svetskog
rata, da bi ponovo bila zapoeta osvajanjem Kosova na kraju 1918. godine.
(K 12, 82)
Srpska i crnogorska okupacija su, osim razliitih oblika eksploatacije i eko-
nomskih pritisaka, odobravale i posebne zakone o kolonizaciji albanskih obla-
sti slovenskim elementom. (K 08, 160)
Kraljevina SHS se tokom svoje vladavine trudila da promeni etniku struk-
turu albanskih teritorija. Ona je, u periodu izmeu 1919. i 1933. donela tri
agrarno-kolonizaciona zakona. Ovi zakoni za sprovoenje agrarne reforme
su albanske seljake doveli u podreeni poloaj u odnosu na slovensku manji-
nu i pridole koloniste iz drugih delova kraljevine SHS. (K 12, 81)
Kao rezultat masovnog iseljenja Albanaca sa Kosova i stvaranja srpskih ko-
lonija na primetan nain se izmenila etnika struktura naroda. (K 10, 129)
Kolonizacija je uzela maha tokom tridesetih godina [XX veka], dok je oru-
ani otpor bio najslabiji. Slovenski kolonisti su se naselili na najplodnijojoj
albanskoj zemlji. Tokom perioda izmeu dva svetska rata na albanskim teri-
torijama se naselilo oko 15.000 porodica sa oko 75.000 dua. Zapravo, broj
kolonista je bio i vei, zato to se u zvaninim statistikama nije registrovalo
na hiljade kolonista koji su se nastanili u albanskim selima i gradovima. Pre-
ma nekim podacima, u periodu izmeu 1918. i 1941. godine je na albanskoj
etnikoj teritoriji podignuto oko 1.000 slovenskih kolonija. (K 09, 69)
U udbenicima su Albanci predstavljeni kao starosedeoci i veinski narod na
svim albanskim etnikim teritorijama, od starog veka do danas. Oni su uspeli da
sauvaju svoju samobitnost i da se odupru asimilaciji koju su prevashodno spro-
vodili Srbi. Ceo XX vek je predstavljen kroz borbu protiv srpske i jugoslovenske
kolonizacije, asimilacije i represije.
94:371.671(497.115)
323.1(=163.41:=18)(497.115)
Vujo Ili
Centralnoevropski univerzitet
ETNIKI STEREOTIPI U ALBANSKIM

I SRPSKIM UDBENICIMA ISTORIJE
Saetak: Autor se u ovom radu bavi teorijskim odreenjem etnikih stereotipa,
operacionalizacijom ovog koncepta i njegovom primenom na sadraj albanskih i
srpskih udbenika istorije. On zatim daje pregled prethodnih istraivanja etnikih
stereotipa na prostoru Srbije i iznosi rezultate kvantitativne i kvalitativne analize
udbenika. Rezultati ove analize su svrstani u osam kategorija: srpski pozitivni
autostereotipi, srpski negativni autostereotipi, srpski stereotipi o Albancima, srp-
ski stereotipi o Turcima, albanski pozitivni autostereotipi, albanski negativni auto-
stereotipi, albanski stereotipi o Srbima i albanski stereotipi o Turcima.
Kljune rei: etniki stereotipi, istraivanja etnikih stereotipa u Srbiji, albanski
i srpski udbenici istorije, stereotipi o Srbima u albanskim udbenicima, stereo-
tipi o Albancima u srpskim udbenicima.
UVOD
U literaturi o stereotipima i etnikim sukobima postoji konsenzus da stereotipi i, sa
njima blisko povezan fenomen predrasude pozitivno koreliraju sa razliitim fazama
etnikih sukoba,1 a obrazovni sistem je nesumnjivo jedan od najvanijih faktora u
procesu razvijanja i prenoenja stereotipa, ukljuujui etnike. Ne potpuno neo-
pravdano, ameriki aktivista i drutveni kritiar Gato obavezni kolski sistem nazi-
va orujem za masovno poduavanje.2 kolski udbenici nisu samo prve knjige
sa kojima deca dolaze u kontakt, nego su, ee nego to pretpostavljamo, i jedine,3
1 Donald P. Green and Rachel L. Seher, What Role Does Prejudice Play in Ethnic Conflict?,
Annual Review of Political Science, Vol. 6, No. 1, 2003, str. 509531.
2 John Taylor Gatto, Weapons of Mass Instruction: A Schoolteachers Journey Through the Dark
World of Compulsory Schooling, New Society Publishers, 2010.
3 Istraivanje u Junoj Africi pokazalo je da manje od polovine uenika u svom domu ima vie
od deset knjiga, dok u Egiptu, osim udbenika, 88% domainstava nije imalo drugih knjiga.
Textbooks Round the World: It Aint Necessarily So, The Economist, 10. 2012, http://www.
economist.com/node/21564554.
178 VUJO ILI
a stereotipi u udbenicima, predstavljeni kao znanje o svetu koji ih okruuje, jed-

nom podueni u detinjstvu po pravilu ostaju doivotno prisutni u svesti. Grin i
Seher pesimistino primeuju, parafrazirajui poznatu maksimu o napretku u nau-
ci Maksa Planka, da su stereotipi i predrasude toliko teko iskorenjivi da je jedini
realistian nain njihovog prevladavanja odumiranje narataja koji svet vide u
svetlu predrasuda i dolazak novih, koje nee biti poduene.
Diseminacija starih i razvijanje novih stereotipa o etnikim grupama kroz
obrazovne sisteme u Srbiji i na Kosovu stoga je problem koji e nastaviti da opte-
reuje odnose ova dva postkonfliktna drutva. Prethodnih decenija obavljeno je
nekoliko obimnih empirijskih istraivanja stereotipa, predrasuda i socijalne distan-
ce izmeu Srba i Albanaca. Takoe, u poslednjih dvadeset godina kolski udbenici,
naroito istorijski, nisu izbegli temeljno prouavanje istoriara i drutvenih nauni-
ka. Meutim, prema saznanjima autora ovog istraivanja, etniki stereotipi u srp-
skim i albanskim udbenicima nisu bili predmet istraivanja.
TA SU ETNIKI STEREOTIPI?
Stereotipi se, u okvirima razliitih naunih disciplina prouavaju jo od poetka
XX veka, a prvi put ih, u savremenom smislu i pod tim nazivom, razmatra Volter
Lipman 1922. godine.4 Alportov5 klasini rad o prirodi predrasuda najreprezenta-
tivniji je za perspektivu koja predstavlja stereotipe unutar svesti pojedinca, dok je
socijalni psiholog Tajfel6 najistaknutiji predstavnik komplementarne perspektive
koja ih izuava u svetlu drutvenih odnosa.7 I pored (ili ba zbog) duge i bogate
tradicije istraivanja fenomena, ne postoji opteprihvaena definicija stereotipa,
niti konsenzus o prirodi odnosa izmeu stereotipa i nekoliko povezanih fenomena,
kategorizacija i predrasuda. Autori ovih istraivanja usvojili su iru definiciju ste-
reotipa, koja se zasniva na povezanosti ova tri fenomena,8 kako bi analitika ma-
trica mogla da zahvati to vie podataka u udbenicima.
Poimo od odreenja etnikih stereotipa kao uverenja o karakteristikama,
atributima i ponaanju lanova etnikih grupa.9 Iako stereotipi mogu u osnovi da
imaju tane reprezentacije stvarnosti, odnosno da ukazuju na stvarno postojee
4 Walter Lippmann, Public Opinion, Transaction Publishers, 1997.

5 Gordon W Allport, The Nature of Prejudice, Garden City, New York: Doubleday, 1958.
6 Henri Tajfel, Human Groups and Social Categories: Studies in Social Psychology, Cambridge:
Cambridge University Press, 1981.
7 Charles Stangor and Mark Schaller, Stereotypes as Individual and Collective Representations,
in: Stereotypes and Prejudice: Key Readings, ed. Charles Stangor, Psychology Press, 2000, str. 337.
8 O razliitim istraivakim perspektivama videti: James L. Hilton and William von Hippel,
Stereotypes, Annual Review of Psychology, Vol. 47, No. 1, 1996, str. 237271.
9 Hilton i Hippel, str. 242.
ETNIKI STEREOTIPI U ALBANSKIM I SRPSKIM UDBENICIMA ISTORIJE 179
razlike izmeu lanova razliitih grupa (profesionalnih, starosnih, itd.), stereotipi

vezani za dugotrajne i teko promenljive atribute pojedinaca, kao to su etnika
pripadnost, na kontinuumu tanosti nalaze se na negativnom polu, to su poka-
zala empirijska istraivanja nacionalnog karaktera.10
Gordon Alport objanjava ove netane ideje o odreenim grupama kao potpu-
no prirodne, jer je kognitivni proces kategorizacije, odnosno generalizacije, nezaobi-
lazan u svakodnevnom ivotu. Iako netane, pozitivne generalizacije ne bi predstavlja-
le problem po drutvo, ali one prema Alportu ine osnovu za stereotipe, odnosno
predrasude, koje on odreuje kao nepovoljne predispozicije prema lanovima drugih
grupa. Dakle, nisu sve neopravdane generalizacije, koje se kod Alporta mogu izjedna-
iti sa stereotipima, isto to i predrasude. Razlika izmeu greaka proizalih iz prejudi-
ciranja i predrasuda jeste u otpornosti na promenu kada se u susretu sa novim znanji-
ma ovi stavovi ne menjaju.11 Predrasude su stoga antipatije zasnovane na nefleksibilnim
generalizacijama, koje se oseaju ili iskazuju i koje su usmerene prema grupama ili
pojedincima koji im pripadaju12 Ne samo da mi znamo ta znai Kinez, Meksikanac
ili Londonac, ve moemo imati i propratni oseaj (ne)naklonosti koja prati taj kon-
cept.13 Skorija istraivanja pokazuju da predrasude, vrednosne orijentacije prema vla-
stitoj ili drugoj grupi, mogu da prethode formiranju stereotipa,14 to znai da je oprav-
dano oekivati postojanje kompleksnog odnosa meusobnog uvrivanja stereotipa
i predrasuda, dok oba ova fenomena ine osnovu za diskriminaciju.15
Kada se stereotipi pripisuju pripadnicima sopstvene grupe, govorimo o auto-
stereotipima, dok karakteristine osobine koje se pripisuju pripadnicima spoljanjih
grupa moemo nazivati heterostereotipima, ali e se u ovom istraivanju govoriti
o autostereotipima i stereotipima. Druga dimenzija stereotipa koju uzimamo u
obzir u ovom istraivanju jeste vrednosna orijentacija stereotipi i autostereotipi
mogu biti pozitivni i negativni. Kakav je odnos pozitivnih i negativnih auto i he-
tero stereotipa? Iako je dugo vremena u socijalnoj psihologiji vladala pretpostavka
o negativnom reciprocitetu stavova prema sopstvenoj i drugoj grupi, one (struktu-
ralno-funkcionalna teorija Samnera i funckionalna teorija erifa16) gube na znaaju,
10 A. Terracciano et al., National Character Does Not Reflect Mean Personality Trait Levels in 49
Cultures, Science (New York, N. Y.), Vol. 310, No. 5745, October 7, 2005, str. 96100.
11 Alport, o. c., str. 9.
12 Ibidem.
13 Ibidem, 21.
14 Diane Mackie, et al., Social Psychological Foundations of Stereotype Formation, in: Stereotypes
and Stereotyping, ed. Neil Macrae and Charles Stangor, Guilford Press, 1996, str. 4179.
15 John F. Dovidio, et al., Stereotyping, Prejudice, and Discrimination: Another Look, in: Stereotypes
And Stereotyping, ed. Neil Macrae and Charles Stangor, Guilford Press, 1996, str. 276322.
16 W. G., Sumner, Folkways A Study of the Sociological Importance of Usages, Manners, Customs,
Mores, and Morals, New York, Ginn and Company, 1906; M. Sherif, In Common Predicament:
Social Psychology of Intergroup Conflict and Cooperation, Boston, Houghton Mifflin, 1966.
180 VUJO ILI
posebno posle Tajfelove teorije socijalnog identiteta. Alport je insistirao da je po-

zitivna predrasuda mnogo uobiajenija od negativne i da pre precenjujemo neto
to nam je drago nego to potcenjujemo suprotno.17 Bruer (Brewer) jeste saglasan
s Alportom u vezi s tim da je identifikacija sa sopstvenom grupom nezavisna od
antipatije prema drugoj grupi.18
OPERACIONALNA DEFINICIJA ETNIKIH STEREOTIPA

Stereotipi i predrasude ne mogu se izjednaavati. Meutim, Alportovo povezivanje
stereotipa i predrasuda podravaju rezultati brojnih istraivanja koja povezuju
vrednosne stavove prema pripadnicima grupa (predrasude) sa vrednosnim kono-
tacijama njihovih uverenja (stereotipa) o lanovima grupe.19 Kroz istoriju istrai-
vanja predrasuda i stereotipa, ova dva fenomena su nekada bila razmatrana odvo-
jeno, a nekada zajedno Fon Hipel definie pojedince sa predrasudama kao one
koji operiu sa stereotipnim pristrasnostima kada dekodiraju pripadnika odree-
ne grupe, a nepredrasudni ljudi nisu pristrasni u tom pogledu.20
U naem istraivanju odluili smo se za iru definiciju stereotipa, koja bi obu-
hvatala i sluajeve iskazanih predrasuda. Tako etnike stereotipe definiemo kao:
generalizacije o karakteristikama, atributima i ponaanju lanova etnikih grupa,
pratei definicije Alporta i Fon Hipela.
EMPIRIJSKA ISTRAIVANJA STEREOTIPA

Empirijska istraivanja stereotipa i sa njima povezanih fenomena relativno su broj-
na u Srbiji. Moemo se za potrebe ovog istraivanja osvrnuti na ispitivanja etnikih
autostereotipa i heterostereotipa na Kosovu, koje je obavio Mihailovi 1997.21 i
istraivanje Popadia i Bira iz 1999. godine.
Terenski deo Mihailovievog ispitivanja etnikih autostereotipa i heterostere-
otipa na Kosovu, obavljen je u junu 1997. na poduzorku Albanaca, koji je obuhva-
tio 816 graana i na poduzorku Srba, koji je obuhvatio 405 graana, primenom
dvoetapnog stratifikovanog uzorka. Ispitanicima je ponueno deset pozitivnih i
deset negativnih osobina i od njih je traeno da izaberu po tri koje najbolje opi-
suju njihov narod i druge narode. Autostereotipi su, kao to je utvreno i u brojnim
17 Alport, o. c., str. 25.

18 M. B. Brewer, The Psychology of Prejudice: Ingroup Love and Outgroup Hate?, Journal of
Social Issues, 55(3), str. 429444.
19 Hilton i Hippel, str. 256.
21 Sreko Mihailovi, Etniki autostereotipi i heterostereotipi na Kosovu, Sociologija, 40 (3), 1995.
drugim istraivanjima, veoma pozitivni. Sopstveni narod se najee opisuje u ka-

tegorijama gostoljubivosti, hrabrosti, miroljubivosti, istoe, inteligencije, iskreno-
sti itd. Pripadnici drugog naroda su, u kontekstu mrnje prema drugim narodima,
podmukli, sloni, grubi, zaostali itd. Albanci i Srbi gotovo istim osobinama opisuju
sebe, odnosno one druge. Za opis Srba Albanci koriste samo 7% pozitivnih osobi-
na i ak 93% negativnih. Srbi Albancima pripisuju 32% pozitivnih i 68% negativnih
osobina. Istraivai ukazuju da se, s obzirom na to da su njihovi rezultati slini oni-
ma do kojih je doao Dragan Panti 1986, moe govoriti o trajnosti etnikih ste-
reotipa Srba o Albancima i Albanaca o Srbima.
Istraivanje autostereotipa i heterostereotipa Srba u Srbiji Dragana Popadia i
Mikloa Bira22 vreno je kroz terensko ispitivanje javnog mnjenja i obavljeno je to-
kom oktobra 1997. godine. Uzorak je obuhvatio 400 ispitanika srpske nacionalno-
sti iz Srbije (bez Kosova), na kojima su ispitivani etniki stereotipi u odnosu na
deset naroda, ukljuujui Srbe i Albance, uz koje je data lista od 15 bipolarnih atri-
buta. Istraivanje pokazuje da su pojedini stereotipi veoma rasprostranjeni. Najve-
e slaganje je oko toga da su Srbi gostoljubiv narod (90%), ponosan (86%) i oseajan
(82%), dok je najvea saglasnost oko negativnih stereotipa bila u konstataciji da su
Albanci prljavi i necivilizovani. Prilikom merenja negativnih i pozitivnih atributa,
opta ocena je da se autostereotip jasno izdvaja od heterostereotipa. Na pozitivnom
polu se izdvaja autostereotip o Srbima, na negativnom polu se izdvajaju stereotipi
o Muslimanima i Albancima. Stereotip o Albancima ima skoro sve negativne oso-
bine izrazito naglaene i slian je stereotipu o Muslimanima. Oni su: primitivni, ne
vole druge narode, prljavi, nekulturni, drski, neiskreni, svadljivi, sebini, glupi, hlad-
ni, kukavice. Autostereotip o Srbima je sastavljen iskljuivo od pozitivnih i veoma
izraenih osobina: Srbi su gostoljubivi, ponosni, oseajni, hrabri, vole druge narode,
iskreni, nesebini, pametni, poteni, isti, ljubazni, civilizovani, dok su neto manje
izraene sledee osobine: vredni, kulturni i miroljubivi.
Pored stereotipa, etnika distanca izmeu etnikih grupa na prostoru bive
Jugoslavije bila je esto predmet istraivanja. Pregled rezultata istraivanja i njiho-
va analiza mogu se nai u radovima Bore Kuzmanovia.23 U istraivanju obavljenom
1993. u Srbiji (bez Kosova), utvreno je kao i u ranijim istraivanjima: Od svih
etnikih grupa koje su navedene u naoj listi, najee se odbacuju Albanci, kao
to je ve potvreno u mnogim dosadanjim istraivanjima.24
22 Dragan Popadi i Miklo Biro, Autostereotipi i heterostereotipi Srba U Srbiji, Nova srpska
politika misao, br. 12, 1999, str. 89109.
23 Bora Kuzmanovi, Socijalna distanca prema pojedinim nacijama, u: Lazi, M. (prir.), Ra-
zaranje drutva, Beograd, Filip Vinji, str. 225244. i Bora Kuzmanovi, Etnika distanca u
Crnoj Gori, u: Borislav, ukanovi, Bora, Kuzmanovi, Mladen, Lazi, i Milo, Bei: Nacija i
drava, Podgorica, SoCEN, 2001, str. 177246.
24 Zagorka Golubovi, Bora Kuzmanovi i Mirjana Vasovi, Drutveni karakter i drutvene promene
u svetlu nacionalnih sukoba, Beograd, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju i Filip Vinji,
1995, str. 197198.
182 VUJO ILI
U poslednjem istraivanju socijalne distance graana Srbije, koje je obavljao

Dragan Popadi,25 najmanja je distanca prema Srbima (koju ispoljavaju nesrbi),
takoe najvea distanca26 je prema Albancima. ak 40% graana ih nerado vidi kao
dravljane Srbije, skoro polovina ih ne bi elela za komije, preko polovine ih ne bi
elelo za efa, a 70% bi odbilo da zasnuje branu vezu sa njima. Pregledom vie istra-
ivanja etnike distance meu narodima bive Jugoslavije i njene promene tokom
nekoliko decenija, od ezdesetih do kraja devedesetih godina, autor utvruje da je
distanca ipak bila na niskom nivou tokom celog perioda i ak neposredno pred iz-
bijanje ratnih sukoba i da do naglog rasta meusobne distance dolazi neposredno
pred ratne sukobe poetkom devedesetih i sa raspadom SFRJ. Meutim, distanca
prema Albancima (npr. neprihvatanje bliskog srodstva preko braka) jeste konstantno
via nego prema drugim etnikim grupama u svim istraivanjima. Empirijska istra-
ivanja pokazuju stalnost trenda pozitivnih autostereotipa i negativnih heteroste-
reotipa izmeu grupa, i sa njima povezane izraene etnike distance.
STEREOTIPI U UDBENICIMA ISTORIJE

Za razliku od empirijskih istraivanja stereotipa, predrasuda i etnike distance,
istraivanju etnikih stereotipa u udbenicima istorije posveuje se panja tek po-
sle poetka oruanih sukoba na prostoru bive Jugoslavije. Nakon nekoliko istra-
ivanja tokom devedesetih godina, u Srbiji na inicijativu Centra za antiratnu akci-
ju, jo 1994,27 rezultati obimnijih istraivanja stereotipa u jugoistonoj Evropi
objavljivao je Institut za istraivanje kolskih udbenika Georg Ekert iz Braunvaj-
ga 1996. godine.28 Pregled vie inicijativa istoriara vezanih za revizije udbenika,
kao i rad na pisanju zajednikih udbenika istorije, moe se nai u radovima Du-
bravke Stojanovi.29 Ona posebno analizira autostereotipe u srpskim udbenicima
25 Put iz bratstva i jedinstva etnika distanca graana Srbije, u: Sreko Mihailovi (ur.), Kako
graani Srbije vide tranziciju: istraivanje javnog mnenja tranzicije, Friedrich Ebert Stiftung,
Beograd, 2010.
26 Merenja socijalne distance obino se sastoje od predoavanja ispitanicima liste razliitih soci-
jalnih grupa, a onda i razliitih socijalnih odnosa, od vrlo bliskih do vrlo udaljenih, a zatim se
od ispitanika trai da oznai u koje bi odnose pristao, a u koje ne bi da stupa sa pripadnicima
socijalnih grupa.
27 Dijana Plut, Ruica Rosandi i Vesna Pei, Ratnitvo, patriotizam, patrijarhalnost: analiza
udbenika za osnovne kole, Centar za antiratnu akciju, 1994.
28 Wolfgang Hpken (ed.), l Ins Feuer? Oil on Fire? Schulbcher, Ethnische Stereotypen Und
Gewalt in Sdosteuropa - Textbooks, Ethnic Stereotypes and Violence in South-Eastern Europe,
Hannover: Studien zur Internationalen Schulbuchforschung, Vol. 89, 1996.
29 Dubravka Stojanovi, Konstrukcija Prolosti Sluaj srpskih udbenika Istorije, u: Dijalog
povjesniara/istoriara, Vol. 5, Zagreb, 2001, str. 3144. i Slow Burning: History Textbooks in
Serbia, 1993 2008, in: Transition and the Politics of History Education Southeast Europe,
Augusta Dimou (ed.), V&R unipress, 2009, str. 141158.
o istorijskoj ispravnosti sopstvene nacije (nasuprot istorijske krivice drugih nacija),

o sopstvenoj naciji kao istorijskom pobedniku, o naciji kao rtvi i o svom prostoru
i svom narodu kao centru sveta.
OEKIVANJA
Na osnovu do sada izloene teorije stereotipa i rezultata istraivanja, oekivanja
ovog istraivakog projekta bila su viestruka. Pre svega, oekivalo se prisustvo et-
nikih stereotipa u udbenicima. Kao drugo, oekivali smo veu frekvenciju auto-
stereotipa nego heterostereotipa, kao i veu brojnost pozitivnih autostereotipa od
negativnih stereotipa, nasuprot negativnim autostereotipima i pozitivnim hetero-
stereotipima. Takoe, oekivala se odreena istovetnost etnikih stereotipa ue-
stalost odreenih pozitivnih i negativnih autostereotipa i heterostereotipa kod jed-
ne i kod druge strane. Na kraju, eleli smo da istraimo sadraj najeih stereotipa
kako bismo ukazali na njihovu ulogu u etnikim sukobima i procesu pomirenja.
METODOLOGIJA30
Analizu srpskih i kosovskih udbenika istorije vrili su lanovi istraivakog tima.
Analizirano je sedam udbenika istorije objavljenih u Srbiji i osam udbenika ob-
javljenih na Kosovu, od strane izdavaa u javnim ili dravnom vlasnitvu, odnosno
sa najveom distribucijom. Analizirali smo udbenike koji su u prodavnici bili
ponueni istraivaima, tako da su se, od srpskih udbenika, analizirale istorije za
esti, sedmi i osmi razred osnovne kole (udbenik za peti razred obrauje antiku
istoriju i u njemu nije bilo sadraja koji bi se bavio istorijom Srba i Albanaca, a
obuhvaena su dva udbenika istorije za sedmi razred, razliitih autora a u ana-
litikom delu istraivanja, udbenici su preimenovani u: S06, S07a, S07b, S08), kao
i etiri razreda gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera (S01, S02, S03, S04).
Analizirani su kosovski udbenici za peti, esti, sedmi, osmi i deveti razred osnov-
ne kole (K05, K06, K07, K08, K09), kao i deseti, dvanaesti i trinaesti razred gim-
nazije (K10, K12 i K13, sadraj udbenika za jedanaesti razred do kog smo doli
bio je identian desetom udbeniku).
Prilikom kodiranja i analize31 atributi su identifikovani na osnovu rei, ree-
nica ili smisla odeljka. Stereotipi su kodirani kao autosterotipi, heterostereotipi,
pozitivni i negativni, i kao takvi saimani u grupe. Kao stereotipi su identifikovani
30 Kao koristan izvor preporuka za budua istraivanja udbenika, videti: Falk Pingel, UNESCO
Guidebook on Texbook Research and Texbook Revision, UNESCO, 2010.
31 J. Saldana, An Introduction to Codes and Coding. The Coding Manual for Qualitative Researchers,
Sage Publications Ltd, 2009, str. 131.
184 VUJO ILI
ne samo direktni stereotipi etnikih grupa ve i atributi pridavani istaknutim po-

jedincima, organizacijama ili institucijama kojima se indirektno ojaavaju stereo-
tipi o etnikim grupama. Zbog znaajno razliitih izvora (nisu analizirani obimi
udbenika, broj rei ili strana) i dvostepenog kodiranja (grupa istraivaa je vrila
kodiranje sadraja udbenika, a jedan istraiva je obraivao podatke), u odeljku
kvantitativne analize odnosi razliitih kategorija stereotipa izraunavani su unutar
svakog udbenika pojedinano. Takoe, vano je napomenuti i da se, na osnovu
dizajna ovog istraivanja, podaci o veoj ili manjoj frekvenciji stereotipa u jednoj
ili drugoj grupi udbenika ne bi trebalo direktno porediti.
Takoe, etnike grupe o kojima se u udbenicima javlja manje od dva do tri
atributa nisu analizirane, tako da su jedine etiri etnike grupe koje se spominju
pored Srba i Albanaca: Turci, Grci, Bonjaci i Crnogorci (poslednji samo u srpskim
udbenicima). Atributi pripisivani Slovenima i Ilirima u srpskim i kosovskim udbe-
nicima tretiraju se kao autostereotipi, dok se u kosovskim udbenicima Srbi i Cr-
nogorci tretiraju kao jedna grupa. Stereotipi drugih naroda ili pojedinaca o svojoj
grupi tretirane su u istraivanju kao instance autostereotipa.
ANALIZA
Analitiki deo ovog istraivanja bie podeljen u dva dela. U prvom delu bie pri-
kazani rezultati analize, iji je cilj da ukae na numerike vrednosti odnosa razlii-
tih kategorija stereotipa u oba korpusa udbenika, a u znaajno obimnijem drugom,
kvalitativnom delu istraivanja bie analiziran sadraj najeih stereotipa, uz na-
voenje brojnih primera iz udbenika.
Kvantitativna analiza
U tabeli 1,32 Frekvencija stereotipa u srpskim i albanskim udbenicima, prikazani
su rezultati kvantitativne analize sedam srpskih i osam kosovskih udbenika, S1-S7
i K1-K8. Kolona N pokazuje broj kodiranih stereotipa po udbeniku, kao i sumu po
korpusu udbenika. Kolona A pokazuje ukupan broj autosterotipa, broj pozitivnih
i negativnih autostereotipa, odnos pozitivnih prema negativnim u svakom udbeni-
ku i C ponderisanu srednju vrednost ovih odnosa u korpusu udbenika. Kolona
H prikazuje ukupan broj heterosterotipa (u ovoj tabeli date su samo vrednosti ko-
sovskih autostereotipa o Srbima i srpskih autosterotipa o Albancima), odnos he-
terostereotipa prema autostereotipima u svakom udbeniku, i konano B pon-
derisanu srednju vrednost ovih odnosa u celom korpusu udbenika.
32 Udbenici S1 S7 su: S 06, S 07a, S 07b, S 08, S 02, S 03 i S 04; K1- K8: K 05, K 06, K 07, K 08, K
09, K 10, K 12 i K 13.
Tabela 1 Frekvencija stereotipa u srpskim i albanskim udbenicima

A. Auto stereotipi H. Hetero stereotipi
N: a. Ukupno p. Pozitivni q. Negativni c. odnos p:q h. Ukupno b. odnos h:a
S1 49 47 28 19 1.47 2 0.04
S2 43 29 25 4 6.25 14 0.48
S3 95 85 65 20 3.25 10 0.12
S4 31 13 8 5 1.6 18 1.38
S5 65 61 22 39 0.56 4 0.06
S6 100 94 46 48 0.96 6 0.06
S7 28 18 8 10 0.8 10 0.55
S: 411 C 1.98
s
B 0.25
s
K1 171 136 124 12 10.3 35 0.26

K2 43 35 33 2 16.5 8 0.29
K3 63 56 52 4 13 7 0.12
K4 71 51 44 7 6.29 20 0.39
K5 110 54 44 10 4.4 56 1.04
K6 67 18 13 5 2.6 49 2.72
K7 110 43 29 14 2.07 67 1.56
K8 99 44 27 17 1.59 55 1.25
K:734 C 7.94
k
B 0.93
k
Za poetak, moemo izloiti rezultate ponderisane srednje vrednosti odnosa

pozitivnih i negativnih autostereotipa u srpskim i kosovskim udbenicima. Odno-
si pozitivnih prema negativnim autosterotipima (cn = pn/qn) prikazani su u petoj
koloni, a ponderisana srednja vrednost ovih odnosa, izraunavana po formuli
C = (c1a1 + c2a2 +c3a3 ... cnan)/( a1 + a2 + a3 + ... an), nalazi se u poslednjem redu.
Vrednost za srpske udbenike Cs iznosi 1.98, dok je za kosovske Ck= 7.94.
Drugom analizom dolazimo do odnosa izmeu frekvencije heterostereotipa
(o Albancima u srpskim udbenicima i o Srbima u albanskim udbenicima) i auto-
stereotipa (pozitivnih i negativnih). Na osnovu vrednosti u poslednjoj koloni (bn
= hn/an) dolazi se do ponderisanih srednjih vrednosti B = (b1N1 + b2N2 +b3N3 ...
bnNn)/( N1 + N2 + N3 + ... Nn) odnosa heterostereotipa i autostereotipa u srpskim i
kosovskim udbenicima, koje iznose: Bs = 0.25 i Bk = 0.93.
Na osnovu rezultata analize, moemo doneti nekoliko zakljuaka. Etniki ste-
reotipi su, kao te se oekivalo, prisutni u svim udbenicima istorije za osnovnu i
srednju kolu. Autostereotipi su izraeno pozitivni u oba korpusa udbenika, me-
utim, na osnovu ogranienog poreenja korpusa srpskih i kosovskih udbenika,
186 VUJO ILI
moe se primetiti da su negativni stereotipi o sopstvenoj etnikoj grupi zastuplje-

niji u srpskim udbenicima. Autosterotipi su frekventniji od heterostereotipa u oba
korpusa udbenika. Druga analiza takoe ukazuje da su negativni stereotipi o Alban-
cima, iako prisutni u svim srpskim udbenicima, manje frekventni nego negativni
stereotipi o Srbima u kosovskim udbenicima.
Na kraju, osvrnimo se i na stereotipe o treim grupama, prikazanim u tabeli 2.
Jedina grupa koja se javlja u znaajnoj meri u obe grupe udbenika jesu Turci (Osman-
lije). U kosovskim udbenicima su relativno esto prisutni i stereotipi o Grcima, a u
srpskim udbenicima i o Bonjacima i Crnogorcima. Stoga e se, u kvalitativnom de-
lu analize, posvetiti panja stereotipima o Turcima, Grcima, Bonjacima i Crnogorcima.
Tabela 2 Frekvencija stereotipa o treim grupama

Srbi Albanci Turci Bonjaci Crnogorci
S1 47 2 10
S2 29 14 11 4
S3 85 10 36 8
S4 13 18
S5 61 4 17
S6 94 6 27 7 11
S7 18 10
Albanci Srbi Turci Grci
K1 136 35 12
K2 35 8
K3 56 7 3
K4 51 20 11 14
K5 54 56
K6 18 49 10
K7 43 67
K8 44 55
Kvalitativna analiza
U ovom delu istraivanja analizirae se sadraj etnikih stereotipa. U tabeli 3 pri-
kazani su najuestaliji srpski i kosovski pozitivni i negativni autostereotipi, najei
stereotipi o drugoj grupi, i kao kontrolna grupa, prikazani su stereotipi o Turcima/
Osmanlijama. Zvezda pored svakog stereotipa ukazuje da je stereotip najuestaliji
u oba korpusa udbenika.
Tabela 3 Frekvencije sadraja stereotipa

Srpski pozitivni autostereotipi Albanski pozitivni autostereotipi
ratnici 41 * nepokorni 66 *
hrabri 28 * ratnici 24 *
slobodoljubivi 18 * rodoljubi 23 *
nepokorni 16 * slobodoljubivi 22 *
rodoljubi 8 * hrabri 21 *
posveeni 7 * posveeni 15 *
istrajni 6 * ueni 13
tradicionalni 6 istrajni 12 *
dostojanstveni 5 pobedonosni 11
produhovljeni 5 slavni 9
Srpski negativni autostereotipi Albanski negativni autostereotipi
nesloni 27 * raseljeni 16 *
raseljeni 21 * diskriminisani 9
stradalnici 17 * stradalnici 9 *
potinjeni 17 * potinjeni 8 *
anarhini 10 nazadni 7
divlji 6 oportunisti 6
dominantni 5 nesloni 5 *
siromani 4 * siromani 4 *
naivni 3 bojaljivi 3
nasilni 3 autoritarni 2
Srpski stereotipi o Albancima Albanski stereotipi o Srbima
nasilni 8 * nasilni 44 *
razbojnici 8 teroriu 42
oportunisti 5 tlaitelji 30 *
surovi 5 * ovinisti 18
nepokorni 4 diskriminiu 17
osvetoljubivi 3 surovi 13 *
potinjeni 3 militantni 12
raseljeni 3 zavojevai 12
tlaitelji 3 * genocidni 10
anarhini 2 asimilatori 8
Srpski stereotipi o Turcima Albanski stereotipi o Turcima
nasilni 12 * porobljivai 4 *
porobljivai 9 * divlji 3
teroriu 7 * nasilni 3 *
gospodare 6 teroriu 3 *
opasni 6 tlaitelji 3 *
moni 5 * moni 2 *
opaki 5 neverni 1
osvetoljubivi 5 * osvetoljubivi 1 *
tlaitelji 5 * ratnici 1
surovi 4 * surovi 1 *
188 VUJO ILI
AUTOSTEREOTIPI
Pozitivni autostereotipi u albanskim udbenicima

U kosovskim udbenicima pozitivni atributi pridavani precima ili srodnicima
Albanaca esto se dovode u direktnu vezu sa savremenim Albancima:
Iliri... su bili gostoprimljivi i veoma dareljivi. Iliri su doekivali prijatelje i
ophodili se prema njima sa puno potovanja i asti. Njihovo gostoprimstvo i
velikodunost mogu se porediti sa gostoprimstvom koje svojim gostima uka-
zuju savremeni Albanci. (K05, str. 17)
Veina Albanaca koji su izbegli zbog osmanskih osvajanja uputila se ka Ita-
liji. [...] Oni su sauvali staro ime Arbrei. [...] Oni su se stotinama godina
odupirali asimilaciji. I dan danas Arbrei uvaju albanski jezik, kulturu i tra-
diciju. (K05, str. 49)
ak i ako su imali tri vere, Albanci su uvek bili ujedinjeni i meusobno tole-
rantni. Albanci su najpoznatiji narod na svetu koji nikad nije vodio unutranje
verske ratove. (K05, str. 50)
Najei pozitivni stereotip o Albancima u kosovskim udbenicima jeste nji-
hova nepokornost, koja se izraava u stalnom otporu prema svim stranim osva-
jaima. Ovaj stereotip moe se trasirati kroz gotovo sve istorijske periode u ud-
benicima. Osvajai kojima se opiru Iliri i Albanci su u predosmanskom periodu
Sloveni, odnosno Srbi:
Iliri, a kasnije i Arbanasi, su uspeli da sauvaju svoje bie, iako su njihove zemlje
kolonizovali drugi narodi, uglavnom Sloveni. [...] Stara ilirska populacija koja je
preivela, tokom vremena je dobila nazive Arberi i Arbanasi. (K06, str. 109)
Uprkos svim ovim tekoama arbanaki narod je uspeo da sauva svoje bie.
Arbanasi su se, s vremena na vreme, ak i dizali na ustanak protiv srpskih
osvajaa. Otpor koji su pruali Arbanasi je naiao na podrku u nekoliko
evropskih zemalja. (K07, str. 44)
Slovenske osvajae su zamenili osmanski:
Albanci su razvili neprekidnu borbu kako bi se oslobodili od osmanskog
osvajaa. Borba za slobodu okupila je sve Albance, bez obzira na to koje su
vere ili odakle su bili. (K05, str. 57)
[Arbanasi] se nikada nisu pomirili sa osmanskim osvajanjima. (K07, str. 54)
Arbanaki otpor protiv osmanske vlasti nikada nije prestajao. (K07, str. 61)
Posle Osmanske imperije, nepokornost naroda se ponovo ispoljava prema
balkanskim dravama, naroito Srbiji:
Na albanskim teritorijama su balkanske saveznice naile na otpor lokalnog

stanovnitva, koje je bilo uvereno da samo oruana borba protiv svakog osva-
jaa moe da im garantuje nezavisnost Albanije. (K08, str. 130)
I pored svega, oni su nastavili da pruaju otpor, a suprotstavljali su se ak i
silom protiv represivnih mera balkanskih okupatora. (K08, str. 136)
Kao odgovor na srpsko nasilje i teror, i da bi se ujedinili sa albanskom dra-
vom, septembra 1913. godine podignut je antisrpski ustanak. [...] nita nije
moglo da ugasi elju Albanaca za osloboenjem i nacionalnim ujedinjenjem.
Taj duh albanskog otpora se nastavio i kasnijih godina. (K08, str. 136137)
Tokom celog XX veka stereotip o albanskoj nepokornosti se ponavlja. Za raz-
doblje svetskih ratova i meuratni period navodi se sledee:
Albanski narod, kao i uvek, naao je snage da se suprotstavi i da se bori,
kako protiv austrougarske okupacije, tako i protiv bugarske. (K08, str. 162)
Pred politikom pritisaka i genocida, Albanci sa Kosova i drugih oblasti su
organizovali otpor, pod upravom Komiteta za nacionalnu odbranu Kosova.
[...] Tako su se i drugi narodi Kraljevine SHS podigli u odbranu njihovih na-
cionalnih identiteta. (K09, str. 3435)
Sve ovo je faistika Italija uradila da ne bi stvorila ekstremne neprijatelje od
Albanaca, kao i da bi se, objedinjenjem albanskih zemalja, stvorile simpatije
prema italijanskoj dravi. Ipak, Albanci su bili uvereni da treba da se bore
protiv svakog okupatora, a u ovoj prilici i protiv Italijana. (K09, str. 112)
Konano, i u lekcijama koje obrauju savremeni period otpor stranom osva-
jau predstavlja se kao trajna karakteristika albanskog naroda i dovodi u vezu s
oruanim sukobom:
Tokom ponovnog osvajanja i uspostavljanja dravne administracije, srpski
vojni organi i andarmerija su vrili straan teror nad albanskim stanovni-
tvom. [...] Ali ove mere nisu uspele da poraze albanski narod. On je naao
snage i hrabrosti da prebrodi ovu teku situaciju. (K13, str. 64)
Ponovno uspostavljanje srpske okupacije albanski narod je doekao trajnim
otporom. (K09, str. 159)
Demonstracije su jo jednom pokazale Srbiji da Albanci ne pristaju da ive
pod srpskom vlau. (K10, str. 195)
Ubistva i likvidacije boraca za slobodu bili su izvor inspiracije i primer ot-
pora za omladinu Kosova. (K11, str. 196)
Otpor Jaarijevih, predvoenih komandantom Ademom Jaarijem, bio je
herojski. Ova borba je bila primer otpora, inspiracija celoj naciji, za slobodu
i nezavisnost Kosova. (K11, str. 201)
190 VUJO ILI
Drugi najei atribut koji se pripisuje Albancima jeste ratnitvo. Od Ilira do

savremenih Albanaca naglaava se borbena spretnost i spremnost:
Iliri su bili odani i hrabri ratnici. (K05, str. 8)
Dardanci se pominju kao snani ratnici, veoma dobri rudari, poznati trgovci
i stoari. (K06, str. 71)
Ustanici su se borili herojski, ali su bili primorani da se povuku pred osman-
skom vojskom koja je bila superiornija i brojno i u oruju. (K08, str. 105)
Borba albanskih eta uticala na ouvanje ivosti i morala, kao i nacionalnog
ponosa albanskog naroda. (K09, str. 64)
Stereotip koji se esto iskazuje kroz poistoveivanje karakteristika istaknutih
pojedinaca, odnosno nacionalnih junaka i naroda koji predstavljaju jeste rodolju-
blje. Ljubav prema domovini motivacija je za portvovanje u borbi:
Linost Skenderbega je duboko usaena u kolektivnu svest Arbanasa. Nje-
gova linost je postala zatitni znak albanskog naroda. Ona je reflektovala
ljubav prema domovini, uticala na duhovni ivot i na podizanje nacionalne
svesti. (K07, str. 72)
Ovo delo [Samija Fraerija, Albanija ta je bila, ta jeste i ta e biti iz
1899.] je posluilo kao inspiracija albanskim rodoljubima u borbama za slo-
bodu i nezavisnost. (K08, str. 85)
Srpski i crnogorski okupatori su od poetka doekivani s orujem u rukama.
Osim spontanih otpora lokalnog karaktera, patriote Hasan Pritina, Bajram
Curi, Isa Boletini, Elez Isufi i drugi, su pokuavali da organizuju rat protiv
srpsko-crnogorskih okupatora i ujedine iscepkane albanske zemlje sa neza-
visnom albanskom dravom. (K08, str. 136)
U istoj lekciji, rtve nasilja karakteriu se kao patriote ili ovinisti u zavisnosti
od toga da li su pripadali jednoj ili drugoj strani u sukobu:
Jedna grka banda izabrana od strane pravoslavne crkve tog mesta, varvar-
ski je ubila svetenika i pisca, patriotu, Papa Krista Negovana i nekoliko
njegovih sugaana u februaru 1905. [...] U septembru 1906. jedna od eta
ubila je mitropolita grkog iz Kore, koji je bio u slubi grkog ovinizma.
(K10, str. 68)
Pored ljubavi prema otadbini, Albanci se kroz istoriju prikazuju i kao moti-
visani ljubavlju prema slobodi:
Arbanaki/albanski narod je mnogo puta tokom istorije morao da se bori za
svoju egzistenciju. Primamljiv geografski poloaj i apetiti za teritorijom dovo-
dili su razne osvajae. Ali borba za slobodu se nikad nije gasila. (K07, str. 70)
Iliri se nikada nisu predali rimskim okupatorima, ve su se neprestano bo-

rili za svoju slobodu. (K06, str. 87)
Osim Kruje, Skenderbeg je veoma brzo uspeo da oslobodi i druge kule i
tvrave [...] Osloboenje Kruje i drugih krajeva je doekano sa velikom ra-
dou kod arbanakog naroda. Entuzijazam slobode je za kratko vreme za-
hvatio celu Arberiju. (K07, str. 61)
Ustanici motivisani slobodom su se borili herojski. (K08, str. 106)
Proglaenjem nezavisnosti Albanci su dobili pravo da budu slobodni i ne-
zavisni, kao i svi drugi narodi. (K05, str. 71.)
Oslobodilaki rat albanskog naroda predstavlja jedan od najslavnijih perio-
da u istoriji albanskog naroda. On je istovremeno i sastavni deo Antifaisti-
kog rata koji su razvili drugi narodi Evrope i sveta protiv nacifaistikih oku-
patora. Aktivnim ueem u ovom ratu, albanski narod se svrstao na stranu
pobednika u ovom ratu i na stranu demokratskih zemalja. U pogledu uea,
rat je bio svenarodni, prema nacionalnoj tradiciji uestvovanja u oslobodi-
lakim ratovima. Narod je uestvovao u ratu sa istim idealima borio se za
nacionalno osloboenje, slobodu i demokratiju. (K09, str. 116)
Ceo albanski narod na Kosovu a pogotovu mladi imao je za cilj osloboenje
od srpskog ropstva. Kao prva faza osloboenja, smatralo se odvajanje od Srbi-
je i stvaranje Republike Kosovo. (K13, str. 163)
Ova borba, koju je predvodio Adem Jaari je postala primer otpora i inspi-
racija celom narodu za dostizanje slobode i nezavisnosti. (K09, str. 169)
Hrabrost pojedinaca izjednaava se, kao i patriotizam, sa osobinama celog
naroda.
Herojska dela koja su inili Arbanasi pod Skenderbegovim vostvom, po-
digla su im ugled svuda u Evropi. Njegovo ime je bilo drago i ostalim poro-
bljenim narodima Balkana. (K07, str. 70)
Albanci su tokom borbi [za Valonu] pokazali visok stepen heroizma. (K09,
str. 4647)
Svojim smelim akcijama borci su drali u panici srpsku vlast i podstakli
moral i nacionalni ponos albanskog naroda. (K10, str. 128)
aban Jaari je [...] pokazao nevieni heroizam, suoavajui se i borei sa
srpskom policijom, koja je bila opremljena najsavremenijom i najsofisticira-
nijom opremom onog vremena. (K09, str. 169)
Sledei stereotipi su posveenost postizanju cilja i istrajnost u borbi.
Albanski narod je uestvovao u borbama nezavisno od vere, regiona i poli-
tikih ubeenja. (K11, str. 116)
192 VUJO ILI

mesta... Oni su, meutim, i u takvim uslovima opstali i nisu poklekli pred
Srbijom. (K05, str. 102103)
Proglaenje Nezavisnosti Kosova je bila veoma vana pobeda naeg naroda.
Ono je plod borbi i napora svih generacija naeg naroda. Odlukom 17. februara
2008. godine narod Kosova je osvojio svoja neosporna prava na slobodnu i ne-
zavisnu vlast, kao to je imaju i drugi narodi Balkana i Evrope. (K09, str. 179)
Uenost, posveenost znanju i obrazovanju, takoe je relativno est, pozitivan
stereotip o Albancima:
Albanci su oduvek voleli obrazovanje... Poto su rad kola na albanskom
jeziku ometali osmanski osvajai, Albanci su otvarali nove kole, uili i pisali
knjige na drugim jezicima. (K05, str. 49)
Sa ponovnim osvajanjem Kosova 1918. od strane Kraljevine SHS, albanski
narod na Kosovu je ostao bez kole, bez kulture i nauke. (K11, str. 94)
Nakon proterivanja iz kola, vlasti su albanskim predavaima obustavile i
mesena primanja. Na taj nain Srbija je mislila da e baciti Albance na ko-
lena. Meutim, ljubav prema obrazovanju mlaih generacija mobilisala je
albanske predavae da rade i bez nadoknade. Oni su bili svesni da rade zbog
unapreenja i osamostaljivanja albanskog obrazovanja i zbog slobode i neza-
visnosti Kosova. (K05, str. 102)
Pozitivni autostereotipi u srpskim udbenicima

Srpski, kao i kosovski autostereotipi predstavljeni su po redosledu svoje zastuplje-
nosti. Neki od primera koji ne spadaju u najzastupljenije, ali koji jasno odravaju
kvalitet srpskih autosterotipa su sledei:
Srpski svet je postao poboniji. Pojedinci, poput Jovana Rajia, dnevno su se
molili po etiri puta, ponajvie ispred ikone presvete Bogorodice. (S03, str. 51)
Srpski domaini su s podjednakom panjom doekivali i domae i strane
goste na konak i gostili ih kao svoje prijatelje i poznanike. (S03, str. 112)
Ono (Srbi u junoj Ugarskoj) je bilo ekonomski najsnanije i najobrazova-
nije u itavom Srpstvu. (S08, str. 37)
Kao takav, on (Karaore Petrovi) je usmerio herojskim putem tok srpske
istorije. (S07b, str. 124)
Ratnitvo, ratobornost, je, kao i u kosovskim udbenicima, glavni stereotip
koji se pripisuje sopstvenom narodu:
Vest o srpsko-turskom sukobu iz koga ivu glavu nije izvukao vladar monog
Osmanskog carstva brzo se proirila u najudaljenije krajeve sveta. (S06, str. 129)
Pogranini prostor Osmanske i Habzburke monarhije nastanjivali su Srbi,
pogranini uvari, ratnici i stradalnici obeju drava. (S03, str. 46)
Krajinici su uspeno titili Habzburku monarhiju od turskih upada i rato-
vali su u sastavu habzburke vojske u skoro svim ratovima voenim u Evropi.
(S07b, str. 34)
Iz...Srbije pohitali su dobrovoljci da brane Srpsku Vojvodinu. (S07a, 3.7
lekcija Revolucije 1848/9 prolee naroda, Rodoljubi i liberali)
Srbi su se masovno odazvali pozivu austrijskog cara i u tzv. frajkorima, do-
brovoljakim odredima, ratovali su protiv Turaka. ... Mnogi Srbi, meu njima
i Karaore Petrovi, sticali su tada ratno iskustvo, koje e im biti toliko po-
trebno poetkom sledeeg veka. (S07b, str. 108)
Bila je to jedna od najblistavijih pobeda srpskog oruja u istoriji (1914).
(S08, str. 70)
Dakle, rat je sa svojim viestrukim posledicama bio bitan faktor u povesti
srpskog i ostalih balkanskih naroda i provincija, kasnije drava. (S07b, str. 41)
Sledei najei stereotip je hrabrost naroda, odnosno junatvo pojedinaca
koji mu pripadaju:
U doseljenim Srbima, sviklim na ratove i velika odricanja, hrabrim i rato-
bornim... (S07a, 2.4 lekcija Ratovi i seobe; U potrazi za utoitem)
[Vojna krajina bila je] stalni izvor odanih i veoma sranih boraca. (S07a,
2.4 lekcija Ratovi i seobe, Vojna krajina)
Hrabri borci i istinski junaci (uskok Stojan Jankovi) zasluili su da uu u
istoriju i da budu opevani u narodnim pesmama. (S07b, str. 55)
Ipak, preovladao je duh hrabrijih Srba koji su odluili da kidaju podanike
lance ropstva i postanu prvi revolucionari na Balkanu. Spalili su est stotina
hanova; taj plamen sagoreo je strah od Turaka, raju oslobodio podanstva,
Srbima vratio ponos i ljudsko dostojanstvo, vaskrsao im dravu i doneo slo-
bodu. (S03, str. 72)
U rukama hrabrih umadinaca posle ugarka nalo se pero, ali njima je bilo
tee da piu pisma nego da pale hanove. (S03, str. 75)
ele-kula je ostala da opominje Srbe na tursko varvarstvo i srpsko junatvo
i rodoljublje. (S03, str. 87)
Kao i u kosovskim udbenicima, slobodarstvo je meu najeim stereotipima:
Slovenska plemena ivela su u demokratiji, slobodno. Slobodu su davali i
ratnim zarobljenicima. (S06, str. 40)
194 VUJO ILI
U svesti i tradiciji Srba, najbolje iskazanim u njihovoj epici, znaajan trag

ostavili su hajduci, borci za slobodu. (S03, str. 18)
Nadovezujui se na uspehe ustanaka, Vuk Karadi je osmiljavao kulturni
preporod i pribliavao srpski slobodarski narod Evropi, upoznajui je s njego-
vim nemalim duhovnim vrednostima. (S03, str. 115)
Srbi, nekadanja raja, ratnici i seobnici Turskog carstva, bez sopstvenog plemstva,
ukidanjem feudalizma (1835) postali su drutvo slobodnih seljaka. (S03, str. 132)
Sretenjski ustav... jasno pokazao tenju naroda Srbije za ustavnim pravima
i politikim slobodama. (S07a, 4.2 lekcija Drugi srpski ustanak i borba za
autonomiju, Sretenjski ustav)
Ideje Omladine o osloboenju i ujedinjenju srpstva, ostale su meutim kao
trajna inspiracija buduim naratajima srpskih rodoljuba. (S07a, 4.4 lekcija
Druga vlada Miloa i Mihaila Obrenovia)
Srbi su bili suoeni sa rastuim nasiljem aga i begova... Oni se nisu mirili da
ostanu kmetovi, veita raja. (S07a, 5.2 lekcija Poloaj Srba u Osmanskom
carstvu, poloaj Srba u Bosni i Hercegovini)
Od pada pod Turke, pa sve do 1918. godine, rei rob, grob i sloboda imaju
posebno znaenje u naoj povesti. Duh Vidovdana i Kosova je simbol borbe
za krst asni i slobodu zlatnu. (S03, str. 164)
Dalje se kroz istoriju naglaava nepokornost i otpor srpskog naroda:
Carstvo na tri kontinenta pokorilo je srpske drave i vei deo srpskog naroda,
ali nije slomilo njegov duh i snagu otpora. (S07b, str. 46)
[Odlazilo se] u hajduke... ee zbog otpora nasilju i nepravdi nego zbog
razbojnitva ili... koristoljublja. (S07a, 2.2 lekcija Poloaj Srba u Osmanskom
carstvu; Hajduci i uskoci)
Kao to tursko ugnjetavanje nije prestajalo, tako nisu prestajale ni pobune
srpske raje. (S07b, str. 96)
Ona (Srpska revolucija) je bila velianstven otpor srpskih seljaka turskom
bezakonju i tiraniji. (S07b, str. 109)
Prvi srpski ustanak trajao je skoro deset godina i po duini trajanja je naj-
uspeliji seljaki ustanak u svetskoj istoriji. (S07b, str. 111)
Sredite otpora se... premestilo u uvek nepokornu Hercegovinu. (S07a, 5.2
lekcija Poloaj Srba u Osmanskom carstvu, poloaj Srba u Bosni i Hercegovini)
Ljubav prema otadbini je, kao i u kosovskim udbenicima, frekventan stereotip:
Nijedan Srbin (Mehmed-paa Sokolovi) vie nije dosegao do tako visokih
poloaja na Porti, niti stekao mogunost da bude na usluzi svom pokorenom
narodu. (S07b, str. 39)
I hajduci i uskoci ostavili su vidan trag u povesti srpskog naroda i njegovom

identitetu, nacionalnom ponosu i rodoljublju. (S03, str. 55)
Na kraju, meu reim stereotipima su istrajnost...
Uprkos vekovnim progonima, iseljavanju u Srbiju, pritiscima da preu na islam,
pravoslavni Srbi... bili su najbrojniji narod u Bosni i Hercegovini. (S04, str. 57)
I tri stereotipa koji nisu meu najeim u kosovskim udbenicima: tradicio-
nalnost, dostojanstvenost i produhovljenost.
Selei se i u najudaljenije predele Ugarske, Srbi su, uz ivu glavu, nosili moti
svetitelja, ikone, knjige i dobro upamena istorijska predanja. (S03, str. 32)
Srbi su potovali obiaje i tradiciju. Narodne i crkvene praznike, posebno
slave, proslavljali su uobiajeno veselo. (S03, str. 113)
Od svih vrsta zuluma Srbi su najtee podnosili zlostavljanje devojaka i ena.
(S07b, str. 109)
On (ore Petrovi) je raji dao krila i povratio Srbima izgubljeno dostojan-
stvo. (S03, str. 66)
Negativni autostereotipi u albanskim udbenicima

Negativni autostereotipi u kosovskim udbenicima znatno manje su zastupljeni
nego pozitivni. U veini sluajeva radi se o pridavanju karakteristika albanskom
narodu ili o generalizacijama, za koje se obino razlog nalazi van tog naroda, obi-
no u srpskom ili drugom uticaju. Najee se naglaava raseljenost Albanaca i
njihova primoranost na teak poloaj stalnih migracija:
Tako su srpski feudalci, predvoeni Nemanjiima, zauzeli plodne kosovske
doline, dok su Arbanasi bili primorani da se povuku u planinske oblasti.
(K07, str. 40)
Stalna briga albanske vlade je i dalje bio teak poloaj Albanaca koji su osta-
li pod Jugoslavijom i u Grkoj. Albanski parlament, vlada i tampa su osui-
vali masakre i neprekidno nasilje Jugoslavije nad Albancima sa Kosova. [...]
Jugoslavija i Grka su oduzele posede i imovinu Albancima u ime agrarne
reforme i primorale ih da emigriraju u Tursku, Albaniju i druge zemlje, s ci-
ljem da promene etniku strukturu stanovnitva. (K09, str. 6061)
Nakon izbacivanja sa svojih radnih mesta, Albanci su ostali na ulici. iveli
su u tekim uslovima. Mnogi od njih su otili u tuinu, emigrirajui u Evro-
pu, Ameriku ili daleku Australiju. Oni su otili iz zemlje da bi osigurali svoju
egzistenciju. Albanci koji su iveli na Kosovu imali su teak ivot. Njima su
pomagale njihove porodice koje ive u inostranstvu. Albanski emigranti su
196 VUJO ILI
bili veoma solidarni i humani, zato to su pomagali i porodicama sa kojima

nisu bili u srodstvu. Meutim, na Kosovu je bilo i takvih koji su jedva uspe-
vali da obezbede hleb za svoje porodice. (K05, str. 102103)
Diskriminisanost Albanaca kroz istoriju takoe se vezuje za Srbiju ili Jugoslaviju:
Za razliku od ostalog stanovnitva Kraljevine Jugoslavije, Albancima je uskra-
eno svako nacionalno, demokratsko i ljudsko pravo. (K11, str. 95)
Albanski narod na Kosovu i drugim albanskim teritorijama bio je jedan od
najprezrenijih naroda u Kraljevini SHS. Njima su se poricala nacionalna, de-
mokratska i ljudska prava. (K13, str. 77)
Naredni stereotipi odnose se na albansko stradalnitvo, potinjenost i nazadnost:
Problem za Albaniju bili su joj osvajaki ciljevi susednih drava, kao sto su:
Srbija, Crna Gora, Grka i Italija. Ove drave su tokom 19141915. osvojile
nekoliko albanskih teritorija, proizvodei tako patnju i bedu albanskog naro-
da. (K11, str. 13)
Albanci, ne samo to vie nisu imali dozvolu da ive zajedno u jednoj dravi,
Albaniji, ve su bili odvojeni i unutar jugoslovenske drave. Albanci koji su
ostali van albanske drave smatrali su se ponovo okupiranim. (K05, str. 91)
Uprkos velikom prirodnom bogatstvu i vitalnosti naroda na teritoriji nase-
ljenoj Albancima, vladalo je naglaeno ekonomsko i kulturno zaostajanje.
(K09, str. 76)
Meu reim karakteristikama nalaze se oportunost Albanaca:
Albanci sa Kosova i iz drugih etnikih albanskih oblasti su u poetku bili
protiv faizma koji je okupirao Albaniju, ali su mnogo vie mrzeli jugosloven-
sku vlast koja je okupirala Kosovo, i iz tog razloga su doekali faistike snage
koje su okupirale Jugoslaviju kao svoje oslobodioce i spasioce. (K09, str. 110)
Albanci su zbog proganjanja srpskih vlasti aprilsku katastrofu smatrali alter-
nativom koja e olakati njihov poloaj, a faistiku vlast kao osloboenje iz
velikosrpskog ropstva. (K09, str. 110)
Njihovo siromatvo, iji se uzrok ponovo nalazi u stranoj vlasti:
Albansko stanovnitvo koje je po broju zauzimalo tree mesto posle Srba i
Hrvata, u poreenju sa drugim stanovnitvom, bilo je najsiromanije. (K11,
str. 169)
mesta. U svim gradovima i drugim zonama Kosova, okupatorska srpska vlast
je izbacivala Albance sa posla. Njihov broj porastao je na desetine hiljada.

Oni su bili proterani sa posla samo zato to su bili Albanci. Namera Srbije
bila je da siromatvom natera Albance da padnu na kolena. Oni su, meutim,
i u takvim uslovima opstali i nisu poklekli pred Srbijom. (K05, str. 102103)
I na kraju, autoritarnost:
Diktatorska komunistika vlast u Albaniji bila je otrija nego u bilo kom
drugom socijalistikom mestu u Evropi. (K11, str. 177)
Negativni autostereotipi u srpskim udbenicima

Najei negativni autostereotip u srpskim udbenicima, koji nije zastupljen u ko-
sovskim, jeste neslonost i stalna podeljenost, nejedinstvo naroda:
[Slovenska] plemena su vodila ivot po obiajnom pravu... sazivani su zbo-
rovi na kojima su se okupljali predstavnici bratstava ili rodova. Bratstva su
meusobno bila rascepkana i nejedinstvena. (S02, str. 56)
Srbi, meutim, nisu bili okupljeni u jednoj zajednikoj dravi, ve su tokom
vremena osnovali nekoliko posebnih dravotvornih oblasti. (S02, str. 66)
Za vladavine nesposobnog cara Uroa centralna vlast je slabila. To su isko-
ristili pohlepni velikai, koji su poeli da se osamostaljuju i da dele dravu.
(S06, str. 117)
Verska podela je najtraginija pojava u povesti srpskog naroda, budui da je
razorila njegov identitet, i u 19. i u 20. veku onemoguavala njegovo ujedi-
njenje. Srpsko nacionalno bie ostalo je trodelno, ali dok se pravoslavni Srbi
izjanjavaju kao pripadnici srpske nacije, rimokatolici i muslimani sve vie se
smatraju Hrvatima, odnosno Bonjacima. (S03, str. 23)
Vidno ispoljavanje srpske nesloge u trenucima opasnosti bio je lo nagovetaj
pred okraj. (S03, str. 79)
Oni (Srbi) su sluili u njihovim (Austrija, Turska i Mletaka republika) voj-
skama i uestvovali u svim njihovim ratovima, ginuli za njihove interese,
esto se meusobno satirui kao neprijatelji, jer su se nalazili u vojskama dve
ili tri zaraene strane. (S07b, str. 41)
Od svih balkanskih naroda, Srbi su danas najslabije integrisana nacija. (S03,
str. 154)
Ovakva podela srpskog naroda i njihov ivot u dve, a zatim u etiri drave
sa razliitim dravnim tradicijama i ureenjem, i pored svesti o pripadnosti
jednoj naciji, oblikovalo je osobenosti u shvatanjima, moralu, mentalitetu i
karakteru Srba i udaljavala ih jedne od drugih. (S03, str. 155)
198 VUJO ILI
Izuzetno negativna posledica seoba Srba, posebno u najudaljenijim i rubnim

mestima, bila je njihovo odnaroavanje, koje se ispoljavalo na razne naine.
(S03, str. 36)
Kao i Albanci, i Srbi su rtve migracija, raseljenosti:
Naseljavanje Srba u junu Ugarsku bilo je podsticano, jer je bilo potrebno
obezbediti granice i oiveti privredu u zapustelim oblastima. (S02, str. 221)
U povesti Srba i u oblikovanju srpskog identiteta, ratovima i seobama pri-
pada najvanije mesto. (S03, str. 3)
Srbi su se selili neprekidno, pa su seobe postale zla kob srpskog naroda,
ostavljajui u njihovom biu bezbroj oiljaka. (S03, str. 31)
Srbi su bili podanici, raja Turskog carstva. Sinonim su za ratnika i seobnika,
poto su ratovi i seobe najvanije pojave... srpskog naroda ovog vremena.
(S03, str. 17)
Takoe, narod je stradalniki:
Rukopis [Miroslavljevo jevanelje] je imao veoma burnu i teku istoriju, kao
i sam srpski narod. (S06, str. 60)
Dugogodinje ropstvo, ispunjeno stradanjem i nasiljem, ulilo je u krv Srba
strah od turske sile i moi. (S03, str. 45)
Period strane vlasti uinio ga je podanikim, potinjenim:
Tri i po veka robovanja i podanikog poloaja u pomenutim dravama osta-
vila su znatne posledice na srpski rod. (S07b, str. 107)
Sav ostali srpski svet bio je u podanikom poloaju, u Turskoj kao raja, u
Austriji kao kmetovi. (S07b, str. 154)
Zulum i strahovlada dahija uinili su strah jo veim dosezao je granice
uasa i bio ozbiljna prepreka Srbima na putu ka slobodi. (S03, str. 45)
Dugo i teko ropstvo i podanstvo Srba opta je karakteristika vremena od
pada srpskih zemalja pod tursku vlast do Srpske revolucije. (S03, str. 65)
Vekovno ropstvo liilo je Srbe oseanja dravnosti. (S03, str. 101)
Srpski narod je anarhian, stereotip koji se, kao i nejedinstvo, ne javlja esto
u kosovskim udbenicima:
Nered i anarhija godili su srpskom temperamentu, uvukli su se u mentalni
sklop Srba i postali deo njihove svakodnevice. (S03, str. 43)33
33 Lekcija Kneinska samouprava u Beogradskom paaluku; podnaslov: Ka Revoluciji.

Subordinaciju vlasti, od voda do kmeta, propratio je Ivan Jugovi u jednom

govoru sledeim reima: Ne d se svaki nauiti, ali moe se naterati. Izuzet-
no plodotvorno naelo za anarhian srpski narod, koji se tek privikavao na
sopstvenu dravnu vlast. (S03, str. 103)
Sledei stereotip po frekvenciji pojavljivanja jeste siromatvo naroda:
Post je smanjivao radnu mo pojedinaca, poveavao smrtnost usled slabe
uhranjenosti i inio naciju tromom. Vie od polovine kalendarske godine
ispunjavali su praznici, to je smatrano uzrokom srpske lenjosti i siromatva.
(S03, str. 52)
Srbi su, u srpskim udbenicima istorije, esto predstavljeni kao naivni, naro-
ito u odnosima sa naprednijim drutvima:
Nesporno je da su Turci bili vetiji, a Srbi naivniji, ali se taj odnos vremenom
menjao. (S03, str. 108)
Ustanici su olako odbili Portine predloge za mir i odmah prihvatili ruske
ponude za nastavak rata. Bio je to preloman, revolucionaran trenutak, naivan
i nimalo diplomatski. (S03, str. 84)
Ruska diplomatija zapazila je srpsku dobrodunost i neumenost u voenju
politikih poslova. (S03, str. 107)
Na kraju, nasilnost kao karakteristika:
Sloveni, kao varvarski narod, upadali su na teritoriju Vizantijskog carstva,
pustoili ga i ugroavali. (S02, str. 57)
Okruen srpskim zemljama i hirovitim srpskim i bosanskim vladarima,
Dubrovnik je u vie navrata od 11. do 15. veka protiv njih ratovao, branei
svoj grad i teritoriju u zaleu. (S02, str. 193)
Ubistvom nekoliko Turaka, [Karaore Petrovi] postao je legendarna linost
u oima umadijske raje. (S07b, str. 124)
HETEROSTEREOTIPI
Heterostereotipi u albanskim udbenicima

Stereotipi o Srbima su u kosovskim udbenicima esti i eksplicitno ukazuju na kva-
litet odnosa meu narodima:
Svi ovi dogaaji su potvrivali da je albanski narod mrzeo srpsku vlast i da
su njegove aspiracije bile da se oslobode i nacionalno ujedine. (K11, str. 26)
20 0 VUJO ILI
Demonstracije su jo jednom pokazale Srbiji da Albanci ne prihvataju da

ive pod srpskom vlau. (K09, str. 161)
Iako je narod Kosova hteo da iskae svoju volju putem referenduma, nije mu
bilo dozvoljeno. [...] Tim aktom uinjena je jedna velika istorijska nepravda
albanskom narodu sa Kosova. Srbija je sve vreme nastavila da sprovodi stra-
hovladu i teror nad albanskim narodom. (K05, str. 91)
Meu stereotipima o Srbima gotovo da nema pozitivnih primera. Glavna ka-
rakteristika Srba, odnosno, kroz istoriju, Slovena, i kasnije Crnogoraca i Makedo-
naca jeste nasilnost:
Dolazak Slovena na Balkan je izazvao velike posledice koje su se odrazile na
drevne balkanske narode. Oni su zauzeli najvei deo ilirske teritorije, palei,
unitavajui i pljakajui ilirske zemlje i stanovnike. Veliki broj Ilira je asimi-
lovan od strane Slovena. Samo u dananjoj Albaniji, na Kosovu i njegovoj
okolini, u dananjoj Makedoniji i Crnoj Gori, i jo na nekoliko drugih mesta,
Sloveni nisu uspeli da zbriu ilirski narod. (K06, str. 123)
Kosovo i druge albanske teritorije osvojene su od strane Srbije i Crne Gore
i bespravno priznate na konferenciji ambasadora u Londonu. [...] Na ovim
albanskim teritorijama, Srbija i Crna Gora su uspostavile vojnopolicijski
reim i politiku genocida, oduzimanja imovine i proterivanja Albanaca u
Tursku i u tek formiranu albansku dravu, kao i nasilno nametanje svoje
vere. (K10, str. 84)
Nakon povlaenja nacifaistike okupacije, na Kosovo i na jo neke alban-
ske teritorije su prodrle jedinice srpskih, crnogorskih i makedonskih parti-
zana. Te jedinice su vrile nasilje nad albanskim narodom. [...] Teki zloini
su svuda injeni nad albanskim narodom. To je bilo najizraenije na Kosovu.
(K05, str. 91)
Srpski genocid je poeo ponovo u jesen 1944. godine. Srpska vojska je inila
razne zloine, takorei u svim gradovima i selima Kosova, obuhvatajui i al-
banska naselja i teritorije pod Makedonijom i Crnom Gorom. (K09, str. 156)
Jugoslavija je iskoristila prekid odnosa sa Albanijom 1948. godine da pojaa
teror i nasilje nad Albancima. [...] Ovaj talas represije se nastavio do Plenuma
na Brionima 1966. godine. (K09, str. 160)
Dalje, institucije vezane za Srbe vezuju se za teror nad Albancima.
Ove vojne sile (grka, srpska, crnogorska) su inile zverstva i zloine. Ubi-
jali su, hapsili, pljakali i palili mnoge albanske naseobine. (K05, str. 7980)
Jugoslovenska vlast je, da bi pojaala iseljavanje Albanaca, na zimu 1955
1956. godine zapoela akciju prikupljanja oruja. Akcija za Albance nije bila
nita novo. To se desilo i posle balkanskih ratova i Prvog svetskog rata i bilo
je praeno nevienim terorom od strane policijskih srpsko-crnogorskih or-

gana. (K11, str. 188)
U ovim uslovima srpska okupatorska vlast mobilisala je snanu vojnopoli-
cijsku i propagandnu maineriju, ne samo protiv jedinica OVK ve i protiv
civilnog stanovnitva, to je rezultiralo uasnim scenama varvarizma krvavih
eskadrila, ubistvima i masakrima nemonog i nedunog naroda (dece, ena
i starih), spaljivanjem kua, useva, masovnim zatvaranjima mladih u zatvore,
itd. (K10, str. 205)
U kosovskim udbenicima Srbi, ali i drugi balkanski narodi, vezuju se za o-
vinizam:
Albanija namerno nije pozvana u ovaj (balkanski) savez. Prvi balkanski rat
je stvorio novu politiku situaciju za Albance. Kao i drugi narodi Balkana, i
albanski narod se vekovima borio protiv osmanske vladavine i ekao na pot-
puno osloboenje Balkana. Meutim, albanski narod je bio i predmet ovi-
nistikih pretenzija susednih zemalja, jer se nalazio izmeu starih i novih
osvajaa, praktino izmeu dve vatre. (K08, str. 111)
Pored toga, poveana je pohlepa ovinistikih susednih drava. Drave Bal-
kana, Srbija, Grka, Crna Gora i Bugarska, upotrebljavajui razliita propa-
gandna sredstva, kao i naoruane bande, pokuavale su da otcepe to vie
albanskih teritorija. (K10, str. 6566)
Ova kraljevina nije mogla da bude drava bez kontradiktornosti, zato to je
prisilno obuhvatila nekoliko naroda. [...] Iz samog imena kraljevine se jasno
videlo da su u njoj prava imali samo Srbi, Hrvati i Slovenci, ali su Srbi imali
glavnu ulogu. Dravna vlast je bila u rukama kraljevske dinastije Karaore-
vi, i imala naglaen velikosrpski ovinistiki karakter. (K09, str. 33)
U uslovima pogoranja politike izmeu Srba i Hrvata, 20. juna 1928. godine,
srpski ovinistiki krugovi su u parlamentu ubili rukovodioca opozicije, Stje-
pana Radia i jo dva hrvatska poslanika. (K11, str. 80)
Pored toga, srpski narod diskriminie druge narode:
U novoj dravi dominirao je srpski narod. Oni su vladali dravom i sledili su
politiku ovinizma, nasilja i terora, da bi denacionalizovali ostale narode. Ma-
kedonce i Crnogorce nisu priznavali kao posebne narode, ve su ih smatrali
delom srpskog stanovnitva. U jako tekoj poziciji bili su neslovenski narodi,
Albanci, Maari, Nemci, itd. Njima se uskraivalo pravo na kolovanje na
maternjem jeziku, pravo na kulturu, itd. Konstantna dominacija Srba u poli-
tikom ivotu drave produbila je razlike i pogorala odnose... (K11, str. 79)
Srbi se esto predstavljaju kao izrazito surovi, ta svirepost naroito se nagla-
ava u odnosu na albansku decu:
202 VUJO ILI
Nakon zavretka Pr vog svetskog rata Kosovo i druge albanske teritorije je

ponovo okupirala Srbija. Srpska vlada ponaala se dosta svirepo. Njihova
vojska je spalila i unitila itava sela. Na hiljade Albanaca je bilo prisiljeno da
emigrira sa zemlje svojih predaka. (K05, str. 80)
Broj albanske dece koja su pohaala osnovnu kolu na srpskom jeziku bio je
jako mali, zbog toga to ona nisu znala srpski jezik, dok je odnos srpskih nastav-
nika prema njima bio jako grub. Fiziko nasilje nastavnika dovelo je do toga da
albanski uenici naputaju kolu. Kao posledica cele ovakve politike, na Kosovu
je preko 90% albanskog stanovnitva bilo nepismeno. (K11, str. 9495)
U ovim uslovima je srpska okupaciona vlast preduzela mere, ne samo pro-
tiv jedinica OVK ve i protiv civilnog stanovnitva. U februaru 1998. godi-
ne, u selu Likosan, u okrugu Drenice, srpska policija je izvela nevien ma-
sakr. Srpske jedinice tokom ovog dela nisu ak potedele ni ene i decu.
(K11, str. 201)
U isto vreme naglaava se militantnost, odnosno vojna dominacija Srba:
Uprkos oruanom otporu albanskog naroda, srpske i francuske trupe su, to-
kom oktobra 1918. uspele da osvoje Kosovo i druge albanske teritorije. Posta-
vljena je administracija koja je bila podrana od strane vojske i policije i izvr-
en je nevien dravni teror nad Albancima. [...] Ali, ove represivne mere
srpskih vlasti nisu dovele do toga da albanski narod poklekne. (K11, str. 25)
Borba je bila krvava i neravnopravna. Srpska vojska i andarmerija je topo-
vima gaala Galicu, rodno selo Azima Galice. Otpor Azema Galice i njegovih
saboraca je bio herojski. Srpska strana je imala mnogo gubitaka. (K11, str. 86)
Srbi su zavojevai, okupatori albanske zemlje:
Takav zavretak balkanskih ratova je samo jo vie produbio nesuglasice i
pogorao odnose izmeu naroda Balkana. Odnosi su se naroito pogorali
izmeu Albanaca sa jedne strane i, sa druge strane, Srba, Grka i Crnogoraca,
koji su okupirali albanske teritorije. (K08, str. 131)
Njihova jasna platforma za osloboenje od srpskog zarobljenitva je podigla
nadu i nala oslonac u albanskom stanovnitvu. (K11, str. 201)
Pored ovih estih stereotipa, upeatljiva je i perfidnost, sklonost ka manipu-
laciji, prevari i provokacije Srba (i Crnogoraca):
Crna Gora je pokuala da koristi Albance za svoje ciljeve. Kada ljudi koji su
iveli u planinama nisu pristali da slue planovima crnogorskog kralja Niko-
le da osvoji sever Albanije, on im je uskratio pomo. (K10, str. 73)
Uprkos nastojanjima Vlade da se uva od srpskih provokacija i oruanog
konflikta sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, narod iz okupiranih oblasti
je, ne mogavi da izdri srpsku okupaciju, preduzeo nekoliko oruanih akcija.

(K09, str. 48)
Kraljevina SHS jedno vreme nije preduzimala vojne mere da povrati vlast
nad ovom zonom. ak je i poslala i svog komesara da razgovara sa Azemom
Galicom. Ali pokuaji razgovora nisu uspeli zbog Azemovog odbijanja. On
je ipak jako dobro poznavao planove i prevare koje mogu da uine beograd-
ski zvaninici. (K13, str. 68)
Demonstracije iz 1968. godine su iznele na videlo veliki problem Albanaca u
Jugoslaviji, koji je do tada jugoslovenski reim uspevao umeno da kamuflira. rtve
su bile velike, jer su usledila ubistva, ranjavanja, zatvaranja, izbacivanja sa posla i
drugi oblici represije. (K09, str. 161)
Heterostereotipi u srpskim udbenicima

Iako se u srpskim udbenicima moe pronai neto pozitivnih stereotipa o Alban-
cima, oni su najveim delom negativni. Albanci se najee povezuju sa nasiljem,
koje se ispoljava prema Srbima:
Kako bi svojim saplemenicima iz severne Albanije stvorili prostor za na-
seljavanje u plodne ravnice Metohije i Kosova, proganjali su Srbe i raselja-
vali njihova sela. (S07a, 5.2 lekcija Poloaj Srba u Osmanskom carstvu,
Stara Srbija)
Albanci su organizovano sprovodili pokolj Srba, kao i Maari i Nemci u
Vojvodini. (S04, str. 187)
Prvi znaci destabilizacije Jugoslavije javili su se na Kosovu. U prolee 1981.
na Kosovu su izbile nacionalistike i separatistike demonstracije. Iako su
uguene akcijom policijskih snaga, stanje na Kosovu nije bilo stabilno. Na-
stavljeni su albanski pritisci na Srbe, unitavanje imovine, pa i ubistva iz na-
cionalne mrnje. (S08, str. 184)
Tokom istorije, naglaava se razbojnitvo Albanaca:
Turska drava bila je u dubokoj krizi i njene vlasti nisu mogle, a esto ni
htele, da spree brutalno nasilje albanskih odmetnika nad srpskim stanovni-
tvom. (S08, str. 43)
Komite njihova aktivnost je nekada bila od koristi, ali se deavalo da je
dovodila do odmazde turskih vlasti i albanskih bandi prema lokalnom srp-
skom stanovnitvu. (S08, str. 44)
Albanci kroz istoriju u srpskim udbenicima pokazuju i oportunizam (poja-
vljuje se i kao autostereotip u kosovskim albanskim udbenicima):
204 VUJO ILI
Ako se izuzmu Albanci, koji su se identifikovali sa Turcima sve do druge

polovine 19. veka, ova pojava osea se kod svih balkanskih naroda. (S03,
str. 169)
Nacionalni pokret Albanaca... kasnio je... Albanci su... do velike istone kri-
ze bili stub odbrane osmanskog poretka na Balkanu. (S07a, 3.10 lekcija Ve-
like sile i Istono pitanje, balkanske revolucije)
U odnosima sa Srbima pokazuju surovost:
Poloaj raje u Rumelijskom paaluku nije bio nimalo laki. Sirotinja cvili i
piti, do Boga se uje. Najtee je bilo na prostorima Stare Srbije, gde su uprav-
nici administrativnih jedinica bili iptarski feudalci. (S03, str. 147)
Jedan od stereotipa koji je pozitivan, odnosno javlja se i meu pozitivnim
autostereotipima i u srpskim i u albanskim udbenicima jeste nepokornost.
Meutim, starosedeoci koji su iveli zajedno i ija su naselja grupisana u
vee skupine nisu slovenizirani. Obiaje, jezik i druga narodna obeleja sa-
uvali su Albanci. (S06, str. 42)
Meutim, Turci su nailazili na snaan otpor, posebno u vreme ora Ka-
striota Skenderbega. Zbog duge borbe s Turcima Skenderbeg je postao poznat
irom Evrope. Tek posle njegove smrti Turci su zaposeli najvei deo Albani-
je... (S06, str. 125)
Skenderberg je postao sinonim arbanakog otpora osmanskoj vlasti, te je
stoga postao centralna linost albanskog narodnog predanja i kasnije nezao-
bilazna tema u formiranju nacionalnog identiteta. (S02, str. 217)
Meutim, Albanci su i osvetoljubivi:
Iz osloboene june Srbije, na Kosovo su doseljeni Albanci proterani iz To-
plice i Jablanice. Albanci su se za izgubljena imanja svetili kosovskim Srbi-
ma... (S07a, 5.2 lekcija Poloaj Srba u Osmanskom carstvu, Stara Srbija)
Kao i ostali balkanski narodi, i Albanci su kroz istoriju bili potinjeni:
Pokoreni narodi iveli su teko i trpeli su razna bezakonja, ugnjetavanja i
nepravde. (S07b, str. 42)
Na kraju, Albanci su anarhini:
Anarhija i bezvlae posebno su pogodovali brojnim albanskim odmetni-
cima i bandama, koje su krstarile Kosovom i Metohijom, pljakajui imovi-
nu srpskim porodicama, otimajui ene i decu, ucenjujui itava sela. (S04,
str. 56)
U odnosima sa Srbima su i tlaitelji:

Vei deo Stare Srbije bio je pod vlau albanskih paa koje su ugnjetavale...
preteno srpsku raju. (S07a, 4.5 lekcija Kneevina Srbija prostor, stanov-
nitvo, privreda)
Jedan deo naeg sveta u zapadnoj Makedoniji i na Kosovu i Metohiji preao
je na islam pod pritiskom Albanaca muslimana. (S07b, str. 43)
Heterostereotipi o ostalim etnikim grupama

Heterostereotipi o ostalim grupama imaju zajedniki imenitelj u Turcima Osmanli-
jama, koji figuriraju i u albanskim i u srpskim udbenicima pre svega kao negativni.
Heterostereotipi o Osmanlijama u albanskim udbenicima

U kosovskim udbenicima, negativni stereotipi o Osmanlijama su manje prisutni
nego u srpskim udbenicima, a po sadraju se mogu porediti sa negativnim ste-
reotipima o Srbima:
Albanski otpor se nastavio jo nekoliko meseci u planinskim oblastima oko
akovice, Ljume i Debra. Osmanske snage su nad Prizrenskom ligom i Pri-
vremenom albanskom vladom sprovele besprimeran teror irom zemlje. Na
hiljade Albanaca je bilo uhapeno i osueno na teke kazne zatvora ili prote-
rano van domovine. (K08, str. 79)
Krajem XIX veka, Albanci su se i dalje suoavali sa divljom osmanskom
vladavinom koja je u korenu sasecala svaki albanski politiki i kulturni po-
kret. (K08, str. 8384)
Konferencija je odredila severne i severoistone granice, iskljuujui iz Al-
banije celo Kosovo, kao i Skoplje, Kumanovo, Tetovo, Gostivar, Kerovu, Stru-
gu, Ohrid i druge teritorije. Ove albanske teritorije su prele iz osmanskog
jarma pod srpsko-crnogorski jaram. (K08, str. 134)
Heterostereotipi o Osmanlijama u srpskim udbenicima

Pozicija Srba u kosovskim udbenicima slina je poziciji Osmanlija u srpskim, gde
su stereotipi o njima mnogo ei i izrazito negativni:
Ropstvo i sloboda, podanici i slobodni seljaci (neto graana), nepismenost i
pismenost, uguena kneinska samouprava i samostalna drava, turski sultani
206 VUJO ILI
i srpski kneevi, Srbija s Turcima i Srbija bez Turaka i sa nacionalnim insti-

tucijama. (S07b, str. 155)
O Turcima je u svesti balkanskih naroda ostala negativna predstava... (S03,
str. 168)
Turci Osmanlije su nasilni, opasni porobljivai:
Srpsko selo je izgubilo mir, a srpski seljak obraz usled nasilja vrenog nad
devojkama i enama. (S03, str. 67)
I nii organi turske vlasti, kao i obini Turci, ponaali su se neljudski. (S07b,
str. 117)
Opasnost od Turaka bila je sveprisutna i niko se nije oseao sigurnim. (S02,
str. 210)
Nai preci iz ovog vremena oseali su stalnu nesigurnost i strah od: Turaka,
gladi, kuge, smrti i prirodnih nepogoda nevolja koje su im svakodnevno
ugroavale ivot. (S03, str. 25)
I kada su odvani hajduci i ueni kalueri, razumni knezovi i oprezni do-
maini, i sva srpska raja, zapali u oajanje zbog nasilja nezabeleenog u po-
vesti, u vreme dahijske strahovlade... (S03, str. 66)
Zulum dahija, kao i ostalih Turaka, prevaziao je sve granice ljudske trpelji-
vosti. (S07b, str. 109)
Turci su takoe moni, sposobni su da gospodare narodima:
Nasuprot rascepkanim i neslonim balkanskim zemljama, Turci Osmanlije
imali su dobro organizovanu dravu. (S06, str. 116)
Bili su okrenuti islamu i sledili su njegova verska pravila i zakone. Jedan od
njih bilo je i potinjavanje nemuslimanskog sveta, to je motivisalo njihova
dalja osvajanja i irenje. Uskoro je Mala Azija postala pretesna da zadovolji
osmanske teritorijalne pretenzije. (S02, str. 199)
Svoje vazale, po pravilu, Turci su ostavljali na vlasti do kraja ivota, a u po-
etku od njih nisu traili mnogo. (S06, str. 121)
Vremenom su Srbi podraavali tursko gospodstvo u svemu, pa i u oblaenju.
(S03, str. 024)
Turci su osvetoljubivi i surovi:
Mnogi njeni itelji nali su smrt ispod turskog osvetnikog maa ili u ne-
mirnim talasima pomenutih reka. (S03, str. 92)
Veliki vladari lieni su emocija, pa je mnogima svirepost bila uroena. Ona
se kod njega (Sulejman Velianstveni) iskazala mukim ubistvom dvojice
sinova u ime dravnog interesa! (S07b, str. 30)
Odabrani deaci postajali su robovi, te je ovaj obiaj predstavljao vrhunac

surovosti prema hrianskim porodicama. Srbi su s pravom ovu pojavu na-
zivali dankom u krvi. (S03, str. 7)
I, kao i u kosovskim udbenicima, spoljni akter odgovoran je za nazadnost, u
ovom sluaju to su Osmanlije.
Primitivniji turski feudalni poredak znatno je usporio ekonomski i drutve-
ni razvoj pokorenih naroda. (S06, str. 127)
Stereotipi o ostalim grupama u srpskim udbenicima

Dve grupe se, pored Osmanlija, karakteriu preteno negativnim stereotipima u
srpskim udbenicima, Muslimani/Bonjaci i Crnogorci. Stereotipi prema Musli-
manima, odnosno Bonjacima su, iako malobrojni, izrazito negativni u srpskim
udbenicima:
[Husein-kapetan Gradaevi] [b]io je krupan, snaan, nadmen i prek. Ti-
pian je predstavnik onih bosanskih muslimana, koji nisu imali jasan cilj
niti su bili spremni da trpe sultanove vezire u Travniku, niti su bili spremni
da sasvim kidaju veze sa Portom. (S03, str. 146)
O Turcima je u svesti balkanskih naroda ostala negativna predstava, uz ret-
ke izuzetke, a jo gora o svojim sunarodnicima koji su primili islam, i kao
konvertiti morali da dokazuju svoju pravovernost. (S03, str. 168)
Memoaristi s poetka 19. veka belee da su ti muslimani, poturenjaci, bili
gori i nesnosniji raji od Osmanlija, pravih Turaka. (S03, str. 111)
Prihvatanjem islama ljudi su menjali verovanje, nain ivota, miljenje, ak i
izgled, budui da su se muslimani razlikovali od nevernika i garderobom. Sve to
uticalo je da islamizovani svet stekne drugaije mentalne osobine. (S03, str. 13)
Primivi islam i postavi privilegovan deo drutva, ali zadravi srpski jezik,
muslimani u Bosni Bonjaci, kako sebe danas nazivaju, vremenom su po-
stali deo islamske civilizacije, otuen od svoga naroda. (S07b, str. 43)
Stereotipi o Albancima se, pored poistoveivanja s Osmanlijama, najee po-
rede upravo sa Bonjacima, odnosno svim Muslimanima:
Albanci, favorizovani u pogledu naseljavanja i privilegovani kao muslimani,
nametali su Srbima ime, jezik i obiaje. Taj proces poznat je kao arbanaenje.
(S03, str. 15)
Bosanski begovi...uz begove u Albaniji i na Kosovu, [bili su] glavna konica
prosveenim reformama... (S07a, 5.2 lekcija Poloaj Srba u Osmanskom
carstvu, Poloaj Srba u Bosni i Hercegovini)
208 VUJO ILI
Crnogorci, koji se tretiraju i kao drugi, ali i kao deo srpskog naroda, pred-
stavljeni su neobinom meavinom pozitivnih i negativnih stereotipa:
Pravoslavlje, Rusija i Srbija, tri su bitna inioca u povesti Crne Gore. Crno-
gorci su se kleli u sva tri, ali nikada iskreno, ve prema potrebama koje su im
nametali siromatvo, borba protiv Turaka i nimalo lak ivot u planinskim
bespuima. (S03, str. 136)
Plemenska anarhija bila je najvee zlo u Crnoj Gori i najvea smetnja na-
stanku drave. Ona je stvorila uslove za etovanje, koje je tumaeno kao odu-
ak crnogorske bijede. (S03, str. 137)
Ratovanje protiv Turaka, sa etovanjem, i glad vidno su uticali na formiranje
linosti crnogorskog oveka. Opte siromatvo podsticalo je Crnogorce na
neprekidno raseljavanje. (S03, str. 141)
Crnogorci su se odlikovali junatvom, bistrinom, snalaljivou i alama na
sopstveni raun. (S03, str. 142)
Crna Gora je malena oblast nastanjena srpskim narodom, ali na tom neve-
likom prostoru stalo je mnogo istorije. (S07b, str. 141)
Upadi na teritoriju drugog plemena ili na teritoriju pod turskom vlau na-
zivani su etovanje. Sutina etovanja je u ubiranju plena, pa se ono smatralo
nekom vrstom privreivanja. (S07b, str. 143)
Sukobi meu plemenima, krvna osveta i opta zaostalost... spreavali su
Crnu Goru da napreduje iz zatvorenog, patrijarhalnog sveta balkanskih br-
ana... (S07a, 4.6 lekcija Crna gora u XIX veku (do 1878), teritorija, stanov-
nitvo, zaeci dravne organizacije)
Literatura
Put iz bratstva i jedinstva etnika distanca graana Srbije, u: Sreko Mihailovi (ur.),
Kako graani Srbije vide tranziciju: istraivanje javnog mnenja tranzicije, Friedrich
Ebert Stiftung, Beograd, 2010.
Textbooks Round the World: It Aint Necessarily So, The Economist, 10 2012, http://www.
economist.com/node/21564554.
Allport, Gordon W., The Nature of Prejudice, Garden City, New York: Doubleday, 1958.
Brewer, M. B., The Psychology of Prejudice: Ingroup Love and Outgroup Hate?, Journal
of Social Issues, 55(3), 429444.
Dovidio, John F., et al., Stereotyping, Prejudice, and Discrimination: Another Look, in:
Stereotypes And Stereotyping, ed. Neil Macrae and Charles Stangor, Guilford Press,
1996, str. 276322.
Gatto, John Taylor, Weapons of Mass Instruction: A Schoolteachers Journey Through the
Dark World of Compulsory Schooling, New Society Publishers, 2010.
Golubovi, Zagorka, Kuzmanovi, Bora i Vasovi, Mirjana, Drutveni karakter i drutvene

promene u svetlu nacionalnih sukoba, Beograd, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju
i Filip Vinji, 1995.
Green, Donald P. and Seher, Rachel L., What Role Does Prejudice Play in Ethnic Conflict?,
Annual Review of Political Science 6, No. 1 (2003): 509531.
Hilton, James L. and von Hippel, William, Stereotypes, Annual Review of Psychology 47,
no. 1 (1996): 237271.
Hpken, Wolfgang, ed., l Ins Feuer? Schulbcher, ethnische Stereotypen und Gewalt in
Sdosteuropa Textbooks, Ethnic Stereotypes and Violence in South-Eastern Europe,
Hannover: Studien zur Internationalen Schulbuchforschung, Vol. 89, 1996.
Kuzmanovi, Bora, Etnika distanca u Crnoj Gori, u: ukanovi, Borislav, Kuzmanovi,
Bora, Lazi, Mladen, i Bei, Milo: Nacija i drava, Podgorica, SoCEN, 2001, str.
177246.
Kuzmanovi, Bora, Socijalna distanca prema pojedinim nacijama, u: Lazi, M. (prir.),
Razaranje drutva, Beograd, Filip Vinji, str. 225244.
Lippmann, Walter, Public Opinion, Transaction Publishers, 1997.
Mackie, Diane, et al., Social Psychological Foundations of Stereotype Formation, in:
Stereotypes And Stereotyping, ed. Neil Macrae and Charles Stangor, Guilford Press,
1996, str. 4179.
Mihailovi, Sreko, Etniki autostereotipi i heterostereotipi na Kosovu, Sociologija, 40 (3),
1995.
Pingel, Falk, UNESCO Guidebook on Texbook Research and Texbook Revision, UNESCO, 2010.
Plut, Dijana, Rosandi, Ruica i Pei, Vesna, Ratnitvo, patriotizam, patrijarhalnost: ana-
liza udbenika za osnovne kole, Centar za antiratnu akciju, 1994.
Popadi, Dragan i Biro, Miklo, Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji, Nova srpska
politika misao, 1999, br. 12, str. 89109.
Saldana, J., An Introduction to Codes and Coding. The Coding Manual for Qualitative Researchers,
Sage Publications Ltd, 2009, str. 131.
Sherif, M., In Common Predicament: Social Psychology of Intergroup Conflict and Coopera-
tion, Boston, Houghton Mifflin, 1966.
Stangor, Charles and Schaller, Mark, Stereotypes as Individual and Collective Repre-
sentations, in: Stereotypes and Prejudice: Key Readings, ed. Charles Stangor, Psychology
Press, 2000, str. 337.
Stojanovi, Dubravka, Konstrukcija prolosti sluaj srpskih udbenika istorije, u: Di-
jalog povjesniara/istoriara 5, Zagreb, 2001, str. 3144.
Stojanovi, Dubravka, Slow Burning: History Textbooks in Serbia, 19932008, in: Tran-
sition and the Politics of History Education Southeast Europe, Augusta Dimou (ed.),
V&R unipress, 2009, str. 141158.
Sumner, W. G., Folkways A Study of the Sociological Importance of Usages, Manners, Customs,
Mores, and Morals, New York, Ginn and Company, 1906.
Tajfel, Henri, Human Groups and Social Categories: Studies in Social Psychology, Cambridge:
Cambridge University Press, 1981.
Terracciano A., et al., National Character Does Not Reflect Mean Personality Trait Levels
in 49 Cultures, Science (New York, N. Y.) 310, No. 5745 (October 7, 2005): 96100.
IV
DODATAK
UDC 316.774:323.173(497.115)
Nevena Kostadinovi
Goran Tepi
ANALIZA MEDIJA MARTOVSKI NEREDI

I KOSOVSKA NEZAVISNOST
Saetak: Tekst obuhvata analizu napisa dva lista, albanskog dnevnika Koha di-
tore i srpskog Blica, o martovskim neredima 2004. i proglaenju nezavisnosti
Kosova 2008. godine, kao i danima seanja na ove dogaaje. Analiza ne predstavlja
sistematsko istraivanje, ve pokuaj da se otkrije da li se, i u kojoj meri, nacional-
ni mitovi iz udbenika istorije ponavljaju i prenose u medijima. Autori zakljuuju
da medijski narativi, u analiziranom periodu, sadre elemente mitova o naciji i
neprijatelju i u srpskom i u albanskom sluaju, zatim o rtvi istorijskih okolnosti
samo u srpskom sluaju, i o slavnim linostima, junatvu, izabranosti nacije i
obnovi zlatnog doba samo u albanskom sluaju.
Kljune rei: martovski neredi, nezavisnost Kosova, Blic, Koha ditore, etnoge-
neza, istorijska nepravda, nacionalno junatvo, nacionalni preporod.
Analizirani uzorak obuhvatio je izvetavanje dnevnih novina Blic u Srbiji i Koha

ditore na Kosovu. Analizirali smo pisanje tampe o martovskim neredima iz 2004,
tri dana posle izbijanja nereda, 18, 19. i 20. marta, kao i proglaenje nezavisnosti
Kosova 2008. godine, tri dana posle proglaenja, 18, 19. i 20. februara. Pored toga,
pratili smo i izvetavanje tih medija na dan seanja, 17. mart i 17. februar 2009,
2010. i 2011. godine. Za jedinicu analize uzeli smo pojedinani novinski tekst kao
zaokruenu tematsku i grafiku celinu. Tanije, izdvojeni su oni novinski tekstovi
u kojima se spominje sukob na Kosovu i proglaenje nezavisnosti iz perspektive
srpske i albanske tampe.
Odabrani kodeks za analizu tampe obuhvatio je sledee parametre: veliinu
teksta, autorstvo, anr i izvor informacije, a prevashodni cilj ovog dela istraivanja
bilo je pronalaenje u medijskim izvetajima tema i kategorija sadranih u udbe-
nicima istorije.1 Dakle, pokuali smo da utvrdimo u kojoj meri se medijski narativi
1 Videti tekst G. Tepia i R. Eremi u ovom zborniku.

214 NEVENA KOSTADINOVI I GORAN TEPI
o dnevnopolitikim, ali veoma znaajnim dogaajima, tematski i sadrajno pokla-

paju sa istoriografskim narativima sadranim u udbenicima istorije (tj. nacional-
nim mitovima).
MARTOVSKI NEREDI 2004. GODINE

U BLICU I KOHA DITORE
Veliina teksta
Najvie objavljenih tekstova u Blicu manjeg je formata (54%), i to su uglavnom oni
koji upuuju na kratko izvetavanje o nekom dogaaju ili najave sednica, skupova koji
e se baviti tom tematikom. Nekada su i izjave prenete u ovom obimu. Takva je izjava
efa Unmika Harija Holkerija u kojoj kae da se na Kosovu dogodilo najgore mogue
nasilje, kakvo Kosovo nije videlo od dolaska meunarodne misije 1999. godine.
Ovo nasilje unitava Kosovo i ovo je najgora poruka koju je Kosovo moglo
da poalje meunarodnoj zajednici.2
Nakon toga slede veliki tekstovi (24%) koji se bave prenoenjem dogaaja s
lica mesta, ili analizom trenutnog stanja, kao i predvianjem daljeg razvoja doga-
aja. Slede srednji (16%), pa tek onda izuzetno veliki. Samo jedan lanak moe se
podvesti pod nepotpun, a to je iz rubrike Blic hit.
2 Blic, Kfor odobrio upotrebu sile, 19. mart 2004, str. 8.

ANALIZA MEDIJA MARTOVSKI NEREDI I KOSOVSKA NEZAVISNOST 215
S druge strane, u albanskom dnevniku Koha ditore najvei procenat ine ve-
liki tekstovi (33%), a slede ih oni koji zauzimaju i po dve strane novina (21%). To
su uglavnom tekstovi u kojima se detaljno objanjava stradanje tri deaka u reci
Ibar, kao i opti mete koji je posle toga usledio. U jednom takvom, pod naslovom
esnaestoro mrtvih i 575 povreenih, autor opisuje da su srpski kriminalci pre-
krili Mitrovicu krvlju i da se meu mrtvima nalaze ene i deca.3 Tekstovi srednjeg
obima zauzeli su 17%, a mali i nepotpuni po 14%.
anr
Kad je re o dominantnom anru, i u Blicu i u albanskom dnevniku Koha ditore do-
miniraju izjave i saoptenja (42%). Tako u izjavi koju je objavio Blic, premijer Srbije
Vojislav Kotunica karakterie organizovane napade na Srbe kao etniko ienje.
Nasilje na Kosovu i Metohiji bilo je unapred planirano i koordinisano, a
nad srpskim stanovnitvom je izvren pokuaj pogroma i etnikog ienja,
koji je imao odlike onog to je pre nekoliko godina nazivano humanitarnom
katastrofom.4
3 Koha ditore, esnaestoro mrtvih i 575 povreenih, 18. mart 2004, str. 1, 3.
4 Blic, Etniko ienje, 19. mart 2004, str. 5.
Posle izjava slede faktografski tekstovi (u Blicu 24% i 31% u Koha ditore). In-
terpretativnih ima vie u srpskom dnevniku (23% prema 17%), a komentara za pro-
cenat vie u listu Koha ditore (8% prema 7%).
Autorstvo
Novinari redakcije Blica potpisali su 48%, a Koha ditore 80% ukupnog broja objavlje-
nih tekstova. Razlika je u tome to je Blic objavio veliki broj nepotpisanih tekstova.
Za razliku od Blica, koji je koristio ili domae agencije ili svoje novinare, Koha di-
tore je preuzela tri teksta od britanske agencije Rojters.
Izvor
Blic se poziva na meunarodne aktere podjednako kao i na neimenovane. O situa-
ciji na terenu govorili su predstavnici misije Ujedinjenih nacija za Kosovo, a efo-
vi evropskih diplomatija pozivali su odgovorne da zaustave nasilje nad Srbima.
Koliko je situacija na terenu bila ozbiljna, govore i izjave komandanta Kfora koji
je izdao nareenje da vojnici mogu da upotrebe neophodnu silu kako bi osigurali
sopstvenu bezbednost i ivote svih graana na Kosovu.
Veliki deo panje tadanjeg Blica bio je posveen protestima irom Srbije, pa su
jedan deo informacija pruali sami graani. Zvanina saoptenja davali su predsednik,
skuptina, vladina ministarstva, a nisu izostali ni stavovi predstavnika vladajuih
i opozicionih politikih stranaka.
S obzirom na to da su tokom protesta zapaljene damije u Beogradu i Niu, ogla-
sili su se vie puta i predstavnici verskih zajednica. Kritiki nastrojeni komentatori
zastupljeni su u neto manjem procentu od politiara, ali u i oni piu da sukobi na

Kosovu mogu da ugroze mir u Evropi.
S obzirom na nepouzdanost informacija koje su objavljivane posle izbijanja mar-

tovskih nereda, najvei broj izvora je neimenovan u listu Koha ditore. To opisuje autor
u jednom lanku, gde kae da toliko razliitih informacija stie do njega da izgleda
kao da apsolutno niko nema kontrolu nad ovom teritorijom. Meu strankama koje
su reagovale povodom izbijanja sukoba pojavljuju se Demokratska partija Kosova,
Alijansa za budunost Kosova, Demokratski savez Kosova. Svoje vienje aktuelne
situacije dali su i predstavnici obe verske zajednice i rektor Pritinskog univerziteta.
Meu politiarima istiu se tadanji predsednik Kosova Ibrahim Rugova i
komandant OVK Agim eku, a od srpskih politiara prenose se izjave predsednika
Koordinacionog centra za Kosovo Neboje ovia i tadanjeg predsednika Skup-

tine Srbije Predraga Markovia. Osniva najtiranijih novina na Kosovu i glavni i
odgovorni urednik Koha ditore Veton Suroi prisutan je kao autor i izvor informacija
nekoliko lanaka objavljenih tokom analiziranog perioda.
PROGLAENJE NEZAVISNOSTI
U BLICU I KOHA DITORE
Veliina teksta
Kad je re o prostoru koji je u dnevnim novinama bio posveen jednostranom pro-
glaenju nezavisnosti Kosova, polovina objavljenih tekstova u Blicu je malog obima
u kojima se daju kratke izjave srpskih zvaninika, ali i stavovi pojedinih drava iz
sveta povodom proglaenja nezavisnosti. Nakon malih, slede tekstovi srednjeg obima
(27%), zatim veliki (12%), izuzetno veliki (10%) i samo jedan nepotpun.
S obzirom na to da za kosovske Albance usvajanje deklaracije nezavisnosti

predstavlja ostvarenje dugogodinjih tenji i pobedu nad Srbima, najvei prostor
u novinama Koha ditore posveuje se ba ovoj temi. Procentualno, veliki i izuzetno
veliki tekstovi zauzimaju preko 50%. Slede srednji (22%), mali (16%) i nekoliko
nepotpunih (9%) tekstova.
Autorstvo
Dok Blic veinu objavljenih tekstova u posmatranom periodu nije potpisao (53%),
Koha ditore najvie se oslanjala na redakcijske novinare (74%).
Meu nepotpisanim u Blicu naao se i lanak Krivina prijava protiv Tai-

ja, Sejdijua i Krasniija, u kojem se navodi da je Ministarstvo unutranjih poslo-
va Srbije podnelo krivinu prijavu protiv najviih kosovskih zvaninika povodom
proglaenja lane drave na tlu Srbije. Blic je svoje novinare potpisao u 34% od
ukupnog broja objavljenih tekstova, a agencijskih ima 12%. Koristei agenciju
Beta kao izvor, Blic je preneo izjavu tadanjeg amerikog predsednika Dorda
Bua pod naslovom Da ne bude nasilja. Bu je tom prilikom rekao i da su SAD
vrsto podrale plan izaslanika UN Martija Ahtisarija za Kosovo, ali i dodao
da je u interesu Srbije da sledi Evropu i da srpski narod moe da bude siguran
da u Americi ima prijatelja.5 U Koha ditore 6% tekstova potpisale su javne lino-
sti. Urednitvo albanskog lista koristilo je i agenciju Fonet, a 5% lanaka preuzeta
su u celosti iz drugih novina, meu kojima su se nali slovenski list Delo i izra-
elski Harec.
anr
Ponovo najvie objavljenih tekstova u Blicu pripada faktografskom anru, izjavama
i saoptenjima, kao i onih koji navode hronoloki injenice. Analitikih lanaka
nema, a interpretativni ine desetinu od ukupnog broja. Ovaj period obeleila su
tri komentara. Meu njima je i Paljenje budunosti. Autor je kritiki nastrojen
prema onima koji su zapalili policijski punkt na administrativnoj granici jer su tim
incidentom samo uinili ono to su kosovski Albanci prieljkivali, a to je da me-
unarodne snage uu i zauzmu sever Kosova.6
5 Blic,Da ne bude nasilja, 18. februar 2008, str.5.

6 Blic,Paljenje budunosti, 20. februar 2008, str. 2.
U dnevniku Koha ditore bila je relativno jednaka zastupljenost tekstova koji

su faktografskog karaktera (30%) i interpretativnog (25%). Ponovo nema nijednog
analitikog, a komentara je neto vie nego za vreme martovskih nereda (13%).
Izvor
Blic se tekstovima koji se odnose na proglaenje nezavisnosti najvie poziva na
saoptenja dravnih institucija. Slino su zastupljeni domai politiari i meuna-
rodni akteri kao izvori informacija koje se tiu stavova prema proglaenoj nezavi-
snosti Kosova. Malih razlika ima i kad su autori, javne linosti i graani oni koji
pruaju informacije.
Istovremeno, za najitanije kosovske novine u danima posle proglaenja ne-

zavisnosti najei izvor informacije su zvanina saoptenja tada imenovanih in-
stitucija, meu kojima su kosovska skuptina, ustavna komisija, predsednitvo i
vodee partije Kosova. Iza njih su izjave i pisma, koje, na primer, ameriki predsed-
nik Dord Bu ili tadanji britanski premijer Gordon Braun alju Kosovu. Tu su
i estitke turskog ministarstva spoljnih poslova. Slede lanci u kojima izvor nije
imenovan, zatim izjave politiara poput Haima Taija i Fatmira Sejdijua koji se u
tom trenutku i predstavljaju kao novoizabrani lideri Kosova.
Malo je tekstova u kojima su graani prenosnici informacija, a kada ih ima,

izraena su tokom proslava na ulicama Pritine ili negodujuih izjava Srba u Ko-
sovskoj Mitrovici, kao i uzvici tokom protesta organizovanih u Srbiji u znak pru-
anja podrke Srbima na Kosovu i Metohiji. Meu autorima koji su svoje vienje
stvari davali nalazi se i vlasnik Koha grupe Flaka Suroi, a graanima se tih dana
obratio i predstavnik porodice Jaari Murat Jaanica.
MEDIJSKI NARATIVI U BLICU

U Blicu se istie da je u istoriji srpskog naroda Kosovo uvek vezivano za srpski
identitet da Srbi odatle potiu, da su se tu izgradili kao nacija, stradali i postali
ono to su danas. Zbog toga je, navodi se, ouvanje Kosova u sastavu Srbije, nje-
gova odbrana i zatita srpskog stanovnitva na Kosovu dokaz da Srbija postoji, ali
i da Kosovo postoji:
Ovaj narod je krajem 20. i poetkom 21. veka optuen za etniko ienje, a
tamo gde je za to optuen nema ga vie. Nema Srba ni u Krajini, ni u Slavoni-
ji, a nee ih biti ni na Kosovu. Poslednji ostaci ovog naroda klanog, nedoklanog
i zaklanog u ovom trenutku se unitavaju, gore njihova poslednja sela, domo-

vi i hramovi. Svakome treba da bude jasno da srpski narod ne moe da posto-
ji bez Peke patrijarije, Deana, Graanice, Bogorodice Ljevike. Na Kosovu
se dogaa Vartolomejska no i pogrom nad jednim narodom i njegovim do-
stojanstvom. (Nema Srbije bez Deana, 20. mart 2004, str. 6)
ta je Srbija bez Kosova? Neemo ga dati! Sa Kosovom se ne moe trgovati
i trgovine nema. Sauvaemo ga ne nasiljem, ne zloinima, ve ljubavlju, mi-
losrem. Sauvaemo ga na sve naine, pokazujui da smo drugaiji, da zlo
ne moe doneti dobra rekao je Kotunica poruujui da graani Srbije ne
daju brau na Kosovu. (Kosovo se brani ljubavlju, 19. mart 2004, str. 12)
Doi e dan kada emo biti ponovo na Kosovu, kada emo obnoviti nae
manastire u svoj svojoj lepoti. Jo jedanput nam je potrebna vaa snaga, volja
i odlunost jer dobro znate da nas bez Kosova nema. (Kosovo se brani lju-
bavlju,19. mart 2004, str. 12)
Prenose se i parole graana koji su protestovali u martu posle stradanja srpskog
stanovnitva na Kosovu, kao i posle proglaenja nezavisnosti:
Mir svima, sloboda za sve, povratak svakome, Kosovo je srce Srbije... (Nema
Srbije bez Deana, 20. mart 2004, str. 6)
Ne damo Kosovo na DNK, Kosovo je srce Srbije... (Nema Srbije bez
Deana, 20. mart 2004, str. 6)
Ne bude li pameti i dravnike mudrosti, Srba nee biti ne samo u Pei, Pri-
tini... nego ni u Graanici, Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku... Mora se
uiniti sve to je u politikoj, finansijskoj i diplomatskoj moi Beograda kako
bi Srbi ostali na Kosovu. (Srpska pria, 18. februar 2008, str. 2)
Moramo se okupiti i sabrati. Nikakvi akti o nezavisnosti Kosova ne mogu
nam oduzeti Kosovo i Metohiju ako ga mi sami ne napustimo. (Neemo
naputati svoje ognjite, 19. februar 2008, str. 5)
S druge strane, pie se i o albanskom nacionalnom identitetu koji je zaokruen
sticanjem nezavisnosti. U lanku Euforija Albanaca i strah malobrojnih Srba,
opisana je radost i ushienje koje su Albanci doiveli nakon proglaenja nezavisno-
sti, koje se moe meriti s radou zbog dobijanja deteta:
Konano drava. Konano nezavisnost. Dogaaj istorijski, mogu samo jed-
nom u ivotu i zato najvei. Od sada e sve biti bolje. (Euforija Albanaca i
strah malobrojnih Srba, 18. februar 2008, str. 4)
Seam se 1. oktobra 1997, demonstracija, vikao sam Kosovo republika. Tada
sam oseao bes, oaj. Sada kada uzviknem Kosovo, oseam radost i ona nije
ravna ni trenutku kada sam dobio sina koga sam toliko eleo. (Euforija
Albanaca i strah malobrojnih Srba, 18. februar 2008, str. 4)
Prenose se i izjave Srba kojima se kosovski Albanci odreuju kao neprijatelji,

a martovski neredi i proglaenje nezavisnosti dovode u vezu s konceptom velike
Albanije:
... poslednje akcije albanskih ekstremista dolaze iz politikih centara koji
na duge staze propagiraju ideju velike Albanije, a da za cilj imaju utvriva-
nje postojeeg stanja na Kosovu. (Tai pokrenuo lavinu nasilja, 19. mart
2004, str. 8)
Takoe, preputenost Srba Albancima se izjednaava s njihovim nestankom:
Narod se plai da e biti ostavljen... i poruuje: Znaju li da smo preputeni
na milost i nemilost Albancima? Kao da ne postojimo. (Zna li sever da smo
preputeni na milost Albancima, 20. februar 2008, str. 4)
Naglaava se da je poloaj srpskog stanovnitva za vreme martovskih nereda
na teritoriji Kosova i Metohije bio najgori u novijoj istoriji:
.. najgore meuetniko nasilje od dolaska Kfora izbilo je jue pre podne u
Kosovskoj Mitrovici posle informacije albanskih medija da su lokalne vlasti
sa policijom Unmika pronali u Ibru kod sela abra tela dvoje albanske dece
koja su u nabujalu reku skoila navodno beei od srpskih deaka iz sela
Zupe. (Kr vavi dani na Kosovu, 18. mart 2004, str. 4)
... na Kosovu se dogodilo najgore mogue nasilje, kakvo Kosovo nije videlo
od dolaska meunarodne misije 1999. godine. (Kfor odobrio upotrebu sile,
19. mart 2004, str. 8)
Ono to Albancima nije polo za rukom, uinie glad i bolest. (Srbi ostaju
bez hrane, 20. mart 2004, str. 5)
Izvetaji aktivnost Albanaca izjednaavaju i sa faizmom i nacizmom:
Severni deo Kosova i Metohije e se braniti, jer se narod branio i za vreme
rata 1941. godine. Niko im to pravo nije uskraivao, pa nee ni za vreme
ovog faizma koji je evidentan. (ovi sprema odbranu Srba, 19. mart
2004, str. 4)
Zlo se iri Evropom. Zlo koje se zove terorizam, ojaano ideologijom naci-
zma. Ubiti i proterati sve Srbe ideologija je albanskog terorizma. Onima koji
su se usudili na povratak spaliti ve jednom spaljene domove. Unititi bolnice
i kole. Spaliti crkve i manastire, razoriti groblja, verujui da e se tako zatrti
svaka klica srpskog bitisanja na Kosovu. (Blic, Zaustavite teror, 19. mart
2004, str. 2)
Izvetava se i o reakciji nekih srpskih demonstranata, koji svojim parolama
izraavaju jasno neprijateljstvo prema Albancima:
Uenici su skandirali Ajmo, ajde, svi u napad, Ubij, ubij iptara... (Srbija
ne da Kosovo, 19. mart 2004, str. 10)
Uz parole Ubij, zakolji, da iptar ne postoji, Prodali ste Srbiju, uenici su ili
od kole do kole pozivajui kolege da prekinu nastavu. (Povreeno 12 ljudi,
19. mart 2004, str. 11)
Odgovornost za nasilje koje se dogodilo na Kosovu u martu 2004, navodi se
u Blicu, pored Albanaca snose i velike sile i meunarodne organizacije kao pred-
stavnici meunarodne zajednice:
Pored terorista, odgovorni za genocid na Kosmetu su i oni ija su usta puna
prie o borbi protiv terorizma. Brisel i Vaington. (Zaustavite teror, 19. mart
2004, str. 2)
Unmik se pravi naivan. I sada, posle stravinih zloina, nezamislivih u Evro-
pi 21. veka, iz Brisela poruuju da su za dogaanja na Kosovu odgovorni
lokalni lideri i da je neumesno da se NATO ili administracija UN proglaa-
vaju nesposobnim da na Kosovu odre mir. Kako ih nije sramota! (Zausta-
vite teror, 19. mart 2004, str. 2)
Ministar za obrazovanje, Zoran Lonar, rekao je da svetski poredak postaje
nasilan, i da umesto ulaska u Evropsku uniju, ova unija oduzima deo terito-
rije od nas. (Koha ditore, Bes u tiini, 18. februar 2008, str. 9)
Istie se i da su oni koji su proglaenje nezavisnosti Kosova podrali, odgo-
vorni za nasilje koje posle toga usledilo. Navodi se da su velike sile odavno stale na
stranu srpskog protivnika:
Kotunica je zakljuio da e predsednik SAD, koji je odgovoran za ovo na-
silje, i njegovi sledbenici biti crnim slovima upisani u istoriju Srbije, ali i u
svaku istoriju meunarodnog prava i na njemu zasnovanog svetskog poretka.
(Amerika ponizila Evropu, 18. februar 2008, str. 2)
Svima je jasan raspored snaga u SB UN i da je teko predvideti rezultat. Ne
ivimo u iluzijama. Jasno je da su se zapadne drave, pre svega lanice Kontakt
grupe odavno odredile u korist nezavisnosti i nee je napustiti. (Kosovo
priznale Francuska i SAD, 19. februar 2008, str. 2)
MEDIJSKI NARATIVI U KOHA DITORE

U Koha ditore iznosi se da su Albanci gradili svoj identitet na teritoriji Kosova (kao i
Srbi) i da se proglaenjem nezavisnosti, ujedinjuje sve ono to ini kosovski identitet:
Kosovo, nacija, i teritorija ujedinjeni su danas, i u ovom istorijskom trenut-
ku poboljae ivot svakog graanina u okviru naih granica bez obzira na
etniku pripadnost. Nae nade za to nikad nisu bile vee. (Drava Kosovo,
18. februar 2008, str. 2, 3)
Meutim, Srbi se neretko izjednaavaju s kriminalcima, onima koji vre na-
silje nad Albancima, to ih ini neprijateljima i nepoeljnim na Kosovu:
Mitrovica je prekrivena kr vlju srpskih kriminalaca. Tamo su deca, ene i
stari ubijeni. Ustanimo protiv novog nasilja! (16 mrtvih i 575 povreenih
preplavili celo Kosovo, 18. mart 2004, str. 1, 3)
Srbi nisu iskoristili dobru volju Albanaca da stvore jednako drutvo za sve.
To su potvrdili poslednji dogaaji. Nije tano da ne mogu, jednostavno ne
ele da budu integrisani u kosovsko drutvo. Njihova elja i danas, posle pet
godina ostala je ista, elja za nasiljem nad Albancima. To se vie ne moe tole-
risati! (Demokratska partija Kosova: pet godina napora da se Srbi integriu
su propali, 18. 03. 2004, str. 4)
Uprkos tome to su tokom martovskih nereda Albanci organizovano napada-
li Srbe na Kosovu, Koha ditore pie samo o albanskim rtvama, ali isto tako navo-
di da je teko opisati objektivno stanje zbog razliitih informacija koje stiu. Istiu
da su srpske vlasti odgovorne za nasilje na terenu:
Za DPK nasilje koje su organizovale paralelne strukture pod direktivom
vlasti iz Srbije i njene politike, kulminiralo je prole noi, sa slikom troje al-
banske dece u reci Ibar, pa je ogorenost kosovskih graana opravdana i le-
gitimna. (DKP: pet godina napora da se Srbi integriu su propali, 18. mart
2004, str. 4)
Ovaj dogaaj poredi se i sa holokaustom:
Bacanje tri deaka u reku Ibar i progon dece... podsea na vreme holokau-
sta. (Studenti zahtevaju otkazivanje poslunosti Kosovskim institucijama,
19. mart 2004, str. 5)
Koha ditore, iz svoje perspektive, prisea se i nekih od kljunih dogaaja iz
prolosti i ovom neprijateljstvu daje istorijsku dimenziju:
Nacija Kosova uvek e se seati ratova sa Srbijom. Posebno onih iz prolog
veka. U ovim ratovima, poetkom 20-og veka, u saradnji sa susedima kori-
stila je kartu Balkana iz perioda Osmanskog carstva, i tako izvrila invaziju
na albanske teritorije. Sporazum te vrste je i onaj sa Bugarskom iz 1912. go-
dine, poznat kao Ugovor o prijateljstvu, ali i sporazum sa Crnom Gorom i
Bugarskom na osnovu kojeg je formiran Balkanski savez. Svi zajedno su na-
pali albanske teritorije, ali srpske trupe su bile najokrutnije od ove tri drave.
(Rat za nezavisnost, 18. februar 2008, str. 12)
Tano u februaru 1989, poslednje pripreme za nasilje na Kosovu su obavljene

u Beogradu. Cilj je bio: Kosovo Srbiji, Albance porobiti. (Pismo rudarima,
20. februar 2008, str. 11)
Istie se i da je albanski nacionalni junak Adem Jaari smatrao da su mu Srbi
najvei neprijatelji i da je obeao svojim sugraanima da e Kosovo osloboditi
od Srbije:
Adem Jaari obeao je da e udaljiti Srbiju od Kosova, iv ili mrtav. U stvari,
zahvaljujui njegovoj smrti, u ta je Beograd mnogo uloio, poeli su poslednji
dani Srbije na Kosovu. Tek tada, ostali Albanci poeli su da sebe ubeuju da
bi pruanje mirnog otpora trebalo da zameni vojnim. (Rat za nezavisnost,
18. februar 2008, str. 12)
Bilo je to rano ujutru 6. marta kada su srpske snage dole naoruane tenko-
vima i granatama ispred kue ovog oveka u Prekazu. Ovo je bio trei poku-
aj njegovog ubistva. Ovog puta, njegova porodica nije elela da ga ostavi
samog... Prolo je ve neko vreme od kada su oni sebe proglasili mrtvima, jer
svakako ropstvo nije bio ivot koji su eleli. Posle ubistva porodice Jaari,
srpski generali verovali su da e se kosovski Albanci uplaiti i da se nee vie
suprotstavljati. Meutim, porodica Jaari je verovala da e se suprotno dogo-
diti posle njihove smrti. I to se i desilo. rtva posle trodnevnog pruanja
otpora srpskoj artiljeriji nije bila uzaludna. Poveao se broj ljudi koji su pri-
stupali OVK. (Rat za nezavisnost, 18. februar 2008, str. 12)
Kad je re o proglaenju nezavisnosti, objanjava se opravdanost proglaenja
nezavisnosti i istiu zasluge mnogih generacija za taj uspeh. Pie se i o ulozi zapad-
nih saveznika u borbi za slobodu:
Prema premijeru, nismo samo mi zasluni za sticanje nezavisnosti Kosova,
ve mnogo generacija koje su svojim ivotima, tekim radom i rtvovanjem
to inili decenijama. (Drava Kosovo, 18. februar 2008, str. 2, 3)
U meuvremenu, on je podsetio na sve majke i oeve koji su iskusili neopi-
sive tekoe da bi njihova deca mogla slobodno da ive. (Drava Kosovo,
18. februar 2008, str. 2, 3)
Ovo se dogodilo u Hrvatskoj, a naroito u Bosni, i meunarodna zajednica
nije mogla da dozvoli jo jedni Srebrenicu. U sluaju Kosova, oni su izdra-
li i vie nego to se oekivalo, ali na kraju je Zapad pod vostvom Amerike
i njenih lidera odluio da zaustavi srpsku maineriju koja unitava sve na
Kosovu. Na kraju su kosovski ratnici dobili najmonije saveznike na svetu,
a ljudi su doekali spasioce koji su uinili moguim povratak miliona Al-
banaca koji su bili proterani sa Kosova. (Rat za nezavisnost, 18. februar
2008, str. 12)
Za razliku od srpskih medija koji gubitak Kosova predstavljaju kao istorijski

poraz, kosovski mediji nastanak nove drave predstavljaju kao obnovu zlatnog
doba. Naglaava se demokratinost i multikulturalnost i tolerantnost nezavisnog
Kosova:
Nismo se borili za Kosovo koje e biti naseljeno samo Albancima, niti nas
je meunarodna zajednica podravala da izgradimo slobodno Kosovo samo
za Albance, ve za sve graane bez obzira na etniku pripadnost. (Rugova
ne napadajte Unmik i Kfor; Tai nismo se borili za Kosovo koje e biti
samo albansko, 19. mart 2004, str. 2)
Nastaviemo da ulaemo napore da bismo poboljali odnose sa susedima,
kao i saradnju sa Srbijom, i tako emo promovisati pomirenje izmeu dve
nacije. (Deklaracija o nezavisnosti Kosova, 18. februar 2008, str. 3)
Istorijski dan, dan vredan pamenja, ali i seanja na ljude koji su stradali
prethodnih 20 godina je dan kada je kosovska skuptina usvojila deklaraciju o
nezavisnosti:
Dugogodinji napori Kosovara krunisani su stvaranjem drave. U nedelju,
u 15.40 po podne, jednoglasno, sa 109 glasova za i nijednim protiv, Kosovska
skuptina proglasila je stvaranje najnovije drave na svetu, i kraj dezintegra-
cije bive Jugoslavije. (Drava Kosovo, 18. februar 2008, str. 2, 3)
Premijer je pozvao sve lanove parlamenta i sve one koji su doiveli ovaj
istorijski moment da prenesu buduim generacijama znaaj ovog dana.
(Drava Kosovo, 18. februar 2008, str. 2, 3)
Traio sam tekstove koje smo pripremili za taj dan. Prve nezavisne albanske
novine Koha ditore pojavile su na nezavisnom Kosovu sa specijalnim izda-
njem. itanje se pretvorilo u pla i suze koje nisam mogao da kontroliem.
Objavljivanje ovih novina znailo je da smo postali deo istorije o kojoj smo
sanjali mnogo pre toga, ali je takoe izrazilo gorku injenicu da mnogi od
nas nisu mogli da podele ovu radost, jer su izgubili svoje ivote na tom putu.
(Obian dan, 18. februar 2008, str. 6)
Kao najzasluniji za postignuti uspeh istaknuti su OVK i predsednik Ibrahim
Rugova:
Ovo je odluka o kosovskoj nezavisnosti i generacije i generacije su na njoj
radile. To je bila politika vizija i elja onih koji su se rtvovali za Kosovo,
kao to je primer legendarnog komandanta OVK, Adema Jaarija, i pred-
sednika Rugove, koji je predvodio albanski narodni pokret koji je ujedinio
glasove Kosova... Ove dve linosti omoguile su snaan otpor koji je doveo
do nezavisnosti. (Sejdiju: Deklaracija nezavisnosti Kosova, dogaaj veka,
18. februar 2008, str. 14)
ZAKLJUAK
U tekstovima Blica i lista Koha ditore, u analiziranim periodima, bilo je mnogo
vrednosnih iskaza koji se delimino podudaraju s rezultatima istraivanja udbe-
nika, tj. mogu se podvesti pod kategorije nacionalnih mitova. U Blicu su najzastu-
pljeniji mitovi o etnogenezi mit o naciji i mit o neprijatelju, kao i mitovi o nepravdi,
tj. mit o rtvi istorijskih okolnosti. Navodi se, izmeu ostalog, da je Kosovo dokaz
postojanja Srbije i Srba, i da bez Srbije na Kosovu nee biti ni Srba. Albanci se
predstavljaju kao oni koji slave srpsku nesreu, tee ostvarenju istorijskog progra-
ma velike Albanije, a njihove aktivnosti se opisuju kao terorizam, faizam i nacizam.
Istie se i da su Srbi rtve istorijskih okolnosti, meunarodnog sistema i velikih
sila SAD, NATO, EU.
U Koha ditore, kroz izvetavanje o martovskim neredima i proglaenju neza-
visnosti Kosova, pojavljuju se mitovi o etnogenezi Albanaca mit o naciji i mit o
neprijatelju; mitovi o herojstvu mitovi o slavnim linostima, mit o junatvu i mit o
izabranosti nacije; kao i mitovi o preporodu, tj. mit o obnovi zlatnog doba. Progla-
enje nezavisnosti Kosova se objanjava kao zaokruenje kosovskog (albanskog)
nacionalnog identiteta. Iako se navodi da Kosovo pripada svim svojim graanima,
Srbi se proglaavaju neprijateljima, uzrokom svih problema i nepoeljnima na Ko-
sovu. Naglaava se i da je srpsko neprijateljstvo prema Albancima trajalo tokom
celog XX veka.
Kao najzaslunije linosti za nezavisnost Kosova navode se Ibrahim Rugova i
Adem Jaari, a kao model junatva istie se borba OVK (protiv Srba). Dodaje se i
da su se kosovski Albanci borili za stvaranje slobodnog, demokratskog i tolerant-
nog drutva, pa su kao takvi podrani (izabrani) od strane Zapada. Nezavisno
Kosovo se predstavlja kao vrhunac borbe mnogih generacija kosovskih Albanaca,
kao poetak preporoda, novog boljeg doba.
V
ZAKLJUAK
UDC 94(=163.41):(=18)](497.115)
316.485.6(497.115)
Radmila Nakarada
Goran Tepi
PROTIVRENOSTI SRPSKO-ALBANSKOG
SUKOBA NARATIVA I MOGUNOSTI
POMIRENJA
Zakljuno razmatranje obuhvata rezime uporednog istraivanja nacionalnih mi-
tova i etnikih stereotipa u srpskim i albanskim udbenicima istorije, ukazuje na
kljune protivrenosti u analiziranim narativima i daje preporuke za prevazilaenje
ovog metasukoba, tj. za dijalog nosilaca suprotstavljenih istoriografskih narativa.
Kako je analitiki aparat istraivanja obuhvatio etiri kategorije nacionalnih
mitova o etnogenezi, o herojstvu, o istorijskoj nepravdi, o preporodu i kategoriju
etnikih stereotipa, i zakljuno razmatranje je izloeno u skladu s tim. Drugi deo
zakljuka posveen je mogunostima pomirenja.
ETNOGENEZA
Kada je u pitanju pr va kategorija mita etnogeneza, autori srpskih udbenika se
slau da je prapostojbina Junih Slovena u Zakarpatju i da su oni na teritoriju Bal-
kana doli u VII veku. Takoe, slau se i da su Albanci ili Arbanasi autohtono
stanovnitvo na Balkanu, odnosno potomci Ilira.1 Juni Sloveni su trajno naselili
Balkansko poluostrvo tokom VI i VII veka. Tu su zatekli starosedelako stanovni-
tvo Grke, Romane, Arbanase i Vlahe. Tamo gde je prisustvo starosedelaca bilo
vee i gde su bili na viem stepenu kulturnog razvoja, izvrili su presudan uticaj na
doseljene Slovene. U predelima u kojima je bio preovlaujui slovenski elemenat,
starosedeoci su asimilovani.2 tavie, navodi se i da su Sloveni uzurpatori ilirske
1 Za razliku od autora udbenika, srpska istoriografija se ne slae u potpunosti s ovim tvrdnjama.

Naime, postoje istoriari koji tvrde da su Albanci kavkaski narod koji je naselio Balkan tek u
XI veku, a Kosovo u XVII veku. Vie o tome: tekst R. Nakarade u ovom zborniku.
2 Smilja Marjanovi Duani, Marko ujica, Istorija za drugi razred gimnazije opteg i drutveno-
-jezikog smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002, str. 51.
zemlje. Starosedelaki narodi su i pre toga doiveli najezde razliitih var varskih
naroda, ali je slovenska najezda trajno uticala na njihovu sudbinu.3
Drugi element etnogeneze su narativi o naciji. Oni su verovatno i najprisut-
niji u udbenicima istorije, a njihova konstrukcija srpskog nacionalnog identiteta
kao osnovne elemente sadri: srpsku srednjovekovnu dravnost, dinastiju Nema-
njia i njihovu zaostavtinu, pravoslavno hrianstvo (SPC), Kosovsku legendu i
otpor Osmanlijama, pripadnost evropskom identitetu (nasuprot osmanskom, ori-
jentalnom) i period borbe za osloboenje i nezavisnost (u XIX i XX veku).
Za srpsko-albanske odnose posebno je znaajan narativ o Kosovskoj bici.4 Navo-
di se da ova legenda nije obina pria, da je zasnovana na istorijskom sukobu i da se na
njoj izgraivala narodna istorijska svest.5 Iako je to bila golgota srpskog naroda, isti-
e se i da je to bilo njegovo moralno i duhovno vaskrsenje.6 Kosovski zavet i kletva
kneza Lazara7 (p)ostali su temelj ovog mita i smernica za patriotsko ponaanje buduih
generacija. Kletva kneza Lazara obavezivala je ratnike na odbranu otadbine. Budui
da je konanu verziju dobila uoi Prvog srpskog ustanka, shvatana je kao poziv za
osloboenje otadbine, kao zavetna poruka junaka kosovskog mita: kneza Lazara, Mi-
loa Obilia i brae Jugovia.8 Tako je i jedan od osnovnih politikih ciljeva savre-
mene Srbije bilo osloboenje stare Srbije, tj. oblasti koje su inile jezgro srpske sred-
njovekovne drave (Raka oblast, Kosovo i Metohija, severna Makedonija).9
Srpski identitet se konstruie i kao evropski, antiosmanski, suprotstavljen zao-
stalosti Orijenta, koju pored Turaka batine i Albanci i Muslimani. Tursko naslee
sve vie je uzmicalo pred evropskim uticajima, kojima je srpsko drutvo iskreno
otvorilo sve svoje dveri.10 Dok su, s druge strane, bosanski i kosovski begovi bili
glavna konica prosveenim reformama.11
3 Ibidem, str. 55.

4 U albanskim udbenicima se navodi da se Kosovska bitka nije vodila izmeu Srba i Osmanlija,
ve izmeu hrianske koalicije, predvoene srpskim knezom Lazarom, i Osmanlija. U hri-
anskoj koaliciji su uestvovali i Albanci. Neki autori navode da je i sam Milo Obili (Kopili
ili Kopili) bio Albanac.
5 Rade Mihalji, Istorija za esti razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
6 Rado Ljui, Istorija za trei razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, Zavod za udbe-
nike i nastavna sredstva, Beograd, 2007, str. 306.
7 Ko je Srbin i srpskoga roda / i od srpske krvi i kolena, / a ne doo na boj na Kosovo / ne imao od
roda poroda, / ni mukoga ni devojakoga! / Od ruke mu nita ne rodilo / rujno vino, ni penica
bela / Rom kapo dok mu je kolena! Kletva Cara Lazara, navedeno prema: Rajko Petrov Nogo,
Najlepe srpske junake pesme, Prosveta, Beograd, 2001.
8 R. Ljui, o. c., str. 306.
9 ore uri, Momilo Pavlovi, Istorija za osmi razred osnovne kole, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 2010, str. 2.
10 Rado Ljui, Istorija za sedmi razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
11 Duan Batakovi, Istorija za sedmi razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
PROTIVRENOSTI SRPSKO-ALBANSKOG SUKOBA NARATIVA I MOGUNOSTI POMIRENJA 233
Trei element etnogeneze je formulacija neprijatelja, tj. Drugoga. Uprkos prime-

rima saradnje, Osmanlije, zajedno s poturicama Albancima i Muslimanima ili
Bonjacima, konstituiu ideju o srpskom Drugom. Primeri pominjanja ovih etnikih
grupa u pozitivnom kontekstu retki su i mogu se shvatiti kao pojedinani izuzeci od
pravila. Odreenje Turaka kao neprijatelja najjasnije je iskazano u reenici koja ih, za-
jedno s bolestima i prirodnim nepogodama, smeta meu nevolje koje su im (Srbima,
prim. G. T.) svakodnevno ugroavale ivot.12 Iako je mnogo vie prostora u udbeni-
cima posveeno negativnom odreenju Turaka nego Albanaca, oni se ili izjednaa-
vaju s Turcima ili se naglaava da su bili jo nehumaniji prema Srbima. Najtee je
bilo na prostorima Stare Srbije, gde su upravnici administrativnih jedinica bili iptar-
ski feudalci.13 Navodi se i da su Srbi prinudno islamizovani i poarbanaeni, a da su
kasnije ti konvertiti bili gori od samih Turaka. O Turcima je u svesti balkanskih
naroda ostala negativna predstava, uz retke izuzetke, a jo gora o svojim sunarodni-
cima koji su primili islam, i kao konvertiti morali da dokazuju svoju pravovernost.14
Kada je u pitanju albanska etnogeneza u kosovskim udbenicima, autori de-
taljno obrazlau ilirsko poreklo i autohtonost albanskog naroda na Balkanu, kao i
uzurpatorsku ulogu Slovena. U tome se uglavnom slau sa svojim srpskim kole-
gama, ali se od njih razlikuju po iscrpnom i detaljnom odreenju albanske terito-
rije i direktnom povezivanju ovog naroda sa ilirskim plemenima. Posebno je zna-
ajno insistiranje na tome da je najznaajnije ilirsko pleme (Dardanci) formiralo
svoju dravu (Dardaniju) na teritoriji dananjeg Kosova, jo u IV veku pre n. e.:
Dardanci su formirali svoju dravu u IV veku pre nove ere. Dardansko kraljevstvo
je bilo jedna od najmonijih drava onog vremena.15
Udbenici s Kosova zasnivaju albanski nacionalni identitet prvenstveno na vie-
milenijumskoj ilirskoj kulturi i civilizaciji. Njihovi narativi insistiraju na tome da su,
uprkos raznim osvajanjima, okupacijama i asimilacijama, Albanci uspeli da ouvaj svoj
izvorni, ilirski identitet i nacionalno bie. Tome su najvie doprinele njihove nacional-
ne vrline, poput hrabrosti i marljivosti, ali i slavne albanske linosti (meu kojima su i
Bale koje srpska istoriografija prepoznaje kao srpsku dinastiju Bali), a posebno
er Kastriot Skenderbeg simbol albanske nacije. Linost Skenderbega je dubo-
ko usaena u kolektivnu svest Arbanasa. ...postala je zatitni znak albanskog naroda.
Ona je odraavala ljubav prema domovini, uticala na duhovni ivot i na razvoj na-
cionalne svesti. Skenderbeg se s pravom smatra nacionalnim junakom Albanaca.16
Ono to je u ovom sluaju znaajno za srpsko-albanske odnose jeste narativ o
Dardaniji, tj. Kosovu kao prvoj albanskoj dravi. Dakle, zajedniko i srpskim i al-
banskim autorima udbenika je insistiranje na Kosovu kao kolevci svojih nacija
12 R. Ljui, Istorija za trei razred gimnazije, str. 83.

13 Ibidem.
15 Fehmi Rexhepi, Frashr Demaj, Historia 5, Libri Shkollor, Pritina, 2009, str. 11.
16 Isa Bicaj, Arbr Salihu, Historia 7, Libri Shkollor, Pritina, 2009, str. 7072.
i njihovih drava, s tim to albanski narativi istiu svoje pravo hronolokog prven-
stva (IV vek pre n. e.).
Sutina albanskog nacionalnog identiteta je u jedinstvu Albanaca svih vera, tj.
primatu nacionalnog nad ostalim identitetima. Kako bi ostvarili jedinstvo alban-
skog naroda, stvorili su parolu koja je lepo izraena u stihovima Paka Vase: Vera
Albanaca je albanstvo. Parola nije imala za cilj da bude protiv verskog opredelje-
nja, ve da sprei razdor Albanaca po verskoj osnovi.17
Za razliku od srpskih udbenika, koji tek posredstvom Turaka navode Alban-
ce kao Druge, albanski udbenici nedvosmisleno istiu Srbe kao primarne Druge
i kao glavne nacionalne neprijatelje. Od samog dolaska Junih Slovena na Balkan
oni postaju znaajan inilac konstruisanja ilirskog/arbanakog/albanskog identi-
teta. Meutim, neprijateljstvo kulminira tek u XIX, i posebno u XX veku, posle
povlaenja Osmanlija s Balkana. Tako se navodi da je antialbanstvo bilo sutina
srpske politike i da je skoro cela srpska elita bila mobilisana za taj zadatak. Bez
obzira na to da li je u pitanju Kraljevina SHS / Jugoslavija, SFRJ ili SRJ, sprovoen
je sistematski dravni teror, kako ekonomski, tako i politiki sa jedinim ciljem
etnikim ienjem Albanaca sa njihovih pradedovina.18
Neretko se kao neprijatelji pominju i zdruene balkanske zemlje, prevashod-
no Srbija, Crna Gora i Grka. Balkanske susedne zemlje, Grka, Srbija i Crna
Gora, imale su za cilj da rasparaju albansku zemlju. Godine 1844. Grka i Srbija
su imale precizno utvrene politike programe ovinistikog karaktera. Oni su se
zvali, grka Velika ideja i srpski Projekat (Naertanije).19
Za konstrukciju Drugog posebno je indikativan odnos udbenikih narativa
prema faistikoj okupaciji Albanije u Drugom svetskom ratu. Iako se insistira na
antifaizmu Albanaca, odnos prema italijanskoj okupaciji je uglavnom pozitivan. I to
iz dva razloga. Prvo, Italija je stvorila veliku Albaniju, a drugo i faisti su za Albance
prihvatljiviji od Srba/Jugoslovena. Albanci sa Kosova i iz drugih etnikih albanskih
oblasti u poetku su bili protiv faizma koji je okupirao Albaniju, ali su mnogo vie
mrzeli jugoslovensku vlast koja je okupirala Kosovo, i iz tog razloga su doekali fai-
stike snage koje su okupirale Jugoslaviju kao svoje oslobodioce i spasioce.20
NACIONALNI HEROJI
Druga kategorija mita jesu nacionalni heroji ili junaci. U srpskim udbenicima
istiu se pripadnici dinastije Nemanjia Stefan Nemanja, Stefan Nemanji, Sveti
17 Fehmi Rexhepi, Frashr Demaj, Historia 8 Shkolla e mesme e ult, Libri Shkollor, Pritina, 2009,
str. 70.
18 Fehmi Rexhepi, Historia 9, Libri Shkollor, Pritina, 2010, str. 68.
19 Jusuf Bajraktari, Fehmi Rexhepi, Frashr Demaj, Historia 10 Gjimnazin matematik dhe informatik
Gjimnazi i shkencave natyrore, Libri Shkollor, Pritina, 2007, str. 53.
20 Fehmi Rexhepi, Historia 9, str. 104.
Sava i car Duan; junaci Kosovskog boja i otpora Osmanlijama knez Lazar, Obili
i Jugovii; hajduci i uskoci prevashodno Stojan Jankovi; uesnici Prvog i Drugog
srpskog ustanka Karaore, Milo Obrenovi, Hajduk Veljko, Stevan Sineli
itd. i novovekovni dravnici, poput Garaanina i Ristia.
Sa stanovita teme ovog istraivanja posebno je interesantno odreenje Milo-
a Obilia, koji se u srpskoj interpretaciji uglavnom smatra srpskim vitezom, a u
albanskoj albanskim. No, jo je vanija srpska interpretacija porekla Skenderbega,
kljunog albanskog junaka. Naime, iako mu se priznaje znaaj za formiranje al-
banskog identiteta, ostaje sporno njegovo poreklo. Nejasno je (u udbeniku za
esti razred) da li su Skenderbeg Crnojevi i Skenderbeg Kastriot jedna linost ili
dve linosti, a kada se tome dodaju i drugi izvori iz srpske istoriografije koji istiu
srpsko poreklo samih Kastriota, konfuzija se poveava.21 Ivan Crnojevi... uvideo
je da vie nije u stanju da se suprotstavi turskoj sili, te je priznao tursku vrhovnu
vlast i postao sandak-beg i vojvoda. Sultanu je poslao sina Staniu koji je primio
islam i dobio ime Skenderbeg.22
Kao model junatva udbenici istiu ponaanje srpskih hajduka i uskoka. U ne-
dostatku srpske drave, oni su bili branioci srpskog naroda i predstavljali su prete-
u buduih ustanika i oslobodilaca Srbije. Oni su nastali kao reakcija na tursko
nasilje, a junatvo su nerazdvojivo povezali s borbom protiv Turaka. Narodne pe-
sme ukazuju na dve injenice: da je hajduija nastala kao posledica turskog nasilja
i nepravde i da je hajduka bilo manje kada je turska vlast bila bolja i ovenija.23
U okviru kategorije nacionalnog junatva nalazi se i mit o izabranosti nacije.
Srbi su u srpskim udbenicima istorije opisani kao oni koji su izabrani za odbranu
hrianstva i Evrope od islama i Turaka, odnosno kao stradalnici za veru, ali i kao
borci za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. Od pada pod Turke, pa sve do 1918. go-
dine, rei rob, grob i sloboda imaju posebno znaenje u naoj povesti. Duh Vidov-
dana i Kosova simbol je borbe za krst asni i slobodu zlatnu.24
Pored toga to su doprineli ruenju Osmanskog carstva, Srbima se pripisuje i
jedna od kljunih uloga u unitenju Habzburkog carstva. Ali nisu Maari, ve
su Italijani i Srbi reili sudbinu Habzburke monarhije. Italijani su je uzdrmali u
drugoj polovini 19, a Srbi rasturili na poetku 20. veka.25
S druge strane, kosovski albanski udbenici prisvajaju neke slavne linosti kao
svoje npr. Aleksandra Makedonskog, Konstantina Velikog, Justinijana, i istiu
znaaj srednjovekovnog albanskog plemstva, kao i novovekovnih i savremenih
boraca za nacionalno osloboenje i ujedinjenje.
21 Videti tekst Radmile Nakarade u ovom zborniku: Glavne kontroverze u istorijskim naracijama
Srba i kosovskih Albanaca.
22 R. Mihalji, o. c., str. 125126.
23 R. Ljui, Istorija za sedmi razred, str. 45.
24 R. Ljui, Istorija za trei razred, str. 306.
Najvei nacionalni heroj je svakako Skenderbeg. Njegov herojski kult pred-

stavlja temelj celokupnog nacionalnog identiteta. Navodi se da je on najuzvieniji
od svih, velianstvena nacionalna linost i veliko ime u evropskoj istoriji.26 Vre-
me Skenderbega je najslavniji period albanskog naroda tokom cele istorije. er
Kastriot Skenderbeg (14051468) simbol je moi, mudrosti i zajednitva alban-
skog naroda.27
Mesto pored samog Skenderbega zasluuju i borci za nezavisnost od Osman-
skog carstva, ali i od Srbije i Jugoslavije. Tu se najvie istiu Azem Galica, lanovi
Prizrenske i Peke lige, Adem Jaari i Oslobodilaka vojska Kosova. Navodi se da
je Azem Galica bio jedan od najveih boraca protiv velikosrpske opcije, kao i da
je borba Adema Jaarija i OVK postala primer otpora i inspiracija celom narodu
za dostizanje slobode i nezavisnosti.28
Iz ovoga sledi i da se u albanskim udbenicima izdvajaju dva modela junatva
borba Skenderbega protiv osmanskih osvajaa i borba savremenih albanskih
pokreta, uglavnom protiv Srba. Ono to je zajedniko i jednom i drugom modelu
jeste otpor osvajaima i borba za nacionalnu slobodu, nezavisnost i ujedinjenje.
U tom kontekstu se javljaju i narativi o borbi protiv faistikih okupatora, to je
opet protivreno drugim narativima koji ovaj period interpretiraju pozitivno zbog
ujedinjenja svih albanskih etnikih teritorija (velika Albanija).
Slino srpskim narativima, albanski narativi naglaavaju izabranost albanske
nacije u odbrani Evrope od Osmanlija. Posebno se naglaava albanska privrenost
zapadnom svetu, slobodi i demokratiji, pa se u tom kontekstu interpretira i borba
protiv faizma, ali i srpskih diktatorskih reima. Srbija je bila primorana da se
preda i da se povue sa Kosova. To je bila velika pobeda ne samo za Kosovo ve i
za ceo demokratski svet.29 I srpski i albanski narativi istiu evropejstvo i progre-
sivnost sopstvene nacije, bilo u odnosu na orijentalne Albance bilo na nedemo-
kratske ovinistike Srbe.
ISTORIJSKA NEPRAVDA
Mit o istorijskoj nepravdi se zasniva na narativima o ropstvu i tiraniji, rtvi istorij-
skih okolnosti i nacionalnom jedinstvu i deobi. Kada su u pitanju srpski udbeni-
ci, olienje ropstva i tiranije su Osmanlije, tj. Turci. Dugo i teko ropstvo i podan-
stvo Srba opta je karakteristika vremena od pada srpskih zemalja pod tursku vlast
do Srpske revolucije.30 Bilo je to vreme kada je Srbima pretio nacionalni nestanak:
26 F. Rexhepi, F. Demaj, Historia 5, str. 47.

27 I. Bicaj, A. Salihu, Historia 7, str. 70.
28 F. Rexhepi, Historia 9, str. 169.
29 F. Rexhepi, F. Demaj, Historia 5, str. 105.
30 R. Ljui, Istorija za trei razred, str. 194.
Vekovno ropstvo liilo je Srbe oseanja dravnosti,31 ali i fiziko unitenje: Srbi
su konano shvatili kako tanana nit deli ivot od smrti. Bilo je to vreme kad su
ivi zavideli mrtvima.32 Sa stanovita srpsko-albanskih odnosa posebno je znaajno
da srpski udbenici naglaavaju istaknutu ulogu Albanaca u osmanskom teroru,
to je ve opisano u delu o etnogenezi.
Autori udbenika mnoge negativne pojave u srpskoj istoriji objanjavaju spo-
ljanjim politikim okolnostima na koje Srbi nisu mogli uticati. Bilo da je u pitanju
najezda Osmanlija, pokrtavanje Srba, njihova (zlo)upotreba u armijama velikih
sila ili arbitrarno povlaenja dravnih granica od strane najmonijih sila, naglaava
se nemo Srba da utiu na sopstveni istorijski razvoj. Navodi se i da su se Srbija i
ceo Balkan oseali kmetom Evrope.33
Drugi uzrok srpskih nedaa, koji je posebno naglaen u udbenikim narati-
vima, jeste unutranje nejedinstvo. Od dolaska na Balkan, preko srednjeg i novog
veka, do savremenog doba, unutarnacionalne deobe i podele bile su vaan inilac
srpskih neuspeha, a potreba za nacionalnim jedinstvom stalni imperativ. Od svih
balkanskih naroda Srbi su danas najslabije integrisana nacija.34
Albanski narativi o ropstvu i tiraniji interpretiraju Osmanlije i njihovu ulogu
na slian nain kao i srpski. Osmanski poredak se uglavnom odreuje kao anti-
albanski. Meutim, neuporedivo vie prostora u udbenicima posveeno je srpskoj
tiraniji i teroru nad Albancima. Odnos srpskih vlasti prema Albancima opisuje
se kao ropstvo, teror, terorizam, ovinizam, genocid, etniko ienje, sistematsko
nasilje, represija i eksploatacija. Pored neposrednih progona i ubijanja Albanaca,
tvrdi se i da su Srbi sistematski spreavali i suzbijali albanski nacionalni razvoj.
Veliko kulturno i obrazovno zaostajanje bilo je posledica vekova provedenih
pod stranim vladarima, kao i diskriminativne velikosrpske ovinistike politike,
koja je poela jo vreme u kraljevina Srbije i Crne Gore, a kasnije se nastavila i
u Jugoslaviji.35
Kada je u pitanju mit o rtvi istorijskih okolnosti u albanskim udbenicima,
Albanci su predstavljeni kao rtva velikih sila i geopolitikog poloaja, to je jo
jedna slinost sa srpskim narativima. Ono po emu se albanska percepcija rtve
istorijskih okolnosti razlikuje od srpske, jeste uloga balkanskih suseda. U albanskim
narativima, susedne balkanske drave (uglavnom Srbija, Crna Gora i Grka) jesu
one ije ovinistike zahteve velike sile zadovoljavaju na tetu albanskih nacional-
nih interesa. Navodi se da su albanski interesi rtvovani i na Berlinskom kongre-
su i posle balkanskih ratova, ali i nakon oba svetska rata. Razne konferencije su,

35 F. Rexhepi, Historia 9, str. 76.
tvrdi se, rasparavale albanske etnike teritorije realizujui ovinistike zahteve

balkanskih agresora.36
Nasuprot srpskim narativima o jedinstvu i deobi, gde se naglaavaju stalne
podele i hronini nedostatak jedinstva, albanski narativi naglaavaju nacionalno
jedinstvo, o emu svedoi i ve pomenuta Vasina reenica o Albanstvu. Ono to je
takoe vano za srpsko-albanske odnose jeste to da su malobrojni albanski izdaj-
nici, koji su pomenuti u udbenicima, uglavnom bili saradnici Srba. Ta saradnja
ih je zapravo i uinila izdajnicima.
NACIONALNI PREPOROD
Mit o nacionalnom preporodu i u srpskom i u albanskom sluaju odnosi se na
stvaranje, tj. obnavljanje nacionalnih drava. I jedni i drugi udbeniki narativi
odreuju nacionalno zlatno doba, posle ega dolazi do pada u ropstvo, a iz toga
dalje sledi duga borba za nacionalno osloboenje i obnavljanje zlatnog doba.
U srpskom sluaju, zlatno doba je period vladavine Nemanjia, dok je kod Alba-
naca to period vladavine srednjovekovnih velikaa i Skenderbega.
U srpskim narativima obnova zlatnog doba poinje srpskim ustancima i
daljom borbom za nezavisnost, kada dolazi do vaskrsnua srpske drave. Dakle,
insistira se na tome da srpska drava nije nastala u XIX veku, ve da je obnovljena
i da ima kontinuitet sa srpskim srednjovekovnim dravama. Taj kontinuitet je bio
i teritorijalan, pa se naglaava da je od poetka borbe za nezavisnost cilj bio oslo-
baanje Kosova, tj. prve srpske drave Stare Srbije. Jedan od najvanijih ciljeva
srpske spoljne politike posle sticanja nezavisnosti bio je osloboenje Stare Srbije,
tj. oblasti koje su inile jezgro srpske srednjovekovne drave (Raka oblast, Kosovo
i Metohija, severna Makedonija).37
Takoe, navodi se i da su veinu stanovnitva Stare Srbije jo od srednjeg ve-
ka inili Srbi, ali da se to promenilo zbog osmanskog i albanskog nasilja. Kako bi
svojim saplemenicima iz severne Albanije stvorili prostor za naseljavanje u plodne
ravnice Metohije i Kosova, proganjali su Srbe i raseljavali njihova sela. Stara Srbi-
ja e zbog toga biti prostor s kojeg se, stalno i nekanjeno, albanskim progonima
potiskuje i na iseljavanje primorava srpsko stanovnitvo.38
S druge strane, obnova albanskog zlatnog doba zapoinje osnivanjem Pri-
zrenske i Peke lige, a ostvaruje se u tri etape. Prvo je stvorena nezavisna Albanija,
pa potom, nakratko, velika Albanija, da bi obnova zlatnog doba bila zaokruena
nezavisnou Kosova. Naime, posle stvaranja albanske drave ostala je tenja za
ujedinjenjem i ostalih albanskih etnikih teritorija. Albanci su najblie ispunjenju
36 J. Bajraktari, F. Rexhepi, F. Demaj, str. 83.

37 . uri, M. Pavlovi, o. c., str. 26.
tog cilja bili tokom Drugog svetskog rata, za vreme italijanske faistike okupacije.
Iako ovo ujedinjenje nije ukljuilo sve etnike teritorije, ipak je izrazilo vieve-
kovne tenje Albanaca da ive u jednoj dravi i da stvore jednu etniku Albaniju.39
Kako je Kosovo vraeno Jugoslaviji posle rata, kao primarni nacionalni zadatak
ostala je borba za njegovu nezavisnost (i eventualno ujedinjenje s Albanijom).
Proglaenje nezavisnosti Kosova bila je veoma vana pobeda naeg naroda. Ono
je plod borbi i napora svih generacija naeg naroda.40
Kada je u pitanju teritorijalni kontinuitet Albanaca, kao njihove etnike teri-
torije navode se i Kosovo i Metohija (Dukaini), ali i Preevo, Medvea i Bujanovac,
kao i delovi Crne Gore, Makedonije i Grke. Ponavlja se i da je Kosovo ne samo
albanska teritorija ve hronoloki pr va albanska drava. Dakle, kao i u srpskom
sluaju, Kosovo se smatra starom Albanijom.
Istie se i kontinuitet albanske etnike dominacije na teritoriji Kosova, od starog
veka do savremenog doba. Navodi se da su Srbi sprovodili mnoge kolonizacije, pro-
gone i asimilaciju Albanaca, ali da nisu uspeli da poremete etniku strukturu Koso-
va, odnosno da ugroze albansku veinu. Oigledne promene je pretrpela i etnika
struktura stanovnitva [na Kosovu]. Albanci su 1912. godine na ovim teritorijama
inili iznad 90% stanovnitva, dok su 1941. godine spali na oko 70%. Meutim, za-
hvaljujui organizovanom otporu albanskog naroda, nisu ispunjeni ciljevi Kraljevine
Jugoslavije o radikalnoj promeni etnike strukture u korist slovenske manjine.41
Tabela 1 Uporedni prikaz srpskih i albanskih nacionalnih mitova

Srbi Albanci
1. MITOVI O ETNOGENEZI
Sloveni (autohtoni narod Zakarpatja, Direktni potomci Ilira i Pelazga,
Mit o porek-
doljaci na Balkanu) autohtonih balkanskih naroda

Iliri uglavnom asimilovani Sloveni doljaci i uzurpatori
1.1
lu
Iliri/Arbanasi/Albanci opstali samo u

planinskim krajevima
kontinuitet srpskog identiteta od pra- kontinuitet ilirskog i albanskog identiteta
postojbine hrabrost, gostoprimstvo, velikodunost,
slobodarstvo, gostoljubivost, demokrati- vrednoa, tradicionalnost, jedinstvo,
nost, nepokornost, izdrljivost, primitiv- zaostalost
Mit o naciji
nost, divljatvo, nevernost, podeljenost Dardanija (Kosovo IV vek pre n. e.)

Nemanjii albansko plemstvo (Balii)
1.2
hrianstvo, Srpska pravoslavna crkva Skenderbeg

Kosovska bitka otpor srpskoj okupaciji
osmansko ropstvo albanstvo kao vera (Pako Vasa)
srpska revolucija zapadne vrednosti (demokratija,
verska podela ljudska prava, itd.)
39 J. Bajraktari, F. Rexhepi, F. Demaj, o. c., str. 154.

40 F. Rexhepi, Historia 9, o. c., str. 179.
41 Ibidem, str. 70.
nehriani Sloveni/Srbi/Jugosloveni
Mit o nepri-
Osmanlije/Turci ujedinjeni susedi

jatelju
poturice Osmanlije
1.3
Albanci Grci
Nemci, Hrvati Italijani (okupatori oslobodioci)
2. MITOVI O HEROJSTVU
Stefan Nemanja, Sv. Sava, car Duan Bale
Knez Lazar, Milo Obili Milo Obili
Mitovi o slavnim
Marko Kraljevi Skenderbeg

linostima
uskoci i hajduci Azem i ota Galica (heroji antisrpske

Karaore, Milo Obrenovi borbe)
2.1
Garaanin, Risti borci protiv faizma

prevereni: Skenderbeg, Sokolovi, Latas Adem Jaari
antiheroji: car Uro, Vuk Brankovi Ibrahim Rugova
antiheroji (izdajnici / srpski saradnici)
borba protiv nepravde, ropstva, za borba za slobodu, protiv ropstva i
nacionalno osloboenje okupacije, za nacionalno ujedinjenje i
Mit o junatvu
borba protiv Osmanlija demokratiju

hajduci i uskoci kao model junatva borba protiv osmanskog ropstva
2.2
antifaistika borba
borba protiv srpskog ropstva
OVK
stradalnici za hrianstvo (za krst bedem islamu i Osmanlijama (branioci
asni) Zapada)
Mit o izabranosti
bedem islamu (branioci Evrope) slobodarstvo, borbenost, nepokornost,

slobodarstvo, borbenost, hrabri otpor jedinstvo
nacije
2.3
Osmanlijama privrenost vrednostima demokratije i

ruitelji dve carevine mira, ljudskim pravima
borba protiv faizma i srpske diktature/
okupacije
3. MITOVI O NEPRAVDI
osmansko ropstvo i tiranija osmansko ropstvo
Mit o ropstvu
albanska tiranija (nasilje albanskih srpsko/jugoslovensko ropstvo: teror,

i tiraniji
bandi i eta na KiM) terorizam, ovinizam, genocid, etniko

3.1
Austrijanci, Ugri i Mleci ienje, sistematsko nasilje, represija,

eksploatacija, itd.
rtva geopolitikog poloaja rtva geopolitikog poloaja
Mit o rtvi
istorijskih
rtva osmanskih osvajanja rtva osmanskih osvajanja

okolnosti
rtva interesa velikih sila (Srbi graniari) rtva velikih sila (Berlinski kongres,
3.2
Londonska konferencija, I i II svetski rat)

rtva balkanskih suseda
podela i nesloga kao zla kob srpskog nacionalno jedinstvo (albanstvo,
Mit o jedinstvu i
identiteta Skenderbeg, itd.)

mit o Vuku Brankoviu borba za osloboenje, nacionalnu
deobi
podela Srba po verskom i jezikom nezavisnost (Albanija) i ujedinjenje

3.3
kriterijumu (Kosovo)
Crnogorci dele srpsko nacionalno domai izdajnici (saradnici srpskih/
bie na dva dela jugoslovenskih vlasti)
4. MITOVI O PREPORODU
srpska revolucija i obnova srpske Prizrenska i Peka liga, nezavisnost
Mit o obnovi
dravnosti Albanije
zlatnog
doba
dravni i teritorijalni kontinuitet sa velika Albanija, II svetski rat

4.1
srpskom srednjovekovnom dravom nezavisno Kosovo

Nemanjia
srpske zemlje: dananja Srbija, delovi ilirske/arbanake/albanske zemlje:
Mit o obeanoj zemlji
Crne Gore, Bosne i Hercegovine, dananja Albanija, Kosovo i drugi

Hrvatske, Makedonije i Albanije delovi Srbije, Makedonije, Crne Gore i
Kosovo kao teritorija prve drave, Grke
4.2
herojskog boja i kao sveta srpska Kosovo kao teritorija prve drave,
zemlja teritorija na kojoj su Iliri/Arbanasi/
Albanci uvek bili veina, zemlja
herojskog otpora
Srbi bili veinski narod na Kosovu Iliri veinski narod u Dardaniji (Kosovo)
Mit o etnikoj
Osmanlije raseljavale Srbe s Kosova i etnika dominacija Albanaca na

dominaciji
naseljavale Albance Kosovu (od 70 do 90%)

4.3
Srbi najbrojniji narod Bosne i vievekovna asimilacija, progon i

Hercegovine kolonizacija od strane srpskih/
jugoslovenskih vlasti
ETNIKI STEREOTIPI
Kada su u pitanju etniki stereotipi u srpskim udbenicima, Albanci se uglavnom
opisuju kao nasilni, razbojnici, oportunisti, surovi, nepokorni, osvetoljubivi, pot-
injeni (u slubi drugih naroda), tlaitelji i anarhini. U albanskim udbenicima,
Srbi su predstavljeni kao nasilni, oni koji teroriu (druge, prevashodno Albance),
tlaitelji, ovinisti, diskriminativni, surovi, militantni, zavojevai, genocidni i asi-
milatori. Iako u oba sluaja dominiraju negativna odreenja, jasno je da je dehu-
manizacija Srba u albanskim narativima znatno izraenija kako u kvalitativnom,
tako i u kvantitativnom smislu. Naime, uporedna analiza etnikih stereotipa po-
kazala je da albanski udbenici sadre preko etiri i po puta vie negativnih stere-
otipa o Srbima, nego srpski udbenici o Albancima (odnos je 206 : 44).42
MOGUNOSTI POMIRENJA
Na osnovu izloene analize empirijske grae oigledno je da su naracije u kolskim
udbenicima sastavni deo, izraz i posledica dugotrajnog sukoba Srba i Albanaca,
i kao takvi sudeluju u oteavanju procesa pomirenja. Tim zakljukom se isto-
vremeno otvara i sledee teko pitanje: da li se u situaciji radikalnog neslaganja
42 Vie o tome videti u tekstu V. Ilia u ovom zborniku.

(O. Ramsbotham), kakvo je ustanovljeno u analizi udbenika, mogu osmisliti ko-

raci ka ublaavanju, ako ne i potpunom otklanjanju naznaenih prepreka pomirenju?
Drugim reima, da li je mogua strategija upravljanja podeljenim seanjima, para-
lelnim antagonistikim istinama? Na to pitanje nije mogue dati realistian odgovor
ukoliko se ne problematizuju dve oteavajue okolnosti. Prva se odnosi na struktu-
ralni kontekst, tj. na (polu)periferni status Srbije i Kosova, a drugi na prirodu su-
koba i razliitu percepciju njegovog ishoda. Kada je re o perifernom statusu, sa-
stavni deo vertikalne ekonomske zavisnosti i politike neautonomnosti jeste i
tvrdokorna zarobljenost horizontalnim antagonizmima. Vertikalne ose dominacije
i osujeivanja se time zaklanjaju, ali one i te kako predstavljaju prepreku saveznitvu
rtava periferizacije. Neprijateljstvo dva naroda se reciklira, obnavlja, odrava, do-
bija nove forme. Reprodukovanje neprijateljstva istovremeno je poziv za trajni spolj-
ni nadzor, venu strau nad buretom baruta, periferijom Evrope. Bez promene
perifernog statusa pomirenje izmeu Srba i Albanaca temeljno je ogranieno.
to se tie prirode sukoba, on pripada kategoriji dugotrajnih, tvrdokornih
sukoba u kojem dva veno neprijateljska naroda polau prava na istu teritoriju,
koju tretiraju kao kljunu za konstituisanje vlastitog identiteta. Sloenost dugotraj-
nog sukoba koji jo uvek traje, bez obzira na obustavljeno direktno nasilje, samo
po sebi marginalizuje potrebu pomirenja. Da sukob nije uistinu okonan, potvr-
uju i percepcije ishoda njegovog poslednjeg poglavlja. Ishodi su asimetrino per-
cipirani: za Srbe nezavisnost Kosova je neprihvatljiv rasplet, jo jedno nasilno oti-
manje kolevke srpstva, centralne ose njene dravnosti i identiteta; za Albance ono
je konano ostvarenje istorijske pravde, izbavljenje iz potlaenosti i neslobode za
koju su poloili mnoge rtve. U toj asimetrinoj percepciji, meusobnom nepri-
znavanju, obitavanju u paralelnim realnostima, radikalnom neslaganju, koraci ka
pomirenju gotovo da se i ne preduzimaju, ali se odvija pomeranje ka iznuenoj
normalnosti, pod jakim spoljnim pritiskom.
Najzad, treba pomenuti da mitovi i stereotipi koji se reprodukuju u udbeni-
cima, nakon to se oruje povuklo, predstavljaju zamrznute sukobljene naracije.
Kao takvi, oni beskrajno pojednostavljuju stvarnost i iskustvo (Rolan Bart) i ima-
ju vanu politiku funkciju. U novim okolnostima njihova svrha je viestruka.
Pored trajne identitetske funkcije koju mitovi i stereotipi imaju za obe strane, oni
albanskoj strani slue da opravdaju secesiju, potcrtaju nove granice, potvrde nu-
nost izgradnje vlastite drave, jer sa neprijateljskim zlim Srbima suivot je bio i
ostao nemogu. Drugim reima, svako umanjenje stepena antagonizma moglo bi
dovesti u pitanje razloge nasilnog otcepljenja. Nadalje, zadravanje antagonistike
naracije sudeluje u homogenizovanju javnosti uprkos svim unutranjim problemi-
ma nezaposlenosti, korupciji, kriminalu, siromatvu itd. Za srpsku stranu anta-
gonistike naracije predstavljaju opravdanje nastavka pravedne borbe za promenu
trenutnog statusa Kosova, za delegitimaciju nasilne secesije, novih granica, tj. uspo-
stavljanja kvazidrave na srpskoj teritoriji. Kosovsko pitanje moda trenutno i nije
osa unutranje homogenizacije (to potvruje i prisustvo razliitog odnosa u ana-

liziranim srpskim udbenicama prema pojedinim kontroverzama), ali od daljeg
toka tranzicije i spolja uslovljene normalizacije zavisie i funkcija koju ovo pitanje
moe imati u srpskom drutvu. U svakom sluaju, vera da mitovi i stereotipi daju
snagu u sadanjosti i sigurnost u budunosti opstaje.
Imajui u vidu naznaene okolnosti, strategije pomirenja se ne mogu osmi-
ljavati na tragu postojeih iskustava, npr. Nemake i Francuske i njihovog zajed-
nikog pisanja istorijskih udbenika, jer su razlike vie nego oigledne. Pr vo, re
je o stoernim zemljama Zapada, o njihovoj potpuno drugaijoj strukturalnoj po-
ziciji, o centru Evrope. Drugo, Nemaka i Francuska su prihvatile ishod Drugog
svetskog rata i relativno rano, kada su oiljci jo bili svei, njihovi tadanji drav-
nici su se opredelili za prevladavanje istorijskih nesuglasica i zapoeli dug put do
pomirenja.43 Izmeu ostalog, osnovali su, kao to je ve pomenuto, Komisiju za
pisanje zajednikih udbenika na naelima oko kojih su se saglasili; ali i u tim okol-
nostima rad je trajao vie decenija. Poto za Srbiju i Kosovo sukob nije dovren,
izostaje obostrana zainteresovanost za osmiljavanje ire strategije pomirenja (koja
bi ukljuivala i rad na zajednikim udbenicima),44 a koju bi podsticale, razvijale
i zastupale politike i intelektualne elite. U takvim okolnostima, zamisli o postiza-
nju zajednikog razumevanja, pretvaranje istorije u prostor rasprave i razumeva-
nja s idejom stvaranje zajednike istorije, ili zamisao uspostavljanja interaktivno-
sti, konsenzualnog izlaganja istorije, stvaranje zajednikog smisla, tree kulture
(D. Sendol), multiperspektivnosti (V. Koulouki), razumevanja patnji obe strane i
konteksta Drugog, stavljanja rasprave u iri regionalni okvir, harmonizacije naci-
onalnog seanja (He Yinan), padaju na za sada zamrznuto tlo. Ako ostvarenje ovih
zamisli nije nedostino, onda je u svakom sluaju za sada preuranjeno. Kada se
pojave zagovornici takvih inicijativa, oni istovremeno postaju marginalni i, kao to
je pokazao pomenuti balkanski projekat pisanja zajednikih udbenika,45 rezultati
ostaju manje-vie po strani formalne pedagoke prakse.
Imajui u vidu izuzetno nepovoljne okolnosti za otpoinjanje procesa pomire-
nja, naelno moe da se zastupa samo strategija umerenosti koja bi poivala na
43 Videti: Lily Gardner Feldman, Germanys Foreing Policy of Reconciliation: From Enmity to Amity,
Rowman and Littlefield, Lanham, Maryland, 2012, str. 8386.
44 A potreba da se revidiraju i proiste objavljeni istorijski izvetaji o sukobljenim meugrupnim
ili meunarodnim odnosima je iroko prihvaeno kao deo procesa pomirenja. Videti: Dennis
Sandole, 1993, str. 115.
45 UNESCO publikacija iz 1949. osvre se na slian napor balkanskih naroda iz prolosti. Naime,
nakon pr vog sastanka predstavnika balkanskih naroda 1930. u Atini postignuta je saglasnost
da se moraju uneti korekcije u uenje istorije, naglaavati dodirne take, pojasniti odnosi izme-
u socijalnih i ekonomskih institucija i eliminisati iz udbenika istorije ona poglavlja koja
podstiu mrnju i prizivaju rat. Na sledeim sastancima, koji su se odravali u Istanbulu i Bu-
kuretu, predloeno je osnivanje istorijskog instituta i katedri za balkanistiku. (str. 41). Naalost,
gotovo nita od predloenog nije i ostvareno.
24 4 RADMILA NAKARADA I GORAN TEPI
osmiljavanju malih koraka na dugi vremenski rok. Drugim reima, neophodno je

upravljanje radikalnim neslaganjem, a to, izmeu ostalog, podrazumeva sledee.
Identifikaciju, na osnovu konsenzusa, fragmenata istorijskih naracija koje
podleu naunoj, empirijskoj proveri (forenzikoj arheologiji, genetici, antro-
pologiji). Time bi se rasprava bar delimino mogla preneti sa tvrdokornih
paralelnih i podeljenih (mitskih) seanja, na teren dokaza.
Utvrivanje preklapanja koja mogu postati deo zajednikog rezervoara sea-
nja. To bi na primer moglo da se odnosi na aktere koji su meanog etnikog
porekla, ili istorijske situacije, iskustva kada se trea strana pojavljivala kao
zajedniki neprijatelj, to bi moglo da pokrene iskre empatije. Na taj nain
upravljanje radikalnim neslaganjem obuhvatalo bi dodavanje jednog ALI kao
izraza duha umerenosti gde god je to mogue. Mogu obe strane da konstatu-
ju da su bile predmet nasilja onog Drugog, ALI se mogu pomenuti i pozitivna
iskustva primeri solidarnosti, zatite, saveznitva. Uspostavljanje minimalne
ravnotee izmeu pozitivnih i negativnih iskustva moglo bi paralelne realno-
sti da priblii u izvesnoj meri, ime bi se pojavili i obrisi zajednike sudbine
koja se temelji na razliitim, ali isprepletenim iskustvima.
Na kraju, potrebno je postii konsenzus da za sada mnogi delovi paralelnih
naracija ostaju u domenu nereivog, da se stanovita ne mogu pribliiti. Mera
u kojoj e se oni potencirati zavisi od percipiranog stepena potrebe politike
instrumentalizacije. Meutim, ni domen nereivog ne spreava postepeno
kristalisanje uvida da, i kada su udbenici prostor razliitih istina, ta razliitost
moe da bude izriito u funkciji podsticanja sukoba, antagonistikih neslaganja
ili u funkciji mirnog upravljanja.
Literatura
A Handbook for the Improvement of textbooks and Teaching Matrials as Sids to International
Understanding, UNESCO, Paris, 1949.
Teaching Modern South East European History Alterntive Educational Materials, Dan Graf
and Center for Democracy and Reconciliation in South East Europe, Beograd, Thessalo-
niki, 2010.
Bajraktari, Jusuf, Rexhepi, Fehmi, Demaj, Frashr, Historia 10 Gjimnazin matematik dhe
informatik Gjimnazi i shkencave natyrore, Libri Shkollor, Pritina, 2007.
Batakovi, Duan, Istorija za sedmi razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2009.
Bicaj, Isa, Salihu, Arbr, Historia 7, Libri Shkollor, Pritina, 2009.
uri, ore, Pavlovi, Momilo, Istorija za osmi razred osnovne kole, Zavod za udbenike
i nastavna sredstva, Beograd, 2010.
Feldman, Lily Gardner, Germanys Foreing Policy of Reconciliation: From Enmity to Amity,
Rowman and Littlefield, Lanham, Maryland, 2012.
He, Yinan, The Search for Reconciliation, Sino-Japanese and German Polish Relations since
World War II, Cambridge University Press, 2009.
Kollouki, Christina (ed.), Clio in the Balkans, The Politics of History Education, CDRSEE,
Tessaloniki, 2002.
Ljui, Rado, Istorija za sedmi razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2009.
Ljui, Rado, Istorija za trei razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2007.
Marjanovi Duani, Smilja, ujica, Marko, Istorija za drugi razred gimnazije opteg i dru-
tveno-jezikog smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002.
Mihalji, Rade, Istorija za esti razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2008.
Paris, Roland, At Wars End, Cambridge University Press, 2004.
Pei, Vesna, Rosandi, Ruica (ur.), Ratnitvo, patritotizam, patrijahalnost, Centar za anti-
ratne akcije, Beograd, 1994.
Petrov Nogo, Rajko, Najlepe srpske junake pesme, Prosveta, Beograd, 2001.
Ramsbotham, Oliver, Transforming Violent Conflict, Abingdon, Routledge, New York, 2010.
Rexhepi, Fehmi, Historia 9, Libri Shkollor, Pritina, 2010.
Rexhepi, Fehmi, Demaj, Frashr, Historia 5, Libri Shkollor, Pritina, 2009.
Rexhepi, Fehmi, Demaj, Frashr, Historia 8 Shkolla e mesme e ult, Libri Shkollor, Pritina,
2009.
Sandole, J. D. Dennis, Van der Merwe, Hugo (eds.), Conflict Resolution Theory and Practice,
Manchester University Press, 1993.
Stojanovi, Dubravka, Konstrukcija prolosti sluaj srpskih udbenika istorije, Genero,
br. 1011/2007, str. 5161, na www.ceeol.com.
Todorova, Maria, Memory Identity and Historical Legacy as a Category of Analysis in the
Balkan, in: Shiba, Nobuhiro (ed.), Balkan History and History Education: Regional
History and Reconstruction of Identity, Akashi Shoten, Tokyo, 2008.
CIP
,
323.1(=163.41:=18)(082)
130.2(497.115)(082)
ETNIKI stereotipi i nacionalni mitovi kao prepreke
pomirenja u srpsko-albanskim odnosima / urednici
Goran Tepi, Radmila Nakarada, Mirjana Vasovi.
Beograd : Fakultet politikih nauka, 2015 (Beograd :
Glasnik). 245 str. : ilustr. ; 24 cm
Tira 300. Napomene i bibliografske reference uz
tekst. Bibliografija uz svako poglavlje.
ISBN 978-86-84031-82-4
a)
b)
c)
COBISS.SR-ID 212337932

Etnicki Stereotipi I Nacionalni Mitovi Kao Prepreke Pomirenju U Srpsko-Albanskim Odnosima PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Etnicki Stereotipi I Nacionalni Mitovi Kao Prepreke Pomirenju U Srpsko-Albanskim Odnosima PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET POLITIKIH NAUKA

ETNIKI STEREOTIPI I NACIONALNI MITOVI KAO PREPREKE POMIRENJU U SRPSKO-ALBANSKIM ODNOSIMA

Ovaj zbornik je objavljen u okviru naunoistraivakog projekta Univerziteta u Beogradu

prof. dr Radmila Nakarada, rukovodilac projekta

Posebnu zahvalnost, na nesebinoj pomoi i podrci istraivakom timu, dugujemo

II. KOSOVO IZMEU ISTORIJSKOG

Imajui u vidu da kosovski sukob nije okonan, to potvruju i stalna spoljna

bi se potvrdilo da je sadanje petrificirano stanje trajni oblik odnosa Srba i Alba-

unapred spremne odgovore, niti su bili sigurni da zbog sloenosti i dugotrajnosti

kolektivnih akcija koje se planiraju ili preduzimaju u odnosu na pripadnike drugih,

Teda Skopol rekla, smanjili su se strukturalni potencijali za autonomnu akciju.4

Pomirenje je oteano, ali ne i nemogue. Poetni uslov je da same strane u su-

Istoriari, kao i svi drugi posmatrai, moraju

Ovakvim razmiljanjima savremeni etnografi/antropolozi dodaju da naa tu-

nastojanja razdaljina izmeu pristrasnih naracija slui ponitavanju11 istorije Drugog,

spona.13 Suprotstavljene naracije Srba i kosovskih Albanaca kao da danas imaju

17 D. Batakovi, o. c., str. 10.

kako navodi D. Bogdanovi, rekapitulirajui ovakvo stanovite, kao uljezi u kom-

29 D. Bogdanovi, o. c., str. 35.

Kada je konkretno re o prostoru Kosova, Albanci dolaze u taj kraj iz Severne

Odnos prema spoljnim silama

42 Lj. Dimi, . Borozan, o. c., tom I, str. 14.

53 H. Hofbauer, o. c., str. 54.

Pred opasnou da budu rasparani, razbacani po balkanskim dravama koje

60 H. Zdravkovi, o. c., str. 42.

poivalo je na ideji o etniki homogenoj dravi,66 to je podrazumevalo zastrai-

Balkanski ratovi su za srpsku stranu oslobodilaki, ratovi kojima je vraena

Prvi svetski rat

72 D. Bogdanovi, o. c., str. 166.

prethodnih napada Srba na njih prema tome, re je o reaktivnom zlu. Tree, za

Drugi svetski rat

77 E. Hoda, o. c., str. 1.

gotovo da ne postoje, oni koji se takvim predstavljaju ili pripadaju nealbanskom

83 P. Imami, o. c., str. 42.

(18251892) smatra se kljunim preporoditeljom, tj. ideologom koji je uloio ve-

unutar svake od zajednica nisu postojali sukobi koji su se temeljili na razliitim

96 Dolazilo je, na primer, do asimilacije Arbanasa, odnosno albanizacije Slovena naseljenih u

povlastice,98 ime se nagovetavaju poglavlja saveznitva. Na tom tragu se istie i

98 Ibidem, str. 21.

Dakle, vieglasje je postojalo kada je u pitanju odreivanje odnosa Srba i (kosov-

projekata izgradnje drave, kao i rasprostiranju onih transnacionalnih procesa

POMIRENJE KAO KONCEPT

prihvatanja i poverenja.3 Prema Johanu Galtungu, pomirenje podrazumeva zavr-

uenje drutava (zajednica) da ive zajedno u postkonfliktnom okruenju.10 Nekada se

10 Ibidem, str. 113.

pa i po cenu nemogunosti uvrivanja poverenja izmeu strana koje su bile u

oblikuju shvatanje pravde, jasno je da e i putevi pomirenja biti drukiji ako je

38 P. Arthur, o. c., str. 369.

institucija: 1) teko je identifikovati sve odgovorne osobe, 2) ne mogu se svi doga-

42 A. Sommerfeldt, o. c., str. 243.

(koja je trebalo da doprinese i rasvetljavanju dogaaja na Kosmetu) nije imala uspeha

podignu optunice protiv onih za koje se sumnja da su uestvovali u nasilju, ini se

59 V. Nikoli Ristanovi, N. Hanak, o. c., str. 2930.

61 D. Janji, o. c., str. 134.

sopstvenog herojizma i agresija Drugih. Zbog toga Centar za demokratiju i pomi-

65 Daniel Bar-Tal, Reconciliation as a Foundation of Culture of Peace, u: Handbook of Building

njihovom odranju i nerazotkrivanju. Mitovi, pogotovo stereotipi, mogu biti i ko-

Bar-Tal, Daniel, Reconciliation as a Foundation of Culture of Peace, u: Handbook of Building

ZNAAJ NACIONALNE MITOLOGIJE

atribucije. To u prevodu znai da se dinamika sloenih meuetnikih odnosa (ije

Smith) mitoloko-simboliki kompleks13 takoe podrazumeva blisku povezanost

MITSKA PREDANJA KAO POSREDUJUI FAKTORI