PITANJE UITELJU

Jedan uenik je upitao zen-uitelja : Ako nita u ovom ivotu nije trajno, ako je sve
prolazno i podlono promeni i propadanju, ako je postojanje patnja, a raamo se da bismo
umrli, kako moe postojati srea?
Uitelj je odgovorio podigavi dragocenu inijicu za aj koju je nekad davno dobio na
poklon. Rekao je : Uivam koristei ovu inijicu, zato to je ve napukla. Svakog dana
pijem aj iz nje. Uivam u njenom obliku i teksturi pod svojim prstima, a kad svetlost
obasja njenu povrinu, pokazuje se sva rasko njenih boja. Meutim, kada bih je sluajno
ispustio, ili udario njome o pod, razbila bi se u komadie. Da. Naravno. Ali poto znam da
je ve napukla, u svakom trenutku uivam u njenom prisustvu, u njenom ivotu. Isto je s
ovim telom. Znam da je ve mrtvo. Stoga, emu strah? Proivljavam u potpunosti svaki
trenutak, kao da je jedini.

Iz knjige Alana Spensa Najbolji nain da ode

Samizdat B92, Beograd 2007. str. 126

Slika preuzeta sa adrese :

http://www.puerto-vallarta.com/zen-meditation-review/default.asp