Agregatna stanja materije

Atomi su osnovne strukturne jedinice materije. To su najmanje estice hemijskog elementa koje mogu
uestvovati u razliitim kombinacijama meusobnog povezivanja pri hemijskim reakcijama. Jednoj
atomskoj vrsti odgvara tano jedan hemijski element.
Kada se po dva ili vie atoma iste ili razliitih vrsta meusobno poveu (hemijskim putem) onda nastaju
nove estice koje se nazivaju molekuli. Kada su atomi iste vrste sjedinjeni nastaju molekuli elementa, a u
suprotnommolekuli jedinjenja.

U zavisnosti od uslova (kohezione sile, pritisak i temperatura) supstance u prrodi mogu postojati u tri
osnovna agregatna stanja materije: u gasovitom, tenom i vrstom. Prelaz supstance iz jednog u drugo
agregatno stanje praen je poveanjem ili smanjenjem rastojanja meu molekulima, ali se priroda
supstanci ne menja.
Gasovito agregatno stanje (g) materije se odlikuje haotinim kretanjem molekula sa velikim brzinama uz
mnotvo meusobnih sudara. Privlane sile meu molekulima daleko su slabije nego u tenom i vrstom
agregatnom stanju. Haotino kretanje je razlog to gasovite supstance nemaju stalan oblik i zapeminu, va
zauzimaju oblik suda u kom se nalaze.
Teno agregatno stanje (l) nastaje ili kondenzovanjem gasovitih supstanci ili topljenjem vrstih
supstanci. I molekuli tenosti se haotino kreu ali u daleko manjem stepenu nego to je to sluaj sa
gasovima. Tenosti imaju stalnu zapreminu.
vrsto agregatno stanje (s) karakterie se stalnim oblikom i stalnom zapreminom tela koja su izgraena
od jedne ili vie razliitih supstanci. estice (molekuli, atomi i joni) koje izgrauju vrsto agregatno
stanje povezane su meusobno veoma jakim privlanim silama. U veini sluajeva iste vrste supstance
imaju pravilan geometrijski oblik koji se ispoljava u vidu razliitih klasa kristala.

Struktura atoma
Atom se sastoji od pozitivno naelektrisanog jezgra i elektronskiog omotaa koji sadri istu koliinu
negativnog naelektrisanja, te je atom u celini elektroneutralan.
N(p+) = N(e-)
Jezgro atoma se nalazi u sreditu atoma i sastoji se odprotona i neutrona koje jednim imenom
nazivamo nukleoni.
Svaki atom je definisan atomskim brojem (Z) i masenim brojem (A).
Broj protona u jezgru nekog atoma jednak je atomskom broju tog elementa: Z = N(p+).
Zbir protona i neutrona u jezgru daje maseni broj: A = N(p+) + N(n)
Broj neutrona jednak je razlici masenog i atomskog broja:N(n) = A - Z

Izotopi - atomi istog elementa koji imaju isti broj protona, a razliit broj neutrona, tj. to su isti elementi
koji imaju isti redni broj (Z), a razliiti maseni broj (A).
Izobari - atomi razliitih elemenata iji je zbir protona i neutrona jednak, tj. to su elementi koji imaju isti
maseni broj (A), a razliiti redni broj (Z).
Izotoni - atomi razliitih elemenata koji imaju jednak broj neutrona.
ELEKTRONSKI OMOTA
Elektronski omota opisan je sa etiri kvantna broja:
1. glavni kvantni broj (n = 1,2,3,...,7) - odreuje(pokazuje) energetske nivoe (K, L,
M, N, O, P, Q).
2. sporedni kvantni broj ( l = 0,1,2,...,n-1) - odreuje podnivoe (s, p, d, f) u
osnovnom energetskom nivou. Naziva se jo i azimutalni ili orbitalni kvantni broj.
3. magnetni (orbitalni) kvantni broj ( m = od -l do +l ) - odreuje koliko ima orbitala
(broj orbitala - 1s, 2s...) u podnivoima (s, p, d, f).
4. spinski kvantni broj ( s = +1/2, -1/2) - odnosi se na njegovu sopstvenu rotaciju oko
sopstvene ose
Orbitala je prostor u kom se nalazi elektron.
Popunjavanje orbitala:
Paulijev princip zabrane - dva elektrona ne mogu imati istu vrednost za sva etiri kvantna broja.
Iz ovoga sledi da u jednoj orbitali ne moe biti vie od dva elektrona i oni moraju biti razliitih
spinova.

Hundovo pravilo - tek nakon to se potpuno popuni s-orbitala sa po dva elektrona antiparalelnog
spina zapoinje popunjavanje p-orbitala. Njihovo popunjavanje se vri principom
polupopunjavanja (najpre se svaka orbitala - px, py, pz - popuni sa po jednim elektronom, tek
nakon toga orbitale se popunjavaju i sa drugim elektronom antiparalelnog spina). Ovaj princip
vai i za popunjavanje d-orbitala.

ba je umetniki :) hahahah :) :)

Redosled popunjavanja orbitala:

1s22s22p63s23p64s23d104p65s24d105p66s24f145d106p67s25f146d107p66f147d107f14
 ne morate da napamet uite koji redom idu konfiguracije, samo zapamtite ovu sliicu i pratite strelice :)

Primeri:
2 2 6 1
11Na 1s 2s 2p 3s

17Cl 1s22s22p63s23p5

30Zn 1s22s22p63s23p64s23d10

Izuzeci: polupopunjene (nd5) i popunjene (nd10) d-orbitale su energetski stabilne, pa ukoliko im

do tog stanja nedostaje jedan elektron dolazi do njegovog prelaska iz pune s-orbitale (VIb, Ib
grupa).

Konfiguracije pokazuju:
1. periodu - prema najviem nivou
2. grupu - prema broju valentnih elektrona
3. hemijska svojstva
4. raspored valentnih elektrona
5. Z = e- (sumu/zbir elektrona)
Valentnost - sposobnost atoma da za sebe vee odreen broj atoma vodonika (odgovara broju
nesparenih elektrona).

Oksidacioni broj - stvaran ili zamiljen broj primljenih ili otpuenih elektrona.

PERIODNI SISTEM ELEMENATA

1869. godina
Dmitrij Ivanovi Mendeljejev

Zavisno od toga da li se popunjavanje orbitala zavrava sa s, p ili d-orbitalama, razlikujemo s-

elemente, p-elemente i d-elemente.
Podela elementata:

1. metali (s, d, deo p, f)

2. metaloidi (deo p)
3. nemetali (deo p)
 4. plemeniti gasovi (VIIIa grupa/ 0 grupa)
Ia grupa - alkalni metali
IIa grupa - zemnoalkalni metali
VIIa grupa - halogenidi (F, Cl, I, Br)

ENERGIJA JONIZACIJE
-EI-
Energija jonizacije se odnosi na proces otputanja elektrona.

Moe biti vie energija jonizacije. Druga Ei je jaa od prve, trea je jaa od druge itd.

Energija jonizacije raste u periodi a opada u grupi.

Molarna veliina: Ei,m = Ei * Na (kJ/mol)

Pravilo: manja Ei znai da lake dolazi do otputanja elektrona. Najlake otputaju elektrone elementi Ia i
IIa grupe.
Odstupanja kod energije jonizacije:
 AFINITET PREMA ELEKTRONU
-EA-
Afinitet prema elektronu se odnosi na proces primanja elektrona:

Ea raste u periodi, a opada u grupi:

Molarna veliina: Ea,m = Ea * Na (kJ/mol)

Pravilo: vei afinitet prema elektronu znai da dolazi do lakeg vezivanja elektrona. Najlake primaju
elektrone elementi iz VIa i VIIa grupe.
Odstupanja kod Ea:
 ELEKTRONSKA TEORIJA VALENCE
Atomi veine elemenata tee da se meusobno poveu, tj. sjedine. Spajanjem atoma iste vrste nastaju
molekuli elemenata, a spajanjem atoma razliite vrste nastaju molekuli jedinjenja. Svojstvo atoma
da se meusobno sjedinjavaju nazivamo valencom.

Prema elektronskoj teoriji valence veza izmeu atoma uspostavlja se pomou elektrona iz
poslednjeg energetskog nivoa (orbitale) koji mogu potpuno prei sa jednog atoma na drugi (jonska
veza) ili se dva atoma povezuju preko zajednikog elektronskog para (kovalentna veza).

Atomi se jedine da bi stekli stabilnu konfiguraciju, tj. minimum energije.

KOVALENTNA VEZA
Kovalentnu vezu grade atomi nemetala, metaloidi i Be (berilijum).

Prema Luisovoj teoriji veza se uspostavlja preko zajednikog elektronskog para i na taj nain oba
atoma ostvaruju konfiguraciju plemenitog gasa:
Prema teoriji valentne veze kovalentna veza nastaje preklapanjem orbitala u kojima se nalazi
nesparen elektron: 1) jednostruka dvostruka trostruka

2) sigma veza () pi veza ()

nastaje direktnim nastaje bonim .

preklapanjem svih preklapanjem p-orbitala,

orbitala, jaa je od pi veze. viestruka je.

sigma veza

pi veza

3) polarna nepolarna

(A) > (B) (A) = (B)

H2O, HCl H2, Cl2, O2, N2, P4, S8, CH4, PH3
 Paulingova skala: = od 0,7 (Fr) do 4,0 (F)

raste u periodi, opada u grupi.

Koordinativno-kovalentna veza

Nastaje tako to jedan atom daje oba elektrona za zajedniki elektronski par:

Primeri: kalijum-cijanoferat, amonijum-hlorid, amonijum-hidroksid, amonijak.

Svojstva kovalentnih jedinjenja: sva tri agregatna stanja, niske take topljenja i kljuanja, rastvori
polarnih supstanci povode struju, polarni se rastvaraju u vodi (kiseline, kisleli oksidi, amonijak):

MEUMOLEKULSKE SILE-VEZE
Veze izmeu molekula slabije su od kovalentne veze. Zbog njihovog postojanja kovalentne veze se
javljaju u sva tri agregatna stanja i imaju vie take kljuanja i topljenja od oekivanih.

DIPOLNI MOMENAT
Elektronski dipolni momenat: uv = q * l, um = * uv

Polarnost vieatomnih molekula zavisi od njihvog oblika:

1. linearan - nepolaran molekul - CO2, CS2, CCl4

2. savijen - polaran molekul - SO2, H2O

3. pirimidalan - SO3, NH3

 Polaran molekul

Nepolaran molekul

POLARNOST MOLEKULA
Do polarizacije veze dolazi kada se zajedniki elektronski par nalazi u sveri atoma koji ima vei
afinitet prema elektronu i jae ga ptivlai.

Polarnost se moe odrediti i na osnovu vezanih atoma (elektronegativnost -- na osnovu PSE):

1. = 0 - nepolarna kovalentna veza

2. 0 < < 1,7 - polarna kovalentna veza

3. > 1,7 - jonska veza

KRISTALNI SISTEMI
U vrtom stanju kovalentna jedinjenja grade molekulske kristalne reetke.

Materijalne ( kristalne) sisteme moemo klasifikovati u nekoliko grupa:

1. molekulski kristali - led, vrsti CO2, vrti HCl, beli fosfor;

 2. atomski kristali - Si, dijamant, crveni fosfor;

3. jonski kristali - NaCl, ZnCl2, NaNO3;

4. metalni kristali - Au, Ag, Cu, Zn, Fe;

Neke supstance u vrstom stanju nemaju kristalne strukture, ve predstavljaju takozvane amforne
supstance (amforni sumpor, amgorni ugljenik, proteini nerastvorni u vodi, staklo, razne vrste
smola itd.).

Od svih kristalnih sistema najstabilniji su jonski sistemi zbog veoma jakih jonskih (elektrostatikih)
privlanih sila. Od molekulskih kristala su stabilniji oni koji grade polarne supstance.

Izgradnja kristala
Kristali imaju odreeni geometrijski oblik, poput geometrijskih tela ije su ravni pod tano datim
uglom. Ovaj ugao je karakteristian za odreenu vrstu kristala. Spoljanji geometrijski oblik
kristala uslovljen je unutranjom strukturom - pravilnim rasporedom strukturnih jedinica koje
mogu biti joni, atomi ili molekuli. Najmanji deo kristala se zove elementarna elija
kristala.Povezivanjem elementarnih elija kristal "raste" i najstaje kristalna (prostrana) reetka.

JONSKA VEZA
Jonsku vezu grade atomi metala i nemetala.
ili
Jonska veza se uspostavlja izmeu elemenata koji se nalaze na levoj strani PSE (alkalni i zemnoalkalni
metali) i elemenata iz gornjih delova desne strane PSE (halogeni elementi).

Atomi na levoj strani PSE imaju najniu energiju jonizacije, a atomi elemenata na desnoj strani PSE
imaju najvei afinitet prema elektronu..
Prenik pozitivnih jona opada a negativnih raste u odnosu na neutralne atome, tako rastu i privlane sile.
Jonska jedninjenja se u kristalnoj reetci nalaze u obliku jona a ne molekula.
Svojstva: vrste kristalne supstance, rastvorljive u vodi ako im je kristalna reetka nestabilna (
NaOH, Ca(OH)2 ). Imaju visoke take topljenja, rastopi i rastvori provode struju.
VODONINA VEZA
Javlja se izmeu molekula koji sadre vodonik vezan za atom velike elektronegativnosti: O, F,
N. Obeleava se isprekidanim crticama. Znatno je slabija od jonske i kovalentne veze.
Vodonina veza koju grade N i O u nukleinskim kiselinama omoguava nastajanje i funkcionisanje
najsloenijih jedinjenja (makromolekula) - nosilaca ivota.
Primeri: H2O, R-COOH, R-OH, NH3, R-NH2, HF, H2F2
METALNA VEZA
Privlane veze izmeu jona metala i slobodnih elektrona u kristalnoj reetci metala. Jaina metalne veze
zavisi od broja elektrona koji je grade i gustine pakovanja kristalne reetke. Manifestuje se preko take
topljenja: Tt (Cs) = 28,9oC
Tt (W) = 3460oC

VAN DER VALSOVE PRIVLANE SILE

Vrlo slabe privlane sile izmeu polarnih i nepolarnih molekula. Manje utiu na taku kljuanja od
vodonine veze.Taka kljuanja opada sa veom molarnom masom.
GEOMETRIJSKI OBLIK MOLEKULA - HIBRIDIZACIJA
Prema teoriji i metodi valentne veze geometrijski oblik molekula, pa time i usmerenost valenci u
prostoru posledica je preklapanja atomskih orbitala koje je utoliko povoljnije ukoliko moe dostii
maksimalnu vrednost.

6C 1s22s22p6

sp3 hibridizacija
U sp3 hibridizaciju ukljuena je jedna s i tri p-orbitale istog atoma. Kao rezultat hibridizacije nastaju
etiri sp3 hibridizovane orbitale.

etiri sp3 hibridizovane orbitale imaju oblik nepravilne izduene osmice, usmerene irim delom ka
rogljevima pravilnog tetraedra. Rasporeene su pod uglom od 109,5o.
sp2 hibridizacija
U hibridizaciju je ukljuena jedna s i dve p-orbitale istog atoma,
dok jedna p-orbitala ostaje nehibridizovana. nastaju tri
2 o
sp hibridizovane orbitale koje se nalaze pod uglom od 120 dok je
nehibridizovana p-orbitala postavljena normalno u onosu na njih.
 sp hibridizacija
U hibridizaciju je ukljuena jedna s i jedna p-orbitala, dok dve p-orbitale ostaju nehibridizovane. Kao
rezultat hibridizacije nastaju dve sp hibridizovane orbitale, koje se nalaze pod uglom od 180o, Dve
nehibridizovane p-orbitale su postavljene normalno u odnosu na hibridizovane orbitale i
meusobno. Nastaju jedna sigma i dve pi-veze.
 Mali pregled situacije :)

KVANTITATIVNO ZNAENJE SIMBOLA I FORMULA

Oznaku elementa nazivamo hemijski znak ili simbol. Kombinacijom oznaka za elemente (atome)
dobijamo oznake za jedinjenja (molekule) - hemijske formule.
Za svaki hemijski element imamo jednu oznaku - hemijski smibol ili hemijski znak. Hemijski znak ne
oznaava samo vrstu elementa, ve ima i kvantitativno znaenje, tj.oznaava i jedan atom i jedan mol
atoma elementa. Ako elimo da oznaimo vie atoma nekog elementa, ispred njegovog znaka stavljamo
odgovarajui arapski broj -koeficijent (2N - dva atoma azota). Dok simbolom oznaavamo samo jednu
vrstu atoma, tj. jedan jedini atom, hemijskom formulom oznaavamo skup istih ili razliitih vrsta atoma
koji su sjedinjeni u molekulu odgovarajueg elementa ili jedinjenja.
Molekulske formule elemenata se piu tako, to se sa donje desne strane hemijskg znaka elementa stavi
broj - indeks, koji pokazuje koliko se atoma tog elementa nalazi vezano u molekulu (N2, P4). Da bismo
napisali molekulsku formulu jedinjenja moramo znati koliko atoma svakog pojedinanog elementa ulazi u
sastav njegovog molekula.
Hemijske reakcije kao proces raskidanja jednih i stvaranja novih veza meu atomima,
prikazujemo hemijskim jednainama.
Supstance koje ulaze u reakciju piu se sa leve strane hemijske jednaine i nazivaju se reaktanti, a one
koje nastaju - proizvodi, piu se sa desne strane hemijske jednaine.
Uobiajeno je da se strelicom oznaava smer u kom se vri reakcija. Jednaine hemijskih reakcija su
zasnovane na zakonu odranja mase.

HEMIJSKI ZAKONI
Zakon odranja mase (Lavoazjev zakon): ukupna masa pre i posle reakcije ostaje neporomenjena.

Zakon stalnih masenih odnosa (Prustov zakon): Elementi se meusobno jedine u stalnim masenim
odnosima, pa je zbog toga sastav hemijskog jedinjenja stalan, bez obzira na nain na koji je ono dobijeno.

Zakon viestrukih masenih odnosa (Daltonov zakon): Ako dva elementa grade meusobom dva ili vie
jedinjenja, onda razliite mase jednog elektrona koje se spajaju istom masom drugog elektrona stoje
meusobno u odnosu masenih celih brojeva.

Zakon stalnih zapreminskih odnosa kod gasova (Gel-Lisakov zakon): Pri istim fizikim uslovima
zapremine gasova koji meusobno reaguju, kao i zapremine gasova proizvoda reakcije stoje u odnosu
prostih celih brojeva.

Zakon hemijskog spajanja po zapreminama (Avogadrov zakon):U jednakim zapreminama razliitih

gasova (pri istim uslovima) nalazi se jednak broj molekula.

Zakon o dejstvu aktivnih masa (Guldberg i Vage): Brzina hemijske reakcije upravo je proporcionalna
proizvodu koncentracija reagujuih supstanci pri konstantnoj temperaturi.
STEHIOMETRIJSKA IZRAUNAVANJA
Relativna atomska masa - Ar
Relativnu atomsku masu moemo dobiti:

1. iz PSE (bez zaokruivanja)

2. Ar = ma / u ma - masa atoma

u = 1.6605*10-27

3. na osnovu koliinskog udela izotopa:

TERMOHEMIJA
Termohemija je deo termodinamike koja se bavi prouavanjem toplote razmenjenom pri hemijskim i
fizikim promenama, a bazira se na prvom zakonu termodinamike.
Prilikom odvijanja hemijske reakcije deavaju se energetske promene prilikom kojih se energija moe
apsorbovati ili osloboditi.

Prvi zakon termodinamike - energija ne moe biti stvorena niti unitena, ona moe biti samo prevedena
iz jednog oblika u drugi. Energija univerzuma je konstantna.

Sistemi: -izolovani sistem ne izmenjuje nita sa okolinom.

-zatvoren sistem izmenjuje samo energiju (toplota i rad) sa okolinom
-otvoren sistem izmenjuje i materiju i energiju (toplota i rad) sa okolinom.

Energija - merilo sosobnosti da vri rad ili odaje toplotu.

Rad - energija utroena na kretanje predmeta nasuprot sile.
Toplota - vrsta energije koja se prenosi kao rezultat temperaturne razlike sistema i okloline.
Temperatura - stepen zagrejanosti tela.

UNUTRANJA ENERGIJA
(kinetika + potencijalna)

Unutranja energija je zbir svih pojedinanih energijaestica (atoma, molekula, jona) koje ine sistem.
Nemogue je meriti apsolutnu vrednost unutranje energije (U), moe se samo meriti promena unutranje
energije pri promeni stanja (U). Kada je U = 0 nije dolo do promene energije.

Primena prvog zakona - kada sistem prolazi kroz fiziku i hemijsku promenu, promena unutranje energije
je jednaka toplotnoj energiji (q) koju sistem otputa ili prima plus rad (W) koji sistem vri ili se vri nad
sistemom: U = q + W ------ q = U - W

ENTALPIJA
Entalpija je termodinamika funkcija koja je mera toplote koju izmene sistem i okolina kada se
hemijska reakcija odvija pri konstantnom pritisku i kada se ne vri nikakav drugi rad osim P-V
rada: H = U + P*V

Entalpija je funkcija stanja sistema. Nemogue je meriti apsolutnu rednost entalpije, nego samo njenu
promenu: H =(U + P*V), ako je pritisak konstantan: H = U + P*V.
Entalpija reakcije - poto je H = Hkrajnje Hpoetno promena entapije tokom hemijske reakcije moe
se predstaviti kao entalpija proizvoda minus entalpija reaktanata.

2H2 (g) + O2 (g) ----> 2H2O (g) H = -483,6 kJ

Ovakva reakcija se naziva termohemijska reakcija. Kada su oba reaktanta u istom agregatnom stanju
reakcije se nazivaju homogenim reakcijama. A rekcije reaktanata razliitog agregatnog stanja
nazivamo heterogenim reakcijama. U termohemijskim jednainama mora se naznaiti u kom
agregatnom stanju se nalazi supstanca.

Egzotermne reakcije - kada je vrednost negativna to znai da je sistem otpustio toplotu u okolinu pa
je proces egzoterman.

Endotermne reakcije - kada je rednost negativn ato znai da je sistem dobio toplotu iz okoline pa je
proces endoterman.

ENTALPIJA REAKCIJE
Promena entalpije hemijske reakcije upravo je proporcionalna koliini supstance koja reaguje:

2H2 (g) + O2 (g) ----> 2H2O (g) H = -483,6 kJ

H2 (g) +1/2 O2 (g) ----> H2O (g) H = -241,8 kJ

Promena entalpije poratne reakcije ima istu brojnu vrednost, samo ima razliit znak (+/-) od promene
entalpije direktne reakcije:

2H2 (g) + O2 (g) ----> 2H2O (g) H = -483,6 kJ

2H2O (g) ------> 2H2 (g) + O2 (g) H = +483,6 kJ

Entalpija zavisi i od agregatnog stanja:

2H2 (g) + O2 (g) ----> 2H2O (g) H = -483,6 kJ

H2 (g) + O2 (g) ----> 2H2O (l) H = -571,6 kJ

Standardna entalpija reakcije
Standardna entalpija reakcije (rH) je promena entalpije kada reaktanti u standardnom stanju daju
produkte u standardnom stanju (kJ/mol).

Standardna entalpija reakcije ima predznak - ako je proces egzoterman.

Standardna entalpija reakcije ima predznak + ako je proces endoterman.

ENTALPIJA STARANJA JEDINJENJA

Standardna entalpija stvaranja ( Hfo) je promena entalpije pri stvaranju 1 mola jedinjenja iz
elementa pri standardnim uslovima.

Uzima se najstabilniji oblik supstance pri standardnim uslovima.

Standardna entlpija stvaranja najstabilnije forme hemijskog elementa je 0 (nula).

Entalpija reakcije:

CH4 (g) + 2O2 (g) ---> CO2 (g) + 2H2O (g)

CaO (s) + 2H2O (l) ---> Ca(OH)2 (s)

Entalpija stvaranja:

Ca (s) + O2 (g) + H2 (g) ---> Ca(OH)2 (s)

S (s) + O2 (g) ---> SO2 (g)

C (s, grafit) + O2 (g) ---> CO2 (g)

SPONTANOST HEMIJSKIH REAKCIJA

Za spontane procese je karakteristino da je krajnje stanje neureenije od poetnog. Spontani procesi
teku uz poveanje neureenosti sistema.

Termodinamika veliina koja se uvodi kao merilo neureenosti sistema je entropija (S).

to je sistem neureeniji entropija e mu biti vea. Promena entropije sistema je jednaka razlici
krajnje i poetne entropije:

S = Skrajnje Spoetno
Pozitivno S znai da je sistem na kraju neureeniji nego na poetku. Spontani procesi teku uz
poveanje energije. Povratan proces je spontan.

S > 0 (+) spontan proces

S < 0 (-) proces nije spontan

S = 0 sistem je u ravnotei

GIBSOVA SLOBODNA ENERGIJA

Maksimalna koliina energije koja se moe prevesti u slobodan rad (gibsova slobodna energija - G)
jednaka je ukupnoj promeni energije sistema minus energija utroena na poveanje neureenosti
sistema.

G = H T*S

G > 0 (+) proces nije spontan

G< 0 (-) proces je spontan

G = 0 (H = T*S) sistem je u ravnotei

BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE

Da bi dolo do hemijske reakcije potrebno je ostvariti kontakt izmeu estica koje reaguju, tj. treba
doi do njihovog sudara. Ukoliko se pri sudaru raskinu ve postojee veze i stvore nove veze,
sudar je bio uspean, u suprotnom, sudar se smatra neuspenim.

Za uspean sudar su sposobne samo one estice koje poseduju energiju veu od prosene, odnosno
koje poseduju energiju aktivacije ( EA). Pri sudaru dve estice koje poseduju energiju aktivacije
nastaje tzv. prelazno stanje iliaktivirani kompleks.
Brzina hemijske reakcije se odreuje promenom koncentracije nekog od reaktanata ili produkata u
odreenom vremenskom intervalu:

Ukoliko se u toku reakcije smanjuje koncentracija polazne supstance stavljamo znak minus (-), a ako
se poveava znak plus (+).

Aktivirani kompleks
U stanju aktiviranog kompleksa estice se zadravaju vrlo kratko, raskidaju ve postojee i stvaraju
nove veze. Iz aktiviranog kompleksa nastaju produkti reakcije.

U stanju aktiviranog kompleksa estice sadre maksimum energije (EA). Energija aktiviranog
komleksa je vea od energije poetnog i krajnjeg stanja.

Faktori brzine hemijske reakcije

1) Priroda reaktanata

2) Koncentracija - pri poveanju koncentracije reagujuih supstanci poveava se broj estica koje
poseduju energiju pa se poveeva i brzina hemijske reakcije . Uticaj koncentracije na brzinu
hemijske reakcije definisano jezakonom o dejstvu masa. Za reakciju: nA + mB ---> produkti ,
brzina (V) jednaka je:

3) Temperatura - sa poveanjem temperature poveava se energija svake estice, te se poveava broj

estica koje poseduju energiju aktivacije, a samim tim poveava se i brzina reakcije.

4) Katalizator - supstance koje ubrzavaju hemijsku reakciju, tako to smanjuju energiju aktivacije
neophodnu za formiranje prelaznog stanja. Katalizatori iz reakcije izlaze neporomenjeni.

5) Dodirna povrina - sa poveanjem dodirne povrine poveava se i brzina hemijske reakcije.

 HEMIJSKA RAVNOTEA
Veina hemijskih reakcija su povratne. To su reakcije koje se odvijaju u oba smera.
U poetku se reakcija odvija samo u smeru nastajanja produkata. im se stvori odreena koncentracija
produkata, estice produkata poinju uspeno da se sudaraju i nastaju reaktanti (reakcija se odvija u
suprotnom smeru). U jednom trenutku se uspostavlja stanje u kojem se ne menja ni koncentracija
reaktanata ni koncentracija produkata. Takvo stanje se naziva stanje dinamike ravnotee.

Utrenutku uspostavljanja ravnotee brzina direktne reakcije izjednaava se sa brzinom povratne reakcije:
A + B <---> C + D.
Za reakciju aA + bB <---> cC + dD definisdana je konstanta ravnotee:

Heterogena ravnotea - ravnotea koja se uspostavlja u sistemu u kojem su uesnici reakcije razliitih
agregatnih stanja. iste vrste i tene supstance koje uestvuju u hetrogenoj ravnotei ne ukljuuju se u
izraz za ravnotenu konstantu:

CaCO3 (s) ----> CaO (s) + CO2 (g)

LE ATELJEOV PRINCIP
Ako se u sistemu koji se nalazi u hemijskoj ravnotei promeni jedan od spoljanjih faktora, sistem e
reagovati tako da e se odvijati ona reakcija kojom se taj uticaj ponitava.

1) Koncentracija - u reakciji aA + bB <---> cC + dD ako se povea koncenracija A ili B onda se

ravnotea pomera u desno (u smeru ka proizvodima reakcije). Ako se povea koncentracija C ili D onda
se ravnotea pomera u levo (u smeru ka reaktantima).

2) Tempertura - a) egzotermna - ako se temperatura smanji onda se ravnotea pomera u desno. Ako se
temperatura povea, onda se ravnotea pomera u levo.
 b) endotermna - ako se temperatura smanji, onda se ravnotea pomera u levo. Ako se temperatura povea
onda se ravnotea pomera u desno.

3) Pritisak - kada su reaktanti i produkti u gasovitom agregatnom stanju, promena pritiska ima uticaja na
sistem u ravnotei samo kada se u toku reakcije menja broj molova!
Ukoliko se pritisak poveava odvija se ona reakcija kojom se smanjuje broj estica ----> Ako se pritisak
povea, onda se ravnotea pomera u desno jer nastaje manji broj molova u direktnoj reakciji.
Ukoliko se smanji pritisak, odvija se ona reakcija kojom se poveava broj estica (ovaj proces je spontan,
poveava seentropija sistema) ---> Ako se pritisak smanji onda seravnotea pomera u levo jer nastaje vei
broj molova u suprotnoj reakciji.
Ako ne dolazi do promene broja molova u toku hemijske reakcije, promena pritiska ne utie na sistem u
ravnotei.

4)Katalizator - on istovremeno poveava brzinu i direktne i povratne reakcije, tj. smanjuje energiju
aktivacije i jedne i druge reakcije. Ne utie na hemijsku ravnoteu.
Rastvori su homogene smee koje imaju isti sastav u svakom delu
svoje zapremine.
Uobiajeno je da se jedna komponenta rastvora naziva rastvara a
druga rastvorak ili rastvorna supstanca.

DISPERZNI SISTEMI
Pod sistemom se podrazumeva deo prostora koji se izuava ispunjen
jednom ili vie supstanci, ogranien stvarnim ili zamiljenim
granicama. Sve izvan sistema naziva se okolina. Postoje otvoreni,
zatvoreni i izolovani sistemi.

Disperznim sistemom nazivamo sistem u kojem je disperzna faza

ravnomrno rasporeena u drugoj fazi, koju nazivamo disperznim
sredstvom. I disperzna faza i disperzno sredstvo mogu biti
gasovi, tenosti ili vrste supstance.

Prema veliini estica disperzne faze, disperzni sistemi se dele na:

1) grubo disperzne sisteme - estice su vee od 100nm

(heterogeni sistemi).

2) koloidno disperzne sisteme - veliine estica su od 1 do

100nm (heterogeni sistemi).
 3) molekulsko disperzne sisteme - estice su manje od 1nm, to su
homogeni (monofazni) sistemi i nazivaju se rastvori.

Suspenzije i emulzije spadaju u grubo disperzne sisteme. Kod

suspenzija diperzna faza se izdvaja u obliku taloga, tj. diperzna
faza je vrsta. A kod emulzija i disperzna faza i disperzno
sredstvo su u tenom stanju, ali se meusobno ne meaju.

suspenzija

emulzija

PRAVI RASTVORI
Pravi rastvori su homogene smee dve ili vie supstanci. Sastoje se
rastvaraa i rastvorne supstance.

Pravi rastvori se dele prema agregatnom stanju:

Solvatacija je proces kada molekuli rastvaraa okruuju estice
rastvorka zbog privlanih sila. Solvatizovane estice su odvojene
jedne od drugih. Tokom solvatacije se oslobaa toplota, pa je
proces egzoterman.

Ako je voda rastvara onda se ovaj proces nazivahidratacija.

Istovremeno sa procesom rastvaranja u rastvorima se odigrava i

suprotan proces - kristalizacija.

Kada se u jedinici vremena na odreenoj temperaturi rastvori isti

broj molekula koliko ih i iskristalie, tada se rastvorena
supstanca nalazi u ravnotei sa svojim ne rastvorenim kristalima
- rastvori je zasien. Ako rastvor sadri vie rastvorene
supstance u istoj zapremini nego to odgovara zasienom rastvoru,
na odreenoj temperaturi,
nastaje presien rastvor. Nezasien rastvori sadre manje
rastvorne supstance u istoj zapremini nego to odgovara zasienom
rastvoru na odreenoj temperaturi.

Jako polarni molekuli vode se sto toliko vezuju za estice

rastvorene supstance, da pri ponovnoj kristalizaciji ulaze u
sastav kristala - krade kristalohidrate (Na2CO3 * 10H20 ).
Stajanjem na vazduhu gub tzv. kristalnu vodu i pretvaraju se u
prah. Kristalohidrat koji je potpuno izgubio vodu
 jeste anhidrovana supstanca (Na2CO3).

Rastvorljivost
Rastvorljivost predstavlja maseni odnos rastvorene supstance i
rastvaraa u zasienom rastvoru na odreenoj temperaturi.

Obino se izraava kao masa supstance koja se rastvara (rastvorka) u

100g rastvaraa (dajui zasien rastvor) na odreenoj
temperaturi.

Rastvorljivost vrste supstance u odreenom rastvarau zavisi od

temperature.

Sastav rastvora
Sastav rastvora kvalitativno se moe izraziti tako to se naznai da
li je razblaen ili koncentrovan. Kvantitativnisastav rastvora se
najee izraava koliinskom koncentracijom.

Maseni udeo - predstavlja udeo mase rastvorene supstance u

ukupnoj masi rastvora:

Koncentracija rastvora - veliina koja pokazuje koja

se masa, odnosno zapremina, koliina supstance ili broj estica
rastvorka nalazi u odreenoj zapremini rastvora.

1) koliinska koncentracija (molaritet):

2) masena koncentracija:
 3) molalitet:

*za jako razblaene rastvore C = b

prevoenje kolinske koncentracije u masenu koncentraciju

veza izmeu C i W
Razblaivanje rastvora:

V1 < V2 m(X1) = m(X2)

C1 > C2 W1 * mr1 = W2*mr2

Vr2 = Vr1 + V (H20)

Uparavanje rastvora:

V1 > V2 m(X1) = m(X2)

C1 < C2 W1 * mr1 = W2*mr2

Vr2 = Vr1 - V (H20)

Meanje rastvora: