Jugoslovenski istorijski Casopis”, br. 3-4, Beograd, 1966 DRAGOLIUB FETROVIC Iredenta fasisticke Rumunije u severo- istocnoj Srbiji 1941—1944. godine SVE DO ZNAMENITIH DOGADAJA na jugoistoku Evrope osme decenije XIX veka interesovanje Vlaske, odnosno od 1861. godine Rumunije za stanovnistvo severoistoéne Srbije, zvano Vlasima,! nije se primecivalo.: Poéeci rumunske iredentistiéke propagande na tlu severoistoéne Srbije javijaju se tek pred kraj sedamdesetih godina XIX stoleca? Nekolixo zabeledenih sluéajeva ukazuje da je ireden- tistiéka propaganda pokazivala ake aktivnosti poslednje dve dece- je XIX i prve dve XX veka‘ Nosiocima ove propagandne akcije medu Vlasima, pored ubagenih agenata, javijaju se najéesce pojedini uéitelji, sveStenici i trgovci, éija se delatnost iscrpljuje rasturanjem dobijenih spisa iz Rumunije i deklarisanjem rumunske nacionainosti. Verovatno je nesto poznija, negde od poéetka XX veka, pojava vrbovanja, ina¢e vrlo malog broja, omladinaca Vlaha radi Skolo- vanja u Rumunijis Krajem prvog svetskog rata izrazenije su rumunske revandika- cije na éitav Banat a takode, samo u mnogo blafoj meri, na terito- riju severoistogne Srbije, Rumunska iredenta razvila je izvesnu aktiv- aost preko Nacionainog komiteta Rumuna u Srbiji, formiranog u Kiginjevu jo8 pre oslobodenja Rumunije i Lige ca oslobodenje Ru- muna ispod srpskog jarma u Srbiji i Makedonijis Znaéajnija je bila * Vindio, stanovniftvo saveroistodne Srbije, je aastalo doseijavanjem iz rumunskih ze. alg uglauom a sposipomog feudalizma. Prema popisu iz 1948. godine uwio) scéill Sa. Sendiagom ilo je 33-40 senovaika foji su a0 maternjl etl deklarisall rinse 1 Gincarssh. Aonaéne retultatipopisa stanovnistva od [3- marta 198, ‘enjiga IX, Beograd. 33, Su" svanitnl poaaci, medutim, mogu se davect! gsumnju s ouatrom dae" geo sta" RovniStva severoistocne Sebije i? famnia razioga deklarisag srpskohrvatski jezik 20 mae feraji, mada. inace govori vlasid., Prema aso} proceni broja stanovaika po selima i nase ffima za Moje pouzdano mamo da pripadaju vissko) jexieko-emicko) grugl dasla biseo wabljudia da je ovih te godine uy Sroift bilo oko 220000. Njin ima naive u Kjuce, Poreca, Erica, Homolju, oko Bora | Srajinl, gde fine veciny, cam u-Crno} Reci, oko Zajecars. a golubactom podunavija, Branieewd, ‘Sagu, Wav, Resa i aegis u Pomoraviys. emicka Seipina Viana ima svoje ave poogrupe: Ungurjane, doseijene iz Ugarske : Carane, poresiom _“? Poznat je samo interes bojara Male ViaSke za radnom snagom. koja je tragena {aa desnoj a e Viasi ‘Krajine | Aijuca seve a Rumuniju davanjem fastiea, do ustupania zemijiSia bea nakmade, aisu caveéent uspehom. Zbornik priloga poeravanie Timed Wzajeear BY 3 i ca Psp "eam saceledonim priganjims, jo! 1878. z. a krajinskom okragu lolaine visst, polikom precesa aekin tics, Sasie su sadduke kajigama gropagaacnog carakiers, pisane 22 rumudskom jes, i sirilicom, srikiadaom za srpske Viane. Jovan D0% 1%,” Srog taseia ge. Sree, aeata usec krcieng, Deora ES, TE “ Rumanske kalige, aglavnom citanke | ‘gesmarice, nalaene su kod pojedinaca, ae- sotinsko) acorns, manastira Vesti, Jovaa Dokis, a. 4, 384, 588, Noga iateresancna ered: Exe aropagance zabelstio je Tihomir Dordevié uw Svom putopisaom delu kroe nase Ramo, Beograd 1306, 27, 38 “Elaborate Viasi, ‘37.’ sasiavljen x SUP u Zajeéaru 1950-1953; neregistrovana grada se salazi,u Sreskom Komitetu SKI Zajetar (u daljem cekstu: slab. Viasi) 13, BOkLé, ad. 38H Arkiv Yomoiscortskoe insta: Operacijski dnevaik 1 srpske amnije, 2. #113. BtIredenta fasistitke Rumunije Na prelomu tridesetih i éetrdesetih godina, u novim usiovima, vecina malih dréava Srednje Evrope i Balkana prihvatila je obeledja novih medunarodnih odnosa diktiranih od strane fasisti¢kih sila. reokret u kursu spoljne politike Rumunije naroéito je Karakteri- stiéan po svojoj drastiénosti. Dréava koja se najortodoksnije drzala naéela neprikosnovenosti granica, od vremena krupnih promena u svojim vrhovima 1938—40. godine sve otitije siedi i povinjava se diktatu i stilu medunarodnih odnosa faSistiékih dréava. Posto je politika oéuvanja status quo krahirala, novi rukovodedi ljudi shva- taju da je kurs aktivne zavojevatke politike prava moguénost opstan- ka pod novim okoinostima. Gubitak severne Transilvanije, juine Dobrudie i Besarabije nalagao je fa8iziranoj Rumuniji da u agre- sivnoj politici trazi kompenzaciju za izgubljene pokrajine. Sto pri- iji odnos s najmoénijom fasistiékom silom Nemaékom i agresivan stav prema slabijim susedima trebalo je da na medunarodnom planu afirmise Rumuniju u fagistifkom delu Evrope. U svemu ovome treba tragiti korene novog odnosa Rumunije prema svom jugozapadnom susedu, a teritorija severoistoéne Srbije imala je da predstavija po- godan objekat takve politike. Rumunija je bila jedina susedna fasisti¢ka zemlja éije trupe nisu umarsirale u Jugoslaviju aprila 1941. Ona je ostala po strani i pri- likom podele jugoslovenskih zemalja. Medutim, neposredno posle okupacije, generalska viada Antoneska naglo poteie pitanje srpskih krajeva.u Kojima Zive Rumuni i Viasi izmegani sa srpskim sta- novnigtvom. Postoji memorandum rumunske fasistiéke viade upuden Berlinu neposredno po zavrSetku aprilskog rata, datiran oko 20, najkasnije 23. aprila, kojim se zahtevaju u okviru »preuredenja Balkana« nove rumunske granice prema jugoslovenskim zemljama. Pored jasnog vahteva za jugoslovenskim delom Banata, rumunska fagistiéka viada a3. taéci memoranduma daje neka alternativna reSenja za »svojé sunarodnike« u slivovima Timoka i Vardara. Dotitni krajevi, mada nisu jasno odredeni, trebalo bi da dobiju neku autonomiju, koja je kode dosta neodredena, no tvorci memoranduma su svakako ci- ljali na neko vezivanje tih pokrajina za rumunsku dréavu. Najzad, i najodredentje, trazi se nemaéko-rumunsko-italijanski kondominij, uz eventuaino uées¢e Bugarske, u timoékoj oblasti.9 Degradiran polozaj srpskog naroda i Srbije, koju je Nemacka prétvorila u svoju okupacionu zonu, pruzao je izglede Rumuniji da delimiéno nadoknadi izgubljene teritorije prisvajanjem delova Ba- nata i severoistotne Sroije. Strah od madarske okupacije Banata i bugarskih pretenzija na istoéau Srbiju potencirao je njene aspira- ] Po slows memoranduma, fasistifka Rumunija je tradila srumunske teritorije za_rue maunsko. stanomnistve of0 Timoka 1 Vardara, il. nematko-rumucsko-taljansii coadoraini] ‘mocko) oblast (moguéao | sa dugarskim udescem)«. Dokuments on German foreign policy 1918-195, series D, volume ily Washington 1982, br. dokumenta 387, se. 616—(6- 3 aJugoslovenski istorijski éasopis cije na ove dve pokrajine. Uspesi fasistitke vojske na Istoénom frontu posle 22. juna 1941. svakako su jo$ jaée rasplamsali aspira- cije panrumunskih fagista. Da bi ostvarila svoje ciljeve u severoistoénoj Srbiji, fadisti¢ka Rumunija je potegia javnosti malo poznat ali u proslosti veé opro- ban iredentisti¢ki aparat, koji do tada nikada nije imao tako veliku podrsku u Bukuregtu. Prvi znaci rumunske iredentistiéke delatnosti u okupiranoj Sr- biji javijaju se u prvoj polovini maja 1941. Pripadnici jugosiovenske vojske, zarobljeni jo8 prvih dana aprilskog rata od nemaéke vojne sile, uglavnom na teritoriji istono od Morave, prebaceni su iz Srbije u Bugarsku, a odatle 12. aprila preko Dunava, kod Turn Magurele, u Rumuniju, u nematki logor Sokalos, kod TemiSvara.i* Na interven- ciju rumunskih vojnih i civilnih organa svi zarobljenici, uglavnom vojnici i podoficiri, koji su, u nadi da ¢e biti pusteni ku¢ama, izja- i da su Rumuni, predati su rumunskim vojnim viastima, koje su ih smestile u svoje logore. Po8to su prethodno osetili veliku painju rumunskih viasti, ispoljenu u naglo poboljganom rezimu ishrane, higijene i kretanja, imali su prilike da slugaju predavanja kojima su ubedivani da su Vlasi severoistoéne Srbije Rumuni, koje ce »Velika Rumunijae ujediniti. U logoru se na raspolozenje zarobljenika uticalo priredenim pozorignim predstavama, igrankama, vatrenim iredenti- stigkim govorima preko radija, kao i religioznim obredima na ru- munskom jeziku.t* Svima su podeljeni pokloni, a nekima i novéana pomoc. Supruga generala Antoneska, prilikom posete logoru, delila je zarobljenicima bukvare, a nekolicinu ovih primio je sam Anto- nesku. Tek posle svega ovoga od zarobljenika se tratilo da porpisu pet razliditih papira i da se zakunu na vernost rumunskom kralju.'? Od sredine pa do kraja maja u severoistoénu Srbiju vratilo se oko 4.000 zarobljenika iz Rumunije, snabdevenih objavama na ru- munskom i nemaékom jeziku, u kojima je stajalo da se iz zaroblje- niStva puStaju kao Rumuni. Sa sobom su nosili: rumunske bukvare, knjige, slike rumunskog kralja, »kondukatorae Antoneska i nekih giavnih iredentistiékih prvaka. Ti zarobljenici povratnici imali su da posluge kao iredentisti¢ki misionari medu Zivijem na teritoriji iz- medu Timoka i Morave. Prvi dokumenat upuéen stanovnistvu severoistoéne Srbije je svakako pismo Dorda Suvejki¢a,** pisano 10. maja u Bukurestu, u < Drdayni arhiv Sekretarijata inostranih poslova. Diplomatski arhiv, paket L-L18, bro} dokumenta XLII It. AVIT — ME — Bileée 12/121 AVIT. Nedisevska arhiva, kutija 19, fascikl 2, broj dok. 82. 8 AVIT — Néa—13_2—38. Prema izvestaju Komesarskog MUP-2, AVI — Nda—l92-69, Manje je verovatan izvettal Odeljenja criavne bezocdoosti za okrug zajeéarski od 1. novemibra 1945. po kome se iz zarobljeniswva vratilo svega 3.300 Ijudi, AVIT — Néa—19—2—63, S"Dorde Suvejkié, Gheorghe Suveica, Viah iz Slatine Hod Brae Palanke, rodea 1912. god. u porodici liSeno} sredstava za opstanak. Skolovao ga je Dorde Popovic, sveSientk iz Jaou- kovea. ZavrSivéi nizu gimnaziju i bogosioviju siutio je kao. svestenix u sclu Rajcu do 1938. god. Tada se upoznao i drutio s Vasom Bajicem (emicki Sroin), urednikom »Krajinskia Bovinge, Koje suse dréale neke-opozicione orijeatacije. Sa Bajicem vezivala su gai signa Shvatagja Hvota: raskalasnost, naroéito pri alkonolu i sklonost ka avancurizmu do kriminala. 4Iredenta fasistiéke Rumunije kome se nagove&tava uloga Rumunije za »narod Timoka, Krajine i Morave«.® U pismu upucenom predsednicima opétina 28. maja ta- kode iz Bukuresta, jaée je naglagena uloga »bratskex Rumunije, koja »pruza ruku spasenja i prima nas u bratski zagrijaje" Slededi do- kumenat je najkarakteristiéniji. »Deklaracijom« se ved otvoreno iz ragavaju aspiracije iredente, a ujedno i ambicije njenog najaktivai jeg prvaka. Sredi8te celokupne panrumunske aktivnosti, pa i one koja je delala na tlu Srbije, bio je Bukurest. U njemu su sastavijani svi va- amiji iredentistiéki akti i pisma. Radi lakSeg i efikasnijeg delovanja neposredni rukovodioci iredente u severoistoénoj Srbiji dejstvovali su iz Turn Severina. Veze ovih sa aktivistima panrumunske ekspozi- ture u Vrécu, koji su nastojali da dokadu da je ceo Banat rumunski, su nesumnjive.® Za severcistoéau Srbiju, mozda jo8 preciznije — Do _krajnosti cemirne prirode, nije mogao nigde da se skrasi, Uoti rata bio je sa sluzbom u Graboviel u kljuekom srezu. U Grabovici je od seoskih miadiés obrazovao éetu, koju je dbugavao 2a odbranu protiv Nemaca. Mada nije bio vojai obveznik, dobrovoljno se prikljudio 78. samostainom bataljonu, a posle 3. dopunskom puku |ugoslovenske vojske | poviacio fe s um jedinicama dok se isu’ raspale. Posiednji put je videa u Potareveu 22. aprila, kaua miu se quoi tag. Tih, mosda tog dana, prebegzo je u Rumuniju, kada podinje njegova pro- fumunséa delatnost, Mada je poznato da je jos pee okupacije imao mnogo pornenika SBedurumunskim asnicima | gradanima, pogotowt a Ture Severin, ema’ /ashih podstaka © njegove} srorumunsko) aktivnost do Kraja aprila 1941. ‘godine’ J Rumuniji je imae podrsku narodito od generals Dragelina, ranije poznatog frankotila, Sef dunavskih grani¢nih fnipa Prvuleska, Aleksandra Sucorske, kao | kod neki clanova viade. AVI — Nda—i9—2—36, AVED — Nda—i9—2-33. AVIT — Mf—Bilece 12/121—122. & sLjubljeni prijatelju, rukovodea bezgraniénom voljom da pomognem nasem narodu iz Timoka | Arajie a ovim teskim danima ovog surovog rata primio sam pomo¢ oq ru- tunske viade, kojom rukovodi Gospodin General Jon Amtonesk, ako 51 se svi Rumuni Koll se nalaze wu ropstva osiooodili, ukazala im se pomoe kao braci iste xrvi ina kraju Dill posiad svojim kucama. U cilju sto oréeg oslobodenja nasin sinova potrebna mi je vasa Pomoc, te se umoljavate da iz svih sela posaljete po jedan spisak sa potrebnim podacima © asim zarobljeaim sinovima, ‘Odgovorite So pre, u vasem je interesu { interesu naeg naroda, jer samo tako Rumunija mote biti od Koristi nagem narodu iz Timoka, Krajine i Morave. ‘Trsdeni spisak posiacece mi po jednom ¢oveeu Eoga Sudete sami izabrali medu vama, meci u Turn Saverin'u komandu gardizoaa, gde cu ga a Sekacl. Gover koji treba da prede granicu od Dunava kod Mladova, mote da prode slobodno. Vas ijuoljent otac Borde Suvejka, pastor iz Grapovice. Siedi spisak zarobljenika koji se joS aisu vratii. AVIIT — Nda—i9—2s8/5, ‘AVI — Nda—19—2-—8246 = sDomului Preo: GHEORGHE SUVEICA, delegatul Roménilor din Judetele: Craina, Timoc, Pojarevat, si Morava, din fosta Jugosiavie Not, subsemnatii’ Consilieri (odbornici) ‘i fruntasi ai comunei, in sédinta noastré de astizi, AM HOTARAT. Tntarim ca delegat al nostra pe lang’ Onoratul Guvera al Romaniel, pe Pariatele GHEORGHE SUVEICA preot in comuna. Grabovita i rugam si i freredintam sf intervind pe lng& Onoratul Guvern al’ Roméniei, of ceard Sal Afmata Romiod - wore 0 ajihovom panicarskom dréanju uvporbi, aV/7 — DM-SV=I6819, 16820. Izvesuog udela wovome morals je, imati i celoiupna akvivaest iredente. WAZRDS — OK Zn, AZRPSPRSACL, » BVI — Naa. wa Res Oka si. 2s,Jugoslovenski istorijski Easopis i dréanje u periodu fasistike okupacije i socijalistiéke revolucije u Srbiji. Negativno raspolozenje viaskog stanovnigtva prema Rumu- niji i njenim pretenzijama iglo je do averzije. I ono malo pozitivnih rezultata do kojih je iredenta doéla bilo je delo naroéitih okolnosti i velikih materijainih irtava. Nesumnjive su simpatije koje je viasko stanovnistvo gajilo prema popu Suvejkicu, ali samo kao prema ne- kom dobrotvoru. Cak se i najuZi krug ljudi preko kojih je iredenta delovala ugiavnom nije iz ubedenja za nju vezao. Nekoliko ireden- tistiékih prvaka liéno se nisu smatrali Rumunima. Dobar deo akti- vista iredente bio je regrutovan medu ljudima neugiednog socijainog polozaja, Sto je, uostalom, svedoéanstvo vie 0 neprijemljivosti njene propagande za Sire mase. ; “Stanovnistvo severoistoéne Srbije je tokom rata moglo ispoljiti, i to samo delimiéno, neko zadovoljstvo zbog favorizovanja i pruzanja izvesnih privilegija. Sli¢an je sluéaj i prilikom oslobodenja, kada se u socijalistigkoj Jugoslaviji insistiralo na izvesnoj vla8koj etniéko- -narodnosnoj individualnosti. Medutim, vigevekovni izolovani Zivot stanovnistva severoistoéne Srbije nije mogao omoguciti bilo Kakav osecaj_uzajamnosti, solidarnosti prema narodu severno od Dunava, $ Kojim ono nije imalo gotovo nikakvih dodira. Otuda i apsolutna nezainteresovanost prema svemu &to je ligilo na politiko vezivanje s Rumunijom. Taj ivalj, koji je pokazivao znake indiferencije i teinju. _za neangazovanjem u mmnogim Krupnim istorijskim zbivanjima, is e neubitajenu snagu u teZi iékim jedinstvom u Krupan wrok neuspeha iredente le#i u stava nematkih okupa- cionih organa, Koji izvire iz opéte politike Nemaéke na jugoistoku Evrope. Teznja da se Sto celovitije drzave evropskog jugoistoka pret- vore u politiéki i privredni privesak nemaékog Rajha isla je u rasko- rak s medusobnim aspiracijama i trvenjima malih drzava. Prudanje podrske nedovoljno realnim i konkretizovanim aspiracijama iSlo bi na uStrb nemaékim interesima. I mada su kompleksni politi€ki razlozi trenutno doveli u Berlinu do reSenja o razbijanju Jugoslavije, dalje rasparéavanje Srbije moralo je nemackim funkcionerima izgledati besmisleno. Nemaékoj je bila potrebna_ a donekle i po- liticki-administrativao ofavana Srbija. Dogaistva istoGne Srbije i strateski vodeni put kroz Derdap pred- stavljali su neprikosnovene nematke interese. Koliko kvislinzi toliko su i Nemei bili zainteresovani za »rad, red i mire u Srbiji. Okupa- torsko-kvislinske mere privrednog i politiékog karaktera dovodila je u pitanje aktivnost iredente. Krijuméarenje rumunske robe uno- silo je jo8 veéi haos u haotiéau, tzv. dirigovanu kvislinsku privredu. Da bi postigao svoje ciljeve, nematki okupator je bio prinuden da izlazi u susret nekim Zeljama kvislinga. Postojanje, inaée, krajnje ™ Zanimijiv je izvestaj komandanta Krajinskog éemitkog korpusa Piletiéa, po kome zda.g0 Nemei covvoitt rumunsiu propagandu ons ‘i imala pun uspebe. AVI! — MbBilece Ra 50Iredenta fasisticke Rumunije nepopularnog komesarskog i Nedi¢evog aparata, bez podrske nemaé- kih viasti u suzbijanju revandikacija susednih fagisti¢kih dréava, izgubilo bi svaki smisao. Najzad i sami nemaéki organi na teritoriji Srbije bili su zainteresovani da im se ne krnje podredena podruéja. Mada rumunske revandikacije na severoisto¢nu Sroiju imaju svoju, moge se reci bledu, istoriju, diroj javnosti one nisu bile poznate. I sam program iredente, prostorno i sadréinski uglavnom nedovoljno odreden, nije ovom pitanju davao karakter problema zrelog za radikaino reSavanje. Geogratski polozaj teritorije koja je bila na meti iredenti, sa etniéki jako izmeganim stanovnistvom, predstavija Ginilac koji je imao izvesnog znacaja. Geografska udaljenost i izdvojenost severo- istoéne Srbije, odsustvo komunikacija koje bi je vezivale s Rumu- nijom, slaba moguénost postavijanja neke autoritativne prirodne, etniéke, strateske ili istorijske granice juzno od Dunava, moralo je u izvesnom stepenu negativno uticati na uspeh ove akcije. Reakcija kvislinsko-detniékih organizacija je u priliénoj meri odi- grala ulogu u uguéivanju iredentistiéke aktivnosti, Mere organa revolucije éine takode faktor koji je stajao na putu prorumunskoj propagandi. Same okolnosti pod kojima je tekia re- volucija i perspektiva njene pobede zapeéatile su ionako bezizglednu sudbinu rumunske iredente u severoistoénoj Srbiji. Napori fasistiéke Rumunije da iskoristi teZak medunarodni po- lozaj Jugoslavije i srpskog naroda predstavijaju samo deo jedne politike vodene joS od druge polovine XIX stoleda. Aspiracije na teritoriju severoistoéne Srbije imale su gotovo sedam decenija svoje mesto u panrumunskom iredentistiékom programu. Zavisno od me- dunarodnih okolnosti, osciliraju¢i od pritajene, gotovo Spijunske delamosti do premje vojnom okupacijom, iredenta se najvige ek- sponirala u ratnim, preciznije, prelomnim vremenima, a’ posebno u periodu fagizacije evropskog jugoistoka, kada je kondukatorska viada $ neobiénom agresivnoséu stremila da otelotvori velikodrzavnu ideju >Romania Maree, stvaranu joS u bojarsko-gradanskoj Rumuniji tokom XIX i XX veka. Medunarodna konstelacija fa8iziranog jugo~ istoka Evrope i vazalni odnos Rumunije prema Nematkoj sputavao je njene aspiracije prema fagistiékim zemljama Bugarskoj i Ma- @arskoj. Zato je rumunski iredentistiéki plan nalazio odugka u na- stojanjima za aneksijom teritorija onih susednih driava koje su se do kraja driale protivosovinske orijentacije. Teinja Rumunije da ugodi svojim teritorijalnim interesima u Srbiji imala je za cilj i sputavanje ekstremnih revizionistiékih teznji Bugarske zapadno od Timoka. Otuda, ali ne samo zato, i izvesnik demagoskih crta u prorumunskoj propagandi u odnosu na srpsko stanovnistvo. Suzbijanje bugarskih interesa, Sto je ¢inilo sustinu ” 5tJugoslovenski istorijski éasopis ’ balkanske politike Rumunije poslednja dva stole¢a, ispoljilo se, do- duge u minijaturnom obliku, i na teritoriji istoéne Srbije. Iredenta u severoistoénoj Srbiji ne moze se smatrati politi¢kim pokretom nacionaine manjine radi pripajanja teritorije na kojoj Zivi zemlji matici. Njena obeleZja je ne podvode pod ovu najéeséu definiciju iredente uopste. Bila je to jedna od onih iredentisti¢kin akcija koje su iskovane van podruéja na kome su delovale. Ona se temeljila na aspiracijama bukureskih viadajucih fadisti¢kih krugova i nastojanjima nekolicine iredentista iz severoistoéne Srbije, izolo- vanih od svoje sredine.'® Raspolozenje srbijanskih Viaha predstavija istorijski primer nezainteresovanosti jednog stanovnistva za ideju iredente. Istorija rumunske iredente, pored atributa tipiénily za iredentu uopste, zna za mmoge specifitnosti samo njoj svojstvene. Njeni metodf i sredstva izviru iz postojecih politiékih prilika i prilagoda- vani su siogenim nacionalno-socijalnim osecanjima i shvatanjima i nivou kulture viaskog stanovniitva. Instrumenti putem kojih je vrSena propaganda su vrlo raznoliki; od veé oprobanih uw istoriji iredentistiékih pokreta do neuobiéajenih, osobenih za ovu iredentu. Citava njena aktivnost za vreme drugog svetskog rata uokvirena je i usmerena medunarodnim polozajem okupirane Srbije i vazalne Rumunije. Tradicija dobrih odnosa rumunske i srpske, odnosno kasnije jugoslovenske drzave, kao i, u evropskim razmerama, uzorne nacionaine trpeljivosti izmedu Srba i Rumuna, u izvesnoj meri ta kode Gini jednu od determinanti karakteristika ove pojave. Mada su neki krugovi u Rumuniji bili narogito zainteresovani za severoistoénu Srbiju, ova je bila na periferiji sverumunskog ire- dentistigkog programa. Interesi Bukuresta u Erdelju i Dobruddi, Besarabiji i Bukovini, Maramure8u, pa i Banatu uvek su smatrani vitalnijim. Realnije osnove za uspeh i stvarno vece uspehe poka- zala je iredenta u jugosiovenskom delu Banata. Nasuprot ¢injenici da su neke fagistiéke organizacije uspele da okupe oko sebe makar mali deo naroda u zapadnom Banatu, stoji éinjenica da su svi so- cijaini slojevi severoistoéne Srbije ostali po strani od bilo kakve politi¢ke ili kulturne organizacije koja bi imala rumunski nacionalni karakter. Funkcionalnost iredentistiékih tela oduvek se ogledala, go- tovo iscrpljivala, u delatnosti njihovih Sefova, Eija je uloga bila dominirajuca. Za svo vreme svog bitisanja u severoistotnoj Srbij iredenta se malo primedivala, nije dobijala krupnije razmere niti je javnost njom naroéito bila zabavijena. I pored toga, iredenta u severoistoénoj Srbiji je od svog na- stanka gotovo neprekidno ispoljavala znake aktivnosti. Uslovi re- "= Jo§ krajem septembra 1918. Trumbié, u pismu Padidu, daje karakteristike, rumunsice fredente na jugoslovenske zemlje, koje vase’ za svo vreme njenog posiojanja: +Sto se tie iredenata calijanskih | ramunskig ima se istadi i to da oni u Austro-Ugarsko} nisu dali cnake nikakvog Zivota ni pokreta, koji bi predotio volju aaroda da se oslobodi. pa stoga iredentisti a strani radili su individuaino oslanjajuel se na dotiéne viade | radec! pod ajinovom koo~ frolome Grada o sivaranju jugosiovenske driave (1. 1 — 20. XII 1918), Beograd 1964, 315. 52Iredenta fasistitke Rumunije dima bojarsko-polufeudaine, burzoasko-demokratske i fadistiéke Rue munije nisu prekidali kontinuitet njenog postojanja. Uporedo s tradicijom srdaénih odnosa Bukuresta sa Beogradom vegetirale su i aspiracije Rumunije na teritoriju izmedu Timoka i Morave. S obzirom da iredenta u periodu drugog svetskog rata nije po- brala neke znatajne rezultate, revolucija s njom nije imala krupnih tesko¢a, Medutim, splet pojava koje su proizaéle iz éitave te akcije imao je, mada uvek relativno skromnog obima, reperkusija od zna- éaja za istoriju jugoslovenske socijalistiéke revolucije na teritoriji severcistoéne Srbije i istoriju naroda toga kraja uopite. Résumé IRREDENTISME DE LA ROUMANIE FASCISTE DANS LA SERBIE DU NORD-EST DE 1941 A 1944 DRAGOLIUB PETROVIC Si l'on cherchait dans les sources historiques les données sur les origines de Tirrédentisme roumain dans les régions nordorientales de Ia Serbie, les signes manifestes indiqueraient la fin des années soixante- ~dix du dixneuvieme siécle. Jusqu’a la fin méme de la Deuxiéme guerre mondiale cet irrédentisme procédait en général furtivement et, somme toute, n’éveillait un intérét considérable chez personne. C'est seulement apré'de gros évenements et de changements politiques radicaux au Sud-Est de l'Europe & la transition entre les années trente et les années quarante de notre siécle que les nouveaux milieux dirigeants de la Roumanie adoptérent, parallélement a la fascisation du pays, aussi la conception sur la nécessité d'une revision des frontigres des Etats européens. Les tevendications, territoriaies visant la Serbie du Nord-Est ont été exprimées dans quelques actes des plus autoritaires du gouvernement profasciste du général Antonescu approximativement a l'époque du dé. bacle d’avril du royaume yougoslave en 194i. C'est alors que fut créé un appareil spécial qui, grace & la générosité des personnalités officielles de Bucarest, a dépensé de considérables movens pécuniaires pour la cause irrédentiste. Autrement, peu de gens faisant partie de cet appareil ont compté a siattirer des masses populaires de cette région, par une propagande de vive voix et par écrit, en premier lieu au moyen de la presse et des livres roumains, ensuite par diverses prestations maté- Helles et en affranchissant les’ prisonniers de guerre, originaires de la Serbie du Nord-Est, sous prétexte qu’ ils fussent d'origine roumaine, afin que ces masses, par une espéce de piébiscite par écrit portasseat a la connaissance de opinion publique mondiale leur désir de s‘incorporer dans la «Grande Roumanie». Cependant, le mouvement irrédentiste qui avait manifesté, dans les premiers mois de l’occupation une grande ani- mation pour dévenir plus trariquille et moins ambitieux dans la phase ultérieure, a subi un éches total dans le territoire méme du Nord-Est de la Serbie, De nombreux facteurs, 4 partir des mesures que prenaient envers le mouvement irrédentiste les forces de quislings nationalistes, les 53Jugoslovenski istorijski Easopis institutions’ révolutionnaires, les organes des autorités d’occupation, jusqu’a celles qui ont leur origines dans I'évolution sociale et historique du milieu ob le mouvement irrédentiste développait son activité ont contribué & rendre ses buts inacceptables pour la population de cette partie de la Serbie, malgré tous les efforts qu'il faisait. Comme la guerre s'approchait de sa fin et le fascisme était de plus en plus sur la défensive, les manifestations de ce phénoméne diminuaient 2 vue d’oeil pour ne disparaitre définitivement qu’avec Ja création de la Roumanie du front Populaire.