Broj 4

PARAGRAF LEX d.o.o.
21000 Novi Sad

Jovana Bokovia 5
Tel: 021/457-421
Direktor Paragraf Lex d.o.o: Bratislav Milovanovi
Supervizor svih redakcija Paragraf Lex
i glavni i odgovorni urednik izdanja
Pravni instruktor: Duan Pavlovi
Autor Pravne baze Paragraf Lex: Pjeva Pejovi Ljiljana
Dizajn: Paragraf Lex d.o.o.
Copyright Paragraf Lex www.paragraf.rs
ZA SVE TEKSTOVE U ASOPISU ODGOVORNO JE

UDRUENJE SUDIJSKIH I TUILAKIH POMONIKA SRBIJE
Glavni i odgovorni urednik

izdanja Iustitia Nikola Panteli
lanovi redakcije izdanja Iustitia: Gordana Krsti
Jelena Gaji
Jelena Stevanevi
Ivan Duzlevski
Predrag etkovi
Darko Prsti
Lazar Lazovi
Ivana Stojiljkovi
Jasmina Mini
CIP -
,
347.9(497.11)
IUSTITIA : asopis Udruenja sudijskih i tuilakih pomonika
Srbije / glavni i odgovorni urednik Nikola Panteli.
- 2015, br. 1 (feb.) - . - Novi Sad : Paragraf Lex, 2015-. - 30 cm
Tromeseno.
ISSN 2406-2103 = Iustitia
COBISS.SR-ID 294146823
Sadraj
Iustitia 2 april-jun 2016.
3U VODNA RE
5K RATKI IZVODI IZ RADA KOMISIJE
ZA IZRADU GRAANSKOG
ZAKONIKA REPUBLIKE SRBIJE
12A SIGNACIJA (UPUIVANJE)

17E UTANAZIJA
21AUTORSKI UGOVOR
49S PORAZUM O PRIZNANJU PREKRAJA
24P ONUDA I PRIHVAT PONUDE
ZA ZAKLJUENJE UGOVORA 52P RAVOSUDNA PROFESIJA -JAVNI
PUTEM INTERNETA IZVRITELJ I PRAVNA SIGURNOST
29P OLOAJ I ULOGA POVERENIKA 56S UDSTVO KAO NEZAVISNA

ZA INFORMACIJE OD JAVNOG GRANA VLASTI
ZNAAJA I ZATITU PODATAKA
O LINOSTI U SRBIJI 58K RIMINOLOKI POGLED NA
NASILNIKI KRIMINALITET
33UGOVOR O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI- 64J EMSTVO PREMA ZAKONIKU O
JAVNOBELENIKA FORMA
KRIVINOM POSTUPKU
39JEZIKE NEDOUMICE 68STRUNI SARADNICI
40INKRIMINACIJA POVREDE ZA POMO TUIOCIMA
U RADU U TUILATVIMA
KONKURENCIJE
REPUBLIKE SRPSKE
44U NAKRSNA PROVERA PORESKE 76SLUAJ KATINSKA UM A
OSNOVICE U SRBIJI
2 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

ASOPIS UDRUENJA SUDIJSKIH I TUILAKIH POMONIKA SRBIJE
UVODNA RE
Potovani itaoci,
Redakcija je za Vas pripremila nove teme iz razliitih pravnih grana. S obzirom na to da je cilj i svrha asopisa da prui
itaocima ekstrate iz pravne prakse, potkrepljene primerima i iskustvima kolega praktiara, verujemo da ete itajui lan-
ke, na brz i jednostavan nain, proiriti svoje znanje u pogledu mnogih nedoumica pravne problematike. Takoe, pored pri-
marnog interesovanja za pravnu dogmatiku, a u elji da Vas zainteresujemo i informiemo, nastavili smo sa blagim osvrtom
i na druge discipline pravne nauke, a prevashodno na pravnu istoriju i komparativistiku.
U ovom broju posebno istiemo intervju sa doajenom graanskopravne misli - profesorom Slobodanom Peroviem, koji
se rado odazvao i izaao u susret naoj molbi, te odgovorio na sva postavljena pitanja u vezi sa bolnom takom srpskog
pravnog sistema - graanskom kodifikacijom. Iz kog razloga srpsko drutvo eka vie od 170 godina na kodifikciju, da li smo
sazreli za savremene tendencije modernog doba (poput gej brakova, surogat materinstva i slinog), te zato je vrlina pravde
ideal kodifikacije, saznaete iz intervjua koji je pred vama.
glavni i odgovorni urednik Iustitia

Nikola Panteli
www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 3

Law on Enforcement
and Security Interest
Prevod Zakona o izvrenju
i obezbeenju na engleski jezik
ZAKON O IZVRENJU I OBEZBEENJU KOMPLET od 3 knjige
I - Komentari novina u Zakonu i pravnih instituta izvrnog prava sa modelima akata

II - Tekst propisa
III - Komentar Zakona po lanovima

KRATKI IZVODI IZ RADA KOMISIJE

ZA IZRADU GRAANSKOG ZAKONIKA
REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Slobodan Perovi
Prednacrt Graanskog zakonika Republike Srbije upuen je optoj javnosti na

javnu diskusiju.Tim povodom Redakcija asopisa objavljuje intervju sa prof. dr
Slobodanom Peroviem, predsednikom Vladine Komisije za izradu Graanskog
zakonika Republike Srbije. Intervju vodile: Ivana Stojiljkovi, tuilaki pomonik u
Drugom osnovnom javnom tuilatvu u Beogradu i Jasmina Mini, savetnik u
Apelacionom sudu u Beogradu.
1.) Uloga Kopaonike kole prirodnog cije Kopaonike kole prirodnog prava 2002 (prevedena
i objavljena na est svetskih jezika) i nalazei se pod po-
prava u nastanku Graanskog kroviteljstvom UNESKO-a od 2005. do danas, Kopaonika
zakonika Republike Srbije kola prirodnog prava je svake kalendarske godine u svo-
jim decembarskim plenarnim Zavrnim dokumentima i
asopisu Pravni ivot (glasilo Udruenja pravnika Srbije),
1. INICIJATIVA izmeu ostalih poruka redovno pratila i objavljivala rad Ko-
misije sa odgovarajuim predlozima zasnovanim na teorij-
Prve znaajne korake u pravcu predloga za izradu Graan-
skim i praktinim zahtevima komparativnog i naeg prava
skog zakonika Republike Srbije, preduzela je Kopaonika
u oblasti kodifikacija graanskog zakonodavstva.
kola prirodnog prava, koja je, u okviru svoje naune kom-
petencije u oblasti prirodnih (ljudskih) prava, a posebno Kao to je poznato, Srbija je, po ugledu na Austrijski gra-
sa obrazloenom inicijativom njene Katedre za kodifikaci- anski zakonik, donela jo 1844. godine svoj Graanski
ju graanskog prava, uinila je ovaj predlog delotvornim, zakonik, koji je bio na snazi punih sto godina, sve do 1946.
s obzirom da je isti prihvaen od strane Vlade Republike godine, kada je zajedno sa svim zakonima donetim u Sr-
Srbije formiranjem Komisije za izradu Graanskog zakoni- biji i Jugoslaviji pre 6. aprila 1941. godine, izgubio prav-
ka Republike Srbije (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. nu snagu. Bio je to akt tzv. revolucionarne svesti kojom je
104/06, 110/06, 85/09, /14). izvrena abrogacija do tada vaeeg celokupnog pravnog
sistema, koji je, u odreenim oblastima, izraavao tekovi-
Postupajui po intencijama Kopaonikog Heksagona 1994 ne Evropske pravne civilizacije. Od tog vremena, pa sve do
(Pravo na ivot, slobodu, imovinu, intelektualnu tvorevi- danas (skoro 60 godina), Srbija nije izvrila kodifikaciju u
nu, pravdu i pravnu dravu) kao i po odredbama Deklara- vidu opteg Graanskog zakonika, pa se, i u tom pogledu,

nalazi u docnji u odnosu na druge zemlje u okviru Evropske strane, i druge oblasti su delimino ili u celini ve re-
familije prava. gulisane, tako da sve to daje solidnu osnovu za izra-
du Graanskog zakonika u predvidljivom roku.
Osniva i Predsednik Udruenja Kopaonike kole prirod- 4) Rad na izradi Graanskog zakonika ne svodi se samo
nog prava Prof. dr Slobodan Perovi uputio je zvanini predna prostu recepciju postojeih posebnih zakona u
log Vladi za obrazovanje Komisije za donoenje Graanskog ovoj ovlasti i njihovo tehniko uobliavanje u smislu
zakonika Republike Srbije, sa osnovnim razlozima i potrebi Kodeksa. On bi, pre svega trebalo da obuhvati anali-
za donoenje ovog zakonika. U istom predlogu imenovani zu postojeih zakonskih reenja, njihovo osavreme-
su i mogui lanovi Komisije koji su kompetentni da rade njivanje i dogradnju, a naroito njihovo usklaivanje,
u ovoj Komisiji. Ta lista predloenih kandidata uglavnom je kako meusobno, tako i sa savremenim tekovinama
usvojena sa docnijim izmenama i dopunama (videti gore civilizacije prava, pravne prakse i pravne teorije, op-
pomenute brojeve Slubenog glasnika i naroito objavlje- te i nae.
nu knjigu pod naslovom Rad na izradi Graanskog zakonika 5) Neophodna je odgovarajua zakonska reenja u ovoj
Republike Srbije - Izvetaj Komisije sa otvorenim pitanjima, oblasti usaglasiti sa reenjima ratifikovanih meu-
Beograd, novembra 2007, str. 407 sa imenima predloenih narodnih konvencija, kao i drugim meunarodnim
kandidata za lanove Komisije i njihovim biografski i biblio- standardima, a naroito sa pravom Evropske unije,
grafski podaci str. 13-16 pomenute knjige). gde je ve vie od 20 godina u toku rad na izradi
Graanskog zakonika EU, rad koji se nee okonati
Pomenuti predlog, pored gore reenog sadravao je u neposrednoj budunosti, ali koji bi svakako bio u
osnovne razloge i potrebu za donoenje Graanskog zako- paralelnoj optici rada na izradi Graanskog zakonika
nika koji su u potpunosti prihvaeni od strane Vlade. Republike Srbije. Pojedina reenja u ovoj oblasti tre-
balo bi usaglasiti sa itavim sistemom smernica koje
Ovde se, radi opteg uvida u rad Komisije, iznose svih de-
dolaze iz Evropske unije, a koje se odnose na sasvim
set taaka o osnovnim razlozima za donoenje Graanskog
konkretna pitanja iz ove oblasti prava. To je danas
zakonika Srbije. Oni glase: fakt, ne samo sa zemljama lanicama Evropske unije,
1) Polazei od postojeeg stanja zakonodavstva u obla- ve i sa onim zemljama koje se nalaze na putu ka
sti graansko-pravnih odnosa, ustanovljene sudske lanstvu u Evropsku uniju, gde se nalazi i Republika
prakse i razvijene pravne teorije, stvoreni su svi ne- Srbije i njen pravni sistem.
ophodni uslovi za kodifikaciju graanskog prava u 6) Srbija je danas jedna od retkih zemalja koja poet-
obliku Graanskog zakonika Republike Srbije, za ije kom XXI veka nema svoj Graanski zakonik, to je,
donoenje je ustavni osnov neosporan. teko razumeti ako se zna da je ona bila meu pr-
2) Ova kodifikacija bi obuhvatila klasina podruja gra- vim evropskim zemljama koje su jo u XIX veku imale
anskog prava: ustanove Opteg dela graanskog svoj Graanski zakonik. Stoga, izradu Graanskog za-
prava; stvarno pravo sa svojinom kao centralnom konika, treba otpoeti bez odlaganja, ne samo zbog
ustanovom drutvenog i pravnog poretka i pravima urgentne potrebe, ve i zbog opteg stanja naeg
izvedenim iz svojine slubenosti, zalono (hipo- prava, njegove istorije i kulture, kao i zbog znaajnog
tekarno) pravo; obligaciono pravo sa ustanovama koraka ka vladavini pravne sigurnosti, jer svaka kodi-
ugovora i prouzrokovanja tete kao osnovnih izvora fikacija u oblasti Graanskog prava, kao to je pozna-
obligacionih odnosa; nasledno pravo sa testamen- to, ve samim svojim postojanjem uveliava bogat-
tom i zakonskim naslednim redom kao osnovama za stvo pravne zajednice i doprinosi stabilnosti pravnih
nasleivanje; porodino-pravni odnosi, a posebno ustanova, to predstavlja jedan od neophodnih uslo-
imovinski odnosi, kao i druge izvedene discipline ko- va konstitucije pravne drave. Ona omoguava svim
je su u tesnoj vezi sa klasinim graanskim pravom, pravnim subjektima, kako graanima, tako i pravnim
a koje su se u naem pravnom sistemu razvile do ste- licima da na jednom mestu imaju korpus svih gra-
pena mogunosti njihove kodifikacije. anskih subjektivnih prava.
3) Na izradi ovakve kodifikacije, istorijsko i komparativ- 7) Ako se, poe od injenice da su sve kodifikacije pri-
no iskustvo ukazuje na injenicu da ona traje veoma vatnog prava na evropskom kontinentu bile proete
dugo. Meutim, kada je re o radu na izradi Graan- tekovinama pravne nauke, i da su one, upravo u vre-
skog zakonika Srbije treba konstatovati da bi taj rad menu pojave tih kodifikacija i njihovog oivotvorenja
trajao krae, a to znai da bi Srbija u toku narednih u praksi, doivljavale zapaen progres, onda nema
godina mogla dobiti svoj Graanski zakonik. Ova razloga da bude drugaije i sa kodifikacijom graan-
konstatacija zasniva se, pre svega, na injenici, da je skog prava u Srbiji.
najvei deo materije ve regulisan posebnim zako- 8) Uzimajui u obzir rezultate pravne nauke i reenja
nima, a neki od njih na visokom stepenu evropske komparativnog prava, ta kodifikacija ne bi smela da
pravne kulture, kao to je postojei Zakon o obliga- preraste u prepreku daljeg razvoja prava, posebno
cionim odnosima, to je konstatovano, ne samo od autonomnog prava privrednih subjekata, opasnost
nae, ve i od evropske pravnike javnosti. S druge koja se iskazuje ve iz samog pojma kodifikacije kao

vrstog zakonodavnog okvira. I zbog toga kodifika- mljivo to ovaj tekst doivljava novu mladost u kontekstu
torski akt treba da zadovolji dve naizgled antinomne Prednacrta Graanskog zakonika Republike Srbije.
tenje: da uvrsti ve izgraene odnose jedne kohe-
rentne celine doprinosei veem potovanju naela Posle mnogobrojnih aktivnosti, i posle rada Redakcione
pravne sigurnosti, ali i da istovremeno ne zatvara grupe, Komisija je u stanju da danas objavi Prednacrt Gra-
put daljoj evoluciji graanskog prava i stalnog usavr- anskog zakonika Republike Srbije u digitalnoj formi i da ga
avanja pravnog poretka u celini, ve naprotiv, da tu preda Ministarstvu pravde u cilju ostvarenja organizovane
evoluciju podstie. javne rasprave.
9) Na tvorcima i ove kodifikacije, izmeu ostalog, lei Prednacrt sadri oko 2.800 lanova, i oko 480 alternativnih
i ta odgovornost da pronau najadekvatniju optiku predloga, to je siguran povod za uspeno odravanje javne
kojom e prepoznati one odnose koje kodifikacija rasprave koja treba da obuhvati razliite pravnike sredine,
treba da regulie tako to e stvaralakoj sudskoj i poev od pravne nauke, pa preko sudske i poslovne prakse,
poslovnoj praksi pruiti vie prostora, snabdevajui sve do pojedinih specijalizovanih udruenja pravnika.
je samo gipkim normama koje se mogu prilagoa-
vati realnom ivotu (standard, obiaj, pravinost, Komisija smatra da e veliki broj alternativnih predloga
savesnost i potenje), za razliku od onih odnosa koje omoguiti kvalitetnija definitivna reenja u predstojeem
treba vre zakonom postaviti i fiksirati. Nacrtu ovog Zakonika koji bi tada mogao ui u zakonodav-
10) Potrebe prakse, naroito privredno-poslovne prak- nu proceduru.
se, brzo se menjaju pod uticajem razliitih faktora
Alternativna reenja, po miljenju Komisije doprinose iz-
(dravni intervencionizam, finansijsko trite, nad-
nacionalne asocijacije), a naroito pod uticajem boru adekvatnih reenja uzimajui u obzir sve aspekte
naglog tehnikog razvoja koji donosi nove naine Zakonika, posebno nau i evropsko komparativnu sudsku i
komuniciranja i nove sadraje graansko pravnih poslovnu praksu. Pored toga alternativna reenja imala bi
odnosa. Sve to govori u prilog stanovitu da se pri- i edukativnu funkciju.
likom izbora pojedinih reenja kao posledice ove ili Pomenuti broj od 2800 lanova Prednacrta sa alternativ-
one teorije, mora voditi rauna o potrebama prak- nim reenjima odgovara nekom komparativnom standar-
tinog ivota jer i kodeks, kao i svaki dugi zakon se du evropskih kodifikacija graanskog prava donesenih u
donosi upravo radi tog realnog i to kvalitetnijeg i drugoj polovini dvadesetog veka i prvoj polovini dvadeset
humanijeg ivota, a ne radi zadovoljenja neke teo- prvog veka, za razliku od kodifikacija graanskog prava iz
rije koja ne odgovara tim zahtevima. Otuda je po- devetnaestog veka iji je broj neto manji i koji iznosi neg-
trebno uiniti zajedniki napor da kodifikacija gra- de od 1000 do 1500 lanova. Na Zakon o obligacionim
anskog prava, ne samo u njenom nastanku, ve odnosima (1978) na kome se radilo 16 godina sadri 1108
naroito u vremenu njene primene i oivotvorenja
lanova, to predstavlja samo jedan deo opteg Graan-
u praktinom svetu doprinese ostvarivanju oeki-
skog zakonika, a koji je posle vie od tri decenije primene
vanih rezultata.
dobio sve epitete nae i meunarodne, a posebno evrop-
- Odlukom Vlade Republike Srbije o obrazovanju Komisije ske kontinentalne pravnike javnosti. Upravo stoga, on je,
za izradu Graanskog zakonika (17. novembar 2006) otpo- najblae reeno, u svemu kompatibilan sa Naelima evrop-
eo je znaajan rad na kodifikaciji naeg graanskog prava. skog ugovornog prava iz 2000. godine koja ine samo je-
Na ovaj nain, prihvaen je predlog Kopaonike kole pri- dan mali deo eventualno budueg Graanskog zakonika
rodnog prava o aktuelnosti potrebe za kodifikacijom gra- Evropske unije.
anskog prava u Srbiji, predlog koji je u radu ove kole vie Sve to govori o opravdanom oekivanju da e posle uspe-
puta bio istican i naroito formulisan u Zavrnim dokumen- ne javne rasprave o Prednacrtu Graanskog zakonika, Sr-
tima 2004. i 2005. godine. bija, posle 170 godina raunajui od 1844. godine kada je
meu prvima u Evropi donela Zakonik graanski za Knja-
Kao osnova za izradu ovog teksta, sasvim razumljivo, po-
evstvo Srbsko, dobiti kodifikovano graansko zakonodav-
sluio je vaei Zakon o obligacionim odnosima (1978) koji
stvo u vidu Graanskog zakonika Republike Srbije u skladu
je u svojoj vitalnosti od preko 35 godina nadiveo mnoge
sa tekovinama evropske pravne civilizacije u ovoj oblasti
promene u razliitim sferama drutvenog ivota, tako da
ukupnosti pravnog sistema.
je on, po ocenama domae i inostrane pravnike javnosti,
ocenjen kao kodifikatorski akt koji je u potpunoj harmoniji Predajui Prednacrt Graanskog zakonika Republike Srbi-
sa evropskom pravnom civilizacijom u ovoj oblasti prava. je optoj i zvaninoj javnosti, Komisija osnovano oekuje
Pri tome, kada se zna da je ova kodifikacija proizala iz Ski- delotvorne predloge, poruke i sugestije, kako bi u prime-
ce za zakonik o obligacijama i ugovorima (1969) koju je sa- renom roku ovaj Prednacrt posle konane verzije teksta,
inio Mihailo Konstantinovi, znameniti profesor Pravnog prerastao u Nacrt i bio spreman da nae mesto u odgova-
fakulteta Univerziteta u Beogradu, onda je sasvim razu- rajuoj zakonodavnoj proceduri.

Sveobuhvatna javna rasprava o predloenim reenjima Drugim reima, jedan opti Graanski zakonik koji obu-
Prednacrta Graanskog zakonika Republike Srbije treba da hvata iroku oblast srodnih pravnih disciplina, nije, kako to
odgovori o vrednostima njegovih opredeljenja u kontekstu moe izgledati neobavetenim licima, samo zbir dosadnih
njegove opte ocene. ini se, da takvu ocenu moe dati propisa kojima se samo odreuje ta sme, a ta ne sme
jedino vreme koje je pred njim kao i argumentovane po- initi.
trebe naeg ukupnog socijabiliteta, vreme u kome e ovaj Kodifikacija u vidu Graanskog zakonika je neto mnogo
Zakonik biti pod stalnom lupom ivota. Da li e pojedina vie. Svaka njena odredba je izraz neke ideje socijalne,
reenja predloena ovim Prednacrtom biti pravi odazvanici filizofske, politike, ekonomske, obiajne i svake druge koja
prakse - odluie zeleno drvo ivota. doprinosi vladavini pravednog prava u jednoj pravno orga-
nizovanoj zajednici. I po tome: opti Graanski zakonik je
u izvesnom smislu izraz postojeeg stanja, ali istovremeno,
2.) Koje su novine u Kodifikaciji, da li je nae on ima i jednu aktivnu ulogu koja se ogleda u irenju tih
drutvo sazrelo za novine i da li njihovo ideja i ukazivanju na pravce razvoja tih ideja. I zato, velike
uvoenje podrazumeva promenu Ustava? kodifikacije na polju civilnog prava nikada ne prestaju da
ive. Vremenom, upotrebom dravne vlasti, one mogu biti
to se tie nabrojanih novina i pitanja koja su s tim u vezi stavljenje van pravne snage, ali nikada i van snage ivota i
postavljena upuujemo na odgovarajue odredbe Predna- naunog univerzuma.
crta iz kojih se vidi da je Prednacrtom samo otvorena javna Uzimajui u obzir sve ove inioce, kodifikacija ne sme da
rasprava o mnogim pitanjima, dok sam Prednacrt izvesne preraste u prepreku daljeg razvoja prava, opasnost koja
novine nije pravno normirao, ve ih je pomenuo samo kao se iskazuje ve iz samog pojma kodifikacije kao vrstog
mogue teme u javnoj diskusiji, kao to su npr. eutanazija, zakonodavnog okvira. I zbog toga kodifikacijski akt treba
surogat materinstva, istopolne zajednice. Pri tome, poseb- da zadovolji dve naizgled suprotne tenje: da uvrsti ve
no naglaavamo, da bi u toj hipotezi to bila kompetencija izgraene odnose preko jedne koherentne celine dopri-
posebnih zakona, a ne ovog Zakonika. nosei veem potovanju naela pravne sigurnosti, ali i
da istovremeno ne zatvara put daljoj evoluciji prava, ve
naprotiv da tu evoluciju podstie. Ako bi jedno pravo bilo
3.) Koliki je znaaj Kodifikacije? lieno potrebne doze pravne sigurnosti, ako bi jedno pravo
as bilo pravo, a as antipravo, ako ne bi bilo objektivnih
kriterijuma u njegovoj primeni, onda takvo pravo ne moe
OPTI ZNAAJ KODIFIKACIJE raunati na krila. Drugim reima, naelo pravne sigurno-
sti je neminovni atribut svakog pravnog poretka i ono ne
Na putu stalnog nastavljanja i usavravanja pravnog poret- moe biti dovedeno u pitanje. Ali, isto tako naelo pravne
ka, jedna od znaajnih etapa je i donoenje velikih zakoni- sigurnosti ne sme pravne kategorije da okameni u veno-
ka kojima se u celini obuhvataju odreene oblasti drutve- sti, jer bi tada, kao i u prvoj hipotezi izdalo sebe i svoju
nog ivota. Do ovakvih kodifikacija obino se dolazi posle vokaciju koju ima u drutvu. O toj okolnosti svaka uspeno
dueg razvoja, kad se pravni odnosi dovoljno iskristaliu i izvedena kodifikacija mora voditi rauna.
uvrste, odraavajui na taj nain stabilnije drutvene od-
nose. Ali, za uspenu kodifikaciju potreban je i odgovara- Zato je na tvorcima svake uspeno izvedene kodifikacije,
izmeu ostalog, i ta odgovornost da pronau najadekvat-
jui stepen razvoja pravne nauke, praktikularnog zakono-
niju optiku kojom e prepoznati one odnose koje kodifi-
davstva i sudske i poslovne prakse sa izgraenim normama
kacija treba da regulie tako to e stvaralakoj sudskoj
ponaanja, pravnih pojmova i ustanova.
praksi pruiti vie prostora snabdevajui je samo gene-
To ne moe biti samo jednostruki, usko struni i pravno ralnim klauzulama (napr. duna panja, najbolji interesi
tehniki pogled i fakt, ve istovremeno i izraz itavog ras- deteta, savesno ponaanje), ali za razliku od onih odnosa
pona izvanpravnih inilaca ija sadrina zavisi od prirode koje treba vrsto fiksirati, ak i do stepena matematike
i stepena razvoja drutvene zajednice, njenog kulturnog preciznosti (napr. oteenje preko polovine kod dvostrano
identiteta, ekonomske kontitucije i organizacije, filozof- obaveznih ugovora gde vlada princip ekvivalencije uzaja-
skog i politikog opredeljenja moralne emancipacije, sta- mnih davanja).
nja javnog mnjenja u pogledu pravinosti kao konkreti-
zovane pravde, tolerancije kao visokog stepena razuma i
demokratske kulture zasnovane na sveoptoj harmoniji u 4.) Koja su osnovna obeleja Prednacrta
razlikama po roenju ili ubeenju, kulture mira kao osnov- Graanskog zakonika?
ne odrednice, kao i drugih srodnih ili slinih izvanpravnih
inilaca koji bitno utiu na sadrinu i sitem identiteta odre- Polazei od pomenutih opredeljujuih odrednica, Pred-
ene kodifikacije. nacrt Graanskog zakonika Republike Srbije koji je upra-

vo predmet jednogodinje javne rasprave, zasnovan je na 5.) Zato je prolo vie od 170 godina od posled-
naelu pravednog prava. Svojim predloenim odredbama nje kodifikacije?
Prednacrt sa dunom panjom odgovara na tri drevne za-
povesti prava: poteno iveti, drugoga ne vreati i svako- Razlog tome to Jugoslavija, odnosno Republika Srbija ni-
me priznati ono to mu pripada (kodifikacija postklasinog je imala kodifikaciju graanskog prava poev od 1946. do
rimskog prava, Digesta, VI vek). danas, vidi se, pre svega, u nespremnosti bive dravne
strukture i njenog ustavnog ureenja. Naime posle Ustava
Potujui tradiciju evropskih kodifikacija graanskog prava SFRJ od 1974. godine najvei deo materije graanskog pra-
koja obuhvata i nau tradiciju, Prednacrt obuhvata sledee va prelo je u republiku kompetenciju. Od toga izuzetak je
pravne discipline: opti deo graanskog prava, ugovorni i inila materija prometa roba i usluga na jedinstvenom ju-
drugi obligacioni odnosi, svojina i druga stvarna prava, po- goslovenskom tritu to je predstvaljalo osnov za dono-
rodini odnosi, nasleivanje. enje Zakona o obligacionim odnosima 1978. godine. Svo-
Prema Prednacrtu, Zakonik svim svojim odredbama tei jinski i drugi stvarnopravni odnosi bili su regulisani samo u
nekim osnovnim naelima. Sva ostala materija graanskog
ostvarenju vrline pravde. On proklamuje i na odgovaraju-
prava bila je preputena republikom zakonodavstvu. Pri
i nain predvia istu zakonsku zatitu celovitosti ljudskih
tome, treba dodati da je to vreme bilo karakteristino po
prava u svim oblastima koje ine predmet njegovog regu-
ideji nesvojinske koncepcije svojine, samoupravnog so-
lisanja. Sud ili drugi nadleni organ duan je da ovu zakon- cijalizma, kao i drugih vidova udruenog rada koji je do-
sku odredbu primenjuje na sve subjekte bez ikakvih razlika minirao nad klasinim kategorijama (kao to je na primer
u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog samoupravni sporazum, koji je u velikoj meri zamenio
ili drugog miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, klasini ugovor kao tradicionalni izvor obligacija) u smislu
imovine, roenja ili drugih srodnih ili slinih okolnosti. saglasnosti volja kojim se postie odgovarajui pravni efe-
U ovom delu Prednacrta proklamuje izvesna osnovna na- kat. Posle ove koncepcije prelo se na klasine ustanove
ela koja ine koheziju Zakonika u tom smislu to su pri- graanskog prava, pa je u Srbiji zapoela izrada Prednacr-
menjena u konkretnim pravnim situacijama shodno priro- ta Graanskog zakonika Republike Srbije koji se nalazi na
di pojedinih pravnih oblasti koje Prednacrt regulie. Tako javnoj raspravi. Kao to je poznato, Komisija za izradu gra-
napr. to su: naelo savesnosti i potenja, autonomija volje, anskog zakonika je sainila ovaj Prednacrt na inicijativu
ravnopravnost, neosredna primena naela pravinosti, za- Kopaonike kole prirodnog prava i taj Nacrt sadri 2800.
lanova i oko 500 alternativnih reenja to e, posle odra-
brana prouzrokovanja tete, zloupotreba prava.
ne javne rasprave, prerasti u Nacrt koji bi trebalo da ue u
S obzirom na predvien orijentacioni program javne ra- zakonodavnu proceduru.
sprave, ovde e biti rei samo o pojedinim vanijim usta-
novama kojima se reguliu pojedine oblasti Graanskog
zakonika ugovori i drugi obligacioni odnosi, svojina i dru- 6.) Izvetaj o javnoj raspravi i njenim
ga stvarna prava porodini odnosi, nasleivanje.. dosadanjim rezultatima
Kao osnova za izradu onog dela teksta Prednacrta koji se
odnosi na ugovore i obligacije, sasvim razumljivo posluio Rad Komisije za izradu graanskog zakonika se u prvoj po-
lovini 2015. godine uglavnom odvijao na plenarnim sedni-
je vaei tekst Zakona o obligacionim odnosima (1978) koji
cama, uz uee lanova i pozvanih strunjaka za pojedine
je u svojoj vitalnosti od 36 godina nadiveo sve ideoloke
oblasti graanskog prava. Na sednicama su razmatrane
dogme i koji je dobio opte priznanje domae i inostrane
dogovorene teme i pripremljeni projekti odreenih temat-
pravnike javnosti. Odredbe ovog Zakona nastavile su da skih celina. Razmatrane su sledee tematske celine: Opti
ive u svim bivim republikama Jugoslavije, esto sa po ko- deo, Obligacioni odnosi, Stvarno pravo, Porodini odnosi i
jom inovacijom, ali sa sutinskom istovetnou. Moda bi Nasleivanje. Sve sednice su snimane (u vidu audio zapisa)
se moglo rei: drava se raspala, a Zakon o obligacionim i o svakoj su izraivane beleke koje su sadravale: kratak
odnosima preiveo. pregled diskusija, izneta struna miljenja, sugestije i pred-
Sve ovo ukazuje na okolnost da su odredbe postojeeg lozi. Utvreni su zakljuci, i postignut dogovor o vremenu i
Zakona o obligacionim odnosima, kroz ovaj Prednacrt kao temi narednog sastanka. Pored plenarnog naina rada, ak-
delo beogradske pravne kole doivele jo jednu mladost. tivnost Komisije za izradu graanskog zakonika se odvijala
Poev od Skice profesora Mihaila Konstantinovia, pa pre- i u specijalizovanim radnim grupama, pa je tako formirana
ko oslobaanja ovog Zakona od ideolokih stega vremena radna grupa za Stvarno pravo, za procesne odredbe, za Op-
i prostora na kome je vaio (1993), evo ga i danas u kon- ti deo, za bankarske poslove i za hartije od vrednosti.
tekstu Prednacrta Graanskog zakonika, sa razliitivim al- U skladu sa zakljukom Komisije formiran je Meunarodni
ternativnim reenjima koja u javnoj raspravi o Prednacrtu, konsultativni savet od najpoznatijih evropskih civilista ko-
ekaju eho praktinog i teorijskog ivota. ji su, u okviru odgovarajuih katedri i sekcija Kopaonike

kole prirodnog prava, kontinuirano pratili rad Komisije i Kada se pravo shvati i ostvari u sklopu pravde, kada opta
kojima su uruene sve objavljene publikacije Komisije. konstatacija jedne zajednice prihvati pravdu kao stoernu
Poetkom godine Komisija je, u saradnji sa Ministarstvom vrlinu, tada pravo te zajednice postaje legitimno u svom
pravde, pripremila Orijentacioni program javne rasprave izvoru i legalno u svojoj primeni. Tada pravo postaje sve
u kome se odreene tematske celine, vreme i mesto nji- manje nelegitimno nasilje, a sve vie podruje samosvesne
hovog razmatranja, kao i kriterijumi za ocenu kvaliteta i slobode. To su prostori vladavine pravednog prava kao kul-
prihvatljivosti predloga, sugestija i primedaba. Za uee turnog ina. Kako je pravda temelj kole prirodnog prava,
u javnoj raspravi pozvane su sledee institucije: pravni fa- poev od grkih sofista pa preko Platona i Aristotela (ko-
kulteti; nauni instituti (za uporedno pravo i dr.); sudovi i mutativna i distributivna pravda), sve do Huga Grocijusa,
druge pravosudne institucije (tuilatva, pravobranilatva Pufendorfa, Tomaziusa, a sve do Kanta, pa i posle njega.
i dr.) posebno Vrhovni kasacioni sud i apelacioni sudovi (u Pravda je temelj svih konvencija i drugih meunarodnih
Beogradu, Niu, Kragujevcu i Novom Sadu); opta i speci- izvora prava, poev od Univerzalne deklaracije o pravima
jalizovana udruenja pravnika; privredne komore; socijal- oveka UN iz 1948. godine, i posle nje, u mnotvu meu-
ne ustanove; advokatske komore; osiguravajua drutva; narodnih dokumenata miroljubivih asocijacija i integracija,
Udruenje banaka Srbije; nevladine organizacije i druga kao i regionalnih i nacionalnih ustavnih ureenja.
udruenja graana (lekarska komora i sl.). Kontinuirano
praenje javne rasprave obavlja posebna struno-tehni-
ka radna grupa Ministarstva pravde i Komisije. U javnoj 8.) Na emu se temelji naa Kodifikacija i
diskusiji svoj poseban doprinos su do sada dala i sredstva dali ona ima uzor u stranoj kodifikaciji,
javnog informisanja. Vei broj televizijskih ustanova i Radio poput one iz 1844. godine?
Beograd objavili su specijalizovane emisije, intervjue i izve-
taje sa skupova o Prednacrtu Graanskog zakonika. U cilju Pre odgovora na ovo pitanje, treba istai da se Prednacrt
informisanja najire javnosti u dnevnoj tampi objavljiva- Graanskog zakonika u oblasti obligacionih odnosa teme-
na su i komentarisana najznaajnija reenja iz Prednacrta, lji na postojeem zakonu o obligacionim odnosima (1978)
pod nazivom: ta donosi Graanski zakonik. koji je u dosadanjoj viedecenijskoj praksi i teoriji kako na
nacionalnom, tako i na meunarodnom planu ocenjen kao
veoma uspean tekst i koji je preuzet od mnogih stranih
7.) ta se poruuje isticanjem vrline pravde zakonodavnih sistema. Meutim, Prednacrt je u izvesnoj
kao najvieg naela Kodifikacije? meri dodao i izmenio neka od postojeih reenja i u tom
smislu, a imajui u vidu obimnost dela Prednacrta, koji se
Prednacrt Graanskog zakonika Republike Srbije vrlinu odnosi na obligacije izloiemo kroz tri kruga pitanja. Prvi
pravde i dostojanstva stavlja na predsedavajue mesto. krug pitanja se odnosi na unoenje definicije o najvanijim
Prednacrt zapoinje odredbama koje su svojstvene celom ustanovama, to dalje znai da je, pre svega, data defini-
Zakoniku i koje predstavljaju kohezionu snagu svih drugih cija obligacije sa svim tradicionalnim obelejima koja slui
lanova rasporeenih prema kriterijumu graansko-prav- kao zajedniki imenitelj za sve izvore obligacija: ugovor,
nih odnosa. Cilj zakonika je formulisan reima da se sva prouzrokovanje tete, neosnovano obogaenje, nezvano
ljudska bia raaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i u vrenje tueg posla, jednostrana izjava volje. Nadalje, s
pravima. Po tome, Zakonik svim svojim odredbama tei obzirom na subjektivnu i objektivnu odgovornost, data je
ostvarivanju vrlini pravde. U tom smislu se proklamuje i definicija pojma krivice kao osnova odgovornosti: kriv je
naelo jednakosti ljudskih prava prema kome Zakonik na onaj koji se nije ponaao onako kako je trebalo da se po-
odgovarajui nain predvia istu zakonsku zatitu celoku- naa u datim okolnostima. Zatim, formulisana je defini-
pnih ljudskih prava u svim oblastima koje ine predmet cija opasnih stvari i opasnih delatnosti, to je od znaaja
njegovog regulisanja. Sud ili drugi nadleni organi su du- za objektivnu odgovornost: sopstvenik stvari, pokretnih ili
ni da ovu zakonsku odredbu primenjuju na sve subjekte nepokretnih, iji poloaj, upotreba, osobine ili samo po-
bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, ve- stojanje predstavljaju poveanu opasnost tete za okolinu
roispovesti, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili (opasne stvari) odgovara za tetu koja potie od njih, bez
drutvenog poretka, imovine, roenja ili drugih srodnih obzira na krivicu. Definisan je pojam bitne povrede ugo-
ili slinih okolnosti. Ve iz preambule Prednacrta utvru- vora, to je kategorija Beke konvencije o meunarodnoj
je se njegova orijentacija na ostvarenje i jaanje vladavi- prodaji robe: bitna povreda ugovora postoji kad neispu-
ne pravednog prava. Pri tome, preambula predvia dalje njenje ugovorne obaveze od strane dunika prouzrokuje
da Zakonik nastavlja tekovine evropske pravne civilizacije takvu tetu poveriocu koja ga sutinski liava koristi koju
u oblasti kodifikacije graanskog prava, a pri tome, polazi je od ugovora opravdano oekivao ili usled koje se za po-
od razvoja pravne nauke, zakonodavstva i sudske prakse u verioca svrha ugovora ne moe ostvariti. Data je definicija
pravnom poretku Republike Srbije. privrednih ugovora.

Nadalje, u drugi krug pitanja spadaju mnoge postojee nacrt sadri i ustanovu dravine (posed, faktika vlast na
odredbe, koje su sada proirene, i to posebno u materiji stvari) kao i naini zatite dravine putem dravinskih tubi
odgovornosti za tetu: u sluaju saobraajnih udesa; javnih i samopomoi kao sredstvom dravinske zatite. Prednacrt
demonstracija i manifestacija; teroristikih akata; odgo- je u posebnom delu regulisao i znaajne pravne ustanove
vornosti za tetu od graevina; odovornosti za tetu od i- iz oblasti porodinih odnosa kao to su porodica i pravni
votinja, kao i druge vidove deliktne odgovornosti. Vano je odnosi izmeu roditelja i dece, suprunika, usvojenja, sta-
dodati da je znaajno proirenje i u materiji naknade nei- rateljstva i drugih vidova kojima se ispoljavaju porodini
moviske (moralne) tete. U Prednacrtu se ova odgovornost odnosi. Prednacrt je predvideo i odredbe o podsticanju
proiruje na svaku povredu prava linosti bez kumulacije raanja dece. Pored ostalih mera predloeno je konstitui-
sa duevnim bolom ili strahom. Pored toga odgovornost sanje demografskog fonda za stimulisanje nataliteta, kao i
je proirena i u tom smislu da ovu tetu moe pretrpeti druge mere finasijske , radnopravne, poreske i ekonomske
ne samo fiziko, ve i pravno lice shodno njegovoj prirodi. prirode. U pogledu nasleivanja, Prednacrtom se, pored
testamenta i zakona, predvia i mogunost zakljuena
Treim krugom pitanja regulisani su izvesni imenovani ugovora o nasleivanju kao osnova za nasleivanje koji se
ugovori koji do sada nisu bili ili su bili samo delimino re- moe zakljuiti samo izmeu zakonom odreenih subjeka-
gulisani kao to su: poklon, posluga, saradnja u poljopri- ta. Predviene su i klasine ustanove naslednog prava, kao
vredi, ortakluk, kao i novi ugovori autonomnog privrednog to su brojne forme testamenata, zakonski nasledni red,
prava: lizing, franizing, ugovor o distribuciji. Radi potpune nuni deo i mogunosti njegovog iskljuenja. Nadlenost
slike regulisanih imenovanih ugovora kako klasinih, tako suda u oblasti nasleivanja usklaena su sa ovlaenima
i novih ugovora naroito u privrednim odnosima, ovde is- javnih belenika iz Zakona o javnom belenitvu i drugim
crpno navodimo oko 50 imenovanih ugovora koji su Pred- procesnim zakonima. Posebno je regulisano pitanje nasle-
nacrtom predvieni: kupoprodaja, zajam, poklon, zakup, ivanja lica sa stranim dravljanstvom.
posluga, ortakluk, saradnja u poljoprivredi, ugovor o de-
lu, ugovor o graenju, izdavaki ugovor, o licenci, prevoz, Kao to se vidi Prednacrt se u svojim odredbama rukovodio
ostava, uskladitenje, nalog komision, trgovinsko zastupa- razliitim reenjima: poev od pozitivno pravnih reenja
nje, distribucija, franizing, posredovanje, pedicija, kon- sa znaajnim izmenama i dopunama koje su proizale iz
trola robe, organizovanje putovanja, osiguranje svih vrsta, sudske i poslovne prakse po mnogim pitanjima, dok su, sa
doivotna renta, zaloga, jemstvo, asignacija, poravnanje, druge strane, reenja Prednacrta zasnovana i na izvorima
ugovori na sreu, bankarski poslovi: novani deposit, ulog meunarodnih konvencija, i to poev od zakonodavstva
na tednju, otvaranje i voenje rauna, bankarski tekui Ujedinjenih nacija pa sve do drugih miroljubivih asocijacija
raun, ugovor o platnim uslugama, ugovor o depozitu har- i integracija koja reguliu ovu materiju. Razume se da se u
tija od vrednosti, ugovor o sefu, kreditu, akreditivu, ban- tom kontekstu nalaze mnoga reenja koja su data u okvi-
karskoj garanciji, poslovi sa platnom karticom. ru Evropske unije a koja se odnose na oblast graansko-
pravnih odnosa. Mnoge od tih konvencija, kao ratifikovani
Kada govorimo o ostalim delovima Prednacrta, znaajno je meunarodni akti ine sastavni deo unutranjeg pravnog
istai da deo Predrnacrta koji se odnosi na svojinu i druga poretka. Najzad, pored gore naznaenih izvora Prednacrt
stvarna prava obuhvata pre svega ustanovu prava svojine se u svojim reenjima esto rukovodio i pojedinim reenji-
kao ljudskog prava i to sa razliitim modalitetima (susvoji- ma iz komparativnog prava poev od klasinih kodifikacija
na, zajednika svojina, etana svojina), sticanja, prestanka evropske pravne tradicije pa sve do savremenih, razume
i zatite prava svojine. Zatim su regulisana druga stvarna se, uvek sa motivom koje reenje najvie odgovara naim
prava na tuim stvarima, kao to su: prava slubenosti (li- potrebama. Izmeu ostalog to je i razlog to Prednacrt sa-
ne i stvarne), pravo rune zaloge i hipoteke koja je sve vie dri oko 500 alternativnih reenja koja su upravo predmet
prisutna u naem pravnom sistemu. U ovom delu Pred- javne rasprave.

ASIGNACIJA (UPUIVANJE)
Ivana Stojiljkovi,
Tuilaki pomonik
Drugo osnovno javno tuilatvo u Beogradu
Svako upravlja svojom imovinom i o njoj odluuje

(Unusquique est rerum suarum moderator et arbiter)
U govor je saglasnost dva ili vie lica kojim se postie

obligacionopravno dejstvo.1) Vano je naglasiti da
ugovor o asignaciji, koji je predmet teksta u nastav-
ku, ima relativni karakter, odnosno, da on oslikava odnos
Definicija
Asignacija ili upuivanje je izjava volje jednog lica kojom
ono upuuje i ovlauje drugo lice da za njegov raun izvri
izmeu odreenih lica, oko odreene sadrine. Ono to neto odreenom treem licu, a koji je ovlaen da to izvr-
je za sam ugovor vano istai je da je on dvostrani pravni enje primi u svoj ime. U pitanju je jedan sloeni odnos, sa
posao, jer je za njegovu punovanost, za razliku od jedno- tri uesnika: jedan koji izjavljuje volju i daje uput da se ne-
stranih pravnih poslova, neophodno prisustvo najmanje to izvri - Uputilac (asignant), drugo je lice koje se upuuje
dve saglasne volje. Asignacija (doznaka, uputnica, nalog i ovlauje da neto izvri i koje se naziva - Upuenik (asi-
za isplatu) je sredstvo prenoenja imovinskih vrednosti in- gnat) i tree lice koje se upuuje i ovlauje da primi neto
direktnim putem. Svaka ugovorna obaveza, pa i ona ugo- u svoje ime je - Primalac uputa (asignatar)5). Sama inidba
vorena putem ugovora o asignaciji mora imati doputen se moe sastojati u isplati odreene sume novca, predaji
osnov2). Ugovor o asignaciji je konsensualan ugovor, sa tim hartije od vrednosti ili bilo koje druge zamenljive stvari.
to izuzetak predstavljaju uput u obliku hartije na donosi-
lanom 1020. Zakona o obligacionim odnosima upuiva-
oca i uput u obliku hartije po naredbi. Predmet ugovora
njem, odnosno asignacijom smatra se ugovor kojim jedno
o asignaciji je najee plaanje odreene novane svote,
lice, koga mi nazivamo Uputilac ili Asignant, ovlauje dru-
davanje hartija od vrednosti ili neke druge zamenljive stva-
go lice Upuenika ili Asignata, koji u predmetnom ugovoru
ri. Ono to vai za sve ugovore, vai i za ugovor o asignaciji,
ima ulogu da za raun Uputioca ili Asignanta izvri odree-
a to je da ugovorna obaveza mora biti mogua, doputena
nu inidbu treem licu, koji u ovom sluaju ima ulogu pri-
i odreena, odnosno odrediva, saglasno odredbi lana 4b.
maoca uputa i koji je od strane Uputioca ovlaen da pred-
stav 2. Zakona o obligacionim odnosima3).
metnu inidbu primi u svoje ime6). To tree lice se u naem
Ugovor o asignaciji je Zakonom posebno predvien i regu- ugovoru naziva Primalac uputa ili asignatar. Dakle, izjava
lisan, a pravno teorijski isti svrtavamo u grupu imenovanih volje asignanta sadri dva ovlaenja. Jedna, koja je data
ugovora, te je strankama dovoljno da se saglase o bitnim asignatu, a to je da za njegov raun izvri neto treem licu
elementima ovog ugovora, ne ulazei detaljno u svoj ugo- i druga izjava, koja je data asignataru da to izvrenje primi
vorni odnos4). u svoje ime. Vano je napomenuti da asignacija nikoga ne

obavezuje, jer jedno lice svojom izjavom volje ne moe na- punovano. Ako je ugovorna strana ili neko tree lice ne-
metnuti obavezu drugom licu. Ovde je vano napomenuti doputenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge
da je shodno odredbama lana 26. Zakona o obligacionim strane tako da je ova zbog toga zakljuila ugovor, druga
odnosima7), a u kojoj je odredbi propisano da je ugovor strana moe traiti da se ugovor poniti. (lan 60. stav 1.
zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sa- Zakona o obligacionim odnosima)10).
stojcima ugovora, to kod ugovora o asignaciji znai da su lanom 1023. Zakona o obligacionim odnosima11) propisa-
sve tri starne ovog pravnog posla pristale na asignaciju. U no je da Primalac uputa, isti moe preneti na neko drugo
daljem tekstu emo koristiti samo jedan alternativno odre- lice, pa ak i pre prihvatanja uputa od strane Upuenika,
en naziv za prethodno navedena lica. a to drugo lice dalje, izuzev kad iz samog uputa ili nekih
Kako bismo kroz primer pokuali da objasnimo odnos pri- drugih posebnih okolnosti ne proizilazi drugaije. Ako je
maoca uputa i upuenika, te odnos primaoca uputa i upu- Upuenik izjavio Primaocu uputa da uput prihvata, to pri-
tioca i na kraju odnos uputioca i upuenika neophodno je hvatanje ima dejstvo prema svim licima na koja bi uput
da najpre, a onako kako je definisano i samim Zakonom bio uzastopno prenesen. Nadalje, ako je Upuenik izjavio
o obligacionim odnosima, oznaimo smernice u ulogama treem licu, na koga je prethodno Primalac uputa preneo
koje svakom od imenovanih lica pripada. uput, da ga prihvata, on nee moi da istakne prigovore
tom licu, koje ima prema Primaocu uputa lino12). Treba
istai da iz odredaba Zakona o obligacionim odnosima ko-
Dejstvo upuivanja je se odnose na asignaciju proizilazi da se pismeni uput
prenosi na drugo lice na osnovu pismene izjave i predaje
Kada govorimo o odnosu Primaoca uputa i Upuenika, isprave o uputu tom licu, dok je za usmeni uput dovoljna
vano je osvrnuti se najpre na njihov apstraktni odnos, jer usmena izjava. Kao i svako drugo pravo, tako i pravo Pri-
putem asignacije oni stiu samo odreena ovlaenja, a maoca uputa da zahteva ispunjenje uputa od strane Upu-
ne prava i obaveze. Tek kad Upuenik prihvati asignaciju, enika zastareva u ovom sluaju za godinu dana, osim u
odnosno kada izjavi da e izvriti radnju na koju je ovla- sluaju kad nije odreen rok, pa zastarelost poinje tei
en, za njega nastaje obaveza izvrenja radnje, a tada i od onog trenutka kada Upuenik prihvati uput, ali ako ga
Primalac uputa stie pravo da zahteva od Upuenika is- je Upuenik prihvatio pre nego to je dat Primaocu uputa,
punjenje. Prihvatanje uputa moe se uporediti sa akcep- zastarelost poinje da tee od onog momenta kada uput
tiranjem menice, budui da je kod pismenog uputa izjava bude dat Primaocu uputa.
koja potvruje volju o prihvatanju uputa i overa ove volje Sa druge strane, kada razmatramo odnos Primaoca uputa
svojerunim potpisom Upuenika, i to na samom uputu ili i Uputioca13), on zavisi od toga da li je Primalac uputa po-
samo stavljanjem potpisa na samom uputu8). To nadalje verilac Uputioca ili Primalac uputa nije poverilac Uputioca.
podrazumeva da se prihvatanje uputa ne moe opozvati. U prvom sluaju, poverilac nije duan da pristane na uput
Ovim prihvatanjem uputa izmeu Primaoca uputa i Upu- koji mu je uinio dunik u cilju ispunjenja svoje obaveze
enika nastaje obligacioni odnos, koji je nezavisan od od- koju ima prema njemu, ali je o svom odbijanju duan da
nosa koji je nastao izmeu Uputioca i Upuenika, kao i od odmah obavesti dunika, inae e mu odgovarati za tetu.
odnosa koji je nastao izmeu Uputioca i Primaoca uputa. U ovom sluaju radi se o pravnom odnosu iz nekog ugovo-
Upuenik, koji je prihvatio uput od strane Uputioca mora ili drugog pravnog posla (osnova asignacije) na osnovu
e Primaocu uputa istai prigovore, ali samo one prirode kog je Primalac uputa poverilac, a Uputilac dunik. Njega
koje se odnose na punovanost prihvatanja uputa, zatim kao poverioca moe namiriti tree lice umesto dunika, jer
prigovore koji se zasnivaju na sadrini prihvatanja uputa, nije od znaaja ko ispunjava istu. Ako poverilac pristane na
odnosno na sadrini samog uputa, te prigovore koje ima uput, duan je pozvati Upuenika da ga izvri. U sluaju je
lino prema Primaocu uputa. Prigovori koji ukazuju na pri- poverilac pristao na uput uinjen od strane svog dunika u
mer da je Upuenik poslovno nesposoban, da je falsifiko- cilju ispunjenja obaveza, ona ne prestaje ako nije drugije
van njegov potpis na uputu i da je do prihvatanja uputa dogovoreno, niti njegovim pristankom na uput niti prihva-
dolo usled mana volje - pretnje, prevare ili bitne zablude, tanjem od strane Upuenika, nego tek ispunjenje od stra-
spadaju u one prigovore koji se odnose na samu izjavu o ne Upuenika. U tom sluaju poverilac, koji je prethodno
prihvatanju asignacije. Sa tim u vezi je vano istai sledee: pristao na uput uinjen od strane njegovog dunika, moe
za zakljuenje punovanog ugovora potrebno je da ugova- zahtevati od Uputioca da mu ispuni ono to mu duguje,
ra ima poslovnu sposobnost koja se trai za zakljuenje samo ako nije dobio ispunjenje od Upuenika u vreme
tog ugovora9), kod pismenog uputa dovoljna je izjava volje odreeno u uputu. U sluaju da Upuenik odbije pristanak
koja potvruje volju o prihvatanju uputa i overa ove volje na uput, ispunjenje uputa o navedenom je Primalac uputa
svojerunim potpisom Upuenika i to na samom uputu ili duan da obavesti Uputioca, a u suprotnom e mu odgo-
stavljanjem svojerunog potpisa Upuenika na uputu. Bez varati za tetu. Ako uzmemo u obzir drugu situaciju, od-
svojerunog potpisa Upuenika, prihvatanje uputa nije nosno onu u kojoj Primalac uputa nije poverilac Uputioca

i koji nee da se koristi uputom, on moe od istog odustati novac, na hartije od vrednosti ili druge zamenljive stvari
pa ak i u situaciji u kojoj je prethodno izjavio da prima moe biti izdat sa odredbom po naredbi ako je Upuenik
uput, o emu je bez odlaganja duan obavestiti Uputioca. lice koje se bavi delatnou, a ono to je potrebno da izvri
Ono to je vano naglasiti je to da Uputilac moe opozva- ulazi u tu delatnost16).
ti ovlaenje koje je uputom dao Primaocu uputa, izuzev
Primeri sudske prakse:
ako je uput izdao u cilju ispunjenja nekog svog duga pre-
ma njemu. Navedena pravila ukazuju da obaveza dunika 1) Ako asignat (Upuenik) ne ispuni ili loe ispuni oba-
(Uputioca) prema poveriocu (Poverilac uputa) prestaje tek vezu iz ugovora o asignaciji, asignatar (Primalac upu-
faktikim ispunjenjem od strane Upuenika. Irelevantno je ta) je ovlaen da zahteva ispunjenje te obaveze od
da li se radi o ispunjenju postojeeg duga ili o zasnivanju strane asignanta (Uputioca) iz osnovnog pravnog
novog obligacionog odnosa, na primer davanje zajma, po- posla.
klona. Dakle, koji je pravni osnov obaveze Uputioca prema Iz obrazloenja:
Primaocu uputa koja se time ispunjava je irelevantan. Me-
utim, Uputilac e biti osloboen od ispunjenja obaveze U konkretnom sluaju prvostepeni sud je pravilno prime-
samo ako je poverilac (primalac uputa) pristao da bude nio odredbu lana 1026. stav 2. Zakona o obligacionim
jedini dunik. odnosima je poverilac koji je pristao na uput i njegovog
dunika moe zahtevati od Uputioca da mu ispuni ono to
U srpkom Graanskom zakoniku je to bilo regulisano na mu duguje samo ako nije dobio ispunjenje od Upuenika
sledei nain14): u vreme odreeno u uputu. Kako ugovor o asignaciji tu-
Ako zamenoprimac prihvatajui zamenitelja, ovoga kao eni-asignat kao upuenik nije prihvatio obavezu da plati
svog platca primi, da zamenodavca pusti, onda se zame- raun za Uputioca-asignanta i kamatu tuiocu, koji je Pri-
nodavac oslobaa i ne odgovara za dug, namirio se onaj ili malac uputa-asignatoru, niti je ugovoru odreeno vreme
ne namirio. To biva kad se zamenoprimac naroito izjasni ispunjenja obaveze od strane tuenog kao Upuenika, to
ili kad delom pokae, poto od sebe priznanje duniku da je pravilna odluka da nije osnovan zahtev tuioca prema
ili obavezu vrati. tuenom na ime obraunate kamate.
Naposletku, kada govorimo o odnosu Uputioca i Upue- Ako Upuenik ne ispuni ili loe ispuni obavezu iz asignacije,
nika razlikujemo dve situacije i to ako je Upuenik dunik Primalac uputa je duan da se za pravilno ispunjenje oba-
Uputioca i ako nije dunik Uputioca. U prvom sluaju Upu- veze osloni na osnovni pravni posao koji postoji izmeu
enik nije duan prihvatiti uput, ak i ako je dunik Upu- njega i Uputioca. Stoga je neosnovan albeni navod tuio-
tioca, osim ako mu je to obeao, meutim, kada je uput ca da tueni kao Upuenik bio u obavezi da izmiri i kamate
izdat na osnovu Upuenikovog duga Uputiocu, Upuenik koje sleduju zbog blagovremenog neispunjenja preuzete
ga mora izvriti do tog iznosa. Ako doe do izvrenja upu- obaveze po ugovoru o asignaciji. Tuilac svoj zahtev moe
ta izdatog na osnovu upuenikovog duga prema uputiocu, svoj zahtev postaviti prema Upueniku kao svom duniku
upuenik e se osloboditi svog duga prema Uputiocu. Zbog iz osnovnog ugovora17).
sigurnosti u pravnom saobraaju postoje rokovi u kojima (Presuda Vieg privrednog suda
Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao u Beogradu, P. 308/99 od 6.V 1999)
Upueniku, a to je dok Upuenik ne prihvati da prihvata
uput ili dok ga ne izvri. Ono to govori o poziciji Uputioca 1) Asignacija je jedna vrsta ugovora na teret treeg i
je i to da moe opozvati uput i kad je u njemu navedeno asignatar (Primalac uputa) na osnovu samog upu-
da je neopoziv, pa ak kad bi se i tim opozivom vreala ta ne stie pravo da zahteva ispunjenje od asignata
njegova obaveza prema Primaocu uputa. Smrt bilo kog od (Uputioca), nego tek onda kada asignat (Upuenik)
napred navedenih lica nema uticaja na uput, dakle iz lana prihvati uput i dostavi asignataru izjavu o prihvata-
1032. Zakona o obligacionim odnosima proizilazi da se asi- nju uputa18).
gnacija ne gasi smru ili nastupanjem poslovne nesposob- Iz obrazloenja:
nosti ni jednog od lica koji u njoj uestvuju15). Ova norma
U predmetu se nalazi ugovor o asignaciji-upuivanju u ko-
nije imperativnog karaktera, to znai da drugaiji moraju
me su kao strane ugovornice navedeni tuilac kao Uputi-
da proizau iz same izjave o uputu. Kada govorimo o dva
lac, tueni kao Upuenik i dve inostrane firme koja Prima-
posebna uputa i to uputa u obliku hartije na donosioca i
oci uputa. Navedeni ugovor je potpisan i stavljeni su peati
uputa u obliku hartije po naredbi vano je istai sledee:
od strane tuioca i tuenog, ali isti nije potpisao Primalac
ako se pismeni uput izda na donosioca, svaki imalac hartije
uputa.
imae prema Upueniku poloaj Primaoca uputa, dok se
odnosi izmeu Uputioca i Primaoca uputa odnose samo U smislu lana 1020. Zakona o obligacionim odnosima ure-
na onaj izmeu svakog pojedinog imaoca hartije i lica koje ena je definicija asignacije, koju smo u gornjem delu tek-
mu je hartiju ustupilo, meutim, kad pismeni uput glasi na sta naveli, te iz toga proizilazi da u asignaciji uestvuju tri li-

ca, dok iz samog lana 1021. Zakona o obligacionim odno- je ugovoreno-ni njegovim pristankom na uput, ni prihvata-
sima proizilazi da Primalac uputa stie pravo da zahteva od njem od strane Upuenika, nego tek ispunjenjem od stra-
Upuenika ispunjenje tek kada mu Upuenik izjavi da pri- ne Upuenika. Provedenim dokazima, na osnovu nalaza i
hvata uput. Prema tome, asignacija je jedna vrsta ugovora miljenja vetaka utvreno je da nema dokaza da je nave-
na teret treeg i Primalac uputa na osnovu samog uputa deni ugovor i realizovan, te je pravilan zakljuak niestepe-
ne stie pravo da zahteva ispunjenje od Uputioca, nego tek nih sudova da je tuenik dunik duan da izmiri obavezu
kad Uputilac prihvati uput i dostavi Primaocu uputa izjavu plaanja ija visina i nije sporna za robu koju je primio.
o prihvatanju uputa, a koja izjava stvara samostalnu oba- (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev.
vezu odvojenu od osnovnog posla Primalac uputa. Br. 399/02 od 30.10.2102.god)
U konkretnom sluaju, a kako ugovor o asignaciji nije pot- 1) Poverilac koji je pristao na uput uinjen od strane
pisan od strane Primaoca uputa to znai da dve firme nisu njegovog dunika, moe zahtevati od Uputioca da
dale saglasnost za prijem isplate, a kako nema dokaza da mu ispuni ono to mu duguje, samo ako nije do-
je Upuenik kao tueni dostavio izjavu inostranim izjavama bio ispunjenje od Upuenika u vreme odreeno u
da prihvata uput od strane Uputioca i da e isplatu izvriti uputu20).
treim licima, odnosno Primaocima uputa. Prema tome,
tueni u toku postupka nije dokazao da su bili ispunjeni svi Iz obrazloenja:
uslovi o valjanosti ugovora o asignaciji. Na osnovu utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud
(Presuda Vieg privrednog suda je pravilno primenio odredbu lana 1026. stav 2. Zakona
u Beogradu, P. Br. 8861/96 od 29.01.1997.god.) o obligacionim odnosima. Kako ugovorom o asignaciji tu-
eni kao Upuenik nije prihvatio obavezu da plati za raun
1) Upuivanjem jedno lice Uputilac ovlauje drugo li- Uputioca i kamatu tuiocu kao Primaocu uputa, niti je u
ce-Upuenika da za njegov raun izvri neto treem ugovoru odreeno vreme ispunjenja obaveza od strane tu-
licu-Primaocu uputa, a ovog ovlauje da izvrenje enog kao upuenika, to je pravilan odluka prvostepenog
primi u svoje ime19). suda da nije osnovan zahtev tuioca prema tuenom na
Iz obrazloenja: ime obraunate kamate.
Nesporno je tokom postupka bilo da su parnine stranke Ako Upuenik ne ispuni ili delimino ispuni obavezu iz ugo-
zakljuile ugovor br. 83/99 od 02.07.1999. godine o izmi- vora o asignaciji, Primalac uputa je ovlaen da se za pot-
renju dospelih obaveza po raunima tuioca broj 73178- puno ispunjenje obaveze osloni na pravni posao koji po-
74036 u iznosu od 734.165,22 dinara. Meu strankama je stoji izmeu njega i Uputioca. Stoga je neosnovan albeni
bilo sporno da li je takav ugovor fiktivan i da li proizvodi navod tuioca da je tueni- kao upuenik bio u obavezi da
pravno dejstvo, kao i da li je tueni ugovor o asignaciji broj izmiri kamate koje sleduju zbog blagovremenog neispu-
11 od 21.11.1999. godine izmirio obavezu prema tuiocu. njenja preuzete obaveze po ugovoru o asignaciji. Tuilac
svoj zahtev moe postaviti prema Uputiocu, odnosno pre-
Na napred utvreno injenino stanje pravilno je drugo- ma svom duniku iz osnovnog ugovora.
stepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio al-
bu tuenog i potvrdio prvostepenu presudu kojom je tue- (Presuda Vieg privrednog suda
ni obavezan da tuiocu plati iznos od 734.165,22 dinara sa u Beogradu, P. 308/99 od 6.5.1999. god)
zateznom kamatom i trokovima spora, jer je na osnovu
izvedenih dokaza utvreno da je tueni primio robu i da
istu nije platio. Znaaj ugovora o asignaciji
Navod tuenog u reviziji da sud nije pravilno cenio ugovor Primenom ugovora o asignaciji se najee eli izbei dvo-
o asignaciji i da je prema Ugovoru broj 11 od 21.11.1999. struko plaanje. Uzmimo na primer kada Uputilac duguje
godine obavezu prema tuiocu trebao da izvri Nistal Primaocu uputa 5.000,00 dinara, a Upuenik daje Uputio-
aak, tueni je isticao i tokom prvostepenog postupka i cu 5.000,00 dinara. U ovom sluaju dolazi do zamene dve
niestepeni sudovi su taj navod pravilno ocenili da je bez isplate samo jednom isplatom21). Takoe, asignacija je po-
znaaja i bez uticaja za odluku o tubenom zahtevu. Prema godna za plaanje bez upotrebe gotovog novca. Zato je u
navedenom ugovoru tuenik je Uputilac, Nistal aak je Zakonu o platnom prometu propisano da pravna i fizika
Upuenik, a tuilac je Primalac uputa. Prema navedenom lica, koja obavljaju delatnost, mogu meusobne nova-
ugovoru, koji su potpisali i overili sve tri stranke, upuenik ne obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverila-
je prihvatio da da tuiocu plati 700.000,00 dinara. Prema ca, odnosno dunika u odreenom obligacionom odnosu
lanu 1026. Zakona o obligacionim odnosima kad je pove- (asignacija, cesija i dr), prebijanjem (kompenzacijom) i na
rilac pristao na uput uinjen od njegovog dunika u cilju drugi nain, u skladu sa istoimenim zakonom22). Ako su nji-
ispunjenja obaveze, ta obaveza ne prestaje ako nije drugi- hovi rauni u trenutku plaanja blokirani radi izvrenja pri-

nudne naplate, pravna i fizika lica koja obavljaju delatnost Asignacija se koristi i u bankarskom poslovanju, jer banke,
ne mogu izmirivati novane obaveze na nain iz stava 1. i kao to je poznato, daju asignacione kredite24). U tom slu-
2. ovog lana, osim ako nije drugije utvreno ovim zako- aju banka ima mogunost da stavi u teaj kredit dat svom
nom. Obaveze izmirene na nain iz stava 1. i 2. ovog lana, klijentu korienjem ustanove asignacije. Umesto kori-
osim ako su izmirne kompenzacijom, evidentiraju se preko sniku kredita, banka po njegovim nalozima vri plaanje
rauna kod banke najmanje jedanput meseno, po pravilu, treem licu do iznosa odobrenog kredita (kada vri isplatu
krajem meseca (stav 4. ovog lana). Plaanje meusobnih graevinskih situacija overenih od naruioca radova kao
obaveza i potraivanja iz stava 1 i stava 2. ovog lana vrie korisnika kredita izvoau radova).25)
se kao transakcija plaanja izmeu uesnika (stav 5. ovog
Kao to iz prethodno navedenog proizilazi, znaaj ovog
lana). Nadalje, prema odredbama Zakona o poreskom
ugovora je veliki kako za pravno regulisanje odnosa meu
postupku i poreskoj administraciji23), pravna i fizika lica
strankama, tako i za olakavanje pravnog saobraaja kada
koja obavljaju delatnost mogu da izmiruju obaveze i ako je
je uz pomo ugovora o asignaciji potrebno izbei dvostru-
njihov raun bio blokiran samo za uplatu zarada i naknada
ko plaanje. Upravo zbog svog praktinog znaaja i teo-
trokova, drugih primanja i novanih naknada iz socijalnog
rijske izgraenosti, ovi ugovori postaju tipini u pravnom
programa za zaposlene kojima radni odnos prestaje u pro-
ivotu.
cesu restruktuiranja preduzea i pripreme za privatizaciju,
steaj i likvidaciju. (Vrhovni sud Srbije, Beograd, U. 51117/96)
1)
Oliver Anti, Prirunik za polaganje pravosudnog ispita, Beograd, Javno preduzee Slubeni glasnik, 2012, str. 27-28.
2)
Oliver Anti, Ibid., str. 27-28.
3)
Zakon o obligacionim odnosima,(Slubeni list SFRJ, broj 29/78, 39/85, 45/89 - Odluka USJ i 57/89, Sl list SRJ, broj 31/93 i Sl.
list SCG, broj 1/2003 - Ustavna povelja), br. /11, lan 46. stav 2
4)
Udruenje pravnika Srbije, Pravni ivot-asopis za pravnu teoriju i praksu, Beograd, broj 11, 2003, str. 745-746.
5)
Prof. Dr ore Nikoli, Prirunik za polaganje pravosudnog ispita, Projuris, tree aurirano izdanje, Big tampa, Beograd,
2016, str. 237.
6)
list SCG, broj 1/2003 - Ustavna povelja), br. /11, lan 1020.
7) Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, broj 29/78, 39/85, 45/89-Odluka USJ i 57/89, Sl list SRJ, broj 31/93 i Sl.
list SCG, broj 1/2003-Ustavna povelja, br. /11, lan 26.
8)
Udruenje pravnika Srbije, Pravni ivot-asopis za pravnu teoriju i praksu, ibid, str. 747-748.
9)
Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, broj 29/78, 39/85, 45/89 - Odluka USJ i 57/89, Sl list SRJ, broj 31/93 i Sl.
list SCG, broj 1/2003 - Ustavna povelja, br. /11, lan 56.
10)
Udruenje pravnika Srbije, Pravni ivot-asopis za pravnu teoriju i praksu, ibid, str. 749.
11)
Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, broj 29/78, 39/85, 45/89-Odluka USJ i 57/89, Sl list SRJ, broj 31/93 i Sl.
12)
13)
14)
15)
Oliver Anti, Ibid., str. 28.
16)
Prof dr Radomir urovi, Zakon o obligacionim odnosima sa Konvencijom UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe,
Optim uzansama za promet robom i dr., etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Savremena administracija, Beograd, 2003.,
str. 291.
17
) Mladen Krvavica, Obligacioni odnosi kroz sudsku praksu, IP Glosarijum, Beograd, str. 32.
18
) Gordana Stanoji, Zakon o obligacionim odnosima sa sudskom praksom i registrom pojmova, Prvo izdanje, Poslovni biro,
Beograd, 2009., str. 717.
19)
Gordana Stanoji, Zakon o obligacionim odnosima sa sudskom praksom i registrom pojmova, Prvo izdanje, Poslovni biro,
20)
Gordana Stanoji, ibid, str. 719.
21)
Nauni, struni i informativni asopis Izbor sudske prakse, Glosarijum, Beograd, 2011 str 15.
22)
Zakon o platnom prometu Sl. list SRJbr. 3/2002 i 5/2003 i Sl. glasnik RS, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon, 31/2011
i 139/2014 - dr. Zakon, lan 46. stav 2.
23)
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl. glasnik RS, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003,
55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon,
53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentino tumaenje,
112/2015 i 15/2016)
24)
Nauni, struni i informativni asopis, ibid. str. 15-16.
25)

EUTANAZIJA
Jasmina Minic,
Savetnik u Apelacionom sudu
u Beogradu
B ilo da se definie kao praksa izazivanja neije smrti

na po tu osobu to ugodniji ili bezbolniji nain, od-
nosno da bi joj se prekinuli nepodnoljivi bolovi i
patnje1, bilo kao lako i blago umiranje, gaenje ivota bez
smrtnih bolova, ublaavanje smrti tako to se bolesniku
snalazili u ratovima5, to je bilo posebno izraeno kod Spar-
tanaca. U Starom Rimu je u zakonu 12 tablica, u etvrtoj ta-
blici propisano: nakazno dete treba odmah ubiti. Ovakva
postupanja bila su podrana od strane vodeih filozofa to-
ga vremena, izmeu ostalih i Platona koji je u svojoj knjizi
daju narkotika sredstva kako bi lekar ublaio umiranje a O dravi istakao da graanin nema pravo na bolest, a
ne da bi ga ubrzao2, ili na neki drugi nain, eutanazija je ukoliko se razboli treba ga pustiti da umre. Ovaj stav nije
jedna od najkontroverznijih tema dananjice. neobian ako se ima u vidu da je u to vreme jedina snaga
U lanku pod naslovom Eutanazija, stari problemi i novi na koju se ovek oslanjao, koja ga je titila, obezbeivala
izazovi, prof. dr Milan Popovi istie da se ni o jednom mu hranu i opstanak bila fizika snaga, a opstanak zajedni-
etiko-pravnom problemu u medijima poslednjih godina u ce prei od svakog pojedinca.
svetu, ne govori sa toliko strasti kao o eutanaziji3 Prve brane ovakvim shvatanjima postavilo je hrianstvo
Sama re eutanazija potie od grke rei euthanasia koja koje je svojim prodorom i jednom od svojih glavnih zapo-
znai dobra smrt(eu-(dobro ili ugodno) + thanatos(smrt))4. vesti ne ubij, izmenilo svest ljudi u pogledu oduzimanja
ivota drugome, bez obzira na motiv i znaaj cilja koji se
Ona svakako nije izum savremene civilizacije koja, svesna eli postii, ali nije uspelo da iskoreni ideju o opravdanosti
moi svog intelekta, tei da pojedincu ivot uini to duim oduzimanja ivota drugom oveku sa pozivanjem na razlo-
i kvalitetnijim, kao i da kraj ivota, koji zbog mnogobrojnih ge koji to opravdavaju, jer se njeni zagovornici, ni u najtee
tekih i neizleivih bolesti moe biti surovo bolan i teak, vreme za slobodu govora i miljenja, kakav je bio srednji
uini dostojnim oveka. vek, nisu libili da istaknu svoju privrenost toj ideji. Meu
Iako je nisu nazivali eutanazijom, smrt, koja je pretea onoj zagovornicima eutanazije bili su i istaknuti mislioci Fransis
kakvu danas pod pojmom eutanazije podrazumevamo, Bejkon, koji se u svom radu novum orbanuscieniarum
poznavale su najstarije ljudske zajednice koje su, voene zaloio za ostvarenje mirne i blage smrti, Tomas Mor koji
imperativom opstanka, i svesne tete koju zajednici, u taje govorio o beskorisnosti ivota koji je postao teret sebi i
danjim uslovima ivota, moe da nanese pojedinac sa fi- drugima6, a kasnije i Fridrih Nie. Na krilima ideja pozna-
zikim ili mentalnim manama, ili onaj ko je na samom kraju tih filozofa i mislilaca, eutanazija je prvi put legalizovana u
svog ivota, nemoan da zbog starosti ili bolesti isprati ko- nacistikoj Nemakoj 1939. godine, Zakonom o eutanaziji,
rak mladih i zdravih, takve pojedince usmrivale. Ni starim pod ijim velom je oduzet ivot velikom broju ljudi a ideja
Grcima nije bilo nepoznato usmrivanje starih i nemonih, eutanazije zloupotrebljena do mere ija neprihvatljivost je
kao i dece koja su bila degenerisana, fiziki ili mentalno sla- i danas, u mnogim zemljama, velika brana njenom legali-
ba, ili njihova konstitucija nije bila takva da bi se uspeno zovanju. Prema reima akademika prof. dr Vladete Jerotia

vrsta vera hriana u toku dve hiljade godina trajanja hri- ga kao umiljajno oduzimanje ivota drugom licu, a na
anstva, i to vera da je Bog oveku na poetku udahnuo njegov zahtev. Uslovi koji su propisani za dozvoljenost eu-
ivot, te je tako od Boijeg oveka postao dua iva, i tanazije su da je pacijent upoznat sa svojim zdravstvenim
vera da je Bog onaj koji odluuje o kraju ovekovog ivota, stanjem, da je pacijent svesno podneo zahtev, da pacijent
duboko je uzdrmana u dui savremenog oveka, otud (ma- trpi konstantan i nepodnoljiv fiziki ili psihiki bol koji se
da ne samo iz razloga gubitka unutranje vere), sve su ei ne moe olakati, da je konsultovan drugi lekar, lekarsko
zahtevi da ovek treba, ako hoe, slobodno da odluuje o osoblje i druga lica koja pacijent trai i da je pacijent puno-
kraju svog ivota, pre svega kraju u nekoj tekoj bolesti.7 letan ili emancipovano lice.12
Uprkos mnogobrojnim protivnicima legalizacije eutanazije Zakon o eutanaziji u Luksemburgu slian je zakonima Ho-
koji, pored pozivanja na Hipokratovu zakletvu (Nikome landije i Belgije, a ono to ga razlikuje je obaveza lekara da
neu, ak i ako me zamoli, prepisati smrtonosni otrov niti za izvrenje eutanazije trai dozvolu Nacionalnog saveta.13
u mu dati savet koji moe prouzrokovati njegovu smrt),
odnosno modifikovanu zakletvu usvojenu u enevi 1946. Krivini zakonik vajcarske zabranjuje lienje ivota iz sa-
godine (Apsolutno u potovati ljudski ivot od samog milosti za koje propisuje novanu kaznu ili kaznu zatvora
poetka),8ukazuju na mogue zloupotrebe i greke, kao do najvie tri godine. Takoe, za pomaganje u samoubi-
i na mogunost da se, imajui u vidu napredak medicine, stvu zapreena je kazna zatvora do pet godina ili novana
pronae lek za najtee bolesti koji bi u potpunosti pro- kazna, ali ako je pomo pri samoubistvu pruena iz nese-
menio poloaj i budunost ljudi koji trenutno veruju da binih razloga, i uz ispunjenje propisanih uslova, nee se
za njihovo stanje nema leka, lienje ivota iz milosra i smatrati krivinim delom.14
pomo pri samoubistvu legalizovale su Holandija, Belgija, Amerike drave Oregon, Montana i Vaington legalizovale
Luksemburg i Australija, dok su vajcarska i amerike dr- su pomaganje u samoubistvu ali ne i eutanaziju, dok je u
ave Oregon, Montana i Vaington legalizovale pomo pri Australiji legalizovano vrenje eutanazije pod strogo propi-
samoubistvu9. sanim uslovima.15
Za ove drave znaajno je razlikovati aktivnu i pasivnu Prednacrtom Graanskog zakonika Republike Srbije (u na-
eutanaziju koje se razlikuju s obzirom na metod. Aktivna stavku Prednacrt), povodom kojeg je u toku serija javnih
eutanazija podrazumeva da lekar, na zahtev pacijenta, di- rasprava sa ciljem da se doe do konanog teksta pred-
rektno ili indirektno prouzrokuje njegovu smrt kako bi mu loga zakona koji e biti upuen u proceduru za usvajanje
okonao patnju, dok pasivna eutanazija znai odustajanje zakona, predviena su za pojedine lanove alternativna
od leenja pacijenta koji je na samrti ili prestanak sa me- reenja ime je pruena mogunost da, kroz konstruktivnu
dicinskim merama kojima se produava pacijentovo umi- javnu raspravu koja se odvija meu odgovarajuim stru-
ranje, pacijentu se doputa da umre od bolesti od koje nim i naunim autoritetima, dobiju najbolju i najprihvatlji-
je oboleo.10 viju formulaciju, a imajui u vidu da se odnose na osetljiva
Holandija je legalizovala aktivnu eutanaziju Zakonom o pitanja u pogledu kojih ne postoji konsenzus u javnosti.
okonanju ivota koji ne sadri re eutanazija ve isklju- Jedno od takvih pitanja je i pitanje eutanazije ije zakonsko
ivo koristi izraz okonanje ivota na zahtev, i kojim su regulisanje je zakonopisac ponudio kao mogunost u lanu
propisani uslovi za dozvoljenost eutanazije i to da zahtev 92. Prednacrta, u okviru korpusa prava linosti, ostavljaju-
potie od pacijenta i da je dat slobodno i dobrovoljno, da i mogunost da se, kao alternativa ponuenom reenju,
pacijent trpi nepodnoljive bolove koji se ne mogu olaka- izabere brisanje lana, odnosno da se ne prihvati institut
ti, da je pacijent upoznat sa svojim zdravstvenim stanjem i eutanazije u srpskom pravu. 16
perspektivom, da je eutanazija poslednji izlaz za pacijenta,
jer ne postoje nikakve druge alternative, da je lekar koji Prednacrt u lanu 92. pod nazivom Pravo na dostojanstve-
treba da izvri eutanaziju konsultovao kolegu koji ima isku- nu smrt (eutanaziju), propisuje da se pravo na eutanaziju
stva na ovom polju, a koji je pregledao pacijenta i sloio se kao pravo fizikog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojan-
da su ispunjeni svi uslovi kako bi eutanazija ili pomo pri stveni prekid ivota moe izuzetno ostvariti, ako se ispune
samoubistvu bili izvreni, kao i da je lienje ivota iz milo- propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi. Uslo-
sra ili pomo pri samoubistvu izvreno sa neophodnom vi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuje
panjom. Lekar koji izvri eutanaziju bie zatien od kri- se posebnim zakonom. Zloupotreba prava na eutanaziju,
vinog gonjenja samo u sluaju da budu zadovoljene sve radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi,
materijalne i proceduralne norme, zbog ega svaka euta- predstavlja osnov za krivinu odgovornost.
nazija podlee kontroli, a lekare deli vremenski period i do U napomeni u okviru istog lana navedeno je da e Komi-
osam meseci kako bi dobili podatak da li su izvrili krivino
sija, zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju,
delo.11
koje ima, pored pravnih i medicinske, psiholoke i socijal-
Za razliku od Holandije, Belgija je 2002. godine donela Za- ne aspekte, tek posle odrane javne rasprave izjasniti o al-
kon o eutanaziji koji koristi termin eutanazija i definie ternativnom predlogu na osnovu argumenata strunjaka

iz razliitih oblasti profesionalnih delatnosti. Eventualnim Lekarska komora Srbije i Srpsko lekarsko drutvo su zajed-
usvajanjem osnovnog predloga, izvrila bi se odgovarajua nikim saoptenjem od 24.05.2016.godine predloili brisa-
promena u Krivinom zakoniku.17 nje odredbe iz l. 92 Prednacrta, sa podnaslovom Pravo
na eutanaziju obrazlaui svoj predlog Hipokratovom
Ideja eutanazije za kakvu se danas zalae jedan deo svet-
zakletvom, Kodeksom profesionalne etike Lekarske komo-
ske i nae strune javnosti poiva na humanosti, odnosno
re, uz naglaavanje znaaja prava na ivot kao jednog od
potrebi da se oveku, onda kada je kraj njegovog ivota
osnovnih prava. U okviru saoptenja izraena je podrka
sasvim izvestan i blizu, omogui da svoj ivot zavri lako,
naelima koja su sadrana u Meunarodnom kodeksu
brzo i bez nepotrebnog muenja koje se ne moe izbei
etike i Deklaraciji o pravima pacijenata na negu na kraju
ukoliko se eka da se ivot ugasi prirodnim putem, a sve
ivota Svetske Medicinske asocijacije (WMA) u kojoj stoji:
zbog teine i toka najteih bolesti protiv kojih jo uvek ne-
Eutanazija tj. in namernog okonanja ivota pacijenta,
ma leka. Prola su vremena kada su medicinska profesija
ak i na lini zahtev pacijenta ili na zahtev bliskih srodni-
i krivino zakonodavstvo u ime nekih sasvim apstraktnih
ka, je neetino. Ono ne spreava lekara da potuje elju
etikih i filozofskih premisa suvereno zabranjivali lino dis-
pacijenta da dozvoli prirodnom procesu smrti da prati svoj
poniranje sopstvenim ivotom kada je ovaj izgubio svaki
tok u terminalnoj fazi bolesti, kao i u Deklaraciji Saveta
realni smisao i postao neizdriv teret i umirujuem i nje-
Evrope iz 2012.godine u kojoj stoji: Eutanazija mora uvek
govoj porodici. Drava koja od ovakvog ivota ima samo
biti zabranjena. Takoe, podrani su stavovi izneti u Vo-
tetu, morala bi konano priznati da za ouvanjem takvog
diu za donoenje odluka u ovakvim situacijama (end of
ivota ne postoji nikakav interes.18 Nisu retki ni argumenti
life situation) koji je usvojio Savet Evrope 2014.godine.21
koji, pored humanosti koja jedina opravdava razmiljanje o
Dr V. Dragoslav Ercegovac, podsea da je na 39. skuptini
tome da se eutanazija legalizuje, naglaavaju i ekonomski
Svetske medicinske asocijacije (Madrid, 1987) usvojena
momenat koji je bitan za porodicu i okruenje oveka koji
Deklaracija o eutanaziji po kojoj je ona svrstana u neetiki
u tekim mukama eka sasvim izvestan trenutak svoje smr-
in, ne samo sa medicinskog stanovita, i nezavisno od to-
ti. Ekonomski razlozi eutanazije apsolutno nalau njenu
ga da li namerno okonanje ivota zahteva sam pacijent ili
primenu. Dugo leenje neizleivih bolesnika moe za po-
njemu bliske osobe.22
sledicu predstavljati pravu ekonomsku katastrofu. Sistemi
socijalnog osiguranja za ove svrhe angauju ogromna sred- U ovom trenutku se rezultati javne rasprave u kojoj se na
stva koja bi se racionalnije, ekonominije i humanije mogla konstruktivan nain sueljavaju pomenuti i drugi argu-
upotrebiti na one kojima bi ona pomogla da ozdrave.19 menti najeminentnijih poznavalaca prava i pitanja koja
Pored ekonomskih i razloga humanosti, u prilog eutanaziji Graanski zakonik treba da regulie, ne mogu definisati,
istie se i shvatanje da, kao to oveku pripada pravo na zbog injenice da rasprava nije zavrena, a imajui u vidu
ivot kao jedno od osnovnih i neotuivih prava koje je pro- intrigiranost javnosti pojedinim pitanjima koja ne jenjava,
klamovano Univerzalnom deklaracijom o pravima oveka a u koja nesumnjivo spada i eutanazija, rasprava e i u na-
prema kojoj svako ima pravo na ivot, slobodu i bezbed- rednom periodu biti nastavljena.
nost linosti, tako mu pripada pravo da svojim ivotom
Po reima profesora dr. Slobodana Perovia rasprava o
raspolae na nain koji nije u suprotnosti sa zakonom i ko-
predloenim reenjima Prednacrta Graanskog zakonika
jim se ne zadire u prava drugih ljudi. Prof.dr Jovan Babi
Republike Srbije treba da odgovori o vrednostima njego-
smatra da je pravo na dostojnu smrt u meri u kojoj je to
vih opredeljenja u kontekstu njegove opte ocene, a takvu
mogue, deo prava na ivot.20
ocenu moe dati jedino vreme koje je pred njim kao i argu-
Nasuprot izloenim argumentima u korist eutanazije, po- mentovane potrebe naeg ukupnog socijabiliteta, vreme u
stoji i mnogo protivnika njene legalizacije iji su osnovni kome e ovaj Zakonik biti pod stalnom lupom ivota. Da li
argumenti, ve pomenuta Hipokratova zakletva, mogu- e reenja predloena ovim prednacrtom biti pravi odazva-
nost zloupotrebe i greke kao i mogunost da se za najtee nici prakse ili e vremenom i oni postati sivi-odluie drvo
bolesti pronae lek. ivota.23
LITERATURA I INTERNET IZVORI

1. Wikipedia, slobodna enciklopedija
2. Vujaklija. M., Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1986.
3. Prof. dr Milan Popovi, Zdravstvena zatita 2002.godine, lanak Eutanazija, stari problemi i novi izazovi
5. Milenkovi. M., Eutanazija ili ubijanje iz milosra, Slavija, Skoplje, 1940
6. T., Utopija, Kultura, Beograd, 1962, str. 133)
7. V. Jeroti, Zdravstvena zatita, broj 1., januar 2003. godine


9. Turanjanin. V., Lienje ivita iz milosra i pomaganje u samoubistvu-pogled na zakonodavna reenja drava koje su ih dekrimi-
nalizovale, Glasnik prava, Pravni fakultet u Kragujevcu, 2/2012
10. Klajn-Tati. V., Lekareva pomo neizleivo bolesnom pacijentu-etiki i pravni problem, Institut drutvenih nauka, Beograd
nalizovale, Glasnik prava, Pravni fakultet u Kragujevcu, 2/2012.
12. Ibid.
13. Ibid.
14. Ibid.
15. Ibid.
16. htpp://ipf.rs./eutanazija-u-prednacrtu-gradjanskog-zakona-republike-srbije/
17. htpp://www.propisi.com/assets/files/gradjanski -zakonik -RS- prednacrt.pdf lekarskog drutva u vezi eutanazije
18. http://www.sirius.rs/clanci/dragan_ilic/eutanazija.html.
19. Ibid.
20. http://nin.co.rs/Pravo na dostojanstvenu smrt, Beograd br.3034, 23.04.2009./
21. http://www.lks.org.rs./Zajedniko saoptenje Lekarske komore Srbije i Srpskog
22. htpp://www.blic.rs/vesti/tema- dana/milosre-ili-zloin/09.10.2003.
23. S. Perovi, Graanski zakonik Republike Srbije, radni tekst pripremljen za javnu raspravu sa alternativnim reenjima,
Vlada Republike Srbije, Beograd, 2015., strana 710.

AUTORSKI UGOVOR
Gordana Jovanovi,
-Zamenik javnog tuioca u Viem
javnom tuilatvu u Beogradu
-student poslediplomskih studija na
Pravnom fakultetu u Beogradu, smer
Pravo intelektualne svojine
R azvoj autorskog prava, kao jedne od grana prava

intelektualne svojine, iao je uzlaznom putanjom,
preavi put od privilegije dobijene od strane vla-
dara u doba feudalizma do, meunarodnim i nacionalnim
zakonima, priznatog posebnog oblika svojine.1) Taj razvoj
nikih, organizacionih i drugih mogunosti da ova ovlae-
nja vri sam. Tako, retki su sluajevi da autori muzikih dela
sami emituju svoja dela na radio ili tv stanicama, da knji-
evnici sami umnoavaju primerke svojih dela i stavljaju ih
u promet i tako dalje. Zbog toga je uobiajeno da autori
je, izmeu ostalog, bio praen stalnim poveanjem broja putem ugovora ustupaju svoja imovinskopravna ovlae-
ovlaenja priznatim autorima i proirivanjem obima tih nja drugim licima, koja postaju derivativni nosioci ovih
ovlaenja. U savremenom autorskom pravu sva ovlaenja ovlaenja.
koja su priznata autorima dele se na iskljuiva i neiskljuiva,
pri emu ta prava mogu biti linopravna (moralna) i imo- Ono to naroito treba istai kada je u pitanju promet imo-
vinsko-pravna. Tako, vaei Zakon o autorskim i srodnim vinsko-pravnih ovlaenja autora (u oblasti prava intelek-
pravima Republike Srbije2) propisuje da autor ima sledea tualne svojine to je specifino samo za autore i interpreta-
iskljuiva moralna ovlaenja: pravo paterniteta (pravo tore, a ne i za ostale titulare prava intelektualne svojine) je
priznanja autorstva), pravo na naznaenje imena, pravo okolnost da se na ovaj nain moe vriti samo tzv. konstitu-
objavljivanja, pravo na zatitu integriteta dela i pravo na su- tivni promet ovlaenja. To znai da da imovinskopravna
protstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela, i iskljuiva ovlaenja ostaju kod izvornog nosioca, ali se iz njih izvodi
imovinska ovlaenja: pravo na umnoavanje, pravo stav- jedno ili vie uih ovlaenja koji obrazuju novo subjektiv-
ljanja primeraka dela u promet, pravo davanja primeraka no pravo korienja predmeta zatite na ime drugog lica-
dela u zakup, pravo izvoenja, pravo predstavljanja, pravo sticaoca3). Zakljuivanjem autorskog ugovora, lice koje je
prenoenja izvoenja ili predstavljanja, pravo emitovanja, od autora dobilo pravo na korienje dela, postaje nosilac
pravo reemitovanja, pravo na javno saoptavanje, uklju- autorskog prava na delu koje je predmet korienja, na te-
ujui interaktivno injenje dela dostupnim javnosti (tzv. ritoriji i za vreme za koje je ugovor zakljuen. Autor zadr-
internet odredba), pravo na prilagoavanje, araniranje i ava sva lina prava i ona imovinska prava koja nije ustupio
drugu izmenu dela, pravo javnog saoptavanja dela koje se ugovorom, a posle proteka vremena, autoru se vraaju
emituje i pravo javnog saoptavanja dela sa nosaa zvuka imovinska prava u punom obimu i on je potpuno slobodan
ili slike. Ova prava se smatraju iskljuivim, zato to je jedino u pogledu daljeg korienja i raspolaganja delom.4)
autor taj koji ova ovlaenja moe vriti i ima pravo da sva- Odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima kojima je
kom drugom zabrani vrenje navedenih ovlaenja. regulisan autorski ugovor su uglavnom dopunsko-dispozi-
Meutim, ono to je specifino za autorsko pravo i to za tivnog karaktera, to znai da se primenjuju tek ako ugovo-
njegovu imovinsko-pravnu komponentu jeste injenica da ra, odnosno odgovarajue ugovorne odredbe nema, dok
u najveem broju sluajeva autor nema finansijskih, teh- je prioritetno naelo autonomije volje stranaka, kao jedno

od osnovnih naela obligacionog prava. Osim toga, samim pravo na korienje muzike zajedno sa filmom, a ne i pravo
Zakonom o autorskim i srodnim pravima je propisano da na proizvodnju i stavljanje u promet fonograma satom mu-
se na autorski ugovor primenjuje odredbe zakona kojim zikom.8) Osim toga, dozvola za objavljivanje dela, za belee-
se ureuju obligacioni odnosi, ako odredbama zakona nije nje dela na nosa zvuka ili slike i dozvola za emitovanje dela
drukije odreeno.5) moraju biti izriito ugovorene, ako odredbama zakona nije
drukije odreeno, s tim to ustupanje odreenog prava na
Kao ugovorne strane u autorskom ugovoru se najee jav-
iskoriavanje dela podrazumeva i davanje dozvole za one
ljaju autor, koji moe biti samo fiziko lice i sticalac ili ko-
izmene na delu koje su tehniki neminovne ili uobiajene
risnik ustupljenih ovlaenja koji moe biti fiziko ili prav-
za taj nain iskoriavanja dela.
no lice. U praksi, najee se u svojstvu sticalaca javljaju
pravna lica-izdavaka preduzea, producentske kue, radio Na primer, tehniki neminovnim bi se smatralo reproduko-
i televizijske stanice itd. Osim autora, kao ugovorna strana vanje likovnog dela u dnevnim novinama, gde mora doi do
se moe pojaviti autorov naslednik ili drugo lice koje je no- skraivanja formata, reprodukovanja u crno-beloj tehnici i
silac derivativnog prava korienja autorskog dela. drugih izmena samog dela koje su neophodne za takav na-
Imajui u vidu da je u odnosima izmeu ugovornih strana in iskoriavanja.9)
kod autorskog ugovora autor, po pravilu, taj ija je prego- Sledea specifinost autorskih ugovora predstavlja zapra-
varaka i ugovaraka pozicija slabija od druge ugovorne vo odstupanje od pravila obligacionog prava da se institut
strane, to je zakonom propisan niz instituta specifinih prekomernog oteenja ne moe primenjivati kod alea-
upravo za autorski ugovor, a iji je zajedniki cilj da, koliko tornih ugovora.10) Naime, iako autorski ugovor po svojoj
je to mogue, ojaaju poloaj autora, zatite i preduprede prirodi spada u aleatorne ugovore, budui da se u trenut-
eventualnu povredu njegovih prava. ku njegovog zakljuenja ne zna tana vrednost predmeta
Pre svega, zakonom je u odreenim sluajevima propisana ugovora, koju vrednost e odrediti trite prilikom budu-
obaveza sticaoca prava da mora da koristi delo na nain eg iskoriavanja dela, zakonom je propisano pravo au-
koji je ugovoren. Ta obaveza je izriito propisana u sluaju tora i naslednika autora da moe traiti izmenu ugovornih
izdavakog ugovora, ugovora o predstavljanju, ugovora o odredbi koji se odnose na autorsku naknadu, ako je stica-
izvoenju i ugovora o filmskom delu, dok je kod ostalih au- lac ugovorenim korienjem dela ostvario dobit koja je u
torskih ugovora obaveza korienja dela preputena volja- znatnoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom.
ma ugovornih strana. Ukoliko je takva obaveza propisana, Na primer, neafirmisani autor komponuje pesmu koja po-
u sluaju njenog nepotovanja, autor ili njegov naslednik stane svetski hit i muzikom producentu donese ogroman
mogu raskinuti ugovor. Uz to je potrebno da se na taj nain prihod, pri emu su producent i autor dogovorili paual-
ugroavaju interesi autora, odnosno naslednika i da sam nu autorsku naknadu u iznosu od nekoliko stotina evra. U
autor, odnosno naslednik nije odgovoran zbog neostva- ovom hipotetikom sluaju, prema slovu zakona, autor bi
rivanja ili nedovoljnog ostvarivanja prava. Ovog prava se imao pravo da zahteva reviziju ugovornih odredbi u po-
autor, odnosno naslednik ne mogu unapred odrei.6) gledu autorske naknade. Meutim, treba istai da ovo
pravo postoji samo ako je u konkretnom sluaju dolo do
Zatim, zakonom je propisano da se autorski ugovor isklju- znatne nesrazmere izmeu prihoda sticaoca i naknade au-
ivo zakljuuje u pismenoj formi. Izuzetak seo dnosi na tora, pri emu je nesrazmera posledica neoekivanog toka
lanke i druge autorske priloge u novinama i periodinoj dogaaja. U suprotnom, tj. ako se radi o oekivanom toku
tampi. Propisivanjem pismene forme se oigledno eleo dogaaja, veinsko je miljenje da ne bi bilo mesta primeni
zatititi poloaj autora, budui da se, u sluaju eventualnog ovog instituta.11) U vezi sa primenom ovog instituta, naje-
budueg spora, sporne injenice mogu dokazivati zakljue- e e sticalac isticati kako je nesrazmeran prihod ostvaren
nim ugovorom, pri emu treba istai da se u konkretnom iskljuivo njegovim zalaganjem i trudom, to se svakako
sluaju radi o formi ad probationem.7) mora ceniti, ali se po pravilu radi o obostranom doprinosu
Dalje, kada je u pitanju tumaenje spornih odredbi ugovora, i autora i sticaoca, u kom sluaju autor svakako ima pravo
propisana je primena pravila in dubio pro auctore (u sum- na reviziju ugovora. Takoe, kao sporno se moe postaviti
nji, u korist autora). Ovde treba napomenuti da je primena pitanje da li autor ima pravo na reviziju, ukoliko autorska
navedenog pravila ograniena na tumaenje onih odred- naknada uopte nije ugovorena. Preovladava miljenje da
bi ugovora kojima se vri raspolaganje imovinskopravnim u sluaju kada je neugovaranje naknade izraz animus do-
ovlaenjima, dok se ne odnosi na tumaenje eventualnih nandi autora, on ne bi imao pravo na reviziju ugovora, za
drugih odredbi, ukoliko ih ugovor sadri. Konkretna prime- razliku od sluaja kada naknada nije ugovorena zbog uve-
na ovog pravila znai da, u sluaju nejasnoe u pogledu sa- renja autora da korienje njegovog dela nee doneti pri-
drine i obima ovlaenja koje se ustupa ugovorom, smatra hod, kada postoji pravo na reviziju ugovora.12) Ovog prava
se da je ustupljeno manje ovlaenja. Na primer, ugovorom se autor, odnosno naslednik ne mogu unapred odrei, ali
o ustupanju prava na korienje muzike komponovane za pravo na reviziju ugovora zastareva u subjektivnom roku
odreeni film, filmski producent pribavlja od autora samo od dve, odnosno objektivnom roku od est godina.13)

Sledea specifinost autorskog ugovora propisana takoe u Takoe, treba navesti da je zakonom propisana nitavost
cilju zatite autora jeste tzv. pravo pokajanja. Naime, moe onih odredbi ugovora kojima se vri ustupanje imovinsko-
se dogoditi da nakon zakljuenja ugovora autor oceni da bi pravnih ovlaenja za sva budua dela jednog autora, kao
izvrenje ugovora moglo da nanese tetu njegovom linom i za budue, jo nepoznate oblike korienja odreenog
ili stvaralakom ugledu, zbog ega bi za autora nastala modela. Nesporno je da je smisao ovih odredbi upravo zatita
ralna teta ili bi moglo doi do nastanka tete. Ono to je autora od jedne vrste odnosa zavisnosti koja bi postojala
bitno za ovaj institut jeste da autor smatra da bi izvrenjem izmeu njega i sticaoca, ukoliko bi postojala mogunost
ugovora njemu bila naneta moralna teta zbog okolnosti ugovaranja ovakvih odredbi.15)
koje nije uzrokovao sticalac dela. Zapravo se radi o prome-
Zakon o autorskim i srodnim pravima ne propisuje izriito
njenim shvatanjima autora, njegovim naunim, politikim,
nijednu obavezu koju na osnovu autorskog ugovora preuzi-
verskim i drugim uverenjima. Na primer, autor koji je profe-
ma autor, to znai da se u tom pogledu primenjuju odred-
sor fizike izloi u svom autorskom delu neku naunu teoriju,
be obligacionog prava. U tom smislu, najvanija je obaveza
a u meuvremenu svetski fiziari dou do saznanja koje
autora da se uzdrava od postupaka koji bi sticaoca ome-
osnovano takvu teoriju pobijaju u potpunosti. Ukoliko bi se
tali u vrenju ovlaenja koja su mu ustupljena, kao i da ga
primerci njegovog dela u kome je ta teorija izloena stavili
zatiti od prava i pretenzija treih lica, sa svim posledicama
u promet, to bi sigurno negativno uticalo na njegov ugled
koje ZOO propisuje u vezi sa zatitom od evikcije.16)
u naunim krugovima. Pri tom, treba napomenuti da je ra-
skid mogu samo iz navedenih, zakonom propisanih, razlo- Analizom zakonskih odredbi nesporno se namee zaklju-
ga i da nije dozvoljena zloupotreba ovog prava od strane ak da se zakonodavac u velikoj meri potrudio da autorima
autora. Exempli causa, autor nee imati pravo da raskine obezbedi relativno pouzdanu zatitu njihovih linih i imo-
ugovor pozivajui se na pravo pokajanja, jer je promenio vinskih ovlaenja. Meutim, svedoci smo da se u prak-
miljenje o sticaocu dela i eli da zakljui novi ugovor sa si broj povreda iz oblasti autorskog prava poveava, to
drugim sticaocem.14) Kako bi se druga ugovorna strana za- je sigurno posledica injenice da veliki broj sticalaca nije
titila u sluaju da autor eli da se koristi pravom pokajanja, upoznat sa svojim i sa obavezama i pravima autora, a da,
propisana je obaveza autora da sticaocu nadoknadi stvarnu sa druge strane, ni kod samih autora nije razvijena svest o
tetu koju on zbog raskida ugovora trpi. Zapravo se radi o tome koja im prava pripadaju i na koji nain ih mogu za-
teti u visini iznosa trokova koje je sticalac imao da bi delo tititi. U tom smislu je neophodna odgovarajua edukacija
pripremio za korienje, odnosno da bi ga koristio do dana kako sticalaca, tako i nosilaca autorskog prava, kako bi se
prijema izjave o raskidu ugovora. Pravo na raskid ugovora ostvario osnovni cilj autorskog prava, a to je obezbeenje
ima samo autor (ne i naslednik ili derivativni sticalac autor- ekonomske egzistencije autora, to autore motivie da vi-
skog prava), to je potpuno u redu ako se ima u vidu da se e i raznovrsnije stvaraju, a ime se u krajnjoj liniji doprino-
radi o ovlaenju koja se potpuno odnosi na linost autora i si ukupnom kulturnom razvitku celog drutva.
da se njime tite autorovi moralni interesi.
1)
Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, 2007/C 308/01, l.17, st. 2;
2)
Zakon o autorskom i srodnim pravima (Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US);
3)
S. Markovi, D. Popovi, Pravo intelektualne svojine, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Dosije Studio, Beograd 2014, str. 212;
4)
V. Besarevi, Intelektualna svojina, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2011, str. 331;
5)
Zakon o autorskom i srodnim pravima-ZASP, Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US, l. 67, st. 2;
6)
ZASP, Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US, l. 71;
7)
Kad je izmeu tuioca kao autora knjige i predstavnika tuenog kao izdavaa voen pregovor o mogunosti objavljivanja
knjige, pa kasnije knjiga ne bude objavljena, onda tueni kao izdava nije u obavezi prema tuiocu da mu naknadi tetu zbog
trokova koje je ovaj imao zbog neobjavljivanja knjige, jer izmeu stranaka nije zakljuen pismeni ugovor u smislu l.57 Zakona
o autorskom pravu, to znai da ovakav usmeni dogovor ne proizvodi pravno dejstvo (Presuda Optinskog suda u Kragujevcu
P. 3568/75 od 28.04.1976, Bilten Sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 5/1977, str. 17);
8)
S. Markovi, D. Popovi, str. 218;
9)
10)
Zakon o obligacionim odnosima-ZOO, Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, Sl. list SRJ, br. 31/93 i Sl. list
SCG, br. 1/2003 - Ustavna povelja, l. 139;
11)
12)
11 Ibid;
13)
Menjaju se odredbe autorskog ugovora koji se odnosi na visinu autorskog honorara i obavezuje tuena izdavaka organizacija
da tuiocima, autorima, za redigovanje i dopunu teksta knjige Vase Pelagia koja je doivela vie izdanja umesto ugovorenog
autorskog honorara po jednom autorskom tabaku od 500 din. Isplati po jednom aut. tabaku po 8.000 din. Za izdanje iz 1980. i
za naredna izdanja, (Okruni sud u Beogradu, P br.904/82-84);
14)
15)
ZASP, Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US, l. 66. st. 2;
16)
ZOO, Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, Sl. list SRJ, br. 31/93 i Sl. list SCG, br. 1/2003 - Ustavna
povelja, l. 508-515;

PONUDA I PRIHVAT PONUDE

ZA ZAKLJUENJE UGOVORA
PUTEM INTERNETA
Vanja ulibrk,
Polaznik obuke pravosudne
akademije
P onuda i prihvat ponude kao institut obligacionog

prava u teoriji i praksi nesumnjivo predstavljaju kru-
nu jednog pravnog posla, jer ako ponuda jednog li-
ca-ugovorne strane sadri sve bitne elemente ugovora, a
ponude prilikom zakljuivanja ugovora putem interneta,
odnosno pisanjem na ovu temu bavila sam se prouava-
njem specifinih okolnosti koje prate nastanak, dejstvo i
posledice ovakvih ugovora i okruenja u kojem su nastali,
druga ugovorna strana prihvati takvu ponudu, znai da je te i domae legislative, instituta ponude i prihvata ponude,
dolo do saglasnosti dveju volja, odnosno zakljuenja ugo- kao i specifinosti ovih instituta u elektronskom okruenju,
vora. Nain izraavanja, priroda i dejstvo ponude i prihvata takoe kao i bitan element ovih ugovora vremenom za-
ponude do skora je vren uobiajenim putem, ali sa razvo- kljunja ugovora na internetu, kao i elektronskim nainom
jem tehnologije, ugovorne strane se sve vie opredeljuju plaanja.
za zakljuenje ugovora elektronskim putem, odnosno pu-
tem interneta. Komunikacija i poslovanje putem interneta
je najrasprostranjeniji vid interakcije, te je ubrzani razvoj Poreenje ponude i prihvata ponude uinjenih
elektronskog poslovanja logian sled okolnosti. Koliko je uobiajenim putem sa ponudom i prihvatom
elektronska kupovina napredovala govori i podatak da je
danas gotovo nezamislivo da se kupovina robe i usluga
ponude zakljuene elektronskim putem
obavlja samo u oflajn okolini. Od kupovine odee, avion-
Za razliku od uobiajenih ugovora, ugovori sklopljeni pu-
skih karata, rezervacije hotela i ostalih usluga, sve je mno-
tem interneta imaju specifino okruenje u kome se za-
go lake obaviti iz fotelje, a sve to je za to neophodno
kljuuju i oblik u kom nastaju, s obzirom na to da bar
jeste internet konekcija. Meutim, pravo i zakoni nisu u
jedna izjava volje koja vodi do zakljuenja ugovora mora
stanju da prate ovaj ubrzani razvoj interneta, pa dolazi do
biti emitovana preko interneta. Zakon o elektronskoj tr-
raznih oblika zloupotreba na mrei, pogotovo po korisnike
govini, u lanu 9, stav 2, propisuje da se ponuda i prihvat
i njihovu privatnost. Takoe, krivina dela koja se vre ko-
ponude mogu dati elektronskim putem, odnosno u elek-
rienjem savremenih tehnologija sve su rasprostranjenija
tronskom obliku. Kako ovaj Zakon ne ureuje detaljno in-
i neophodno ih je pravno regulisati, kako bi potroai bili
stitute ponude i njenog prihvata, za njih vae pravila koja
zatieni i kako bi mogli bezbedno da sklapaju ugovore na
propisuje Zakon o obligacionim odnosima koja su predo-
internetu.
ena u prethodnom poglavlju. Za ugovore zakljuene pu-
Kako bi se i ovaj vid pravnog prometa nesmetano odvi- tem interenta, najvanije su odredbe koje ureuju optu
jao neophodno je uoiti specifinosti ponude i prihvata ponudu, odnosno ponudu neodreenom broju lica, zatim

ponudu odsutnom licu, opoziv ponude i prihvata ponude, nje elektronske poruke smatra ponduom, i kod njih postoji
kao i pravila o zakljuenju ugovora korienjem tzv. Optih problem opoziva ponude, odnosno prihvata ponude, po-
uslova poslovanja, odnosno pravila o formularnim ugovo- to ne postoji vremenska razlika izmeu slanja i prijema
rima. Takoe treba naglasiti da ni UNCITRAL Model zakon poruke, a kao jedino reenje javlja se mogunost opoziva
o elektronskoj trgovini, ni Konvencija UN, niti Direktiva EU telefonom, pre nego to ponudilac ili ponueni proitaju
o elektronskoj trgovini ne ureuju nain na koji se trgo- elektronsku poruku. Kod ovih ugovora se saglasnost, od-
vake informacije koje su istaknute na internetu tretiraju nosno prihvat ponude upuuje slanjem odgovora na e-ma-
(da li kao ponuda ili kao poziv na ponudu), ve to pitanje il poruku, dok se kod web ugovora ponuda prihvata ispo-
ostavljaju dravama potpisnicama da same urede u svom ljava klikom mia.
zakonodavstvu.
Dakle, poto skoro ni jedan dokument ne ureuje izriito Zakljuivanje elektronskih ugovora
ponudu i prihvat ponude kod internet ugovora, najkritini-
je pitanje kod e-poslovanja jeste da li je ugovor zakljuen putem optih uslova poslovanja
ili ne. Ovu dilemu najbolje odslikava jedan engleski sluaj,
Kod web ugovora se takoe javlja problem razlikovanja
koji je jedan od najvanijih precedenata u ovoj oblasti, na-
ponude i poziva da se ponuda uini s obzirom da ugovori
ime sluaj Entores v. Miles Far East Corp. U ovom sluaju
najee zakljuuju putem optih uslova poslovanja, koje
Lord Dening (Denning) je poao od jednostavne forme ko-
ponudilac objavljuje na svojoj internet stranici. Ovde se
munikacije na daljinu, odnosno od dva oveka koji ugovor
u stvari postavlja pitanje kada su se strane saglasile o za-
sklapaju dovikivajui se preko reke. U ovakvoj situaciji,
kljuenju ugovora na internetu. Kanadski zakon, na primer
prema Deningu, ugovor ne bi mogao da nastane sve dok
predvia da se ugovor moe zakljuiti konkludentnim rad-
ponua ne bi uo da ponueni ponudu prihvata. Ako bi,
njama, to bi primenjeno na elektronske ugovore znailo
na primer, u trenutku kada ponueni dovikuje da prihvata da se jednostavnim klikom na polje slaem se ili pri-
ponudu preko tog mesta preletao avion tako da ponua stajem (I Agree) zapravo sklapa ugovor. Direktiva EU o
ne moe da uje ponuenog, ugovor ne bi bio zakljuen. elektronskoj trgovini u lanu 10. predvia koje sve podatke
Ponueni bi morao da ponovi svoj prihvat nakon to se ponua mora potroau uiniti dostupnim prilikom za-
buka stia. Na osnovu ove polazne take, primenom ana- kljuenja ugovora. Kad su u pitanju opti uslovi poslova-
logije, ovo pravilo bi bilo primenjivo na sve vidove sklapanja, koji najee nisu direktno inkorporirani u sam ugovor,
nja ugovora korienjem sredstava komunikacije koje su ve im korisnik moe pristupiti na posebnom delu internet
trenutne ili virtuelno trenutne. Jednostavnije reeno, kod stranice potroaa, UNCITRAL Model zakon o elektronskoj
ugovora koji se sklapaju elektronskim putem preovlauje trgovini predvia da su ovi opti uslovi poslovanja sastavni
teorija prihvata ponude. Proces pregovaranja i sklapanja deo ugovora, ukoliko se sam ugovor na njih poziva i ukoliko
ugovora preko interneta isti je kao i u offline svetu: moe im potroa moe pristupiti. Direktiva EU ide korak dalje
postojati poziv da se ponuda uini, sama ponuda, odbija- i propisuje da e ovi opti uslovi imati obavezujuu sna-
nje ponude i nova ponuda, i na kraju prihvat ponude i skla- gu, ukoliko su korisniku dostupni na nain koji omoguava
panje ugovora. Razlika izmeu poziva na ponudu i same njihovo pohranjivanje i reprodukciju, odnosno ukoliko se
ponude jeste taj da ponuda, koju prati prihvat, dovodi do mogu odtampati ili sauvati na hard disku raunara ili na
sklapanja ugovora. Ova razlika ne daje ovlaenje internet nekom od prenosivih medijuma (USB, CD, DVD).
stranici, odnosno njenom administratoru, da dovoenjem
u zabludu korisnika putem netanih informacija navo-
di korisnika da ugovor zakljui. Ukoliko se ustanovi da je Vreme zakljuenja ugovora putem interneta
ugovor zakljuen na osnovu netanih informacija, korisnik
koji je doveden u zabludu e imati pravo da ugovor poniti, Kod ponude i njenog prihvata treba praviti razliku izme-
ili trai nadoknadu tete ili ak oba istovremeno. Stoga je u ponude uinjene prisutnom i ponude uinjene odsut-
veoma vano da obe ugovorne strane znaju ta se smatra nom licu. lan 40. ZOO propisuje da se ponuda uinjena
ponudom i njenim prihvatom, i tu se pravi distinkcija izme- prisutnom licu smatra odbijenom ako nije prihvaena bez
u e-mail i web ugovora. odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuenom
pripada izvestan rok za razmiljanje, dok se ponuda ui-
RAZLIKE U ZAKLJUIVANJU e-mail i web ugovora.
njena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-
Dok se e-mail ugovori zakljuuju jednostavnom razmenom vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu. S obzirom
elektronskih poruka izmeu ugovornih strana, i najee na to da se ovim taksativnim nabrajanjem upuivanja po-
se zakljuuju izmeu lica koja su u stalnom poslovnom nude za zakljuenje ugovora odsutnom licu ne navodi e-
odnosu, na drugoj strani web ugovori se zakljuuju preko mail ili internet stranica, Zakon o elektronskoj trgovini je
internet stranica, putem optih uslova poslovanja, i pred- otklonio sumnju u pogledu vremena zakljuenja ugovora
stavljaju ugovore po pristupu. Kod e-mail ugovora se sla- putem interneta, predvidei da se ugovor u elektronskom

obliku smatra se zakljuenim onog asa kada ponua Na Zakon o elektronskoj trgovini predvia da je prualac
primi elektronsku poruku koja sadri izjavu ponuenog da usluga duan da bez odlaganja, elektronskim putem, po-
prihvata ponudu, a da se ponuda i prihvat ponude sma- sebnom elektronskom porukom, potvrdi prijem elektron-
traju primljenim kada im lice kome su upuene moe ske poruke koja sadri ponudu ili prihvat ponude za zaklju-
pristupiti. enje ugovora, ali i da se od ovog pravila moe odstupiti,
ukoliko su ugovorne strane, koje nisu potroai, u meu-
I kod odreivanja vremena zakljuenja ugovora mora se
sobnim ugovornim odnosima to izriito ugovorile.1)
napraviti razlika izmeu e-mail i web ugovora, s obzirom
na razliite naine njihovog sklapanja. Kod e-mail ugovo- Pregledom svega navedenog dolazi se do zakljuka da se
ra, postoje razliita shvatanja o tome kada se ovi ugovori elektronski ugovor smatra zakljuenim onda kada ponu-
smatraju zakljuenim. Prvenstveno zato to se ne moe a primi poruku u kojoj je sadrana izjava volje ponue-
uvek tano utvrditi da li se za raunarom ponuenog u tre- nog da ponudu prihvata, a ponuda i prihvat ponude sma-
nutku primanja poruke neko stvarno nalazio ili ne. Dakle, traju se primljenim onda kada im lice kojem su upuene
iako e-mail poruka jednako brzo stie do ponuenog kao moe pristupiti.
na primer faks, ona ipak moe ostati neproitana jedan
dui vremenski period. Ba zbog ove dileme oko toga da li
se ovi ugovori smatraju ugovorima izmeu prisutnih ili iz- Naini plaanja na internetu
meu odsutnih lica, pravna teorija nema jasan stav tome.
Jedan deo akademije smatra da se na ove ugovore prime- Elektronski novac je sredstvo putem kojeg se vri plaanje
njuju pravila o zakljuenju ugovora izmeu prisutnih lica, na internetu. On se takoe naziva digitalni novac ili sajber
s obzirom na to da je elektronska pota jednako brza kao novac. On u sutini predstavlja elektronski, bezgotovinski
telefaks ili telefon. Stoga se prema ovom shvatanju moe nain plaanja, odnosno prenosa novca sa jednog rauna
napraviti paralela sa SMS porukama, poto i kod ovih pona drugi, virtuelnim putem, korienjem takozvanog virtu-
ruka primalac ne mora uvek da bude u blizini telefona (npr. elnog novanika kupca sa kojeg se sredstva prenose pro-
nou, nakon radnog vremena, dok je na putu itd.), te ove davcu. Jedan deo akademije pravi podelu samih internet
poruke, ba kao i e-mail mogu ostati neproitane jedno ugovora prema tome koji nain plaanja je ugovoren. Ov-
vreme. Drugo shvatanje, koje je prihvaeno u Nemakoj, a de se pravi razlika izmeu ugovora u kojima su ugovorne
koje je, razmatrajui sve okolnosti sluaja, preciznije, sma- strane dogovorile korienje elektronskog naina plaanja
tra da se na e-mail ugovore primenjuju pravila o zakljuiva- od onih gde je ugovoren klasini metod. Kod prvih se ko-
nju ugovora izmeu odsutnih lica. Ovde se polazi od tuma- risti elektronski novac- kreditne kartice, bankovni prenosi,
enja ve navedenog lana 40. stav 2. ZOO, koje taksativno PayPal. PayPal predstavlja internet platformu za elektron-
nabraja ta se sve smatra kao ponuda uinjena prisutnom sko plaanje, kod koje korisnik moe sam da izabere nain
licu, a koje ne obuhvata elektronsku potu. Takoe, s ob- kojim eli da plati odreenu robu ili uslugu, ali da pritom
zirom na to da je teko utvrditi vreme kada je primalac oda veoma mali broj linih podataka ili podataka o kredit-
elektronske poruke ovu poruku zaista proitao, loginija noj kartici. Ovde takoe treba napomenuti da se od skoro
je pretpostavka da se radi o ponudi odsutnom licu. Ovo na tritu pojavio i takozvani privatni novac (private mo-
shvatanje takoe izjednaava elektronsko potansko san- ney), koji ubuhvata Linden dolare (Linden Dollars (L$))2),
due sa normalnim potanskim sanduetom i polazi od tokene (tokens) i Bitkoine (Bitcoin), koji predstavljaju naj-
pretpostavke da se pota ita najee jednom dnevno, za noviji nain plaanja, u vidu digitalnog novca, a koji se pla-
vreme radnog vremena, te da e, kad su u pitanju pravna a od korisnika do korisnika (peer-to-peer payment) bez
lica, adresat najverovatnije poruku proitati istog dana ka- posredstva neke finansijske institucije, odnosno banke.
da je ona i poslata. Meutim, ova pretpostavka ne vai za Drugi tip ugovora, onaj kod kojeg je ugovoren tradicionalni
fizika lica, ve se smatra da su se oni upoznali sa porukom nain plaanja, plaanje se vri pomou kea ili ekova, a
onda kada bi to, po uobiajenim okolnostima, mogli uiniti koji mogu biti poslati potom ili plaeni po preuzimanju,
(proveravajui svoje potansko sandue). odnosno pouzeem.
Web ugovori, sa druge strane, tretiraju se kao ugovori za-

kljueni izmeu odsutnih lica, u skladu sa lanom 39. stav Elektronski potpis i elektronski dokument
1. ZOO, odnosno smatra se zakljuenim kada ponudilac
primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu za zakljuenje Dva nezaobilazna aspekta elektronske trgovine su elek-
ugovora. Iako teorija prijema izgleda veoma jednostavno, tronski potpis i elektronski dokument. Oba ova pojma
pravna regulativa nam nije na izriit nain dala odgovor na ureena su posebnim zakonima usvojenim 2004, odno-
pitanje koji je trenutak prijema izjave o prihvatanju ponu- sno 2009. godine. Prvi zakon u Srbiji koji se bavio obla-
de, kada se radi o zakljuivanju ugovora izmeu odsutnih u elektronskog poslovanja, odnosno jednim njegovim
lica. tehnikim aspektom, jeste Zakon o elektronskom potpisu

koji je usvojen 2004. godine. Ovaj zakon ureuje upotrebu lica, dravni organi i lokalna samouprava) u vezi sa ovim
elektronskog potpisa (eng. electronic signature) u pravnim dokumentom, njegov prijem, izdavanje, nain uvanja du-
poslovima i drugim pravnim radnjama, poslovanju, kao i plikata itd.
prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim serti-
fikatima. Elektronski potpis definisan je ovim zakonom kao
skup podataka u elektronskom obliku koji su pridrueni Zakon o elektronskoj trgovini Republike Srbije
ili su logiki povezani sa elektronskim dokumentom i koji
slue za identifikaciju potpisnika. Ovaj obian elektron- Zakon o elektronskoj trgovini Republike Srbije definie
ski potpis razlikuje se od kvalifikovanog elektronskog pot- elektronsku trgovinu kao vid daljinske trgovine u smislu
pisa, s obzirom na to da je kvalifikovani elektronski potpis zakona kojim se ureuje trgovina. Ovaj zakon takoe ure-
(eng. advanced electronic signature, a koji se jo naziva i uje, izmeu ostalog, uslove i nain pruanja usluga infor-
digitalni potpis, eng. digital signature) onaj potpis kojim se macionog drutva, obaveze informisanja korisnika usluga,
pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elek- kao i pravila u vezi sa zakljuenjem ugovora u elektron-
tronskih dokumenata, i onemoguava naknadno porica- skom obliku. Uslugu informacionog drutva definisana je
nje odgovornosti za njihov sadraj, i koji ispunjava uslove kao usluga koja se prua na daljinu, po pravilu uz naknadu
utvrene ovim zakonom, a koji se izjednaava u pravnoj putem elektronske opreme za obradu i skladitenje poda-
snazi sa svojerunim potpisom. Elektronski potpis se, jed- taka, na lini zahtev korisnika usluga, a posebno trgovina
nostavnije reeno, zasniva na kriptografiji, koja potvruje putem Interneta, a ukljuuje nuenje podataka i rekla-
istinitost, odnosno autentinost elektronskih informacija, miranje putem Interneta, elektronske pretraivae, kao i
i na taj nain utvruje njen izvor i integritet. Usvajanjem omoguavanje traenja podataka i usluga koje se prenose
ovih odredbi reen je jedan od vodeih problema elektron- elektronskom mreom, i ostale usluge.3) Pruanje usluga
skog poslovanja, odnosno nesigurnost online transakcija. informacionog drutva je slobodno i ne podlee nikakvim
Ovaj potpis se moe koristiti u pravnom prometu i sluiti dodatnim uslovima u vidu dozvola i odobrenja, dok je elek-
kao dokazno sredstvo, osim u situacijama kada je zakonom tronski ugovor definisan kao ugovor u elektronskom obli-
propisano da jedino svojeruni potpis moe imati dokaznu ku je ugovor koji pravna i fizika lica zakljuuju, alju, pri-
snagu.0 S obzirom na to da slui za identifikaciju uesnika maju, raskidaju, otkazuju, kome pristupaju i koji prikazuju
elektronskog poslovanja, odnosno potpisnika odreenog elektronskim putem uz korienje elektronskih sredstava.
elektronskog dokumenta, elektronski potpis mora pokaza-
ti da je osoba koja je u dokumentu navedena kao potpisnik
zaista taj potpis i stavila, kao i to da sadrina elektronskog ZAKLJUAK
dokumenta odgovara sadrini koja je postojala u trenut-
ku potpisivanja. Veza izmeu potpisnika i potpisa vri se Napred navedeno jeste samo mali deo problematike za-
pomou elektronskog sertifikata, koji predstavlja jednu kljuenja ugovora putem interneta, jer razvoj informacio-
vrstu alata za deifrovanjeelektronskog potpisa, a ko- nih tehnologija i interneta uveo je revoluciju u poslovanju
ji se takoe, s obzirom na to koji potpis deifruje, deli i ugovornim odnosima. Do sada trgovina koja se zasnivala
na obian i kvalifikovani elektronski sertifikat. Elektronski na papirnim dokumentima, preselila se u virtuelni svet u
sertifikati izdaju se od strane sertifikacionog tela, koje je kome je omogueno da se trguje sa osobama iz celog sve-
zakon odredio da mogu da obavljaju delatnost izdavanja ta, 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji, iz udobnosti sopstve-
ovih sertifikata, a o kojima nadleno ministarstvo vodi jenog doma. Pored nepreglednih pogodnosti, elektronska
dinstveni registar. trgovina stvorila je i pravne praznine, s obzirom da zakono-
davci nisu bili u stanju da prate ubrzan razvoj tehnologija.
Ovaj Zakon je od viestrukog znaaja za obavljanje delat-
Stoga su se pojavili razni oblici malverzacija, prevara i kri-
nosti na internetu, s obzirom na to da omoguava da se
vinih dela, koja se do tada nisu mogla ni zamisliti.
elektronskom dokumentu ne moe osporiti punovanost
ili dokazna snaga samo zato to se nalazi u elektronskom Najvee pitanje sa kojim su se zakonodavci susreli bilo je
formatu. U smislu Zakona o elektronskom potpisu, elek- kako da reguliu prelaz tradicionalnog ugovornog prava u
tronski dokument definisan je kao dokument u elektron- online svet. Sve do danas, veliki broj problema sa kojima se
skom obliku koji se koristi u pravnim poslovima i drugim susreu potroai prilikom sklapanja ugovora na internetu
pravnim radnjama, kao i u upravnom, sudskom i drugom nisu definisani i ureeni zakonima. Iako je meunarodna
postupku pred dravnim organom. Iako je definisan prvi zajednica uinila veliki pomak usvajanjem velikog broja
put u ovom zakonu, elektronski dokument je podrobnije meunarodnih i regionalnih dokumenata, pravne prazni-
ureen Zakonom o elektronskom dokumentu, koji je usvo- ne i dalje postoje. Ono to ostaje kao cilj u budunosti jeste
jen 2009. godine. Ovaj Zakon ureuje uslove i nain postu- omoguavanje vee pravne sigurnosti prilikom zakljuiva-
panja sa elektronskim dokumentom, zatim prava, obaveze nja ugovora na internetu, ali i koncentrisanje na poveanje
i odgovornosti uesnika pravnog poretka (fizika i pravna poverenja potroaa u ovaj vid trgovine.

Da bi se ovo postiglo, drave treba da svoje zakone pri- elektronske trgovine za samo 20 godina, i stoga i drave
lagode novonastaloj situaciji i usvoje pravila koja bi bila i potroai moraju biti spremni da prihvate inovacije.
prilagodljiva daljem razvoju informacionih tehnologija i
interneta, s obzirom da je taj razvoj neminovan. Svedoci
smo ogromnog pomaka koji je internet napravio u polju
LITERATURA
1. Anti, O, Obligaciono pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, sedmo izdanje, 2012.
2. Blagojevi, M. M., Kovaevi, M. S., Elektronski nain plaanja-EFT, PRAVO-Teorija i praksa, Broj 9-10, 2009.
3. Vilus, J., Elektronsko trgovako pravo, Evropski centar za mir i razvoj(ECPD) Univerziteta za mir UN, Beograd, 2000.
4. Gmez Valenzuela, E., International Electronic Contracting: Offer and Acceptance, European Scientific Journal vol. 8,
No. 28, 2012.
5. Davidson, A., The Law of Electronic Commerce, Cambridge University Press, Melbourne, Australia, 2009.
6. Dimitrijevi, P., Vreme da se sudovi suoe sa elektronskom trgovinom, Pristup pravosuu - instrumenti za implemen-
taciju evropskih standarda u pravni sistem Republike Srbije (N. Petrui ur.), Pravni fakultet u Niu- Centar za publikacije,
Ni, 2009.
7. ivkovi, V., Ponuda, prihvat ponude i vreme zakljuenja kod internet ugovora, Pravo i privreda 7-9/2013.
8. Zimmermann, R., The Law of Obligations: Roman Foundations of the Civilian Tradition, Oxford Scholarship Online, 2012.
9. Kambovski, I., Nova koncepcija usluga-elektronska trgovina vis--vis tradicionalne trgovine, Zbornik radova Usluno
pravo, Kragujevac, 2013.
10. M., Rimsko pravo, Nomos, Beograd, 2005, str. 313; R. Zimmermann, The Law of Obligations: Roman Foundations of the
Civilian Tradition, Oxford Scholarship Online, 2012.
11. Mitrovi, D., Kumpan, A., Osnovi meunarodnog privatnog prava, Pravni fakultet Univerziteta Union, JP Slubeni gla-
snik, Beograd, 2010
12. Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD), Online Identity Theft, OECD,2009.
13. Pearce G., Platten, N., Promoting the Information Society: The EU Directive on Electronic Commerce, European Law
Journal, Vol. 6, No. 4, December 2000.
14. Prlja, D., Reljanovi, M., Pravna informatika, Pravni fakultet Univerziteta Union, JP Slubeni glasnik, Beograd, drugo
izdanje, 2011.
15. Prlja, D., Reljanovi, M., Ivanovi, Z., Internet pravo, Institut za uporedno pravo Beograd, Beograd, 2012.
16. Radii, J., Obligaciono pravo, opti deo, Nomos, Beograd, osmo izdanje, 2008, str. 27.
17. Reding, V., Speech: The EU Data protection reform: helping businesses thrive in the digital economy European Commi-
ssion - SPEECH/14/37, 19.01.2014, dostupno na: http://europa.eu/rapid/press-release_SPEECH-14-37_en.htm.
18. Ruso, . ., Drutveni ugovor, citiran u O. Anti, Obligaciono pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
sedmo izdanje, 2012.
19. Savin, A., EU Internet Law, Edward Elgar Publishing Ltd, 2013.
20. Smith, A. K., They are watching you, Kiplingers Personal Finance 5/2014, Vol. 68, Issue 5.
21. Stanivukovi, M., Zakljuivanje ugovora o meunarodnoj prodaji putem elektronskih sredstava komunikacije: Neki
pravni problemi, Pravni ivot, 11/2004.
22. Farah, Y., Electronic Contracts and Information Society Services under the E-Commerce Directive, Journal of Internet
Law, 2009.
23. Horwitz, M. J., The Historical Foundations of Modern Contract Law, Harward Law Review, Vol. 87:917, 1974.
24. arki N., et. al., Pravo informacionih tehnologija, Pravni fakultet Univerziteta Union, Javno preduzee Slubeni glasnik,
Beograd, 2009.
25. Wang, F. F., E-confidence: Offer and acceptance in online contracting, International Review of Law Computers & Tech-
nology, Vol. 22, No. 3, November 2008.

POLOAJ I ULOGA POVERENIKA ZA

INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAAJA I
ZATITU PODATAKA O LINOSTI U SRBIJI
Rodoljub abi,
Poverenik za informacije od
javnog znaaja i zatitu podataka o linosti u Srbiji
Poloaj i uloga direktno sudskoj kontroli i ne mogu se osporavati albom

Povereniku. Pravo na zatitu podataka Poverenik obezbe-
Poverenik za informacije od javnog znaaja je ustanovljen uje i u odnosu na sve druge subjekte koji se bave obra-
zakonom1), u novembru 2004.godine, radi zatite prava dom podataka. Odluke Poverenika podleu sudskoj kon-
javnosti da zna. Od 2009. godine postao je zatitnik i ljud- troli u upravnom sporu.
skog prava na zatitu podataka o linosti, sa ovlaenjem
za nadzor u oblasti zatite podataka o linosti2), kada je
preimenovan u sadanji naziv. Aktivnosti i izazovi
Statusno, Poverenik je samostalni inokosni dravni organ, Uz ulogu zatitnika prava, podjednako je vana uloga Pove-
koga bira Narodna skuptina kojoj i odgovara za svoj rad, renika u afirmisanju prava, edukaciji i davanju miljenja u
nezavisan je u vrenju nadlenosti, sa imunitetom za mi- postupku donoenja propisa, a naroito uloga nadzornog
ljenje izneto u vrenju svoje nadlenosti. Faktiki, samo- organa za primenu zakona koji ureuje zatitu podataka.
stalnost i nezavisnost Poverenika ne postoje u pogledu Nakon dugog perioda kulture zatvorenosti rada organa
obezbeenja uslova tj. sredstava za rad, a ogranieni su i vlasti u Srbiji i nebrige o zatiti podataka o linosti, posao
administrativnim procedurama izvrne i zakonodavne vla- Poverenika na afirmaciji prava nije bio nimalo lak. Uz veli-
sti u vezi sa brojem zaposlenih i njihovim prijemom. Sta- ku podrku civilnog drutva, organizovane su brojne tribi-
tus samostalnosti i nezavisnosti Poverenika je ogranien ne, konferencije i sl. posveene promociji prava, u emu je
i obimom nadlenosti, tj. injenicom da su mehanizmi za i uloga medija bila veoma znaajna. Brojne obuke, publika-
obezbeenje izvrenja odluka Poverenika i za pokretanje cije, redovne konsultacije i sl., pomo su organima vlasti u
postupka odgovornosti za povredu prava na pristup infor- sprovoenju zakona. Radi popravljanja pravnog ambijenta
macijama, u nadlenosti izvrne vlasti. Uloga Poverenika za ostvarivanje prava koja titi, Poverenik je koristio i ustav-
u formiranju odnosa drave prema kontrolnim nezavisnim no ovlaenje za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti
organima je posebno znaajna zbog injenice da je jedan i zakonitosti odreenih propisa. Glavni zadatak Povereni-
od najstarijih organa iz te kategorije i za svoj rad i posti- ka je sama zatita prava u pojedinanim sluajevima i te
gnute rezultate dobijao je dobre ocene i brojna priznanja aktivnosti, mereno brojem predmeta, su od poetka rada
strune i ire javnosti. Nadlenosti Poverenika se odnose mnogostruko uveane5). U oblasti pristupa informacijama,
na sve organe javne vlasti3), na svim nivoima izvrne i sud- u kojoj je do sada reeno oko 33500 predmeta, delovanje
ske vlasti, osim est dravnih organa4) ije odluke podleu Poverenika dovelo je do toga da se pravo na slobodan pri-

stup informacijama u posedu organa vlasti u Srbiji koristi de izvrenje zakljuaka Poverenika. Interesantno je da je
sve vie i da organima vlasti postaju jasniji zahtevi javno- praksa sudova ostala neujednaena i nakon to je Vrhov-
sti za otvoreniji rad i veu pristupanost graanima. Ishod ni kasacioni sud, na inicijativu Poverenika, 2012. godine
postupaka nakon intervencije Poverenika, u preko 96% usvojio pravno shvatanje da sud nije nadlean za izvrenje
osnovanih albi, je u korist trailaca informacija. Visok je zakljuaka Poverenika.8)
i procenat izvrenja reenja Poverenika da se informacije U sudskoj kontroli zakonitosti odluka Poverenika (preko
uine dostupnim javnosti i kree se oko 84%. Ipak, graani 700 tubi od ega oko 80% reeno), gotovo sva reenja su
ne dolaze uvek lako do informacija bez intervencije Pove- potvrena. Ponitene odluke (2,8%) su najveim delom iz
renika jer se preko 87% reenih albi izjavi zbog ignorisanja procesnih razloga iz perioda pre izmena zakona iz 2009.
zahteva ili neargumentovanog odgovora, a vie od 85% od godine, kada su uinjene jasnijim odreene procesne
preko 22500 reenih albi je osnovano6). odredbe. Istovremeno je protiv est organa koji su izuzeti
I pored viegodinjeg kontinuiranog napretka u ostvariva- od zatite prava putem albe Povereniku, podneto ukupno
nju prava javnosti da zna, Poverenik je zabrinut injenicom 136 tubi od ega je reeno oko 30%.
da se u poslednje vreme ovo pravo dovodi u pitanje u vezi U oblasti zatite podataka o linosti, situacija je alar-
sa nekim krupnim, ekonomskim potezima drave, odno- mantna, pre svega zato to je ova oblast ve godinama
sno organa vlasti, informacijama o raspolaganju velikim fi- pravno neadekvatno ureena. Naime, Zakon o zatiti po-
nansijskim ili materijalnim resursima. Neeljene posledice dataka o linosti iz 2008. godine9) (u daljem tekstu: ZZPL),
takvih pojava se odraavaju i na antikorupcijski kontekst iako je usvojen godinama nakon dva najvanija evropska
i poziciju drave na Globalnom indeksu percepcije korup- opta dokumenata u ovoj oblasti10), u znaajnoj meri nije
cije. Zabrinjavaju i pokuaji sniavanja propisanog i dosti- usaglaen sa standardima sadranim u ovim dokumenti-
gnutog nivoa prava, kroz izmene pojedinih propisa7). ma. Ovako loe stanje u predmetnoj oblasti u Srbiji je u
Najslabiji mehanizmi u ostvarivanju prava na pristup infor- meuvremenu postalo jo gore, jer je komunitarno pravo,
macijama su oni koji su u nadlenosti izvrne vlasti i to nad- posebno u poslednjih godinu dana, doivelo tektonske po-
zor i obezbeenje prinudnog izvrenja reenja Poverenika. trese i odgovarajue, veoma znaajne normativne prome-
Nadzor je zakonom poveren ministarstvu nadlenom za ne. Naime, dolo je do usvajanja novih dokumenata11), pre
dravnu upravu, odnosno upravnoj inspekciji (pre toga, do svega Uredbe 2016/679 koja je zamenila Direktivu 95/46
pred kraj 2009, ministarstvu nadlenom za informisanje). i koja e se primenjivati od 25. maja 2018. godine. Dalje,
Sa aspekta odgovornosti za krenje prava, efekti nadzora velike promene je unelo i nekoliko sudskih presuda12). Da-
za deset godina primene Zakona su gotovo simbolini to kle, sada pred Srbijom stoji veoma zahtevna obaveza da
potvruju podaci o broju pokrenutih prekrajnih postupa- svoje nacionalno zakonodavstvo urgentno usaglasi ne sa-
ka i donetih presuda, u odnosu na broj osnovanih albi i mo sa predmetnom uredbom, nego i generalno sa pravom
naloga Poverenika. Prekrajni postupci su okonavani izri- Evropske unije, jer je to meunarodnopravna obaveza ko-
canjem minimalnih kazni, opomena ili je postupak obu- ju je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Sporazuma o
stavljen zbog zastarelosti. Uz to, postoji i neujednaena stabilizaciji i pridruivanju, a svojstvo kandidata za lanstvo
praksa prekrajnih sudova po pitanju legitimiteta zahteva u Evropskoj uniji samo dodatno na to obavezuje.
za pokretanje prekrajnih postupaka koje podnose otee- Pored neusaglaenosti pravnog okvira u oblasti zatite po-
ni traioci informacija u odsustvu adekvatnog nadzora od dataka o linosti u Srbiji sa aspekta komunitarnog prava,
strane nadlenog organa, zbog ega je Poverenik nedavno ovaj pravni okvir ni sa stanovita unutranjeg prava ne
zatraio stav Vrhovnog kasacionog suda po tom pitanju. omoguava graanima puno ostvarivanje Ustavom zajem-
Zakon propisuje da je u sluaju neizvrenja reenja Povere- enog prava na zatitu podataka o linosti13). Razlog tome
nika koja su inae po zakonu obavezujua i konana, Vlada je to su brojne odredbe ZZPL neodgovarajue, odnosno
ta koja, na zahtev Poverenika, obezbeuje izvrenje nepo- nepotpune, a jo gore je to pojedina pitanja uopte nisu
srednom prinudom. Ovaj mehanizam od 2010. godine, od ni ureena ZZPL (npr. video-nadzor, obrada biometrijskih
kada je uveden, nije dao efekte ni u jednom od nekoliko podataka, kao i brojna pitanja koja se odnose na bezbed-
desetina sluajeva u kojima je Poverenik od Vlade zatraio nost podataka, postupak iznoenja podataka iz Srbije i dr).
obezbeenje izvrenja. Neujednaena sudska praksa po- Osim toga to pojedina pitanja uopte nisu ureena ZZPL,
stoji i povodom prinudnog izvrenja zakljuaka Poverenika ista nisu na sistemski nain ureena ili su nedovoljno ure-
kojima se izriu novane kazne organima vlasti kao penali ena posebnim, sektorskim zakonima. Naime, vei broj
radi prinude da postupe po reenju. Od kada Poverenik sektorskih zakona, naroito onih koji su doneti pre dono-
ima nadlenost da sprovodi prinudno izvrenje svojih reenja ZZPL, ne sadre odredbe kojima se primereno ure-
enja, u budet je od izreenih kazni uplaeno preko 13 uje materija prikupljanja, dranja, obrade i korienja po-
000 000 dinara, ali je gotovo isto toliko ostalo nenaplaeno dataka o linosti, a to je ustavna obaveza. U odreenom,
zbog odbijanja nadlenosti za izvrenje od strane sudova u nemalom broju sluaja, predmetna materija se, suprotno
Beogradu, za razliku od drugih sudova u Srbiji koji sprovo- Ustavu Srbije, ureuje podzakonskim aktima.

Najzad, neophodno je ukazati da Vlada RS, konkretno Mi- Izazov s kojim se stalno suoava Poverenik je podizanje
nistarstvo pravde, ve godinama ne preduzima potrebne procenta postupanja rukovalaca po njegovim reenjima po
mere u cilju prevazilaenja ovakvog stanja. S obzirom da je albama, koja su obavezujua, konana i izvrna. Tako npr,
na neodgovarajui pravni okvir, a posebno ZZPL, Poverenik Poverenik je tokom 2015. godine doneo 95 reenja kojim
bezbroj puta ukazivao nadlenim organima, ali i javnosti, je dao nalog rukovaocima da postupe po zahtevu lica, jer
a Ministarstvo pravde nije pripremilo odgovarajui tekst je zahtev opravdan. Iako ZZPL ne propisuje obavezu ruko-
novog ZZPL, to je ovo uinio Poverenik, iako kao nezavisan vaoca da obavesti Poverenika da li je i kako postupio po
dravni organ nema pravo zakonodavne inicijative. Pove- reenju Poverenika, 82 rukovaoca, odnosno 86,3%, je to
renik je svoj Model ZZPL14) jo oktobra 2014. godine stavio uinilo, odnosno obavestilo Poverenika da je postupilo po
na raspolaganje Ministarstvu pravde, a Vlada RS je u Akci- reenju.
onom planu za Poglavlje 2315) utvrdila da e novi ZZPL biti Izazov u radu Poverenika predstavlja i neujednaena prak-
pripremljen u skladu sa Modelom koji je sainio Poverenik. sa prekrajnih sudova u odnosu na zahteve za pokretanje
Meutim, Radna verzija nacrta ZZPL koju je nakon toga prekrajnih postupaka koje podnosi Poverenik. Naime, u
sainilo Ministarstvo pravde i objavilo na svojoj internet nekim predmetima sa istim injeninim i pravnim osno-
stranici tokom oktobra 2015. godine, gde se i danas na- vom, pojedini prekrajni sudovi donose meusobno su-
lazi16), skoro da nema dodirnih taaka sa Modelom Pove- protne odluke. Dalje, odreeni broj prekrajnih postupaka
renika. Rok za usvajanje novog ZZPL, predvien razliitim se obustavlja zbog nastupanja zastarelosti ili prekida zbog
verzijama Akcionog plana za Poglavlje 23, ve je vie puta nedostupnosti odgovornog lica, iako se u pojedinim slua-
prolongiran, a u usvojenom Akcionom planu predvieno je jevima radi o licima koja vre javne funkcije (npr. ministar
da e ZZPL biti usvojen u etvrtom kvartalu 2016. godine. u Vladi RS).
Preostaje nam da saekamo i vidimo da li e se to ovog
puta zaista i dogoditi. Navedeni izazovi, kao i druge nepomenute okolnosti, osim
to oteavaju rad Poverenika, realno, i to je mnogo vanije
Neodgovarajuem pravnom okviru Vlada RS je doprinela i od toga, onemoguavaju graane da u punoj meri ostva-
time to nije donela odreena podzakonska akta, iako su ruju ustavno pravo na zatitu podataka o linosti u svim
rokovi za takvo postupanja davno istekli. Tako, akt o nainu oblastima ivota.
arhiviranja i merama zatite naroito osetljivih podataka,
Efekte rada Poverenika treba meriti iz ugla njegovih zakon-
koji je Vlada RS, na osnovu lana 16. stav 5. ZZPL, trebalo
skih ovlaenja i kapaciteta, valjanosti tzv. pravnog okvira,
da donese u roku od est meseci od dana stupanja na sna-
ali i funkcionisanja, odnosno nefunkcionisanja napred izne-
gu ZZPL, znai do 4. maja 2009. godine, to nije uinila ni do
tih zakonskih mehanizama koji nisu u njegovoj nadlenosti.
jula meseca 2016. godine. Time je zakonom proklamovana
Kljuni problem u radu Poverenika jeste taj to su prostor
posebna zatita naroito osetljivih podataka ostala samo kao elementarni uslov za rad, strune slube Vlade obezbe-
prazna proklamacija. Isto tako, Akcioni plan za sprovoe- dile Povereniku u adekvatnim okvirima tek pred kraj 2013.
nje Strategije zatite podataka o linosti, sa definisanim godine. Odsustvo ovog preduslova za rad imalo je za posle-
aktivnostima, oekivanim efektima, nosiocima konkretnih dicu nemogunost prijema i razvoja slube, a posledica to-
zadataka i rokovima za izvrenje zadataka, Vlada RS je tre- ga je produavanje rokova za reavanje albi. Popunjenost
balo da donese do 20. novembra 2010, ali to nije uinila ni slube sa jedva 60% od predvienog broja zaposlenih tek
do jula meseca 2016. godine. Viegodinje kanjenje Vlade u 2014. godini, dakle u desetoj godina rada, je odgovor na
RS u izvrenju odreenih obaveza ne moe se nikako razu- pitanje zato je Poverenik na poetku 2016. godine preneo
meti i niim opravdati. u rad blizu etiri hiljade nezavrenih predmeta.
Pored iznetih problema koji se odnose na neodgovarajui
pravni okvir u oblasti zatite podataka o linosti, Povere-
nik se ve godinama suoava sa sve veim i veim brojem Dalji koraci
predmeta17), sa prosenim uveanjem po pojedinim nad-
lenostima od deset puta za period 2010-2015. godina. Ta- Razvoj prava javnosti da zna neminovno zahteva mnogo
ko npr, broj primljenih predmeta u 2010. godini je bio 250, aktivniju ulogu organa vlasti u samoinicijativnom, proak-
a u 2015. godini 2.430, dok se broj okonanih predmeta sa tivnom objavljivanju informacija, bez zahteva traioca i bez
225 u 2010. godini uveao na 2.370 u 2015. godini. Dalje, intervencije Poverenika, to bi imalo za posledicu smanje-
u 2010. godini okonan je 71 postupak nadzora, a u 2015. nje broja albi Povereniku, ime bi se i vreme reavanja
je okonano 882 postupka nadzora. Isto tako, broj datih izjavljenih albi uinilo kraim.
strunih miljenja se uveao sa 93 u 2010. godini na 923 u Uz to, izmenama Zakona o slobodnom pristupu informa-
2015. godini. Takoe, broj primljenih albi (43) i broj ree- cijama od javnog znaaja, bi trebalo otkloniti prepreke u
nih albi (38) u 2010. godini, uveao se na 307 primljenih, njegovoj primeni, ojaati njegov antikorupcijski potencijal
odnosno 262 reene albe u 2015. godini. i poboljati odreena zakonska reenja.

U oblasti zatite podataka o linosti, neophodno je da jo pre nekoliko godina, kao i da preduzme potrebne mere
nadleni organi, pre svega izvrne vlasti, sutinski prome- u cilju stvaranja ambijenta u kojem graani mogu nesme-
ne odnos zanemarivanja ove oblasti, a time ostvarivanja tano da uivaju pravo na privatnost.
Ustavom zajemenog prava na zatitu podataka o lino-
Dalji napredak u oblastima rada Poverenika zahteva i ve-
sti, prevashodno urgentnom pripremom odgovarajueg
u podrku Narodne skuptine, da ona kroz jau nadzornu
normativnog okvira i obezbeivanjem uslova za njegovu
funkciju prema izvrnoj vlasti obezbedi dosledno sprovo-
doslednu primenu u praksi. Ovo se pre svega odnosi na
enje zakljuaka koje usvoji povodom razmatranja izve-
utvrivanje novog Predloga zakona o zatiti podataka o
taja nezavisnih kontrolnih organa, ukljuujui Poverenika,
linosti u skladu sa Modelom ovog zakona koji je sainio
kao i da se nadleni skuptinski odbori adekvatnije odnose
Poverenik, ali i na utvrivanje predloga brojnih sektorskih
prema sugestijama i miljenjima koje im Poverenik dostav-
zakona kojima se ureuju radnje obrade podataka o li-
lja u postupku razmatranja i donoenja zakona u situaci-
nost u razliitim oblastima, odnosno sektorima. Takoe,
jama kada je iskljuen iz procesa davanja miljenja u fazi
neophodno je i da Vlada RS to pre donese odgovarajue
utvrivanja nacrta i predloga zakona, kako bi se pravni am-
podzakonske akte, posebno one koje je trebalo da donese
bijent uinio boljim za ostvarivanje ljudskih prava.
1)
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja Sl. glasnik RS, br. 120/04, 54/07, 104/09 36/10
2)
Zakon o zatiti podataka o linosti Sl. glasnik RS, br. 97/08, 104/09 - dr. zakon 68/12 - odluka US i 107/12
3)
Oko jedanaest hiljada organa klasifikovanih u Katalogu, adresi: www.poverenik.rs
4)
Videti l.22.st.2. Zakona o pristupu informacijama,http://www.poverenik.rs/sr/pravni-okvir-pi/zakoni.html
Broj primljenih predmeta u 2015. godini (8.125) vei je 18,5 puta u odnosu na poetnu godinu rada, tj. 2005. godine (438
5)
predmeta).
Podaci iz Godinjeg izvetaja Poverenika za 2015.g., http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/2328-izvestaj-poverenika-
6)
za-2015-godinu.html
7)
Nacrt zakona o ulaganjima iz avgusta 2015. godine
8)
Pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda Spp 6/12 od 1.10.2012. godine
9)
Zakon o zatiti podataka o linostiSl. glasnik RS, br. 97/08, 104/09 - dr. zakon 68/12 - odluka US i 107/12
10)
Konvencija o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o linosti, Savet Evrope, 1981. (Konvencija 108) i Direktiva
Evropskog Parlamenta i Saveta EZ o zatiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o linosti i o slobodnom kretanju tih
podataka, 1995. (Direktiva 95/46).
11)
Npr. Uredba 2016/679 Evropskog Parlamenta i Saveta, o zatiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o linosti i o slobodnom
kretanju tih podataka, 27. aprila 2016. (Uredba 2016/679) i Direktiva 2016/680 Evropskog Parlamenta i Saveta, o zatiti
pojedinaca u vezi sa obradom podataka o linosti od strane nadlenih organa u svrhu prevencije, istrage, otkrivanja ili gonjenja
za krivina dela ili izvrenja krivinih sankcija, i o slobodnom kretanju tih podataka, 27. aprila 2016.
12)
Npr. presuda Evropskog suda pravde doneta u jednom predmetu ali sa globalnim posledicama, kojom je utvrena dalja
neprimenljivost sporazuma Sigurna luka (Safe Harbor) ili presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Barbulesku
protiv Rumunije (Barbulescu v. Romania)
13)
lan 42. Ustava Republike Srbije
14)
http://www.poverenik.rs/sr/model-zakona-o-zastiti-podataka-o-licnosti.html
15)
http://www.mpravde.gov.rs/files/Akcioni%20plan%20PG%2023.pdf
16)
http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php
17)
Vie o tome u Izvetaju Poverenika za 2010. godinu http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/1018-izvestaj-poverenika-
za-2010-godinu.html i u Izvetaju Poverenika za 2015. godinu http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/2328-izvestaj-
poverenika-za-2015-godinu.html

UGOVOR O KUPOPRODAJI
NEPOKRETNOSTI-JAVNOBELENIKA
FORMA
Jevti Nikolina,
diplomirani pravnik, master za graansko
pravno-imovinsko pravo sa poloenim
pravosudnim i javnobelenikim ispitom
Z akonom o javnom belenitvu Republike Srbije,1) koji

je usvojen dana 05.05.2011. godine i koji je do dana
01.09.2014.god, kada su poele sa primenom nje-
gove odredbe, a zatim i neposredno nakon poetka rada
prvih javih belenika pretrpeo nekoliko znaajnih i sutin-
Jugoslaviji, odnosno kako je to propisivao tadanji Zakon
o javnim belenicima Kraljevine Jugoslavije iz 1930.god.
Dakle, javno belenitvo treba shvatiti kao javnu slubu
koja ima znaajne pozitivne efekte, a koji se ogledaju pr-
venstveno kroz ulogu javnog belenika prilikom sainjava-
skih izmena, uvedena je nova pravnika profesija u srpski nja javnobelenikih isprava, ime se postie vea pravna
pravni sistem, ali su time uvedene i novine u pojedinim sigurnost i efikasnost obzirom na to da imaju snagu javne
oblastima graanskog prava, izmeu ostalog, i u oblasti isprave. S druge strane, ovlaenjem javnih belenika za
koja regulie postupak zakljuenja, overe i forme ugovo- sainjavanje i overu nejavnih isprava, dolo je i do rastere-
ra o prometu nepokretnosti. Nepristrasnost, savesnost, enja dravnih organa, naroito sudova.
potenje i dunost zakonitog postupanja su naela koja
Znaaj koji uvoenje javnog belenitva ima za srpski prav-
karakteriu pojam javnog belenitva i govore dovoljno o
ni sistem je veliki. Srbija se pridruila veini pravnih sistema
vanosti i njegovom znaaju. Sam postupak izbora i krite-
Evrope koje su prihvatile takozvani latinski tip notarijata,
rijuma za imenovanja koje propisuje zakon govore u prilog
mada je, barem to se tie pitanja regulisanja nadlenosti
tome; obaveza polaganja javnobelenikog ispita, dostoj-
u pogledu prometa nepokretnosti, uvoenjem solemniza-
nost javnog poverenja za obavljanje poslova javnog bele-
cije kod ugovora o prometu nepokretnosti, na neki nain
nika i obaveza polaganja zakletve.
odstupila od istog latinskog tipa notarijata. Sve zemlje u
Javno belenitvo ne treba shvatiti samo kao novi pojam okruenju takoe su prihvatile latinski tip notarijata. Tako
ve kao uvoenje, odnosno vraanje u na pravni sistem, je notarijat prihvaen u Republici Hrvatskoj donoenjem
jedne od najstarijih pravnikih profesija, koja u mnogim ze- Zakona o javnom biljenitvu jo od 1993.god2), a u Bosni
mljama Evrope ima dugu pravnu tradiciju i znaajan ugled. i Hercegovini (i u Federaciji Bosne i Hercegovine kao i u
Shodno Zakonu o javnom belenitvu, srpsko pravo je Republici Srpskoj) donoenjem pojedinanih Zakona o no-
usvojilo termin javno belenitvo naspram termina notarima.3) U gotovo svim evropskim zemljama sistem javnog
tarijat koji postoji u veini evropskih zakona. Pojam, ovla- belenitva je prihvaen i ukorenjen u pravni sistem tako
enja i obaveze, odnosno glavne osobine ovog instituta da u Francuskoj, na primer, notarski sistem i notarska ko-
utvrene su u skladu sa latinskim tipom notarijata, a sve mora postoje jo od poetka devetnaestog veka. Svakako,
u duhu sistema notarijata koji je postojao jo u predratnoj primer za utemeljen sistem latinskog notarijata jesu ze-

mlje naslednice austrougraskog prava, odnosno Nemaka ugovor o raspolaganju nepokretnostima, moe sastaviti u
i Austrija. Za sam pojam latinskog notarijata od izuzetnog obliku javnobelenikog zapisa, ali je isti zakon u l. 181.
su znaaja Meunarodna unije latinskog notarijata osno- izriito propisao da e javnobeleniki zapis biti obavezna
vana 1968. god, koja okuplja veliki broj zemalja iz itavog forma za zakljuenje ugovora o prometu nepokretnosti
sveta koje imaju usvojen latinski tip notarijata, kao i Konfe- nakon dve godine od dana stupanja na snagu ovog zako-
rencija Evropske unije koja udruuje notarijate drava lana. Nakon poetka primene zakona i rada javnih belenika
nica Evropske unije. Obe organizacije su definisale pojam u praksi 2014.godine, dolo je do intencije da se saine
javnog belenika-notara na slian nain, sa potenciranjem izmene i dopune Zakona o javnom belenitvu upravo u
nekoliko kljunih osobina javnog belenika. Po njima su- delu nadlenosti javnih belenika vezanih za sainjavanje
tinska obeleja javnog belenika - notara su: pravnik po ugovora o prometu nepokretnosti. Kao rezultat Zakonom o
obrazovanju, koji na osnovu javnih ovlaenja prihvata od izmenama i dopunama zakona o javnom belenitvu4) kao
stranaka izjave volja, daje im pravnu formu i o tome izdaje obavezna forma za overu ugovora o prometu nepokretno-
odgovarajue isprave koje imaju karakter javne isprave. U sti utvreno je overavanje nejavne isprave-solemnizacija
skladu sa ovom definicijom i Zakon o javnom belenitvu je odnosno potvrivanje privatne isprave, umesto dotada-
uredio pojam javnog belenika i njegovu delatnost. Dakle, nje forme sainjava ugovora o prometu nepokretnosti u
latinski tip notarijata predstavlja svojevrsnu kombinaciju obliku javnobelenikog zapisa. Izuzetak ine ugovori o
javnog ovlaenja koje obavezuje belenika, kome je uka- prometu nepokretnosti koje sainjavaju poslovno nespo-
zano poverenje da obavlja javnu funkciju i postupa u stro- sobna lica, za koje je sainjavanje u obliku javnobele-
go zakonom propisanim situacijama, a za uzvrat mu daje nikog zapisa obavezna forma. Razlika izmeu prvobitno
slobodu postupanja, s tim da ga obavezuje na savesno i predvienog sistema sainjavanja ugovora u obaveznoj
zakonito postupanje. formi javnobelenikog zapisa i potvrivanja ugovora o
Javno belenitvo kao institut koji postoji u veini evrop- prometu nepokretnosti kao privatne isprave odnosno so-
skih pravnih sistema, prisutan je od 2011. godine ponovo lemnizacije ugovora o prometu nepokretnosti, nije samo
i u pravnim propisima Republike Srbije i to od dana dono- jezika ili formalna, ve je ona, pre svega sutinska razlika
enja Zakona o javnom belenitvu. Iako usvojen jo 2011. koja se ogleda u postupku sainjavanja i overavanja ugovo-
godine, Zakon o javnom belenitvu poeo je sa primenom ra o prometu nepokretnosti, ovlaenja javnog belenika,
tek 2014. godine i od tada je pretrpeo neke znaajne pro- ali i njegove odgovornosti.
mene, najvie u delu koji regulie nadlenost javnog be- Naime, prvobitno zakonsko reenje koje je predvialo
lenika u pogledu sainjavanja javnobelenikih zapisa, od- obavezu sainjavanja ugovora o prometu nepokretnosti
nosno samim tim i ugovora koji za predmet imaju promet u obliku javnobelenikog zapisa podrazumevalo je da se
nepokretnosti. na formu i postupak sainjavanja ugovora o prometu ne-
U svetlu uloge javnog belenika u postupku zakljuenja pokretnosti u potpunosti primenjuju pravila koja reguliu
ugovora o prometu nepokretnosti odnosno i ugovora o postupak sainjavanja javnobelenikog zapisa, kako to
kupoprodaji nepokretnosti treba napomenuti da se ue- regulie Zakon o javnom belenitvu. Shodno l. 6 Zakona
stvovanjem nepristrasnog, strunog i uenog pravnika koji o javnom belenitvu javnobeleniki zapis jeste isprava o
ima obavezu da postupa u skladu sa interesima obe ugo- pravnim poslovima i izjavama koje sastavlja javni belenik,
vorne strane i strogo po slovu zakona, dobija na sigurnosti i podrazumeva da mora sadrati tano taksativno defini-
pravnog prometa u ovoj oblasti. U ranijem postupku overe sane elemente i delove u zapisu, i zakonom predvienu
ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, koji je primenjivan formu prilikom sainjavanja. Sutinska odlika javnobele-
pre uvoena instituta javnog belenitva u na pravni si- nikog zapisa je upravo injenica da iskljuivo javni be-
stem, ugovorne strane su mogle jedino overiti-legalizo- lenik sainjava tekst isprave i unosi u tekst zapisa izjave
vati potpise na privatnoj ispravi, a ne i sadrinu iste, a uz stranaka o pravnom poslu koji ele sklopiti, konkretno ugo-
uee javnog belenika dobijaju sigurnost da overom vora o kupoprodaji nepokretnosti, te da javni belenik u
ugovora javni belenik garantuje za zakonitost sadrine celosti odgovara za sadrinu takve isprave, kako u pogledu
ugovora koji samim inom potpisivanja i overe dobija sna- ispravnosti i zakonitosti unetih ugovornih odredbi, tako i u
gu javne isprave. Dakle, razlika je oigledna i znaajna. Sa pogledu tanosti i verodostojnosti unetih podataka. Javni
uvoenjem sistema javnog belenitva u pravni poredak belenik ne moe dozvoliti unoenje izjava koje bi dove-
Republike Srbije uvedena je i jedna nova forma ugovora le do apsolutne nitavosti takvog pravnog posla. Ukoliko
o prometu nepokretnosti, koja je kao to je napomenuto su pak stranke dale izjave koje su nejasne, nerazumljive ili
pretrpela odreene izmene, sutinske ali i formalne pri- pak dvosmislene, belenik e ih upozoriti na nedostatak tih
rode. Ta forma ima svoje specifinosti koje se ogledaju u izjava, i samo ukoliko stranke i posle tog upozorenja ostanu
postupku i nainu sastavljanja ugovora o kupoprodaji nepri takvim izjavama, bie unete u tekst zapisa. Prilikom sa-
pokretnosti. Prvobitno je Zakon o javnom belenitvu, u injavanja javnobelenikog zapisa forma i sadrina zapisa
tekstu koji je usvojen 2011. godine regulisao l. 83. da se moraju biti strogo ispotovane s obzirom na to da nedo-

statak u potovanju forme ili pak unoenja podataka do- sistem overavanja nejavne isprave odnosno solemnizacije,
vodi do nitavosti isprave. Prilikom sainjavanja isprava u kao jedine obavezne i dozvoljene forme za sainjavanje i
formi javnobelenikog zapisa, nakon uzimanja podataka o overu ugovora o prometu nepokretnosti. Zakonodavac
identitetu stranaka, odnosno ostalih uesnika u postupku, je predvideo izuzetak kada se radi o ugovoru o prometu
javni belenik pristupa uzimanju izjava odnosno ispitivanju nepokretnosti koji zakljuuje poslovno nesposobno lice, u
i utvrivanju prave ugovorne volje stranaka, savetovanju kom sluaju je ostala iskljuiva nadlenost javnog beleni-
obe ugovorne strane, kao i pouavanju ugovornih strana o ka za sainjavanje javnobelenikog zapisa o takvom prav-
pravima i posledicama koje proistiu iz sklapanja pravnog nom poslu. Ta promena se pre svega ogleda u injenici da
posla odnosno, u konkretnom sluaju ugovora o kupopro- javni belenik po sadanjem zakonskom reenju ne moe
daji nepokretnosti. Moe se rei da postupak prethodnog ni pod kojim uslovom da sainjava tekst privatne isprave-
razgovora sa strankama i pouavanja kod sainjavanja ugovora o prometu nepokretnosti, koju zakljuuju poslov-
javnobelenikog zapisa predstavlja svojevrsnu osobinu no sposobna lica, niti da uestvuje u definisanju ugovornih
postupka sainjavanja pravnog posla u javnobelenikoj odredbi. Ovde treba napomenuti da je Zakonom o javnom
formi. Cilj i jeste u utvrivanju stvarne volje stranaka i iz- belenitvu i u prvobitnom tekstu bila predviena mogu-
begavanju mogunosti da se saini pravni posao odnosno nost da javni belenik svojom overom-odnosno sainja-
ugovor koji bi bio manljiv, odnosno u kome bi neka od stra- vanjem klauzule o overi nejavnoj ispravi, dakle privatnoj
na bila oteena ili prinuena da sklopi pravni posao koji ispravi sainjenoj izmeu ugovornih strana, daje snagu
ne odgovara njenoj stvarnoj volji. Ukoliko bi utvrdio da se javne isprave, ali ta mogunost nije bila predviena da se
radi o pravnom poslu koji nije u saglasnosti sa stvarnom primenjuje na ugovore o prometu nepokretnosti. Sutina
voljom neke od ugovornih strana, da postoji mana volje, solemnizacije jeste u injenici da javni belenik svojom
ili razlog zbog koga ne moe biti zakljuen, javni belenik overom nejavne isprave koju vri kroz sastavljanje klauzule
moe odbiti sainjavanje takvog ugovora. Naravno ova o overi nejavne isprave, tzv. solemnizacione klauzule, koja
odredba sasvim je razumljiva ukoliko se uzme u obzir da je se zatim uvezuje jemstvenikom sa dostavljenim ugovorom
smisao i svrha postojanja instituta javnog belenitva upra- o kupoprodaji nepokretnosti radi overe, potvruje samo
vo u nepristrasnom i zakonitom postupanju, kao i u zatiti da sadrina isprave - ugovora o kupoprodaji nepokretno-
prava i interesa obe ugovorne strane. Treba imati u vidu l. sti, koja mu je dostavljena na overu, je u njegovom pri-
53. Zakona o javnom belenitvu5), koji predvia da javni sustvu proitana ugovornim stranama, da su stranke izja-
belenik ne sme da uskrati preduzimanje radnje, osim u vile da ona odgovara volji stranaka i da su je svojeruno
sluaju kada to zakon predvia. Upravo zakljuenje ugo- potpisale. Dakle, ovlaenje koje belenik ima u pogledu
vora u kupoprodaji nepokretnosti u formi javnobeleni- overe nejavne isprave formalno i sutinski je ue poto ima
kog zapisa ostavlja mogunost javnom beleniku da u toku samo dve obaveze, prvu - da utvrdi postojanje uslova za
prethodnog razgovora sa strankama nedvosmisleno utvrdi preduzimanje pravnog posla i drugu - da ispita dozvolje-
njihovu sposobnost i volju za zakljuenje pravnog posla, nost zakljuenja nameravanog pravnog posla. Ispitivanje
da odstrani svaku sumnju o postojanju zablude, pretnje ili uslova za zakljuenje pravnog posla ograniava se samo
prevare, te da utvrdi sve neophodne detalje pravnog pona utvrivanje postojanja pravne i poslovne sposobnosti
sla. Takoe, ukoliko se ova odredba tumai u irem smislu ugovornih strana i ovlaenja za zakljuenje pravnog posla,
moglo bi se doi do zakljuka da javni belenik kao nepri- a dozvoljenosti samo na pitanje da li je nameravani prav-
strasan savetnik moe predoiti strankama mogunosti ni posao protivan prinudnim propisima, javnom poretku i
za regulisanje nekog pitanja ili pomoi im da postignu sa- dobrim obiajima. Dakle, iz ovakve definicije solemnizacije
glasnost oko nekih odredbi koje stranke ne mogu da pre- stie se utisak da se posao javnog belenika ograniava na
ciziraju same. Naravno, javni belenik je u ovom sluaju ove dve radnje koje je zatim duan da konstatuje kroz sai-
ogranien obavezom nepristrasnog postupanja i ne sme njenu klauzulu o potvrivanju nejavne isprave.
nikako nametati svoju volju bilo kojoj od ugovornih stra-
U praksi, postupak potvrivanja nejavne isprave, odnosno
na. Njegova uloga jeste samo da koristei svoje pravniko
solemnizacija koja se sada primenjuje na overu ugovore
znanje i strunost, nepristrasno i u najboljem interesu svih
o prometu nepokretnosti-pa i na overu ugovora o kupo-
ugovornih strana, ako je to mogue, saini javnobeleniku
prodaji nepokretnosti, podrazumeva da ugovorne strane
ispravu u skladu sa izraenom voljom stranaka.
same ili uz angaovanje strunog lica, najee advokata,
Meutim, Zakonom o izmenama i dopunama zakona o jav- sainjavaju tekst privatne isprave-ugovora o kupoprodaji
nom belenitvu,6) usvojenim dana 21.01.2015.godine, a nepokretnosti, ali u tom postupku ne sme uestvovati sam
koji je stupio na snagu dana 23.01.2015.godine, izvrene javni belenik. Svakako ovde ostaje napomena da za ugo-
su izmene odredbi zakona koje su regulisale nadlenost vore o prometu nepokretnosti koje sainjavaju poslovno
javnih belenika za sainjavanje ugovora o prometu ne- nesposobna lica, l. 82 Zakona o javnom belenitvu i sada
pokretnosti i uveden je sistem koji je ugovore o prometu propisuje kao obaveznu, formu javnobelenikog zapisa. Sa
nepokretnosti iz forme javnobelenikog zapisa prebacio u sainjenim tekstom isprave ugovorne strane pristupaju kod

javnog belenika radi sastavljanja klauzule o potvrivanju menu ispitivanja da li takav ugovor sadri odredbe koje su
takve privatne isprave. Upravo tu se dolazi do prve razlike protivne prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim
u odnosu na raniji sistem koji je podrazumevao zakljue- obiajima, odnosno da li je takav pravni posao dozvoljen, i
nje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kroz sainjavanje samo ukoliko ne ispunjava ove uslove javni belenik moe
javnobelenikog zapisa. Naime, ukoliko se ugovor sainja- odbiti overu takve isprave reenjem. Meutim, upravo u
va u formi zapisa stranke se obraaju nadlenom beleniku sluaju da javni belenik odbije reenjem overu privatne
sa namerom da saine ugovor i kroz prethodni razgovor isprave koja mu je dostavljena na solemnizaciju ugovor-
predoavaju beleniku osnovne elemente koje bi ugovor ne strane imaju pravo prigovora mesno nadlenom sudu
trebalo da sadri, te uz konsultaciju i uzimanje u obzir vo- na ijem podruju javni belenik ima slubeno sedite, u
lje obe ugovorne strane utvruju se svi osnovni elementi kom sluaju je sud duan da u roku od osam dana odlui
ugovora, eventualni modaliteti, uslovi, rokovi i drugi bitni o prigovoru. Ukoliko pak sud ustanovi da je neophodno i
elementi ugovora ili pak odreene specifinosti koje od- osnovano sainiti i potvrditi takvu privatnu ispravu, sud e
govaraju volji ugovornih strana. Nakon toga javni belenik u svojoj odluci naloiti javnom beleniku preduzimanje tra-
sainjava tekst isprave-odnosno javnobelenikog zapisa, ene slubene radnje i na takvu odluku suda javni belenik
ita ga ugovornim stranama i potvruje da takav tekst od- nema pravo albe. Ukoliko sud, pak, potvrdi reenje be-
govara njihovoj stvarnoj i odreenoj ugovornoj volji, te da lenika o odbijanju preduzimanja slubene radnje stranka
ga prihvataju za svoj. U sluaju overavanja privatne isprave ima pravo albe na takvu odluku suda albom na reenje.
odnosno ugovora o kupoprodaji nepokretnosti sainjenog Ovaj postupak preispitivanja odluke javnog belenika da
od strane samih ugovornih strana, odnosno kroz solemni- uskrati preduzimanje radnje drugaiji je u odnosu na ra-
zaciju, javni belenik je iskljuen iz postupka sainjavanja nije prvobitne odredbe Zakona o javom belenitvu usvo-
samog kupoprodajnog ugovora, kao i formulisanja i defi- jenog 2011.god, po kome je odluku javnog belenika da
nisanja odredbi, ve se beleniku predoava tekst ugovora odbije sainjavanje javnobelenike isprave preispitivala,
kome on daje pravnu snagu javne isprave svojom overom, po albi stranke, Javnobelenika komora, a ne sud. Da-
odnosno sainjavanjem solemnizacione klauzule. Ovlae- kle, javni belenik shodno sadanjim odredbama Zakona
nja javnog belenika su u tom sluaju takva da ne moe da o javnom belenitvu ovlaen je da odbije preduzimanje
utie ni na koji nain na tekst i sadrinu ugovora, na nain radnje potvrivanja privatne isprave ukoliko smatra da je
definisanja ugovornih odredbi, niti na podatke koji su une- protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim
ti u ugovor. Naprotiv, javni belenik ima samo ovlaenje obiajima, ali takva njegova odluka je podlona preispiti-
da u solemnizacionu klauzulu unese podatke o identitetu vanju od strane suda i na odluku suda javni belenik nema
ugovornih strana i nain na koji je utvrdio njihov identitet, pravo albe, ve je duan da po istom nalogu postupi, i da
a zatim i izjavu stranaka da im je isprava u njihovom prisu- overi odnosno potvrdi ispravu za koju je prvobitno bio u
stvu proitana i da je njihova volja u svemu verno uneta u uverenju da ne ispunjava uslove u smislu postojanja uslova
tekst isprave. Dakle, javni belenik nema mogunost da na za preduzimanje pravnog posla odnosno uslove vezane za
bilo koji nain izvri ispravku dostavljene privatne isprave, dozvoljenost pravnog posla.
da izvri dopunu ili pak da na bilo koji nain detaljnije ili
preciznije definie odreene odredbe ugovara, ak i ukoli- U pogledu samog postupka sainjavanja solemnizacione
ko smatra da su nedovoljno jasne ili pak neprecizne. Javni klauzule javni belenik je duan da prvobitno ispita posto-
belenik je svakako duan da u postupku itanja isprave janje pravne i poslovne sposobnosti stranaka koje pristu-
a pre potpisivanja i overe, poui stranke o sadrini ispra- paju zakljuenju pravnog posla, postojanje ovlaenja za
ve, pravnom smislu i pravnim posledicama pravog posla, preduzimanje pravnog posla, te zatim i da izvri ocenu da
koji se zakljuuje, te da upozori stranke koje ugovorne li je pravni posao protivan pravnim propisima, dobrim obi-
odredbe su u ugovoru nejasne, nerazumljive i dvosmi- ajima i moralu, odnosno da li je dozvoljen. Javnobeleni-
slene, kao i da u tekst klauzule unese izjavu stranaka da kim poslovnikom7) regulisana su ovlaenja javnog beleni-
nakon njegovog upozorenja ostaju kod tako datih izjava. ka kao i obavezne radnje koje je duan uiniti i konstatovati
U sluaju kada sam javni belenik sainjava tekst isprave u solemnizacionoj klauzuli prilikom utvrivanja identiteta
prilikom sainjavanja javnobelenikog zapisa, postoji ma- ugovorne strane, kao i prilikom utvrenja postojanja ovla-
nje mogunosti da odredbe kupoprodajnog ugovora budu enja za zastupanje ugovorne strane. Kod ugovora o ku-
neprecizne, nerazumljive i dvosmislene, poto javni bele- poprodaji nepokretnosti bitno je istai da u sluaju da se
nik ima ovlaenje da ih formulie na zakonom prihvatljiv kao ugovorna strana pojavljuje poslovno nesposobno lice,
nain, dok kod solemnizacije, naprotiv javni belenik mora neophodno je pribaviti saglasnost nadlenog Centra za so-
strankama da ukazuje na eventualne nedostatke unetih cijalni rad o ovlaenju zakonskog zastupnika ili staraoca
ugovornih odredbi kao i na posledice overe tako sainjene toga lica za zakljuenje konkretnog ugovora o kupoprodaji
privatne isprave, bez mogunosti da ih izmeni ili detaljnije nepokretnosti. Takoe, ukoliko se kao ugovorna strana po-
precizira. Jedini nain na koji se belenik ukljuuje u sadr- javljuje privredno drutvo kao pravno lice, neophodno je
inu ugovora koji mu je dostavljen na overu, jeste u do- da javni belenik utvrdi uvidom u izvod iz Agencije za pri-

vredne registre da zastupnik privrednog drutva ima ovla- nadlenog katastra nepokretnosti, a ne danom zakljuenja
enja za zastupanje pravnog lica i u toj vrsti pravnog po- i overe toga ugovora, te da je shodno l. 117 Zakona o dr-
sla, odnosno da ima saglasnost nadlenog organa pravnog avnom premeru i katastru10) duan da promenu nastalu
lica, shodno l. 470.-472. Zakona o privrednim drutvima8), zakljuenjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti prijavi
za otuenje ili pribavljanje nepokretnosti, ukoliko se za to nadlenom Katastru nepokretnosti, podnoenjem zahteva
pravno lice radi o raspolaganju imovinom velike vrednosti. za uknjibu prva svojine, najkasnije u roku od trideset dana
U sluaju zakljuenja ugovora preko punomonika vano od dana zakljuenja ugovora. U sluaju da odredbe ugovo-
je napomenuti da javni belenik moe prihvatiti ovlaenje ra predviaju odloenu isplatu kupoprodajne cene, odno-
za zastupanje sainjeno samo u formi javnobeleniki ove- sno u sluaju isplate cene na rate ili pak odloenog dava-
rene isprave odnosno specijalno punomoje koje sadri nja saglasnosti za uknjibu koje je uslovljeno ispunjenjem
podatke o zakljuenju nameravanog pravnog posla, snab- odreenog uslova ili istekom roka, javni belenik bi trebalo
deveno solemnizacionom klauzulom, a sve shodno naelu da upozori kupca da sticanje prava svojine na nepokretno-
paralelizma formi, koje se primenjuje saglasno l. 90 Zako- sti moe osigurati upisom predbelebe prava svojine, koju
nu o obligacionim odnosima9). Javni belenik je duan da u je duan opravdati u roku i na nain odreen Zakonom o
klauzulu o potvrivanju privatne isprave unese podatke o dravnom premeru i katastru.11) Takoe, javni belenik bi
identitetu ugovornih strana, nainu na koji je isti identitet trebalo da upozna ugovorne strane sa mogunou pola-
utvren, podatke o uestvovanju svedoka identiteta uko- ganja kupoprodajne cene u javnobeleniki depozit, a sve
liko je identitet utvren na taj nain, kao i podatke o pre- radi zatite interesa ugovornih strana. Prodavac, a i kupac,
zentovanom ovlaenju za zastupanje, kao i o uvidu u od- mogu se najefikasnije zatititi shodno odredbi l. 165 Za-
govarajui izvod iz Agencije za privredne registre ili drugi kona o javnom belenitvu uplatom dela ili celokupne ce-
javni registar iz koga se ustanovljava ovlaenje stranke za na na povereniki raun javnog belenika u banci, ili da se
preduzimanje pravne radnje-zakljuenje i overa ugovora o sredstva stave u javnobeleniki depozit. U tom sluaju u
kupoprodaji nepokretnosti pred javnim belenikom, kao i ispravu o deponovanim sredstvima unosi se podatak da je
podatke o uesnicima postupka sainjavanja solemnizaci- deponovan tano odreeni iznos novca i da je deponovan
one klauzule, odnosno svedocima, vetacima, tumaima u korist prodavca, a sve dok upis prava svojine u korist kup-
ukoliko je njihovo uee neophodno u situacijama kada ca u katastru nepokretnosti ne bude izvren. Na ovaj nain
to zakon propisuje. osigurani su i prodavac i kupac. Prodavac je dao izjavu za
dozvolu upisa i dozvolio upis prava na svojoj nepokretno-
Nakon utvrenja da su ispunjeni uslovi za zakljuenje prav- sti, ime je obezbeen kupac. Istovremeno, prodavac je
nog posla, javni belenik e u tekst klauzule o overi isprave osiguran da e momentom upisa prava u korist kupca moi
uneti pouke i upozorenja vezane za sadrinu i pravnu priro- preuzeti celokupan iznos cene iz javnobelenikog depozi-
du i posledice zakljuenog pravnog posla, pouke o primeni ta ili sa poverenikog rauna. Kupac je obezbeen u smislu
odgovarajuih zakonskih imperativnih normi, ali i upozo- da njegov novac nee biti predat prodavcu sve dok pravo
renja ukoliko su odreene odredbe ugovora nejasne, ne- svojine ne bude upisano u njegovu korist. Javni belenik je
precizne i dvosmislene. Ukoliko postoje takve odredbe u duan da upozori ugovorne strane da su shodno Zakonu o
tekstu ugovora koji je dostavljen na overu beleniku, na spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma12) duni
koje javni belenik upozorava ugovorne strane, one mora- da izvre transfer novanog iznosa na ime kupoprodajne
ju biti predoene ugovornim stranama, uz izjavu ugovor- cene prenosom sa rauna kupca na raun prodavca pre-
nih strana da im je smisao i posledice postojanja takvih ko poslovne banke, a ne isplatom na ruke, ukoliko ku-
odredbi u tekstu ugovora pojanjeno te da su na posledice poprodajna cena prelazi iznos od petnaest hiljada evra.
upozoreni, ali da ipak ostaju kod date izjave volje i da ele Ugovorne strane, a naroito kupca potrebno je upozoriti
da pravni posao bude sainjen u tako sainjenom tekstu da ukoliko prodavac nije izmirio obaveze po osnovu poreza
isprave. Javni belenik je takoe duan da u klauzulu unese na imovinu postoji mogunost da na nepokretnosti bude
svoju izjavu da je strankama predoio sve pravne posledice uspostavljena zakonska hipoteka shodno odredbama Za-
nameravanog pravnog posla, pravni smisao odgovarajuih kona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.13) Jav-
zakonskih normi kao i upozorenja da su odreene odredbe ni belenik bi svakako posebnu panju trebalo da posveti
nejasne i dvosmislene ali da su stranke upozorene na za- utvrivanju injenice da li se kupoprodaja odnosi na nepo-
htevale da ostanu u ugovoru koji se overava. U sam tekst kretnost koja je brana tekovina, odnosno koja je steena
javnobelenike klauzule o overi ugovora o kupoprodaji u toku trajanja zajednice ivota, u kom sluaju u postupku
nepokretnosti javni belenik bi trebalo da unese osnov- zakljuenja kupoprodajnog ugovora odnosno sainjava-
ne pouke koje su za stranke bitne da bi shvatile domaaj i nja solemnizacione klauzule, bi bilo potrebno da u svoj-
pravni smisao zakljuenog pravnog posla. Tako bi na prvom stvu uesnika pristupi i suprunik prodavca radi davanja
mestu ugovorne strane, a naroito kupca trebalo pouiti saglasnosti za takav pravni posao. Imajui u vidu odredbu
da postaje imalac prava svojine na predmetnoj nepokret- l. 176. Porodinog zakona14) po kome je zakonska pretpo-
nosti tek danom upisa prava svojine u njegovu korist kod stavka da je zajednika brana imovina upisana na oba su-

prunika ak i ako je u katastru nepokretnosti upisana na po kojima je visina naknade utvrena, a koji su propisani
samo jednog od suprunika, javni belenik bi u svakom slu- Javnobelenikom tarifom.15)
aju trebalo da izvri uvid u izvod iz matine knjige roenih Dakle, ponovnim uvoenjem javnog belenitva srpski
za prodavca, te utvrditi da li je upisana zabeleba zakljue- pravni sistem svrstan je u krug evropskih zemlja koje svoje
nja braka i kada, kao i u isprave koje dokazuju nain na koji zakonodavne sisteme zasnivaju na kontinentalnom rim-
je prodavac stekao svojinu na predmetnoj nepokretnosti, skom pravu i latinskom tipu notarijata, a koji prua stran-
te na taj nain utvrditi da li se ista imovina smatra zajed- kama sigurnost i mogunost pouzdanja u sadrinu i valja-
nikom branom imovinom, te da li je u tom sluaju, ako nost zakljuenog pravnog posla. ak i u situaciji kada se
suprunik nije potpisnik isprave - ugovora o kupoprodaji ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sainjava u postupku
nepokretnosti, potrebno pribavljanje saglasnosti supru- overe privatne isprave, odnosno u postupku solemnizaci-
nika prodavca. Svakako, suprunik svoju saglasnost moe je a ne i sastavljanja od strane javnog belenika u formi
dati prethodno, s tim to takva saglasnost takoe mora javnobelenikog zapisa, ipak se u znatnoj meri ugovornim
biti data u formi javnobeleniki solemnizovane isprave, ili stranama prua vea pravna sigurnost u odnosu na rani-
pak naknadno, nakon zakljuenja ugovora, u kom sluaju ji postupak legalizacije odnosno overe potpisa stranaka
e javni belenik u klauzulu o overi takvog ugovora, uneti pred mesto nadlenim sudom, bez overe sadrine ispra-
upozorenje da je punovanost zakljuenog ugovora uslov- ve. Takoe, praksa e pokazati da li sistem solemnizacije
ljena dobijanjem saglasnosti suprunika. Shodno Javnobe- privatne isprave prua dovoljnu pravnu sigurnost i zadovo-
ljava potrebe pravnog prometa, ili je pak potrebno vratiti
lenikom poslovniku i Zakonu o javnom belenitvu javni
se na prvobitno predvienu formu zakljuenja ugovora o
belenik u solemnizacionu klauzulu mora uneti podatke o
kupoprodaji nepokretnosti u obliku javnobelenikog zapi-
svim ispravama koje su mu u originalu predoene, te kopi- sa, kao obaveznoj formi. injenica je da bi se na taj nain
je taksativno nabrojati u solemnizacionoj klauzuli i priloiti javnim belenicima dao svojevrstan monopol na postupak
ih uz izvornik isprave. Svakako pre potpisivanja isprave jav- zakljuenja i overe ugovora o prometu nepokretnosti, ali
ni belenik mora uneti u tekst klauzule izjavu stranaka da je isto tako injenica da je u veini pravnih sistema koji ne-
im je isprava koja se overava proitana u prisustvu javnog guju vievekovnu tradiciju postojanja notarskog sistema i
belenika, te da ona u svemu odgovara njihovoj volji, kao i oslanjaju se na latinski tip notarijata kao i naslee rimskog
izjavu javnog belenika kojom to potvruje. Takoe, bitan prava, sainjavanje i overa ugovora o prometu nepokret-
deo javnobelenike klauzule jeste i obrazloenje utvrene nosti u formi javnobelenikog zapisa, u iskljuivoj nadle-
javnobelenike naknade sa pozivanjem na tarifne brojeve nosti javnih belenika odnosno notara.
1)
Zakon o javnom belenitvu, Sl. gl. Republike Srbije, br. 31/11
2)
Zakon o javnom biljenitvu Hrvatske, Narodne novine, br. 78/93, 29/94, 162/98, 16/07, 75/09
3)
Zakon o notarima Republike Srpske, Sl gl Republike Srpske, br.86/04, 2/05, 74/05, 91/06, 37/07, 50/10, 78/11, 20/14 i Zakon
o notarima Federacije Bosne i Hercegovine, Sl. Novine Federacije BiH br. 45/2002
4)
Zakon o izmenama i dopunama zakona o javnom belenitvu, Sl. Gl. RS, br 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014, 93/2014,
121/2014 i 6/2015
5)
Videti l. 53. Zakona o javnom belenitvu, Sl. gl. RS, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr.zakon, 93/2014 - dr zakon,
121/2014, 6/2015 i 106/2015
6)
Zakon o izmenama i dopunama zakona o javnom belenitvu Sl. gl. RS, br 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014, 93/2014,
121/2014 i 6/2015
7)
Javnobeleniki poslovnik Sl. Gl. RS, br. 88/2014
8)
Videti l. 470-472 Zakona o privrednim drutvima, Sl. Gl. RS, 36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/2015
9)
Videti l. 89-90. Zakona o obligacionim odnosima Sl list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, Sl list SRJ br. 31/93 i Sl list SCG,
br. 1/2003 - Ustavna povelja
10)
Videti l. 117. Zakona o dravnom premeru i katastru Sl. gl. RS, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015, 96/2015
11)
Videti l. 78-80 Zakona o dravnom premeru i katastru Sl. gl. RS br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015, 96/2015
12)
Videti l. 36. Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Sl. gl. RS, br. 20/2009, 72/2009, 91/2010, 139/2014
13)
Videti l. 86-87 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji Sl. gl. RS, br. 80/2002, 84/2002 - ispr 23/2003 - ispr
70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr.zakon 62/2006 - dr.zakon 63/2006 -ispr dr.zakon 61/2007, 20/2009, 72/2009 -
dr.zakon 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentino tumaenje,
112/2015 i 15/2016
14)
Videti l. 171-176. Porodinog zakona Sl. gl. RS, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakoni 6/2015
15)
Javnobelenika tarifa Sl. gl. RS, br. 91/2014, 103/2014,138/2014, 12/2016

JEZIKE NEDOUMICE
Dragan oki,
Profesor knjievnosti
Potovani itaoci, - Nije: spomenik Vuka Karadia Nego: spomenik Vuku

Karadiu
Nadamo se se da Vam, iz broja, u broj, pomaemo da lak-
e savladavate svakodnevne jezike nedoumice i pitanja, a U sintagmi spomenik Vuka Karadia upotrebljen je pri-
danas emo se osvrnuti na neka semantika pitanja. svojni genitiv koji kazuje pripadanje, tj. kazuje iji je spo-
menik. Sintagme ovog tipa su este u naem jeziku: hram
- Odakle u izgovoru ajduk, ajde, leb, oda... ta se de-
Svetoga Save, crkva Vasilija Ostrokog, muzej Ive Andri-
silo sa glasom H?
a... Stoga se moe rei da ove sintagme nisu nepravilne.
Vrlo esto ljudi podsvesno izostavljaju glas H u izgovoru, ali Meutim, jeziki strunjaci daju prednost sintagmama sa
se retko deava da izostave slovo H u pisanju, osim ako po- upotrebom dativa namene, kojim se kazuje kome je neto
stoji namera. Naime, prilikom reforme jezika i pravopisa u namenjeno, a u ovom sluaju: kome je spomenik podi-
19. veku, Vuk Karadi je uneo brojne novine, neka slova i gnut (Vuku Karadiu, knezu Mihailu, Neznanom junaku).
znakove je spojio, neka slova je dodao iz latininog pisma i Evo zato. Prisvojni genitiv, kod neupuenih, moe izazvati
iz grke analfabete. Sve do 1836. godine, slovo H nije posto- zabunu, pa bi tako sintagma spomenik Neznanog junaka
jalo, a onda ga je Vuk uvrstio u reformisano pismo, pa su ta- mogla da se shvati da je taj spomenik podigao neki neznani
ko mnoge rei dobile pun oblik koji ranije nisu imale. Zbog junak, a ne narod i drava. Spomenik pripada neznanom
toga danas, u kolektivnoj svesti naroda, ostaje podsvesna junaku (a ne narodu i dravi) i zato se zove spomenik Ne-
potreba da izostavlja H u govoru, a ponekad i u pisanju. znanog junaka. Zatim, na pitanje: iji je spomenik, moe
- Nije: Odmorili smo se. A onda smo krenuli dalje. Ne- se dobiti odgovor: Ivana Metrovia, jer je Metrovi nje-
go: Odmorili smo se, a onda smo krenuli dalje. (ili) gov autor. Stoga je dativ podesniji u ovoj situaciji, jer daje
Odmorili smo se. Onda smo krenuli dalje. jasnije i preciznije znaenje, ne izazivajui dvosmislenost
Veznici povezuju dve rei, dve sintagme ili dve reenice. To i zabunu. Jo jedna napomena: Kada imenice spomenik,
im je glavna i jedina funkcija u jeziku. Prema tome, suvini hram, muzej, pozorite stoje na poetku naziva i odnose
su kada se upotrebe na poetku nezavisne reenice, kao u se na konkretno zdanje, piu se velikim poetnim slovom.
primeru: A onda smo krenuli dalje, ili: I onda smo krenuli da- - bicikl, bicikla ili biciklo
lje; Pa smo onda krenuli dalje i slino. Dakle, ovakve reenice Kada je u pitanju ova imenica, najpravilniji oblik je bicikl. Me-
iskljuivo treba pisati kao dve proste nezavisne reenice: Od- utim, oblici bicikla i biciklo su postali rasprostranjeni, mada
morili smo se. Onda smo krenuli dalje. (ili) kao nezavisnoslo- vie dijalekatski, te njih pravopis ne smatra pogrenim, ali ih
enu reenicu: Odmorili smo se, a onda smo krenuli dalje. nema u standardnom jeziku. Postoji i razlog za nastanak tih
Zavisnosloene reenice su ve neto drugo. Kod njih, kada oblika. Naime, u naem jeziku, akcenat se nikada ne nalazi
su iskazane u inverziji, tj. kada je iskazana prvo zavisna, pa na poslednjem slogu u rei. Re bicikl je izuzetak, pa u ovoj
nezavisna reenica, veznik moe stajati na poetku zavisne dvoslonoj rei, akcenat je na drugom, tj. poslednjem slogu.
reenice. Npr: Kada smo se odmorili, krenuli smo dalje. Ba iz tog razloga, ljudi podsvesno ele da izbegnu akcenat
Iako smo se odmorili, nismo krenuli dalje. Ako se dobro na poslednjem slogu, pa dodaju jo jedan vokal (O i A) u rei
odmorimo, krenuemo dalje... Kod ovih oblika, kada je bicikl kako bi napravili troslonu re. Na taj nain, izbegnuta
zavisna reenica ispred nezavisne, obavezna je upotreba je ova retka pojava akcenta na poslednjem slogu, a bi-cikl je
zapete (zareza). dobio novi oblik: bi-ci-kla, bi-ci-klo.

INKRIMINACIJA POVREDE
KONKURENCIJE
Gortan Joksimovi,
Master pravnik
i specijalista za poresko savetovanje
Petar Uajev, advokat
P osmatrajui sankcionisanje povrede konkurencije u

srpskom pravu, moe se zakljuiti da je konkurenci-
ja jedna od najzatienijih vrednosti naeg drutva.
Sankcije su razliite i ostvaruju se u razliitim postupcima:
da uesnika na tritu) za svaki dan ponaanja suprot-
no nalogu Komisije, odnosno nepostupanja po tom
nalogu (nedostavljanje podataka ili davanje netanih
i nepotpunih podataka, onemoguavanje pristupa
podacima i prostorijama, nesprovoenje privremene
1. administrativne sankcije koje odreuje Komisija za
mere, neblagovremeno podnoenje prijave koncen-
zatitu konkurencije (u daljem tekstu Komisija) kao
tracije u roku od 15 dana od sticanja kontrole/zaklju-
nezavisan upravni organ sa statusom pravnog lica:
enja ugovora i sl.).
- mere ponaanja (nalog za odreeno ponaanje ili
zabrana ponaanja) i strukturne mere (razliite pro- Nedostaci ovakvih sankcija se ogledaju u injenici da ne-
mene u poslovnoj strukturi, razvrgavanje strukture, ma dvostepenosti u upravnom postupku. Komisija odluke
prodaja imovine ili poslovnih celina uesnika na tri- donosi u vidu reenja i zakljuaka na koje upravne akte
tu), koje sutinski nisu usmerene na to da kazne za takorei nije dozvoljena alba, odnosno u situacijama u
povredu konkurencije, ve da otklone efekte povrede kojima je propisana posebna alba ista se samo odnosi na
konkurencije ili spree njeno ponavljanje; zakljuke o privremenim merama o kojoj opet odluuje isti
- zabrana uea u postupku javne nabavke do dve go- organ, tj. Komisija.
dine, za povrede konkurencije u postupku javne na- Reenja Komisije su konani i izvrni upravni akti trenut-
bavke; kom donoenja i protiv njih je mogue jedino voditi uprav-
- mera zatite konkurencije - novana kazna, u iznosu ni spor, odnosno podneti tubu Upravnom sudu kako bi
do 10% ukupnog godinjeg prihoda uesnika na tri- kontrolu rada uprave izvrio sud. Tuba ne odlae izvrenje,
tu koji je izvrio povredu konkurencije (zloupotreba meutim Komisija moe po zahtevu tuioca da odloi izvr-
dominantnog poloaja, zakljuivanje restriktivnog enje reenja do pravosnanosti sudske odluke, ako bi izvr-
sporazuma, nesprovoenje mere otklanjanja povrede enje tog reenja nanelo nenadoknadivu tetu za tuioca,
konkurencije ili dekoncentracije, sprovoenje koncen- a naroito ako bi verovatno dovelo do steaja ili prestanka
tracije bez odobrenja Komisije odnosno suprotno oba- obavljanja poslovne delatnosti tuioca, pod uslovom da
vezi prekida koncentracije do odluke Komisije); odlaganje nije protivno javnom interesu. O eventualnom
- procesni penal - takoe novana kazna, od 500 do odlaganju odluuje Savet kao organ Komisije, najkasnije
5.000 evra (a najvie do 10% ukupnog godinjeg priho- do isteka roka za plaanje odreenog u reenju.

Meutim, i prilikom odluivanja o odlaganju izvrenja re- javnom preduzeu, odnosno isti je davne 2011. godine
enja ponovo faktiki odluuje Komisija, odnosno isti or- prevazien donoenjem Zakona o privrednim drutvima3).
gan koja bi prema zahtevu tuioca i njegovim navodima iz
Prisutna su miljenja u teoriji da subjektivna odgovornost
tube trebalo da suspenduje izvrenje sopstvene odluke.
pojedinaca nije u skladu sa karakterom propisa o zatiti
1. graanskopravne sankcije: konkurencije,4) ali moglo bi se rei da postoji globalni trend
- naknada tete zbog povrede konkurencije utvrene inkriminacije najteih oblika povreda konkurencije (povre-
reenjem Komisije, a koja se ostvaruje u parninom de konkurencije su inkriminisane u 17 od 34 zemlje lani-
postupku u kome se i dokazuje nastala teta; ce OECD, a neki oblik krivinog sankcionisanja odreenih
- nitavost restriktivnog sporazuma. oblika povrede konkurencije postoji u 18 zemalja EU).5)
Zakonskom odredbom je propisana presumpcija da
odluka Komisije kojom je utvrena povreda konkuren- injenica je da rizik individualne odgovornosti i mogunost
cije ne predstavlja ex lege dokaz da je teta nastala, krivinog sankcionisanja, pri emu bi akcenat trebalo da
tj. da je prouzrokovana, ve je potrebno istu dokazati bude na primeni mera kao to je zabrana obavljanja delat-
u graanskom-parninom postupku pred nadlenim nosti ili funkcije, stvaraju dodatni pritisak na menadment
sudom. Interesantna je formulacija odredbe da se radi kompanija da ozbiljno shvate propise o zatiti konkuren-
o dokazivanju tete, a ne i njene visine, to znai da cije. Dodavanje individualnog rizika korporativnom riziku,
graanski sud nije vezan odlukom Komisije ni o utvr- naelno bi trebalo da postavi na vii nivo zatitu od poten-
enoj injenici postojanja tete. cijalnih povreda i efekat odvraanja, tzv. generalne preven-
to se nitavosti restriktivnog sporazuma tie ona je cije u zatiti propisa o konkurenciji.
svakako predmet utvrivanja parninog suda u par- Pored toga, poveana je mogunost da sami zaposleni pri-
ninom postupku, i to po optim odredbama Zakona javljuju potencijalne povrede konkurencije, dok paralelno
o obligacionim odnosima (protivan prinudnim propi- voenje krivinog i upravnog postupka i saradnja nadlenih
sima, javnom poretku ili dobrim obiajima), ali moe organa uveavaju anse za uspeno okonanje postupaka
biti i predmet provere od strane Upravnog suda u tom i suzbijanje takvih radnji. Dok kompanije mogu obeteti-
postupku, ukoliko se podnese tuba protiv odluke Ko- ti zaposlene u sluaju novane kazne (to moe biti sluaj
misije. kada oekivana korist antikompetitivnog ponaanja preva-
2. krivine sankcije: zilazi potencijalne trokove u sluaju otkrivanja povrede),
ovakvo obeteenje je znatno tee postii kod kazni zatvo-
lanom 2321) Krivinog zakonika (KZ) propisana je zloupo-
treba monopolistikog poloaja. ra i zabrane obavljanja poziva, delatnosti ili dunosti.
Odredbe l. 232 KZ su od strane teorije ocenjene kao ne- Izricanje mere zabrane vrenja poziva, delatnosti i duno-
prikladne i van kontakta sa objektom zatite i terminolo- sti, propisane odredbom iz lana 85. Krivinog zakonika6)
gijom Zakona o zatiti konkurencije,2) a injenica je da u nije esto primenjivana mera bezbednosti u naem krivi-
dosadanjoj sudskoj praksi nije voen postupak zbog ovog nom zakonodavstvu, dok su se i prilikom izricanja pojavile
krivinog dela. Sa druge strane, jasna je namera zakono- potekoe u tumaenju zakonskog teksta odredbe. Naime,
davca da posebno zatiti trinu konkurenciju u pravnom kako je krivini sud duan da restriktivno primenjuje lano-
sistemu Republike Srbije, dok je krivino sankcionisanje u ve Krivinog zakonika, odnosno na najmanju tetu okrivlje-
ovom momentu jedini vid subjektiviziranja odgovornosti nog, to su prvostepeni i drugostepeni sudovi pribegavali
za krenje propisa o zatiti konkurencije. Iako je jasno da tumaenju da okrivljeni samo u tom subjektu poslovanja
su izmene l. 232 KZ potrebne kako bi se njegove odred- ne sme vriti poziv ili delatnost, na ta konkretna odred-
be osavremenile i stavile u kontekst novih propisa o zatiti ba nije ukazivala, te je Vrhovni kasacioni sud tumaio da
konkurencije, ovo krivino delo postoji, kao to su eviden- se ova mera bezbednosti mora odnosi na zabranu njiho-
tne i povrede konkurencije u srpskoj privredi, a to potvr- vog obavljanja uopte (zabranu vrenja dunosti direktora
uje i praksa Komisije za zatitu konkurencije, te je potreb- preduzea, blagajnika, magacionera, uvara...), a ne na za-
no utvrditi ta je razlog dosadanje inertnosti pravosudnih branu vrenja te dunosti u samo poimenino odreenom
organa u krivinom sankcionisanju povreda konkurencije, subjektu poslovanja7).
kao i da li je i kojoj meri Komisija za zatitu konkurencije Takoe, potrebno je pomenuti i postojanje Zakona o odgo-
inicirala voenje krivinih postupaka. vornosti pravnih lica za krivina dela8) koji od 2008. godine,
Analiza odredbe koja bi pola od jezikog ka smisaonom od donoenja nije imao nijednu izmenu, a teko da bi se
tumaenju dovela bi do zakljuaka da je teko utvrditi ak moglo rei da spade u savrene zakone kojima prilago-
i ko moe biti izvrilac, dok sam pojam preduzee Zakon avanje nije potrebno, posebno ako imamo u vidu da se
o zatiti konkurencije i ne poznaje, osim ako se ne radi o on gotovo i ne primenjuje.

Prema jednoj anketi u Ujedinjenom kraljevstvu, krivine zabranjeno ponaanje, te nije pogodno da se izvri njihova
sankcije su stavljene na prvo mesto kao faktor odvraanja inkriminacija.
od potencijalnih povreda konkurencije.9) Sa druge strane,
U SAD koje su zemlja sa najveim iskustvom u krivinom
kljuna stvar kod krivinih sankcija je njihova primena, jer
sankcionisanju povreda konkurencije, posebna panja se
ukoliko ne postoji realna bojazan da e poinioci zaista bi-
posveuje tzv. compliance programima, odnosno sastavni
ti detektovani i procesuirani, onda propisivanje krivinih
deo odluke o kazni esto je i obaveza da kompanija uve-
sankcija zaista nee doprineti odvraanju od ovakvih vrsta
de program usaglaavanja svog poslovanja sa propisima o
povreda. Dodatni efekat koji se postie krivinim sankci-
konkurencije, dok su elementi programa unapred dati, a
onisanje povreda konkurencije, jeste podizanje svesti o
postoji obaveza nadgledanja njegovog sprovoenja.
nemoralnosti ovakvog ponaanja. Dok nije uvek jasno niti
je lako objasniti zato je odreeno ponaanje koje podie Takoe, prilikom inkriminacije povreda konkurencije, bit-
profit kompanije zabranjeno, kada je ono propisano kao no je uzeti u obzir efekte na tzv. leniency, odnosno mogu-
krivino delo ovakvih dilema nema. U takvim uslovima nost umanjenja ili osloboenja od kanjavanja onih ue-
mnogo je tee i unutar kompanije organizovati vei broj snika u kartelskom sporazumu koji su prijavili nadlenom
ljudi koji bi svesno radili na krenju propisa o zatiti kon- organu za zatitu konkurencije ovaj sporazum. Leniency se
kurencije, odnosno otpor zaposlenih pritisku kompanije je pokazao u dosadanjoj svetskoj praksi kao efikasan metod
mnogo vei. Takoe, reputacioni rizici su daleko vei, kada otkrivanja kartelskih sporazuma. Meutim, bez sline mo-
postoji mogunost zatvorske kazne za najvii menadment. gunosti osloboenja ili umanjenja kazne za krivino delo,
Inkriminacija povreda konkurencije, posebno jednog nje- nee postojati jak motiv kompanija da same prijavljuju kar-
nog oblika - kartelskog sporazumevanja, kao i olakavanje telske sporazume, upravo zbog toga to bi na taj nain me-
uslova za voenje krivinog postupka i odlunost da se ovi nadment ovih kompanija sam sebe dovodio u opasnost
postupci zaista i vode, moe se rei da je postao evropski od krivinog gonjenja. Zbog toga je neophodno voditi ra-
trend. Ilustrativan je primer Ujedinjenog kraljevstva, gde je una da se neadekvatnom inkriminacijom ne nanese vea
kartelski sporazum inkriminisan 2003. godine (zapreena teta sistemu otkrivanja povreda konkurencije.
kazna zatvora do 5 godina), da bi 2013. godine izmenili za- Shodno navedenom, miljenje je autora ovoga lanka da
konske odredbe koje su oteavale efikasno voenje postu- postoji potreba da se i dalje ostavi mogunost krivinog
paka (uklonjena je odredba prema kojoj se su kanjivi kar- sankcionisanja pojedinaca koji uestvuju u povredama kon-
telski sporazumi zakljueni sa neasnom namerom (eng. kurencije, ali imajui u vidu da je zakonsko ureenje samo
dishonesty). Zatvorska kazna je zapreena ne samo za preduslov dok jedini efekat prevencije moe postii samo
kartelsko sporazumevanju, ve i u sluaju ometanja istrage njegovo efikasno sprovoenje. Individualna odgovornost u
organa nadlenog za zatitu konkurencije (kazna zatvora uslovima u kojima se nalazi srpska privreda i drutva mo-
do 2 godine). uveni je sluaj Marine hose10) (kartelski spo- gu biti veoma snaan inilac u odvraanja od potencijalnih
razum na specijalizovanom tritu proizvodnje i prodaje povreda, bilo da se radi o velikom kompanijama gde je po-
specijalnih creva za transfer nafte i naftnih derivata u ili iz trebno uvrstiti potovanje propisa o zatiti konkurencije u
tankera) kome su osuena lica na kazne zatvora od 20 me- agendu najvieg menadmenta, ili o manjim kompanijama
seci do 2,5 godine uz oduzimanje imovinske koristi steene gde se esto postupanje vlasnika vodi u steaj, uz istovre-
krivinim delom i zabrane obavljanja delatnosti. meno otvaranje novih kompanija, pri emu ne postoji od-
Jedno od pitanja kojem se mora ozbiljno pristupiti jeste govornost ni vlasnika ni nove kompanije. Za sada, dodue
potreba izmene l. 232 KZ-a. O neadekvatnosti postojee rudimentarno, samo Poreska uprava zabranjuje fizikim i
norme govori i injenica da je oblik povrede konkurenci- pravnim licima da osnivaju nova pravna lica ako su ve du-
je kod javnih nabavki posebno regulisan izmenama KZ-a nici, ili vlasnici postojeih pravnih lica koji imaju dug prema
2012. godine. U zemljama koje takoe predviaju kao kri- dravi (poreze ili doprinose i sl.), odnosno ne dozvoljava se
vino delo povredu konkurencije, uglavnom se radnja iz- osnivanje novih pravnih lica od strane ve postojeih vla-
vrenja ograniava na kartelske sporazume i to posebno snika koji duguju fiskusu. Takvo postupanje, za koje se ak
navodei njihove oblike koji predstavljaju krivino delo moe postaviti i pitanje ustavnosti ili zakonitosti, titi samo
(fiksiranje cena, podela trita, nametanje tendera i sl). dravu a ne i druge poverioce, ali i takva kontrola je vrlo
Ovo je i potpuno logino, jer su u pitanju po pravilu radnje lako premostiva sa imenovanjem formalno drugih vlasnika
za koje je optepoznato da su zabranjene, sporazumi koji u vidu prijatelja, supruga, kuma itd..
su po prirodi tajni, te nema nikakve dileme da postoji za-
Meutim, kako je ve pomenuto, postojei nain inkrimi-
branjeno postupanje. Kod drugih oblika povrede, kao to
nacije je potrebno osavremeniti, dok bi takva reforma tre-
je zloupotreba dominantnog poloaja, moe se dogoditi da
balo da ide u sledeem pravcu:
je povreda nastala sluajno, postoji dosta tzv. sivih zona
postupanja gde nije jasno da li je u pitanju dozvoljeno ili - kanjavanje samo kartelskog sporazumevanja;

- uvoenje mogunosti zabrane obavljanja delatnosti - mogunost korienja leniency ili slinog instituta i
odnosno zauzimanja menaderskih pozicija, kao sa- kod krivinog dela povrede konkurencije, kako se ne bi
stavnog dela kazne; obesmislio ovaj znaajan institut predvien propisima
- uvoenje compliance programa kao deo kazne za o zatiti konkurencije.
kompanije;
1)
l. 232 Krivinog zakonika Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014

glasi: Odgovorno lice u preduzeu ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik,
koji zloupotrebom monopolistikog ili dominantnog poloaja na tritu ili zakljuivanjem monopolistikog sporazuma izazove
poremeaj na tritu ili taj subjekt dovede u povlaen poloaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj
subjekt ili za drugi subjekt ili nanese tetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potroaima ili korisnicima usluga,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
2)
Vladimir Pavi, Pravo konkurencije sankcije, http://www.ius.bg.ac.rs/prof/materijali/
pavvla/Pravo%20konkurencije%20-%20sankcije.ppt, 4. jul 2016.g.
3)
Sl. glasnik RS, 36/2011, 99/2011, 83/2014 i 5/2015
4)
Dijana Markovi-Bajalovi, Trina mo preduzea i antimonopolsko pravo, JP Slubeni list SRJ, Beograd 2000, 76.
O razlozima za i protiv inkriminacije povreda konkurencije vidi: http://www.oecd.org/daf/
5)
competition/Promotingcompliancewithcompetitionlaw2011.pdf, 5. jul 2016. g.;

O inkriminaciji povreda konkurencije u EU vid.: Kalliopi Kokkinaki, An Assessment of the Penalties System for
Infringements of EU Competition Law: Can Personal Sanctions be the Missing Piece of the Puzzle?,
Institute for European Studies Vrije Universiteit Brussels, IES Working Paper 6/2013, 38.
6)
lan 85 stav 1 Krivinog zakonika Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012,
104/2013 i 108/2014 glasi: Sud moe uiniocu krivinog dela zabraniti vrenje odreenog poziva, odreene delatnosti
ili svih ili nekih dunosti vezanih za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje tuom imovinom ili za uvanje te
imovine, ako se opravdano moe smatrati da bi njegovo dalje vrenje takve delatnosti bilo opasno.
7)
Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 49/12 od 20. juna 2012. godine
8)
Slubenom glasniku RS, br. 97/2008 od 27.10.2008. godine.
9)
http://www.oecd.org/daf/competition/Promotingcompliancewithcompetitionlaw2011.pdf. enom glasniku RS, br.
97/2008 od 27.10.2008. godine.
10)
https://www.gov.uk/cma-cases/marine-hose-criminal-cartel-investigation, 4. jul 2016. g.

UNAKRSNA PROVERA
PORESKE OSNOVICE U SRBIJI
dr Ivan Raoni
sudski vetak
I ntegralni tekst pod nazivom Cross Check of the Tax Base in Serbia - Informative
Tax Return Sample" - je objavljen u "Journal of Central Banking Theory and Practice
Cntrln bnk Crn Gr, No.2, pp. 119-132, Podgorica, Godina 2016
Uvod ova dva poreska oblika. Sa druge strane, sistem naplate

poreza u Srbiji ve dui niz godina nije na zadovoljavaju-
Nizak nivo naplate poreza u odnosu na potencijalno naem nivou. Neefikasnost sistema naplate se ogleda kako
plativ, posebno poreza na dohodak graana, ukazuje na u kadrovskom, tako i u tehniko - tehnolokom pogledu
neefikasnost poreske administracije i nizak nivo poreske poreskih vlasti, o emu e biti vie rei u nastavku teksta.
kulture graana. Neretko se mogu sresti graani sa viso- U pokuaju da unapredi naplatu poreza, zakonodavac je
kim prihodima, najee neoporezovanih, koji te iste pri- pojaao svoje aktivnosti u pravcu preciznijeg i obuhvatnijeg
hode pretvaraju u izuzetno skupe nepokretnosti i drugu zahvatanja dohotka graana, putem implementacije Infor-
skupocenu pokretnu imovinu. Proireni obuhvat poreskih mativne poreske prijave. Smisao navedene poreske prijave
obveznika i na one subjekte koji su raznim nedozvoljenim je mogunost poreskog organa da izvri uvid u imovinu po-
radnjama izvan poreskog sistema stekli enormne prihode reskog obveznika, koja prelazi vrednost od 35.000.000,00
bi mogao dati znaajan doprinos na polju efikasnosti pore-
dinara. U narednom koraku bi se imovina konkretnih pore-
ske politike u Srbiji. Naravno, ovakvo ponaanje graana,
skih obveznika na dan 31.12. tekue godine uporeivala sa
koje se ogleda u neplaanju poreza na dohodak, nastavlja
imovinom na dan 01.01. tekue godine, pa ukoliko poreski
se i u vidu neplaanja poreza na imovinu. Na taj nain, dr-
obveznik ne dokae poreklo razlike u imovini obraunae
ava ostaje uskraena za znaajan iznos poreskih prihoda,
mu se porez na dohodak graana u visini od 20%.
a graani kao poreski obveznici bivaju jo bogatiji na raun
drave. Neregistrovani poreski obveznici, koji su namerno
ili sluajno sebe iskljuili iz poreskog sistema moraju se ot-
kriti i ukljuiti u registar obveznika.
1. Zakonski okvir
Iako porez na dohodak graana, a posebno porez na imo- Na samom poetku je znaajno napomenuti da se Infor-
vinu, predstavljaju manje izdane poreske oblike, u odno- mativnom poreskom prijavom ne utvruje poreska obave-
su na poreze na potronju (PDV i akciza), panja poreskih za, ve prijava slui samo kao informacija poreskom orga-
vlasti nikako ne sme da ostane van zone interesa naplate nu o visini imovine poreskog obveznika. Dakle, Informa-

tivna poreska prijava je samo prvi korak, odnosno polazna sko-muzikom, muzikom, odnosno filmskom delu,
osnova ka daljem utvrivanju poreske osnovice metodom delu likovne umetnosti, raunarskom programu i
unakrsne procene. prava srodna autorskom pravu (prava interpretatora,
proizvoaa fonograma, proizvoaa videograma,
Normativna akta koja reguliu problematiku Informativne
proizvoaa emisije i proizvoaa baze podataka);
poreske prijave su Zakon o poreskom postupku i poreskoj
(3) pravo na patent, ig, model, uzorak, oznaku geo-
administraciji (ZPPPA) (Sl. glasnik RS, br. 80/02, 84/02 -
grafskog porekla i tehniko unapreenje;
ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr.
(4) licence;
zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon,
(5) pravo svojine na drugim pokretnim dobrima pojedi-
53/10, 101/11,2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14,
nane vrednosti vee od 550.000 dinara.
105/14, 112/15, 15/16) i Pravilnik o informativnoj pore-
Nepokretnostima se smatraju sve vrste zemljita, viego-
skoj prijavi (Pravilnik) (Sl. glasnik RS, br. 117/12, 118/12
dinji zasadi (vonjaci i vinogradi), zgrade, posebni delovi
- ispravka, 16/13, 28/13, 52/13) kao podzakonski akt. Zakon
zgrada, garae i garana mesta van zgrada, sportski objekti
o poreskom postupku i poreskoj administraciji definie In-
(stadioni, hale, bazeni i dr) i tereni.
formativnu poresku prijavu kao izvetaj koji sadri podatke
od znaaja za utvrivanje poreske obaveze podnosioca te Ukupna imovina i njena vrednost prijavljuju se sa stanjem
prijave. Podacima se smatraju naroito podaci o imovini u na dan 1. januara 2013. godine.
vrednosti veoj od 35.000.000 dinara, o statusnim prome-
Za potrebe podnoenja informativne poreske prijave ob-
nama, poslovnim aktivnostima i novanim transakcijama
veznik podnoenja prijave vrednost imovine opredeljuje
lica koje podnosi informativnu poresku prijavu.
na osnovu cene koja bi se u sluaju prodaje imovine mogla
Pravilnikom o informativnoj poreskoj prijavi blie se re- postii na tritu, na dan 1.januara 2013. godine.
gulie pomenuta problematika, pa je tako propisano da
Na kraju, Pravilnikom je predvieno da je obveznik pod-
se podacima od znaaja za utvrivanje poreske obaveze
noenja prijave duan da podnese informativnu poresku
podnosioca informativne poreske prijave smatraju poda-
prijavu u periodu od 15. januara do 30. juna 2013. godine.
ci o imovini fizikih lica, ija je ukupna vrednost u zemlji
i inostranstvu, na dan 1. januara 2013. godine, vea od Ovakav nain utvrivanja poreske osnovice regulisan je Za-
35.000.000 dinara i podaci o imovini fizikih lica koja su konom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde
povezana sa obveznikom podnoenja prijave. je propisano da se osnovica poreza utvruje kao razlika iz-
meu vrednosti imovine na kraju i na poetku kalendarske
Fizikim licima - obveznicima podnoenja prijave smatraju se:
godine umanjena za iznos prijavljenog dohotka i za vrednost
1) obveznici poreza na dohodak graana u skladu sa
imovine pribavljene sredstvima steenim nasleem, poklo-
zakonom kojim se ureuje porez na dohodak gra-
nom ili na drugi zakonit besteretan nain, kao i za iznos pri-
ana, osim obveznika koji imaju iskljuivo drav-
hoda koji podleu oporezivanju porezom na dohodak graa-
ljanstvo druge drave, a koji su upueni na rad u
na a koji ne ulaze u oporezivanje godinjim porezom na do-
Republiku Srbiju, odnosno koji su kao upuena lica
hodak graana, za koju to poreski obveznik, odnosno drugo
zaposleni u Republici Srbiji,
lice istie i o tome prui odgovarajue materijalne dokaze.
2) obveznici poreza na imovinu u skladu sa zakonom
kojim se ureuju porezi na imovinu. Vrednost imovine na poetku kalendarske godine ini zbir
Lica povezana sa obveznikom podnoenja prijave jesu la- ukupne vrednosti imovine sa stanjem na dan 1. januara
novi njegovog porodinog domainstva, i to: suprunik, kalendarske godine.
roditelji, deca, usvojenici i usvojioci.
Vrednost imovine na kraju kalendarske godine ini zbir uku-
Imovinom koja ulazi u poresku osnovicu se smatraju : pne vrednosti imovine sa stanjem na dan 31. decembra
1) nepokretnosti; kalendarske godine, uveana za vrednost imovine koja je u
2) akcije i udeli u pravnom licu; kalendarskoj godini steena teretno i otuena teretno ili be-
3) oprema za obavljanje delatnosti u svojini obveznika steretno, kao i za sredstva koja je poreski obveznik upotrebio
podnoenja prijave nezavisno od toga da li je ob- za kupovinu imovine na ime treih lica u kalendarskoj godini.
veznik podnoenja prijave koristi za obavljanje de-
Poreska osnovica utvrena na ovako opisani nain jeste
latnosti;
neprijavljeni prihod, koji se oporezuje kao drugi prihod, u
4) motorna vozila, plovila i vazduhoplovi;
smislu zakona kojim se ureuje porez na dohodak graa-
5) tedni ulozi i gotov novac;
na, bez priznavanja normiranih trokova.
6) druga imovinska prava, i to:
(1) stvarno pravo na nepokretnosti (pravo plodouiva- Prema podacima Poreske uprave Republike Srbije podne-
nja, pravo upotrebe, pravo vremenskog korienja to je 3.773 poreskih prijava. Pored toga, Poreska uprava
- tajm ering, pravo dugoronog zakupa, pravo kori- je u postupku kontrole otkrila 439 lica koja nisu podnela
enja graevinskog zemljita); poresku prijavu, a vrednost imovine im prelazi iznos od 35
(2) autorsko pravo na pisanom delu, dramskom, dram- 000 000. Vrednost neprijavljene imovine, utvrene u po-

stupku kontrole, iznosila je 1.473.661.802,65 dinara. Zbog U nastavku teksta su razmatrani odreeni aspekti koji bit-
nepodnoenja informativne poreske prijave protiv 12 lino utiu na problematiku IPP, a samim tim i unakrsne pro-
ca podnet je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka cene poreske osnovice.
na osnovu kojih su izreene kazne u ukupnom iznosu od
42.209.854,08 dinara.
2.a) Kadrovski aspekt Poreske uprave
Kao to se moe primetiti, u ovoj fazi postupka Poreska
uprava se prvenstveno fokusirala na utvrivanje injeni- Prvi problem koji se javlja jeste nedovoljan broj kadrova
nog stanja u smislu koji poreski obveznik je imao obavezu u Poreskoj upravi koji administrira navedeni poreski oblik.
da podnese prijavu, a to nije uinio. Imajui u vidu kompleksnost materije, nedvosmisleno se
moe zakljuiti da je nedovoljnim brojem zaposlenih goto-
vo nemogue administrirati konkretan poreski oblik.
2. Utvrivanje poreske obaveze Drugi problem koji je identifikovan jesu pojedina stanovita
Poreske uprave. Posebno je akutan problem u delu Ia/II In-
Na ovom mestu emo se najpre osvrnuti na odreena pita- formativne poreske prijave - Podaci o udelima, gde Poreska
nja koja se postavljaju u vezi sa Informativne poreske prija- uprava zauzima krajnje pogrean stav o kapitalu privrednog
ve, a koja znatno mogu da utiu na visinu poreske osnovi- drutva. Naime, stav poreskog organa je da u predvienoj ru-
ce, a samim tim i na visinu poreske obaveze. brici treba uneti vrednost udela u visini osnovnog (osniva-
kog) kapitala registrovanog kod Agencije za privredne regi-
Osnovni problem koji se javlja kod popunjavanja prijave stre. Pri tome, potpuno se zanemaruju dva ozbiljna aspekta :
jesu podaci o vrednostima imovine koju poseduje pore- 1) Kapital privrednog drutva predstavlja razlika izme-
ski obveznik. Naime, u zemljama sa slabo razvijenim in- u imovine (aktiva) i obaveza, drugim reima, u vi-
stitucijama sistema i ekonomijom uopte, veliki problem sinu kapitala, pored osnovnog kapitala, moraju da
prestavlja nedostatak trita aktiva, bilo da se radi o nepo- uu i ostale stavke iz Bilansa stanja, odnosno i ostali
kretnostima, opremi, hartijama od vrednosti, itd. U tom kapital, pa samim tim i nerasporeena dobit. Ovo
smislu, pred poreske obveznike se postavlja krajnje neza- itekako dobija na znaaju ukoliko se ima u vidu da
hvalan zadatak da sami unose podatke o trinim" vred- drutva sa ogranienom odgovornou nemaju oba-
nostima svoje imovine, a da sa druge strane gotovo da i ne vezu da po usvajanju finansijskih izvetaja, na Skup-
postoji trite za bilo koju od pobrojanih stavki imovine. tini drutva, rasporeuju ostvarenu dobit.
Sa druge strane, Poreska uprava esto zauzima vrlo rigidan 2) Mnoga privredna drutva u svojim bilansima ima-
stav po osnovu vrednosti imovine, a sve u cilju naplate to ju gubitak koji viestruko prelazi visinu kapitala,
veeg poreskog prihoda. Primera radi, Poreska uprava ras- pa tako imamo situaciju da je odreeno privredno
polae sa izuzetno viim cenama nepokretnosti, prilikom drutvo uopte nema kapital.
utvrivanja poreske obaveze, nego to zaista jesu na tri- Pogledajmo sada na hipotetikom bilansu stanja kakvu i
tu. Takoe, prilikom utvrivanja poreza Poreska uprava koliko materijalnu greku ini poreski organ zanemarujui
primenjuje krajnje neutemeljene cene polovnih automo- navedene injenice, uz pretpostavku da je privredno dru-
bila, koje je dobila od Auto moto saveza Srbije, itd. tvo osnovano od strane jednog vlasnika, koji je uplatio za-
Dakle, nesporna je namera poreskog organa prilikom uvo- konom predvieni iznos za osnivanje drutva od 500 eur.
enja i implementiranja IPP, ali je neophodno problem sa- Za za potrebe ovog primera e se primeniti kurs od 1:100,
gledati iz vie uglova, i izvriti odreene korekcije. to je prikazano u tabeli 1.
Tabela 1.: Hipotetiki bilans stanja sa iskazanom nerasporeenom dobiti
AKTIVA PASIVA
Opis Iznos Opis Iznos
1. Proizvodna hala 10.000.000 1. Osnovni kapital 50.000
2. Oprema za vrenje delatnosti 2.000.000 2. Nerasporeena dobit 7.450.000
3. Potraivanja od kupaca 500.000 3. Dugorone obaveze 5.000.000
Ukupno : 12.500.000 Ukupno : 12.500.000
Dakle, vlasnik konkretnog privrednog drutva ima vred- Sa druge strane, ukoliko primenimo pogreno zauzet
nost udela 7.500.000 dinara, to po pretpostavljenom stav poreskog organa, navedeno lice nee biti u obavezu
kursu iznosi 75.000 EUR, a ne 50.000 dinara, odnosno 500 da podnese IPP, jer je ukupna vrednost njegove imovine
EUR, po stavu poreskog organa. Ukoliko vlasnik privred- 280.500 EUR. Na ovaj nain, poreski organ je prevideo oz-
nog drutva poseduje i drugu imovinu u vrednosti od npr. biljan broj poreskih obveznika ija imovina prelazi iznos od
280.000 EUR, on e biti duan da podnese IPP. 350.000 eur.

Sada emo na hipotetikom bilansu stanja proanalizirati vredno drutvo ima iskazan gubitak iznad visine kapitala,
takoe pogreno zauzet stav poreskog organa, koji ozbiljno to je prikazano u tabeli 2.
ide na tetu poreskog obveznika. Radi se o sluaju kada pri-
Tabela 2.: Hipotetiki bilans stanja sa iskazanim gubitkom iznos visine kapitala
AKTIVA PASIVA
1. Proizvodna hala 3.000.000 1. Osnovni kapital 7.500.000
2. Oprema za vrenje delatnosti 500.000 2. Nerasporeena dobit 0
3. Potraivanja od kupaca 0 3. Gubitak do visine kapitala 7.500.000
4. Gubitak iznad visine kapitala 1.500.000 4. Dugorone obaveze 5.000.000
Ukupno : 5.000.000 Ukupno : 5.000.000
U ovom sluaju, vlasnik privrednog drutva ne samo da na primer, blagovremenom terenskom kontrolom, kao i
nema nikakav kapital u konkretnom drutvu, a samim tim drugim merama i postupcima, Poreska uprava u saradnji
njegovi udeli nemaju nikakvu vrednost, ve je vrednost sa Katastrom nepokretnosti moe identifikovati poreske
kapitala negativna za iznos od 1.500.000 dinara, to bi obveznike koji su izbegli da podnesu IPP, a u daljem radu i
po elementarnoj ekonomskoj logici nad ovim privrednim da utvrde i naplate izbegnutu poresku obavezu.
drutvom morao biti proglaen bankrot.
Pogledajmo sada na hipotetikom primeru, koji su to prak-
Ukoliko sada primenimo pogreno zauzeti stav poreskog tini problemi koji se javljaju prilikom unakrsne procene
organa, vlasnik ovog privrednog drutva bi u delu IPP, ko- poreske osnovice, kao i koji se izazovi postavljaju pred po-
ji se odnosi na vrednost udela, morao uneti podatak od resku vlast.
7.500.000 dinara, to je apsolutno pogreno, i ime bi se
njegova poreska osnovica neargumentovano uveala.
2.B.1) Sluaj kada je poreski obveznik podneo IPP
2.B) Tehniko - tehnoloki aspekt Shodno zakonskom reenju, Poreski organ treba da utvrdi
eventualnu razliku u imovini poreskog obveznika na dan
Poreska uprava ima potrebu da razmenjuje podatke sa
01.01. i 31.12., a u sluaju da ta razlika postoji, potrebno je
veim brojem eksternih sistema, bilo da tim sistemima
alje podatke bilo da ih od njih prima. Ti sistemi su: Na- utvrditi da li je poreski obveznik prijavljenu imovinu stekao
rodna banka Srbije, MUP Srbije, Uprava carine, Uprava za iz legalnih prihoda. Takoe, shodno zakonskim reenjima,
trezor, Fond PIO, Zavod za statistiku, Agencija za privred- legalni prihodi su oni prihodi na koje je obraunat i plaen
ne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Repu- pripadajui porez.
bliki geodetski zavod - Katastar nepokretnosti i dr. Iako Za potrebe ovog primera emo pretpostaviti da je poreski
je evidentna informaciona povezanost sa dravnim orga- obveznik prijavio sledeu imovinu :
nima postavlja se pitanje da li je ta umreenost dovoljna, 1. Stambeni objekat ukupne kvadrature 300m2, godina
odnosno da li je potrebno Poresku upravu umreiti sa ve- gradnje 2007.,
im brojem dravnih organa. Pored toga, veliki problem je
2. Putniki automobil godite 2006,
kvalitet informacije koje Poreska uprava dobija u saradnji
3. Udeli u privrednom drutvu XYZ d.o.o Beograd,
sa navedenim dravnim institucijama. Veliki broj netanih
100% udela, osnovni kapital 500 eur u dinarskoj
podataka komplikuje rad Poreske uprave, odlae postupke
kontrole ili dovodi do nepotrebnih kontrola. protivvrednosti.
Navedeni problem treba posmatrati iz ugla mesta, uloge Prvi uslov za tano utvrivanje eventualne poreske oba-
i znaaja Poreske uprave u finansijskom sistemu zemlje, a veze, koji se postavlja pred poresku vlast, jeste utvrivanje
naroito ako se ima u vidu kakvu ulogu zauzimaju Poreske realne vrednosti imovine. Tu se pre svega misli na utvri-
uprave u najrazvijenijim zemljama. vanje realne vrednosti pokretne i nepokretne imovine po-
reskog obveznika, pre svega imajui u vidu veoma slabo
Naime, tehniko - tehnoloka opremljenost Poreske upra- razvijeno trite aktiva u Srbiji.
ve naroito dobija na znaaju na preventivnom delovanju
u spreavanju poreske evazije, a u konkretnom sluaju Pored toga, kao to je ve pomenuto, tretman kapitala je
znaaj se ogleda u onim situacijama kada su poreski obve- izuzetno znaajna stavka prilikom utvrivanja vrednosti
znici sa znaajnom imovinom izbegli da podnesu IPP. Tako imovine poreskog obveznika. S tim u vezi, neophodno je

vrednost kapitala tretirati kao to je opisano u prethod- Drugi potencijalni, i u znatnoj meri komplikovaniji, pravac
nom delu teksta. delovanja je rad na terenu. U sklopu redovnih aktivnosti
terenske kontrole, namenskim vanrednim kontrolama, i
Drugi uslov predstavlja utvrivanje izvora dohotka pore-
prikupljenim obavetenjima locirala bi se luksuzna imovi-
skog obveznika. Iz poreske prijave PPP PD se mora ned-
na poreskih obveznika. Naredni korak bi bila provera priku-
vosmisleno utvrditi visina isplaenog dohotka poreskog
pljenih podataka kroz informacionu bazu, pa ako se zaista
obveznika. Posebno se mora obratiti panja na primljene
radi o neprijavljenoj imovini pristupilo bi se utvrivanju i
dohotke koji ne ulaze u oporezivanje godinjim porezom
naplati poreske obaveze.
na dohodak graana, imajui u vidu zakonsku odredbu.
Ovo posebno dobija na znaaju kada se ima u vidu ue-
stalost greaka pri utvrivanju poreske obaveze za godinji
porez na dohodak graana.
ZAKLJUAK
Na kraju, kao korektivni faktor u obzir treba uzeti poresku Srbija, kao i ostale zemlje Balkana nije pogodan ambijent
prijavu za godinji porez na dohodak graana. za utvrivanje i naplatu poreza i kontrolu potovanja po-
reskih propisa. Zbog toga poreski kadrovi, posebno oni
Pretpostavimo sada sledee stanje stvari :
najkvalitetniji esto naputaju ovaj posao. Iz tih razloga se
razlika u imovini na dan 01.01. - 31.12.2013. go-
Poreska uprava suoava sa stalnim prijemom novih kadro-
dine je 0,00 dinara,
va i njihovim obuavanjem za poslove koje bi trebalo da
poreski obveznik je imovinu stekao u periodu za
obavljaju. Periodi tranzicije i krize su sami po sebi bolni, ka-
koji je nastao rok zastarelosti utvrivanja i napla-
ko u ekonomskom tako i u socijalnom pogledu i praeni su
te poreza od 5 godina,
mnogim neregularnim postupcima poreskih obveznika. U
poreski obveznik nema dokaza da je imovinu
tim periodima kao nosioci privrednih aktivnosti javljaju se
stekao iz dohotka na koji je blagovremeno pla-
ljudi koji imaju dovoljno hrabrosti da uu u poslovne avan-
en porez.
ture. Takvi ljudi esto prave velike tekoe privrednom si-
Drei se odredbi zakona, uveanje vrednosti imovine za stemu zbog nedovoljne strunosti, nepoznavanja poreskih
period podnoenja IPP nije bilo, pa samim tim nema na- i drugih propisa, a ponekad i zbog svog mentaliteta. Izbaci-
stanka poreske obaveze. vanje u prvi plan nestandardno i neuobiajeno ponaanje
Sa druge strane, poreski obveznik nema dokaza o legal- poreskih obveznika uslovljava prilagoavanje naina rada
no steenoj imovini, odnosno nema dokaza da je na pri- poreske administracije. Problem je tim vei to situacije na
hode platio pripadajui porez, pa se postavlja pitanje, da li koje se nailazi nisu obraivane u nauci i poreskoj teoriji, a
se na ovaj nain poreskim obveznicima legalizuje nelegal- vrlo esto nisu obuhvaeni ni pozitivnim zakonima.
no steena imovina? U pokuaju da unapredi naplatu poreza, zakonodavac je
pojaao svoje aktivnosti u pravcu preciznijeg i obuhvatni-
jeg zahvatanja dohotka graana, putem implementacije
2.b.2) Sluaj kada poreski obveznik nije podneo IPP
Informativne poreske prijave.
U ovom sluaju situacija je dosta komplikovanija, kao i kod Specifian izazov za poreske vlasti predstavljaju poreski
svakog drugog oblika poreske evazije. Pred poresku vlast obveznici koji svoje prihode prevashodno ostvaruju u ino-
se postavlja izazov, kako sa aspekta kadrovske problemati- stranstvu (najee lica iz sveta estrade). U tom smislu,
ke, tako i sa aspekta tehnike opremljenosti. poreski organi moraju biti posebno obueni za oblast Me-
Prvi mogui pravac u kome treba da deluje poreska vlast unarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporeziva-
jeste uspostavljanje informacione baze poreskih obvezni- nja. Naroito je znaajno da se pomenuti ugovori tumae
ka koja e biti povezana sa ostalim dravnim institucija- na adekvatan nain, imajui u vidu da se poreski sistemi
ma, MUP, Uprava za spreavanje pranja novca, Republiki razlikuju od zemlje do zemlje, pa samim tim svaka zemlja
geodetski zavod, Lokalne Poreske Administracije, itd. Na drugaije definie i tretira pojedinu vrstu prihoda.
osnovu raspoloivih podataka, u postupku kancelarijske U svakom sluaju, prilikom utvrivanja poreske osnovice
kontrole, neophodno je kontinuirano sprovoditi unakrsnu metodom unakrsne provere potrebno je izvriti sveobu-
proveru eventualnog poveanja imovine poreskog obve- hvatnu proveru prihoda poreskog obveznika.
znika, na kraju godine, sa pripadajuim prihodima pore-
skog obveznika. Na taj nain bi se predupredila situacija Najznaajniji zahtev koji se postavlja pred poresku vlast
nepodnoenja poreskih prijava i izbegavanja plaanja po- jeste uestalost poreske kontrole, imajui u vidu rokove
reskih obaveza. zastarelosti utvrivanja i naplate poreske obaveze.

SPORAZUM O PRIZNANJU
PREKRAJA
Jelena Sibinovi,
Sudija Prekrajnog suda u Beogradu
P redmet ovog rada jeste pravni institut sporazuma o

priznanju prekraja, koji je odlian primer u zakono-
davstvu i sudskoj praksi Republike Srbije kako je po-
boljanje zakonskih reenja oslukivanjem potreba prakse,
prepoznavanjem motiva stranaka za zakljuenje sporazu-
iniciran usmenim ili pismenim predlogom ovlaenog pod-
nosioca zahteva upuenim okrivljenom ili njegovom brani-
ocu, odnosno predlogom okrivljenog ili njegovog branioca
upuenim ovlaenom podnosiocu zahteva, kako kada se
prekrajni postupak vodi za jedan prekraj, tako i kada se
ma i stvaranjem mogunosti za odluku suda o sporazumu prekrajni postupak vodi za vie prekraja u sticaju, zatim
uz voenje rauna o naelu ekonominosti prekrajnog donoenje prvostepene odluke kao krajnji procesni mo-
postupka, rezultiralo sve irom primenom ovog pravnog menat za zakljuenje i podnoenje sudiji sporazuma o pri-
instituta u praksi. znanju, te je jedino iskljuena mogunost zakljuenja spo-
razuma o priznanju u pogledu prekraja za koji se izdaje
Pravni institut sporazuma o priznanju vodi poreklo iz an-
prekrajni nalog.
glosaksonskog pravnog sistema, gde je pod nazivom plea
bargain, i to poev od odluke Vrhovnog suda SAD u slua- Za razliku od Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pre-
ju Brady v. United States iz 1970. godine1) postao deo kri- krajima5) i Zakona o prekrajima6), koji su predviali upui-
vinopravnog sistema SAD. Danas je sporazum o priznanju vanje od strane ovlaenog podnosioca zahteva predloga
iroko prihvaen u brojnim evropskokontinentalnim kri- za zakljuenje sporazuma okrivljenom i njegovom branio-
vinopravnim sistemima (npr. u nemakom, italijanskom, cu, odnosno predloga okrivljenog i njegovog branioca ovla-
francuskom krivinopravnom sistemu itd.), dok je u za- enom podnosiocu zahteva, te mogunost pregovaranja
konodavstvo Republike Srbije prvi put uveden u krivino- stranaka i branioca o uslovima priznanja krivice za prekraj,
pravnoj materiji. odnosno prekraje koji se okrivljenom stavljaju na teret,
sadanje zakonsko reenje glasi da se predlog podnosioca
U prekrajnopravnoj materiji sporazum o priznanju je prvi
upuuje okrivljenom ili njegovom braniocu, odnosno upu-
put zakonom predvien pod nazivom Sporazum o priznanju
uje od strane okrivljenog ili njegovog branioca podnosio-
krivice Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prekra-
cu, te da stranke ili branilac mogu pregovarati o uslovima
jima2), da bi Zakonom o prekrajima3) bio regulisan pod na-
priznanja prekraja koji se okrivljenom stavljaju na teret.
zivom Sporazum o priznanju prekraja, a koje odredbe su iz-
Sutinska novina koju donose Zakon o prekrajima7) i Zakon
menjene, odnosno dopunjene l. 12-17 Zakona o izmenama
o izmenama i dopunama Zakona o prekrajima8) u odnosu
i dopunama Zakona o prekrajima4) (u daljem tekstu Zakon).
na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekrajima9),
U pogledu uslova za zakljuenje sporazuma o priznanju koji je izriito propisivao obavezan pisani oblik sporazuma o
prekraja, Zakon predvia da postupak pregovora stranaka priznanju i da se moe podneti sudiji najkasnije do zavret-
ili branioca o uslovima priznanja prekraja koji se okrivlje- ka prvog roita za odravanje pretresa, jeste oznaavanje
nom stavljaju na teret i zakljuenja sporazuma moe biti kasnijeg procesnog momenta za njegovo zakljuenje i do-

stavljanje sudu, i to donoenje prvostepene odluke, ime je znanju sud donosi u formi presude, protiv koje alba ni-
stvorena mogunost za njegovu iru primenu npr. da okriv- je dozvoljena, ako na osnovu sporazuma utvrdi: 1. da je
ljeni u toku dokaznog postupka proceni da bi zakljuivanje okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekraj, odnosno
sporazuma za njega bilo povoljnije. prekraje koji su predmet zahteva i da je iskljuena mo-
gunost priznanja okrivljenog u zabludi; 2. da je sporazum
U pogledu sadrine sporazuma, Zakon kao obaveznu sadr-
zakljuen u skladu sa odredbama lana 234 ovog zakona;
inu sporazuma predvia: 1.opis prekraja koji se okrivlje-
3. da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zaklju-
nom stavlja na teret, 2. priznanje okrivljenog da je uinio
enog sporazuma, a posebno da u potpunosti razume da
prekraj iz take 1.10), 3. sporazum o vrsti i visini kazne, od-
se sporazumom odrie prava na suenje i ulaganje albe
nosno o drugim prekrajnim sankcijama, 4. izjavu ovlae-
protiv presude suda donete na osnovu reenja o usvajanju
nog podnosioca o odustajanju od prekrajnog gonjenja za
sporazuma; 4. da sporazumom o priznavanju nisu povre-
prekraje koji nisu obuhvaeni sporazumom o priznanju,
ena prava oteenog. Ovom presudom sud okrivljenog
5. sporazum o trokovima prekrajnog postupka, o oduzi-
oglaava odgovornim i izrie mu kaznu, odnosno drugu
manju imovinske koristi pribavljene prekrajem, o povra-
prekrajnu sankciju i odluuje o ostalim pitanjima predvi-
aju predmeta prekraja i o imovinskopravnom zahtevu,
enim u sporazumu o priznanju, presuda mora odgovarati
ukoliko je podnet, 6. izjavu o odricanju stranaka i branioca
sadraju sporazuma i mora sadrati podatke koje obavezno
od prava na albu protiv odluke suda donesene na osnovu
sadri presuda kojom se okrivljeni oglaava odgovornim12)
prihvatanja sporazuma o priznanju i 7. potpis stranaka i
i dostavlja se licima kojima se dostavlja presuda kojom se
branioca. Kao fakultativnu sadrinu sporazuma o priznanju
okrivljeni oglaava odgovornim13), te ako je sporazumom
Zakon predvia mogunost saglaavanja ovlaenog pod-
o priznanju predvieno odustajanje ovlaenog podno-
nosioca zahteva i okrivljenog o izricanju okrivljenom kazne
sioca zahteva od prekrajnog gonjenja za prekraje koji
koja ne moe biti ispod opteg zakonskog minimuma11), te
nisu obuhvaeni sporazumom o priznanju, sud u odnosu
mogunost sporazuma da se zatitna mera propisana za
na te prekraje donosi presudu u kojoj e navesti za koje
prekraj za koji se okrivljeni tereti, izrekne u manjem obi-
se prekraje okrivljeni oglaava odgovornim, a za koje se
mu ili da se ne izrekne.
oslobaa odgovornosti ili se postupak obustavlja. Reenje
Najznaajnija novina koju donosi sadanje zakonsko re- o odbijanju sporazuma o priznanju, protiv kog albu u ro-
enje jeste davanje mogunosti sporazuma da se zatitna ku od osam dana od dana dostave reenja mogu izjaviti
mera propisana za prekraj za koji se okrivljeni tereti izre- ovlaeni podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac,
kne u manjem obimu ili ne izrekne, ime je direktno uklo- sud donosi ako nije ispunjen jedan ili vie prethodno na-
njena najvanija prepreka iroj primeni sporazuma o pri- vedenih uslova, u kom sluaju dato priznanje okrivljenog
znanju prekraja u oblasti tzv. saobraajnih prekraja da- ne moe biti dokaz u prekrajnom postupku, a po pravno-
vanjem motiva strankama da sporazum zakljue i uklonjen snanosti ovog reenja sporazum i svi povezani spisi se iz-
jedan od najeih razloga za donoenje odluke suda o dvajaju u posebne spise i unitavaju pred sudom, o emu
odbijanju sporazuma o priznanju. Naime, uvoenjem ove se sastavlja slubena beleka u tom posebnom predmetu.
mogunosti sporazum o priznanju nalazi sve iru primenu Odluka suda o sporazumu se dostavlja ovlaenom podno-
u sudskoj praksi Prekrajnih sudova u RS u oblasti prekr- siocu zahteva, okrivljenom i braniocu, ako ga ima.
aja iz Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima, i to
Zakon14) znaajno pojednostavljuje postupak odluivanja o
kod prekrajno neosuivanih lica. Naime, vano je istai da
zakljuenom i podnetom sporazumu o priznanju izostav-
zakljuivanjem i usvajanjem sporazuma o priznanju prekr-
ljanjem nekih od prethodno propisanih uslova za donoe-
aja sa prekrajno neosuivanim licima uz njihovu svest
nje pozitivne odluke suda o sporazumu, i to utvrivanje
da na tu pogodnost nee moi da raunaju ukoliko pono-
da postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju priznanje krivice
vo uine prekraj, nije ugroeno ostvarivanje opte svrhe
okrivljenog, zatim utvrivanje da sporazum nije protivan
prekrajnih sankcija i u okviru nje svrhe kanjavanja, niti
razlozima pravinosti, te utvrivanje da kazna, odnosno
je umanjen uticaj na konkretnog uinioca i sva ostala lica
druga prekrajna sankcija utvrena u sporazumu o prizna-
da ubudue ne ine prekraje. Takoe, dosledno izricanje
nju krivice oigledno ne odgovara teini prekraja koji je
kaznenih poena, sada i na osnovu zakljuenog i usvojenog
okrivljeni priznao, zatim izostavljanjem zakazivanja i odr-
sporazuma o priznanju prekraja, doprinosi funkcionisanju
avanja roita radi odluivanja o sporazumu o priznanju
mehanizma oduzimanja vozake dozvole i praenja pona-
i donoenja reenja o usvajanju sporazuma o priznanju
anja vozaa u saobraaju tokom vremena.
kao obaveznih stadijuma koji prethode donoenju presu-
Odluku o sporazumu o priznanju donosi sud, koji spora- de o usvajanju sporazuma, te brisanjem odredaba o pravu
zum o priznanju moe odbaciti, usvojiti ili odbiti. Reenje oteenog i njegovog punomonika na albu protiv reenja
o odbaaju sporazuma o priznanju, protiv kog alba nije suda o usvajanju sporazuma i odredaba o rokovima za do-
dozvoljena, sud donosi ako je podnet nakon donoenja stavljanje albe drugostepenom sudu, rokovima za odluku
prvostepene odluke. Odluku o usvajanju sporazuma o pri- i odlukama drugostepenog suda o albi.

ZAKLJUAK mora biti lieno nepotrebnih uslova za usvajanje spora-

zuma o priznanju i komplikovanog postupka odluivanja o
Bitni uslovi za primenu ovog pravnog instituta su stvoreni. sporazumu, te zakonska reenja sada omoguuju aurni-
je i efikasnije voenje i okonanje prekrajnog postupka,
Naime, zakonodavac je konano prepoznao i ugradio u u okviru koga se u potpunosti afirmie pravo na suenje
zakonska reenja motive stranaka za zakljuenje sporazu- u razumnom roku, a pri tom nikako ne dira u pravo na
ma o priznanju prekraja, i to bi za podnosioce zahteva bi- pravino suenje npr. reavanjem vie predmeta jednom
la ekonominost u njihovom postupanju i znaajna uteda presudom usvajanjem od strane suda sporazuma o vie
vremena i sredstava potrebnih za prikupljanje, izvoenje i prekraja, ime se sud rastereuje pojedinanog voenja
obrazlaganje dokaza u dokaznom postupku pred sudom, postupaka u ovim predmetima, bez potrebe vrenja indivi-
zatim skraenje vremenskog perioda izmeu uinjenog dualizacije kazne i utvrivanje okolnosti koje mogu uticati
prekraja i izvrenja izreene kazne i efikasnost u postupku da kazna bude tea ili laka.
izvrenja izreene kazne, a to dalje vodi efikasnijem uti-
caju propisanih kazni na uinioce prekraja i u direktnoj je Aktivno uee svih stranaka u postupku ini primenu
vezi sa njihovim ponaanjem, a samim tim i sa celokupnim ovog pravnog instituta potpuno transparentnim, a poseb-
stanjem u drutvu, dok bi za lica koja imaju svojstvo okriv- no imajui u vidu injenicu da o rezultatu pregovora stra-
ljenog u prekrajnom postupku taj motiv bio mogunost naka konanu re daje sud, da sud odluku uvek donosi uz
da zakljuenjem sporazuma svoj procesnopravni poloaj voenje rauna o pravima oteenog i da stranke imaju
uine povoljnijim, zatim mogunost izricanja blae kazne pravo na albu protiv odluke o odbijanju sporazuma.
od one koja bi mogla biti izreena po sprovedenom doka- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekrajima (Sl.
znom postupku pred sudom, kao i mogunost da se zatit- glasnik RS, br. 13/2016) je sigurno dao odgovor na pitanje
na mera propisana za prekraj za koji se okrivljeni tereti ta uiniti da se sporazum o priznanju ee primenjuje, te
izrekne u manjem obimu ili da se ne izrekne. je na strankama da sada koriste zakonom predviene mo-
Takoe, zakonodavac je uvaio injenicu da postupanje gunosti za zakljuenje sporazuma, dok e sud po zakljue-
suda po zakljuenom i podnetom sporazumu o priznanju nim sporazumima sada mnogo efikasnije postupati.
1)
University of Chicago Law School, Chicago Unbound, Journal Articles, 1979, Plea Bargaing and Its History, Albert Alschuler
2)
Slubeni glasnik RS, br. 111/2009 od 29.12.2009. godine, koji je stupio na
snagu 06.01.2010. godine, Glava XXVIIa, lanovi 206a - 206d
3)
Slubeni glasnik RS, br. 65/2013 od 25.07.2013. godine, koji je stupio na snagu 02.08.2013.
godine, a primenjuje se od 01.03.2014. godine, Glava XXVI, lanovi 233-238
4)
Slubeni glasnik RS, br. 13/2016 od 19.02.2016. godine, koji je stupio na snagu 27.02.2016. godine
5)
Slubeni glasnik RS, br. 111/2009
6)
7)
8)
9)
10)
lan 234 stav 1 taka 2 Zakona o prekrajima (Slubeni glasnik RS, br. 65/2013, 13/2016)
11 )
lan 39 stav 1 Zakona o prekrajima (Slubeni glasnik RS, br. 65/2013, 13/2016)
12 )
lan 251 Zakona o prekrajima (Slubeni glasnik RS, br. 65/2013, 13/2016)
13 )
14 )
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekrajima (Slubeni glasnik RS, br. 13/2016)

PRAVOSUDNA PROFESIJA -JAVNI

IZVRITELJ I PRAVNA SIGURNOST
na Kosti,
Javni izvritelj
Za podruje Vieg suda u Pirotu
i Privrednog suda u Niu
UVOD niko nema prava da odustane od svog potraivanja. Garant

ostvarivanja ovog prava je, po mom uverenju, uvoenje u
Honeste vivere, alterum non laedere, srpsku pravnu tradiciju potpuno nove pravne institucije -
suum cuique tribuere (Domicije Ulpijan) profesije Javnog izvritelja.
Poteno iveti, drugog ne vreati,
svakome dati ono to mu pripada. Profesija javnog izvritelja
Nakon imenovanja za Javnog izvritelja i poloene Zakletve
da u potovati Ustav, zakone i druge propise Republike Nacionalna strategija reforme pravosua1) prepoznaje iz-
Srbije i dunost izvritelja obavljati savesno, poteno i ne- vritelje kao novu i vanu pravosudnu profesiju. Upravo su
pristrasno, postavila sam prioritete da u oformiti kancela- i ciljevi Strategije2) uspostavljanje vladavine prava i prav-
riju izvritelja koja e jaati i razvijati izvriteljsku profesiju i ne sigurnosti, pribliavanje pravde graanima i vraanje
unaprediti sistem izvrenja, kod graana jaati poverenje u poverenja u pravosudni sistem, takoe i ciljevi profesije
ovu profesiju i poloaj izvritelja graanima uiniti jasnijim, izvritelja.
kao i doprineti praksi vee pravne sigurnosti. Profesija izvritelja u pravosudnom sistemu Srbije poinje
Prepoznala sam da bi prava sentenca za opis potrebe za da ivi od 2012. godine, mada veina zemalja Evropske
uvoenjem nove pravosudne profesije i sveukupnog rada unije ve due vreme, izvrava sudske presude uz pomo
izvritelja, bila opta misao ili moralna istina Domicije Ul- izvritelja. Njeno ustanovljenje vodi rastereenju rada su-
pijana. Jedan od poslednjih velikih rimskih pravnika klasi- dova, ostvarivanju prava na razumno trajanje sudskih po-
nog doba kazao je Honeste vivere, alterum non laedere, stupaka u okviru kojih je i postupak izvrenja. Dakle, posti-
suum cuique tribuere - Poteno iveti, drugog ne vreati, e se efikasnost pravosua i na taj nain graanima olak-
svakome dati ono to mu pripada. Verujem da je tom svo- ava pristup pravdi. Naravno, uvoenje nove pravosudne
jom istinom Domicije Ulpijan predstavio i svoj najvaniji profesije nosilo je i potrebu usaglaavanja sa evropskim i
doprinos za pravnu nauku, a to je nastavljanje ideala za- meunarodnim standardima uz voenje rauna o pravnoj
konite vladavine - vladavine zakona, koja je garant ostva- tradiciji i drutvenom ambijentu.
rivanja osnovnih prava i sloboda. Zato verujem da e rad Zbog toga je Zakon o izvrenju i obezbeenju iz 2011. go-
javnih izvritelja doprineti stvaranju drutvene klime, da dine unapreen i sada smo u oekivanju i pripremama za
niko nema prava da prisvoji ono to nije njegovo, kao i da primenu novog Zakona o izvrenju i obezbeenju (Sl. gla-

snik RS, br. 106/2015), u daljem tekstu Zakon, koji stupa instrumenta trita novca (trezorski, blagajniki i
na snagu od 1. jula 2016. godine osim odredaba koje su komercijalni zapisi) i odluka o njihovom izdavanju;
navedene u lanu 551., koje su ve stupile na snagu. Ovim -- raun domaeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili
zakonom ureuje se postupak u kojem sudovi i Javni izvr- drugim pismenim dokazom o tome da je izvrni
itelji prinudno namiruju potraivanja izvrnih poverilaca dunik obaveten o njegovoj obavezi;
zasnovana na izvrnim i verodostojnim ispravama (izvrni -- izvod iz poslovnih knjiga o izvrenim komunalnim
postupak), postupak obezbeenja potraivanja i poloaj ili srodnim uslugama;
Javnih izvritelja. -- obraun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraiva-
nje takse za javni medijski servis;
-- javna isprava koja stvara izvrivu novanu obavezu;
Zakonsko odreenje profesije javnog izvritelja -- bankarska garancija;
-- akreditiv;
i vrste izvrnih i verodostojnih isprava -- overena izjava izvrnog dunika kojom ovlau-
je banku da s njegovog rauna prenese novana
Zakon u delu pod nazivom Javna ovlaenja daje i definici-
sredstva na raun izvrnog poverioca;
ju nosilaca nove pravosudne profesije i istie da su to lica
-- obraun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti
koja vre javna ovlaenja koja su im poverena Zakonom i visini potraivanja;
o izvrenju i obezbeenju ili drugim zakonom. Takoe, na- -- privremena ili okonana situacija o izvrenim gra-
vodi da Javni izvritelj svoju delatnost moe da obavlja ili evinskim radovima;
kao preduzetnik ili kao lan ortakog drutva iji su lanovi -- obraun o nagradi i naknadi trokova advokata.
iskljuivo Javni izvritelji.
Zakon taksativno navodi na osnovu kojih izvrnih i verodo-
stojnih isprava Javni izvritelj postupa. Po novom Zakonu Ugled javnih izvritelja i izvriteljska etika
vrste izvrnih isprava jesu:
-- izvrna sudska odluka i sudsko poravnanje koji Kod ustanovljenja svake nove struke, pa i struke javnog iz-
glase na davanje, injenje ili trpljenje vritelja, jako su vani i pratei pravni dokumenti ijom se
-- izvrna odluka doneta u prekrajnom ili uprav- doslednom primenom jaa ugled novonastale profesije. U
nom postupku i upravno poravnanje koji glase ovom sluaju to su Kodeks profesionalne etike javnih izvr-
na novanu obavezu ako posebnim zakonom nije itelja i Standardi profesionalnog ponaanja javnih izvri-
drukije odreeno telja. Kodeks profesionalne etike javnih izvritelja ureuje
-- izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansij- opta naela profesionalnog i etikog postupanja kojima se
skog lizinga u radu rukovode izvritelj i zamenici izvritelja i donosi ga
-- ugovor o hipoteci i zalona izjava Komora izvritelja. Jednako vano je i potovanje Standar-
-- plan reorganizacije u steajnom postupku ije je da profesionalnog ponaanja javnih izvritelja, koje donosi
usvajanje reenjem potvrdio sud Ministar.
-- javnobelenike isprave koje imaju snagu izvrne Posebno u se osvrnuti na Kodeks profesionalne etike
isprave javnih izvritelja3), jer verujem da samo javnost koja je
-- sporazum o reavanju spora putem posredova- upoznata sa naelima kojima se u svom radu rukovode
nja, koji ispunjava uslove odreene zakonom ko- javni izvritelji, stie celoviti uvid u profesiju kojoj
jim se ureuje posredovanje u reavanju sporova poverava svoja ovlaenja. Potovanjem osnovnih naela
-- isprava koja je drugim zakonom odreena kao iz- iz Kodeksa, svaka kancelarija javnog izvritelja ostvaruje
vrna isprava cilj da graanima profesiju priblii i jaa poverenje za
Ugovor o hipoteci i zalona izjava jesu izvrne isprave ako stvaranjem stanja pravne sigurnosti.
su zakljueni, odnosno dati u formi koju odreuje zakon U skladu sa njime, izvritelj je samostalan u obavljanju
kojim se ureuje hipoteka, ako sadre odredbe koje on poslova i vrenju ovlaenja i dunosti. Takoe,,, izvritelj
predvia i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao iz- je duan da ispoljava samostalnost i da postupa u skladu
vrna vansudska hipoteka. sa linim i profesionalnim integritetom i autoritetom,
Reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave donosi rukovodei se iskljuivo interesima stranaka u postupku
se radi namirenja novanog potraivanja, i novi Zakon na- izvrenja i dunostima propisanim zakonom i drugim optim
vodi da su verodostojne isprave: aktima."(l. 2), postupa na jednak nain nepristrasno
-- menica i ek domaeg ili stranog lica, sa prote- prema svim licima u ije ime ili korist preduzima radnje,
stom ako je potreban za zasnivanje potraivanja; kao i prema licima na iji teret se radnje preduzimaju (l. 3).
-- izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o Izvritelj svoju delatnost obavlja struno (l. 4). Ovo naelo
stanju na raunu zakonitog imaoca obveznica ili je i novi Zakon posebno sagledao predviajui nove uslo-

ve za imenovanje Javnog izvritelja. U skladu sa Kodeksom Alatke koje vode ugledu nove
izvritelj svoju profesiju obavlja savesno (l. 5), i uzdrava pravosudne profesije
se od neprikladnog ponaanja u svakom trenutku, postu-
pajui u skladu sa moralnim standardima svoje profesije, Po mom miljenju alatke koje vode uspenosti nove pra-
titi profesionalni i lini ugled, kao i ugled profesije (l.5). vosudne profesije su: strunost, etinost, dostojnost.
Efikasnost u postupanju izvritelja je jednako vana za Smatram da e samo tako e ova mlada profesija prona-
ostvarivanje prava i izvrnog poverioca i izvrnog dunika, i svoje mesto u sistemu pravosudnih profesija, i na taj
jer dozvoljava javnom izvritelju da postupa na najekono- nain omoguiti Javnom izvritelju da stekne poverenje i
miniji nain, sagledavajui konkretan sluaj i nastoji da izvrnog dunika i izvrnog poverioca. Izvrni poverilac e
odabrani nain postupanja izvritelja i da uzrokuje najma- dobiti garantije da e moi da se najefikasnije i celovito
nje trokova. Novinom Zakona, da je Javni izvritelj duan namiri, uz potovanje prava izvrnog dunika i drugih ue-
da posreduje izmeu stranaka, a to pretpostavlja da po- snika u postupku u okviru pravila postupka koja su data
seduje i osnovna znanja i obuke iz oblasti medijacije, posti- Zakonom.
e se bolje ostvarivanja naela efikasnosti. Rekla bih par rei i o samom nainu imenovanja Javnih
Implementirajui u svoj rad osnovna etika naela, Javni izvritelja. Naime, Javnog izvritelja imenuje ministar, za
izvritelj jaa poverenje u rad izvritelja i to kako dravnih podruje vieg suda i podruje privrednog suda. Jedan
institucija tako i javnih i komunalnih preduzea, banaka, od uslova za imenovanje je da je kandidat diplomirao na
privrednih drutava i fizikih lica, odnosno svih subjekata Pravnom fakultetu, da ima poloen ispit za javnog izvrite-
koji e svoja potraivanja poveravati Javnim izvriteljima. lja i pravosudni ispit, kao i dostojnost za delatnost Javnog
Tu bih posebno izdvojila naelo zakonitosti i naelo javno- izvritelja."Konkursna komisija sastavlja predlog kandidata
sti u radu. za imenovanje sa obrazloenjem i prosleuje ga Ministru.
Pri sastavljanju predloga kandidata konkursna komisija
"Prilikom vrenja radnji u okviru svojih ovlaenja i du-
vodi rauna o duini i vrsti radnog iskustva na poslovima
nosti, izvritelj je duan da se pridrava Ustava, zakona i
pravne struke, optem uspehu na pravosudnom ispitu i is-
drugih optih akata.
pitu za Javnog izvritelja, i o strunim znanjima i vetinama
Izvritelj je duan da se uzdri: korisnim za delatnost Javnog izvritelja (strune specijali-
- od upotrebe sredstava koja nisu propisana zakonom, zacije, poznavanje stranog jezika i sl.)."6)
- od najavljivanja ili preduzimanja radnji koje zakonom
nisu dozvoljena, Uverenje da su ove tri alatke (strunost, etinost i dostoj-
- od upotrebe nedozvoljene prinude ili dovoenja u za- nost) jako vane za razvoj jedne profesije, nastalo je i na
bludu uesnika u postupku ili drugih lica, osnovu povuene analogije sa rimskim odnosom prema
- od korienja svog zvanja i poloaja radi ostvarivanja advokaturi kao asnoj profesiji. O advokatskoj profesiji Ci-
linih interesa ili drugih interesa koji nisu zakonom ceron kae "Poto su svojim talentom stekli ugled, postigli
propisani. su to da pri pravnom savetovanju njihova snaga lei vie
u ugledu nego u samom talentu"7). Jasnu analogiju uoa-
Izvritelj je duan da o svim nezakonitim radnjama za koje vam i u sledeem citatu "I danas se od dobrih advokata
sazna u obavljanju svoje delatnosti obavesti nadleni dr- oekuje da budu ne samo inteligentni i dobro verzirani u
avni organ."4) propise i sudsku praksu, nego da ih odlikuje opta kultura i
Javnost u radu Kodeks odreuje na sledei nain: obrazovanje, ali svakako i etinost (Freedman, M.H. Smith,
A.45). Od toga u velikoj meri zavisi individualni advokatski
"Izvritelj je duan da sudu, nadlenom ministarstvu, dru- presti, ali i ugled cele profesije."8)
gim dravnim organima i organima Komore izvritelja,
obezbedi sve podatke o svom radu u skladu sa zakonom i
drugim optima aktima."5) Pripreme profesije za primenu novog
Zanimljiv je i deo Kodeksa koji govori o odnosu izvritelja Zakona o izvrenju i obezbeenju
prema drugim izvriteljima, uesnicima u postupku i pre-
ma treim licima, pa se u tom delu kae da je nedozvoljeno Da se radi o izuzetno opravdanoj profesiji, iji se razvoj
vriti uticaj na odnos izvritelja sa njegovim klijentom ili vr- tek oekuje, ulo se i na Godinjem savetovanju izvritelja,
iti uticaj na klijenta da svoj predmet prenese drugom izvr- odranom marta meseca ove godine. Danas na teritoriji
itelju, odnosno "izvritelj je obavezan da se prema drugim Srbije radi ukupno 239 Javnih izvritelja i 13 zamenika izvr-
izvriteljima odnosi kolegijalno, sa potovanjem i da ne ko- itelja. Takoe, na godinjem savetovanju, data je informa-
mentarie o njihovoj strunosti, savesnosti, efikasnosti ili cija da je na kraju 2015. godine u kancelarijama izvritelja
dostojnosti."(l. 20), takoe i "prema svim uesnicima u bilo zaposleno 1.400 slubenika. Oekuje se poveanje
postupku da se odnosi ljubazno i s potovanjem" (l. 19). broja zaposlenih od 1.jula 2016. godine, kada e sprovoe-

nje izvrenja prei iz nadlenosti suda u nadlenost javnih Kako bi se u to veoj meri ostvarila nepristrasnost, no-
izvritelja. Sudska zatita je bitna ne samo u pogledu da vi Zakon, prua pravnu sigurnost kako poveriocima, tako
graani dobiju sudsku presudu ve i u pogledu da ona u i jo veu pravnu sigurnost i dunicima, uvoenjem mo-
razumnom roku bude sprovedena. gunosti albe. Upravo u ovom delu mogu da se pojave
neka iskuenja koja se ogledaju kroz odreena odstupanja
Napominjem da je za neke aktivnosti potrebno da se iz-
u tumaenju i primeni zakona u pravosudnom sistemu za-
vrni poverioci ve upoznaju a predviene su novim Za-
snovanom na mrei sudeih i apelacionh sudova koji imaju
konom. "Izvrni poverioci u iju korist je pre poetka rada
nadlenosti nad odreenom teritorijom. Ova odstupanja
izvritelja u Republici Srbiji doneto reenje o izvrenju na
ne smeju biti takva da se u sluajevima kod kojih postoji
osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili reenje o obez-
isto ili gotovo identino injenino stanje, donose razliite
beenju, duni su da se u roku od 1. maja 2016. godine
odluke. Takvo stanje neizvesnosti treba smanjiti na najma-
do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da
nju moguu meru. Iz svega gore navedenog, jasno je da se
izvrenje sprovede sud ili javni izvritelj. Ako se ne izjasne
profesija javnog izvritelja ogleda u tome da kroz to veu
u roku, izvrni postupak se obustavlja."9)
pravnu sigurnost priblii pravdu graanima.
1)
arodna skuptina Republike Srbije usvojila je 01. jula 2013. Nacionalnu strategiju reforme pravosua za period od 2013. do
N
2018. godine.
2)
http://www.mpravde.gov.rs/tekst/2959/nacionalna-strategija-reforme-pravosudja.php, preuzeto 25. aprila 2016
3)
www.komoraizvrsitelja.rs./kodeks...etike-izvrsitelj.. preuzeto dana 26.04.2016.
4)
www.komoraizvrsitelja.rs./kodeks...etike-izvrsitelj. preuzeto dana 26.04.2016.
5)
Zakon o izvrenju i obezbeenju (Sl. glasnik RS, br. 106/2015);
6)
Zakon o izvrenju i obezbeenju (Sl. glasnik RS, br. 106/2015)
dr Avramovi Sima, Rhetorika techne: Vetina besednitva i javni nastup, Pravni fakultet Univerziteta, Slubeni glasnik, 2009,
7)
str. 392 (citat Ciceron, O govorniku,1,45,199.)

8)
p.cit.
9)

SUDSTVO KAO NEZAVISNA

GRANA VLASTI
Konstantin Miti Vranjki,

Sudija u Viem sudu u Beogradu
U vaavaju interes da sudstvo funkcionie na odgo-

varajui nain, kao i potrebu za odgovornim sud-
stvom, te injenicu da javnost mora imati uvid u
rad sudstva, ne sme se zanemariti poloaj sudstva kao ne-
zavisne grane vlasti, ije pravilno i potpuno funkcionisanje
mora povinovati Ustavu i zakonu, a odnos tri grane vlasti
zasniva se na ravnotei i meusobnoj kontroli kae Ustav.
Bez nezavisne sudske vlasti nema ove kontrole niti povino-
vanja druge dve grane vlasti Ustavu i zakonu, ve dolazi do
tkz. koncentracije vlasti, koja nije karakteristina za demo-
predstavlja conditio sine qua non vladavine prava. Ovakav kratske parlamentarne drave, ve naprotiv za totalitarne
ustavno-pravni poloaj sudstva predstavlja poseban izazov reime. Proklamovano naelo o podeli vlasti, predstavlja
za tranziciona drutva iji je pravni sistem u fazi harmoni- temelj svake moderne drave zasnovane na vladavini pra-
zacije sa standardima Evropske Unije, te namee brojna pi- va. Postavlja se pitanje od koga to sudska vlast mora da
tanja kako o merama koje su do sada preduzete u reformi bude nezavisna. Naime, nezavisnost sudske vlasti mani-
sudstva, kao i o daljim koracima koje je potrebno preduze- festuje se pre svega u odnosu na druge dve grane vlasti,
ti. Pri napred izloenome, pored kritike ocene ustavnog i kako bi sudska vlast mogla da vri svoju kontrolnu ulogu u
zakonskog pravnog okvira pravosudnog sistema samo sve- odnosu na zakonodavnu i izvrnu vlast, te kako bi sudska
obuhvatna analiza efekata koje su dosadanje mere proi- vlast titila graane od prekoraenja ovlaenja pre sve-
zvele moe dati odgovor na pitanje u kom se smeru kree ga izvrne vlasti, zbog ega Ustav u lanu 4 stav posebno
reforma pravosua, te da li e ostvariti proklamovani cilj, a napominje potrebu za meusobnim ograniavanjem gra-
to je samostalno, efikasno pravosue usklaeno sa evrop- na vlasti. Svaka grana vlasti je ovlaena da vri Ustavom i
skim standardima. zakonom poverenu vlast ali samo i iskljuivo u okviru svo-
je nadlenosti, ali joj zabranjeno da preuzima ingerencije
Sam ustavotvorac u lanovima 3 i 4 Ustava jasno odreuje
druge grane vlasti i time kri ustavno naelo o podeli vlasti.
Republiku Srbiju kao dravu zasnovanu na vladavini prava
Ugroavanjem nezavisnosti sudske vlasti, naruava se na-
koja se ostvaruje izmeu ostalog i podelom vlasti, neza-
elo podele vlasti proklamovano u lanu 4 stav 2 Ustava
visnom sudskom vlau i povinovanjem vlasti pre svega
RS, a koje predstavlja jedno od fundamentalnih naela vla-
izvrne Ustavu i zakonu, te striktnom podelom vlasti na
davine prava i pravne drave. Nema pravne drave tamo
zakonodavnu, izvrnu i sudsku odreujui pritom da je
gde nema podele vlasti i gde zakonodavna i izvrna vlast
sudska vlast je nezavisna. Iz samih formulacija koje kori-
zadiru sferu sudske vlasti, naruavajui njenu nezavisnost.
sti ustavotvorac (u lanovima 3 i 4 Ustava ak dva puta se
Svako podrivanje pravde najdirektnije diskredituje autori-
proklamuje nezavisnost sudske vlasti) jasna je i posebno
tet suda i kredibilitet sudije, te umanjuje poverenje graa-
naglaena potreba za nezavisnom sudskom vlau kao ga-
na u svoju dravu.
rantom vladavine prava, te garantom potovanja ljudskih i
manjinskih prava. Nema ovih, niti drugih evropskih i civili- Poseban poloaj u pravnom sistemu Republike Srbije pri-
zacijskih vrednosti bez nezavisnog sudstva. Svaka vlast se pada Visokom savetu sudstva, uvaru sudstva kao nezavi-

sne grane vlasti, te garantu sudijske nezavisnosti i samo- uloge sudstva u odnosu na zakonodavnu i izvrnu vlast.
stalnosti. Postojanje nezavisnih i nepristrasnih sudova je Nosiocima pravosudnih funkcija neophodno je omoguiti
strukturalni zahtev pravne drave, a zadatak Visokog sa- uivanje stvarne nezavisnosti i samostalnosti, koje Ustav
vete sudstva je da titi nezavisnost sudstva i sudija. Samo proklamuje, da bi bili u mogunosti da ire sagledavaju
zaista nezavisan organ, iju veinu ine sudije, koji su na fer kontekst drutvenih procesa i odnosa u kome obavljaju
i demokratskim izborima izabrani od svojih kolega sudija i svoju funkciju, kao i da se detaljnije upoznaju sa brojnim,
u kome nema aktivnih politiara, moe reavati o pitanjima esto neusaglaenim zakonima koji se donose, u cilju nji-
vezanim za izbor sudija, napredovanje i prestanak njiho- hovog pravilnog tumaenja i primene. Stalno i dugotrajno
vog mandata. Pri napred izloenome posebno je potrebno maksimalno angaovanje sudija i zaposlenih u sudstvu, ne
detaljno analizirati ustavnu i zakonsku regulativu ovoga dovodi do sutinskog reenja spornih odnosa niti drutve-
organa, efekte koje je proizveo u praksi od svoga uvoe- ne pravinosti i poverenja graana u pravosue i pravnu
nja 2009. godine, te predloiti mere za jaanje njegove dravu. Ovakvo stanje ima za posledicu da graani nisu u
nezavisnosti i kapaciteta, sa posebnim osvrtom na upore- mogunosti da u potpunosti ostvare pravo na pravino su-
dive pravne sisteme koji imaju ovaj organ. Svaki graanin enje i zatitu njihovih prava.
posmatra nezavisnost sudije kao garanta istine, slobode,
Opte-prihvaena naela po kojima bi pravosua trebalo
potovanja ljudskih prava i nepristrasnosti sudstva, oslo-
da funkcioniu jasna su i formulisana brojnim meuna-
boenog spoljnih uticaja, a posebno uticaja drugih grana
rodnim aktima, izmeu ostalih: Osnovnim naelima neza-
vlasti. Nezavisnost sudije nije privilegija data sudiji njega
visnosti sudstva (pravosua), Preporukom Komiteta mini-
radi, ve neminovnost u interesu vladavine prava i svakoga
stara Saveta Evrope o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija
ko trai pravdu. Nezavisnost, kao preduslov nepristrasnosti
broj R (94) 12 od oktobra 1994. godine i CM/Rec (2010)12
sudije stoga prua garanciju jednakosti pred sudom.
o nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudija od 17.
Pravosua, kao kompleksan sistem i grana vlasti ne sme novembra 2010. godine, miljenjima Konsultativnog vea
se, redukovati na nivo proizvodnog sistema, iji bi se efe- Evropskih sudija i Konsultativnog vea evropskih tuilaca
kat merio brzinom i koliinom rada sudija i tuilaca. Ovo za Saveta Evrope, Evropskom poveljom o statusu sudija.
posledicu ima zanemarivanje ostalih vanih aspekta sud-
Moemo da zakljuimo da je pravilno i zakonito funkcio-
sko-tuilake funkcije jer se ne podstie niti ceni kvalitetno
nisanje sudskog sistema neizostavan uslov za funkcionisa-
i sutinsko reavanje spornih odnosa, te dovodi do slablje-
nje pravne drave, a da svako naruavanje pravosudnog
nja sudstva kao nezavisne grane vlasti, to za posledicu
sistema moe imati dalekosene posledice na vladavinu
ima gotovo potpuno negiranje kontrolne i ograniavajue
prava.

KRIMINOLOKI POGLED
NA NASILNIKI KRIMINALITET
Doc. dr Ljupka B. Petrevska,

Fakultet za poslovne studije i pravo, Univerzitet Union-
Nikola Tesla, Beograd, Srbija
Prof. dr Miroslava B. Petrevska,
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija, abac, Srbija
UVOD gui nain naruavaju osnovne vrednosti na kojima poiva

ljudska zajednica. U svemu tome, kriminalitet sa elemen-
Proces globalizacije, kao sveprisutni proces izazvao je broj- tima nasilja, privlai naroitu panju. Zbog svojih manife-
ne drutvene promene menjajui ljudsko drutvo iz korena stacija i teine posledica, nasilniki kriminali predmet je
a sa njim i svakog pojedinca, kao lana tog drutva. Sa tim interesovanja ne samo drave i drutva ve i kriminologije,
promenama, deavaju se i nastaju brojne negativne dru- kao samostalne nauke koja, koristei saznanja i istraiva-
tvene pojave, koje se manifestuju kao posledica nemogu- ke postupke nauka o oveku i drutvu, empirijski prouava
nosti drutva da apsorbuje negativne posledice navedenih kriminalni fenomen tj. zloin, njegovog izvrioca i rtvu,
globalizacijskih promena i savremenih civilizacijskih teko- kriminalitet i nain na koji drutvo reaguje na kriminalno
vina. Jedna od tih, negativnih drutvenih pojava i ujedno ponaanje. (Ignjatovi, 2007: 31)
modernih tekovina civilizacije su i negativna i drutveno Kao takva, kriminologija daje poseban pogled na nasilniki
neprihvatljiva ponaanja pojedinaca koja najee naila- kriminalitet analizirajui ga i dajui odgovore na pitanja ta
ze na moralnu ili pak teu drutvenu ili pravnu reakciju ili je to kriminalno nasilje i kako se ono manifestuje, otkuda
osudu. Ova negativna i neprihvatljiva dela, u pravnom i kri- toliko interesovanje ljudi za njega?! Kako se ovakva dela
minolokom smislu drutvo i drava oznaavaju propisiva- nasilnikog kriminaliteta manifestuju i kako se klasifikuju?!
njem, definisanjem i sankcionisanjem kanjivih dela koja,
U radu koji je pred nama bavimo se upravo ovim pitanji-
zavisno od teine i karakteristika svrstavamo u prekraje,
ma od kriminolokog znaaja dajui sutinu kriminolokog
krivina dela i privredne prestupe. Ipak, zbog svojih speci-
pogleda na nasilniki kriminalitet koncentriui se istovre-
finosti i karakteristika, ona najtea i najneprihvatljivija de-
meno na razloge koji doprinose velikom interesovanju gra-
la svakako zavrednuju najveu panju, kako drave i dru-
ana za dela nasilnikog kriminaliteta, s obzirom na inje-
tva, tako i brojnih teoretiara i naunika, koji, od najstarijih
nicu da ovakva dela napadaju najvrednija dobra pojedinca
vremena pa sve do danas, tee da iznau nain kako da
odnosno potencijalno svakoga od nas.
se navedena ponaanja eliminiu, njihov broj i uestalost
ponavljanja smanje i ublae posledice istih istovremeno
delujui na uinioce tih dela da ista ubudue ne ine.
1. Nasilje i agresivnost iz kriminoloke perpektive
Meu navedenim drutveno neprihvatljivim ponaanjima
koje nas od samog nastanka civilizacije okruuju, kriminali- Nasilje, kao negativna drutvena pojava i manifestacija
tet, kao ukupnost svih drutveno neprihvatljivih ponaanja mnotva negativnih inilaca opta je pojava u savremenom
(primarno zloina) u odreenom vremenu i prostoru, ima svetu koji karakteriu surovost i odsustvo svakog oblika
posebno mesto. Kao izuzetno negativna drutvena pojava, emocija u postupanju, ophoenju i meusobnim odno-
kriminalitet karakteriu ona ponaanja koja na najtei mo- sima svakog pojedinca. Kao takva pojava, nasilje se kree

onom negativnom linijom koja umesto linijom smanjenja da se povredi druga osoba ili oteti predmet". Ono moe
ide tendencijom njihovog porasta, a to i te kako zabrinjava. biti metodino ili nesistematino, trajno ili prolazno, dozi-
U poslednjim decenijama belei se nagli porast nasilja svih rano ili nekontrolisano. Dakle, smatraju oni, sva nasilnika
vrsta a sami uzroci ove pojave pokuavaju se nai kako u ponaanja su vid agresije, dok sva agresivna nisu nasilni-
samoj prirodi oveka tako i u drutvenim uslovima u koji- ka. (Ignjatovi, 2011)
ma ivi. Procesi industrijalizacije i urbanizacije svakako su
U svemu tome, kriminologija, kao nauka o zloinu, oduvek
doneli mnotvo patolokih pojava u raznim oblicima to je
je posebnu i veoma veliku panju poklanjala nasilnikom
svakako doprinelo otuenju oveka koji se odvojio od pri-
ponaanju odnosno nasilju u celini, koje se sve ee javlja
rode i priklonio tekovinama savremene civilizacije u kojoj
kao posledica tekuih civilizacijskih procesa i koje je prati-
gubi slobodu i biva optereen svojom egzistencijom.
lac mnogih krivinih dela. Danas se sa pravom moe rei da
"Nasilje je ljudstva delatnost, a sila je sredstvo, ono nije je meu manifestacijama kriminalnog ponaanja u savre-
prosta upotreba sile ve njen rad, kao oblik ljudske delat- menom svetu prosto teko nai onu koja kod stanovnika
nosti u kojoj se direktno ili indirektno koristi sila. Ono je bilo kog dela sveta izaziva toliko snanu reakciju kao to je
delatnost kojom neki in, aktivnost, radnja, ili proces otpo- to sluaj sa nasilnikim zloinima. Za razliku od nekih dru-
inju, vre ili zaustavljaju, odnosno odravaju ili ubrzavaju, gih tipova kriminaliteta (poput imovinskog) kod kojih esto
ili se neka forma i sutina stvaraju, transformiu ili razaraju izostaje osuda dela i njegovog uinioca, na nasilnika dela
nasuprot volji i intenciji ostvarenja interesa i zadovoljava- se reaguje burno i sa nespornim odbacivanjem. Iako mno-
nja potreba objekta nasilja ukoliko je svestran, odnosno gi autori, poput Denis Szaboa, (Szabo, 2010: 14) ukazuju
nasuprot njegovoj unutranjoj strukturi ili zakonitostima da ovakva dela nasilnikog kriminaliteta ine manje od 5%
ukoliko se ne radi o oveku" (Simeunovi, 1989 : 21) do 10% kriminaliteta, ti argumenti jednostavno ne dopiru
do graana, koji lako postaju taoci onih koji profitiraju iz
U literaturi se izraz "nasilje", "nasilniko ponaanje" i
takvog stanja.
"nasilniki kriminalitet" najee vezuju za agresivnost i
u tom smislu shvata se kao ispoljavanje napadakog (lat. Nasilje, kako istie Steve Goodman (Goodman, 1997) mo-
aggressio - napad, nasrtaj) ponaanja. Agresivnost se u emo posmatrati sa stanovita teologije, antropologije,
kriminolokim delima shvata u najelementarnijem, bio- filozofije, sociologije, psihologije, etologije, psihijatrije,
lokom, smislu i podrazumeva interakciju nekog ivog bia medicine, prava, meunarodnih odnosa, istorije. Ovde e,
i njegove okoline. Slino rezonovanje sreemo i u nekim s obzirom na predmet i cilj rada, dominirati kriminoloki
kriminolokim radovima (Pakes i Pakes, 2009: 56) u kojima pristup problemu nasilja i naravno, nasilnikog kriminalite-
se daje jednostavna, ali ua definicija po kojoj je agresija ta, objanjujui kriminoloko vienje ovog problema.
"ponaanje usmereno na to da se neko namerno povredi".
Hollin i Howells odreuju agresiju kao namerno ugroa-
vanje ili sticanje preimustva nad drugim ljudima, koje ne 2. Pojam, vrste i tendencije
dovodi nuno do fizike povrede, dok nasilje podrazumeva nasilnikog kriminaliteta
upotrebu snane fizike sile protiv drugog ljudskog bia,
ponekad izazvano agresivnim motivima. (Hollin, Howells, U mnotvu manifestacija i pojavnih oblika kriminalnog po-
1989 : 3) naanja, gotovo da je nemogue nai one oblike koji kod
Moramo naglasiti svakako i to da, i pored povezanosti, poj- bilo kog pojedinca, odnosno kod bilo koga od nas, izaziva
movi agresija i nasilje nisu podudarni pa tako neki autori toliko snanu reakciju kao to je to sluaj sa nasilnikim
smatraju da je nasilje zapravo esencijalna ljudska karakte- zloinima odnosno sa vrenjem krivinih dela koja nuno
ristika kojom se u interpersonalne odnose unosi destruk- podrazumevaju nasilje, kao karakteristiku odnosno modus
cija (odvija se u drutvenom kontekstu), dok je agresija operandi izvrenja. Uporeujui nasilniki kriminalitet sa
ono to nam je zajedniko sa ivotinjama. (Zulueta, 1993). drugim tipovima kriminaliteta, na koja se takoe reagu-
Neki drugi autori poput Perelberga razliku vide u tome da je na odreeni, negativni nain, nasilnika dela izazivaju
je agresija kod ljudskih bia zasnovana na biologiji, kao re- burnu reakciju, gnuanje, ok i bezrezervnu osudu. To je
akcija na ugroavanje, a da je nasilje telesno aktuelizova- poznato svima, kako organima formalne socijalne kontro-
nje agresije sa zadatkom da otkloni opasnost. (Perelberg, le, tako i medijima i tvorcima produkata masovne kultu-
1999: 37) re. Mediji u svemu tome, itekako doprinose prethodno
navedenim negativnim oseajima, u kojima svako delo, u
Neki autori pak nasilje definiu kao "ponaanje koje je cilju privlaenja panje i poveanja publiciteta, biva pred-
odreeno namerom da se neka individua fiziki ili psihiki stavljeno na jo ekstremniji nain, detaljno navodei svaki
(ne i socijalno) povredi ili da se uniti neki predmet". Bitno inilac i svaki detalj izvrenja dela i njegovih posledica. Na-
je zapaziti da nije svako agresivno ponaanje kriminalizo- silniki kriminalitet, u kriminolokoj literaturi, najee se
vano. (Bartol, 2005: 241). Za ove autore, nasilje je "de- definie kao kriminalitet koji obuhvata krivina dela sa ele-
struktivna fizika agresija koja se primenjuje sa namerom mentima nasilja, tj. krivina dela kod kojih se radi postiza-

nja odreenog cilja koristi napad na rtvu ili se njime preti. Pored navedene klasifikacije nasilnikog kriminaliteta, u
Ovo je samo jedna od mnotva definicija koje se u sutini literaturi je prisutna i podela na krivina dela nasilja i kri-
svode na to da obuhvate sva nasilnika ponaanja koja za vina dela u okviru kojih se nasilje koristi kao metod, sred-
posledicu imaju oteenje rtve kojoj se fizikom silom na- stvo u izvrenju drugog krivinog dela. S tim u vezi, jasno
nosi fiziki i/ili psihiki bol, manjeg ili veeg intenziteta, to se moe zakljuiti da kada kaemo nasilniki kriminalitet,
moe dovesti do unitenja rtve. U krivinim delima u ko- pod tim podrazumevamo ona krivina dela koja karakterie
jima je imanentno nasilniko ponaanje, nasilnika sutina brutalno i agresivno postupanje njihovih izvrilaca, gde je
proizilazi iz konstrukcije bia krivinog dela u kojoj sila ili samo nasilje dominantnog karaktera, bez obzira da li ono
ozbiljna pretnja, vreanje ili zlostavljanje i tua ili drsko i predstavlja dio same radnje izvrenja krivinog dela ili pred-
bezobzirno ponaanje ine bitno obeleje tog krivinog de- stavlja neki drugi bitan element konkretnog krivinog dela.
la. (Ignjatovi, 2011: 180)
U poglavljima krivinog zakona, krivina dela nasilnikog
Nasilniki kriminalitet, kao posebna forma ispoljavanja kri- kriminaliteta su, izmeu ostalog, svrstana u grupe krivinih
minaliteta, ostavlja teke posljedice na rtve krivinih dela, dela protiv ivota i tela (npr. ubistvo, teko ubistvo, ubistvo
a ujedno su i, kao delikti koji se najee vre, ostavljali deteta pri poroaju, nedozvoljen prekid trudnoe, teka
oduvek velike i teke posledice kako na drutvo tako i opti i laka telesna povreda, uestvovanje u tui, ugroavanje
oseaj ugroavanja bezbednosti graana. Drutvena opa- opasnim oruem pri tui ili svai, izlaganje opasnosti ("Sl.
snost od nasilnikog kriminaliteta, negativne drutvene glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i
pojave koja se ispoljava kroz razliite forme, jeste velika. 111/2009), protiv imovine (razbojnitvo, razbojnika kra-
Shodno tome, rukovodei se obelejima ovih krivinih de- a, zelenatvo, iznuda, ucena, itd.), protiv sloboda i prava
la dolazimo do zakljuka da se u sferi pojma nasilnikog graanina (povreda ravnopravnosti, povreda slobode iz-
ponaanja nalaze delikti nasilja vrlo razliite prirode i in- raavanja nacionalne ili etnike pripadnosti protivpravno
tenziteta, od realne uvrede do ubistva, od zlostavljanja do lienje slobode, otmica, povreda slobode kretanja i na-
tekih akata terora. Najee i najtipinije zakonske oznake stanjivanja, prinuda, zlostavljanje i muenje, ugroavanje
za nasilnika ponaanja jesu: nasilje, sila, pretnja i zlostav- sigurnosti, naruavanje nepovredivosti stana, spreavanje
ljanje. (Markovi, 2007: 204) javnog skupa i drug), protiv polnog integriteta (silovanje,
obljuba nad nemonim licem, obljuba nad detetom, oblju-
Govorei o nasilnikom kriminalitetu, svakako je vano
ba zloupotrebom slubenog poloaja, nedozvoljene polne
istai i koja je to razlika meu pojedinim delima ove vrste
radnje i dr.,) protiv braka i porodice (primarno krivino de-
kriminaliteta. Pored slinosti u radnji nasilja, krivina dela
lo nasilje u porodici), protiv javnog reda i mira (izazivanje
koja nose epitet nasilnikih dela meusobno se razlikuju
panike i nereda i nasilniko ponaanje), protiv opte sigur-
prema nainu, odnosno svrsi koju radnja nasilja ima u biu
nosti ljudi i imovine itd.
dela pa se, shodno tome, u literature navode i odreene
klasifikacije ovih krivinih dela, a osnovna klasifikacija je na Predstavljajui kriminoloki pogled na nasilniki kriminali-
krivina dela tradicionalnog nasilnikog kriminaliteta i kri- tet, svakako je korisno, i na ovom mestu, osvrnuemo se i
vina dela u okviru novih oblika nasilnikog kriminaliteta. na dostupne statistike podatke o krivinim delima nasil-
Prva grupa krivinih dela nasilnikog karaktera obuhvata nikog kriminaliteta u Republici Srbiji. U tabeli koja je data
krivina dela ubistva i nanoenja telesnih povreda, proga- ispod, prikazani su podaci o broju osuenih lica za krivi-
njanja, silovanja, razbojnitvo, razbojnika kraa itd Sa na dela nasilnikog kriminaliteta, u poslednjih 5 godina na
druge strane, u novije oblike kriminolozi svrstavaju recimo, teritoriji Republike Srbije. Prikaz je dat prema grupama
nasilje u porodici. krivinih dela u koja se ubrajaju odnosno pod koja se pod-
vode krivina dela nasilnikog kriminaliteta.
Tabela 1. Broj osuenih lica za krivina dela nasilnikog kriminaliteta, u poslednjih 5 godina, prema grupama krivinih
dela (RZZS, 2013)

Analizirajui iznete statistike podatke lako uoavamo da preti ili nanosi fiziku, seksualnu ili psihiku povredu dru-
je u strukturi krivinih dela nasilnikog kriminaliteta sva- gima ili sebi samom." (Stanko, 2001). Sa druge strane, radi
kako najvei broj krivinih dela koja svrstavamo u grupu se samo o takvom napadu koji je usmeren na linost od-
krivinih dela protiv ivota i tela, protiv braka i porodice nosno o delima usmerenim protiv neije imovine kod kojih
kao i krivinih dela protiv javnog reda i mira. Naalost, ono se sila ili pretnja ne upuuju oveku. Pri tome, sam izraz
to je primetno je i tendencija stagniranja ili pak povea- "pretnja" podrazumeva jasno izraenu nameru napadaa
nja izvrenja krivinih dela iz ovih grupa krivinih dela, gde da primeni silu. (Wiliams, 1991 : 154).
se iz godine u godinu ini isti ili i vei broj krivinih dela
Pored definisanja nasilnikog ponaanja i nasilja kao
sa elementima nasilja. Ono to u celoj prii itekako zabri-
osnovnih pojmova i kljunih faktora nasilnikog kriminali-
njava je i injenica da je u strukturi uinilaca navedenih
teta, jedno od osnovnih pitanja koja kriminolozi postavlja-
krivinih dela sve vie onih najmlaih uinilaca. Statistika
ju, analizirajui nasilniki kriminalitet i njegovu sutinu, je
i zvanini podaci pokazuju da je kriminalitet maloletnika u
i pitanje korena nasilja, odnosno ta je zapravo uzrok tog
Srbiji danas, poev od perioda devedesetih godina pro-
nasilja koje dovodi do kriminaliteta sa elementima nasi-
log veka, nakon velikih drutvenih, ekonomskih i politikih
lja!? U tu svrhu, razvijeno je nekoliko kriminolokih teorija
promena, preteno nasilnikog tipa. Podaci pokazuju da je
koje, svaka sa svoje take gledita daju vienje uzronosti
gotovo 60% maloletnika krivino sankcionisano za vrenje
nasilnikog kriminaliteta. Prva od navedenih teorija odno-
krivinih dela sa elementima nasilja. Nasilniko ponaanje
sno pristupa je bioloki i psiholoki pristup koga odlikuje
je kljuna karakteristika kriminaliteta maloletnika u Srbi-
tenja da oveka poveu sa iniocima kao to su struktura
ji koja trai objanjenje njegovog konteksta. Posebno to
mozga, genetske modifikacije, niska inteligencija i slinim,
je nasilniki kriminalitet znatno prisutniji u populaciji kri-
a brojna istraivanja zasnovana na ovom pristupu dola su
vino sankcionisanih maloletnika (oko 10%) nego njegovo
do zakljuka da nasilje, kao osnovni element kriminaliteta
uee u ukupnom kriminalitetu u Srbiji, gde je za nasil-
koji vre, karakterie pre svega uinioce koji su u ranom pe-
niki kriminalitet krivino sankcionisanih oko 6,1% svih pu-
riodu svog razvoja i odrastanja bili frustrirani ili viktimizov-
noletnih osoba kojima je sud izrekao pravosnane krivine
ni nasilnou svojih roditelja koja im je sluila kao model
presude (Ili 2002).
ponaanja. (Lewis, 1985). Druga istraivanja su, sa druge
Prethodno izneti podaci stoga, navode dravu, drutvo ali strane opovrgla ovaj pristup doavi do zakljuka da nave-
i sve relevantne inioce i institucije od znaaja da ovu ne- deni inioci ne mogu odnosno ne moraju nuno da budu
gativnu tendenciju zaustave i da se udeo nasilnikog kri- uzrok nasilnikog kriminaliteta, ali da navedene fizike i
minaliteta smanji u odnosu na ukupnu masu izvrenih mentalne osobine mogu predisponirati neke ljude da se
krivinih dela. Sve ovo naroito u onoj najmlaoj populaciji na odreene nadraaje ponu ponaati nasilniki vrei pri
izvrilaca jer su posledice njihovog uea u vrenju nave- tom krivina dela. (Ignjatovi, 2007: 145)
denih krivinih dela sa elementima nasilja itekako opasne i
Sledei kriminoloki pristup je tzv. instinktivistiki pristup
pogubne. Kriminolozi su, pored zvaninih dravnih organa,
koji se zasniva na istraivanjima Sigmunda Frojda (S. Freu-
ukljueni takoe u navedeni proces. Cilj i usmerenje kri-
da) da nasilnikim ponaanjem oveka pa i agresivnim koji
minolokih istraivanja nije na istoj represiji i zaustavlja-
vodi ka nasilnikom kriminalitetu, upravljaju nagoni, poput
nju navedenih negativnih tendencija krajnje represivnim
polnog nagona ili pak nagona smrti. Sutina ovog pristupa
i postdeliktnim sredstvima i metodama. Kriminologija,
zasniva se na uverenju da ovek poseduje iste agresivne
sa druge strane, koristei svoje tehnike, metode i znanja,
instinkte kao i ivotinje ali da se od njih razlikuje po to-
tei da problemu prie dublje, ulazei u njegovu sutinu i
me to ne poseduje konice koje bi spreile fatalno nasilje
iznalazei dalekosenije metode i naine borbe. Prvi korak
prema pripadnicima svoje vrste za razliku od ivotinja kod
ka tome je svakako ulaenje u sutinu, u koren problema,
kojih se nasilje koristi samo u onoj meri u kojoj se njima
traei uzrok takvog ponaanja, traei korene nasilnikog
omoguava opstanak. (Ignjatovi, 2007: 145)
kriminaliteta.
Subkulturni pristup, ukazuje pak na veliki znaaj i ulogu so-
cijalnih inilaca ovekove agresivnosti emu idu u prilog i
3. Kriminoloki pristupi nasilnikom kriminalitetu rezultati nekih istraivanja da se nasilniki kriminalitet sve
ee javlja u izvesnim krugovima, u izvesnim ambijentima
Pregled kriminolokog vienja nasilnikog kriminaliteta, i izvesnim prilikama (primer krvna osveta). Kriminolozi ovu
pre svega, polazi od pitanja - kako kriminolozi shvataju na- specifinost objanjavaju faktorima kontinuirane socijali-
silje, ta se pod nasiljem podrazumeva i kako se ono defi- zacije lanova zajednice za njeno praktikovanje i postepe-
nie i razlikuje u odnosu na agresivnost ili pak druga pato- nim menjanjem i prilagoavanjem novim uslovima ivota.
loka stanja?! Dajui odgovore na ova pitanja polazimo od Ovaj pristup vezuje se gotovo uvek za drutveni odnosno
osnovnih karakteristika tog ponaanja pod kojim se moe socijalni pristup koji se javlja u vie varijanti - kao teorije
oznaiti "svaki oblik ponaanja pojedinca koji namerno o socijalnoj strukturi (objanjavaju agresiju kao pokuaj

da se izae iz bede i siromatva); teorije socijalnog pro- poput Republike Srbije, nedavno ule u proces tranzicije
cesa (tvrde da socijalizacija kroz kontakte sa institucijama i tek uspostavile krhku demokratiju. U izuavanju nasilja
i drutvenim organizacijama pojedinca vodi u nasilje); te- kao pojave najpre se polazi od etioloke dimenzije - od-
orija neutralizacije (ukazuje kako se opravdava sopstveno nosno uzroka i uslova, meu kojima preovlauju krimino-
agresivno ponaanje;) teorija socijalne kontrole (pokazuje loki, socijalni, ekonomski i drugi razlozi. Fenomenolo-
kako direktna (kroz kanjavanje) i indirektna (kroz drutve- ka dimenzija nasilja ukazuje na to da danas postoje novi
nu afilijaciju - pridruivanje) kontrola spreava nasilnitvo); pojavni oblici kriminaliteta s elementima nasilja, od kojih
teorija etiketiranja (objanjava nasilniko ponaanje kroz najvei broj uzrokuje izuzetno teke posledice i izaziva ve-
mehanizme primarne i sekundarne devijacije) (Semple, liko uznemirenje javnosti. Viktimoloki aspekt ukazuje na
Smyth, 2010: 620) rtvu i njen odnos prema delu, a jo vie na odnos drutva
Teorije uenja skreu panju na procese nagraivanja/ prema rtvi i, s tim u vezi, posebno na podrku zajedni-
pojaavanja kao vane inioce agresivnog ponaanja u si- ce rtvi. Drutveni odgovor na nasilje polazi od koncepta
tuacijama kada se nastoji ostvariti unapred postavljeni cilj Safe Community koji svaka drava pokuava da izgradi,
(ostvarenje materijalne dobiti ili izbegavanje stimulusa koji posebno u artikulaciji prava na slobodu okupljanja i ostva-
izazivaju odvratnost). Ovde se javlja i hipoteza o vezi fru- rivanja istog na javnim mestima. (Kultura polisa, 2012) Sve
stracije i agresije po kojoj prva vodi u drugu u zavisnosti od navedeno, posmatrano zbirno, daje i jedan celovit krimi-
vrednosti koju ima eljeni cilj i nivoa frustracije. Kanjava- noloki pogled na nasilje i nasilniki kriminalitet, jer ovaj
nje moe inhibirati agresiju, ali je moe i pojaati. aspekt posmatranja navedenog problema predstavlja ce-
lovit pristup koji problem posmatra ne samo etioloki i fe-
Kognitivne teorije ukazuju na uticaj iskrivljenih saznanja o
nomenoloki, ve i statistiki, prognostiki, i viktimoloki,
rtvama na pojaavanje agresije. S druge strane, moralna
nastojei da iskustva, podatke i saznanja dobijena sa vie
evaluacija svojih postupaka moe voditi smanjenju agresi-
je. (Ignjatovi, 2011) taaka gledita objedini, i da svoje vienje problema.
Prethodno navedeni pristupi, definisani i razmatrani u Upravo taj, kriminoloki, celovit, pristup znaajan je pri-
formi teorija, samo su neki od dostupnih i iznetih krimi- stup u reavanju ovog problema jer dravna reakcija, orga-
nolokih modela i vienja uzronosti nasilja i nasilnikog nizovana i zasnovana na primeni i potovanju zakona, radu
kriminaliteta. Ipak, ovo razmatranje mora se posmatrati u sudova, javnog tuilatva, organa za prekraje i policije,
irem drutvenom i socio-kulturnom kontekstu jer je takav, nije dovoljna i ne moe sama da rei problem. Iako su na-
na kriminolokim istraivanjima i teorijama zasnovan pri- vedeni subjekti zapravo najpozvaniji subjekti u suzbijanju
stup, kljuan za razumevanje fenomenologije i etiologije nasilja, kriminaliteta i ostalih socijalno-patolokih pojava,
nasilnikog kriminaliteta. nasilniki kriminalit zahteva ukljuenje veeg broja subje-
kata i drugaiji pristup zasnovan na naunom istraivanju i
rezultatima studioznih kriminolokih istraivanja. Sagleda-
ZAKLJUAK vanje problema nasilnikog kriminaliteta sa kriminolokog
aspekta, daje potpuniju sliku kako o korenu i nastanku na-
Nasilje u drutvu a posebno njegov ekstremni oblik u vi- silja i nasilnikog kriminaliteta, tako i svim bitnim faktori-
du nasilnikog kriminaliteta danas je veoma ozbiljan pro- ma koji mogu biti od znaaja za efikasnije suprotstavljanje
blem u mnogim dravama, a naroito u zemljama koje su, istom.
Literatura i internet izvori

1. Bartol, C., Bartol, A., Criminal Behavior - A Psychosocial Approach, Upper Saddle River, 2005., p. 241.
2. Goodman, S., Nihilism and the Philosophy of Violence -in: Sumner C.(ed.): Violence, Culture and Censure, London, 1997.
3. Zulueta, F., From pain to violence: The traumatic roots of destructiveness, London, 1993.
4. Ignjatovi, ., Kriminologija, Dosije, Beograd, 2007.
5. Ignjatovi, ., Pojam i etiologija nasilnikog kriminaliteta, Zbornik radova "CRIMEN II", broj 2/2011, Beograd, dostupno
na: www.ius.bg.ac.rs/crimenjournal/articles/Crimen_002-2011_02.Ignjatovic.pdf, str. 180.
6. Ili, Z., Policija i prevencija maloletnike delikvencije u lokalnoj zajednici. U Mesto i uloga policije u prevenciji krimina-
liteta - aktuelno stanje, mogunosti i perspektive, urednik Vladimir Krivokapi, 241-55. Beograd: Policijska akademija,
2002.

7. Lewis, D., et al., Biopsychosocial Characteristics of Children Who Later Murder, American Journal of Psychiatry, 1985.
8. Markovi, I., Osnovi kriminologije. Pravni fakultet, Banja Luka, 2007. godine, str. 204.
9. Perelberg, R. Psychoanalitic Understanding of Violence and Suicide, London, 1999, p. 37
10. Pakes, F., Pakes, S., Criminal Psychology, Cullompton, 2009., p. 56.
11. Republiki zavod za statistiku, saoptenje "Statistika pravosua", broj 199, od dana 15.07.2013. godine, dostu-
pno na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/06/86/SK122013715.pdf, Datum pristupa
28.09.2014. godine
12. Szabo, D., Od antropologije do komparativne kriminologije (orig. De lanthropologie a la criminologie comparee), Beo-
grad, 2010., str. 14.
13. Stanko, E., Violence - in: Sage Dictionary of Criminology (e. McLaughlin and J. Muncie eds.), London, 2001.
14. Semple, D., Smyth, R., Oxford Handbook of Psychiatry, Oxford, 2010, p. 620.
15. Simeunovi, D., Politiko nasilje, Radnika tampa Beograd, 1989., str. 21
16. Hollin, C., Howells, K., An introduction to concepts, models and techniques -in: K. Howells and C. Hollin (eds.): Clinical
Approaches to Violence, Chichester, 1989., p. 3.
17. Williams, K., Textbook on Criminology, London, 1991, str. 154
18. http://kpolisa.com/KPP2012_1/KPP2012KulturaBezbednostiV5.pdf, dostupno dana 29.09.2014. godine

JEMSTVO PREMA ZAKONIKU

O KRIVINOM POSTUPKU
Aleksandar Mii,
sudijski pomonik Osnovnog
suda u Zajearu
P ozitivno krivino procesno pravo poznaje sedam vr-

sta mera za obezbeenje prisustva okrivljenog i za
nesmetano voenje krivinog postupka, i to: poziv;
dovoenje; zabranu prilaenja, sastajanja ili komuniciranja
sa odreenim licem i poseivanja odreenih mesta; za-
jemstva nesporno je opravdano u situaciji ako se okrivljeni
krije ili se ne moe utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu
optuenog oigledno izbegava da doe na glavni pretres ili
ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od
bekstva, a kako je to odreeno takom 1 stav 1 lana 211
branu naputanja boravita; jemstvo; zabranu naputanja ZKP. Meutim, odreena doza skepticizma moe se uputiti
stana i pritvor. opravdanju za propisivanje jemstva, kao alternative pre-
Osim to su propisane taksativno, zakonodavac je redosled ventivnom lienju slobode, kod razloga za odreivanje pri-
ovih mera odredio tako da je svaka naredna mera tea u od- tvora propisanog u lanu 211 stav 1 taka 4 ZKP, odnosno
nosu na prethodnu, dok je organ postupka uvek duan da u sluaju ako je za krivino delo koje se okrivljenom stavlja
primeni blau meru kada se ista svrha njome moe postii, na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, od-
shodno lanu 189 stav 1 Zakonika o krivinom postupku1) nosno kazna zatvora preko pet godina za krivino delo sa
(u daljem tekstu: ZKP), kao i da po slubenoj dunosti uki- elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda
ne meru ukoliko su prestali razlozi njenog odreivanja, od- izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, a na-
nosno da je obavezno zameni blaom merom im se za to in izvrenja ili teina posledice krivinog dela su doveli do
steknu uslovi, a shodno stavu 3 istog lana ZKP. Kako je pri- uznemirenja javnosti koje moe ugroziti nesmetano i pra-
tvor u zakonu propisan nakon mere jemstva, kao poslednja vino voenje krivinog postupka. Naime, ovde se uz teu
mera za obezbeenje prisustva okrivljenog i za nesmetano zapreenu odnosno izreenu kaznu zatvora, kumulativno
voenje krivinog postupka, to je u situaciji gde su ispu- zahteva da su nain izvrenja ili teina posledice krivinog
njeni uslovi za odreivanje obe ove mere, shodno l.189 dela doveli do uznemirenja javnosti koje moe ugroziti
stav 1 ZKP, potrebno okrivljenog ostaviti na slobodi, odno- nesmetano i pravino voenje krivinog postupka, te ni-
sno pustiti na slobodu. Istovremena primena vie mera za je jasno kako bi odreivanje jemstva u propisanoj situaciji
obezbeenje prisustva okrivljenog i za nesmetano voenje dovelo do prestanka uznemirenja javnosti.
krivinog postupka je dozvoljena, ne i poeljna ako bi se Osim postojanja razloga propisanih u lanu 211 stav 1 taka
ista svrha mogla postii i samo jednom od njih, a mogua 1 i 4 ZKP, ostali razlozi zbog kojih se pritvor moe odrediti
je samo ukoliko ove mere jedna drugu ne iskljuuju. prema okrivljenom nisu istovremeno i razlozi zbog kojih bi
lan 202 stav 1 ZKP propisuje jemstvo kao alternativu pri- se okrivljeni mogao ostaviti odnosno pustiti na slobodu uz
tvoru koji se odreuje iz razloga propisanih u takama 1 i jemstvo, a meusobna inkompatibilnost jemstva i pritvora
4 stava 1 lana 211 ZKP. Propisivanje mogunosti davanja za posledicu ima nemogunost njihovog istovremenog po-

stojanja. S druge strane, kada je pritvor bio odreen iz vie ra ovog teksta, ovakva reenja u praksi bi trebalo izbega-
razloga od kojih su prestali razlozi koji nisu istovetni razlozi- vati, jer okrivljeni prema kome je odreena mera jemstva
ma za odreivanje jemstva, sud ima mogunost da okrivlje- daje obeanje da bez odobrenja suda nee napustiti svoje
nom odredi jemstvo, ukoliko su za to ispunjeni uslovi. boravite i odreuje mu se pritvor ukoliko ovo obeanje
prekri, te bi istovremeno zabranjivanje okrivljenom da
Kada se pritvor zamenjuje jemstvom, reenjem o odrei-
vanju jemstva ne ukida se izreena mera pritvora, ve se napusti boravite uz upozorenje da se ako prekri ovu za-
u izreci reenja navodi da e pritvor biti zamenjen merom branu protiv njega moe odrediti tea mera, bilo suvino i
jemstva kada okrivljeni prui dokaz da je jemstvo poloeno nesvrsishodno.
na raun budetskih sredstava suda (Reenje Apelacionog Jemstvo moe biti lino i stvarno, u zavisnosti od toga da
suda u Beogradu K2 Po1 223/2012 od 23. maja 2012. go- li se sastoji u obeanju koje jemac daje sudu da e platiti
dine). Tek nakon polaganja jemstva, sud e doneti reenje unapred odreeni novani iznos ukoliko okrivljeni pobe-
o ukidanju pritvora i okrivljenog pustiti na slobodu. Pret- gne do kraja krivinog postupka ili u polaganju gotovog
hodna procesna situacija oigledno se odnosi na stvarno novca, zalaganju pokretnih stvari vee vrednosti ili u stav-
jemstvo, poto se lino jemstvo sastoji u obeanju jemca ljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretnosti. Jezi-
datom sudu da e platiti unapred odreeni novani iznos kim tumaenjem lana 203 ZKP, dolazi se do zakljuka da
tek ako okrivljeni pobegne do okonanja krivinog postup- lino jemstvo ne moe dati okrivljeni, ve samo jedno ili
ka. S obzirom na to da reenjem o odreivanju jemstva sud vie drugih lica. Razlog ovakvog reenja mogao bi se nai
utvruje novani iznos na koji jemstvo glasi, vodei rauna u tome da bi, u sluaju da lino jemstvo moe pruiti i sam
i o imovnom stanju lica koje daje jemstvo, odnosno o re- okrivljeni, postojala dva sadrinski razliita obeanja koja
alnoj mogunosti jemca da prui jemstvo, zakonodavac bi daje isto lice, za koje postoji osnovana sumnja da je izvr-
prilikom narednih izmena i dopuna zakona mogao propisa- ilo odreeno krivino delo, ime bi se znaajno umanjila
ti da e sud u reenju o odreivanju jemstva, kod stvarnog garancija ispunjenja obeanja okrivljenog i time dovela u
jemstva, nakon pribavljenog miljenja stranaka i lica koje pitanje svrha mere jemstva, kao odgovarajue alternative
daje jemstvo, odrediti razumni rok u kome se jemstvo ima pritvoru. Stvarno jemstvo, gde jemac ne daje obeanje
poloiti. Ukoliko jemstvo ne bi bilo poloeno u ostavljenom ve unapred polae predmet jemstva, predstavlja osetno
roku, reenje o odreivanju jemstva bi se stavilo van prav- realnije obezbeenje ispunjenja njegove obaveze, zbog
ne snage. Na ovaj nain bi se ojaala procesna disciplina ega ovu vrstu jemstva moe dati i sam okrivljeni, kao i
i vremenski ograniilo trajanje neizvesne procesne situa- neko drugo lice, odnosno vie njih, samostalno ili zajedno
cije, za vreme koje moe doi do definitivnog aktiviranja sa okrivljenim, za ta je neophodna saglasnost okrivljenog.
mere jemstva i ukidanja pritvora, a koja situacija je u kri- Dakle, kod linog jemstva postoje dva razliita obeanja
vinom postupku uvek nepoeljna, naroito u postupcima najmanje dva lica, pri emu se predmet jemstva ne polae
koje prati ira javnost. u sudski depozit, dok kod stvarnog jemstva postoji samo
U situaciji kada se pritvor mora ukinuti zbog ogranienja jedno obeanje, i to obeanje okrivljenog koje je identi-
njegovog trajanja propisanog zakonom, ne postoji mogu- no kao kod linog jemstva, a umesto obeanja jednog ili
nost odreivanja jemstva, s obzirom da je jedan od oba- vie jemaca polae se predmet jemstva, zbog ega je ovde
veznih uslova za njegovo odreivanje da okrivljeni treba pravno dozvoljena istovetnost okrivljenog i jemca. Kako za-
da bude stavljen u pritvor ili da je ve u pritvoru iz razloga kon to izriito ne propisuje, ali i ne iskljuuje takvu mogu-
propisanih u lanu 211 stav 1 taka 1 i 4 ZKP. nost, valjalo bi u reenju kojim se prihvata lino jemstvo
vie lica, odrediti njihovu solidarnu odgovornost, jer bi to
Sudska praksa ne prihvata mogunost odreivanja jem- u praksi znaajnije doprinelo ispunjenju njihovog obea-
stva ni kada je posle izricanja presude prema okrivljenom nja. S druge strane, kod stvarnog jemstva nema potrebe
produen pritvor, ali je po sopstvenom zahtevu okrivljeni za predvianjem solidarne odgovornosti jemaca jer je is-
upuen na izdravanje kazne pre pravnosnanosti presu- punjenje obaveze jemca dovoljno obezbeeno time to je
de, tako da se vie ne nalazi u pritvoru (Reenje Vieg suda predmet jemstva unapred poloen kod suda ili je za iznos
u Niu, Kv.br.300/2010 od 21. oktobra 2010. godine). Ra- jemstva konstituisana hipoteka na nepokretnosti. Logino
zlog za ovakvu odluku oigledno se nalazi u oceni suda da je da e sud sa posebnom opreznou postupati prilikom
bi se eventualnim prihvatanjem jemstva okrivljeni mogao prihvatanja linog jemstva, naroito vodei rauna o tome
sakriti, odnosno pobei, u situaciji gde je sud prilikom do- da li e potencijalno oduzimanje utvrenog iznosa u slua-
noenja odluke o produenju pritvora ve naao da ga je iz ju propasti jemstva biti mogue, poto za to postoje manje
istog razloga trebalo preventivno liiti slobode.
garancije. Ipak, ne bi trebalo izbegavati odreivanje linog
O dozvoljenosti istovremenog odreivanja mera jemstva jemstva, naroito kod lakih krivinih dela, s tim da bi sud
i zabrane naputanja boravita sudska praksa se pozitivno prethodno trebalo da izvri odgovarajuu proveru podata-
izjasnila (Reenje Apelacionog suda u Beogradu K2.Po1 ka o imovini i prihodima lica koje daje jemstvo. Kako zakon
315/2013(2) od 02. avgusta 2013. godine). Po oceni auto- ne propisuje ni minimalni ni maksimalni iznos jemstva,

niti u tom pogledu pravi razliku kod odreivanja linog u odluivanje o meri jemstva u fazi krivinog postupka od
odnosu na stvarno jemstvo, ni sud ovde ne bi trebalo da podizanja optunice do njenog potvrivanja, razreio je
pravi razliku u visini jemstva, jer to u praksi ne bi bilo od Vrhovni kasacioni sud izjasnivi se da je u fazi od podizanja
uticaja na uspenost eventualnog oduzimanja jemstva, optunice pa do njenog potvrivanja, nadlean predsednik
ukoliko su prethodno realno utvrene imovinske prilike li- vanpretresnog vea (vee iz lana 21 stav 4 ZKP), ili vanpre-
ca koje daje lino jemstvo i srazmerno tome utvren iznos tresno vee ukoliko je isto u zasedanju, kada odluuje o
jemstva. Bez obzira na vrstu, jemstvo uvek glasi na nova- pritvoru i sl. (odgovor na sporno pitanje niestepenih su-
ni iznos koji sud odreuje s obzirom na stepen opasnosti dova dat na sednici Krivinog odeljenja Vrhovnog kasaci-
od bekstva, line i porodine prilike okrivljenog i imovno onog suda odranoj 14. novembra 2014. godine). Nakon
stanje lica koje daje jemstvo. Interesantno je da u sudskoj zakljuenja glavnog pretresa i donoenja prvostepene pre-
praksi postoje opreni stavovi u pogledu toga da li je iznos sude, odluku o jemstvu moe doneti samo vanpretresno
protivpravne imovinske koristi, za koji postoji opravdana vee (Presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz. OK 5/2012
sumnja da ga je okrivljeni pribavio, od uticaja prilikom od 18. aprila 2012. godine).
odluivanja o jemstvu (Reenje Apelacionog suda u Beo- Sudbina jemstva uslovljena je ponaanjem okrivljenog,
gradu K2. Po1 489/2012 od 05. decembra 2012. godine i voljom jemaca i ishodom krivinog postupka2)
Reenje Apelacionog suda u Beogradu K.2 br. 4130/11 od
12. decembra 2011. godine). Moe se smatrati ispravnijim Do oduzimanja jemstva dolazi kada okrivljeni prekri obe-
stav po kome iznos protivpravne imovinske koristi ne bi anje dato pred sudom da se nee kriti i da bez odobrenja
smeo biti od uticaja na jemstvo, jer bi u suprotnom do- suda nee napustiti boravite, to za posledicu ima odre-
lo do povrede pretpostavke nevinosti, poto pribavljanje ivanje pritvora prema okrivljenom i donoenje reenja o
protivpravne koristi u fazi postupka jo uvek nije utvreno oduzimanju celokupnog iznosa jemstva u korist budeta
pravnosnanom odlukom suda. Republike Srbije. Kad reenje o oduzimanju jemstva po-
stane pravnosnano, pristupa se njegovom izvrenju po
Zakonski tekst je nedvosmislen u pogledu subjekata na koje odredbama izvrnog postupka.
se odnosi mera jemstva, te je ovu meru mogue odrediti
jedino prema okrivljenom, ne i prema ostalim subjektima Jemstvo e reenjem biti ukinuto i pritvor odreen u slu-
koji uestvuju u krivinom postupku, pri emu se ne isklju- aju da se okrivljeni ne odazove na uredan poziv suda i
uje mogunost odreivanja jemstva stranom dravljaninu. ne opravda svoj izostanak ili ako se pojavi drugi razlog za
odreivanje pritvora, a u ovoj situaciji poloene pokretne
Za podnoenje predloga za odreivanje jemstva ovlaeni stvari se vraaju a hipoteka se skida sa nepokretnosti. Do
su okrivljeni, tuilac, branilac okrivljenog i lice koje za okriv- ukidanja jemstva doi e i kada se krivini postupak prav-
ljenog daje jemstvo, a takoe i sud ima mogunost da, kada nosnano okona reenjem o obustavi postupka ili odbi-
proceni da su za to ispunjeni uslovi, i bez predloga odredi janju optube ili presudom. Shodno napred navedenom,
novani iznos koji moe biti poloen kao jemstvo, uz pret- i sudska praksa se izjasnila da e jemstvo biti ukinuto u
hodno pribavljeno miljenje stranaka. Zakonom nije izriito sluaju smrti okrivljenog, nakon ega se iznos poloenog
propisano da je podnosilac predloga za odreivanje jemstva jemstva ima vratiti licu koje ga je poloilo (Reenje Apelaci-
duan da navede iznos jemstva, iz ega proizilazi da e sud, onog suda u Beogradu, K2. Po1 328/2013 od 14. avgusta
kao i kada bez predloga stranaka odreuje jemstvo, i bez 2013. godine). Logino je da e do ukidanja jemstva doi
konkretnog predloga podnosioca predloga odrediti iznos i kada prestanu razlozi za njegovo odreivanje. Licu koje
jemstva, s obzirom na stepen opasnosti od bekstva, line i je poloilo jemstvo za okrivljenog i slovom zakona trebalo
porodine prilike okrivljenog i imovno stanje lica koje daje bi omoguiti da u svako doba i bez ikakve tete po sebe
jemstvo. Osim visine jemstva sud moe odrediti i njegovu odustane od datog jemstva, s obzirom da ovo lice po pri-
sadrinu, odnosno u emu se jemstvo ima sastojati (Ree- rodi svog odnosa sa okrivljenim, koga svakako dobro po-
nje Apelacionog suda u Beogradu K2. Po1 315/2013(1) znaje poto pristaje da pred sudom garantuje da isti nee
od 02. avgusta 2013. godine). Od znaaja moe biti i stav pobei, moe nakon pruanja jemstva doi do saznanja o
sudske prakse da sud nije u obavezi da prilikom odbijanja eventualnoj nameri okrivljenog da prekri dato obeanje
predloga za zamenu pritvora jemstvom navede koji novani i time ga dovede u nezavidni materijalni i moralni poloaj
iznos predstavlja dovoljnu garanciju da se okrivljeni puta- (Honestatem laedis, cum pro indigno intercedis - Pote-
njem na slobodu nee kriti (Reenje Apelacionog suda u Be- nje vrea kad jemi za nepotenog 3)). Ukidanju jemstva
ogradu K2. Br.1211/11 od 20. aprila 2011. godine). obavezno prethodi donoenje reenja o odreivanju pri-
Zakonom je propisano da o jemstvu odluuje iskljuivo tvora prema okrivljenom, a kod stvarnog jemstva stvari se
vraaju i hipoteka se brie tek poto okrivljeni bude lien
sud, dakle ne i drugi organ postupka, i to reenjem koje se
slobode.
dostavlja strankama, braniocu i licu koje za okrivljenog da-
je jemstvo, sa pravom na albu koja ne zadrava izvrenje Proizilazi da razliite posledice u odnosu na poloeno jem-
reenja. Nedoumicu oko funkcionalne nadlenosti suda, za stvo zakonodavac predvia u zavisnosti od toga da li se iz

ponaanja okrivljenog moe zakljuiti da je namerno pre- Jemstvo kao jedna od mera za obezbeenje prisustva
krio svoje obeanje da se nee sakriti ili napustiti svoje okrivljenog i za nesmetano voenje krivinog postupka,
boravite bez odobrenja suda, ili se iz njegovog ponaa- po oceni autora ovog teksta, u sudskoj praksi nedovoljno
nja ne moe sa sigurnou utvrditi namera da isti izbegne je zastupljena i nepravedno zapostavljena, iz razloga ne-
voenje krivinog postupka, odnosno doe do razloga za postojanja stvarne intencije da se prepozna njena celis-
odreivanje pritvora koji nisu istovetni razlozima za odre- hodnost i iskorai iz ustaljene prakse odreivanja pritvora,
ivanje jemstva. S druge strane, do odreivanja pritvora ak i u situaciji kada okrivljenog nije potrebno preventivno
prema okrivljenom doi e posledino i kod oduzimanja i liiti slobode ve bi samo ogranienje slobode kretanja i
kod ukidanja jemstva. nastanjivanja okrivljenog, uz prethodno datu moralnu i
imovinsku garanciju, bilo opravdano i dovoljno za posti-
Zakonodavac je precizirao da e u sluaju izricanja pre-
zanje odgovarajueg rezultata. Realnije sagledavanje pro-
sudom krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode
cesnih situacija, uz adekvatnije korienje svih postojeih
jemstvo prestati tek po otpoinjanju njenog izdravanja
zakonskih mera za obezbeenje prisustva okrivljenog u
od strane osuenog, a jemstvo u ovom sluaju predstavlja
krivinom postupku i znaajnije prepoznavanje i odreiva-
meru za obezbeenje izvrenja krivine sankcije. Panju
nje blaih mera od pritvora, uvek kada je to mogue, sva-
zavreuje i stav sudske prakse da se novani iznos polo-
kako bi dovelo do smanjenja broja lica neosnovano lienih
en na ime jemstva nee vratiti okrivljenom u sluaju ka-
slobode, ime bi drava istovremeno ostvarila znaajniju
da usled njegove nedostupnosti sudu nastupi apsolutna
utedu jer bi predupredila voenje brojnih postupaka koje
zastarelost izvrenja kazne (Reenje Vieg suda u Novom
ova lica kasnije pokreu radi ostvarivanja svojih prava pred
Sadu, K.793/2010 od 24. marta 2014. godine).
domaim sudovima i Evropskim sudom za ljudska prava.
1)
Zakonik o krivinom postupku (Sl. glasnik RS, br.72/20011,101/2011,121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014)
2)
op. cit. dr Vojislav uri, Krivino procesno pravo - Opti deo-Ni 2014, strana 377.
3)
op. cit. Publilius Syrus, preuzeto sa http://www.academia.edu/7828726/PRAVNE_IZREKE, 10.04.2016.god.

STRUNI SARADNICI ZA POMO

TUIOCIMA U RADU U TUILATVIMA
REPUBLIKE SRPSKE
Ivan Macura
Uvod sti gonjenja uinilaca krivinih djela i preduzimanja mjera

za zatitu ustavnosti i zakonitosti. Tuilaki pomonici, Za-
Reformska agenda za Bosnu i Hercegovinu za period 2015- konom o tuilatvima Republike Srpske3) i Pravilnikom o
2018 godine1) usvojena na svim nivoima vlasti (Bosni i unutranjoj organizaciji i poslovanju tuilatva Republike
Hercegovini, Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercego- Srpske4), nose zvanje struni saradnici i svrstani su u glavu
vine i Distriktu Brko), utvruje glavne planove koji treba struno osoblje u tuilatvima. Sastavni su dio tuilake
da odgovore na poziv Vijea za vanjske poslove Evropske organizacije, a njihov broj odreen je u Pravilniku, kao in-
Unije, iz decembra 2014. godine, za usvajanje inicijative li- ternom aktu tuilatva koji donosi glavni (titula?)republiki
ste poslova koje treba obaviti u skladu sa pravnom stee- tuilac, uz odobrenje Kolegija tuilaca Republikog tuila-
vinom Evropske Unije. Ovaj put, primarni sadraj poslova tva, Visokog sudskog i tuilakog savjeta Bosne i Hercego-
se odnosi na oblast ekonomije, te fiskalnu i finansijsku odr- vine i uz saglasnost Ministarstva pravde Republike Srpske.
ivost, a dopunske reforme, izmeu ostalog, odnose se na Broj tuilakih pomonika utvren je u omjeru 3 tuioca:
oblast vladavine prava. Osnaivanje vladavine prava mora 1 tuilaki pomonik. Tuilaki pomonik se rasporeuje
biti izgraeno na osnovama konkretnog napretka u borbi u tuilako odjeljenje, i pomae tuiocu u radu: za tuioce
protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. pronalazi propise potrebne za rad, pomae tuiocu u izradi
nacrta odluka, mogu vriti sve radnje u postupcima za izda-
ta struni saradnici za pomo tuiocima u radu imaju sa vanje kaznenih naloga pred sudovima u skladu sa zakonom,
osnaivanjem vladavine prava u borbi protiv najteih kri- a na osnovu zahtjeva i posebnog ovlatenja glavnog okru-
vinih djela? Ovaj rad e pokazati da imaju ukoliko bi se nog tuioca5), raditi sve druge zadatke po nalogu tuioca,
dodatno uveli u procesno zakonodavstvo i stvorio zakonski a predviene Zakonom, i za svoj rad odgovaraju tuiocu,
osnov po kojem bi tuilac preduzimao sve radnje u postup- efu odjeljenja i glavnom tuiocu. Radnje u postupku za
ku za koje je po zakonu ovlaten sam ili preko strunih sa- izdavanje kaznenog naloga pred sudijom koji je potvrdio
radnika-tuilakih pomonika2). Na ovaj nain, prebacujui optunicu i zakazao sasluanje optuenog sastoji se u pri-
vei obim lakih i manje sloenih predmeta na tuilake sustvu sasluanju tuilakog pomonika koga ovlasti glavni
pomonike, naravno uz adekvatnu kontrolu nadreenih, tuilac6). Tuilaki pomonici su, prema odredbama Zakona,
dolo bi do rastereenja tuioca i posveenosti postupanju definisani kao ovlatena slubena lica, koja provode odre-
na sloenijim predmetima. ene istrane radnje po ovlatenju postupajueg tuioca.7)
Tuilaki pomonik okrunog tuilatva je diplomirani prav-
nik sa poloenim pravosudnim ispitom8) i imenuje se putem
1. Pozitivno-pravni poloaj tuilakih pomonika objavljenog konkursa od strane glavnog okrunog tuioca.
Pravni poloaj tuilakih pomonika u Republici Srpskoj Obuka tuilakih pomonika obavlja se prema utvrenom
predstavlja pitanje koje je tijesno povezano sa poloajem programu u Centru za edukaciju sudija i tuilaca Republi-
tuilaca, jer su oni njihovi institucionalni savjetnici u obla- ke Srpske9). Centar djeluje kao samostalna javna ustanova

i obavlja poslove edukacije sudija i tuilaca Republike Srp- ma Republike Hrvatske, Republike Srbije, Bosne i Hercego-
ske10), u pogledu strunog usavravanja i poetne obuke za vine i Federacije Bosne i Hercegovine.
tuilake pomonike, pri emu sarauje sa pravosudnim in-
2.1. Zakonom o dravnom tuilatvu15) u Republici Hrvat-
stitucijama BiH, fakultetima te drugim domaim i stranim
skoj, dravno tuilatvo moe imati tuilake pomonike
organizacijama. Centar za edukaciju sudija i tuilaca u Re-
koji nose naziv savjetnici i vii savjetnici. Tuilaki pomo-
publici Srpskoj je lan Lisabonske mree institucija za obuku
nici pomau dravnom tuiocu ili njegovom zamjeniku u
nosilaca pravosudne funkcije, koja egzistira u okviru Savjeta
radu, izrauju nacrte odluka, uzimaju na zapisnik prijave,
Evrope. Ima status posmatraa pri EJTN11)-u sa mogunou
da, kroz razmjenu iskustava sa evropskim institucijama koje podneske i izjave graana te obavljaju, samostalno ili pod
se bave obukom sudija i tuilaca, unaprijede metodologiju nadzorom i po uputstvima dravnog tuioca ili njegova
rada, pobolja kvalitet edukacije i istu priblie evropskim zamjenika, druge strune poslove predviene zakonom i
standardima.12) Poetna obuka za tuilake pomonike se, propisima donesenim na osnovu zakona.
prema utvrenom programu, provodi u periodu od tri go- Za tuilake pomonike u optinskom i upanijskom drav-
dine s obzirom na injenicu da tuilaki pomonici tek na- nom tuilatvu moe biti primljeno lice koja ima zavren
kon minimalno 3 godine provedene na toj poziciji, mogu biti pravni fakultet i poloen pravosudni ispit.
imenovani na tuilaku funkciju. Program poetne obuke
predvia provoenje obuke kroz 2 modula na godinjem Za vieg dravnotuilakog pomonika u optinskom i u-
nivou, to u trogodinjem periodu znai da tuilakim po- panijskom dravnom tuilatvu moe biti imenovano lice
monicima biva pruena obuka iz ukupno 6 modula u kojim koja ima zavren pravni fakultet, poloen pravosudni ispit
su obraene teme: poloaj nosilaca pravosudnih funkcija; i koje je radilo najmanje dvije godine kao dravnotuilaki
organizacija pravosua u Republici Srpskoj i Bosni i Hercego- ili sudski savjetnik, dravni tuilac ili zamjenik dravnog tu-
vini; profesionalni i etiki standardi; ravnopravnost polova ioca, advokat ili notar, odnosno lice koje je radilo na dru-
unutar pravosudnih institucija; principi krivinog postupka; gim pravnim poslovima nakon poloenoga pravosudnog
istraga-uloga subjekata krivinog postupka u istranom po- ispita najmanje pet godina. Dravnotuilaki pomonik
stupku, radnje dokazivanja, posebne istrane radnje, mjere u Dravnom tuilatvu Republike Hrvatske, moe biti lice
obezbjeenja prisustva osumnjienog u postupku i uspje- koje ima poloen pravosudni ispit i najmanje dvije godina
no voenje postupka; evropska konvencija u kontekstu pra- rada kao dravnotuilaki pomonik. Vii dravnotuilaki
va garantovanih lanovima 5, 6 i 14; ravnopravnost polova; pomonik u Dravnom tuilatvu Republike Hrvatske moe
postupak po optunici; glavni pretres; metodologija izrade biti lice koja je najmanje est godina radilo kao pravosud-
presude; skraeni postupci; redovni pravni lijekovi; vjetina ni funkcioner ili bilo dravnotuilaki pomonik najmanje
komunikacije; psihologija sudnice; savladavanje stresa. osam godina nakon poloenog pravosudnog ispita.
Tuilaki pomonici u nedovoljnom broju uestvuju u pro- Osim tuilakih pomonika koji obavljaju poslove, ministar
gramima usavravanja, jer su mjesta preteno rezervisana nadlean za poslove pravosua svake godine odreuje broj
za druge interesne grupe. slobodnih pomonikih mjesta u optinskom dravnim tu-
ilatvu u kojem postoje potrebe za imenovanje zamjenika
Plate tuilakim pomonicima se isplauju na nain utvr- optinskog dravnog tuioca, a koji se upuuju u Dravnu
en Zakonom o platama zaposlenih u institucijama pra- kolu za pravosudne funkcije.
vosua Republike Srpske13), kojim se ureuje nain utvri-
vanja plata, naknada i ostalih linih primanja zaposlenih u Za budueg tuilakog pomonika moe biti primljeno lice
tuilatvima Republike Srpske. koje ima zavren fakultet prava i poloen pravosudni ispit,
te koje je na prijemnom ispitu za Dravnu kolu za pravo-
U Republici Srpskoj nije formirano Udruenje tuilakih po- sudne funkcije postiglo najbolji uspjeh.
monika ve svoje interese mogu ostvarivati preko Udrue-
nja strunih saradnika i savjetnika u sudovima i tuilatvima Tuilaki pomonici se zapoljavaju u optinskom drav-
u Bosni i Hercegovini14) koje je od osnivanja 2008, predlaga- nom tuilatvu na vrijeme od dvije godine. Nakon zavr-
lo ujednaavanja poloaja i postupanja tuilakih pomoni- etka Dravne kole za pravosudne funkcije, tuilakim
ka u tuilatvima u Bosni i Hercegovini kroz harmonizaciju pomonicima se vrijeme od dvije godine produava do
propisa, ali bez uspjeha, a kao razlog moe biti sam diver- zavretka postupka imenovanja zamjenika u optinskim
zitet pravosudnog sistema Bosne i Hercegovine, odsustvo dravnim tuilatvima. Tokom pohaanja Dravne kole
sistematinosti i koordinacije te nivo i nain organizovanja. za pravosudne funkcije tuilaki pomonici imaju pravo
na platu vieg dravnotuilakog pomonika, kao i druga
prava prema posebnom pravilniku koji donosi ministar
2. Uporedna pravna rjeenja nadlean za poslove pravosua. Ako tuilaki pomonik u
roku utvrenom posebnim pravilnikom ne zavri Dravnu
U regionu, poslovi tuilakih pomonika regulisani su od- kolu za pravosudne funkcije prestaje mu radni odnos u
govarajuim zakonskim i podzakonskim aktima pa e se na dravnom tuilatvu u koje je primljen radi upuivanja u
ovom mjestu napraviti kratka uporedna analiza sa propisi- Dravnu kolu za pravosudne funkcije.

Tuilaki pomonici u krivinim odjeljenjima mogu zastu- Tuilaki pomonici primaju se u radni odnos na osnovu
pati optune akte u skraenom postupku za krivina djela odredaba Zakona o dravnim slubenicima i prateih pod-
za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. zakonskih akata23). Iako je u Zakonu o javnom tuilatvu
predvieno da se postupak prijema tuilakih pomonika
2.2. Pravni poloaj tuilakih pomonika u srbijanskom
blie ureuje aktom ministra nadlenog za poslove pravo-
pravnom poretku, prije svega ureena je Zakonom o jav-
sua, takav akt jo uvjek nije donijet. Da bi se popunilo
nom tuilatvu16). Normativni koncept ovog zakona obu-
ovo izvrilako radno mjesto, potrebno je da je ono predvi-
hvata svrstavanje tuilakih pomonika u tuilako osoblje
eno Pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji
u okviru javnog tuilatva.
radnih mjesta u javnom tuilatvu, da se uklapa u donijeti
Tuilaki pomonici pomau javnom tuiocu i zamjeniku kadrovski plan i da je javni tuilac donio odluku kojom je
javnog tuioca, a njihovi poslovi obuhvataju: izradu nacrta inicirao postupak prijema.
akata, procesnih tuilakih akata17), izradu nacrta meritor-
Nain rasporeivanja i broj tuilakih pomonika propisan
nih tuilakih odluka18), prijem na zapisnik prijava, podne-
je Pravilnikom o mjerilima za odreivanje broja osoblja u
saka i izjava graana i samostalno ili pod nadzorom vre
javnim tuilatvima24). U osnovnom i viem javnom tuila-
poslove predviene zakonom i drugim propisima (postupa
tvu na dva tuioca dolazi jedan tuilaki pomonik, s tim da
u sloenijim KT i KTR19) predmetima, od prijema krivine
ukupan broj tuilakih pomonika ne moe biti vei od 2/3
prijave do pravosnanog okonanja postupka).
ukupnog broja nosilaca javnotuilake funkcije25). Procije-
Pored navedenih poslova, a na osnovu Zakonika o krivi- njeni optimalan broj tuilakih pomonika za apelaciono
nom postupku20), javni tuilac preduzima radnje u postup- javno tuilatvo je jedan na tri tuioca26). Ovakvo raspore-
ku neposredno ili preko svog zamjenika, a u postupku za ivanje tuilakih pomonika srazmjerno broju nosilaca
krivino djelo za koje je propisana kazna zatvora do pet go- javnotuilake funkcije, zbog sprovoenja tuilake istra-
dina i preko tuilakog pomonika, odnosno u postupku za ge, znatnog broja predmeta u radu i proirenja posla na
krivino djelo za koje je propisana kazna zatvora do osam tuilake pomonike, zahtjeva strateko revidiranje i pove-
godina i preko vieg tuilakog pomonika. Izvjetava o anje resursa tako da sa jednim tuiocem radi jedan tui-
injeninom stanju i prikupljenim dokazima u sloenijim laki pomonik. Time bi pored harmonizacije sa vaeim
predmetima i izrauje obrazloena miljenja radi davanja pravnim sistemom i faktikim stanjem, bila zagarantovana
obaveznog uputstva od strane Vieg javnog tuilatva. Vo- jo vea aurnost i efikasnost prilikom rjeavanja starih i
di postupak odloenog krivinog gonjenja.21) novih predmeta, to bi za posljedicu imalo i djelotvornije
U Zakoniku o krivinom postupku22), koji pojanjava znae- rezultate rada usklaene sa evropskim zahtjevima27).
nje izraza u ovom procesnom malom ustavu, propisano Plata tuilakih pomonika ureena je Zakonom o platama
je da je javni tuilac i lice koje je zakonom ovlaeno da ga dravnih slubenika i namjetenika28).
zamjenjuje, tako da se prvi put u procesno zakonodavstvo
Republike Srbije uvode tuilaki pomonici. Vrednovanje rada tuilakih pomonika29) je ureeno Za-
konom o javnom tuilatvu, ali samo naelno, premda je
Tuilaki pomonici mogu stei zvanja: tuilaki saradnik, predvieno da je nadlean za ocjenjivanje javni tuilac, koji
vii tuilaki saradnik, savjetnik i vii savjetnik. Zvanje tu- prethodno pribavlja miljenje zamenika javnog tuioca sa
ilakog saradnika moe stei lice koje ima poloeni pra- kojim tuilaki pomonik radi.
vosudni ispit, a zvanje vieg tuilakog saradnika lice koje
poslije poloenog pravosudnog ispita ima najmanje dvije Struno usavravanje tuilakih pomonika predmet su
godine radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje savjetni- materije Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima, kao naj-
ka moe stei lice koje ispunjava uslove za zamjenika vieg znaajnijeg podzakonskog akata koji konkretizuje pojedina
javnog tuioca (lice koje ima est godina iskustva nakon pitanja vana za poloaj tuilakih pomonika. Pored toga,
poloenog pravosudnog ispita). Zvanje savjetnika postoji u Pravosudna akademija organizuje struno usavravanje
Republikom javnom tuilatvu, javnom tuilatvu poseb- tuilakog osoblja30) kroz sprovoenje posebnog programa
ne nadlenosti i apelacionom javnom tuilatvu. U Repu- obuke tuilakih pomonika.31)
blikom javnom tuilatvu postoji i zvanje vieg savjetnika, U Republici Srbiji (2013) osnovano je Udruenje sudskih i
koje se stie odlukom Kolegijuma Republikog javnog tui- tuilakih pomonika nastalo kao odgovor na nepravedno
latva, a moe ga stei lice koje ima zvanje savjetnika. lo status sudskih i tuilakih pomonika, prvenstveno s
ciljem zatite prava i interesa ovih kategorija zaposlenih u
Javni tuilac ili zamjenik javnog tuioca koga on odredi,
pravosuu Srbije. S vremenom je izraslo u respektabilno
nadzire rad tuilakog pomonika.
udruenje koje snano zagovara i afirmie pravo kao vri-
Rad tuilakog pomonika vrednuje javni tuilac, po pri- jednosni koncept. Udruenje sudijskih i tuilakih pomo-
bavljenom miljenju zamjenika javnog tuioca s kojim tui- nika Srbije izdaje struni asopis Iustitia, u ijem pisanju
laki pomonik radi. sudjeluju, pored sudskih i tuilakih pomonika, advokati,

eminentni profesori i eksperti u razliitim oblastima. Ovako se u ureenju i poboljanju poloaja tuilakih pomoni-
dobar pravni poloaj tuilakih pomonika u srbijanskom ka, te zatiti njihovih prava i interesa, kao i ostvarivanju
pravnom poretku u velikoj mjeri je i zasluga Udruenja. kvalitetne edukacije i strunog usavravanja tuilakih po-
monika, a sve u svrhu jaanja nezavisnog i samostalnog
2.3. Bosna i Hercegovina i Federacija Bosne i Hercegovine
pravosudnog sistema u Bosni i Hercegovini, zasnovanog
Tuilaki pomonici su, prema odredbama Zakona o kri- na principu vladavine prave i najviim standardima zati-
vinom postupku Bosne i Hercegovine32), Zakona o Tuila- te ljudskih prava. Udruenje je uestvovalo u projektu za
tvu BiH33) i Pravilniku o unutranjoj organizaciji Tuilatva harmonizaciju propisa, davalo prijedloge, ali bez uspjeha.
BiH34), definisani kao ovlatena slubena lica koja provode
odreene istrane radnje po ovlatenju postupajueg tui-
oca i nose zvanje struni saradnik - savjetnik - pravnik, koji 3. Prijedlozi za unapreenje pravnog
obavlja sljedee poslove: daje savjete i struna miljenja u poloaja tuilakih pomonika
svim krivinim predmetima; prua pomo pri izradi pravnih
podnesaka; izrauje nacrte pravnih podnesaka; istrauje Pozitivni zakonski propisi nisu adekvatan normativni okvir
pravna pitanja koja su od opte vanosti za rad Tuilatva; za ureenje poloaja tuilakih pomonika, prvenstveno
prua pomo glavnom tuiocu u rjeavanju pravnih pita- osvrui se na Zakon o krivinom postupku Republike Srp-
nja iz djelokruga njegovih poslova; prouava i prati propise ske i Zakon o tuilatvima Republike Srpske. Ipak, moe se
iz oblasti za koju savjetuje i vodi rauna o primjeni istih u konstatovati da je rije o polju na kojem je potrebno pre-
tuilakom radu; priprema nacrte prijedloga za izmjene i duzeti sveobuhvatnu i konzistentnu zakonsku i podzakon-
dopune propisa; pomae u radu po albama na odluke tu- sku recenziju i institucionalnu nadogradnju. Tim pitanjima,
ilaca o nesprovoenju istrage i obustavi istrage. kao i o konstantnom iznalaenju mehanizama za zatitu,
Uslovi za obavljanje poslova: visoka struna sprema, prije unapreenje poloaja i promociju tuilakih pomonika,
reforme visokog obrazovanja steeno zvanje diplomirani treba detaljno da se bave ne samo tuilaki pomonici, nji-
pravnik etvorogodinjim studijem na pravnom fakultetu hova strukovna udruenja, nosioci tuilake funkcije, nego
ili po sistemu obrazovanja prema Bolonjskom procesu za- i zakonodavna vlast.
vren etvorogodinji studij na pravnom fakultetu i stee- Najvaniji pravci normativne aktivnosti nadlenih inilaca
no najmanje 240 ECTS bodova, poloen pravosudni ispit, 3 bi trebalo da budu usmjereni na implementaciju u zakon-
(tri) godine radnog iskustva na pravnim poslovima, izuzet- ske i podzakonske akte sljedeih preporuka:
ne sposobnosti pisanja pravnih dokumenata, poznavanje
3.1. U procesnom zakonu35), tuilake pomonike uini-
rada na raunaru, poznavanje engleskog jezika i poeljno
ti vidljivim kako bi se vrlo precizno znalo ko obavlja koju
iskustvo u oblasti meunarodnog krivinog prava.
funkciju. Propisivanjem da tuilac preduzima radnje u po-
Pitanje statusa tuilakih pomonika i obima poslova koje stupku neposredno, a u postupku za krivina djela za koje
obavljaju u Federaciji Bosne i Hercegovine regulisano je je propisana kazna zatvora do tri godina ili novana kazna
internim pravilnicima pojedinih kantonalnih tuilatava, kao glavna kazna i preko tuilakog pomonika, tuilaki
prema kojima se isti kategorizuju kao administrativno - pomonici bi mogli postupati pred sudom u 191-om kri-
tehniko osoblje - dravni slubenici sa mogunou obav- vinom djelu, Krivinog zakona Republike Srpske36) i to u:
ljanja poslova kao tuilaki pomonici u Tuilatvu Bosne i 9 krivinih djela protiv ivota i tijela37); 19 krivinih djela
Hercegovine. protiv slobode i prava graana38); 8 krivinih djela protiv iz-
bornih prava39); 3 krivina djela protiv polnog integriteta40);
U nacrtu Zakona o tuilatvima u Federacije Bosne i Herce-
9 krivinih djela protiv braka i porodice41); 12 krivina djela
govine predvieno je da tuilaki pomonici u kantonalnim
protiv zdravlja ljudi42); 5 krivina djela protiv prava iz radnih
tuilatvima imaju status pomonika tuioca i mogu samo-
odnosa i socijalnog osiguranja43); 16 krivinih djela protiv
stalno postupati u predmetima vezanim za krivina djela za
imovine44); 24 krivina djela protiv privrede i platnog pro-
koja je zakonom propisana kazna zatvora do pet godina.
meta45); 5 krivinih djela protiv bezbjednosti raunarskih
U posljednjih nekoliko godina Visoko sudsko i tuilako vi- podataka46); 11 krivinih djela protiv slubene dunosti47);
jee Bosne i Hercegovine i Udruenje strunih saradnika i 11 krivinih djela protiv pravosua48); 5 krivina djela pro-
savjetnika u sudovima i tuilatvima Bosne i Hercegovine tiv pravnog saobraaja49); 18 krivinih djela protiv javnog
putem preporuka nastojali su aktuelizovati pitanje prav- reda i mira50); 8 krivinih djela protiv opte sigurnosti ljudi i
nog poloaja tuilakih pomonika, ali se njihov status do imovine51); 5 krivinih djela protiv bezbjednosti javnog sao-
danas nije poboljao ni promijenio. braaja52); i 23 krivina djela protiv ivotne sredine53).
Udruenje strunih saradnika i savjetnika u sudovima i tu- Pored navedenog, u glavi dva, lanu 20. Zakonika o krivi-
ilatvima u Bosni i Hercegovini osnovano je 2008. godine nom postupku, koji pojanjava znaenje izraza, propisati
u Sarajevu. Isto djeluje na prostoru cjelokupne teritorije da je tuilac i glavni republiki i okruni tuilac, njihovi
Bosne i Hercegovine. Osnovni ciljevi Udruenja ogledaju zamjenici i tuilaki pomonici sa punomoi.

3.2. Broj tuilakih pomonika je neophodno pravilno obavjetavanja i upoznavanja sa novim zakonskim i podza-
utvrditi uzimajui u obzir i tuilake pripravnike u skladu sa konskim aktima, mora biti dominantna njena usmjerenost
stvarnim potrebama tuilatava i evropskim standardima, na pojanjenje nedoumica u postupanju i unapreenju
a kako bi se obezbjedilo da svaki tuilac u svakodnevnom vjetina za izradu argumentovanih, jasnih i preciznih tui-
radu ima pomo jednog tuilakog pomonika i jednog tu- lakih akata. Vano je uspostaviti sistemski, multidiscipli-
ilakog pripravnika, za sprovoenja tuilake istrage, rje- narni i koherentni pristup strunom usavravanju s ciljem
avanje znatnog broja predmeta u radu i proirenja posla afirmacije tuilakih pomonika, njihovog napredovanja
na tuilake pomonike kao i administrativnih poslova, koji i profesionalnog razvoja i ukljuiti ih u obuke, seminare i
e direktnim radom sa tuiocem sticati praksu od strunih programe usavravanja.
profesionalaca i istovremeno im pomagati obavljajui po-
3.5. Neophodno je osnovati Udruenje tuilakih pomo-
slove za koje su ovlaeni na osnovu zakona.
nika Republike Srpske kao dobrovoljnu, strukovnu, profe-
Alternativno rjeenje, zavisno od analize potreba, kao mje- sionalnu, nestranaku, nevladinu i neprofitnu organizaciju,
rilo za odreivanje broja tuilakih pomonika u tuilatvi- radi ostvarivanja ciljeva u oblasti vladavine prava i unapre-
ma, odreivao bi se tako to na dva tuioca dolazi po jedan enja poloaja tuilake profesije sa aktivnostima na zatiti
tuilaki pomonik, s tim da ukupan broj tuilakih pomo- prava i interesa tuilakih pomonika, tuilakih pomoni-
nika ne moe biti vei od 2/3 ukupnog broja tuilaca, a tu- ka koji nisu zasnovali radni odnos na neodreeno vrijeme
ilakih pripravnika vei od 1/3 ukupnog broja tuilaca. i tuilakih pripravnika, na zalaganju za unapreenje sta-
tusa i ugleda tuilakih pomonika, poveanju efikasnosti
Ovakav povean broj pomonika i pripravnika omoguio bi
rada kroz stalne obuke i struna usavravanja, afirmaciji
budua popunjavanja tuilakih mjesta iz sopstvenih sna-
prava kao struke i nauke, iniciranju izmjena odredbi zakona
ga jer sadanji broj pomonika i pripravnika ne omoguava
navedenih i u ovom radu, ukazivanju na negativne pojave
podmlaivanje tuilakog kadra iz redova mladih diplomi-
u pravosudnom sistemu u cilju prevencije korupcije i us-
ranih pravnika koji su obueni u tuilatvima.
postavljanju veeg povjerenja graana tuilakoj profesiji.
Prijem i rasporeivanje tuilakih pomonika srazmerno
3.6. I na kraju, ali ne i kao ograniavajue u normativnom
broju tuilaca, bi pored harmonizacije pravnog sistema sa
usklaivanju statusa tuilakih pomonika u Republici Srp-
faktikim stanjem, garantovalo jo veu aurnost i efika-
skoj, trebalo bi uvaavati i miljenje Venecijanske komisi-
snost prilikom rjeavanja starih i novih predmeta, a za po-
je55), koje se odnosi na pravnu bezbjednost i nezavisnost
sljedicu bi imalo i djelotvornije rezultate rada usklaene sa
pravosua u Bosni i Hercegovini, a neophodno je u skladu
evropskim standardima.
sa takom 102,h. pristupiti usklaivanju tuilakih sistema
3.3. Prijem tuilakih pomonika i pripravnika putem u Bosni i Hercegovini.
objavljenog konkursa od strane glavnog okrunog tui-
oca uz ve propisanu proceduru moe biti kao jedan od
naina njihovog izbora, ali u reformi pravnog poloaja tu- 4. ZAKLJUAK
ilakih pomonika, sadanji nain imenovanja potrebno
je ozbiljno razmotriti. Kao prijedlog mogao bi biti, naravno Pozitivni zakonski propisi ne pruaju adekvatan norma-
uz sveobuhvatnu analizu, da imenovanja vri Visoki sud- tivni okvir za ureenje poloaja tuilakih pomonika, pr-
ski i tuilaki savjet Bosne i Hercegovine, uz normativno venstveno osvrui se na Zakon o tuilatvima Republike
usklaivanje prijedloga sa Zakonom o Visokom sudskom Srpske i Zakon o krivinom postupku Republike Srpske.
i tuilakom savjetu Bosne i Hercegovine54), i na taj nain Propisivanjem da tuilac preduzima radnje u postupku
im obezbijediti adekvatniji status u tuilakoj organizaciji. neposredno, a u postupku za krivina djela za koje je pro-
pisana kazna zatvora do tri godina ili novana kazna kao
3.4. Obuku u Centru za edukaciju sudija i tuilaca Republi-
glavna kazna i preko tuilakog pomonika, stvorio bi se
ke Srpske potrebno je i normativno, kroz dopune zakona,
pravni osnov po kojem bi tuilaki pomonici mogli postu-
definisati i kao mjesto za edukaciju tuilakih pomonika
pati pred sudom u 191-om krivinom djelu Krivinog zako-
i pripravnika, kako bi postao pandan pravosudnim akade-
na Republike Srpske. Na ovaj nain, prebacujui vei obim
mijama u okruenju uz unapreenje aktivnosti u pogledu
lakih i manje sloenih predmeta, na tuilake pomonike,
programa obuke. U tuilatvima postoji trend specijalizaci-
naravno, uz adekvatnu kontrolu nadreenih, dolo bi do
je rada i formiranja specijalizovanih odjeljenja, to sve nije
rastereenja tuilaca i posveenosti postupanju na sloeni-
praeno adekvatnim programom edukacije i obuke. Speci-
jim predmetima i osnaivanje vladavine prava izgraenog
jalizacije, edukacije i obuke treba da budu dostupne svim
u borbi protiv organizovanog kriminala, privrednog krimi-
pod jednakim uslovima. Sticanje novih znanja i vjetina
nala, terorizma i korupcije.
je neophodno kako bi se kvalitetnije i efikasnije obavljali
zadaci. Nema kvalitetnog rada bez znanja! Edukacija, bi- Dodjeljivanjem dodatnih nadlenosti tuilakim pomo-
lo da je jednodnevna ili kontinuirana, mora predstavljati nicima moglo bi, zbog dsdnjih vrl stih izmna
simbiozu teorijskog i praktinog znanja, i pored detaljnog Zakona o krivinom postupku Republike Srpske, koje su

biljil procesno krivin prv psldnje dcnie, ak- dlung prdjljnj z pridruivnj vropskoj uni-
tuelizirati dbr pznti tzv. nrmtivni ptimizm, kroz ji. Kljun rij pst reforma i n n zhvt sm
pitanje prvn sigurnsti grn. Ipk, rzlg ustlih privrdn, plitik, kulturn, drutvn v i prvn
prmjn trb, prij svg, triti u prcsim trnzici ktivnsti, tk da dlzim d ptpzntg prdks
i glblizci kim su buhvn svrmn drutv, d din knstnt i nstbilni uprit dnnjg,
psbn Bosna i Hercegovina i njeni entiteti nkn drutv, njgv stln reforma.
*)
Autor je master diplomirani pravnik, radi na osnovu Ugovora u Okrunom tuilatvu Banja Luka kao struni saradnik, stavovi izneseni
u radu su lini stav autora, a ne organa u kojem radi.
Tekst Agende objavljen na web stranici Vlada Republike Srpske: http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Documents/Reformska%20 agen-
1)
da %20za%20BiH.pdf, oitano 22.12.2015.

U nastavku rada naziv tuilaki pomonik je sui generis naziv za struni saradnik, vii tuilaki saranik, savjetnik, vii savjetnik, koji su,
2)
diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom.

l 34 a. Zakonom o tuilatvima Republike Srpske (Sl. glasnik Republike Srpske, br. 55/02, 85/03, 115/04, 68/07)
3)
Pravilnik o unutranjoj organizaciji i poslovanju tuilatva Republike Srpske www.pravosudje.ba/vstv/faces/docservlet?p_id, oitano

4)
24.12.2015. godine.
l.34 a st.2. Zakonom o tuilatvima Republike Srpske (bilj.3).
5)
Clan 360 taka 2 Zakon o krivinom postupku Republike Srpske (Slubeni glasnik Republike Srpske br. 53/12).
6)
Ibid, lan 20 stav 1. taka .

7)

8)
Zakon o Centru za edukaciju sudija i javnih tuilaca u Republici Srpskoj (Slubeni glasnik Republike Srpske, br. 34/02, 49/02 30/07,
9)
68/07).
10)
Program strunog usavravanja i poetne obuke za 2016 godinu, CESTRS, 2016, Banja Luka http://www.rs.cest.gov.ba/index.php/site-
administrator/file, oitano 15.01.2016 godine.
11)
Evropska mrea za obuku u pravosuu, www.ejtn.net, oitano 15.01.2016.
12)
Program strunog usavravanja i poetne obuke za 2016 godinu, strana 8.(bilj 10)
13)
Zakonom o platama zaposlenih u institucijama pravosua Republike Srpske (Slubeni glasnik Republike Srpske, br:31/14).
14)
Aktivnosti Udruenja mogu se pratiti na web stranici www.ussbih.ba.
15)
lan 184 Zakon o dravnom odvjetnitvu (Narodne novine, broj. 76/09,153/09,116/10,145/10,57/11,130/11,72/13,148/13, 33/15,
82/15 ).
16)
l. 119. Zakona o javnom tuilatvu, (Sl. gl. RS 116/08, 104/09, 101/10, 78/11, 101/11, 38/12, 121/12, 101/13, 111/14 i 117/ 14) .
17)
Zakonika o krivinom postupku (Sl.gl. RS 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14.) U pitanju su exempli causa: poziv za saslua-
nje osumnjienog iz l. 191 st. 1 poziv za ispitivanje svedoka iz l. 92 st. 3, zahtev policiji da raspie policijsku potragu iz l. 286 st. 2,
naredba o odlaganju krivinog gonjenja iz l. 283.
18)
Ibid, l. 296 st. 1, l. 500, l. 332, l. 522 st. 1, l. 284, l. 212 st. 1, l. 214 st. 2 i l. 215 st. 2, l. 432 st. 1, l. 465, l. 471 st. 1, l. 483. U
pitanju su exempli causa: naredba o sprovoenju istrage , optuni predlog , predlog za izricanje mere bezbednosti , optunica , reenje
o odbacivanju krivine prijave , predlog za odreivanje pritvora , predlog za produenje pritvora , alba protiv prvostepene presude,
alba protiv reenja, zahtev za ponavljanje postupku , zahtev za zatitu zakonitosti.
19)
l.136 stav 1 taka 1 i 4 l. 23 st. 2 Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima, (Sl. gl. RS 110/09, 87/10 i 5/12)
20)
l.48 Zakonika o krivinom postupku . (bilj.17).
21)
Ibid, l. 283.
22)
Ibid, l. 2 st. 1 taka 6.
23)
G. Krsti , Tuilaki pomonici u Republici Srbiji pravni poloaj i perspektive, asopis Sveska za javno pravo , Fondacije Centar za javno
pravo, Sarajevo, 2015,strana 4, oitano 20.01.2016 . http:/www./fcjp.ba/index.php.
24)
Pravilnik o mjerilima za odreivanje broja osoblja u javnim tuilatvima, (Sl. gl. RS 72/09 i 79/09).
25)
Ibid, l. 3.
26)
Ibid, l. 9.
27)
G. Krsti , Tuilaki pomonici u Republici Srbiji pravni poloaj i perspektive, (bilj 23)
28)
Zakon o platama dravnih slubenika i nametenika, (Sl. gl. RS 62/06, 63/06, 115/06, 101/07, 99/10, 108/13 i 99/14).
29)
l. 121 Zakona o javnom tuilatvu (bilj. 16) i l. 93 st. 1 Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima (bilj. 19).
30)
l. 5 st. 1 ta. 5 Zakona o Pravosudnoj akademiji, Sl. gl. RS 104/09 i 32/14.
31)
Ibid, l. 83 st. 1.
32)
l 20 taka g) Zakona o krivinom postupku Bosne i Hercegovine (Slubeni glasnik Bosne i Hercegovine, br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04,
63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09, 72/13)
33)
l.14 Zakona o Tuilatvu BiH, (Sl. glasnik BiH br. 24/02, 3/03, 37/03, 42/03, 9/04, 35/04, 61/04 i 97/09).
34)
Pravilnika o unutranjoj organizaciji Tuilatva BiH (Sl. glasnik BiH br. 36/13, 16/14 i 56/15).
35)
l 44 Zakon o krivinom postupku Republike Srpske (bilj. 6).
36)
Krivini zakon Republike Srpske (Slubeni glasnik Republike Srpske br. 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10, 1/12, 67/13).
37)
Ibid.l.153 t.5. Navoenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu,l.153 t.1. Protivpravni prekid trudnoe, l.155.Laka tjelesna
povreda, l.156 t.4.Teka tjelesna povreda, l.157 Uestvovanje u tui, l158 Ugroavanje opasnim oruem pri tui ili svai,l.159 t.1.
Izlaganje opasnosti, l.160 t.1.Naputanje nemonog lica, l.161. Nepruanje pomoi.

Ibid,l. 162 t.1 i 2.Povreda ravnopravnosti graana, l. 163. Povreda prava upotrebe jezika i pisma, l. 164. Prinuda, l. 166 t. 1 i 2 Pro-
38)
tivpravno lienje slobode, l. 169.Ugroavanje sigurnosti, l170. Naruavanje nepovredivosti stana, l. 171. Protivzakonito pretresanje,
l. 172 t. 1,2 i 3.Povreda tajnosti pisma ili drugih poiljki, l. 173. Neovlaeno otkrivanje profesionalne tajne,l. 174Neovlaeno
prislukivanje i tonsko snimanje, l.175.Neovlaeno fotografisanje, l.176. Neovlaeno korienje linih podataka, l.177.Povreda
prava na podnoenje pravnog sredstva, l.178.Povreda slobode vjere i vrenja vjerskih obreda, l. 179.Povreda slobode izraavanja
nacionalne pripadnosti, l.180.Povreda slobode izraavanja misli, l. 181. Spreavanje tampanja, distribucije tampanih stvari i emi-
tovanja, l.182.Povreda prava na udruivanje i politiko organizovanje, l.183.Povreda prava na javno okupljanje.
Ibid. l.184. Spreavanje odravanja izbora i glasanja, l.185. Povreda prava kandidovanja na izborima, l.186.Povreda birakog prava,
39)
l. 187 t. 1. Povreda slobode opredjeljenja biraa, l.188. Zloupotreba birakog prava, l.189. Podmiivanje pri izborima ili glasanju,
l.190.Povreda tajnosti glasanja, l.192 t.1. Unitavanje izbornih isprava.
Ibid. l.184.Spreavanje odravanja izbora i glasanja, l.185.Povreda prava kandidovanja na izborima, l.186.Povreda birakog pra-
40)
va, l.187 t.1.Povreda slobode opredjeljenja bira, l.188. Zloupotreba birakog prava, l.189.Podmiivanje pri izborima ili glasanju,
l.190Povreda tajnosti glasanja, l.192 t.1.Unitavanje izbornih isprava.
Ibid. l. 197.Zadovoljenje polnih strasti pred drugim, l. 200 t. 1 .Proizvodnja, posjedovanje i prikazivanje djeije pornografije, l.201
41)
t.1.Rodoskrvnjenje.
Ibid. l. 202.Dvobranost, l. 203. Omoguavanje zakljuenja nedozvoljenog braka, 204.Vanbrana zajednica za maloljetnim licem,
42)
l.205 t.1. Oduzimanje maloljetnog lica, l. 206.Promjena porodinog stanja, l. 207 t.1 i 2.Zaputanje i zlostavljanje maloljetnog lica,
l.208 t.1i 6.Nasilje u porodici ili porodinoj zajednici, l. 209 t.1. Krenje porodinih obaveza, l. 210.Izbjegavanje davanja izdravanja
Ibid. l. 211 t.1, 2,4 i 5.Prenoenje zarazne bolesti, l. 212.Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vrijeme epidemije,l.213 t 1,2
i3 Neprimjenjivanje mjera za zatitu od zarazne bolesti, l. 214 t.1,2 i 3.Nesavjesno pruanje ljekarske pomoi, l. 215 t 1.Neukazivanje
ljekarske pomoi, l. 216 t.1.Neovlaeno pruanje medicinskih usluga, l. 217 t.3 i 4.Nedozvoljeno presaivanje dijelova ovjeijeg ti-
jela, l. 218 t.1,2 i 3.Nasavjesno postupanje pri spravljanju i izdavanju lijekova, l. 219 t.1 i 3Proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda
tetnih za lijeenje, l. 221 t.1,2 i 3.Proizvodnja i stavljanje u promet kodljivih proizvoda, l. 222 t.1 i 2.Nesavjesno vrenje pregleda
ivotnih namirnica, l. 223 t.1, 2.Zagaivanje vode za pie i ivotnih namirnica. Ibid. l. 226 t.1.Povreda osnovnih prava radnika, l. 227.
Povreda prava pri zapoljavanju i za vrijeme nezaposlenosti, l228.Povreda prava iz socijalnog osiguranja, l. 229. Zloupotreba prava iz
socijalnog osiguranja, l. 230.Ne preduzimanje mera zatite na radu.Ibid, l. 231.Kraa, l. 235 t.1,2,3 i 5.Utaja, l236 t 1.Oduzimanje
tue stvari,l. 237.Oduzimanje motornog vozila, l.239 . t, 1,2,4.Prevara l.240 t.1,2.Osiguranika prevara, l. 241 t.1,2.Organizovanje
nedozvoljenih igara na sreu, l. 244 t 1..Zloupotreba povjerenja, l. 245 t,1 Zelenatvo, l. 246 t.1,3.Prikrivanje, l. 247.Protivzakonito
useljenje, l. 248 .Protivpravno zauzimanje zemljita, l. 249 t.1.Oteenje tue stvari, l. 251.Oteenje tuih prava, l. 252. Otee-
nje stambenih i poslovnih zgrada i prostorija, l. 254 t.1.Iznoenje u inostranstvo predmeta koji su od posebnog kulturnog ili istorijskog
znaaja ili prirodnih rijetkosti
43)
ivotnih namirnica, l. 223 t.1, 2.Zagaivanje vode za pie i ivotnih namirnica.
Ibid. l. 226 t.1.Povreda osnovnih prava radnika, l. 227.Povreda prava pri zapoljavanju i za vrijeme nezaposlenosti, l228.Povreda
44)
prava iz socijalnog osiguranja, l. 229 Zloupotreba prava iz socijalnog osiguranja, l. 230.Ne preduzimanje mera zatite na radu.
Ibid, l. 231.Kraa, l. 235 t.1,2,3 i 5.Utaja, l236 t 1.Oduzimanje tue stvari,l. 237.Oduzimanje motornog vozila, l.239 . t, 1,2,4.
45)
Prevara l.240 t.1,2.Osiguranika prevara, l. 241 t.1,2.Organizovanje nedozvoljenih igara na sreu, l. 244 t 1..Zloupotreba povje-
renja, l. 245 t,1 Zelenatvo, l. 246 t.1,3.Prikrivanje, l. 247.Protivzakonito useljenje, l. 248. Protivpravno zauzimanje zemljita,
l. 249 t.1.Oteenje tue stvari, l. 251.Oteenje tuih prava, l. 252. Oteenje stambenih i poslovnih zgrada i prostorija, l. 254
t.1.Iznoenje u inostranstvo predmeta koji su od posebnog kulturnog ili istorijskog znaaja ili prirodnih rijetkosti. Ibid l.259.Prouzro-
kovanje steaja nesavjesnim poslovanjem,l.261.Zloupotreba u steajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja,
l.262 t1,2.Oteenje ili povlaivanje povjerilaca,l.264 t1. Nesavjesno privredno poslovanje,l.266 t 1Zakljuenje tetnog ugovora,
l.269t.1,2,4.Odavanje i neovlaeno pribavljanje poslovne tajne, l.272.Neovlaena upotreba tue firme, uzorka ili modela, l.273.
Neovlaena upotreba tueg pronalaska,l.274. Falsifikovanje ili unitavanje poslovnih ili trgovakih knjiga ili isprava, l.275 t.1,3.Fal-
sifikovanje i upotreba hartija od vrijednosti,l.276 t.1,3.Falsifikovanje kreditnih kartica i kartica za bezgotovinsko plaanje l.277 t,1,3.
Falsifikovanje znakova za vrijednost, l.278,Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje l.279.Falsifikovanje
znakova za obljeavanje robe, mjera i tegova,l.281t 1 Nedozvoljena trgovina,l.282Obmanjivanje kupaca
l.283 t.1,3.Obmana pri dobijanju kredita ili drugih pogodnosti,l.286 t1,2.Izdavanje eka i sredstava bezgotovinskog plaanja bez
46)
pokria l.287t.1.Utaja poreza i doprinosa, l.288.Lana poreska isprava,l.289.Podnoenje lane poreske prijave,l.290.Spreava-
nje poreskog slubenika u obavljanju slubene dunosti, l.291 t.1.Napad na poreskog slubenika u obavljanju slubene dunosti,
l.292Nepravilno izdvajanje sredstava pravnih lica.
Ibid,l. 292a t.1,2. Oteenje raunarskih podataka i programa, l.292 c.Izrada i unoenje raunarskih virusa, l.292 d. Neovlaeni
47)
pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei, telekomunikacionoj mrei i elektronskoj obradi podataka, l.292 .Spreavanje i
ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei, l.292 e.Neovlaeno korienje raunara ili raunarske mree.
Ibid, l. 347 t.1.Zloupotreba slubenog poloaja ili ovlaenja, l.348 t.2.Pronevjera, l.350 Posluga, l.351 t 3.Primanje mita, l.352
48)
t..2,4 Davanje mita, l.353 t 2.Trgovina uticajem, l.354 t 1.Nesavjestan rad u slubi,l.355t1,2, 4.Odavanje slubene tajne, l.356.
Protivzakonita naplata i isplata, l.357.Protivzakonito osloboenje lica lienog slobode, l.359.Povreda ljudskog dostojanstva zloupo-
trebom slubenog poloaja ili ovlaenja
Ibid l. 361.Neprijavljivanje pripremanja krivinog djela, l.362.Neprijavljivanje krivinog djela ili uinioca, l.363 t 1,2.Pomo uiniocu
49)
poslije izvrenog krivinog djela, l.364.Lano prijavljivanje krivinog djela, l.365 t1,2.Davanje lanog iskaza, l.366Spreavanje doka-
zivanja, l.367.Povreda tajnosti postupka, l.370, Povreda ugleda suda, l.371t,1,2, Neizvrenje sudske odluke, l.372.Krenje sudske
odluke o zabrani vrenja dunosti ili zanimanja, l.373 t.1.Pobuna lica lienih slobode

Ibid, l. 377t1.Falsifikovanje isprave, l.378.Posebni sluajevi falsifikovanja isprave, l.380.Izrada, nabavljanje, posjedovanje, prodaja
50)
ili davanje na upotrebu sredstava za falsifikovanje isprava, l.381.Navoenje na ovjeravanje neistinitog sadraja, l.382.Izdavanje i
upotreba neistinitog ljekarskog ili veterinarskog uvjerenja
Ibid, l. 383 t 2.Zloinako udruenje, l.384.Dogovor za izvrenje krivinog djela, l.385.Nasilniko ponaanje, l.386 t1Uestvo-
51)
vanje u skupini koja izvri krivino djelo, l.387 t.1. Spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje, l.388 t1,2. Napad na
slubeno lice u vrenju slubene dunosti, l.389 t,1.Uestvovanje u skupini koja sprijei slubeno lice u vrenju slubene radnje,
l.391 t,1,2Organizovanje otpora, l.392.Protivpravno mijenjanje teritorijalne podjele Republike Srpske, l.393.Neovlaeno bavljenje
odreenim zanimanjem, l.394.Skidanje ili povreda slubenog peata ili znaka, l.395.Oduzimanje ili unitenje slubenog peata ili
slubenih spisa, l.396.Lano predstavljanje, l.397. Samovlae, l.398.Izraivanje i nabavljanje oruja i sredstava namijenjenih za
izvrenje krivinih djela, l.399 t4,5,6. Nedozvoljena proizvodnja i promet oruja ili eksplozivnih materija, l. 400. Kockanje, l.401.
Povreda groba ili lea.
Ibid, l. 402 t4.Izazivanje opte opasnosti, l.403 t 2.Stvaranje opasnosti nepropisnim izvoenjem graevinskih radova, l.404 t 3
52)
Oteenje zatitnih ureaja na radu, l.405 t3.Oteenje ili unitenje javnih ureaja, l.406 t1,3.Oteenje brana i vodoprivrednih
objekata, l.407.Nepropisno prevoenje ili prenoenje opteopasnih materija, l. 408.Neotklanjanje opasnosti, l. 409.Neuestvova-
nje u otklanjanju opte opasnosti
Ibid, l. 415 t1,3.Zagaivanje ivotne sredine, l.416 t1,2.Zagaivanje ivotne sredine otpadnim materijama, l. 417.Ugroavanje i-
53)
votne sredine bukom, l.418 t1.Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja, l. 419 t1,3.Oteenje objekata i
ureaja za zatitu ivotne sredine, l.420 t1,3.Unitenje ili oteenje zatienog prirodnog dobra, l.421.Proizvodnja tetnih sredstava
za lijeenje ivotinja, l.422.Zagaivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje ivotinja, l.423.Nepostupanje po propisima za
suzbijanje bolesti ivotinja i bilja, l.424.Nesavjesno postupanje u prometu pesticida, l.425.Nesavjesno pruanje veterinarske pomo-
i, l.426Neovlaeno obavljanje veterinarskih usluga l.427.Unitenje zasada, l.428 Neizvrenje odluke o mjerama zatite ivotne
sredine, l.428 t. 1,3. Unoenje opasnih materija u Republiku Srpsku, l.430 t 1. umska kraa, l.431.Pustoenje uma,l.432 t 3.Iza-
zivanje poara, l.433. Muenje i ubijanje ivotinja,l.434Iznoenje u inostranstvo posebno zatienih biljaka ili ivotinja, l. 435.
Uzurpacija nekretnina, l.436. Nezakonit lov,l.437Nezakonit ribolov.
Zakona o Visokom sudskom i tuilakom savjetu Bosne i Hercegovine (Slubeni glasnik BiH, broj 25/04, 93/05, 15/08)
54)
Evropska komisija za demokratiju kroz pravo (Venecijanska komisija), Miljenje o pravnoj bezbjednosti i nezavisnosti pravosua u BiH,
55)
usvojeno na 91. Plenarnoj sjednici (Venecija, 15-16. juni 2012.), broj: 648/2011 od 18.06.2012. godine, oitano 04.02.2016.godine
www.mpr.gov.ba/organizacija.../ Misljenje%20VK%20-%20BJ.pdf.

SLUAJ KATINSKA UMA
Ivan Duzlevski,
tuilaki pomonik-savetnik
Tuilatvo za ratne zloine RS
Samo mrtvi su videli kraj rata. neposredno u neprijateljstvima, podrazumevajui tu i pri-

Platon (427-347. p.n.e) padnike oruanih snaga koji su poloili oruje, u svako do-
ba i na svakom mestu, zabranjuje postupke protiv ivota i
telesnog integriteta, naroito sve vrste ubistva, osakae-
1. Uvod
nja, svireposti i muenja, uzimanje talaca, povrede linog
Meunarodno humanitarno pravo nastalo je kao odgovor dostojanstva, naroito uvredljivi i poniavajui postupci i
oveanstva na ratna zverstva i strahote koje su kroz istoriju izricanje i izvravanje kazni bez prethodnog suenja.
bile nuna posledica i zli pratilac svih oblika oruanih sukoba Primer za iznetu tvrdnju se sam nametnuo. Masovna stre-
irom sveta. U svim sukobima i bez izuzetka, od prvog za- ljanja poljskih oficira, vojnika, policajaca i drugih dravnih
beleenog rata u drevnoj Mesopotamiji oko 2 700g. p.n.e. slubenika izvrena od strane pripadnika Crvene Armije
do savremene borbe protiv radikalnog terorizma, od najkra- prolea 1940.godine u Katinskoj umi i nekoliko drugih
eg rata u trajanju od svega 40-ak minuta koliko je trebalo lokacija na teritoriji dananje Belorusije i Ukrajine, osobit
britanskim topovima da okonaju sudbinu afrike dravice je primer bezobzirne osvete i krenja svih pravnih, vojnih i
Zanzibar do onih najdugotrajnijih poput uvenog englesko- moralnih normi koje poznaje i priznaje civilizovano drutvo.
francuskog Stogodinjeg rata ili pak onih najkrvavijih, poput Istorija sigurno pamti i vee revanizme prema zarobljenim
onog u Ruandi 1994.godine kada je za samo nekoliko mese- neprijateljskim borcima, ranjenicima i stanovnitvu od slu-
ci ubijeno oko 800 000 pripadnika plemena Tutsi, najtee su aja Katinske ume, poznate i kao Katinska tragedija, ali ne
stradali oni koji nisu uzimali direktna uea u tim sukobima. i moderna Evropa na kraju XX i poetku XXI veka. Ako izuz-
Savremeni pravni sistemi zatite ivota ljudi i drugih do- memo potonji nacistiki genocid u logorima smrti, ovo je
bara u meunarodnim i nemeunarodnim (unutranjim) prvi zloin tako velikih razmera poinjen u II svetskom ratu.
sukobima temelje se pre svega na enevskim konvencija- Pomenuti zloin ponovo je dobio na aktuelnosti kao pred-
ma i dopunskim protokolima uz te konvencije. To su meu- met razmatranja predstavki lanova porodica rtava koje su
narodni instrumenti u kojima su uoblieni osnovni principi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu tuile dravu
ponaanja i zatite prema najosetljivijim kategorijama lica
Rusiju kao pravnog sledbenika biveg Sovjetskog Saveza
u ratu, u prvom redu prema civilima i civilnim rtvama ra-
(SSSR-a), i to u jednom od najkontroverznijih sluajeva tog
ta, a meu njima posebno prema deci i enama.
suda do sada - u predmetu Janovjec i drugi protiv Rusije2).
Meutim, postoji i podjednaka potreba da se sankcioni-
Naravno, u konkretnom sudskom postupku zloin nije
u razliiti oblici nedozvoljenih akata prema ratnim zaro-
razmatran sa stanovita bilo ije istorijske ili politike od-
bljenicima, borcima izbaenim iz stroja (hors de combat) i
govornosti, ve u okvirima nadlenosti Evropskog suda i
onesposobljenim za borbu iz bilo kog razloga.
eventualnog utvrivanja povreda ljudskih prava i sloboda,
Takvu zatitu danas garantuje pre svega Trea enevska tj. odgovarajuih odredbi Evropske konvencije za zatitu
konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima1). Odred- ljudskih prava i osnovnih sloboda (Konvencija),3) i to u vezi
ba lana 3 ove konvencije prema licima koja ne uestvuju sa navodnim povredama lana 2 (pravo na ivot)4) i lana 3

(zabrana muenja)5), te primene lana 41 (pravino zado- Dana 5.marta 1940.godine Politbiro Centralnog komite-
voljenje). 6) ta Komunistike partije SSSR razmatrao je predlog i do-
neo sledeu odluku: Nalae se da NKVD SSSR postupi
Iz ugla prouavanja sudske prakse Evropskog suda za ljud-
na sledei nain:
ska prava, razmatranja primene pojedinih odredaba me-
unarodnog humanitarnog prava u konkretnom sluaju, (1) predmeti 14.700 osoba koje su i dalje u logorima za
te naposletku i otkrivanja istorijski nepoznatih injenica u ratne zarobljenike (bivi oficiri Poljske vojske, dravni
vezi sa ovom tamnom epizodom svetske istorije. slubenici, zemljoposednici, policajci, obavetajci, pri-
padnici vojne policije, doseljenici i zatvorski uvari),
(2) i predmeti lica koja su uhapena i zadrana u zatvo-
2. Istorijske injenice o ratnom ru u zapadnim oblastima Ukrajine i Belorusije, kojih
ima 11.000 (lanovi razliitih kontrarevolucionarnih
zloinu u Katinskoj umi 7) pijunskih organizacija i organizacija za sabotau,
bivi zemljoposednici, vlasnici fabrika, bivi oficiri
Ministri spoljnih poslova SSSR-a i nacistike Nemake
Poljske vojske, dravni slubenici i begunci), mora-
potpisali su avgusta 1939.godine ugovor o nenapadanju,
ju se razmotriti u posebnom postupku, uz izricanje
poznat kao Pakt Ribentrop-Molotov, a koji je sadrao i
smrtne kazne - izvrenje kazne streljanjem...
dodatni tajni protokol kojim su se strane saglasile o pita-
nju granica njihovih zona uticaja u Istonoj Evropi. Izmeu Odluku su potpisali: Staljin, Voroilov, Mikojan, Molotov,
ostalog u njemu je stajalo sledee: U sluaju teritorijalnih Kalinjin i Kaganovi.
ili politikih promena u oblastima koje pripadaju poljskoj
Streljanja su izvrena u aprilu i maju 1940. godine. Zatvo-
dravi, zone uticaja Nemake i SSSR bie okvirno razgrani-
renici iz kampa Kozelsk ubijeni su na lokaciji blizu Smolen-
ene linijama reka Narev, Visla i San.
ska koja je poznata kao Katinska uma; oni iz kampa Staro-
Ve 1. septembra 1939. godine Nemaka je izvrila inva- belsk streljani su u zatvoru NKVD-a u Harkovu i njihova tela
ziju na Poljsku, ime je zapoela II svetski rat, dok su 17. su sahranjena u blizini sela Pjatihatki; policajci iz Ostakova
septembra 1939. godine jedinice sovjetske Crvene armi- ubijeni su u zatvoru NKVD u Kalinjingradu (sada Tver) i sa-
je umarirale na teritoriju Poljske, navodno da bi zatitile hranjeni u naselju Mednoje. Okolnosti pod kojim su pogu-
Ukrajince i Beloruse koji su iveli u istonom delu Poljske, bljeni zatvorenici iz zatvora u zapadnoj Ukrajini i Belorusiji
jer se poljska drava uruila pod nemakim napadom i vie i dalje su nepoznate.
nije mogla da garantuje bezbednost sopstvenih dravljana.
U 1942. i 1943. godini prvo su poljski radnici na eleznici, a
Poljska vojska nije pruila vojni otpor. SSSR je sebi pripojio
potom i nemaka vojska, otkrili masovne grobnice u blizini
teritoriju koja je dola pod njegovu kontrolu i u novembru
Katinske ume.
1939. godine proglasio da su 13.5 miliona poljskih dravlja-
na koji su tamo iveli od tog trenutka sovjetski dravljani.
Uoi napredovanja Crvene armije pritvoreno je oko
250.000 poljskih vojnika, graniara, policajaca, uvara za-
tvora, dravnih slubenika i drugih funkcionera. Nakon to
su razoruani, neki od njih su osloboeni; drugi su poslati
u posebne logore koje je ustanovio NKVD (Narodni kome-
sarijat za unutranje poslove, prethodnik KGB) u Kozelsk,
Ostakov i Starobelsk.
Poetkom marta 1940.godine, dugogodinji ef sovjet-
ske tajne policije NKVD Berija (
), predloio je tada generalnom sekretaru Komu-
nistike partije SSSR-a, Staljinu (
), da dozvoli streljanje poljskih ratnih zarobljenika
na osnovu toga to su svi oni neprijatelji sovjetskih vlasti
ispunjeni mrnjom prema sovjetskom reimu koji poku-
avaju da nastave svoje antirevolucionarno delovanje i
sprovode antisovjetsku propagandu (crtica viak u obe
rei, piu se kao jedna re). U predlogu je precizirano da
je u logoru za ratne zarobljenike smeteno ukupno 14.736 Osnovana je meunarodna komisija sastavljena od 12 fo-
bivih vojnika i policajaca, od kojih je vie od 97% poljskih renzikih eksperata i njihovih saradnika iz zemalja-satelita
dravljana, a da je u zatvorima u zapadnim oblastima Ukra- nacistike Nemake ili onih pod njenom okupacijom: Bel-
jine i Belorusije zatoeno jo 10.685 Poljaka.8) gije, Bugarske, Hrvatske, Danske, Finske, Francuske, Ma-

arske, Italije, Holandije, Rumunije, Slovake i vedske. za nae poljske prijatelje. Naprotiv, nepredvieni incident
Komisija je radila na ekshumaciji od aprila do juna 1943. mogao bi dovesti do toga da operacija bude otkrivena, sa
godine. Iskopani su posmrtni ostaci 4243 poljskih oficira, svim neeljenim posledicama koje bi to imalo za nau ze-
od kojih je njih 2730 identifikovano. Komisija je zakljuila mlju, pogotovo stoga to je zvaninu verziju, kada je re o
da su sovjetske vlasti odgovorne za masakr. licima koja su streljana u Katinskoj umi, potvrdila istraga
obavljena na inicijativu sovjetskih vlasti 1944...
Sovjetske vlasti odgovorile su tako to su krivicu svalile na
Nemce koji su - prema navodima Moskve - u leto 1941. Na osnovu gore iznetog, izgleda da je poeljno unititi ce-
godine navodno preuzeli kontrolu nad poljskim zatvore- lokupnu arhivu koja se odnosi na lica streljana 1940. u go-
nicima i ubili ih. Nakon to je Crvena armija oslobodila re navedenoj operaciji. Izvetaji sa sastanaka trojke NKVD
Smolensku oblast septembra 1943. godine, NKVD je osno- SSSR u kojima se ta lica osuuju na streljanje, kao i doku-
vao Specijalnu dravnu komisiju kojom je predsedavao menta o izvrenju ove odluke, mogu se sauvati.
Burdenko, koja je navodno sakupljala dokaze o nemakoj
Preostala dokumenta stavljena su u poseban dosije, po-
odgovornosti za ubistva poljskih oficira. U saoptenju od
znat kao paket br. 1, kome je pravo pristupa imao samo
22. januara 1944. godine Komisija je objavila da su poljske
generalni sekretar Komunistike partije SSSR. Njegova sa-
zatvorenike ubili Nemci u jesen 1941. godine.
drina je 28. aprila 2010. godine zvanino objavljena na
Tokom suenja nemakim ratnim zloincima pred Meuna- internet stranici Slube dravnog arhiva Rusije. Dosije je
rodnim vojnim tribunalom ubistva u Katinu pomenuta su u sadrao sledea istorijska dokumenta: predlog Berije od
optunici kao primer ratnog zloina. Zamenik glavnog tui- 5. marta 1940. godine, odluku Politbiroa od istog datuma,
oca za SSSR Pokrovski je stavio na teret optuenih ubistvo stranice uklonjene iz zapisnika sa sastanka Politbiroa i be-
11.000 poljskih ratnih zarobljenika u jesen 1941. godine, leku eljepina od 3. marta 1959. godine. 10)
oslanjajui se na izvetaj Specijalne dravne komisije (Sue-
nje najveim ratnim zloincima pred Meunarodnim vojnim
tribunalom, tom VII, str. 425-7). I pored toga to su sovjetski 3. Istrage u vezi sa Katinskom tragedijom
tuioci ulagali prigovore na izvoenje dokaza usmenim sve- (krivini predmet broj 159)
doenjem, Tribunal je 1. i 2. jula 1946. godine sasluao do-
kaze koje su iznela tri svedoka optube i tri svedoka odbrane Marta 1990.godine regionalno tuilatvo u Harkovu po-
(tomXVII, str. 270-371). Na kraju suenja ubistva u Katinu krenulo je krivinu istragu o poreklu masovnih grobnica
nisu pomenuta ni u tekstu presude Meunarodnog vojnog pronaenih u gradskom okrugu Lesopark. Juna 1990. go-
tribunala ni u izdvojenom miljenju sovjetskog sudije. dine tuilatvo u Kalinjingradu (Tver) je pokrenulo krivini
Dana 3.marta 1959. godine eljepin, predsednik Komiteta postupak o nestanku () poljskih ratnih za-
dravne bezbednosti (KGB), predloio je Hruovu, tada robljenika koji su bili zatvoreni u logoru NKVD u Ostakovu,
generalnom sekretaru Komunistike partije SSSR, da se do kojeg je dolo u maju 1940. godine. Septembra 1990.
unite dokumenta o ubistvima poljskih ratnih zarobljenika: godine Glavno vojno tuilatvo SSSR preuzelo je istragu iz
Od 1940. godine dosijee i druge materijale koji se odno- Harkova pod brojem 159 i dodelilo je grupi vojnih tuilaca.
se na zatvorenike i zarobljene oficire, policajce, andarme, Tokom leta i jeseni 1991. godine poljski i ruski specijalisti iz-
vojne doseljenike, zemljoposednike i druge zatvorenike iz vrili su ekshumacije tela iz masovnih grobnica u Harkovu,
bive buroaske Poljske koji su streljani te iste godine u- naselju Mednoje i Katinu. Oni su isto tako pregledali arhiv-
vao je Komitet dravne bezbednosti Saveta ministara SSSR. ska dokumenta koja se odnose na masakr u Katinu, sasluali
Na osnovu odluka koje je donela specijalna trojka (troika) najmanje etrdeset svedoka i odredili forenzika ispitivanja.
sovjetskog NKVD, streljano je ukupno 21.857 lica, od toga
4.421 u Katinskoj umi (Smolenska oblast), 3.820 u logoru Oktobra 1992. godine ruski predsednik Jeljcin otkrio je da
Starobelsk blizu Harkova, 6.311 u logoru Ostakov (Kali- su poljske oficire osudili na smrt Staljin i Politbiro Komuni-
njingradska oblast) i 7.305 u drugim logorima i zatvorima stike partije SSSR. Direktor Dravnog arhiva Rusije predao
u zapadnoj Ukrajini i Belorusiji. 9) je poljskim vlastima niz dokumenata, ukljuujui odluku
od 5. marta 1940. godine.
Celokupna operacija likvidacije gore pomenutih pojedina-
ca sprovedena ja na osnovu odluke Centralnog komiteta Krajem maja 1995. godine tuioci iz Belorusije, Poljske, Ru-
Komunistike partije SSSR od 5. marta 1940.godine. Od sije i Ukrajine odrali su radni sastanak u Varavi tokom
vremena od kada je sprovedena gore pomenuta operacija, kojeg su razmotrili napredak istrage u predmetu.
tj. od 1940. godine, nikome nisu data nikakva obavetenja
Glavno vojno tuilatvo odluilo je 2004. godine da obu-
koja se odnose na taj predmet, i svih 21.857 dosijea pohra-
stavi krivini postupak br. 159, oigledno na osnovu toga
njeno je na tajnoj lokaciji.
to su lica koja su navodno odgovorna za zloin ve umrla.
Nijedan od ovih dosijea nema nikakvu operativnu ili istorij- Odluka da se obustavi istraga dobila je oznaku strogo po-
sku vrednost za sovjetske organe. Isto tako, pod velikom je verljivo i njeno postojanje je otkriveno tek 11. marta 2005.
sumnjom da li bi mogli imati bilo kakvu stvarnu vrednost na konferenciji za tampu Glavnog vojnog tuioca. Rusija je

odbila zahtev Evropskog Suda za ljudska prava da dostavi 4.1. N AVODNA POVREDE PRAVA NA IVOT
kopiju odluke od 21. septembra 2004. godine, pozivajui se IZ L.2 EVROPSKE KONVENCIJE
na to da je re o dokumentu koji je oznaen kao tajni.
Podnosioci predstavke su se alili da ruske vlasti nisu po-
Dravna duma, donji dom ruskog Parlamenta, usvojila je tovale svoje obaveze koje imaju prema procesnom as-
2010.godine izjavu pod naslovom O katinskoj tragediji i pektu lana 2 Konvencije, koji od njih zahteva da sprovedu
njenim rtvama u kojoj se, konkretno, navodi sledee: Pre odgovarajuu i delotvornu istragu o smrti njihovih roaka.
sedamdeset godina streljane su hiljade poljskih dravljana
koji su kao ratni zarobljenici bili smeteni u logorima NKVD Ipak, Sud je morao najpre da odlui o jednom prethodnom
SSSR i zatvorima u zapadnim delovima ukrajinske SSR i be- pitanju. Rusija je izjavila prigovor vremenske nenadlenosti
loruske SSR. Zvanina sovjetska propaganda pripisala je od- suda u vezi sa l.2 Konvencije. Sud se pozvao na utvrene kri-
govornost za ovo zverstvo, koje je nazvano zbirnim imenom terijume u svojoj presudi u ranijem predmetu ilih protiv Slo-
Katinska tragedija, nacistikim zloincima.. Poetkom 1990- venije12), najpre na pitanje ispunjenosti standarda postojanja
ih naa zemlja uloila je velike napore u cilju ustanovljavanja sutinske veze izmeu dogaaja koji je razlog za postupak i
istine o Katinskoj tragediji. Priznato je da je masovno istre- datuma ratifikacije konvencije od strane tuene drave, a koji
bljivanje poljskih dravljana na teritoriji SSSR tokom Drugog bi morao biti razumno kratak, zatim i na drugo pitanje - da li
svetskog rata bio samovoljan in totalitarne drave... su okolnosti sluaja takve da opravdavaju zakljuak da je veza
izmeu dogaaja koji je razlog postupka i datuma ratifikacije
Objavljeni materijali koji su godinama bili uvani u tajnim zasnovana na potrebi da se obezbedi delotvorna zatita ga-
arhivama ne samo da pokazuju razmere ove uasne trage- rancija i vrednosti na kojima se zasniva Konvencija.
dije, ve isto tako potvruju injenicu da je Katinski zloin
izvren na osnovu neposrednih naredbi Staljina i drugih Protek vremena od dogaaja (1940. g.) do ratifikacije Kon-
sovjetskih lidera... vencije od strane Rusije (1998. g.) je bio u apsolutnom smi-
slu previe dug, tako da sutinska veza po ovom kriteriju-
Kopije mnogih dokumenata koji su uvani u zatvorenim arhi- mu nije mogla biti uspostavljena.
vama Politbiro KP SSSR ve su predate poljskoj strani. lanovi
Dravne dume veruju da ovaj rad mora biti nastavljen. Neop- Ona nije mogla biti utvrena ni po drugom kriterijumu. Nai-
hodno je nastaviti s izuavanjem arhiva, proveravanjem spi- me, primenjujui standarde iz ranije prakse suda13) na pred-
skova rtava, vraanjem ugleda onih koji su nestali u Katinu i met o kome je re, Vee je zakljuilo: 1. da je masovno ubistvo
na drugim mestima, i otkrivanjem okolnosti ove tragedije... poljskih zarobljenika od strane sovjetske tajne policije imalo
osobine ratnog zloina, ali 2. da u periodu posle 5. maja 1998,
nijedan dokaz koji bi po karakteru ili sutini mogao obnoviti
4. Postupak pred Evropskim sudom za procesnu obavezu da se sprovede istraga ili pokrenuti nova
ljudska prava u Strazburu 2007-2013.g ili ira pitanja nije predstavljen niti otkriven. Shodno tome
zakljuilo je da nema nikakvih elemenata koji bi mogli pred-
Evropski sud za ljudska prava je delimino usvojio stavljati most od daleke prolosti do nedavnog perioda posle
predstavke oteenih - lanova porodica nastradalih ratifikacije i da nije pokazano da postoje posebne okolnosti
Poljaka podnete protiv Ruske federacije, zemlje koje bi opravdale vezu izmeu smrti i ratifikacije.
naslednice biveg SSSR. U svetlu takvih razmatranja, Vee je zakljuilo da Sud nije
Prethodno je odluio o relevantnom materijalnom pravu imao nadlenost ratione temporis da razmatra meritum
koje je u vezi sa predmetnim sluajem. Imajui u vidu tem- pritube na osnovu lana 2 Konvencije. Imajui u vidu
pore criminis nije bilo mogue primeniti osnovne oblike ovakve zakljuke, Sud je prihvatio prigovor drave Rusije
zatite iz pomenutih enevskih konvencija (iz 1949.godine) ratione temporis i smatra da nema nadlenost da ispita pri-
i dopunskih protokola (iz 1977.godine). Sud se pozvao na tubu prema lanu 2 Konvencije
IV Konvenciju o potovanju zakona i obiaja rata na kopnu
iz 1907.godine11) , Konvenciju o postupanju s ratnim zaro-
bljenicima iz 1929.godine, Povelju Meunarodnog vojnog 4.2. N AVODNA POVREDE ZABRANE MUENJA
tribunala iz 1945.godine, Konvenciju o nezastarevanju rat- IZ L.3 EVROPSKE KONVENCIJE
nih zloina i zloina protiv ovenosti iz 1968.godine, Be-
ku Konvenciju o ugovornom pravu iz 1968. i njen princip Podnosioci predstavke su se alili da je produeno poricanje
pacta sunt servanda i lan 7 Meunarodnog pakta o gra- istorijske injenice i prikrivanje informacija o sudbini njiho-
anskim i politikim pravima i slobodama. Konstatovano vih roaka, zajedno s prezrivim i protivrenim odgovorima
je da svi navedeni meunarodni ugovori obavezuju tuenu ruskih organa vlasti na njihove zahteve da im se prue infor-
dravu Rusiju, jer im je ista pristupila pre pokretanja po- macije, predstavljalo neoveno ili poniavajue postupanje.
stupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. Vee je potvrdilo da samo Sud moe da odlui koju vrstu
Navedimo samo najznaajnije iz dispozitiva presude, re- dokaza strane treba da dostave radi odgovarajueg razma-
dom kako je to inio i sam Sud. tranja predmeta i da su strane bile u obavezi da postupaju

u skladu s njegovim zahtevima i uputstvima koji se odnose sluaju stekli svi zakonski elementi bar dva krivina dela
na dokaze. U optijem smislu, Vee je primetilo da su jav- protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarod-
na i transparentna istraga zloina prethodnog totalitarnog nim pravom: ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika (lan
reima teko mogle da ugroze nacionalne bezbednosne in- 373. stav 2. Krivinog Zakonika RS) i zloina protiv ove-
terese savremene demokratske Ruske Federacije, naroito nosti (l. 371 KZ RS).
s obzirom na to da je odgovornost sovjetskih vlasti za taj
Ratni zloin poinjen u Katinskoj umi i na jo najmanje pet
zloin priznata na najviem politikom nivou. Osim toga, u
lokacija na teritoriji SSSR-a za vreme II svetskog rata, i to
postupku pred Evropskim sudom moglo se tuenoj dravi
izai u susret i obezbediti je odreene procesne ustupke. kroz preduzimanje radnje ubistva stotine hiljada zaroblje-
nih poljskih dravljana sa direktnim umiljajem.
Shodno tome, Sud smatra da je u ovom predmetu tuena
drava Rusija propustila da ispuni svoje obaveze na osno- Zloin protiv ovenosti izvren je u jednom od njegovih
vu lana 38 Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava najteih oblika, postupcima istrebljenja. Istrebljenje je
i osnovnih sloboda, jer je odbila da dostavi kopiju doku- protivpravno delo ili propust koji predstavljaju deo ireg
menta koji je Sud traio. ili sistematskog napada protiv jedne grupe ljudi. Za utvr-
ivanje zloina istrebljenja moraju postojati dokazi da su
pripadnici te grupe bili ubijeni ili stavljeni u takve ivotne
4.3. PRAVO NA PRAVINO ZADOVOLJENJE uslove smiljene da prouzrokuju njeno unitenje. I uslov
Sud nije ustanovio povredu lanova 2 i 3 Konvencije kako da je to uinjeno sa posebnom diskriminatornom name-
su tvrdili podnosioci predstavke. Propust Drave da potu- rom na politikom, rasnom ili verskom nivou je ispunjen.
je lan 38 Konvencije je procesno pitanje koje ne zahteva U oba sluaja re je o grupi najteih savremenih krivinih dela.
da se podnosiocima predstavki prui pravino zadovolje-
nje. Shodno tome, Sud odbija zahteve podnosilaca pred- Meutim, za teorijsku raspravu interesantnija je injenica
stavki u odnosu na materijalnu i nematerijalnu tetu. da navedeni zloin Evropski sud nije podveo pod krivine
odredbe o genocidu kao najteem krivinom delu iz korpu-
sa dela protiv meunarodnog prava. Pretpostavka je da u
5. Zasebno pitanje pravne kvalifikacije konkretnom sluaju nije mogue utvrditi mens rea uinioca
- nameru da se uniti odreena vrsta grupe ili deo grupe.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nije ulazio u U tom sluaju, opravdano je pitanje kako je to mogao da
meritum krivinopravnog dogaaja, odnosno nije izvodio uini Tribunal u Hagu u vezi zloina u Srebrenici iz jula
posebne dokaze o krivinopravnoj odgovornosti uinilaca 1995.godine, kada je u nekoliko njegovih presuda utvren
konkretnog krivinog dela. Ipak, kao to je ve reeno, Sud navodni genocid izvren streljanjem 7000 - 8000 mukara-
je konstatovao oigledne povrede optepriznatih principa i ca bosanskih muslimana (to je u svakom sluaju sporan i
pravila meunarodnog prava, kvalifikujui masovna pogu- najvei mogui broj rtava) od strane pripadnika VRS i na-
bljenja poljskih graana kao zloin protiv mira, ratni zloin vodnim prisilnim proterivanjem vie hiljada civila, kada su
(povrede zakona i obiaja rata) i zloin protiv ovenosti. okolnosti stradanja gotovo identine. Zloini ovakve vrste
Ni na prvi pogled nije sporno da su saizvrioci (naredbodav- su najtei zloini i svako poreenje je teko i pomalo nepri-
ci i egzekutori) i njihovi eventualni podstrekai i pomagai u mereno, ali je iznueno. Teza o o genocidu u sluaju Sre-
ovom delu, pogazili odredbe IV Hake konvencije o poto- brenice iz 1995.godine, koji je izvren samo delimino sa
vanju zakona i obiaja rata na kopnu, konkretno iz 1907. (i namerom da se uniti deo populacije bosanskih muslima-
to njen Aneks: Pravila o pravu i obiajima rata na kopnu) i na a deo protera, ne moe biti prihvatljivija od teze o even-
enevske Konvencije o postupanju s ratnim zarobljenicima tualnom progonu civilnog stanovnitva i eventualnom
iz 1929.godine, jer su njihove odredbe obvezivale sve stra- istrebljenju kao oblicima zloina protiv ovenosti. Uz to,
ne u sukobu u odnosu na ratne zarobljenike i civile. alternativno ili kumulativno, moglo bi se raditi i o ubistvu
kao ratnom zloinu (protiv ratnih zarobljenika).
Za veinu autora danas nije sporna ni primena odredaba
meunarodnih ugovora zakljuenih nakon predmetnog U suprotnom, preirokim tumaenjem pravnih normi koje
dogaaja iz 1940.godine, i to onih ijim zakljuenjem je sa- je nedopustivo u krivinom pravu, otvorio bi se prostor za
mo kodifikovano postojee meunarodno obiajno pravo. primenu krivinog dela genocida i na mnoge druge sluajeve
Dakle, to nije izuzetak od neprikosnovenih principa zako- tekih zloina svetu, pa tako i tokom nedavnih oruanih suko-
nitosti i zabrane retroaktivnosti u krivinom pravu, jer se ba na prostoru bive SFRJ, i to prema svim stranama u suko-
kanjava povreda najteih meunarodnih zloina koji sami bu. Motivi za selektivni pristup ovom pitanju izlaze iz okvira
po sebi predstavljaju obiajno pravo. prava i pravde, ime samo na alost postaju njihova negacija.
Ne ulazei u doputenost iznetih tumaenja, u isto mate- Kada bukne rat, istina je prva rtva.
rijalnom smislu, miljenje autora je da su se u konkretnom Arthur Ponsonby (1871 - 1946)

enevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine.

1)
Presuda Velikog vea Evropskog suda za ljudska prava od 5.9.2013.godine u predmetu Janovjec i dr. vs. Rusija, broj predstavki 55508/07
2)
i 29520/09;
Kao lanica Saveta Evrope i R. Srbija je ratifikovala ovu konvenciju;
3)
lan 2 Konvencije: 1. Pravo na ivot svake osobe zatieno je zakonom. Niko ne moe biti namerno lien ivota, sem prilikom izvrenja
4)
presude suda kojom je osuen za zloin za koji je ova kazna predviena zakonom.
2. Lienje ivota se ne smatra protivnim ovom lanu ako proistekne iz upotrebe sile koja je apsolutno nuna: a) radi odbrane nekog
lica od nezakonitog nasilja; b) da bi se izvrilo zakonito hapenje ili spreilo bekstvo lica zakonito lienog slobode; c) prilikom zakonitih
mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja nereda ili pobune.
lan 3: Niko ne sme biti podvrgnut muenju ili neovenom postupanju ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju.
5)
lan 41: Kada Sud utvrdi prekraj Konvencije, a unutranje pravo (...) omoguava samo deliminu odtetu, Sud e, ako je to potrebno,
6)
pruiti pravino zadovoljenje oteenoj strani.

vie o tome:en.wikipedia.org/wiki/Katyn_massacre
7)
Navedene injenice preuzete iz Presude ESZLJP.

Skenirana originalna dokumenta dostupna na internet stranici: http://katynfiles.com/index.html.

8)
op.cit. (fusnota 8).

9)
10)
11)
Konvencija (IV) o potovanju zakona i obiaja rata na kopnu, konkretno njen Aneks: Pravila o pravu i obiajima rata na kopnu (Hag,
18. oktobar 1907).
12)
predstavka br. 71463/01, st. 160-163, od 9. aprila 2009.
13)
Breknel protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 32457/04, od 27. novembra 2007.

PARAGRAF LEX d.o.o.
21000 Novi Sad
Jovana Bokovia 5
Tel: 021/457-421
Direktor Paragraf Lex d.o.o: Bratislav Milovanovi
Supervizor svih redakcija Paragraf Lex
i glavni i odgovorni urednik izdanja
Pravni instruktor: Duan Pavlovi
Autor Pravne baze Paragraf Lex: Pjeva Pejovi Ljiljana
Dizajn: Paragraf Lex d.o.o.
Copyright Paragraf Lex www.paragraf.rs
ZA SVE TEKSTOVE U ASOPISU ODGOVORNO JE

UDRUENJE SUDIJSKIH I TUILAKIH POMONIKA SRBIJE
Glavni i odgovorni urednik

izdanja Iustitia Nikola Panteli
lanovi redakcije izdanja Iustitia: Gordana Krsti
Jelena Gaji
Jelena Stevanevi
Ivan Duzlevski
Predrag etkovi
Darko Prsti
Lazar Lazovi
Ivana Stojiljkovi
Jasmina Mini
CIP -
,
347.9(497.11)
IUSTITIA : asopis Udruenja sudijskih i tuilakih pomonika
Srbije / glavni i odgovorni urednik Nikola Panteli.
- 2015, br. 1 (feb.) - . - Novi Sad : Paragraf Lex, 2015-. - 30 cm
Tromeseno.
ISSN 2406-2103 = Iustitia
COBISS.SR-ID 294146823
Sadraj
Iustitia 2 april-jun 2016.
3U VODNA RE
5K RATKI IZVODI IZ RADA KOMISIJE
ZA IZRADU GRAANSKOG
ZAKONIKA REPUBLIKE SRBIJE
12A SIGNACIJA (UPUIVANJE)

17E UTANAZIJA
21AUTORSKI UGOVOR
49S PORAZUM O PRIZNANJU PREKRAJA
24P ONUDA I PRIHVAT PONUDE
ZA ZAKLJUENJE UGOVORA 52P RAVOSUDNA PROFESIJA -JAVNI
PUTEM INTERNETA IZVRITELJ I PRAVNA SIGURNOST
29P OLOAJ I ULOGA POVERENIKA 56S UDSTVO KAO NEZAVISNA

ZA INFORMACIJE OD JAVNOG GRANA VLASTI
ZNAAJA I ZATITU PODATAKA
O LINOSTI U SRBIJI 58K RIMINOLOKI POGLED NA
NASILNIKI KRIMINALITET
33UGOVOR O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI- 64J EMSTVO PREMA ZAKONIKU O
JAVNOBELENIKA FORMA
KRIVINOM POSTUPKU
39JEZIKE NEDOUMICE 68STRUNI SARADNICI
40INKRIMINACIJA POVREDE ZA POMO TUIOCIMA
U RADU U TUILATVIMA
KONKURENCIJE
REPUBLIKE SRPSKE
44U NAKRSNA PROVERA PORESKE 76SLUAJ KATINSKA UM A
OSNOVICE U SRBIJI

UVODNA RE
Potovani itaoci,
Redakcija je za Vas pripremila nove teme iz razliitih pravnih grana. S obzirom na to da je cilj i svrha asopisa da prui
itaocima ekstrate iz pravne prakse, potkrepljene primerima i iskustvima kolega praktiara, verujemo da ete itajui lan-
ke, na brz i jednostavan nain, proiriti svoje znanje u pogledu mnogih nedoumica pravne problematike. Takoe, pored pri-
marnog interesovanja za pravnu dogmatiku, a u elji da Vas zainteresujemo i informiemo, nastavili smo sa blagim osvrtom
i na druge discipline pravne nauke, a prevashodno na pravnu istoriju i komparativistiku.
U ovom broju posebno istiemo intervju sa doajenom graanskopravne misli - profesorom Slobodanom Peroviem, koji
se rado odazvao i izaao u susret naoj molbi, te odgovorio na sva postavljena pitanja u vezi sa bolnom takom srpskog
pravnog sistema - graanskom kodifikacijom. Iz kog razloga srpsko drutvo eka vie od 170 godina na kodifikciju, da li smo
sazreli za savremene tendencije modernog doba (poput gej brakova, surogat materinstva i slinog), te zato je vrlina pravde
ideal kodifikacije, saznaete iz intervjua koji je pred vama.
glavni i odgovorni urednik Iustitia

Nikola Panteli

Law on Enforcement
and Security Interest
Prevod Zakona o izvrenju
i obezbeenju na engleski jezik
ZAKON O IZVRENJU I OBEZBEENJU KOMPLET od 3 knjige
I - Komentari novina u Zakonu i pravnih instituta izvrnog prava sa modelima akata

II - Tekst propisa
III - Komentar Zakona po lanovima

KRATKI IZVODI IZ RADA KOMISIJE

ZA IZRADU GRAANSKOG ZAKONIKA
REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Slobodan Perovi
Prednacrt Graanskog zakonika Republike Srbije upuen je optoj javnosti na

javnu diskusiju.Tim povodom Redakcija asopisa objavljuje intervju sa prof. dr
Slobodanom Peroviem, predsednikom Vladine Komisije za izradu Graanskog
zakonika Republike Srbije. Intervju vodile: Ivana Stojiljkovi, tuilaki pomonik u
Drugom osnovnom javnom tuilatvu u Beogradu i Jasmina Mini, savetnik u
Apelacionom sudu u Beogradu.
1.) Uloga Kopaonike kole prirodnog cije Kopaonike kole prirodnog prava 2002 (prevedena
i objavljena na est svetskih jezika) i nalazei se pod po-
prava u nastanku Graanskog kroviteljstvom UNESKO-a od 2005. do danas, Kopaonika
zakonika Republike Srbije kola prirodnog prava je svake kalendarske godine u svo-
jim decembarskim plenarnim Zavrnim dokumentima i
asopisu Pravni ivot (glasilo Udruenja pravnika Srbije),
1. INICIJATIVA izmeu ostalih poruka redovno pratila i objavljivala rad Ko-
misije sa odgovarajuim predlozima zasnovanim na teorij-
Prve znaajne korake u pravcu predloga za izradu Graan-
skim i praktinim zahtevima komparativnog i naeg prava
skog zakonika Republike Srbije, preduzela je Kopaonika
u oblasti kodifikacija graanskog zakonodavstva.
kola prirodnog prava, koja je, u okviru svoje naune kom-
petencije u oblasti prirodnih (ljudskih) prava, a posebno Kao to je poznato, Srbija je, po ugledu na Austrijski gra-
sa obrazloenom inicijativom njene Katedre za kodifikaci- anski zakonik, donela jo 1844. godine svoj Graanski
ju graanskog prava, uinila je ovaj predlog delotvornim, zakonik, koji je bio na snazi punih sto godina, sve do 1946.
s obzirom da je isti prihvaen od strane Vlade Republike godine, kada je zajedno sa svim zakonima donetim u Sr-
Srbije formiranjem Komisije za izradu Graanskog zakoni- biji i Jugoslaviji pre 6. aprila 1941. godine, izgubio prav-
ka Republike Srbije (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. nu snagu. Bio je to akt tzv. revolucionarne svesti kojom je
104/06, 110/06, 85/09, /14). izvrena abrogacija do tada vaeeg celokupnog pravnog
sistema, koji je, u odreenim oblastima, izraavao tekovi-
Postupajui po intencijama Kopaonikog Heksagona 1994 ne Evropske pravne civilizacije. Od tog vremena, pa sve do
(Pravo na ivot, slobodu, imovinu, intelektualnu tvorevi- danas (skoro 60 godina), Srbija nije izvrila kodifikaciju u
nu, pravdu i pravnu dravu) kao i po odredbama Deklara- vidu opteg Graanskog zakonika, pa se, i u tom pogledu,

nalazi u docnji u odnosu na druge zemlje u okviru Evropske strane, i druge oblasti su delimino ili u celini ve re-
familije prava. gulisane, tako da sve to daje solidnu osnovu za izra-
du Graanskog zakonika u predvidljivom roku.
Osniva i Predsednik Udruenja Kopaonike kole prirod- 4) Rad na izradi Graanskog zakonika ne svodi se samo
nog prava Prof. dr Slobodan Perovi uputio je zvanini predna prostu recepciju postojeih posebnih zakona u
log Vladi za obrazovanje Komisije za donoenje Graanskog ovoj ovlasti i njihovo tehniko uobliavanje u smislu
zakonika Republike Srbije, sa osnovnim razlozima i potrebi Kodeksa. On bi, pre svega trebalo da obuhvati anali-
za donoenje ovog zakonika. U istom predlogu imenovani zu postojeih zakonskih reenja, njihovo osavreme-
su i mogui lanovi Komisije koji su kompetentni da rade njivanje i dogradnju, a naroito njihovo usklaivanje,
u ovoj Komisiji. Ta lista predloenih kandidata uglavnom je kako meusobno, tako i sa savremenim tekovinama
usvojena sa docnijim izmenama i dopunama (videti gore civilizacije prava, pravne prakse i pravne teorije, op-
pomenute brojeve Slubenog glasnika i naroito objavlje- te i nae.
nu knjigu pod naslovom Rad na izradi Graanskog zakonika 5) Neophodna je odgovarajua zakonska reenja u ovoj
Republike Srbije - Izvetaj Komisije sa otvorenim pitanjima, oblasti usaglasiti sa reenjima ratifikovanih meu-
Beograd, novembra 2007, str. 407 sa imenima predloenih narodnih konvencija, kao i drugim meunarodnim
kandidata za lanove Komisije i njihovim biografski i biblio- standardima, a naroito sa pravom Evropske unije,
grafski podaci str. 13-16 pomenute knjige). gde je ve vie od 20 godina u toku rad na izradi
Graanskog zakonika EU, rad koji se nee okonati
Pomenuti predlog, pored gore reenog sadravao je u neposrednoj budunosti, ali koji bi svakako bio u
osnovne razloge i potrebu za donoenje Graanskog zako- paralelnoj optici rada na izradi Graanskog zakonika
nika koji su u potpunosti prihvaeni od strane Vlade. Republike Srbije. Pojedina reenja u ovoj oblasti tre-
balo bi usaglasiti sa itavim sistemom smernica koje
Ovde se, radi opteg uvida u rad Komisije, iznose svih de-
dolaze iz Evropske unije, a koje se odnose na sasvim
set taaka o osnovnim razlozima za donoenje Graanskog
konkretna pitanja iz ove oblasti prava. To je danas
zakonika Srbije. Oni glase: fakt, ne samo sa zemljama lanicama Evropske unije,
1) Polazei od postojeeg stanja zakonodavstva u obla- ve i sa onim zemljama koje se nalaze na putu ka
sti graansko-pravnih odnosa, ustanovljene sudske lanstvu u Evropsku uniju, gde se nalazi i Republika
prakse i razvijene pravne teorije, stvoreni su svi ne- Srbije i njen pravni sistem.
ophodni uslovi za kodifikaciju graanskog prava u 6) Srbija je danas jedna od retkih zemalja koja poet-
obliku Graanskog zakonika Republike Srbije, za ije kom XXI veka nema svoj Graanski zakonik, to je,
donoenje je ustavni osnov neosporan. teko razumeti ako se zna da je ona bila meu pr-
2) Ova kodifikacija bi obuhvatila klasina podruja gra- vim evropskim zemljama koje su jo u XIX veku imale
anskog prava: ustanove Opteg dela graanskog svoj Graanski zakonik. Stoga, izradu Graanskog za-
prava; stvarno pravo sa svojinom kao centralnom konika, treba otpoeti bez odlaganja, ne samo zbog
ustanovom drutvenog i pravnog poretka i pravima urgentne potrebe, ve i zbog opteg stanja naeg
izvedenim iz svojine slubenosti, zalono (hipo- prava, njegove istorije i kulture, kao i zbog znaajnog
tekarno) pravo; obligaciono pravo sa ustanovama koraka ka vladavini pravne sigurnosti, jer svaka kodi-
ugovora i prouzrokovanja tete kao osnovnih izvora fikacija u oblasti Graanskog prava, kao to je pozna-
obligacionih odnosa; nasledno pravo sa testamen- to, ve samim svojim postojanjem uveliava bogat-
tom i zakonskim naslednim redom kao osnovama za stvo pravne zajednice i doprinosi stabilnosti pravnih
nasleivanje; porodino-pravni odnosi, a posebno ustanova, to predstavlja jedan od neophodnih uslo-
imovinski odnosi, kao i druge izvedene discipline ko- va konstitucije pravne drave. Ona omoguava svim
je su u tesnoj vezi sa klasinim graanskim pravom, pravnim subjektima, kako graanima, tako i pravnim
a koje su se u naem pravnom sistemu razvile do ste- licima da na jednom mestu imaju korpus svih gra-
pena mogunosti njihove kodifikacije. anskih subjektivnih prava.
3) Na izradi ovakve kodifikacije, istorijsko i komparativ- 7) Ako se, poe od injenice da su sve kodifikacije pri-
no iskustvo ukazuje na injenicu da ona traje veoma vatnog prava na evropskom kontinentu bile proete
dugo. Meutim, kada je re o radu na izradi Graan- tekovinama pravne nauke, i da su one, upravo u vre-
skog zakonika Srbije treba konstatovati da bi taj rad menu pojave tih kodifikacija i njihovog oivotvorenja
trajao krae, a to znai da bi Srbija u toku narednih u praksi, doivljavale zapaen progres, onda nema
godina mogla dobiti svoj Graanski zakonik. Ova razloga da bude drugaije i sa kodifikacijom graan-
konstatacija zasniva se, pre svega, na injenici, da je skog prava u Srbiji.
najvei deo materije ve regulisan posebnim zako- 8) Uzimajui u obzir rezultate pravne nauke i reenja
nima, a neki od njih na visokom stepenu evropske komparativnog prava, ta kodifikacija ne bi smela da
pravne kulture, kao to je postojei Zakon o obliga- preraste u prepreku daljeg razvoja prava, posebno
cionim odnosima, to je konstatovano, ne samo od autonomnog prava privrednih subjekata, opasnost
nae, ve i od evropske pravnike javnosti. S druge koja se iskazuje ve iz samog pojma kodifikacije kao

vrstog zakonodavnog okvira. I zbog toga kodifika- mljivo to ovaj tekst doivljava novu mladost u kontekstu
torski akt treba da zadovolji dve naizgled antinomne Prednacrta Graanskog zakonika Republike Srbije.
tenje: da uvrsti ve izgraene odnose jedne kohe-
rentne celine doprinosei veem potovanju naela Posle mnogobrojnih aktivnosti, i posle rada Redakcione
pravne sigurnosti, ali i da istovremeno ne zatvara grupe, Komisija je u stanju da danas objavi Prednacrt Gra-
put daljoj evoluciji graanskog prava i stalnog usavr- anskog zakonika Republike Srbije u digitalnoj formi i da ga
avanja pravnog poretka u celini, ve naprotiv, da tu preda Ministarstvu pravde u cilju ostvarenja organizovane
evoluciju podstie. javne rasprave.
9) Na tvorcima i ove kodifikacije, izmeu ostalog, lei Prednacrt sadri oko 2.800 lanova, i oko 480 alternativnih
i ta odgovornost da pronau najadekvatniju optiku predloga, to je siguran povod za uspeno odravanje javne
kojom e prepoznati one odnose koje kodifikacija rasprave koja treba da obuhvati razliite pravnike sredine,
treba da regulie tako to e stvaralakoj sudskoj i poev od pravne nauke, pa preko sudske i poslovne prakse,
poslovnoj praksi pruiti vie prostora, snabdevajui sve do pojedinih specijalizovanih udruenja pravnika.
je samo gipkim normama koje se mogu prilagoa-
vati realnom ivotu (standard, obiaj, pravinost, Komisija smatra da e veliki broj alternativnih predloga
savesnost i potenje), za razliku od onih odnosa koje omoguiti kvalitetnija definitivna reenja u predstojeem
treba vre zakonom postaviti i fiksirati. Nacrtu ovog Zakonika koji bi tada mogao ui u zakonodav-
10) Potrebe prakse, naroito privredno-poslovne prak- nu proceduru.
se, brzo se menjaju pod uticajem razliitih faktora
Alternativna reenja, po miljenju Komisije doprinose iz-
(dravni intervencionizam, finansijsko trite, nad-
nacionalne asocijacije), a naroito pod uticajem boru adekvatnih reenja uzimajui u obzir sve aspekte
naglog tehnikog razvoja koji donosi nove naine Zakonika, posebno nau i evropsko komparativnu sudsku i
komuniciranja i nove sadraje graansko pravnih poslovnu praksu. Pored toga alternativna reenja imala bi
odnosa. Sve to govori u prilog stanovitu da se pri- i edukativnu funkciju.
likom izbora pojedinih reenja kao posledice ove ili Pomenuti broj od 2800 lanova Prednacrta sa alternativ-
one teorije, mora voditi rauna o potrebama prak- nim reenjima odgovara nekom komparativnom standar-
tinog ivota jer i kodeks, kao i svaki dugi zakon se du evropskih kodifikacija graanskog prava donesenih u
donosi upravo radi tog realnog i to kvalitetnijeg i drugoj polovini dvadesetog veka i prvoj polovini dvadeset
humanijeg ivota, a ne radi zadovoljenja neke teo- prvog veka, za razliku od kodifikacija graanskog prava iz
rije koja ne odgovara tim zahtevima. Otuda je po- devetnaestog veka iji je broj neto manji i koji iznosi neg-
trebno uiniti zajedniki napor da kodifikacija gra- de od 1000 do 1500 lanova. Na Zakon o obligacionim
anskog prava, ne samo u njenom nastanku, ve odnosima (1978) na kome se radilo 16 godina sadri 1108
naroito u vremenu njene primene i oivotvorenja
lanova, to predstavlja samo jedan deo opteg Graan-
u praktinom svetu doprinese ostvarivanju oeki-
skog zakonika, a koji je posle vie od tri decenije primene
vanih rezultata.
dobio sve epitete nae i meunarodne, a posebno evrop-
- Odlukom Vlade Republike Srbije o obrazovanju Komisije ske kontinentalne pravnike javnosti. Upravo stoga, on je,
za izradu Graanskog zakonika (17. novembar 2006) otpo- najblae reeno, u svemu kompatibilan sa Naelima evrop-
eo je znaajan rad na kodifikaciji naeg graanskog prava. skog ugovornog prava iz 2000. godine koja ine samo je-
Na ovaj nain, prihvaen je predlog Kopaonike kole pri- dan mali deo eventualno budueg Graanskog zakonika
rodnog prava o aktuelnosti potrebe za kodifikacijom gra- Evropske unije.
anskog prava u Srbiji, predlog koji je u radu ove kole vie Sve to govori o opravdanom oekivanju da e posle uspe-
puta bio istican i naroito formulisan u Zavrnim dokumen- ne javne rasprave o Prednacrtu Graanskog zakonika, Sr-
tima 2004. i 2005. godine. bija, posle 170 godina raunajui od 1844. godine kada je
meu prvima u Evropi donela Zakonik graanski za Knja-
Kao osnova za izradu ovog teksta, sasvim razumljivo, po-
evstvo Srbsko, dobiti kodifikovano graansko zakonodav-
sluio je vaei Zakon o obligacionim odnosima (1978) koji
stvo u vidu Graanskog zakonika Republike Srbije u skladu
je u svojoj vitalnosti od preko 35 godina nadiveo mnoge
sa tekovinama evropske pravne civilizacije u ovoj oblasti
promene u razliitim sferama drutvenog ivota, tako da
ukupnosti pravnog sistema.
je on, po ocenama domae i inostrane pravnike javnosti,
ocenjen kao kodifikatorski akt koji je u potpunoj harmoniji Predajui Prednacrt Graanskog zakonika Republike Srbi-
sa evropskom pravnom civilizacijom u ovoj oblasti prava. je optoj i zvaninoj javnosti, Komisija osnovano oekuje
Pri tome, kada se zna da je ova kodifikacija proizala iz Ski- delotvorne predloge, poruke i sugestije, kako bi u prime-
ce za zakonik o obligacijama i ugovorima (1969) koju je sa- renom roku ovaj Prednacrt posle konane verzije teksta,
inio Mihailo Konstantinovi, znameniti profesor Pravnog prerastao u Nacrt i bio spreman da nae mesto u odgova-
fakulteta Univerziteta u Beogradu, onda je sasvim razu- rajuoj zakonodavnoj proceduri.

Sveobuhvatna javna rasprava o predloenim reenjima Drugim reima, jedan opti Graanski zakonik koji obu-
Prednacrta Graanskog zakonika Republike Srbije treba da hvata iroku oblast srodnih pravnih disciplina, nije, kako to
odgovori o vrednostima njegovih opredeljenja u kontekstu moe izgledati neobavetenim licima, samo zbir dosadnih
njegove opte ocene. ini se, da takvu ocenu moe dati propisa kojima se samo odreuje ta sme, a ta ne sme
jedino vreme koje je pred njim kao i argumentovane po- initi.
trebe naeg ukupnog socijabiliteta, vreme u kome e ovaj Kodifikacija u vidu Graanskog zakonika je neto mnogo
Zakonik biti pod stalnom lupom ivota. Da li e pojedina vie. Svaka njena odredba je izraz neke ideje socijalne,
reenja predloena ovim Prednacrtom biti pravi odazvanici filizofske, politike, ekonomske, obiajne i svake druge koja
prakse - odluie zeleno drvo ivota. doprinosi vladavini pravednog prava u jednoj pravno orga-
nizovanoj zajednici. I po tome: opti Graanski zakonik je
u izvesnom smislu izraz postojeeg stanja, ali istovremeno,
2.) Koje su novine u Kodifikaciji, da li je nae on ima i jednu aktivnu ulogu koja se ogleda u irenju tih
drutvo sazrelo za novine i da li njihovo ideja i ukazivanju na pravce razvoja tih ideja. I zato, velike
uvoenje podrazumeva promenu Ustava? kodifikacije na polju civilnog prava nikada ne prestaju da
ive. Vremenom, upotrebom dravne vlasti, one mogu biti
to se tie nabrojanih novina i pitanja koja su s tim u vezi stavljenje van pravne snage, ali nikada i van snage ivota i
postavljena upuujemo na odgovarajue odredbe Predna- naunog univerzuma.
crta iz kojih se vidi da je Prednacrtom samo otvorena javna Uzimajui u obzir sve ove inioce, kodifikacija ne sme da
rasprava o mnogim pitanjima, dok sam Prednacrt izvesne preraste u prepreku daljeg razvoja prava, opasnost koja
novine nije pravno normirao, ve ih je pomenuo samo kao se iskazuje ve iz samog pojma kodifikacije kao vrstog
mogue teme u javnoj diskusiji, kao to su npr. eutanazija, zakonodavnog okvira. I zbog toga kodifikacijski akt treba
surogat materinstva, istopolne zajednice. Pri tome, poseb- da zadovolji dve naizgled suprotne tenje: da uvrsti ve
no naglaavamo, da bi u toj hipotezi to bila kompetencija izgraene odnose preko jedne koherentne celine dopri-
posebnih zakona, a ne ovog Zakonika. nosei veem potovanju naela pravne sigurnosti, ali i
da istovremeno ne zatvara put daljoj evoluciji prava, ve
naprotiv da tu evoluciju podstie. Ako bi jedno pravo bilo
3.) Koliki je znaaj Kodifikacije? lieno potrebne doze pravne sigurnosti, ako bi jedno pravo
as bilo pravo, a as antipravo, ako ne bi bilo objektivnih
kriterijuma u njegovoj primeni, onda takvo pravo ne moe
OPTI ZNAAJ KODIFIKACIJE raunati na krila. Drugim reima, naelo pravne sigurno-
sti je neminovni atribut svakog pravnog poretka i ono ne
Na putu stalnog nastavljanja i usavravanja pravnog poret- moe biti dovedeno u pitanje. Ali, isto tako naelo pravne
ka, jedna od znaajnih etapa je i donoenje velikih zakoni- sigurnosti ne sme pravne kategorije da okameni u veno-
ka kojima se u celini obuhvataju odreene oblasti drutve- sti, jer bi tada, kao i u prvoj hipotezi izdalo sebe i svoju
nog ivota. Do ovakvih kodifikacija obino se dolazi posle vokaciju koju ima u drutvu. O toj okolnosti svaka uspeno
dueg razvoja, kad se pravni odnosi dovoljno iskristaliu i izvedena kodifikacija mora voditi rauna.
uvrste, odraavajui na taj nain stabilnije drutvene od-
nose. Ali, za uspenu kodifikaciju potreban je i odgovara- Zato je na tvorcima svake uspeno izvedene kodifikacije,
izmeu ostalog, i ta odgovornost da pronau najadekvat-
jui stepen razvoja pravne nauke, praktikularnog zakono-
niju optiku kojom e prepoznati one odnose koje kodifi-
davstva i sudske i poslovne prakse sa izgraenim normama
kacija treba da regulie tako to e stvaralakoj sudskoj
ponaanja, pravnih pojmova i ustanova.
praksi pruiti vie prostora snabdevajui je samo gene-
To ne moe biti samo jednostruki, usko struni i pravno ralnim klauzulama (napr. duna panja, najbolji interesi
tehniki pogled i fakt, ve istovremeno i izraz itavog ras- deteta, savesno ponaanje), ali za razliku od onih odnosa
pona izvanpravnih inilaca ija sadrina zavisi od prirode koje treba vrsto fiksirati, ak i do stepena matematike
i stepena razvoja drutvene zajednice, njenog kulturnog preciznosti (napr. oteenje preko polovine kod dvostrano
identiteta, ekonomske kontitucije i organizacije, filozof- obaveznih ugovora gde vlada princip ekvivalencije uzaja-
skog i politikog opredeljenja moralne emancipacije, sta- mnih davanja).
nja javnog mnjenja u pogledu pravinosti kao konkreti-
zovane pravde, tolerancije kao visokog stepena razuma i
demokratske kulture zasnovane na sveoptoj harmoniji u 4.) Koja su osnovna obeleja Prednacrta
razlikama po roenju ili ubeenju, kulture mira kao osnov- Graanskog zakonika?
ne odrednice, kao i drugih srodnih ili slinih izvanpravnih
inilaca koji bitno utiu na sadrinu i sitem identiteta odre- Polazei od pomenutih opredeljujuih odrednica, Pred-
ene kodifikacije. nacrt Graanskog zakonika Republike Srbije koji je upra-

vo predmet jednogodinje javne rasprave, zasnovan je na 5.) Zato je prolo vie od 170 godina od posled-
naelu pravednog prava. Svojim predloenim odredbama nje kodifikacije?
Prednacrt sa dunom panjom odgovara na tri drevne za-
povesti prava: poteno iveti, drugoga ne vreati i svako- Razlog tome to Jugoslavija, odnosno Republika Srbija ni-
me priznati ono to mu pripada (kodifikacija postklasinog je imala kodifikaciju graanskog prava poev od 1946. do
rimskog prava, Digesta, VI vek). danas, vidi se, pre svega, u nespremnosti bive dravne
strukture i njenog ustavnog ureenja. Naime posle Ustava
Potujui tradiciju evropskih kodifikacija graanskog prava SFRJ od 1974. godine najvei deo materije graanskog pra-
koja obuhvata i nau tradiciju, Prednacrt obuhvata sledee va prelo je u republiku kompetenciju. Od toga izuzetak je
pravne discipline: opti deo graanskog prava, ugovorni i inila materija prometa roba i usluga na jedinstvenom ju-
drugi obligacioni odnosi, svojina i druga stvarna prava, po- goslovenskom tritu to je predstvaljalo osnov za dono-
rodini odnosi, nasleivanje. enje Zakona o obligacionim odnosima 1978. godine. Svo-
Prema Prednacrtu, Zakonik svim svojim odredbama tei jinski i drugi stvarnopravni odnosi bili su regulisani samo u
nekim osnovnim naelima. Sva ostala materija graanskog
ostvarenju vrline pravde. On proklamuje i na odgovaraju-
prava bila je preputena republikom zakonodavstvu. Pri
i nain predvia istu zakonsku zatitu celovitosti ljudskih
tome, treba dodati da je to vreme bilo karakteristino po
prava u svim oblastima koje ine predmet njegovog regu- ideji nesvojinske koncepcije svojine, samoupravnog so-
lisanja. Sud ili drugi nadleni organ duan je da ovu zakon- cijalizma, kao i drugih vidova udruenog rada koji je do-
sku odredbu primenjuje na sve subjekte bez ikakvih razlika minirao nad klasinim kategorijama (kao to je na primer
u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog samoupravni sporazum, koji je u velikoj meri zamenio
ili drugog miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, klasini ugovor kao tradicionalni izvor obligacija) u smislu
imovine, roenja ili drugih srodnih ili slinih okolnosti. saglasnosti volja kojim se postie odgovarajui pravni efe-
U ovom delu Prednacrta proklamuje izvesna osnovna na- kat. Posle ove koncepcije prelo se na klasine ustanove
ela koja ine koheziju Zakonika u tom smislu to su pri- graanskog prava, pa je u Srbiji zapoela izrada Prednacr-
menjena u konkretnim pravnim situacijama shodno priro- ta Graanskog zakonika Republike Srbije koji se nalazi na
di pojedinih pravnih oblasti koje Prednacrt regulie. Tako javnoj raspravi. Kao to je poznato, Komisija za izradu gra-
napr. to su: naelo savesnosti i potenja, autonomija volje, anskog zakonika je sainila ovaj Prednacrt na inicijativu
ravnopravnost, neosredna primena naela pravinosti, za- Kopaonike kole prirodnog prava i taj Nacrt sadri 2800.
lanova i oko 500 alternativnih reenja to e, posle odra-
brana prouzrokovanja tete, zloupotreba prava.
ne javne rasprave, prerasti u Nacrt koji bi trebalo da ue u
S obzirom na predvien orijentacioni program javne ra- zakonodavnu proceduru.
sprave, ovde e biti rei samo o pojedinim vanijim usta-
novama kojima se reguliu pojedine oblasti Graanskog
zakonika ugovori i drugi obligacioni odnosi, svojina i dru- 6.) Izvetaj o javnoj raspravi i njenim
ga stvarna prava porodini odnosi, nasleivanje.. dosadanjim rezultatima
Kao osnova za izradu onog dela teksta Prednacrta koji se
odnosi na ugovore i obligacije, sasvim razumljivo posluio Rad Komisije za izradu graanskog zakonika se u prvoj po-
lovini 2015. godine uglavnom odvijao na plenarnim sedni-
je vaei tekst Zakona o obligacionim odnosima (1978) koji
cama, uz uee lanova i pozvanih strunjaka za pojedine
je u svojoj vitalnosti od 36 godina nadiveo sve ideoloke
oblasti graanskog prava. Na sednicama su razmatrane
dogme i koji je dobio opte priznanje domae i inostrane
dogovorene teme i pripremljeni projekti odreenih temat-
pravnike javnosti. Odredbe ovog Zakona nastavile su da skih celina. Razmatrane su sledee tematske celine: Opti
ive u svim bivim republikama Jugoslavije, esto sa po ko- deo, Obligacioni odnosi, Stvarno pravo, Porodini odnosi i
jom inovacijom, ali sa sutinskom istovetnou. Moda bi Nasleivanje. Sve sednice su snimane (u vidu audio zapisa)
se moglo rei: drava se raspala, a Zakon o obligacionim i o svakoj su izraivane beleke koje su sadravale: kratak
odnosima preiveo. pregled diskusija, izneta struna miljenja, sugestije i pred-
Sve ovo ukazuje na okolnost da su odredbe postojeeg lozi. Utvreni su zakljuci, i postignut dogovor o vremenu i
Zakona o obligacionim odnosima, kroz ovaj Prednacrt kao temi narednog sastanka. Pored plenarnog naina rada, ak-
delo beogradske pravne kole doivele jo jednu mladost. tivnost Komisije za izradu graanskog zakonika se odvijala
Poev od Skice profesora Mihaila Konstantinovia, pa pre- i u specijalizovanim radnim grupama, pa je tako formirana
ko oslobaanja ovog Zakona od ideolokih stega vremena radna grupa za Stvarno pravo, za procesne odredbe, za Op-
i prostora na kome je vaio (1993), evo ga i danas u kon- ti deo, za bankarske poslove i za hartije od vrednosti.
tekstu Prednacrta Graanskog zakonika, sa razliitivim al- U skladu sa zakljukom Komisije formiran je Meunarodni
ternativnim reenjima koja u javnoj raspravi o Prednacrtu, konsultativni savet od najpoznatijih evropskih civilista ko-
ekaju eho praktinog i teorijskog ivota. ji su, u okviru odgovarajuih katedri i sekcija Kopaonike

kole prirodnog prava, kontinuirano pratili rad Komisije i Kada se pravo shvati i ostvari u sklopu pravde, kada opta
kojima su uruene sve objavljene publikacije Komisije. konstatacija jedne zajednice prihvati pravdu kao stoernu
Poetkom godine Komisija je, u saradnji sa Ministarstvom vrlinu, tada pravo te zajednice postaje legitimno u svom
pravde, pripremila Orijentacioni program javne rasprave izvoru i legalno u svojoj primeni. Tada pravo postaje sve
u kome se odreene tematske celine, vreme i mesto nji- manje nelegitimno nasilje, a sve vie podruje samosvesne
hovog razmatranja, kao i kriterijumi za ocenu kvaliteta i slobode. To su prostori vladavine pravednog prava kao kul-
prihvatljivosti predloga, sugestija i primedaba. Za uee turnog ina. Kako je pravda temelj kole prirodnog prava,
u javnoj raspravi pozvane su sledee institucije: pravni fa- poev od grkih sofista pa preko Platona i Aristotela (ko-
kulteti; nauni instituti (za uporedno pravo i dr.); sudovi i mutativna i distributivna pravda), sve do Huga Grocijusa,
druge pravosudne institucije (tuilatva, pravobranilatva Pufendorfa, Tomaziusa, a sve do Kanta, pa i posle njega.
i dr.) posebno Vrhovni kasacioni sud i apelacioni sudovi (u Pravda je temelj svih konvencija i drugih meunarodnih
Beogradu, Niu, Kragujevcu i Novom Sadu); opta i speci- izvora prava, poev od Univerzalne deklaracije o pravima
jalizovana udruenja pravnika; privredne komore; socijal- oveka UN iz 1948. godine, i posle nje, u mnotvu meu-
ne ustanove; advokatske komore; osiguravajua drutva; narodnih dokumenata miroljubivih asocijacija i integracija,
Udruenje banaka Srbije; nevladine organizacije i druga kao i regionalnih i nacionalnih ustavnih ureenja.
udruenja graana (lekarska komora i sl.). Kontinuirano
praenje javne rasprave obavlja posebna struno-tehni-
ka radna grupa Ministarstva pravde i Komisije. U javnoj 8.) Na emu se temelji naa Kodifikacija i
diskusiji svoj poseban doprinos su do sada dala i sredstva dali ona ima uzor u stranoj kodifikaciji,
javnog informisanja. Vei broj televizijskih ustanova i Radio poput one iz 1844. godine?
Beograd objavili su specijalizovane emisije, intervjue i izve-
taje sa skupova o Prednacrtu Graanskog zakonika. U cilju Pre odgovora na ovo pitanje, treba istai da se Prednacrt
informisanja najire javnosti u dnevnoj tampi objavljiva- Graanskog zakonika u oblasti obligacionih odnosa teme-
na su i komentarisana najznaajnija reenja iz Prednacrta, lji na postojeem zakonu o obligacionim odnosima (1978)
pod nazivom: ta donosi Graanski zakonik. koji je u dosadanjoj viedecenijskoj praksi i teoriji kako na
nacionalnom, tako i na meunarodnom planu ocenjen kao
veoma uspean tekst i koji je preuzet od mnogih stranih
7.) ta se poruuje isticanjem vrline pravde zakonodavnih sistema. Meutim, Prednacrt je u izvesnoj
kao najvieg naela Kodifikacije? meri dodao i izmenio neka od postojeih reenja i u tom
smislu, a imajui u vidu obimnost dela Prednacrta, koji se
Prednacrt Graanskog zakonika Republike Srbije vrlinu odnosi na obligacije izloiemo kroz tri kruga pitanja. Prvi
pravde i dostojanstva stavlja na predsedavajue mesto. krug pitanja se odnosi na unoenje definicije o najvanijim
Prednacrt zapoinje odredbama koje su svojstvene celom ustanovama, to dalje znai da je, pre svega, data defini-
Zakoniku i koje predstavljaju kohezionu snagu svih drugih cija obligacije sa svim tradicionalnim obelejima koja slui
lanova rasporeenih prema kriterijumu graansko-prav- kao zajedniki imenitelj za sve izvore obligacija: ugovor,
nih odnosa. Cilj zakonika je formulisan reima da se sva prouzrokovanje tete, neosnovano obogaenje, nezvano
ljudska bia raaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i u vrenje tueg posla, jednostrana izjava volje. Nadalje, s
pravima. Po tome, Zakonik svim svojim odredbama tei obzirom na subjektivnu i objektivnu odgovornost, data je
ostvarivanju vrlini pravde. U tom smislu se proklamuje i definicija pojma krivice kao osnova odgovornosti: kriv je
naelo jednakosti ljudskih prava prema kome Zakonik na onaj koji se nije ponaao onako kako je trebalo da se po-
odgovarajui nain predvia istu zakonsku zatitu celoku- naa u datim okolnostima. Zatim, formulisana je defini-
pnih ljudskih prava u svim oblastima koje ine predmet cija opasnih stvari i opasnih delatnosti, to je od znaaja
njegovog regulisanja. Sud ili drugi nadleni organi su du- za objektivnu odgovornost: sopstvenik stvari, pokretnih ili
ni da ovu zakonsku odredbu primenjuju na sve subjekte nepokretnih, iji poloaj, upotreba, osobine ili samo po-
bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, ve- stojanje predstavljaju poveanu opasnost tete za okolinu
roispovesti, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili (opasne stvari) odgovara za tetu koja potie od njih, bez
drutvenog poretka, imovine, roenja ili drugih srodnih obzira na krivicu. Definisan je pojam bitne povrede ugo-
ili slinih okolnosti. Ve iz preambule Prednacrta utvru- vora, to je kategorija Beke konvencije o meunarodnoj
je se njegova orijentacija na ostvarenje i jaanje vladavi- prodaji robe: bitna povreda ugovora postoji kad neispu-
ne pravednog prava. Pri tome, preambula predvia dalje njenje ugovorne obaveze od strane dunika prouzrokuje
da Zakonik nastavlja tekovine evropske pravne civilizacije takvu tetu poveriocu koja ga sutinski liava koristi koju
u oblasti kodifikacije graanskog prava, a pri tome, polazi je od ugovora opravdano oekivao ili usled koje se za po-
od razvoja pravne nauke, zakonodavstva i sudske prakse u verioca svrha ugovora ne moe ostvariti. Data je definicija
pravnom poretku Republike Srbije. privrednih ugovora.

Nadalje, u drugi krug pitanja spadaju mnoge postojee nacrt sadri i ustanovu dravine (posed, faktika vlast na
odredbe, koje su sada proirene, i to posebno u materiji stvari) kao i naini zatite dravine putem dravinskih tubi
odgovornosti za tetu: u sluaju saobraajnih udesa; javnih i samopomoi kao sredstvom dravinske zatite. Prednacrt
demonstracija i manifestacija; teroristikih akata; odgo- je u posebnom delu regulisao i znaajne pravne ustanove
vornosti za tetu od graevina; odovornosti za tetu od i- iz oblasti porodinih odnosa kao to su porodica i pravni
votinja, kao i druge vidove deliktne odgovornosti. Vano je odnosi izmeu roditelja i dece, suprunika, usvojenja, sta-
dodati da je znaajno proirenje i u materiji naknade nei- rateljstva i drugih vidova kojima se ispoljavaju porodini
moviske (moralne) tete. U Prednacrtu se ova odgovornost odnosi. Prednacrt je predvideo i odredbe o podsticanju
proiruje na svaku povredu prava linosti bez kumulacije raanja dece. Pored ostalih mera predloeno je konstitui-
sa duevnim bolom ili strahom. Pored toga odgovornost sanje demografskog fonda za stimulisanje nataliteta, kao i
je proirena i u tom smislu da ovu tetu moe pretrpeti druge mere finasijske , radnopravne, poreske i ekonomske
ne samo fiziko, ve i pravno lice shodno njegovoj prirodi. prirode. U pogledu nasleivanja, Prednacrtom se, pored
testamenta i zakona, predvia i mogunost zakljuena
Treim krugom pitanja regulisani su izvesni imenovani ugovora o nasleivanju kao osnova za nasleivanje koji se
ugovori koji do sada nisu bili ili su bili samo delimino re- moe zakljuiti samo izmeu zakonom odreenih subjeka-
gulisani kao to su: poklon, posluga, saradnja u poljopri- ta. Predviene su i klasine ustanove naslednog prava, kao
vredi, ortakluk, kao i novi ugovori autonomnog privrednog to su brojne forme testamenata, zakonski nasledni red,
prava: lizing, franizing, ugovor o distribuciji. Radi potpune nuni deo i mogunosti njegovog iskljuenja. Nadlenost
slike regulisanih imenovanih ugovora kako klasinih, tako suda u oblasti nasleivanja usklaena su sa ovlaenima
i novih ugovora naroito u privrednim odnosima, ovde is- javnih belenika iz Zakona o javnom belenitvu i drugim
crpno navodimo oko 50 imenovanih ugovora koji su Pred- procesnim zakonima. Posebno je regulisano pitanje nasle-
nacrtom predvieni: kupoprodaja, zajam, poklon, zakup, ivanja lica sa stranim dravljanstvom.
posluga, ortakluk, saradnja u poljoprivredi, ugovor o de-
lu, ugovor o graenju, izdavaki ugovor, o licenci, prevoz, Kao to se vidi Prednacrt se u svojim odredbama rukovodio
ostava, uskladitenje, nalog komision, trgovinsko zastupa- razliitim reenjima: poev od pozitivno pravnih reenja
nje, distribucija, franizing, posredovanje, pedicija, kon- sa znaajnim izmenama i dopunama koje su proizale iz
trola robe, organizovanje putovanja, osiguranje svih vrsta, sudske i poslovne prakse po mnogim pitanjima, dok su, sa
doivotna renta, zaloga, jemstvo, asignacija, poravnanje, druge strane, reenja Prednacrta zasnovana i na izvorima
ugovori na sreu, bankarski poslovi: novani deposit, ulog meunarodnih konvencija, i to poev od zakonodavstva
na tednju, otvaranje i voenje rauna, bankarski tekui Ujedinjenih nacija pa sve do drugih miroljubivih asocijacija
raun, ugovor o platnim uslugama, ugovor o depozitu har- i integracija koja reguliu ovu materiju. Razume se da se u
tija od vrednosti, ugovor o sefu, kreditu, akreditivu, ban- tom kontekstu nalaze mnoga reenja koja su data u okvi-
karskoj garanciji, poslovi sa platnom karticom. ru Evropske unije a koja se odnose na oblast graansko-
pravnih odnosa. Mnoge od tih konvencija, kao ratifikovani
Kada govorimo o ostalim delovima Prednacrta, znaajno je meunarodni akti ine sastavni deo unutranjeg pravnog
istai da deo Predrnacrta koji se odnosi na svojinu i druga poretka. Najzad, pored gore naznaenih izvora Prednacrt
stvarna prava obuhvata pre svega ustanovu prava svojine se u svojim reenjima esto rukovodio i pojedinim reenji-
kao ljudskog prava i to sa razliitim modalitetima (susvoji- ma iz komparativnog prava poev od klasinih kodifikacija
na, zajednika svojina, etana svojina), sticanja, prestanka evropske pravne tradicije pa sve do savremenih, razume
i zatite prava svojine. Zatim su regulisana druga stvarna se, uvek sa motivom koje reenje najvie odgovara naim
prava na tuim stvarima, kao to su: prava slubenosti (li- potrebama. Izmeu ostalog to je i razlog to Prednacrt sa-
ne i stvarne), pravo rune zaloge i hipoteke koja je sve vie dri oko 500 alternativnih reenja koja su upravo predmet
prisutna u naem pravnom sistemu. U ovom delu Pred- javne rasprave.

ASIGNACIJA (UPUIVANJE)
Ivana Stojiljkovi,
Tuilaki pomonik
Drugo osnovno javno tuilatvo u Beogradu
Svako upravlja svojom imovinom i o njoj odluuje

(Unusquique est rerum suarum moderator et arbiter)
U govor je saglasnost dva ili vie lica kojim se postie

obligacionopravno dejstvo.1) Vano je naglasiti da
ugovor o asignaciji, koji je predmet teksta u nastav-
ku, ima relativni karakter, odnosno, da on oslikava odnos
Definicija
Asignacija ili upuivanje je izjava volje jednog lica kojom
ono upuuje i ovlauje drugo lice da za njegov raun izvri
izmeu odreenih lica, oko odreene sadrine. Ono to neto odreenom treem licu, a koji je ovlaen da to izvr-
je za sam ugovor vano istai je da je on dvostrani pravni enje primi u svoj ime. U pitanju je jedan sloeni odnos, sa
posao, jer je za njegovu punovanost, za razliku od jedno- tri uesnika: jedan koji izjavljuje volju i daje uput da se ne-
stranih pravnih poslova, neophodno prisustvo najmanje to izvri - Uputilac (asignant), drugo je lice koje se upuuje
dve saglasne volje. Asignacija (doznaka, uputnica, nalog i ovlauje da neto izvri i koje se naziva - Upuenik (asi-
za isplatu) je sredstvo prenoenja imovinskih vrednosti in- gnat) i tree lice koje se upuuje i ovlauje da primi neto
direktnim putem. Svaka ugovorna obaveza, pa i ona ugo- u svoje ime je - Primalac uputa (asignatar)5). Sama inidba
vorena putem ugovora o asignaciji mora imati doputen se moe sastojati u isplati odreene sume novca, predaji
osnov2). Ugovor o asignaciji je konsensualan ugovor, sa tim hartije od vrednosti ili bilo koje druge zamenljive stvari.
to izuzetak predstavljaju uput u obliku hartije na donosi-
lanom 1020. Zakona o obligacionim odnosima upuiva-
oca i uput u obliku hartije po naredbi. Predmet ugovora
njem, odnosno asignacijom smatra se ugovor kojim jedno
o asignaciji je najee plaanje odreene novane svote,
lice, koga mi nazivamo Uputilac ili Asignant, ovlauje dru-
davanje hartija od vrednosti ili neke druge zamenljive stva-
go lice Upuenika ili Asignata, koji u predmetnom ugovoru
ri. Ono to vai za sve ugovore, vai i za ugovor o asignaciji,
ima ulogu da za raun Uputioca ili Asignanta izvri odree-
a to je da ugovorna obaveza mora biti mogua, doputena
nu inidbu treem licu, koji u ovom sluaju ima ulogu pri-
i odreena, odnosno odrediva, saglasno odredbi lana 4b.
maoca uputa i koji je od strane Uputioca ovlaen da pred-
stav 2. Zakona o obligacionim odnosima3).
metnu inidbu primi u svoje ime6). To tree lice se u naem
Ugovor o asignaciji je Zakonom posebno predvien i regu- ugovoru naziva Primalac uputa ili asignatar. Dakle, izjava
lisan, a pravno teorijski isti svrtavamo u grupu imenovanih volje asignanta sadri dva ovlaenja. Jedna, koja je data
ugovora, te je strankama dovoljno da se saglase o bitnim asignatu, a to je da za njegov raun izvri neto treem licu
elementima ovog ugovora, ne ulazei detaljno u svoj ugo- i druga izjava, koja je data asignataru da to izvrenje primi
vorni odnos4). u svoje ime. Vano je napomenuti da asignacija nikoga ne

obavezuje, jer jedno lice svojom izjavom volje ne moe na- punovano. Ako je ugovorna strana ili neko tree lice ne-
metnuti obavezu drugom licu. Ovde je vano napomenuti doputenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge
da je shodno odredbama lana 26. Zakona o obligacionim strane tako da je ova zbog toga zakljuila ugovor, druga
odnosima7), a u kojoj je odredbi propisano da je ugovor strana moe traiti da se ugovor poniti. (lan 60. stav 1.
zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sa- Zakona o obligacionim odnosima)10).
stojcima ugovora, to kod ugovora o asignaciji znai da su lanom 1023. Zakona o obligacionim odnosima11) propisa-
sve tri starne ovog pravnog posla pristale na asignaciju. U no je da Primalac uputa, isti moe preneti na neko drugo
daljem tekstu emo koristiti samo jedan alternativno odre- lice, pa ak i pre prihvatanja uputa od strane Upuenika,
en naziv za prethodno navedena lica. a to drugo lice dalje, izuzev kad iz samog uputa ili nekih
Kako bismo kroz primer pokuali da objasnimo odnos pri- drugih posebnih okolnosti ne proizilazi drugaije. Ako je
maoca uputa i upuenika, te odnos primaoca uputa i upu- Upuenik izjavio Primaocu uputa da uput prihvata, to pri-
tioca i na kraju odnos uputioca i upuenika neophodno je hvatanje ima dejstvo prema svim licima na koja bi uput
da najpre, a onako kako je definisano i samim Zakonom bio uzastopno prenesen. Nadalje, ako je Upuenik izjavio
o obligacionim odnosima, oznaimo smernice u ulogama treem licu, na koga je prethodno Primalac uputa preneo
koje svakom od imenovanih lica pripada. uput, da ga prihvata, on nee moi da istakne prigovore
tom licu, koje ima prema Primaocu uputa lino12). Treba
istai da iz odredaba Zakona o obligacionim odnosima ko-
Dejstvo upuivanja je se odnose na asignaciju proizilazi da se pismeni uput
prenosi na drugo lice na osnovu pismene izjave i predaje
Kada govorimo o odnosu Primaoca uputa i Upuenika, isprave o uputu tom licu, dok je za usmeni uput dovoljna
vano je osvrnuti se najpre na njihov apstraktni odnos, jer usmena izjava. Kao i svako drugo pravo, tako i pravo Pri-
putem asignacije oni stiu samo odreena ovlaenja, a maoca uputa da zahteva ispunjenje uputa od strane Upu-
ne prava i obaveze. Tek kad Upuenik prihvati asignaciju, enika zastareva u ovom sluaju za godinu dana, osim u
odnosno kada izjavi da e izvriti radnju na koju je ovla- sluaju kad nije odreen rok, pa zastarelost poinje tei
en, za njega nastaje obaveza izvrenja radnje, a tada i od onog trenutka kada Upuenik prihvati uput, ali ako ga
Primalac uputa stie pravo da zahteva od Upuenika is- je Upuenik prihvatio pre nego to je dat Primaocu uputa,
punjenje. Prihvatanje uputa moe se uporediti sa akcep- zastarelost poinje da tee od onog momenta kada uput
tiranjem menice, budui da je kod pismenog uputa izjava bude dat Primaocu uputa.
koja potvruje volju o prihvatanju uputa i overa ove volje Sa druge strane, kada razmatramo odnos Primaoca uputa
svojerunim potpisom Upuenika, i to na samom uputu ili i Uputioca13), on zavisi od toga da li je Primalac uputa po-
samo stavljanjem potpisa na samom uputu8). To nadalje verilac Uputioca ili Primalac uputa nije poverilac Uputioca.
podrazumeva da se prihvatanje uputa ne moe opozvati. U prvom sluaju, poverilac nije duan da pristane na uput
Ovim prihvatanjem uputa izmeu Primaoca uputa i Upu- koji mu je uinio dunik u cilju ispunjenja svoje obaveze
enika nastaje obligacioni odnos, koji je nezavisan od od- koju ima prema njemu, ali je o svom odbijanju duan da
nosa koji je nastao izmeu Uputioca i Upuenika, kao i od odmah obavesti dunika, inae e mu odgovarati za tetu.
odnosa koji je nastao izmeu Uputioca i Primaoca uputa. U ovom sluaju radi se o pravnom odnosu iz nekog ugovo-
Upuenik, koji je prihvatio uput od strane Uputioca mora ili drugog pravnog posla (osnova asignacije) na osnovu
e Primaocu uputa istai prigovore, ali samo one prirode kog je Primalac uputa poverilac, a Uputilac dunik. Njega
koje se odnose na punovanost prihvatanja uputa, zatim kao poverioca moe namiriti tree lice umesto dunika, jer
prigovore koji se zasnivaju na sadrini prihvatanja uputa, nije od znaaja ko ispunjava istu. Ako poverilac pristane na
odnosno na sadrini samog uputa, te prigovore koje ima uput, duan je pozvati Upuenika da ga izvri. U sluaju je
lino prema Primaocu uputa. Prigovori koji ukazuju na pri- poverilac pristao na uput uinjen od strane svog dunika u
mer da je Upuenik poslovno nesposoban, da je falsifiko- cilju ispunjenja obaveza, ona ne prestaje ako nije drugije
van njegov potpis na uputu i da je do prihvatanja uputa dogovoreno, niti njegovim pristankom na uput niti prihva-
dolo usled mana volje - pretnje, prevare ili bitne zablude, tanjem od strane Upuenika, nego tek ispunjenje od stra-
spadaju u one prigovore koji se odnose na samu izjavu o ne Upuenika. U tom sluaju poverilac, koji je prethodno
prihvatanju asignacije. Sa tim u vezi je vano istai sledee: pristao na uput uinjen od strane njegovog dunika, moe
za zakljuenje punovanog ugovora potrebno je da ugova- zahtevati od Uputioca da mu ispuni ono to mu duguje,
ra ima poslovnu sposobnost koja se trai za zakljuenje samo ako nije dobio ispunjenje od Upuenika u vreme
tog ugovora9), kod pismenog uputa dovoljna je izjava volje odreeno u uputu. U sluaju da Upuenik odbije pristanak
koja potvruje volju o prihvatanju uputa i overa ove volje na uput, ispunjenje uputa o navedenom je Primalac uputa
svojerunim potpisom Upuenika i to na samom uputu ili duan da obavesti Uputioca, a u suprotnom e mu odgo-
stavljanjem svojerunog potpisa Upuenika na uputu. Bez varati za tetu. Ako uzmemo u obzir drugu situaciju, od-
svojerunog potpisa Upuenika, prihvatanje uputa nije nosno onu u kojoj Primalac uputa nije poverilac Uputioca

i koji nee da se koristi uputom, on moe od istog odustati novac, na hartije od vrednosti ili druge zamenljive stvari
pa ak i u situaciji u kojoj je prethodno izjavio da prima moe biti izdat sa odredbom po naredbi ako je Upuenik
uput, o emu je bez odlaganja duan obavestiti Uputioca. lice koje se bavi delatnou, a ono to je potrebno da izvri
Ono to je vano naglasiti je to da Uputilac moe opozva- ulazi u tu delatnost16).
ti ovlaenje koje je uputom dao Primaocu uputa, izuzev
Primeri sudske prakse:
ako je uput izdao u cilju ispunjenja nekog svog duga pre-
ma njemu. Navedena pravila ukazuju da obaveza dunika 1) Ako asignat (Upuenik) ne ispuni ili loe ispuni oba-
(Uputioca) prema poveriocu (Poverilac uputa) prestaje tek vezu iz ugovora o asignaciji, asignatar (Primalac upu-
faktikim ispunjenjem od strane Upuenika. Irelevantno je ta) je ovlaen da zahteva ispunjenje te obaveze od
da li se radi o ispunjenju postojeeg duga ili o zasnivanju strane asignanta (Uputioca) iz osnovnog pravnog
novog obligacionog odnosa, na primer davanje zajma, po- posla.
klona. Dakle, koji je pravni osnov obaveze Uputioca prema Iz obrazloenja:
Primaocu uputa koja se time ispunjava je irelevantan. Me-
utim, Uputilac e biti osloboen od ispunjenja obaveze U konkretnom sluaju prvostepeni sud je pravilno prime-
samo ako je poverilac (primalac uputa) pristao da bude nio odredbu lana 1026. stav 2. Zakona o obligacionim
jedini dunik. odnosima je poverilac koji je pristao na uput i njegovog
dunika moe zahtevati od Uputioca da mu ispuni ono to
U srpkom Graanskom zakoniku je to bilo regulisano na mu duguje samo ako nije dobio ispunjenje od Upuenika
sledei nain14): u vreme odreeno u uputu. Kako ugovor o asignaciji tu-
Ako zamenoprimac prihvatajui zamenitelja, ovoga kao eni-asignat kao upuenik nije prihvatio obavezu da plati
svog platca primi, da zamenodavca pusti, onda se zame- raun za Uputioca-asignanta i kamatu tuiocu, koji je Pri-
nodavac oslobaa i ne odgovara za dug, namirio se onaj ili malac uputa-asignatoru, niti je ugovoru odreeno vreme
ne namirio. To biva kad se zamenoprimac naroito izjasni ispunjenja obaveze od strane tuenog kao Upuenika, to
ili kad delom pokae, poto od sebe priznanje duniku da je pravilna odluka da nije osnovan zahtev tuioca prema
ili obavezu vrati. tuenom na ime obraunate kamate.
Naposletku, kada govorimo o odnosu Uputioca i Upue- Ako Upuenik ne ispuni ili loe ispuni obavezu iz asignacije,
nika razlikujemo dve situacije i to ako je Upuenik dunik Primalac uputa je duan da se za pravilno ispunjenje oba-
Uputioca i ako nije dunik Uputioca. U prvom sluaju Upu- veze osloni na osnovni pravni posao koji postoji izmeu
enik nije duan prihvatiti uput, ak i ako je dunik Upu- njega i Uputioca. Stoga je neosnovan albeni navod tuio-
tioca, osim ako mu je to obeao, meutim, kada je uput ca da tueni kao Upuenik bio u obavezi da izmiri i kamate
izdat na osnovu Upuenikovog duga Uputiocu, Upuenik koje sleduju zbog blagovremenog neispunjenja preuzete
ga mora izvriti do tog iznosa. Ako doe do izvrenja upu- obaveze po ugovoru o asignaciji. Tuilac svoj zahtev moe
ta izdatog na osnovu upuenikovog duga prema uputiocu, svoj zahtev postaviti prema Upueniku kao svom duniku
upuenik e se osloboditi svog duga prema Uputiocu. Zbog iz osnovnog ugovora17).
sigurnosti u pravnom saobraaju postoje rokovi u kojima (Presuda Vieg privrednog suda
Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao u Beogradu, P. 308/99 od 6.V 1999)
Upueniku, a to je dok Upuenik ne prihvati da prihvata
uput ili dok ga ne izvri. Ono to govori o poziciji Uputioca 1) Asignacija je jedna vrsta ugovora na teret treeg i
je i to da moe opozvati uput i kad je u njemu navedeno asignatar (Primalac uputa) na osnovu samog upu-
da je neopoziv, pa ak kad bi se i tim opozivom vreala ta ne stie pravo da zahteva ispunjenje od asignata
njegova obaveza prema Primaocu uputa. Smrt bilo kog od (Uputioca), nego tek onda kada asignat (Upuenik)
napred navedenih lica nema uticaja na uput, dakle iz lana prihvati uput i dostavi asignataru izjavu o prihvata-
1032. Zakona o obligacionim odnosima proizilazi da se asi- nju uputa18).
gnacija ne gasi smru ili nastupanjem poslovne nesposob- Iz obrazloenja:
nosti ni jednog od lica koji u njoj uestvuju15). Ova norma
U predmetu se nalazi ugovor o asignaciji-upuivanju u ko-
nije imperativnog karaktera, to znai da drugaiji moraju
me su kao strane ugovornice navedeni tuilac kao Uputi-
da proizau iz same izjave o uputu. Kada govorimo o dva
lac, tueni kao Upuenik i dve inostrane firme koja Prima-
posebna uputa i to uputa u obliku hartije na donosioca i
oci uputa. Navedeni ugovor je potpisan i stavljeni su peati
uputa u obliku hartije po naredbi vano je istai sledee:
od strane tuioca i tuenog, ali isti nije potpisao Primalac
ako se pismeni uput izda na donosioca, svaki imalac hartije
uputa.
imae prema Upueniku poloaj Primaoca uputa, dok se
odnosi izmeu Uputioca i Primaoca uputa odnose samo U smislu lana 1020. Zakona o obligacionim odnosima ure-
na onaj izmeu svakog pojedinog imaoca hartije i lica koje ena je definicija asignacije, koju smo u gornjem delu tek-
mu je hartiju ustupilo, meutim, kad pismeni uput glasi na sta naveli, te iz toga proizilazi da u asignaciji uestvuju tri li-

ca, dok iz samog lana 1021. Zakona o obligacionim odno- je ugovoreno-ni njegovim pristankom na uput, ni prihvata-
sima proizilazi da Primalac uputa stie pravo da zahteva od njem od strane Upuenika, nego tek ispunjenjem od stra-
Upuenika ispunjenje tek kada mu Upuenik izjavi da pri- ne Upuenika. Provedenim dokazima, na osnovu nalaza i
hvata uput. Prema tome, asignacija je jedna vrsta ugovora miljenja vetaka utvreno je da nema dokaza da je nave-
na teret treeg i Primalac uputa na osnovu samog uputa deni ugovor i realizovan, te je pravilan zakljuak niestepe-
ne stie pravo da zahteva ispunjenje od Uputioca, nego tek nih sudova da je tuenik dunik duan da izmiri obavezu
kad Uputilac prihvati uput i dostavi Primaocu uputa izjavu plaanja ija visina i nije sporna za robu koju je primio.
o prihvatanju uputa, a koja izjava stvara samostalnu oba- (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev.
vezu odvojenu od osnovnog posla Primalac uputa. Br. 399/02 od 30.10.2102.god)
U konkretnom sluaju, a kako ugovor o asignaciji nije pot- 1) Poverilac koji je pristao na uput uinjen od strane
pisan od strane Primaoca uputa to znai da dve firme nisu njegovog dunika, moe zahtevati od Uputioca da
dale saglasnost za prijem isplate, a kako nema dokaza da mu ispuni ono to mu duguje, samo ako nije do-
je Upuenik kao tueni dostavio izjavu inostranim izjavama bio ispunjenje od Upuenika u vreme odreeno u
da prihvata uput od strane Uputioca i da e isplatu izvriti uputu20).
treim licima, odnosno Primaocima uputa. Prema tome,
tueni u toku postupka nije dokazao da su bili ispunjeni svi Iz obrazloenja:
uslovi o valjanosti ugovora o asignaciji. Na osnovu utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud
(Presuda Vieg privrednog suda je pravilno primenio odredbu lana 1026. stav 2. Zakona
u Beogradu, P. Br. 8861/96 od 29.01.1997.god.) o obligacionim odnosima. Kako ugovorom o asignaciji tu-
eni kao Upuenik nije prihvatio obavezu da plati za raun
1) Upuivanjem jedno lice Uputilac ovlauje drugo li- Uputioca i kamatu tuiocu kao Primaocu uputa, niti je u
ce-Upuenika da za njegov raun izvri neto treem ugovoru odreeno vreme ispunjenja obaveza od strane tu-
licu-Primaocu uputa, a ovog ovlauje da izvrenje enog kao upuenika, to je pravilan odluka prvostepenog
primi u svoje ime19). suda da nije osnovan zahtev tuioca prema tuenom na
Iz obrazloenja: ime obraunate kamate.
Nesporno je tokom postupka bilo da su parnine stranke Ako Upuenik ne ispuni ili delimino ispuni obavezu iz ugo-
zakljuile ugovor br. 83/99 od 02.07.1999. godine o izmi- vora o asignaciji, Primalac uputa je ovlaen da se za pot-
renju dospelih obaveza po raunima tuioca broj 73178- puno ispunjenje obaveze osloni na pravni posao koji po-
74036 u iznosu od 734.165,22 dinara. Meu strankama je stoji izmeu njega i Uputioca. Stoga je neosnovan albeni
bilo sporno da li je takav ugovor fiktivan i da li proizvodi navod tuioca da je tueni- kao upuenik bio u obavezi da
pravno dejstvo, kao i da li je tueni ugovor o asignaciji broj izmiri kamate koje sleduju zbog blagovremenog neispu-
11 od 21.11.1999. godine izmirio obavezu prema tuiocu. njenja preuzete obaveze po ugovoru o asignaciji. Tuilac
svoj zahtev moe postaviti prema Uputiocu, odnosno pre-
Na napred utvreno injenino stanje pravilno je drugo- ma svom duniku iz osnovnog ugovora.
stepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio al-
bu tuenog i potvrdio prvostepenu presudu kojom je tue- (Presuda Vieg privrednog suda
ni obavezan da tuiocu plati iznos od 734.165,22 dinara sa u Beogradu, P. 308/99 od 6.5.1999. god)
zateznom kamatom i trokovima spora, jer je na osnovu
izvedenih dokaza utvreno da je tueni primio robu i da
istu nije platio. Znaaj ugovora o asignaciji
Navod tuenog u reviziji da sud nije pravilno cenio ugovor Primenom ugovora o asignaciji se najee eli izbei dvo-
o asignaciji i da je prema Ugovoru broj 11 od 21.11.1999. struko plaanje. Uzmimo na primer kada Uputilac duguje
godine obavezu prema tuiocu trebao da izvri Nistal Primaocu uputa 5.000,00 dinara, a Upuenik daje Uputio-
aak, tueni je isticao i tokom prvostepenog postupka i cu 5.000,00 dinara. U ovom sluaju dolazi do zamene dve
niestepeni sudovi su taj navod pravilno ocenili da je bez isplate samo jednom isplatom21). Takoe, asignacija je po-
znaaja i bez uticaja za odluku o tubenom zahtevu. Prema godna za plaanje bez upotrebe gotovog novca. Zato je u
navedenom ugovoru tuenik je Uputilac, Nistal aak je Zakonu o platnom prometu propisano da pravna i fizika
Upuenik, a tuilac je Primalac uputa. Prema navedenom lica, koja obavljaju delatnost, mogu meusobne nova-
ugovoru, koji su potpisali i overili sve tri stranke, upuenik ne obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverila-
je prihvatio da da tuiocu plati 700.000,00 dinara. Prema ca, odnosno dunika u odreenom obligacionom odnosu
lanu 1026. Zakona o obligacionim odnosima kad je pove- (asignacija, cesija i dr), prebijanjem (kompenzacijom) i na
rilac pristao na uput uinjen od njegovog dunika u cilju drugi nain, u skladu sa istoimenim zakonom22). Ako su nji-
ispunjenja obaveze, ta obaveza ne prestaje ako nije drugi- hovi rauni u trenutku plaanja blokirani radi izvrenja pri-

nudne naplate, pravna i fizika lica koja obavljaju delatnost Asignacija se koristi i u bankarskom poslovanju, jer banke,
ne mogu izmirivati novane obaveze na nain iz stava 1. i kao to je poznato, daju asignacione kredite24). U tom slu-
2. ovog lana, osim ako nije drugije utvreno ovim zako- aju banka ima mogunost da stavi u teaj kredit dat svom
nom. Obaveze izmirene na nain iz stava 1. i 2. ovog lana, klijentu korienjem ustanove asignacije. Umesto kori-
osim ako su izmirne kompenzacijom, evidentiraju se preko sniku kredita, banka po njegovim nalozima vri plaanje
rauna kod banke najmanje jedanput meseno, po pravilu, treem licu do iznosa odobrenog kredita (kada vri isplatu
krajem meseca (stav 4. ovog lana). Plaanje meusobnih graevinskih situacija overenih od naruioca radova kao
obaveza i potraivanja iz stava 1 i stava 2. ovog lana vrie korisnika kredita izvoau radova).25)
se kao transakcija plaanja izmeu uesnika (stav 5. ovog
Kao to iz prethodno navedenog proizilazi, znaaj ovog
lana). Nadalje, prema odredbama Zakona o poreskom
ugovora je veliki kako za pravno regulisanje odnosa meu
postupku i poreskoj administraciji23), pravna i fizika lica
strankama, tako i za olakavanje pravnog saobraaja kada
koja obavljaju delatnost mogu da izmiruju obaveze i ako je
je uz pomo ugovora o asignaciji potrebno izbei dvostru-
njihov raun bio blokiran samo za uplatu zarada i naknada
ko plaanje. Upravo zbog svog praktinog znaaja i teo-
trokova, drugih primanja i novanih naknada iz socijalnog
rijske izgraenosti, ovi ugovori postaju tipini u pravnom
programa za zaposlene kojima radni odnos prestaje u pro-
ivotu.
cesu restruktuiranja preduzea i pripreme za privatizaciju,
steaj i likvidaciju. (Vrhovni sud Srbije, Beograd, U. 51117/96)
1)
Oliver Anti, Prirunik za polaganje pravosudnog ispita, Beograd, Javno preduzee Slubeni glasnik, 2012, str. 27-28.
2)
Oliver Anti, Ibid., str. 27-28.
3)
list SCG, broj 1/2003 - Ustavna povelja), br. /11, lan 46. stav 2
4)
Udruenje pravnika Srbije, Pravni ivot-asopis za pravnu teoriju i praksu, Beograd, broj 11, 2003, str. 745-746.
5)
Prof. Dr ore Nikoli, Prirunik za polaganje pravosudnog ispita, Projuris, tree aurirano izdanje, Big tampa, Beograd,
2016, str. 237.
6)
list SCG, broj 1/2003 - Ustavna povelja), br. /11, lan 1020.
7) Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, broj 29/78, 39/85, 45/89-Odluka USJ i 57/89, Sl list SRJ, broj 31/93 i Sl.
list SCG, broj 1/2003-Ustavna povelja, br. /11, lan 26.
8)
9)
Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, broj 29/78, 39/85, 45/89 - Odluka USJ i 57/89, Sl list SRJ, broj 31/93 i Sl.
10)
11)
Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, broj 29/78, 39/85, 45/89-Odluka USJ i 57/89, Sl list SRJ, broj 31/93 i Sl.
12)
13)
14)
15)
Oliver Anti, Ibid., str. 28.
16)
Prof dr Radomir urovi, Zakon o obligacionim odnosima sa Konvencijom UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe,
Optim uzansama za promet robom i dr., etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Savremena administracija, Beograd, 2003.,
str. 291.
17
) Mladen Krvavica, Obligacioni odnosi kroz sudsku praksu, IP Glosarijum, Beograd, str. 32.
18
) Gordana Stanoji, Zakon o obligacionim odnosima sa sudskom praksom i registrom pojmova, Prvo izdanje, Poslovni biro,
19)
Gordana Stanoji, Zakon o obligacionim odnosima sa sudskom praksom i registrom pojmova, Prvo izdanje, Poslovni biro,
20)
Gordana Stanoji, ibid, str. 719.
21)
Nauni, struni i informativni asopis Izbor sudske prakse, Glosarijum, Beograd, 2011 str 15.
22)
Zakon o platnom prometu Sl. list SRJbr. 3/2002 i 5/2003 i Sl. glasnik RS, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon, 31/2011
i 139/2014 - dr. Zakon, lan 46. stav 2.
23)
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl. glasnik RS, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003,
55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon,
53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentino tumaenje,
112/2015 i 15/2016)
24)
Nauni, struni i informativni asopis, ibid. str. 15-16.
25)

EUTANAZIJA
Jasmina Minic,
Savetnik u Apelacionom sudu
u Beogradu
B ilo da se definie kao praksa izazivanja neije smrti

na po tu osobu to ugodniji ili bezbolniji nain, od-
nosno da bi joj se prekinuli nepodnoljivi bolovi i
patnje1, bilo kao lako i blago umiranje, gaenje ivota bez
smrtnih bolova, ublaavanje smrti tako to se bolesniku
snalazili u ratovima5, to je bilo posebno izraeno kod Spar-
tanaca. U Starom Rimu je u zakonu 12 tablica, u etvrtoj ta-
blici propisano: nakazno dete treba odmah ubiti. Ovakva
postupanja bila su podrana od strane vodeih filozofa to-
ga vremena, izmeu ostalih i Platona koji je u svojoj knjizi
daju narkotika sredstva kako bi lekar ublaio umiranje a O dravi istakao da graanin nema pravo na bolest, a
ne da bi ga ubrzao2, ili na neki drugi nain, eutanazija je ukoliko se razboli treba ga pustiti da umre. Ovaj stav nije
jedna od najkontroverznijih tema dananjice. neobian ako se ima u vidu da je u to vreme jedina snaga
U lanku pod naslovom Eutanazija, stari problemi i novi na koju se ovek oslanjao, koja ga je titila, obezbeivala
izazovi, prof. dr Milan Popovi istie da se ni o jednom mu hranu i opstanak bila fizika snaga, a opstanak zajedni-
etiko-pravnom problemu u medijima poslednjih godina u ce prei od svakog pojedinca.
svetu, ne govori sa toliko strasti kao o eutanaziji3 Prve brane ovakvim shvatanjima postavilo je hrianstvo
Sama re eutanazija potie od grke rei euthanasia koja koje je svojim prodorom i jednom od svojih glavnih zapo-
znai dobra smrt(eu-(dobro ili ugodno) + thanatos(smrt))4. vesti ne ubij, izmenilo svest ljudi u pogledu oduzimanja
ivota drugome, bez obzira na motiv i znaaj cilja koji se
Ona svakako nije izum savremene civilizacije koja, svesna eli postii, ali nije uspelo da iskoreni ideju o opravdanosti
moi svog intelekta, tei da pojedincu ivot uini to duim oduzimanja ivota drugom oveku sa pozivanjem na razlo-
i kvalitetnijim, kao i da kraj ivota, koji zbog mnogobrojnih ge koji to opravdavaju, jer se njeni zagovornici, ni u najtee
tekih i neizleivih bolesti moe biti surovo bolan i teak, vreme za slobodu govora i miljenja, kakav je bio srednji
uini dostojnim oveka. vek, nisu libili da istaknu svoju privrenost toj ideji. Meu
Iako je nisu nazivali eutanazijom, smrt, koja je pretea onoj zagovornicima eutanazije bili su i istaknuti mislioci Fransis
kakvu danas pod pojmom eutanazije podrazumevamo, Bejkon, koji se u svom radu novum orbanuscieniarum
poznavale su najstarije ljudske zajednice koje su, voene zaloio za ostvarenje mirne i blage smrti, Tomas Mor koji
imperativom opstanka, i svesne tete koju zajednici, u taje govorio o beskorisnosti ivota koji je postao teret sebi i
danjim uslovima ivota, moe da nanese pojedinac sa fi- drugima6, a kasnije i Fridrih Nie. Na krilima ideja pozna-
zikim ili mentalnim manama, ili onaj ko je na samom kraju tih filozofa i mislilaca, eutanazija je prvi put legalizovana u
svog ivota, nemoan da zbog starosti ili bolesti isprati ko- nacistikoj Nemakoj 1939. godine, Zakonom o eutanaziji,
rak mladih i zdravih, takve pojedince usmrivale. Ni starim pod ijim velom je oduzet ivot velikom broju ljudi a ideja
Grcima nije bilo nepoznato usmrivanje starih i nemonih, eutanazije zloupotrebljena do mere ija neprihvatljivost je
kao i dece koja su bila degenerisana, fiziki ili mentalno sla- i danas, u mnogim zemljama, velika brana njenom legali-
ba, ili njihova konstitucija nije bila takva da bi se uspeno zovanju. Prema reima akademika prof. dr Vladete Jerotia

vrsta vera hriana u toku dve hiljade godina trajanja hri- ga kao umiljajno oduzimanje ivota drugom licu, a na
anstva, i to vera da je Bog oveku na poetku udahnuo njegov zahtev. Uslovi koji su propisani za dozvoljenost eu-
ivot, te je tako od Boijeg oveka postao dua iva, i tanazije su da je pacijent upoznat sa svojim zdravstvenim
vera da je Bog onaj koji odluuje o kraju ovekovog ivota, stanjem, da je pacijent svesno podneo zahtev, da pacijent
duboko je uzdrmana u dui savremenog oveka, otud (ma- trpi konstantan i nepodnoljiv fiziki ili psihiki bol koji se
da ne samo iz razloga gubitka unutranje vere), sve su ei ne moe olakati, da je konsultovan drugi lekar, lekarsko
zahtevi da ovek treba, ako hoe, slobodno da odluuje o osoblje i druga lica koja pacijent trai i da je pacijent puno-
kraju svog ivota, pre svega kraju u nekoj tekoj bolesti.7 letan ili emancipovano lice.12
Uprkos mnogobrojnim protivnicima legalizacije eutanazije Zakon o eutanaziji u Luksemburgu slian je zakonima Ho-
koji, pored pozivanja na Hipokratovu zakletvu (Nikome landije i Belgije, a ono to ga razlikuje je obaveza lekara da
neu, ak i ako me zamoli, prepisati smrtonosni otrov niti za izvrenje eutanazije trai dozvolu Nacionalnog saveta.13
u mu dati savet koji moe prouzrokovati njegovu smrt),
odnosno modifikovanu zakletvu usvojenu u enevi 1946. Krivini zakonik vajcarske zabranjuje lienje ivota iz sa-
godine (Apsolutno u potovati ljudski ivot od samog milosti za koje propisuje novanu kaznu ili kaznu zatvora
poetka),8ukazuju na mogue zloupotrebe i greke, kao do najvie tri godine. Takoe, za pomaganje u samoubi-
i na mogunost da se, imajui u vidu napredak medicine, stvu zapreena je kazna zatvora do pet godina ili novana
pronae lek za najtee bolesti koji bi u potpunosti pro- kazna, ali ako je pomo pri samoubistvu pruena iz nese-
menio poloaj i budunost ljudi koji trenutno veruju da binih razloga, i uz ispunjenje propisanih uslova, nee se
za njihovo stanje nema leka, lienje ivota iz milosra i smatrati krivinim delom.14
pomo pri samoubistvu legalizovale su Holandija, Belgija, Amerike drave Oregon, Montana i Vaington legalizovale
Luksemburg i Australija, dok su vajcarska i amerike dr- su pomaganje u samoubistvu ali ne i eutanaziju, dok je u
ave Oregon, Montana i Vaington legalizovale pomo pri Australiji legalizovano vrenje eutanazije pod strogo propi-
samoubistvu9. sanim uslovima.15
Za ove drave znaajno je razlikovati aktivnu i pasivnu Prednacrtom Graanskog zakonika Republike Srbije (u na-
eutanaziju koje se razlikuju s obzirom na metod. Aktivna stavku Prednacrt), povodom kojeg je u toku serija javnih
eutanazija podrazumeva da lekar, na zahtev pacijenta, di- rasprava sa ciljem da se doe do konanog teksta pred-
rektno ili indirektno prouzrokuje njegovu smrt kako bi mu loga zakona koji e biti upuen u proceduru za usvajanje
okonao patnju, dok pasivna eutanazija znai odustajanje zakona, predviena su za pojedine lanove alternativna
od leenja pacijenta koji je na samrti ili prestanak sa me- reenja ime je pruena mogunost da, kroz konstruktivnu
dicinskim merama kojima se produava pacijentovo umi- javnu raspravu koja se odvija meu odgovarajuim stru-
ranje, pacijentu se doputa da umre od bolesti od koje nim i naunim autoritetima, dobiju najbolju i najprihvatlji-
je oboleo.10 viju formulaciju, a imajui u vidu da se odnose na osetljiva
Holandija je legalizovala aktivnu eutanaziju Zakonom o pitanja u pogledu kojih ne postoji konsenzus u javnosti.
okonanju ivota koji ne sadri re eutanazija ve isklju- Jedno od takvih pitanja je i pitanje eutanazije ije zakonsko
ivo koristi izraz okonanje ivota na zahtev, i kojim su regulisanje je zakonopisac ponudio kao mogunost u lanu
propisani uslovi za dozvoljenost eutanazije i to da zahtev 92. Prednacrta, u okviru korpusa prava linosti, ostavljaju-
potie od pacijenta i da je dat slobodno i dobrovoljno, da i mogunost da se, kao alternativa ponuenom reenju,
pacijent trpi nepodnoljive bolove koji se ne mogu olaka- izabere brisanje lana, odnosno da se ne prihvati institut
ti, da je pacijent upoznat sa svojim zdravstvenim stanjem i eutanazije u srpskom pravu. 16
perspektivom, da je eutanazija poslednji izlaz za pacijenta,
jer ne postoje nikakve druge alternative, da je lekar koji Prednacrt u lanu 92. pod nazivom Pravo na dostojanstve-
treba da izvri eutanaziju konsultovao kolegu koji ima isku- nu smrt (eutanaziju), propisuje da se pravo na eutanaziju
stva na ovom polju, a koji je pregledao pacijenta i sloio se kao pravo fizikog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojan-
da su ispunjeni svi uslovi kako bi eutanazija ili pomo pri stveni prekid ivota moe izuzetno ostvariti, ako se ispune
samoubistvu bili izvreni, kao i da je lienje ivota iz milo- propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi. Uslo-
sra ili pomo pri samoubistvu izvreno sa neophodnom vi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuje
panjom. Lekar koji izvri eutanaziju bie zatien od kri- se posebnim zakonom. Zloupotreba prava na eutanaziju,
vinog gonjenja samo u sluaju da budu zadovoljene sve radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi,
materijalne i proceduralne norme, zbog ega svaka euta- predstavlja osnov za krivinu odgovornost.
nazija podlee kontroli, a lekare deli vremenski period i do U napomeni u okviru istog lana navedeno je da e Komi-
osam meseci kako bi dobili podatak da li su izvrili krivino
sija, zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju,
delo.11
koje ima, pored pravnih i medicinske, psiholoke i socijal-
Za razliku od Holandije, Belgija je 2002. godine donela Za- ne aspekte, tek posle odrane javne rasprave izjasniti o al-
kon o eutanaziji koji koristi termin eutanazija i definie ternativnom predlogu na osnovu argumenata strunjaka

iz razliitih oblasti profesionalnih delatnosti. Eventualnim Lekarska komora Srbije i Srpsko lekarsko drutvo su zajed-
usvajanjem osnovnog predloga, izvrila bi se odgovarajua nikim saoptenjem od 24.05.2016.godine predloili brisa-
promena u Krivinom zakoniku.17 nje odredbe iz l. 92 Prednacrta, sa podnaslovom Pravo
na eutanaziju obrazlaui svoj predlog Hipokratovom
Ideja eutanazije za kakvu se danas zalae jedan deo svet-
zakletvom, Kodeksom profesionalne etike Lekarske komo-
ske i nae strune javnosti poiva na humanosti, odnosno
re, uz naglaavanje znaaja prava na ivot kao jednog od
potrebi da se oveku, onda kada je kraj njegovog ivota
osnovnih prava. U okviru saoptenja izraena je podrka
sasvim izvestan i blizu, omogui da svoj ivot zavri lako,
naelima koja su sadrana u Meunarodnom kodeksu
brzo i bez nepotrebnog muenja koje se ne moe izbei
etike i Deklaraciji o pravima pacijenata na negu na kraju
ukoliko se eka da se ivot ugasi prirodnim putem, a sve
ivota Svetske Medicinske asocijacije (WMA) u kojoj stoji:
zbog teine i toka najteih bolesti protiv kojih jo uvek ne-
Eutanazija tj. in namernog okonanja ivota pacijenta,
ma leka. Prola su vremena kada su medicinska profesija
ak i na lini zahtev pacijenta ili na zahtev bliskih srodni-
i krivino zakonodavstvo u ime nekih sasvim apstraktnih
ka, je neetino. Ono ne spreava lekara da potuje elju
etikih i filozofskih premisa suvereno zabranjivali lino dis-
pacijenta da dozvoli prirodnom procesu smrti da prati svoj
poniranje sopstvenim ivotom kada je ovaj izgubio svaki
tok u terminalnoj fazi bolesti, kao i u Deklaraciji Saveta
realni smisao i postao neizdriv teret i umirujuem i nje-
Evrope iz 2012.godine u kojoj stoji: Eutanazija mora uvek
govoj porodici. Drava koja od ovakvog ivota ima samo
biti zabranjena. Takoe, podrani su stavovi izneti u Vo-
tetu, morala bi konano priznati da za ouvanjem takvog
diu za donoenje odluka u ovakvim situacijama (end of
ivota ne postoji nikakav interes.18 Nisu retki ni argumenti
life situation) koji je usvojio Savet Evrope 2014.godine.21
koji, pored humanosti koja jedina opravdava razmiljanje o
Dr V. Dragoslav Ercegovac, podsea da je na 39. skuptini
tome da se eutanazija legalizuje, naglaavaju i ekonomski
Svetske medicinske asocijacije (Madrid, 1987) usvojena
momenat koji je bitan za porodicu i okruenje oveka koji
Deklaracija o eutanaziji po kojoj je ona svrstana u neetiki
u tekim mukama eka sasvim izvestan trenutak svoje smr-
in, ne samo sa medicinskog stanovita, i nezavisno od to-
ti. Ekonomski razlozi eutanazije apsolutno nalau njenu
ga da li namerno okonanje ivota zahteva sam pacijent ili
primenu. Dugo leenje neizleivih bolesnika moe za po-
njemu bliske osobe.22
sledicu predstavljati pravu ekonomsku katastrofu. Sistemi
socijalnog osiguranja za ove svrhe angauju ogromna sred- U ovom trenutku se rezultati javne rasprave u kojoj se na
stva koja bi se racionalnije, ekonominije i humanije mogla konstruktivan nain sueljavaju pomenuti i drugi argu-
upotrebiti na one kojima bi ona pomogla da ozdrave.19 menti najeminentnijih poznavalaca prava i pitanja koja
Pored ekonomskih i razloga humanosti, u prilog eutanaziji Graanski zakonik treba da regulie, ne mogu definisati,
istie se i shvatanje da, kao to oveku pripada pravo na zbog injenice da rasprava nije zavrena, a imajui u vidu
ivot kao jedno od osnovnih i neotuivih prava koje je pro- intrigiranost javnosti pojedinim pitanjima koja ne jenjava,
klamovano Univerzalnom deklaracijom o pravima oveka a u koja nesumnjivo spada i eutanazija, rasprava e i u na-
prema kojoj svako ima pravo na ivot, slobodu i bezbed- rednom periodu biti nastavljena.
nost linosti, tako mu pripada pravo da svojim ivotom
Po reima profesora dr. Slobodana Perovia rasprava o
raspolae na nain koji nije u suprotnosti sa zakonom i ko-
predloenim reenjima Prednacrta Graanskog zakonika
jim se ne zadire u prava drugih ljudi. Prof.dr Jovan Babi
Republike Srbije treba da odgovori o vrednostima njego-
smatra da je pravo na dostojnu smrt u meri u kojoj je to
vih opredeljenja u kontekstu njegove opte ocene, a takvu
mogue, deo prava na ivot.20
ocenu moe dati jedino vreme koje je pred njim kao i argu-
Nasuprot izloenim argumentima u korist eutanazije, po- mentovane potrebe naeg ukupnog socijabiliteta, vreme u
stoji i mnogo protivnika njene legalizacije iji su osnovni kome e ovaj Zakonik biti pod stalnom lupom ivota. Da li
argumenti, ve pomenuta Hipokratova zakletva, mogu- e reenja predloena ovim prednacrtom biti pravi odazva-
nost zloupotrebe i greke kao i mogunost da se za najtee nici prakse ili e vremenom i oni postati sivi-odluie drvo
bolesti pronae lek. ivota.23
LITERATURA I INTERNET IZVORI

3. Prof. dr Milan Popovi, Zdravstvena zatita 2002.godine, lanak Eutanazija, stari problemi i novi izazovi
5. Milenkovi. M., Eutanazija ili ubijanje iz milosra, Slavija, Skoplje, 1940
6. T., Utopija, Kultura, Beograd, 1962, str. 133)
7. V. Jeroti, Zdravstvena zatita, broj 1., januar 2003. godine


nalizovale, Glasnik prava, Pravni fakultet u Kragujevcu, 2/2012
10. Klajn-Tati. V., Lekareva pomo neizleivo bolesnom pacijentu-etiki i pravni problem, Institut drutvenih nauka, Beograd
nalizovale, Glasnik prava, Pravni fakultet u Kragujevcu, 2/2012.
12. Ibid.
13. Ibid.
14. Ibid.
15. Ibid.
16. htpp://ipf.rs./eutanazija-u-prednacrtu-gradjanskog-zakona-republike-srbije/
17. htpp://www.propisi.com/assets/files/gradjanski -zakonik -RS- prednacrt.pdf lekarskog drutva u vezi eutanazije
18. http://www.sirius.rs/clanci/dragan_ilic/eutanazija.html.
19. Ibid.
20. http://nin.co.rs/Pravo na dostojanstvenu smrt, Beograd br.3034, 23.04.2009./
21. http://www.lks.org.rs./Zajedniko saoptenje Lekarske komore Srbije i Srpskog
22. htpp://www.blic.rs/vesti/tema- dana/milosre-ili-zloin/09.10.2003.
23. S. Perovi, Graanski zakonik Republike Srbije, radni tekst pripremljen za javnu raspravu sa alternativnim reenjima,
Vlada Republike Srbije, Beograd, 2015., strana 710.

AUTORSKI UGOVOR
Gordana Jovanovi,
-Zamenik javnog tuioca u Viem
javnom tuilatvu u Beogradu
-student poslediplomskih studija na
Pravnom fakultetu u Beogradu, smer
Pravo intelektualne svojine
R azvoj autorskog prava, kao jedne od grana prava

intelektualne svojine, iao je uzlaznom putanjom,
preavi put od privilegije dobijene od strane vla-
dara u doba feudalizma do, meunarodnim i nacionalnim
zakonima, priznatog posebnog oblika svojine.1) Taj razvoj
nikih, organizacionih i drugih mogunosti da ova ovlae-
nja vri sam. Tako, retki su sluajevi da autori muzikih dela
sami emituju svoja dela na radio ili tv stanicama, da knji-
evnici sami umnoavaju primerke svojih dela i stavljaju ih
u promet i tako dalje. Zbog toga je uobiajeno da autori
je, izmeu ostalog, bio praen stalnim poveanjem broja putem ugovora ustupaju svoja imovinskopravna ovlae-
ovlaenja priznatim autorima i proirivanjem obima tih nja drugim licima, koja postaju derivativni nosioci ovih
ovlaenja. U savremenom autorskom pravu sva ovlaenja ovlaenja.
koja su priznata autorima dele se na iskljuiva i neiskljuiva,
pri emu ta prava mogu biti linopravna (moralna) i imo- Ono to naroito treba istai kada je u pitanju promet imo-
vinsko-pravna. Tako, vaei Zakon o autorskim i srodnim vinsko-pravnih ovlaenja autora (u oblasti prava intelek-
pravima Republike Srbije2) propisuje da autor ima sledea tualne svojine to je specifino samo za autore i interpreta-
iskljuiva moralna ovlaenja: pravo paterniteta (pravo tore, a ne i za ostale titulare prava intelektualne svojine) je
priznanja autorstva), pravo na naznaenje imena, pravo okolnost da se na ovaj nain moe vriti samo tzv. konstitu-
objavljivanja, pravo na zatitu integriteta dela i pravo na su- tivni promet ovlaenja. To znai da da imovinskopravna
protstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela, i iskljuiva ovlaenja ostaju kod izvornog nosioca, ali se iz njih izvodi
imovinska ovlaenja: pravo na umnoavanje, pravo stav- jedno ili vie uih ovlaenja koji obrazuju novo subjektiv-
ljanja primeraka dela u promet, pravo davanja primeraka no pravo korienja predmeta zatite na ime drugog lica-
dela u zakup, pravo izvoenja, pravo predstavljanja, pravo sticaoca3). Zakljuivanjem autorskog ugovora, lice koje je
prenoenja izvoenja ili predstavljanja, pravo emitovanja, od autora dobilo pravo na korienje dela, postaje nosilac
pravo reemitovanja, pravo na javno saoptavanje, uklju- autorskog prava na delu koje je predmet korienja, na te-
ujui interaktivno injenje dela dostupnim javnosti (tzv. ritoriji i za vreme za koje je ugovor zakljuen. Autor zadr-
internet odredba), pravo na prilagoavanje, araniranje i ava sva lina prava i ona imovinska prava koja nije ustupio
drugu izmenu dela, pravo javnog saoptavanja dela koje se ugovorom, a posle proteka vremena, autoru se vraaju
emituje i pravo javnog saoptavanja dela sa nosaa zvuka imovinska prava u punom obimu i on je potpuno slobodan
ili slike. Ova prava se smatraju iskljuivim, zato to je jedino u pogledu daljeg korienja i raspolaganja delom.4)
autor taj koji ova ovlaenja moe vriti i ima pravo da sva- Odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima kojima je
kom drugom zabrani vrenje navedenih ovlaenja. regulisan autorski ugovor su uglavnom dopunsko-dispozi-
Meutim, ono to je specifino za autorsko pravo i to za tivnog karaktera, to znai da se primenjuju tek ako ugovo-
njegovu imovinsko-pravnu komponentu jeste injenica da ra, odnosno odgovarajue ugovorne odredbe nema, dok
u najveem broju sluajeva autor nema finansijskih, teh- je prioritetno naelo autonomije volje stranaka, kao jedno

od osnovnih naela obligacionog prava. Osim toga, samim pravo na korienje muzike zajedno sa filmom, a ne i pravo
Zakonom o autorskim i srodnim pravima je propisano da na proizvodnju i stavljanje u promet fonograma satom mu-
se na autorski ugovor primenjuje odredbe zakona kojim zikom.8) Osim toga, dozvola za objavljivanje dela, za belee-
se ureuju obligacioni odnosi, ako odredbama zakona nije nje dela na nosa zvuka ili slike i dozvola za emitovanje dela
drukije odreeno.5) moraju biti izriito ugovorene, ako odredbama zakona nije
drukije odreeno, s tim to ustupanje odreenog prava na
Kao ugovorne strane u autorskom ugovoru se najee jav-
iskoriavanje dela podrazumeva i davanje dozvole za one
ljaju autor, koji moe biti samo fiziko lice i sticalac ili ko-
izmene na delu koje su tehniki neminovne ili uobiajene
risnik ustupljenih ovlaenja koji moe biti fiziko ili prav-
za taj nain iskoriavanja dela.
no lice. U praksi, najee se u svojstvu sticalaca javljaju
pravna lica-izdavaka preduzea, producentske kue, radio Na primer, tehniki neminovnim bi se smatralo reproduko-
i televizijske stanice itd. Osim autora, kao ugovorna strana vanje likovnog dela u dnevnim novinama, gde mora doi do
se moe pojaviti autorov naslednik ili drugo lice koje je no- skraivanja formata, reprodukovanja u crno-beloj tehnici i
silac derivativnog prava korienja autorskog dela. drugih izmena samog dela koje su neophodne za takav na-
Imajui u vidu da je u odnosima izmeu ugovornih strana in iskoriavanja.9)
kod autorskog ugovora autor, po pravilu, taj ija je prego- Sledea specifinost autorskih ugovora predstavlja zapra-
varaka i ugovaraka pozicija slabija od druge ugovorne vo odstupanje od pravila obligacionog prava da se institut
strane, to je zakonom propisan niz instituta specifinih prekomernog oteenja ne moe primenjivati kod alea-
upravo za autorski ugovor, a iji je zajedniki cilj da, koliko tornih ugovora.10) Naime, iako autorski ugovor po svojoj
je to mogue, ojaaju poloaj autora, zatite i preduprede prirodi spada u aleatorne ugovore, budui da se u trenut-
eventualnu povredu njegovih prava. ku njegovog zakljuenja ne zna tana vrednost predmeta
Pre svega, zakonom je u odreenim sluajevima propisana ugovora, koju vrednost e odrediti trite prilikom budu-
obaveza sticaoca prava da mora da koristi delo na nain eg iskoriavanja dela, zakonom je propisano pravo au-
koji je ugovoren. Ta obaveza je izriito propisana u sluaju tora i naslednika autora da moe traiti izmenu ugovornih
izdavakog ugovora, ugovora o predstavljanju, ugovora o odredbi koji se odnose na autorsku naknadu, ako je stica-
izvoenju i ugovora o filmskom delu, dok je kod ostalih au- lac ugovorenim korienjem dela ostvario dobit koja je u
torskih ugovora obaveza korienja dela preputena volja- znatnoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom.
ma ugovornih strana. Ukoliko je takva obaveza propisana, Na primer, neafirmisani autor komponuje pesmu koja po-
u sluaju njenog nepotovanja, autor ili njegov naslednik stane svetski hit i muzikom producentu donese ogroman
mogu raskinuti ugovor. Uz to je potrebno da se na taj nain prihod, pri emu su producent i autor dogovorili paual-
ugroavaju interesi autora, odnosno naslednika i da sam nu autorsku naknadu u iznosu od nekoliko stotina evra. U
autor, odnosno naslednik nije odgovoran zbog neostva- ovom hipotetikom sluaju, prema slovu zakona, autor bi
rivanja ili nedovoljnog ostvarivanja prava. Ovog prava se imao pravo da zahteva reviziju ugovornih odredbi u po-
autor, odnosno naslednik ne mogu unapred odrei.6) gledu autorske naknade. Meutim, treba istai da ovo
pravo postoji samo ako je u konkretnom sluaju dolo do
Zatim, zakonom je propisano da se autorski ugovor isklju- znatne nesrazmere izmeu prihoda sticaoca i naknade au-
ivo zakljuuje u pismenoj formi. Izuzetak seo dnosi na tora, pri emu je nesrazmera posledica neoekivanog toka
lanke i druge autorske priloge u novinama i periodinoj dogaaja. U suprotnom, tj. ako se radi o oekivanom toku
tampi. Propisivanjem pismene forme se oigledno eleo dogaaja, veinsko je miljenje da ne bi bilo mesta primeni
zatititi poloaj autora, budui da se, u sluaju eventualnog ovog instituta.11) U vezi sa primenom ovog instituta, naje-
budueg spora, sporne injenice mogu dokazivati zakljue- e e sticalac isticati kako je nesrazmeran prihod ostvaren
nim ugovorom, pri emu treba istai da se u konkretnom iskljuivo njegovim zalaganjem i trudom, to se svakako
sluaju radi o formi ad probationem.7) mora ceniti, ali se po pravilu radi o obostranom doprinosu
Dalje, kada je u pitanju tumaenje spornih odredbi ugovora, i autora i sticaoca, u kom sluaju autor svakako ima pravo
propisana je primena pravila in dubio pro auctore (u sum- na reviziju ugovora. Takoe, kao sporno se moe postaviti
nji, u korist autora). Ovde treba napomenuti da je primena pitanje da li autor ima pravo na reviziju, ukoliko autorska
navedenog pravila ograniena na tumaenje onih odred- naknada uopte nije ugovorena. Preovladava miljenje da
bi ugovora kojima se vri raspolaganje imovinskopravnim u sluaju kada je neugovaranje naknade izraz animus do-
ovlaenjima, dok se ne odnosi na tumaenje eventualnih nandi autora, on ne bi imao pravo na reviziju ugovora, za
drugih odredbi, ukoliko ih ugovor sadri. Konkretna prime- razliku od sluaja kada naknada nije ugovorena zbog uve-
na ovog pravila znai da, u sluaju nejasnoe u pogledu sa- renja autora da korienje njegovog dela nee doneti pri-
drine i obima ovlaenja koje se ustupa ugovorom, smatra hod, kada postoji pravo na reviziju ugovora.12) Ovog prava
se da je ustupljeno manje ovlaenja. Na primer, ugovorom se autor, odnosno naslednik ne mogu unapred odrei, ali
o ustupanju prava na korienje muzike komponovane za pravo na reviziju ugovora zastareva u subjektivnom roku
odreeni film, filmski producent pribavlja od autora samo od dve, odnosno objektivnom roku od est godina.13)

Sledea specifinost autorskog ugovora propisana takoe u Takoe, treba navesti da je zakonom propisana nitavost
cilju zatite autora jeste tzv. pravo pokajanja. Naime, moe onih odredbi ugovora kojima se vri ustupanje imovinsko-
se dogoditi da nakon zakljuenja ugovora autor oceni da bi pravnih ovlaenja za sva budua dela jednog autora, kao
izvrenje ugovora moglo da nanese tetu njegovom linom i za budue, jo nepoznate oblike korienja odreenog
ili stvaralakom ugledu, zbog ega bi za autora nastala modela. Nesporno je da je smisao ovih odredbi upravo zatita
ralna teta ili bi moglo doi do nastanka tete. Ono to je autora od jedne vrste odnosa zavisnosti koja bi postojala
bitno za ovaj institut jeste da autor smatra da bi izvrenjem izmeu njega i sticaoca, ukoliko bi postojala mogunost
ugovora njemu bila naneta moralna teta zbog okolnosti ugovaranja ovakvih odredbi.15)
koje nije uzrokovao sticalac dela. Zapravo se radi o prome-
Zakon o autorskim i srodnim pravima ne propisuje izriito
njenim shvatanjima autora, njegovim naunim, politikim,
nijednu obavezu koju na osnovu autorskog ugovora preuzi-
verskim i drugim uverenjima. Na primer, autor koji je profe-
ma autor, to znai da se u tom pogledu primenjuju odred-
sor fizike izloi u svom autorskom delu neku naunu teoriju,
be obligacionog prava. U tom smislu, najvanija je obaveza
a u meuvremenu svetski fiziari dou do saznanja koje
autora da se uzdrava od postupaka koji bi sticaoca ome-
osnovano takvu teoriju pobijaju u potpunosti. Ukoliko bi se
tali u vrenju ovlaenja koja su mu ustupljena, kao i da ga
primerci njegovog dela u kome je ta teorija izloena stavili
zatiti od prava i pretenzija treih lica, sa svim posledicama
u promet, to bi sigurno negativno uticalo na njegov ugled
koje ZOO propisuje u vezi sa zatitom od evikcije.16)
u naunim krugovima. Pri tom, treba napomenuti da je ra-
skid mogu samo iz navedenih, zakonom propisanih, razlo- Analizom zakonskih odredbi nesporno se namee zaklju-
ga i da nije dozvoljena zloupotreba ovog prava od strane ak da se zakonodavac u velikoj meri potrudio da autorima
autora. Exempli causa, autor nee imati pravo da raskine obezbedi relativno pouzdanu zatitu njihovih linih i imo-
ugovor pozivajui se na pravo pokajanja, jer je promenio vinskih ovlaenja. Meutim, svedoci smo da se u prak-
miljenje o sticaocu dela i eli da zakljui novi ugovor sa si broj povreda iz oblasti autorskog prava poveava, to
drugim sticaocem.14) Kako bi se druga ugovorna strana za- je sigurno posledica injenice da veliki broj sticalaca nije
titila u sluaju da autor eli da se koristi pravom pokajanja, upoznat sa svojim i sa obavezama i pravima autora, a da,
propisana je obaveza autora da sticaocu nadoknadi stvarnu sa druge strane, ni kod samih autora nije razvijena svest o
tetu koju on zbog raskida ugovora trpi. Zapravo se radi o tome koja im prava pripadaju i na koji nain ih mogu za-
teti u visini iznosa trokova koje je sticalac imao da bi delo tititi. U tom smislu je neophodna odgovarajua edukacija
pripremio za korienje, odnosno da bi ga koristio do dana kako sticalaca, tako i nosilaca autorskog prava, kako bi se
prijema izjave o raskidu ugovora. Pravo na raskid ugovora ostvario osnovni cilj autorskog prava, a to je obezbeenje
ima samo autor (ne i naslednik ili derivativni sticalac autor- ekonomske egzistencije autora, to autore motivie da vi-
skog prava), to je potpuno u redu ako se ima u vidu da se e i raznovrsnije stvaraju, a ime se u krajnjoj liniji doprino-
radi o ovlaenju koja se potpuno odnosi na linost autora i si ukupnom kulturnom razvitku celog drutva.
da se njime tite autorovi moralni interesi.
1)
Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, 2007/C 308/01, l.17, st. 2;
2)
Zakon o autorskom i srodnim pravima (Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US);
3)
S. Markovi, D. Popovi, Pravo intelektualne svojine, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Dosije Studio, Beograd 2014, str. 212;
4)
V. Besarevi, Intelektualna svojina, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2011, str. 331;
5)
Zakon o autorskom i srodnim pravima-ZASP, Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US, l. 67, st. 2;
6)
ZASP, Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US, l. 71;
7)
Kad je izmeu tuioca kao autora knjige i predstavnika tuenog kao izdavaa voen pregovor o mogunosti objavljivanja
knjige, pa kasnije knjiga ne bude objavljena, onda tueni kao izdava nije u obavezi prema tuiocu da mu naknadi tetu zbog
trokova koje je ovaj imao zbog neobjavljivanja knjige, jer izmeu stranaka nije zakljuen pismeni ugovor u smislu l.57 Zakona
o autorskom pravu, to znai da ovakav usmeni dogovor ne proizvodi pravno dejstvo (Presuda Optinskog suda u Kragujevcu
P. 3568/75 od 28.04.1976, Bilten Sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 5/1977, str. 17);
8)
9)
10)
Zakon o obligacionim odnosima-ZOO, Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, Sl. list SRJ, br. 31/93 i Sl. list
SCG, br. 1/2003 - Ustavna povelja, l. 139;
11)
12)
11 Ibid;
13)
Menjaju se odredbe autorskog ugovora koji se odnosi na visinu autorskog honorara i obavezuje tuena izdavaka organizacija
da tuiocima, autorima, za redigovanje i dopunu teksta knjige Vase Pelagia koja je doivela vie izdanja umesto ugovorenog
autorskog honorara po jednom autorskom tabaku od 500 din. Isplati po jednom aut. tabaku po 8.000 din. Za izdanje iz 1980. i
za naredna izdanja, (Okruni sud u Beogradu, P br.904/82-84);
14)
15)
ZASP, Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US, l. 66. st. 2;
16)
ZOO, Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, Sl. list SRJ, br. 31/93 i Sl. list SCG, br. 1/2003 - Ustavna
povelja, l. 508-515;

PONUDA I PRIHVAT PONUDE

ZA ZAKLJUENJE UGOVORA
PUTEM INTERNETA
Vanja ulibrk,
Polaznik obuke pravosudne
akademije
P onuda i prihvat ponude kao institut obligacionog

prava u teoriji i praksi nesumnjivo predstavljaju kru-
nu jednog pravnog posla, jer ako ponuda jednog li-
ca-ugovorne strane sadri sve bitne elemente ugovora, a
ponude prilikom zakljuivanja ugovora putem interneta,
odnosno pisanjem na ovu temu bavila sam se prouava-
njem specifinih okolnosti koje prate nastanak, dejstvo i
posledice ovakvih ugovora i okruenja u kojem su nastali,
druga ugovorna strana prihvati takvu ponudu, znai da je te i domae legislative, instituta ponude i prihvata ponude,
dolo do saglasnosti dveju volja, odnosno zakljuenja ugo- kao i specifinosti ovih instituta u elektronskom okruenju,
vora. Nain izraavanja, priroda i dejstvo ponude i prihvata takoe kao i bitan element ovih ugovora vremenom za-
ponude do skora je vren uobiajenim putem, ali sa razvo- kljunja ugovora na internetu, kao i elektronskim nainom
jem tehnologije, ugovorne strane se sve vie opredeljuju plaanja.
za zakljuenje ugovora elektronskim putem, odnosno pu-
tem interneta. Komunikacija i poslovanje putem interneta
je najrasprostranjeniji vid interakcije, te je ubrzani razvoj Poreenje ponude i prihvata ponude uinjenih
elektronskog poslovanja logian sled okolnosti. Koliko je uobiajenim putem sa ponudom i prihvatom
elektronska kupovina napredovala govori i podatak da je
danas gotovo nezamislivo da se kupovina robe i usluga
ponude zakljuene elektronskim putem
obavlja samo u oflajn okolini. Od kupovine odee, avion-
Za razliku od uobiajenih ugovora, ugovori sklopljeni pu-
skih karata, rezervacije hotela i ostalih usluga, sve je mno-
tem interneta imaju specifino okruenje u kome se za-
go lake obaviti iz fotelje, a sve to je za to neophodno
kljuuju i oblik u kom nastaju, s obzirom na to da bar
jeste internet konekcija. Meutim, pravo i zakoni nisu u
jedna izjava volje koja vodi do zakljuenja ugovora mora
stanju da prate ovaj ubrzani razvoj interneta, pa dolazi do
biti emitovana preko interneta. Zakon o elektronskoj tr-
raznih oblika zloupotreba na mrei, pogotovo po korisnike
govini, u lanu 9, stav 2, propisuje da se ponuda i prihvat
i njihovu privatnost. Takoe, krivina dela koja se vre ko-
ponude mogu dati elektronskim putem, odnosno u elek-
rienjem savremenih tehnologija sve su rasprostranjenija
tronskom obliku. Kako ovaj Zakon ne ureuje detaljno in-
i neophodno ih je pravno regulisati, kako bi potroai bili
stitute ponude i njenog prihvata, za njih vae pravila koja
zatieni i kako bi mogli bezbedno da sklapaju ugovore na
propisuje Zakon o obligacionim odnosima koja su predo-
internetu.
ena u prethodnom poglavlju. Za ugovore zakljuene pu-
Kako bi se i ovaj vid pravnog prometa nesmetano odvi- tem interenta, najvanije su odredbe koje ureuju optu
jao neophodno je uoiti specifinosti ponude i prihvata ponudu, odnosno ponudu neodreenom broju lica, zatim

ponudu odsutnom licu, opoziv ponude i prihvata ponude, nje elektronske poruke smatra ponduom, i kod njih postoji
kao i pravila o zakljuenju ugovora korienjem tzv. Optih problem opoziva ponude, odnosno prihvata ponude, po-
uslova poslovanja, odnosno pravila o formularnim ugovo- to ne postoji vremenska razlika izmeu slanja i prijema
rima. Takoe treba naglasiti da ni UNCITRAL Model zakon poruke, a kao jedino reenje javlja se mogunost opoziva
o elektronskoj trgovini, ni Konvencija UN, niti Direktiva EU telefonom, pre nego to ponudilac ili ponueni proitaju
o elektronskoj trgovini ne ureuju nain na koji se trgo- elektronsku poruku. Kod ovih ugovora se saglasnost, od-
vake informacije koje su istaknute na internetu tretiraju nosno prihvat ponude upuuje slanjem odgovora na e-ma-
(da li kao ponuda ili kao poziv na ponudu), ve to pitanje il poruku, dok se kod web ugovora ponuda prihvata ispo-
ostavljaju dravama potpisnicama da same urede u svom ljava klikom mia.
zakonodavstvu.
Dakle, poto skoro ni jedan dokument ne ureuje izriito Zakljuivanje elektronskih ugovora
ponudu i prihvat ponude kod internet ugovora, najkritini-
je pitanje kod e-poslovanja jeste da li je ugovor zakljuen putem optih uslova poslovanja
ili ne. Ovu dilemu najbolje odslikava jedan engleski sluaj,
Kod web ugovora se takoe javlja problem razlikovanja
koji je jedan od najvanijih precedenata u ovoj oblasti, na-
ponude i poziva da se ponuda uini s obzirom da ugovori
ime sluaj Entores v. Miles Far East Corp. U ovom sluaju
najee zakljuuju putem optih uslova poslovanja, koje
Lord Dening (Denning) je poao od jednostavne forme ko-
ponudilac objavljuje na svojoj internet stranici. Ovde se
munikacije na daljinu, odnosno od dva oveka koji ugovor
u stvari postavlja pitanje kada su se strane saglasile o za-
sklapaju dovikivajui se preko reke. U ovakvoj situaciji,
kljuenju ugovora na internetu. Kanadski zakon, na primer
prema Deningu, ugovor ne bi mogao da nastane sve dok
predvia da se ugovor moe zakljuiti konkludentnim rad-
ponua ne bi uo da ponueni ponudu prihvata. Ako bi,
njama, to bi primenjeno na elektronske ugovore znailo
na primer, u trenutku kada ponueni dovikuje da prihvata da se jednostavnim klikom na polje slaem se ili pri-
ponudu preko tog mesta preletao avion tako da ponua stajem (I Agree) zapravo sklapa ugovor. Direktiva EU o
ne moe da uje ponuenog, ugovor ne bi bio zakljuen. elektronskoj trgovini u lanu 10. predvia koje sve podatke
Ponueni bi morao da ponovi svoj prihvat nakon to se ponua mora potroau uiniti dostupnim prilikom za-
buka stia. Na osnovu ove polazne take, primenom ana- kljuenja ugovora. Kad su u pitanju opti uslovi poslova-
logije, ovo pravilo bi bilo primenjivo na sve vidove sklapanja, koji najee nisu direktno inkorporirani u sam ugovor,
nja ugovora korienjem sredstava komunikacije koje su ve im korisnik moe pristupiti na posebnom delu internet
trenutne ili virtuelno trenutne. Jednostavnije reeno, kod stranice potroaa, UNCITRAL Model zakon o elektronskoj
ugovora koji se sklapaju elektronskim putem preovlauje trgovini predvia da su ovi opti uslovi poslovanja sastavni
teorija prihvata ponude. Proces pregovaranja i sklapanja deo ugovora, ukoliko se sam ugovor na njih poziva i ukoliko
ugovora preko interneta isti je kao i u offline svetu: moe im potroa moe pristupiti. Direktiva EU ide korak dalje
postojati poziv da se ponuda uini, sama ponuda, odbija- i propisuje da e ovi opti uslovi imati obavezujuu sna-
nje ponude i nova ponuda, i na kraju prihvat ponude i skla- gu, ukoliko su korisniku dostupni na nain koji omoguava
panje ugovora. Razlika izmeu poziva na ponudu i same njihovo pohranjivanje i reprodukciju, odnosno ukoliko se
ponude jeste taj da ponuda, koju prati prihvat, dovodi do mogu odtampati ili sauvati na hard disku raunara ili na
sklapanja ugovora. Ova razlika ne daje ovlaenje internet nekom od prenosivih medijuma (USB, CD, DVD).
stranici, odnosno njenom administratoru, da dovoenjem
u zabludu korisnika putem netanih informacija navo-
di korisnika da ugovor zakljui. Ukoliko se ustanovi da je Vreme zakljuenja ugovora putem interneta
ugovor zakljuen na osnovu netanih informacija, korisnik
koji je doveden u zabludu e imati pravo da ugovor poniti, Kod ponude i njenog prihvata treba praviti razliku izme-
ili trai nadoknadu tete ili ak oba istovremeno. Stoga je u ponude uinjene prisutnom i ponude uinjene odsut-
veoma vano da obe ugovorne strane znaju ta se smatra nom licu. lan 40. ZOO propisuje da se ponuda uinjena
ponudom i njenim prihvatom, i tu se pravi distinkcija izme- prisutnom licu smatra odbijenom ako nije prihvaena bez
u e-mail i web ugovora. odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuenom
pripada izvestan rok za razmiljanje, dok se ponuda ui-
RAZLIKE U ZAKLJUIVANJU e-mail i web ugovora.
njena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-
Dok se e-mail ugovori zakljuuju jednostavnom razmenom vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu. S obzirom
elektronskih poruka izmeu ugovornih strana, i najee na to da se ovim taksativnim nabrajanjem upuivanja po-
se zakljuuju izmeu lica koja su u stalnom poslovnom nude za zakljuenje ugovora odsutnom licu ne navodi e-
odnosu, na drugoj strani web ugovori se zakljuuju preko mail ili internet stranica, Zakon o elektronskoj trgovini je
internet stranica, putem optih uslova poslovanja, i pred- otklonio sumnju u pogledu vremena zakljuenja ugovora
stavljaju ugovore po pristupu. Kod e-mail ugovora se sla- putem interneta, predvidei da se ugovor u elektronskom

obliku smatra se zakljuenim onog asa kada ponua Na Zakon o elektronskoj trgovini predvia da je prualac
primi elektronsku poruku koja sadri izjavu ponuenog da usluga duan da bez odlaganja, elektronskim putem, po-
prihvata ponudu, a da se ponuda i prihvat ponude sma- sebnom elektronskom porukom, potvrdi prijem elektron-
traju primljenim kada im lice kome su upuene moe ske poruke koja sadri ponudu ili prihvat ponude za zaklju-
pristupiti. enje ugovora, ali i da se od ovog pravila moe odstupiti,
ukoliko su ugovorne strane, koje nisu potroai, u meu-
I kod odreivanja vremena zakljuenja ugovora mora se
sobnim ugovornim odnosima to izriito ugovorile.1)
napraviti razlika izmeu e-mail i web ugovora, s obzirom
na razliite naine njihovog sklapanja. Kod e-mail ugovo- Pregledom svega navedenog dolazi se do zakljuka da se
ra, postoje razliita shvatanja o tome kada se ovi ugovori elektronski ugovor smatra zakljuenim onda kada ponu-
smatraju zakljuenim. Prvenstveno zato to se ne moe a primi poruku u kojoj je sadrana izjava volje ponue-
uvek tano utvrditi da li se za raunarom ponuenog u tre- nog da ponudu prihvata, a ponuda i prihvat ponude sma-
nutku primanja poruke neko stvarno nalazio ili ne. Dakle, traju se primljenim onda kada im lice kojem su upuene
iako e-mail poruka jednako brzo stie do ponuenog kao moe pristupiti.
na primer faks, ona ipak moe ostati neproitana jedan
dui vremenski period. Ba zbog ove dileme oko toga da li
se ovi ugovori smatraju ugovorima izmeu prisutnih ili iz- Naini plaanja na internetu
meu odsutnih lica, pravna teorija nema jasan stav tome.
Jedan deo akademije smatra da se na ove ugovore prime- Elektronski novac je sredstvo putem kojeg se vri plaanje
njuju pravila o zakljuenju ugovora izmeu prisutnih lica, na internetu. On se takoe naziva digitalni novac ili sajber
s obzirom na to da je elektronska pota jednako brza kao novac. On u sutini predstavlja elektronski, bezgotovinski
telefaks ili telefon. Stoga se prema ovom shvatanju moe nain plaanja, odnosno prenosa novca sa jednog rauna
napraviti paralela sa SMS porukama, poto i kod ovih pona drugi, virtuelnim putem, korienjem takozvanog virtu-
ruka primalac ne mora uvek da bude u blizini telefona (npr. elnog novanika kupca sa kojeg se sredstva prenose pro-
nou, nakon radnog vremena, dok je na putu itd.), te ove davcu. Jedan deo akademije pravi podelu samih internet
poruke, ba kao i e-mail mogu ostati neproitane jedno ugovora prema tome koji nain plaanja je ugovoren. Ov-
vreme. Drugo shvatanje, koje je prihvaeno u Nemakoj, a de se pravi razlika izmeu ugovora u kojima su ugovorne
koje je, razmatrajui sve okolnosti sluaja, preciznije, sma- strane dogovorile korienje elektronskog naina plaanja
tra da se na e-mail ugovore primenjuju pravila o zakljuiva- od onih gde je ugovoren klasini metod. Kod prvih se ko-
nju ugovora izmeu odsutnih lica. Ovde se polazi od tuma- risti elektronski novac- kreditne kartice, bankovni prenosi,
enja ve navedenog lana 40. stav 2. ZOO, koje taksativno PayPal. PayPal predstavlja internet platformu za elektron-
nabraja ta se sve smatra kao ponuda uinjena prisutnom sko plaanje, kod koje korisnik moe sam da izabere nain
licu, a koje ne obuhvata elektronsku potu. Takoe, s ob- kojim eli da plati odreenu robu ili uslugu, ali da pritom
zirom na to da je teko utvrditi vreme kada je primalac oda veoma mali broj linih podataka ili podataka o kredit-
elektronske poruke ovu poruku zaista proitao, loginija noj kartici. Ovde takoe treba napomenuti da se od skoro
je pretpostavka da se radi o ponudi odsutnom licu. Ovo na tritu pojavio i takozvani privatni novac (private mo-
shvatanje takoe izjednaava elektronsko potansko san- ney), koji ubuhvata Linden dolare (Linden Dollars (L$))2),
due sa normalnim potanskim sanduetom i polazi od tokene (tokens) i Bitkoine (Bitcoin), koji predstavljaju naj-
pretpostavke da se pota ita najee jednom dnevno, za noviji nain plaanja, u vidu digitalnog novca, a koji se pla-
vreme radnog vremena, te da e, kad su u pitanju pravna a od korisnika do korisnika (peer-to-peer payment) bez
lica, adresat najverovatnije poruku proitati istog dana ka- posredstva neke finansijske institucije, odnosno banke.
da je ona i poslata. Meutim, ova pretpostavka ne vai za Drugi tip ugovora, onaj kod kojeg je ugovoren tradicionalni
fizika lica, ve se smatra da su se oni upoznali sa porukom nain plaanja, plaanje se vri pomou kea ili ekova, a
onda kada bi to, po uobiajenim okolnostima, mogli uiniti koji mogu biti poslati potom ili plaeni po preuzimanju,
(proveravajui svoje potansko sandue). odnosno pouzeem.
Web ugovori, sa druge strane, tretiraju se kao ugovori za-

kljueni izmeu odsutnih lica, u skladu sa lanom 39. stav Elektronski potpis i elektronski dokument
1. ZOO, odnosno smatra se zakljuenim kada ponudilac
primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu za zakljuenje Dva nezaobilazna aspekta elektronske trgovine su elek-
ugovora. Iako teorija prijema izgleda veoma jednostavno, tronski potpis i elektronski dokument. Oba ova pojma
pravna regulativa nam nije na izriit nain dala odgovor na ureena su posebnim zakonima usvojenim 2004, odno-
pitanje koji je trenutak prijema izjave o prihvatanju ponu- sno 2009. godine. Prvi zakon u Srbiji koji se bavio obla-
de, kada se radi o zakljuivanju ugovora izmeu odsutnih u elektronskog poslovanja, odnosno jednim njegovim
lica. tehnikim aspektom, jeste Zakon o elektronskom potpisu

koji je usvojen 2004. godine. Ovaj zakon ureuje upotrebu lica, dravni organi i lokalna samouprava) u vezi sa ovim
elektronskog potpisa (eng. electronic signature) u pravnim dokumentom, njegov prijem, izdavanje, nain uvanja du-
poslovima i drugim pravnim radnjama, poslovanju, kao i plikata itd.
prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim serti-
fikatima. Elektronski potpis definisan je ovim zakonom kao
skup podataka u elektronskom obliku koji su pridrueni Zakon o elektronskoj trgovini Republike Srbije
ili su logiki povezani sa elektronskim dokumentom i koji
slue za identifikaciju potpisnika. Ovaj obian elektron- Zakon o elektronskoj trgovini Republike Srbije definie
ski potpis razlikuje se od kvalifikovanog elektronskog pot- elektronsku trgovinu kao vid daljinske trgovine u smislu
pisa, s obzirom na to da je kvalifikovani elektronski potpis zakona kojim se ureuje trgovina. Ovaj zakon takoe ure-
(eng. advanced electronic signature, a koji se jo naziva i uje, izmeu ostalog, uslove i nain pruanja usluga infor-
digitalni potpis, eng. digital signature) onaj potpis kojim se macionog drutva, obaveze informisanja korisnika usluga,
pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elek- kao i pravila u vezi sa zakljuenjem ugovora u elektron-
tronskih dokumenata, i onemoguava naknadno porica- skom obliku. Uslugu informacionog drutva definisana je
nje odgovornosti za njihov sadraj, i koji ispunjava uslove kao usluga koja se prua na daljinu, po pravilu uz naknadu
utvrene ovim zakonom, a koji se izjednaava u pravnoj putem elektronske opreme za obradu i skladitenje poda-
snazi sa svojerunim potpisom. Elektronski potpis se, jed- taka, na lini zahtev korisnika usluga, a posebno trgovina
nostavnije reeno, zasniva na kriptografiji, koja potvruje putem Interneta, a ukljuuje nuenje podataka i rekla-
istinitost, odnosno autentinost elektronskih informacija, miranje putem Interneta, elektronske pretraivae, kao i
i na taj nain utvruje njen izvor i integritet. Usvajanjem omoguavanje traenja podataka i usluga koje se prenose
ovih odredbi reen je jedan od vodeih problema elektron- elektronskom mreom, i ostale usluge.3) Pruanje usluga
skog poslovanja, odnosno nesigurnost online transakcija. informacionog drutva je slobodno i ne podlee nikakvim
Ovaj potpis se moe koristiti u pravnom prometu i sluiti dodatnim uslovima u vidu dozvola i odobrenja, dok je elek-
kao dokazno sredstvo, osim u situacijama kada je zakonom tronski ugovor definisan kao ugovor u elektronskom obli-
propisano da jedino svojeruni potpis moe imati dokaznu ku je ugovor koji pravna i fizika lica zakljuuju, alju, pri-
snagu.0 S obzirom na to da slui za identifikaciju uesnika maju, raskidaju, otkazuju, kome pristupaju i koji prikazuju
elektronskog poslovanja, odnosno potpisnika odreenog elektronskim putem uz korienje elektronskih sredstava.
elektronskog dokumenta, elektronski potpis mora pokaza-
ti da je osoba koja je u dokumentu navedena kao potpisnik
zaista taj potpis i stavila, kao i to da sadrina elektronskog ZAKLJUAK
dokumenta odgovara sadrini koja je postojala u trenut-
ku potpisivanja. Veza izmeu potpisnika i potpisa vri se Napred navedeno jeste samo mali deo problematike za-
pomou elektronskog sertifikata, koji predstavlja jednu kljuenja ugovora putem interneta, jer razvoj informacio-
vrstu alata za deifrovanjeelektronskog potpisa, a ko- nih tehnologija i interneta uveo je revoluciju u poslovanju
ji se takoe, s obzirom na to koji potpis deifruje, deli i ugovornim odnosima. Do sada trgovina koja se zasnivala
na obian i kvalifikovani elektronski sertifikat. Elektronski na papirnim dokumentima, preselila se u virtuelni svet u
sertifikati izdaju se od strane sertifikacionog tela, koje je kome je omogueno da se trguje sa osobama iz celog sve-
zakon odredio da mogu da obavljaju delatnost izdavanja ta, 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji, iz udobnosti sopstve-
ovih sertifikata, a o kojima nadleno ministarstvo vodi jenog doma. Pored nepreglednih pogodnosti, elektronska
dinstveni registar. trgovina stvorila je i pravne praznine, s obzirom da zakono-
davci nisu bili u stanju da prate ubrzan razvoj tehnologija.
Ovaj Zakon je od viestrukog znaaja za obavljanje delat-
Stoga su se pojavili razni oblici malverzacija, prevara i kri-
nosti na internetu, s obzirom na to da omoguava da se
vinih dela, koja se do tada nisu mogla ni zamisliti.
elektronskom dokumentu ne moe osporiti punovanost
ili dokazna snaga samo zato to se nalazi u elektronskom Najvee pitanje sa kojim su se zakonodavci susreli bilo je
formatu. U smislu Zakona o elektronskom potpisu, elek- kako da reguliu prelaz tradicionalnog ugovornog prava u
tronski dokument definisan je kao dokument u elektron- online svet. Sve do danas, veliki broj problema sa kojima se
skom obliku koji se koristi u pravnim poslovima i drugim susreu potroai prilikom sklapanja ugovora na internetu
pravnim radnjama, kao i u upravnom, sudskom i drugom nisu definisani i ureeni zakonima. Iako je meunarodna
postupku pred dravnim organom. Iako je definisan prvi zajednica uinila veliki pomak usvajanjem velikog broja
put u ovom zakonu, elektronski dokument je podrobnije meunarodnih i regionalnih dokumenata, pravne prazni-
ureen Zakonom o elektronskom dokumentu, koji je usvo- ne i dalje postoje. Ono to ostaje kao cilj u budunosti jeste
jen 2009. godine. Ovaj Zakon ureuje uslove i nain postu- omoguavanje vee pravne sigurnosti prilikom zakljuiva-
panja sa elektronskim dokumentom, zatim prava, obaveze nja ugovora na internetu, ali i koncentrisanje na poveanje
i odgovornosti uesnika pravnog poretka (fizika i pravna poverenja potroaa u ovaj vid trgovine.

Da bi se ovo postiglo, drave treba da svoje zakone pri- elektronske trgovine za samo 20 godina, i stoga i drave
lagode novonastaloj situaciji i usvoje pravila koja bi bila i potroai moraju biti spremni da prihvate inovacije.
prilagodljiva daljem razvoju informacionih tehnologija i
interneta, s obzirom da je taj razvoj neminovan. Svedoci
smo ogromnog pomaka koji je internet napravio u polju
LITERATURA
1. Anti, O, Obligaciono pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, sedmo izdanje, 2012.
2. Blagojevi, M. M., Kovaevi, M. S., Elektronski nain plaanja-EFT, PRAVO-Teorija i praksa, Broj 9-10, 2009.
3. Vilus, J., Elektronsko trgovako pravo, Evropski centar za mir i razvoj(ECPD) Univerziteta za mir UN, Beograd, 2000.
4. Gmez Valenzuela, E., International Electronic Contracting: Offer and Acceptance, European Scientific Journal vol. 8,
No. 28, 2012.
5. Davidson, A., The Law of Electronic Commerce, Cambridge University Press, Melbourne, Australia, 2009.
6. Dimitrijevi, P., Vreme da se sudovi suoe sa elektronskom trgovinom, Pristup pravosuu - instrumenti za implemen-
taciju evropskih standarda u pravni sistem Republike Srbije (N. Petrui ur.), Pravni fakultet u Niu- Centar za publikacije,
Ni, 2009.
7. ivkovi, V., Ponuda, prihvat ponude i vreme zakljuenja kod internet ugovora, Pravo i privreda 7-9/2013.
8. Zimmermann, R., The Law of Obligations: Roman Foundations of the Civilian Tradition, Oxford Scholarship Online, 2012.
9. Kambovski, I., Nova koncepcija usluga-elektronska trgovina vis--vis tradicionalne trgovine, Zbornik radova Usluno
pravo, Kragujevac, 2013.
10. M., Rimsko pravo, Nomos, Beograd, 2005, str. 313; R. Zimmermann, The Law of Obligations: Roman Foundations of the
Civilian Tradition, Oxford Scholarship Online, 2012.
11. Mitrovi, D., Kumpan, A., Osnovi meunarodnog privatnog prava, Pravni fakultet Univerziteta Union, JP Slubeni gla-
snik, Beograd, 2010
12. Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD), Online Identity Theft, OECD,2009.
13. Pearce G., Platten, N., Promoting the Information Society: The EU Directive on Electronic Commerce, European Law
Journal, Vol. 6, No. 4, December 2000.
14. Prlja, D., Reljanovi, M., Pravna informatika, Pravni fakultet Univerziteta Union, JP Slubeni glasnik, Beograd, drugo
izdanje, 2011.
15. Prlja, D., Reljanovi, M., Ivanovi, Z., Internet pravo, Institut za uporedno pravo Beograd, Beograd, 2012.
16. Radii, J., Obligaciono pravo, opti deo, Nomos, Beograd, osmo izdanje, 2008, str. 27.
17. Reding, V., Speech: The EU Data protection reform: helping businesses thrive in the digital economy European Commi-
ssion - SPEECH/14/37, 19.01.2014, dostupno na: http://europa.eu/rapid/press-release_SPEECH-14-37_en.htm.
18. Ruso, . ., Drutveni ugovor, citiran u O. Anti, Obligaciono pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd,
sedmo izdanje, 2012.
19. Savin, A., EU Internet Law, Edward Elgar Publishing Ltd, 2013.
20. Smith, A. K., They are watching you, Kiplingers Personal Finance 5/2014, Vol. 68, Issue 5.
21. Stanivukovi, M., Zakljuivanje ugovora o meunarodnoj prodaji putem elektronskih sredstava komunikacije: Neki
pravni problemi, Pravni ivot, 11/2004.
22. Farah, Y., Electronic Contracts and Information Society Services under the E-Commerce Directive, Journal of Internet
Law, 2009.
23. Horwitz, M. J., The Historical Foundations of Modern Contract Law, Harward Law Review, Vol. 87:917, 1974.
24. arki N., et. al., Pravo informacionih tehnologija, Pravni fakultet Univerziteta Union, Javno preduzee Slubeni glasnik,
Beograd, 2009.
25. Wang, F. F., E-confidence: Offer and acceptance in online contracting, International Review of Law Computers & Tech-
nology, Vol. 22, No. 3, November 2008.

POLOAJ I ULOGA POVERENIKA ZA

INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAAJA I
ZATITU PODATAKA O LINOSTI U SRBIJI
Rodoljub abi,
Poverenik za informacije od
javnog znaaja i zatitu podataka o linosti u Srbiji
Poloaj i uloga direktno sudskoj kontroli i ne mogu se osporavati albom

Povereniku. Pravo na zatitu podataka Poverenik obezbe-
Poverenik za informacije od javnog znaaja je ustanovljen uje i u odnosu na sve druge subjekte koji se bave obra-
zakonom1), u novembru 2004.godine, radi zatite prava dom podataka. Odluke Poverenika podleu sudskoj kon-
javnosti da zna. Od 2009. godine postao je zatitnik i ljud- troli u upravnom sporu.
skog prava na zatitu podataka o linosti, sa ovlaenjem
za nadzor u oblasti zatite podataka o linosti2), kada je
preimenovan u sadanji naziv. Aktivnosti i izazovi
Statusno, Poverenik je samostalni inokosni dravni organ, Uz ulogu zatitnika prava, podjednako je vana uloga Pove-
koga bira Narodna skuptina kojoj i odgovara za svoj rad, renika u afirmisanju prava, edukaciji i davanju miljenja u
nezavisan je u vrenju nadlenosti, sa imunitetom za mi- postupku donoenja propisa, a naroito uloga nadzornog
ljenje izneto u vrenju svoje nadlenosti. Faktiki, samo- organa za primenu zakona koji ureuje zatitu podataka.
stalnost i nezavisnost Poverenika ne postoje u pogledu Nakon dugog perioda kulture zatvorenosti rada organa
obezbeenja uslova tj. sredstava za rad, a ogranieni su i vlasti u Srbiji i nebrige o zatiti podataka o linosti, posao
administrativnim procedurama izvrne i zakonodavne vla- Poverenika na afirmaciji prava nije bio nimalo lak. Uz veli-
sti u vezi sa brojem zaposlenih i njihovim prijemom. Sta- ku podrku civilnog drutva, organizovane su brojne tribi-
tus samostalnosti i nezavisnosti Poverenika je ogranien ne, konferencije i sl. posveene promociji prava, u emu je
i obimom nadlenosti, tj. injenicom da su mehanizmi za i uloga medija bila veoma znaajna. Brojne obuke, publika-
obezbeenje izvrenja odluka Poverenika i za pokretanje cije, redovne konsultacije i sl., pomo su organima vlasti u
postupka odgovornosti za povredu prava na pristup infor- sprovoenju zakona. Radi popravljanja pravnog ambijenta
macijama, u nadlenosti izvrne vlasti. Uloga Poverenika za ostvarivanje prava koja titi, Poverenik je koristio i ustav-
u formiranju odnosa drave prema kontrolnim nezavisnim no ovlaenje za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti
organima je posebno znaajna zbog injenice da je jedan i zakonitosti odreenih propisa. Glavni zadatak Povereni-
od najstarijih organa iz te kategorije i za svoj rad i posti- ka je sama zatita prava u pojedinanim sluajevima i te
gnute rezultate dobijao je dobre ocene i brojna priznanja aktivnosti, mereno brojem predmeta, su od poetka rada
strune i ire javnosti. Nadlenosti Poverenika se odnose mnogostruko uveane5). U oblasti pristupa informacijama,
na sve organe javne vlasti3), na svim nivoima izvrne i sud- u kojoj je do sada reeno oko 33500 predmeta, delovanje
ske vlasti, osim est dravnih organa4) ije odluke podleu Poverenika dovelo je do toga da se pravo na slobodan pri-

stup informacijama u posedu organa vlasti u Srbiji koristi de izvrenje zakljuaka Poverenika. Interesantno je da je
sve vie i da organima vlasti postaju jasniji zahtevi javno- praksa sudova ostala neujednaena i nakon to je Vrhov-
sti za otvoreniji rad i veu pristupanost graanima. Ishod ni kasacioni sud, na inicijativu Poverenika, 2012. godine
postupaka nakon intervencije Poverenika, u preko 96% usvojio pravno shvatanje da sud nije nadlean za izvrenje
osnovanih albi, je u korist trailaca informacija. Visok je zakljuaka Poverenika.8)
i procenat izvrenja reenja Poverenika da se informacije U sudskoj kontroli zakonitosti odluka Poverenika (preko
uine dostupnim javnosti i kree se oko 84%. Ipak, graani 700 tubi od ega oko 80% reeno), gotovo sva reenja su
ne dolaze uvek lako do informacija bez intervencije Pove- potvrena. Ponitene odluke (2,8%) su najveim delom iz
renika jer se preko 87% reenih albi izjavi zbog ignorisanja procesnih razloga iz perioda pre izmena zakona iz 2009.
zahteva ili neargumentovanog odgovora, a vie od 85% od godine, kada su uinjene jasnijim odreene procesne
preko 22500 reenih albi je osnovano6). odredbe. Istovremeno je protiv est organa koji su izuzeti
I pored viegodinjeg kontinuiranog napretka u ostvariva- od zatite prava putem albe Povereniku, podneto ukupno
nju prava javnosti da zna, Poverenik je zabrinut injenicom 136 tubi od ega je reeno oko 30%.
da se u poslednje vreme ovo pravo dovodi u pitanje u vezi U oblasti zatite podataka o linosti, situacija je alar-
sa nekim krupnim, ekonomskim potezima drave, odno- mantna, pre svega zato to je ova oblast ve godinama
sno organa vlasti, informacijama o raspolaganju velikim fi- pravno neadekvatno ureena. Naime, Zakon o zatiti po-
nansijskim ili materijalnim resursima. Neeljene posledice dataka o linosti iz 2008. godine9) (u daljem tekstu: ZZPL),
takvih pojava se odraavaju i na antikorupcijski kontekst iako je usvojen godinama nakon dva najvanija evropska
i poziciju drave na Globalnom indeksu percepcije korup- opta dokumenata u ovoj oblasti10), u znaajnoj meri nije
cije. Zabrinjavaju i pokuaji sniavanja propisanog i dosti- usaglaen sa standardima sadranim u ovim dokumenti-
gnutog nivoa prava, kroz izmene pojedinih propisa7). ma. Ovako loe stanje u predmetnoj oblasti u Srbiji je u
Najslabiji mehanizmi u ostvarivanju prava na pristup infor- meuvremenu postalo jo gore, jer je komunitarno pravo,
macijama su oni koji su u nadlenosti izvrne vlasti i to nad- posebno u poslednjih godinu dana, doivelo tektonske po-
zor i obezbeenje prinudnog izvrenja reenja Poverenika. trese i odgovarajue, veoma znaajne normativne prome-
Nadzor je zakonom poveren ministarstvu nadlenom za ne. Naime, dolo je do usvajanja novih dokumenata11), pre
dravnu upravu, odnosno upravnoj inspekciji (pre toga, do svega Uredbe 2016/679 koja je zamenila Direktivu 95/46
pred kraj 2009, ministarstvu nadlenom za informisanje). i koja e se primenjivati od 25. maja 2018. godine. Dalje,
Sa aspekta odgovornosti za krenje prava, efekti nadzora velike promene je unelo i nekoliko sudskih presuda12). Da-
za deset godina primene Zakona su gotovo simbolini to kle, sada pred Srbijom stoji veoma zahtevna obaveza da
potvruju podaci o broju pokrenutih prekrajnih postupa- svoje nacionalno zakonodavstvo urgentno usaglasi ne sa-
ka i donetih presuda, u odnosu na broj osnovanih albi i mo sa predmetnom uredbom, nego i generalno sa pravom
naloga Poverenika. Prekrajni postupci su okonavani izri- Evropske unije, jer je to meunarodnopravna obaveza ko-
canjem minimalnih kazni, opomena ili je postupak obu- ju je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Sporazuma o
stavljen zbog zastarelosti. Uz to, postoji i neujednaena stabilizaciji i pridruivanju, a svojstvo kandidata za lanstvo
praksa prekrajnih sudova po pitanju legitimiteta zahteva u Evropskoj uniji samo dodatno na to obavezuje.
za pokretanje prekrajnih postupaka koje podnose otee- Pored neusaglaenosti pravnog okvira u oblasti zatite po-
ni traioci informacija u odsustvu adekvatnog nadzora od dataka o linosti u Srbiji sa aspekta komunitarnog prava,
strane nadlenog organa, zbog ega je Poverenik nedavno ovaj pravni okvir ni sa stanovita unutranjeg prava ne
zatraio stav Vrhovnog kasacionog suda po tom pitanju. omoguava graanima puno ostvarivanje Ustavom zajem-
Zakon propisuje da je u sluaju neizvrenja reenja Povere- enog prava na zatitu podataka o linosti13). Razlog tome
nika koja su inae po zakonu obavezujua i konana, Vlada je to su brojne odredbe ZZPL neodgovarajue, odnosno
ta koja, na zahtev Poverenika, obezbeuje izvrenje nepo- nepotpune, a jo gore je to pojedina pitanja uopte nisu
srednom prinudom. Ovaj mehanizam od 2010. godine, od ni ureena ZZPL (npr. video-nadzor, obrada biometrijskih
kada je uveden, nije dao efekte ni u jednom od nekoliko podataka, kao i brojna pitanja koja se odnose na bezbed-
desetina sluajeva u kojima je Poverenik od Vlade zatraio nost podataka, postupak iznoenja podataka iz Srbije i dr).
obezbeenje izvrenja. Neujednaena sudska praksa po- Osim toga to pojedina pitanja uopte nisu ureena ZZPL,
stoji i povodom prinudnog izvrenja zakljuaka Poverenika ista nisu na sistemski nain ureena ili su nedovoljno ure-
kojima se izriu novane kazne organima vlasti kao penali ena posebnim, sektorskim zakonima. Naime, vei broj
radi prinude da postupe po reenju. Od kada Poverenik sektorskih zakona, naroito onih koji su doneti pre dono-
ima nadlenost da sprovodi prinudno izvrenje svojih reenja ZZPL, ne sadre odredbe kojima se primereno ure-
enja, u budet je od izreenih kazni uplaeno preko 13 uje materija prikupljanja, dranja, obrade i korienja po-
000 000 dinara, ali je gotovo isto toliko ostalo nenaplaeno dataka o linosti, a to je ustavna obaveza. U odreenom,
zbog odbijanja nadlenosti za izvrenje od strane sudova u nemalom broju sluaja, predmetna materija se, suprotno
Beogradu, za razliku od drugih sudova u Srbiji koji sprovo- Ustavu Srbije, ureuje podzakonskim aktima.

Najzad, neophodno je ukazati da Vlada RS, konkretno Mi- Izazov s kojim se stalno suoava Poverenik je podizanje
nistarstvo pravde, ve godinama ne preduzima potrebne procenta postupanja rukovalaca po njegovim reenjima po
mere u cilju prevazilaenja ovakvog stanja. S obzirom da je albama, koja su obavezujua, konana i izvrna. Tako npr,
na neodgovarajui pravni okvir, a posebno ZZPL, Poverenik Poverenik je tokom 2015. godine doneo 95 reenja kojim
bezbroj puta ukazivao nadlenim organima, ali i javnosti, je dao nalog rukovaocima da postupe po zahtevu lica, jer
a Ministarstvo pravde nije pripremilo odgovarajui tekst je zahtev opravdan. Iako ZZPL ne propisuje obavezu ruko-
novog ZZPL, to je ovo uinio Poverenik, iako kao nezavisan vaoca da obavesti Poverenika da li je i kako postupio po
dravni organ nema pravo zakonodavne inicijative. Pove- reenju Poverenika, 82 rukovaoca, odnosno 86,3%, je to
renik je svoj Model ZZPL14) jo oktobra 2014. godine stavio uinilo, odnosno obavestilo Poverenika da je postupilo po
na raspolaganje Ministarstvu pravde, a Vlada RS je u Akci- reenju.
onom planu za Poglavlje 2315) utvrdila da e novi ZZPL biti Izazov u radu Poverenika predstavlja i neujednaena prak-
pripremljen u skladu sa Modelom koji je sainio Poverenik. sa prekrajnih sudova u odnosu na zahteve za pokretanje
Meutim, Radna verzija nacrta ZZPL koju je nakon toga prekrajnih postupaka koje podnosi Poverenik. Naime, u
sainilo Ministarstvo pravde i objavilo na svojoj internet nekim predmetima sa istim injeninim i pravnim osno-
stranici tokom oktobra 2015. godine, gde se i danas na- vom, pojedini prekrajni sudovi donose meusobno su-
lazi16), skoro da nema dodirnih taaka sa Modelom Pove- protne odluke. Dalje, odreeni broj prekrajnih postupaka
renika. Rok za usvajanje novog ZZPL, predvien razliitim se obustavlja zbog nastupanja zastarelosti ili prekida zbog
verzijama Akcionog plana za Poglavlje 23, ve je vie puta nedostupnosti odgovornog lica, iako se u pojedinim slua-
prolongiran, a u usvojenom Akcionom planu predvieno je jevima radi o licima koja vre javne funkcije (npr. ministar
da e ZZPL biti usvojen u etvrtom kvartalu 2016. godine. u Vladi RS).
Preostaje nam da saekamo i vidimo da li e se to ovog
puta zaista i dogoditi. Navedeni izazovi, kao i druge nepomenute okolnosti, osim
to oteavaju rad Poverenika, realno, i to je mnogo vanije
Neodgovarajuem pravnom okviru Vlada RS je doprinela i od toga, onemoguavaju graane da u punoj meri ostva-
time to nije donela odreena podzakonska akta, iako su ruju ustavno pravo na zatitu podataka o linosti u svim
rokovi za takvo postupanja davno istekli. Tako, akt o nainu oblastima ivota.
arhiviranja i merama zatite naroito osetljivih podataka,
Efekte rada Poverenika treba meriti iz ugla njegovih zakon-
koji je Vlada RS, na osnovu lana 16. stav 5. ZZPL, trebalo
skih ovlaenja i kapaciteta, valjanosti tzv. pravnog okvira,
da donese u roku od est meseci od dana stupanja na sna-
ali i funkcionisanja, odnosno nefunkcionisanja napred izne-
gu ZZPL, znai do 4. maja 2009. godine, to nije uinila ni do
tih zakonskih mehanizama koji nisu u njegovoj nadlenosti.
jula meseca 2016. godine. Time je zakonom proklamovana
Kljuni problem u radu Poverenika jeste taj to su prostor
posebna zatita naroito osetljivih podataka ostala samo kao elementarni uslov za rad, strune slube Vlade obezbe-
prazna proklamacija. Isto tako, Akcioni plan za sprovoe- dile Povereniku u adekvatnim okvirima tek pred kraj 2013.
nje Strategije zatite podataka o linosti, sa definisanim godine. Odsustvo ovog preduslova za rad imalo je za posle-
aktivnostima, oekivanim efektima, nosiocima konkretnih dicu nemogunost prijema i razvoja slube, a posledica to-
zadataka i rokovima za izvrenje zadataka, Vlada RS je tre- ga je produavanje rokova za reavanje albi. Popunjenost
balo da donese do 20. novembra 2010, ali to nije uinila ni slube sa jedva 60% od predvienog broja zaposlenih tek
do jula meseca 2016. godine. Viegodinje kanjenje Vlade u 2014. godini, dakle u desetoj godina rada, je odgovor na
RS u izvrenju odreenih obaveza ne moe se nikako razu- pitanje zato je Poverenik na poetku 2016. godine preneo
meti i niim opravdati. u rad blizu etiri hiljade nezavrenih predmeta.
Pored iznetih problema koji se odnose na neodgovarajui
pravni okvir u oblasti zatite podataka o linosti, Povere-
nik se ve godinama suoava sa sve veim i veim brojem Dalji koraci
predmeta17), sa prosenim uveanjem po pojedinim nad-
lenostima od deset puta za period 2010-2015. godina. Ta- Razvoj prava javnosti da zna neminovno zahteva mnogo
ko npr, broj primljenih predmeta u 2010. godini je bio 250, aktivniju ulogu organa vlasti u samoinicijativnom, proak-
a u 2015. godini 2.430, dok se broj okonanih predmeta sa tivnom objavljivanju informacija, bez zahteva traioca i bez
225 u 2010. godini uveao na 2.370 u 2015. godini. Dalje, intervencije Poverenika, to bi imalo za posledicu smanje-
u 2010. godini okonan je 71 postupak nadzora, a u 2015. nje broja albi Povereniku, ime bi se i vreme reavanja
je okonano 882 postupka nadzora. Isto tako, broj datih izjavljenih albi uinilo kraim.
strunih miljenja se uveao sa 93 u 2010. godini na 923 u Uz to, izmenama Zakona o slobodnom pristupu informa-
2015. godini. Takoe, broj primljenih albi (43) i broj ree- cijama od javnog znaaja, bi trebalo otkloniti prepreke u
nih albi (38) u 2010. godini, uveao se na 307 primljenih, njegovoj primeni, ojaati njegov antikorupcijski potencijal
odnosno 262 reene albe u 2015. godini. i poboljati odreena zakonska reenja.

U oblasti zatite podataka o linosti, neophodno je da jo pre nekoliko godina, kao i da preduzme potrebne mere
nadleni organi, pre svega izvrne vlasti, sutinski prome- u cilju stvaranja ambijenta u kojem graani mogu nesme-
ne odnos zanemarivanja ove oblasti, a time ostvarivanja tano da uivaju pravo na privatnost.
Ustavom zajemenog prava na zatitu podataka o lino-
Dalji napredak u oblastima rada Poverenika zahteva i ve-
sti, prevashodno urgentnom pripremom odgovarajueg
u podrku Narodne skuptine, da ona kroz jau nadzornu
normativnog okvira i obezbeivanjem uslova za njegovu
funkciju prema izvrnoj vlasti obezbedi dosledno sprovo-
doslednu primenu u praksi. Ovo se pre svega odnosi na
enje zakljuaka koje usvoji povodom razmatranja izve-
utvrivanje novog Predloga zakona o zatiti podataka o
taja nezavisnih kontrolnih organa, ukljuujui Poverenika,
linosti u skladu sa Modelom ovog zakona koji je sainio
kao i da se nadleni skuptinski odbori adekvatnije odnose
Poverenik, ali i na utvrivanje predloga brojnih sektorskih
prema sugestijama i miljenjima koje im Poverenik dostav-
zakona kojima se ureuju radnje obrade podataka o li-
lja u postupku razmatranja i donoenja zakona u situaci-
nost u razliitim oblastima, odnosno sektorima. Takoe,
jama kada je iskljuen iz procesa davanja miljenja u fazi
neophodno je i da Vlada RS to pre donese odgovarajue
utvrivanja nacrta i predloga zakona, kako bi se pravni am-
podzakonske akte, posebno one koje je trebalo da donese
bijent uinio boljim za ostvarivanje ljudskih prava.
1)
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja Sl. glasnik RS, br. 120/04, 54/07, 104/09 36/10
2)
Zakon o zatiti podataka o linosti Sl. glasnik RS, br. 97/08, 104/09 - dr. zakon 68/12 - odluka US i 107/12
3)
Oko jedanaest hiljada organa klasifikovanih u Katalogu, adresi: www.poverenik.rs
4)
Videti l.22.st.2. Zakona o pristupu informacijama,http://www.poverenik.rs/sr/pravni-okvir-pi/zakoni.html
Broj primljenih predmeta u 2015. godini (8.125) vei je 18,5 puta u odnosu na poetnu godinu rada, tj. 2005. godine (438
5)
predmeta).
Podaci iz Godinjeg izvetaja Poverenika za 2015.g., http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/2328-izvestaj-poverenika-
6)
za-2015-godinu.html
7)
Nacrt zakona o ulaganjima iz avgusta 2015. godine
8)
Pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda Spp 6/12 od 1.10.2012. godine
9)
Zakon o zatiti podataka o linostiSl. glasnik RS, br. 97/08, 104/09 - dr. zakon 68/12 - odluka US i 107/12
10)
Konvencija o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o linosti, Savet Evrope, 1981. (Konvencija 108) i Direktiva
Evropskog Parlamenta i Saveta EZ o zatiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o linosti i o slobodnom kretanju tih
podataka, 1995. (Direktiva 95/46).
11)
Npr. Uredba 2016/679 Evropskog Parlamenta i Saveta, o zatiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o linosti i o slobodnom
kretanju tih podataka, 27. aprila 2016. (Uredba 2016/679) i Direktiva 2016/680 Evropskog Parlamenta i Saveta, o zatiti
pojedinaca u vezi sa obradom podataka o linosti od strane nadlenih organa u svrhu prevencije, istrage, otkrivanja ili gonjenja
za krivina dela ili izvrenja krivinih sankcija, i o slobodnom kretanju tih podataka, 27. aprila 2016.
12)
Npr. presuda Evropskog suda pravde doneta u jednom predmetu ali sa globalnim posledicama, kojom je utvrena dalja
neprimenljivost sporazuma Sigurna luka (Safe Harbor) ili presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Barbulesku
protiv Rumunije (Barbulescu v. Romania)
13)
lan 42. Ustava Republike Srbije
14)
http://www.poverenik.rs/sr/model-zakona-o-zastiti-podataka-o-licnosti.html
15)
http://www.mpravde.gov.rs/files/Akcioni%20plan%20PG%2023.pdf
16)
http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php
17)
Vie o tome u Izvetaju Poverenika za 2010. godinu http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/1018-izvestaj-poverenika-
za-2010-godinu.html i u Izvetaju Poverenika za 2015. godinu http://www.poverenik.rs/sr/izvestaji-poverenika/2328-izvestaj-
poverenika-za-2015-godinu.html

UGOVOR O KUPOPRODAJI
NEPOKRETNOSTI-JAVNOBELENIKA
FORMA
Jevti Nikolina,
diplomirani pravnik, master za graansko
pravno-imovinsko pravo sa poloenim
pravosudnim i javnobelenikim ispitom
Z akonom o javnom belenitvu Republike Srbije,1) koji

je usvojen dana 05.05.2011. godine i koji je do dana
01.09.2014.god, kada su poele sa primenom nje-
gove odredbe, a zatim i neposredno nakon poetka rada
prvih javih belenika pretrpeo nekoliko znaajnih i sutin-
Jugoslaviji, odnosno kako je to propisivao tadanji Zakon
o javnim belenicima Kraljevine Jugoslavije iz 1930.god.
Dakle, javno belenitvo treba shvatiti kao javnu slubu
koja ima znaajne pozitivne efekte, a koji se ogledaju pr-
venstveno kroz ulogu javnog belenika prilikom sainjava-
skih izmena, uvedena je nova pravnika profesija u srpski nja javnobelenikih isprava, ime se postie vea pravna
pravni sistem, ali su time uvedene i novine u pojedinim sigurnost i efikasnost obzirom na to da imaju snagu javne
oblastima graanskog prava, izmeu ostalog, i u oblasti isprave. S druge strane, ovlaenjem javnih belenika za
koja regulie postupak zakljuenja, overe i forme ugovo- sainjavanje i overu nejavnih isprava, dolo je i do rastere-
ra o prometu nepokretnosti. Nepristrasnost, savesnost, enja dravnih organa, naroito sudova.
potenje i dunost zakonitog postupanja su naela koja
Znaaj koji uvoenje javnog belenitva ima za srpski prav-
karakteriu pojam javnog belenitva i govore dovoljno o
ni sistem je veliki. Srbija se pridruila veini pravnih sistema
vanosti i njegovom znaaju. Sam postupak izbora i krite-
Evrope koje su prihvatile takozvani latinski tip notarijata,
rijuma za imenovanja koje propisuje zakon govore u prilog
mada je, barem to se tie pitanja regulisanja nadlenosti
tome; obaveza polaganja javnobelenikog ispita, dostoj-
u pogledu prometa nepokretnosti, uvoenjem solemniza-
nost javnog poverenja za obavljanje poslova javnog bele-
cije kod ugovora o prometu nepokretnosti, na neki nain
nika i obaveza polaganja zakletve.
odstupila od istog latinskog tipa notarijata. Sve zemlje u
Javno belenitvo ne treba shvatiti samo kao novi pojam okruenju takoe su prihvatile latinski tip notarijata. Tako
ve kao uvoenje, odnosno vraanje u na pravni sistem, je notarijat prihvaen u Republici Hrvatskoj donoenjem
jedne od najstarijih pravnikih profesija, koja u mnogim ze- Zakona o javnom biljenitvu jo od 1993.god2), a u Bosni
mljama Evrope ima dugu pravnu tradiciju i znaajan ugled. i Hercegovini (i u Federaciji Bosne i Hercegovine kao i u
Shodno Zakonu o javnom belenitvu, srpsko pravo je Republici Srpskoj) donoenjem pojedinanih Zakona o no-
usvojilo termin javno belenitvo naspram termina notarima.3) U gotovo svim evropskim zemljama sistem javnog
tarijat koji postoji u veini evropskih zakona. Pojam, ovla- belenitva je prihvaen i ukorenjen u pravni sistem tako
enja i obaveze, odnosno glavne osobine ovog instituta da u Francuskoj, na primer, notarski sistem i notarska ko-
utvrene su u skladu sa latinskim tipom notarijata, a sve mora postoje jo od poetka devetnaestog veka. Svakako,
u duhu sistema notarijata koji je postojao jo u predratnoj primer za utemeljen sistem latinskog notarijata jesu ze-

mlje naslednice austrougraskog prava, odnosno Nemaka ugovor o raspolaganju nepokretnostima, moe sastaviti u
i Austrija. Za sam pojam latinskog notarijata od izuzetnog obliku javnobelenikog zapisa, ali je isti zakon u l. 181.
su znaaja Meunarodna unije latinskog notarijata osno- izriito propisao da e javnobeleniki zapis biti obavezna
vana 1968. god, koja okuplja veliki broj zemalja iz itavog forma za zakljuenje ugovora o prometu nepokretnosti
sveta koje imaju usvojen latinski tip notarijata, kao i Konfe- nakon dve godine od dana stupanja na snagu ovog zako-
rencija Evropske unije koja udruuje notarijate drava lana. Nakon poetka primene zakona i rada javnih belenika
nica Evropske unije. Obe organizacije su definisale pojam u praksi 2014.godine, dolo je do intencije da se saine
javnog belenika-notara na slian nain, sa potenciranjem izmene i dopune Zakona o javnom belenitvu upravo u
nekoliko kljunih osobina javnog belenika. Po njima su- delu nadlenosti javnih belenika vezanih za sainjavanje
tinska obeleja javnog belenika - notara su: pravnik po ugovora o prometu nepokretnosti. Kao rezultat Zakonom o
obrazovanju, koji na osnovu javnih ovlaenja prihvata od izmenama i dopunama zakona o javnom belenitvu4) kao
stranaka izjave volja, daje im pravnu formu i o tome izdaje obavezna forma za overu ugovora o prometu nepokretno-
odgovarajue isprave koje imaju karakter javne isprave. U sti utvreno je overavanje nejavne isprave-solemnizacija
skladu sa ovom definicijom i Zakon o javnom belenitvu je odnosno potvrivanje privatne isprave, umesto dotada-
uredio pojam javnog belenika i njegovu delatnost. Dakle, nje forme sainjava ugovora o prometu nepokretnosti u
latinski tip notarijata predstavlja svojevrsnu kombinaciju obliku javnobelenikog zapisa. Izuzetak ine ugovori o
javnog ovlaenja koje obavezuje belenika, kome je uka- prometu nepokretnosti koje sainjavaju poslovno nespo-
zano poverenje da obavlja javnu funkciju i postupa u stro- sobna lica, za koje je sainjavanje u obliku javnobele-
go zakonom propisanim situacijama, a za uzvrat mu daje nikog zapisa obavezna forma. Razlika izmeu prvobitno
slobodu postupanja, s tim da ga obavezuje na savesno i predvienog sistema sainjavanja ugovora u obaveznoj
zakonito postupanje. formi javnobelenikog zapisa i potvrivanja ugovora o
Javno belenitvo kao institut koji postoji u veini evrop- prometu nepokretnosti kao privatne isprave odnosno so-
skih pravnih sistema, prisutan je od 2011. godine ponovo lemnizacije ugovora o prometu nepokretnosti, nije samo
i u pravnim propisima Republike Srbije i to od dana dono- jezika ili formalna, ve je ona, pre svega sutinska razlika
enja Zakona o javnom belenitvu. Iako usvojen jo 2011. koja se ogleda u postupku sainjavanja i overavanja ugovo-
godine, Zakon o javnom belenitvu poeo je sa primenom ra o prometu nepokretnosti, ovlaenja javnog belenika,
tek 2014. godine i od tada je pretrpeo neke znaajne pro- ali i njegove odgovornosti.
mene, najvie u delu koji regulie nadlenost javnog be- Naime, prvobitno zakonsko reenje koje je predvialo
lenika u pogledu sainjavanja javnobelenikih zapisa, od- obavezu sainjavanja ugovora o prometu nepokretnosti
nosno samim tim i ugovora koji za predmet imaju promet u obliku javnobelenikog zapisa podrazumevalo je da se
nepokretnosti. na formu i postupak sainjavanja ugovora o prometu ne-
U svetlu uloge javnog belenika u postupku zakljuenja pokretnosti u potpunosti primenjuju pravila koja reguliu
ugovora o prometu nepokretnosti odnosno i ugovora o postupak sainjavanja javnobelenikog zapisa, kako to
kupoprodaji nepokretnosti treba napomenuti da se ue- regulie Zakon o javnom belenitvu. Shodno l. 6 Zakona
stvovanjem nepristrasnog, strunog i uenog pravnika koji o javnom belenitvu javnobeleniki zapis jeste isprava o
ima obavezu da postupa u skladu sa interesima obe ugo- pravnim poslovima i izjavama koje sastavlja javni belenik,
vorne strane i strogo po slovu zakona, dobija na sigurnosti i podrazumeva da mora sadrati tano taksativno defini-
pravnog prometa u ovoj oblasti. U ranijem postupku overe sane elemente i delove u zapisu, i zakonom predvienu
ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, koji je primenjivan formu prilikom sainjavanja. Sutinska odlika javnobele-
pre uvoena instituta javnog belenitva u na pravni si- nikog zapisa je upravo injenica da iskljuivo javni be-
stem, ugovorne strane su mogle jedino overiti-legalizo- lenik sainjava tekst isprave i unosi u tekst zapisa izjave
vati potpise na privatnoj ispravi, a ne i sadrinu iste, a uz stranaka o pravnom poslu koji ele sklopiti, konkretno ugo-
uee javnog belenika dobijaju sigurnost da overom vora o kupoprodaji nepokretnosti, te da javni belenik u
ugovora javni belenik garantuje za zakonitost sadrine celosti odgovara za sadrinu takve isprave, kako u pogledu
ugovora koji samim inom potpisivanja i overe dobija sna- ispravnosti i zakonitosti unetih ugovornih odredbi, tako i u
gu javne isprave. Dakle, razlika je oigledna i znaajna. Sa pogledu tanosti i verodostojnosti unetih podataka. Javni
uvoenjem sistema javnog belenitva u pravni poredak belenik ne moe dozvoliti unoenje izjava koje bi dove-
Republike Srbije uvedena je i jedna nova forma ugovora le do apsolutne nitavosti takvog pravnog posla. Ukoliko
o prometu nepokretnosti, koja je kao to je napomenuto su pak stranke dale izjave koje su nejasne, nerazumljive ili
pretrpela odreene izmene, sutinske ali i formalne pri- pak dvosmislene, belenik e ih upozoriti na nedostatak tih
rode. Ta forma ima svoje specifinosti koje se ogledaju u izjava, i samo ukoliko stranke i posle tog upozorenja ostanu
postupku i nainu sastavljanja ugovora o kupoprodaji nepri takvim izjavama, bie unete u tekst zapisa. Prilikom sa-
pokretnosti. Prvobitno je Zakon o javnom belenitvu, u injavanja javnobelenikog zapisa forma i sadrina zapisa
tekstu koji je usvojen 2011. godine regulisao l. 83. da se moraju biti strogo ispotovane s obzirom na to da nedo-

statak u potovanju forme ili pak unoenja podataka do- sistem overavanja nejavne isprave odnosno solemnizacije,
vodi do nitavosti isprave. Prilikom sainjavanja isprava u kao jedine obavezne i dozvoljene forme za sainjavanje i
formi javnobelenikog zapisa, nakon uzimanja podataka o overu ugovora o prometu nepokretnosti. Zakonodavac
identitetu stranaka, odnosno ostalih uesnika u postupku, je predvideo izuzetak kada se radi o ugovoru o prometu
javni belenik pristupa uzimanju izjava odnosno ispitivanju nepokretnosti koji zakljuuje poslovno nesposobno lice, u
i utvrivanju prave ugovorne volje stranaka, savetovanju kom sluaju je ostala iskljuiva nadlenost javnog beleni-
obe ugovorne strane, kao i pouavanju ugovornih strana o ka za sainjavanje javnobelenikog zapisa o takvom prav-
pravima i posledicama koje proistiu iz sklapanja pravnog nom poslu. Ta promena se pre svega ogleda u injenici da
posla odnosno, u konkretnom sluaju ugovora o kupopro- javni belenik po sadanjem zakonskom reenju ne moe
daji nepokretnosti. Moe se rei da postupak prethodnog ni pod kojim uslovom da sainjava tekst privatne isprave-
razgovora sa strankama i pouavanja kod sainjavanja ugovora o prometu nepokretnosti, koju zakljuuju poslov-
javnobelenikog zapisa predstavlja svojevrsnu osobinu no sposobna lica, niti da uestvuje u definisanju ugovornih
postupka sainjavanja pravnog posla u javnobelenikoj odredbi. Ovde treba napomenuti da je Zakonom o javnom
formi. Cilj i jeste u utvrivanju stvarne volje stranaka i iz- belenitvu i u prvobitnom tekstu bila predviena mogu-
begavanju mogunosti da se saini pravni posao odnosno nost da javni belenik svojom overom-odnosno sainja-
ugovor koji bi bio manljiv, odnosno u kome bi neka od stra- vanjem klauzule o overi nejavnoj ispravi, dakle privatnoj
na bila oteena ili prinuena da sklopi pravni posao koji ispravi sainjenoj izmeu ugovornih strana, daje snagu
ne odgovara njenoj stvarnoj volji. Ukoliko bi utvrdio da se javne isprave, ali ta mogunost nije bila predviena da se
radi o pravnom poslu koji nije u saglasnosti sa stvarnom primenjuje na ugovore o prometu nepokretnosti. Sutina
voljom neke od ugovornih strana, da postoji mana volje, solemnizacije jeste u injenici da javni belenik svojom
ili razlog zbog koga ne moe biti zakljuen, javni belenik overom nejavne isprave koju vri kroz sastavljanje klauzule
moe odbiti sainjavanje takvog ugovora. Naravno ova o overi nejavne isprave, tzv. solemnizacione klauzule, koja
odredba sasvim je razumljiva ukoliko se uzme u obzir da je se zatim uvezuje jemstvenikom sa dostavljenim ugovorom
smisao i svrha postojanja instituta javnog belenitva upra- o kupoprodaji nepokretnosti radi overe, potvruje samo
vo u nepristrasnom i zakonitom postupanju, kao i u zatiti da sadrina isprave - ugovora o kupoprodaji nepokretno-
prava i interesa obe ugovorne strane. Treba imati u vidu l. sti, koja mu je dostavljena na overu, je u njegovom pri-
53. Zakona o javnom belenitvu5), koji predvia da javni sustvu proitana ugovornim stranama, da su stranke izja-
belenik ne sme da uskrati preduzimanje radnje, osim u vile da ona odgovara volji stranaka i da su je svojeruno
sluaju kada to zakon predvia. Upravo zakljuenje ugo- potpisale. Dakle, ovlaenje koje belenik ima u pogledu
vora u kupoprodaji nepokretnosti u formi javnobeleni- overe nejavne isprave formalno i sutinski je ue poto ima
kog zapisa ostavlja mogunost javnom beleniku da u toku samo dve obaveze, prvu - da utvrdi postojanje uslova za
prethodnog razgovora sa strankama nedvosmisleno utvrdi preduzimanje pravnog posla i drugu - da ispita dozvolje-
njihovu sposobnost i volju za zakljuenje pravnog posla, nost zakljuenja nameravanog pravnog posla. Ispitivanje
da odstrani svaku sumnju o postojanju zablude, pretnje ili uslova za zakljuenje pravnog posla ograniava se samo
prevare, te da utvrdi sve neophodne detalje pravnog pona utvrivanje postojanja pravne i poslovne sposobnosti
sla. Takoe, ukoliko se ova odredba tumai u irem smislu ugovornih strana i ovlaenja za zakljuenje pravnog posla,
moglo bi se doi do zakljuka da javni belenik kao nepri- a dozvoljenosti samo na pitanje da li je nameravani prav-
strasan savetnik moe predoiti strankama mogunosti ni posao protivan prinudnim propisima, javnom poretku i
za regulisanje nekog pitanja ili pomoi im da postignu sa- dobrim obiajima. Dakle, iz ovakve definicije solemnizacije
glasnost oko nekih odredbi koje stranke ne mogu da pre- stie se utisak da se posao javnog belenika ograniava na
ciziraju same. Naravno, javni belenik je u ovom sluaju ove dve radnje koje je zatim duan da konstatuje kroz sai-
ogranien obavezom nepristrasnog postupanja i ne sme njenu klauzulu o potvrivanju nejavne isprave.
nikako nametati svoju volju bilo kojoj od ugovornih stra-
U praksi, postupak potvrivanja nejavne isprave, odnosno
na. Njegova uloga jeste samo da koristei svoje pravniko
solemnizacija koja se sada primenjuje na overu ugovore
znanje i strunost, nepristrasno i u najboljem interesu svih
o prometu nepokretnosti-pa i na overu ugovora o kupo-
ugovornih strana, ako je to mogue, saini javnobeleniku
prodaji nepokretnosti, podrazumeva da ugovorne strane
ispravu u skladu sa izraenom voljom stranaka.
same ili uz angaovanje strunog lica, najee advokata,
Meutim, Zakonom o izmenama i dopunama zakona o jav- sainjavaju tekst privatne isprave-ugovora o kupoprodaji
nom belenitvu,6) usvojenim dana 21.01.2015.godine, a nepokretnosti, ali u tom postupku ne sme uestvovati sam
koji je stupio na snagu dana 23.01.2015.godine, izvrene javni belenik. Svakako ovde ostaje napomena da za ugo-
su izmene odredbi zakona koje su regulisale nadlenost vore o prometu nepokretnosti koje sainjavaju poslovno
javnih belenika za sainjavanje ugovora o prometu ne- nesposobna lica, l. 82 Zakona o javnom belenitvu i sada
pokretnosti i uveden je sistem koji je ugovore o prometu propisuje kao obaveznu, formu javnobelenikog zapisa. Sa
nepokretnosti iz forme javnobelenikog zapisa prebacio u sainjenim tekstom isprave ugovorne strane pristupaju kod

javnog belenika radi sastavljanja klauzule o potvrivanju menu ispitivanja da li takav ugovor sadri odredbe koje su
takve privatne isprave. Upravo tu se dolazi do prve razlike protivne prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim
u odnosu na raniji sistem koji je podrazumevao zakljue- obiajima, odnosno da li je takav pravni posao dozvoljen, i
nje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kroz sainjavanje samo ukoliko ne ispunjava ove uslove javni belenik moe
javnobelenikog zapisa. Naime, ukoliko se ugovor sainja- odbiti overu takve isprave reenjem. Meutim, upravo u
va u formi zapisa stranke se obraaju nadlenom beleniku sluaju da javni belenik odbije reenjem overu privatne
sa namerom da saine ugovor i kroz prethodni razgovor isprave koja mu je dostavljena na solemnizaciju ugovor-
predoavaju beleniku osnovne elemente koje bi ugovor ne strane imaju pravo prigovora mesno nadlenom sudu
trebalo da sadri, te uz konsultaciju i uzimanje u obzir vo- na ijem podruju javni belenik ima slubeno sedite, u
lje obe ugovorne strane utvruju se svi osnovni elementi kom sluaju je sud duan da u roku od osam dana odlui
ugovora, eventualni modaliteti, uslovi, rokovi i drugi bitni o prigovoru. Ukoliko pak sud ustanovi da je neophodno i
elementi ugovora ili pak odreene specifinosti koje od- osnovano sainiti i potvrditi takvu privatnu ispravu, sud e
govaraju volji ugovornih strana. Nakon toga javni belenik u svojoj odluci naloiti javnom beleniku preduzimanje tra-
sainjava tekst isprave-odnosno javnobelenikog zapisa, ene slubene radnje i na takvu odluku suda javni belenik
ita ga ugovornim stranama i potvruje da takav tekst od- nema pravo albe. Ukoliko sud, pak, potvrdi reenje be-
govara njihovoj stvarnoj i odreenoj ugovornoj volji, te da lenika o odbijanju preduzimanja slubene radnje stranka
ga prihvataju za svoj. U sluaju overavanja privatne isprave ima pravo albe na takvu odluku suda albom na reenje.
odnosno ugovora o kupoprodaji nepokretnosti sainjenog Ovaj postupak preispitivanja odluke javnog belenika da
od strane samih ugovornih strana, odnosno kroz solemni- uskrati preduzimanje radnje drugaiji je u odnosu na ra-
zaciju, javni belenik je iskljuen iz postupka sainjavanja nije prvobitne odredbe Zakona o javom belenitvu usvo-
samog kupoprodajnog ugovora, kao i formulisanja i defi- jenog 2011.god, po kome je odluku javnog belenika da
nisanja odredbi, ve se beleniku predoava tekst ugovora odbije sainjavanje javnobelenike isprave preispitivala,
kome on daje pravnu snagu javne isprave svojom overom, po albi stranke, Javnobelenika komora, a ne sud. Da-
odnosno sainjavanjem solemnizacione klauzule. Ovlae- kle, javni belenik shodno sadanjim odredbama Zakona
nja javnog belenika su u tom sluaju takva da ne moe da o javnom belenitvu ovlaen je da odbije preduzimanje
utie ni na koji nain na tekst i sadrinu ugovora, na nain radnje potvrivanja privatne isprave ukoliko smatra da je
definisanja ugovornih odredbi, niti na podatke koji su une- protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim
ti u ugovor. Naprotiv, javni belenik ima samo ovlaenje obiajima, ali takva njegova odluka je podlona preispiti-
da u solemnizacionu klauzulu unese podatke o identitetu vanju od strane suda i na odluku suda javni belenik nema
ugovornih strana i nain na koji je utvrdio njihov identitet, pravo albe, ve je duan da po istom nalogu postupi, i da
a zatim i izjavu stranaka da im je isprava u njihovom prisu- overi odnosno potvrdi ispravu za koju je prvobitno bio u
stvu proitana i da je njihova volja u svemu verno uneta u uverenju da ne ispunjava uslove u smislu postojanja uslova
tekst isprave. Dakle, javni belenik nema mogunost da na za preduzimanje pravnog posla odnosno uslove vezane za
bilo koji nain izvri ispravku dostavljene privatne isprave, dozvoljenost pravnog posla.
da izvri dopunu ili pak da na bilo koji nain detaljnije ili
preciznije definie odreene odredbe ugovara, ak i ukoli- U pogledu samog postupka sainjavanja solemnizacione
ko smatra da su nedovoljno jasne ili pak neprecizne. Javni klauzule javni belenik je duan da prvobitno ispita posto-
belenik je svakako duan da u postupku itanja isprave janje pravne i poslovne sposobnosti stranaka koje pristu-
a pre potpisivanja i overe, poui stranke o sadrini ispra- paju zakljuenju pravnog posla, postojanje ovlaenja za
ve, pravnom smislu i pravnim posledicama pravog posla, preduzimanje pravnog posla, te zatim i da izvri ocenu da
koji se zakljuuje, te da upozori stranke koje ugovorne li je pravni posao protivan pravnim propisima, dobrim obi-
odredbe su u ugovoru nejasne, nerazumljive i dvosmi- ajima i moralu, odnosno da li je dozvoljen. Javnobeleni-
slene, kao i da u tekst klauzule unese izjavu stranaka da kim poslovnikom7) regulisana su ovlaenja javnog beleni-
nakon njegovog upozorenja ostaju kod tako datih izjava. ka kao i obavezne radnje koje je duan uiniti i konstatovati
U sluaju kada sam javni belenik sainjava tekst isprave u solemnizacionoj klauzuli prilikom utvrivanja identiteta
prilikom sainjavanja javnobelenikog zapisa, postoji ma- ugovorne strane, kao i prilikom utvrenja postojanja ovla-
nje mogunosti da odredbe kupoprodajnog ugovora budu enja za zastupanje ugovorne strane. Kod ugovora o ku-
neprecizne, nerazumljive i dvosmislene, poto javni bele- poprodaji nepokretnosti bitno je istai da u sluaju da se
nik ima ovlaenje da ih formulie na zakonom prihvatljiv kao ugovorna strana pojavljuje poslovno nesposobno lice,
nain, dok kod solemnizacije, naprotiv javni belenik mora neophodno je pribaviti saglasnost nadlenog Centra za so-
strankama da ukazuje na eventualne nedostatke unetih cijalni rad o ovlaenju zakonskog zastupnika ili staraoca
ugovornih odredbi kao i na posledice overe tako sainjene toga lica za zakljuenje konkretnog ugovora o kupoprodaji
privatne isprave, bez mogunosti da ih izmeni ili detaljnije nepokretnosti. Takoe, ukoliko se kao ugovorna strana po-
precizira. Jedini nain na koji se belenik ukljuuje u sadr- javljuje privredno drutvo kao pravno lice, neophodno je
inu ugovora koji mu je dostavljen na overu, jeste u do- da javni belenik utvrdi uvidom u izvod iz Agencije za pri-

vredne registre da zastupnik privrednog drutva ima ovla- nadlenog katastra nepokretnosti, a ne danom zakljuenja
enja za zastupanje pravnog lica i u toj vrsti pravnog po- i overe toga ugovora, te da je shodno l. 117 Zakona o dr-
sla, odnosno da ima saglasnost nadlenog organa pravnog avnom premeru i katastru10) duan da promenu nastalu
lica, shodno l. 470.-472. Zakona o privrednim drutvima8), zakljuenjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti prijavi
za otuenje ili pribavljanje nepokretnosti, ukoliko se za to nadlenom Katastru nepokretnosti, podnoenjem zahteva
pravno lice radi o raspolaganju imovinom velike vrednosti. za uknjibu prva svojine, najkasnije u roku od trideset dana
U sluaju zakljuenja ugovora preko punomonika vano od dana zakljuenja ugovora. U sluaju da odredbe ugovo-
je napomenuti da javni belenik moe prihvatiti ovlaenje ra predviaju odloenu isplatu kupoprodajne cene, odno-
za zastupanje sainjeno samo u formi javnobeleniki ove- sno u sluaju isplate cene na rate ili pak odloenog dava-
rene isprave odnosno specijalno punomoje koje sadri nja saglasnosti za uknjibu koje je uslovljeno ispunjenjem
podatke o zakljuenju nameravanog pravnog posla, snab- odreenog uslova ili istekom roka, javni belenik bi trebalo
deveno solemnizacionom klauzulom, a sve shodno naelu da upozori kupca da sticanje prava svojine na nepokretno-
paralelizma formi, koje se primenjuje saglasno l. 90 Zako- sti moe osigurati upisom predbelebe prava svojine, koju
nu o obligacionim odnosima9). Javni belenik je duan da u je duan opravdati u roku i na nain odreen Zakonom o
klauzulu o potvrivanju privatne isprave unese podatke o dravnom premeru i katastru.11) Takoe, javni belenik bi
identitetu ugovornih strana, nainu na koji je isti identitet trebalo da upozna ugovorne strane sa mogunou pola-
utvren, podatke o uestvovanju svedoka identiteta uko- ganja kupoprodajne cene u javnobeleniki depozit, a sve
liko je identitet utvren na taj nain, kao i podatke o pre- radi zatite interesa ugovornih strana. Prodavac, a i kupac,
zentovanom ovlaenju za zastupanje, kao i o uvidu u od- mogu se najefikasnije zatititi shodno odredbi l. 165 Za-
govarajui izvod iz Agencije za privredne registre ili drugi kona o javnom belenitvu uplatom dela ili celokupne ce-
javni registar iz koga se ustanovljava ovlaenje stranke za na na povereniki raun javnog belenika u banci, ili da se
preduzimanje pravne radnje-zakljuenje i overa ugovora o sredstva stave u javnobeleniki depozit. U tom sluaju u
kupoprodaji nepokretnosti pred javnim belenikom, kao i ispravu o deponovanim sredstvima unosi se podatak da je
podatke o uesnicima postupka sainjavanja solemnizaci- deponovan tano odreeni iznos novca i da je deponovan
one klauzule, odnosno svedocima, vetacima, tumaima u korist prodavca, a sve dok upis prava svojine u korist kup-
ukoliko je njihovo uee neophodno u situacijama kada ca u katastru nepokretnosti ne bude izvren. Na ovaj nain
to zakon propisuje. osigurani su i prodavac i kupac. Prodavac je dao izjavu za
dozvolu upisa i dozvolio upis prava na svojoj nepokretno-
Nakon utvrenja da su ispunjeni uslovi za zakljuenje prav- sti, ime je obezbeen kupac. Istovremeno, prodavac je
nog posla, javni belenik e u tekst klauzule o overi isprave osiguran da e momentom upisa prava u korist kupca moi
uneti pouke i upozorenja vezane za sadrinu i pravnu priro- preuzeti celokupan iznos cene iz javnobelenikog depozi-
du i posledice zakljuenog pravnog posla, pouke o primeni ta ili sa poverenikog rauna. Kupac je obezbeen u smislu
odgovarajuih zakonskih imperativnih normi, ali i upozo- da njegov novac nee biti predat prodavcu sve dok pravo
renja ukoliko su odreene odredbe ugovora nejasne, ne- svojine ne bude upisano u njegovu korist. Javni belenik je
precizne i dvosmislene. Ukoliko postoje takve odredbe u duan da upozori ugovorne strane da su shodno Zakonu o
tekstu ugovora koji je dostavljen na overu beleniku, na spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma12) duni
koje javni belenik upozorava ugovorne strane, one mora- da izvre transfer novanog iznosa na ime kupoprodajne
ju biti predoene ugovornim stranama, uz izjavu ugovor- cene prenosom sa rauna kupca na raun prodavca pre-
nih strana da im je smisao i posledice postojanja takvih ko poslovne banke, a ne isplatom na ruke, ukoliko ku-
odredbi u tekstu ugovora pojanjeno te da su na posledice poprodajna cena prelazi iznos od petnaest hiljada evra.
upozoreni, ali da ipak ostaju kod date izjave volje i da ele Ugovorne strane, a naroito kupca potrebno je upozoriti
da pravni posao bude sainjen u tako sainjenom tekstu da ukoliko prodavac nije izmirio obaveze po osnovu poreza
isprave. Javni belenik je takoe duan da u klauzulu unese na imovinu postoji mogunost da na nepokretnosti bude
svoju izjavu da je strankama predoio sve pravne posledice uspostavljena zakonska hipoteka shodno odredbama Za-
nameravanog pravnog posla, pravni smisao odgovarajuih kona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.13) Jav-
zakonskih normi kao i upozorenja da su odreene odredbe ni belenik bi svakako posebnu panju trebalo da posveti
nejasne i dvosmislene ali da su stranke upozorene na za- utvrivanju injenice da li se kupoprodaja odnosi na nepo-
htevale da ostanu u ugovoru koji se overava. U sam tekst kretnost koja je brana tekovina, odnosno koja je steena
javnobelenike klauzule o overi ugovora o kupoprodaji u toku trajanja zajednice ivota, u kom sluaju u postupku
nepokretnosti javni belenik bi trebalo da unese osnov- zakljuenja kupoprodajnog ugovora odnosno sainjava-
ne pouke koje su za stranke bitne da bi shvatile domaaj i nja solemnizacione klauzule, bi bilo potrebno da u svoj-
pravni smisao zakljuenog pravnog posla. Tako bi na prvom stvu uesnika pristupi i suprunik prodavca radi davanja
mestu ugovorne strane, a naroito kupca trebalo pouiti saglasnosti za takav pravni posao. Imajui u vidu odredbu
da postaje imalac prava svojine na predmetnoj nepokret- l. 176. Porodinog zakona14) po kome je zakonska pretpo-
nosti tek danom upisa prava svojine u njegovu korist kod stavka da je zajednika brana imovina upisana na oba su-

prunika ak i ako je u katastru nepokretnosti upisana na po kojima je visina naknade utvrena, a koji su propisani
samo jednog od suprunika, javni belenik bi u svakom slu- Javnobelenikom tarifom.15)
aju trebalo da izvri uvid u izvod iz matine knjige roenih Dakle, ponovnim uvoenjem javnog belenitva srpski
za prodavca, te utvrditi da li je upisana zabeleba zakljue- pravni sistem svrstan je u krug evropskih zemlja koje svoje
nja braka i kada, kao i u isprave koje dokazuju nain na koji zakonodavne sisteme zasnivaju na kontinentalnom rim-
je prodavac stekao svojinu na predmetnoj nepokretnosti, skom pravu i latinskom tipu notarijata, a koji prua stran-
te na taj nain utvrditi da li se ista imovina smatra zajed- kama sigurnost i mogunost pouzdanja u sadrinu i valja-
nikom branom imovinom, te da li je u tom sluaju, ako nost zakljuenog pravnog posla. ak i u situaciji kada se
suprunik nije potpisnik isprave - ugovora o kupoprodaji ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sainjava u postupku
nepokretnosti, potrebno pribavljanje saglasnosti supru- overe privatne isprave, odnosno u postupku solemnizaci-
nika prodavca. Svakako, suprunik svoju saglasnost moe je a ne i sastavljanja od strane javnog belenika u formi
dati prethodno, s tim to takva saglasnost takoe mora javnobelenikog zapisa, ipak se u znatnoj meri ugovornim
biti data u formi javnobeleniki solemnizovane isprave, ili stranama prua vea pravna sigurnost u odnosu na rani-
pak naknadno, nakon zakljuenja ugovora, u kom sluaju ji postupak legalizacije odnosno overe potpisa stranaka
e javni belenik u klauzulu o overi takvog ugovora, uneti pred mesto nadlenim sudom, bez overe sadrine ispra-
upozorenje da je punovanost zakljuenog ugovora uslov- ve. Takoe, praksa e pokazati da li sistem solemnizacije
ljena dobijanjem saglasnosti suprunika. Shodno Javnobe- privatne isprave prua dovoljnu pravnu sigurnost i zadovo-
ljava potrebe pravnog prometa, ili je pak potrebno vratiti
lenikom poslovniku i Zakonu o javnom belenitvu javni
se na prvobitno predvienu formu zakljuenja ugovora o
belenik u solemnizacionu klauzulu mora uneti podatke o
kupoprodaji nepokretnosti u obliku javnobelenikog zapi-
svim ispravama koje su mu u originalu predoene, te kopi- sa, kao obaveznoj formi. injenica je da bi se na taj nain
je taksativno nabrojati u solemnizacionoj klauzuli i priloiti javnim belenicima dao svojevrstan monopol na postupak
ih uz izvornik isprave. Svakako pre potpisivanja isprave jav- zakljuenja i overe ugovora o prometu nepokretnosti, ali
ni belenik mora uneti u tekst klauzule izjavu stranaka da je isto tako injenica da je u veini pravnih sistema koji ne-
im je isprava koja se overava proitana u prisustvu javnog guju vievekovnu tradiciju postojanja notarskog sistema i
belenika, te da ona u svemu odgovara njihovoj volji, kao i oslanjaju se na latinski tip notarijata kao i naslee rimskog
izjavu javnog belenika kojom to potvruje. Takoe, bitan prava, sainjavanje i overa ugovora o prometu nepokret-
deo javnobelenike klauzule jeste i obrazloenje utvrene nosti u formi javnobelenikog zapisa, u iskljuivoj nadle-
javnobelenike naknade sa pozivanjem na tarifne brojeve nosti javnih belenika odnosno notara.
1)
Zakon o javnom belenitvu, Sl. gl. Republike Srbije, br. 31/11
2)
Zakon o javnom biljenitvu Hrvatske, Narodne novine, br. 78/93, 29/94, 162/98, 16/07, 75/09
3)
Zakon o notarima Republike Srpske, Sl gl Republike Srpske, br.86/04, 2/05, 74/05, 91/06, 37/07, 50/10, 78/11, 20/14 i Zakon
o notarima Federacije Bosne i Hercegovine, Sl. Novine Federacije BiH br. 45/2002
4)
Zakon o izmenama i dopunama zakona o javnom belenitvu, Sl. Gl. RS, br 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014, 93/2014,
121/2014 i 6/2015
5)
Videti l. 53. Zakona o javnom belenitvu, Sl. gl. RS, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr.zakon, 93/2014 - dr zakon,
121/2014, 6/2015 i 106/2015
6)
Zakon o izmenama i dopunama zakona o javnom belenitvu Sl. gl. RS, br 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014, 93/2014,
121/2014 i 6/2015
7)
Javnobeleniki poslovnik Sl. Gl. RS, br. 88/2014
8)
Videti l. 470-472 Zakona o privrednim drutvima, Sl. Gl. RS, 36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/2015
9)
Videti l. 89-90. Zakona o obligacionim odnosima Sl list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, Sl list SRJ br. 31/93 i Sl list SCG,
br. 1/2003 - Ustavna povelja
10)
Videti l. 117. Zakona o dravnom premeru i katastru Sl. gl. RS, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015, 96/2015
11)
Videti l. 78-80 Zakona o dravnom premeru i katastru Sl. gl. RS br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015, 96/2015
12)
Videti l. 36. Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Sl. gl. RS, br. 20/2009, 72/2009, 91/2010, 139/2014
13)
Videti l. 86-87 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji Sl. gl. RS, br. 80/2002, 84/2002 - ispr 23/2003 - ispr
70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr.zakon 62/2006 - dr.zakon 63/2006 -ispr dr.zakon 61/2007, 20/2009, 72/2009 -
dr.zakon 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentino tumaenje,
112/2015 i 15/2016
14)
Videti l. 171-176. Porodinog zakona Sl. gl. RS, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakoni 6/2015
15)
Javnobelenika tarifa Sl. gl. RS, br. 91/2014, 103/2014,138/2014, 12/2016

JEZIKE NEDOUMICE
Dragan oki,
Profesor knjievnosti
Potovani itaoci, - Nije: spomenik Vuka Karadia Nego: spomenik Vuku

Karadiu
Nadamo se se da Vam, iz broja, u broj, pomaemo da lak-
e savladavate svakodnevne jezike nedoumice i pitanja, a U sintagmi spomenik Vuka Karadia upotrebljen je pri-
danas emo se osvrnuti na neka semantika pitanja. svojni genitiv koji kazuje pripadanje, tj. kazuje iji je spo-
menik. Sintagme ovog tipa su este u naem jeziku: hram
- Odakle u izgovoru ajduk, ajde, leb, oda... ta se de-
Svetoga Save, crkva Vasilija Ostrokog, muzej Ive Andri-
silo sa glasom H?
a... Stoga se moe rei da ove sintagme nisu nepravilne.
Vrlo esto ljudi podsvesno izostavljaju glas H u izgovoru, ali Meutim, jeziki strunjaci daju prednost sintagmama sa
se retko deava da izostave slovo H u pisanju, osim ako po- upotrebom dativa namene, kojim se kazuje kome je neto
stoji namera. Naime, prilikom reforme jezika i pravopisa u namenjeno, a u ovom sluaju: kome je spomenik podi-
19. veku, Vuk Karadi je uneo brojne novine, neka slova i gnut (Vuku Karadiu, knezu Mihailu, Neznanom junaku).
znakove je spojio, neka slova je dodao iz latininog pisma i Evo zato. Prisvojni genitiv, kod neupuenih, moe izazvati
iz grke analfabete. Sve do 1836. godine, slovo H nije posto- zabunu, pa bi tako sintagma spomenik Neznanog junaka
jalo, a onda ga je Vuk uvrstio u reformisano pismo, pa su ta- mogla da se shvati da je taj spomenik podigao neki neznani
ko mnoge rei dobile pun oblik koji ranije nisu imale. Zbog junak, a ne narod i drava. Spomenik pripada neznanom
toga danas, u kolektivnoj svesti naroda, ostaje podsvesna junaku (a ne narodu i dravi) i zato se zove spomenik Ne-
potreba da izostavlja H u govoru, a ponekad i u pisanju. znanog junaka. Zatim, na pitanje: iji je spomenik, moe
- Nije: Odmorili smo se. A onda smo krenuli dalje. Ne- se dobiti odgovor: Ivana Metrovia, jer je Metrovi nje-
go: Odmorili smo se, a onda smo krenuli dalje. (ili) gov autor. Stoga je dativ podesniji u ovoj situaciji, jer daje
Odmorili smo se. Onda smo krenuli dalje. jasnije i preciznije znaenje, ne izazivajui dvosmislenost
Veznici povezuju dve rei, dve sintagme ili dve reenice. To i zabunu. Jo jedna napomena: Kada imenice spomenik,
im je glavna i jedina funkcija u jeziku. Prema tome, suvini hram, muzej, pozorite stoje na poetku naziva i odnose
su kada se upotrebe na poetku nezavisne reenice, kao u se na konkretno zdanje, piu se velikim poetnim slovom.
primeru: A onda smo krenuli dalje, ili: I onda smo krenuli da- - bicikl, bicikla ili biciklo
lje; Pa smo onda krenuli dalje i slino. Dakle, ovakve reenice Kada je u pitanju ova imenica, najpravilniji oblik je bicikl. Me-
iskljuivo treba pisati kao dve proste nezavisne reenice: Od- utim, oblici bicikla i biciklo su postali rasprostranjeni, mada
morili smo se. Onda smo krenuli dalje. (ili) kao nezavisnoslo- vie dijalekatski, te njih pravopis ne smatra pogrenim, ali ih
enu reenicu: Odmorili smo se, a onda smo krenuli dalje. nema u standardnom jeziku. Postoji i razlog za nastanak tih
Zavisnosloene reenice su ve neto drugo. Kod njih, kada oblika. Naime, u naem jeziku, akcenat se nikada ne nalazi
su iskazane u inverziji, tj. kada je iskazana prvo zavisna, pa na poslednjem slogu u rei. Re bicikl je izuzetak, pa u ovoj
nezavisna reenica, veznik moe stajati na poetku zavisne dvoslonoj rei, akcenat je na drugom, tj. poslednjem slogu.
reenice. Npr: Kada smo se odmorili, krenuli smo dalje. Ba iz tog razloga, ljudi podsvesno ele da izbegnu akcenat
Iako smo se odmorili, nismo krenuli dalje. Ako se dobro na poslednjem slogu, pa dodaju jo jedan vokal (O i A) u rei
odmorimo, krenuemo dalje... Kod ovih oblika, kada je bicikl kako bi napravili troslonu re. Na taj nain, izbegnuta
zavisna reenica ispred nezavisne, obavezna je upotreba je ova retka pojava akcenta na poslednjem slogu, a bi-cikl je
zapete (zareza). dobio novi oblik: bi-ci-kla, bi-ci-klo.

INKRIMINACIJA POVREDE
KONKURENCIJE
Gortan Joksimovi,
Master pravnik
i specijalista za poresko savetovanje
Petar Uajev, advokat
P osmatrajui sankcionisanje povrede konkurencije u

srpskom pravu, moe se zakljuiti da je konkurenci-
ja jedna od najzatienijih vrednosti naeg drutva.
Sankcije su razliite i ostvaruju se u razliitim postupcima:
da uesnika na tritu) za svaki dan ponaanja suprot-
no nalogu Komisije, odnosno nepostupanja po tom
nalogu (nedostavljanje podataka ili davanje netanih
i nepotpunih podataka, onemoguavanje pristupa
podacima i prostorijama, nesprovoenje privremene
1. administrativne sankcije koje odreuje Komisija za
mere, neblagovremeno podnoenje prijave koncen-
zatitu konkurencije (u daljem tekstu Komisija) kao
tracije u roku od 15 dana od sticanja kontrole/zaklju-
nezavisan upravni organ sa statusom pravnog lica:
enja ugovora i sl.).
- mere ponaanja (nalog za odreeno ponaanje ili
zabrana ponaanja) i strukturne mere (razliite pro- Nedostaci ovakvih sankcija se ogledaju u injenici da ne-
mene u poslovnoj strukturi, razvrgavanje strukture, ma dvostepenosti u upravnom postupku. Komisija odluke
prodaja imovine ili poslovnih celina uesnika na tri- donosi u vidu reenja i zakljuaka na koje upravne akte
tu), koje sutinski nisu usmerene na to da kazne za takorei nije dozvoljena alba, odnosno u situacijama u
povredu konkurencije, ve da otklone efekte povrede kojima je propisana posebna alba ista se samo odnosi na
konkurencije ili spree njeno ponavljanje; zakljuke o privremenim merama o kojoj opet odluuje isti
- zabrana uea u postupku javne nabavke do dve go- organ, tj. Komisija.
dine, za povrede konkurencije u postupku javne na-
Reenja Komisije su konani i izvrni upravni akti trenut-
bavke;
kom donoenja i protiv njih je mogue jedino voditi uprav-
- mera zatite konkurencije - novana kazna, u iznosu
ni spor, odnosno podneti tubu Upravnom sudu kako bi
do 10% ukupnog godinjeg prihoda uesnika na tri-
kontrolu rada uprave izvrio sud. Tuba ne odlae izvrenje,
tu koji je izvrio povredu konkurencije (zloupotreba
meutim Komisija moe po zahtevu tuioca da odloi izvr-
dominantnog poloaja, zakljuivanje restriktivnog
enje reenja do pravosnanosti sudske odluke, ako bi izvr-
sporazuma, nesprovoenje mere otklanjanja povrede
enje tog reenja nanelo nenadoknadivu tetu za tuioca,
konkurencije ili dekoncentracije, sprovoenje koncen-
a naroito ako bi verovatno dovelo do steaja ili prestanka
tracije bez odobrenja Komisije odnosno suprotno oba-
obavljanja poslovne delatnosti tuioca, pod uslovom da
vezi prekida koncentracije do odluke Komisije);
odlaganje nije protivno javnom interesu. O eventualnom
- procesni penal - takoe novana kazna, od 500 do
odlaganju odluuje Savet kao organ Komisije, najkasnije
5.000 evra (a najvie do 10% ukupnog godinjeg priho-
do isteka roka za plaanje odreenog u reenju.

Meutim, i prilikom odluivanja o odlaganju izvrenja re- javnom preduzeu, odnosno isti je davne 2011. godine
enja ponovo faktiki odluuje Komisija, odnosno isti or- prevazien donoenjem Zakona o privrednim drutvima3).
gan koja bi prema zahtevu tuioca i njegovim navodima iz
Prisutna su miljenja u teoriji da subjektivna odgovornost
tube trebalo da suspenduje izvrenje sopstvene odluke.
pojedinaca nije u skladu sa karakterom propisa o zatiti
1. graanskopravne sankcije: konkurencije,4) ali moglo bi se rei da postoji globalni trend
- naknada tete zbog povrede konkurencije utvrene inkriminacije najteih oblika povreda konkurencije (povre-
reenjem Komisije, a koja se ostvaruje u parninom de konkurencije su inkriminisane u 17 od 34 zemlje lani-
postupku u kome se i dokazuje nastala teta; ce OECD, a neki oblik krivinog sankcionisanja odreenih
- nitavost restriktivnog sporazuma. oblika povrede konkurencije postoji u 18 zemalja EU).5)
Zakonskom odredbom je propisana presumpcija da
odluka Komisije kojom je utvrena povreda konkuren- injenica je da rizik individualne odgovornosti i mogunost
cije ne predstavlja ex lege dokaz da je teta nastala, krivinog sankcionisanja, pri emu bi akcenat trebalo da
tj. da je prouzrokovana, ve je potrebno istu dokazati bude na primeni mera kao to je zabrana obavljanja delat-
u graanskom-parninom postupku pred nadlenim nosti ili funkcije, stvaraju dodatni pritisak na menadment
sudom. Interesantna je formulacija odredbe da se radi kompanija da ozbiljno shvate propise o zatiti konkuren-
o dokazivanju tete, a ne i njene visine, to znai da cije. Dodavanje individualnog rizika korporativnom riziku,
graanski sud nije vezan odlukom Komisije ni o utvr- naelno bi trebalo da postavi na vii nivo zatitu od poten-
enoj injenici postojanja tete. cijalnih povreda i efekat odvraanja, tzv. generalne preven-
to se nitavosti restriktivnog sporazuma tie ona je cije u zatiti propisa o konkurenciji.
svakako predmet utvrivanja parninog suda u par- Pored toga, poveana je mogunost da sami zaposleni pri-
ninom postupku, i to po optim odredbama Zakona javljuju potencijalne povrede konkurencije, dok paralelno
o obligacionim odnosima (protivan prinudnim propi- voenje krivinog i upravnog postupka i saradnja nadlenih
sima, javnom poretku ili dobrim obiajima), ali moe organa uveavaju anse za uspeno okonanje postupaka
biti i predmet provere od strane Upravnog suda u tom i suzbijanje takvih radnji. Dok kompanije mogu obeteti-
postupku, ukoliko se podnese tuba protiv odluke Ko- ti zaposlene u sluaju novane kazne (to moe biti sluaj
misije. kada oekivana korist antikompetitivnog ponaanja preva-
2. krivine sankcije: zilazi potencijalne trokove u sluaju otkrivanja povrede),
ovakvo obeteenje je znatno tee postii kod kazni zatvo-
lanom 2321) Krivinog zakonika (KZ) propisana je zloupo-
treba monopolistikog poloaja. ra i zabrane obavljanja poziva, delatnosti ili dunosti.
Odredbe l. 232 KZ su od strane teorije ocenjene kao ne- Izricanje mere zabrane vrenja poziva, delatnosti i duno-
prikladne i van kontakta sa objektom zatite i terminolo- sti, propisane odredbom iz lana 85. Krivinog zakonika6)
gijom Zakona o zatiti konkurencije,2) a injenica je da u nije esto primenjivana mera bezbednosti u naem krivi-
dosadanjoj sudskoj praksi nije voen postupak zbog ovog nom zakonodavstvu, dok su se i prilikom izricanja pojavile
krivinog dela. Sa druge strane, jasna je namera zakono- potekoe u tumaenju zakonskog teksta odredbe. Naime,
davca da posebno zatiti trinu konkurenciju u pravnom kako je krivini sud duan da restriktivno primenjuje lano-
sistemu Republike Srbije, dok je krivino sankcionisanje u ve Krivinog zakonika, odnosno na najmanju tetu okrivlje-
ovom momentu jedini vid subjektiviziranja odgovornosti nog, to su prvostepeni i drugostepeni sudovi pribegavali
za krenje propisa o zatiti konkurencije. Iako je jasno da tumaenju da okrivljeni samo u tom subjektu poslovanja
su izmene l. 232 KZ potrebne kako bi se njegove odred- ne sme vriti poziv ili delatnost, na ta konkretna odred-
be osavremenile i stavile u kontekst novih propisa o zatiti ba nije ukazivala, te je Vrhovni kasacioni sud tumaio da
konkurencije, ovo krivino delo postoji, kao to su eviden- se ova mera bezbednosti mora odnosi na zabranu njiho-
tne i povrede konkurencije u srpskoj privredi, a to potvr- vog obavljanja uopte (zabranu vrenja dunosti direktora
uje i praksa Komisije za zatitu konkurencije, te je potreb- preduzea, blagajnika, magacionera, uvara...), a ne na za-
no utvrditi ta je razlog dosadanje inertnosti pravosudnih branu vrenja te dunosti u samo poimenino odreenom
organa u krivinom sankcionisanju povreda konkurencije, subjektu poslovanja7).
kao i da li je i kojoj meri Komisija za zatitu konkurencije Takoe, potrebno je pomenuti i postojanje Zakona o odgo-
inicirala voenje krivinih postupaka. vornosti pravnih lica za krivina dela8) koji od 2008. godine,
Analiza odredbe koja bi pola od jezikog ka smisaonom od donoenja nije imao nijednu izmenu, a teko da bi se
tumaenju dovela bi do zakljuaka da je teko utvrditi ak moglo rei da spade u savrene zakone kojima prilago-
i ko moe biti izvrilac, dok sam pojam preduzee Zakon avanje nije potrebno, posebno ako imamo u vidu da se
o zatiti konkurencije i ne poznaje, osim ako se ne radi o on gotovo i ne primenjuje.

Prema jednoj anketi u Ujedinjenom kraljevstvu, krivine zabranjeno ponaanje, te nije pogodno da se izvri njihova
sankcije su stavljene na prvo mesto kao faktor odvraanja inkriminacija.
od potencijalnih povreda konkurencije.9) Sa druge strane,
U SAD koje su zemlja sa najveim iskustvom u krivinom
kljuna stvar kod krivinih sankcija je njihova primena, jer
sankcionisanju povreda konkurencije, posebna panja se
ukoliko ne postoji realna bojazan da e poinioci zaista bi-
posveuje tzv. compliance programima, odnosno sastavni
ti detektovani i procesuirani, onda propisivanje krivinih
deo odluke o kazni esto je i obaveza da kompanija uve-
sankcija zaista nee doprineti odvraanju od ovakvih vrsta
de program usaglaavanja svog poslovanja sa propisima o
povreda. Dodatni efekat koji se postie krivinim sankci-
konkurencije, dok su elementi programa unapred dati, a
onisanje povreda konkurencije, jeste podizanje svesti o
postoji obaveza nadgledanja njegovog sprovoenja.
nemoralnosti ovakvog ponaanja. Dok nije uvek jasno niti
je lako objasniti zato je odreeno ponaanje koje podie Takoe, prilikom inkriminacije povreda konkurencije, bit-
profit kompanije zabranjeno, kada je ono propisano kao no je uzeti u obzir efekte na tzv. leniency, odnosno mogu-
krivino delo ovakvih dilema nema. U takvim uslovima nost umanjenja ili osloboenja od kanjavanja onih ue-
mnogo je tee i unutar kompanije organizovati vei broj snika u kartelskom sporazumu koji su prijavili nadlenom
ljudi koji bi svesno radili na krenju propisa o zatiti kon- organu za zatitu konkurencije ovaj sporazum. Leniency se
kurencije, odnosno otpor zaposlenih pritisku kompanije je pokazao u dosadanjoj svetskoj praksi kao efikasan metod
mnogo vei. Takoe, reputacioni rizici su daleko vei, kada otkrivanja kartelskih sporazuma. Meutim, bez sline mo-
postoji mogunost zatvorske kazne za najvii menadment. gunosti osloboenja ili umanjenja kazne za krivino delo,
Inkriminacija povreda konkurencije, posebno jednog nje- nee postojati jak motiv kompanija da same prijavljuju kar-
nog oblika - kartelskog sporazumevanja, kao i olakavanje telske sporazume, upravo zbog toga to bi na taj nain me-
uslova za voenje krivinog postupka i odlunost da se ovi nadment ovih kompanija sam sebe dovodio u opasnost
postupci zaista i vode, moe se rei da je postao evropski od krivinog gonjenja. Zbog toga je neophodno voditi ra-
trend. Ilustrativan je primer Ujedinjenog kraljevstva, gde je una da se neadekvatnom inkriminacijom ne nanese vea
kartelski sporazum inkriminisan 2003. godine (zapreena teta sistemu otkrivanja povreda konkurencije.
kazna zatvora do 5 godina), da bi 2013. godine izmenili za- Shodno navedenom, miljenje je autora ovoga lanka da
konske odredbe koje su oteavale efikasno voenje postu- postoji potreba da se i dalje ostavi mogunost krivinog
paka (uklonjena je odredba prema kojoj se su kanjivi kar- sankcionisanja pojedinaca koji uestvuju u povredama kon-
telski sporazumi zakljueni sa neasnom namerom (eng. kurencije, ali imajui u vidu da je zakonsko ureenje samo
dishonesty). Zatvorska kazna je zapreena ne samo za preduslov dok jedini efekat prevencije moe postii samo
kartelsko sporazumevanju, ve i u sluaju ometanja istrage njegovo efikasno sprovoenje. Individualna odgovornost u
organa nadlenog za zatitu konkurencije (kazna zatvora uslovima u kojima se nalazi srpska privreda i drutva mo-
do 2 godine). uveni je sluaj Marine hose10) (kartelski spo- gu biti veoma snaan inilac u odvraanja od potencijalnih
razum na specijalizovanom tritu proizvodnje i prodaje povreda, bilo da se radi o velikom kompanijama gde je po-
specijalnih creva za transfer nafte i naftnih derivata u ili iz trebno uvrstiti potovanje propisa o zatiti konkurencije u
tankera) kome su osuena lica na kazne zatvora od 20 me- agendu najvieg menadmenta, ili o manjim kompanijama
seci do 2,5 godine uz oduzimanje imovinske koristi steene gde se esto postupanje vlasnika vodi u steaj, uz istovre-
krivinim delom i zabrane obavljanja delatnosti. meno otvaranje novih kompanija, pri emu ne postoji od-
Jedno od pitanja kojem se mora ozbiljno pristupiti jeste govornost ni vlasnika ni nove kompanije. Za sada, dodue
potreba izmene l. 232 KZ-a. O neadekvatnosti postojee rudimentarno, samo Poreska uprava zabranjuje fizikim i
norme govori i injenica da je oblik povrede konkurenci- pravnim licima da osnivaju nova pravna lica ako su ve du-
je kod javnih nabavki posebno regulisan izmenama KZ-a nici, ili vlasnici postojeih pravnih lica koji imaju dug prema
2012. godine. U zemljama koje takoe predviaju kao kri- dravi (poreze ili doprinose i sl.), odnosno ne dozvoljava se
vino delo povredu konkurencije, uglavnom se radnja iz- osnivanje novih pravnih lica od strane ve postojeih vla-
vrenja ograniava na kartelske sporazume i to posebno snika koji duguju fiskusu. Takvo postupanje, za koje se ak
navodei njihove oblike koji predstavljaju krivino delo moe postaviti i pitanje ustavnosti ili zakonitosti, titi samo
(fiksiranje cena, podela trita, nametanje tendera i sl). dravu a ne i druge poverioce, ali i takva kontrola je vrlo
Ovo je i potpuno logino, jer su u pitanju po pravilu radnje lako premostiva sa imenovanjem formalno drugih vlasnika
za koje je optepoznato da su zabranjene, sporazumi koji u vidu prijatelja, supruga, kuma itd..
su po prirodi tajni, te nema nikakve dileme da postoji za-
Meutim, kako je ve pomenuto, postojei nain inkrimi-
branjeno postupanje. Kod drugih oblika povrede, kao to
nacije je potrebno osavremeniti, dok bi takva reforma tre-
je zloupotreba dominantnog poloaja, moe se dogoditi da
balo da ide u sledeem pravcu:
je povreda nastala sluajno, postoji dosta tzv. sivih zona
postupanja gde nije jasno da li je u pitanju dozvoljeno ili - kanjavanje samo kartelskog sporazumevanja;

- uvoenje mogunosti zabrane obavljanja delatnosti - mogunost korienja leniency ili slinog instituta i
odnosno zauzimanja menaderskih pozicija, kao sa- kod krivinog dela povrede konkurencije, kako se ne bi
stavnog dela kazne; obesmislio ovaj znaajan institut predvien propisima
- uvoenje compliance programa kao deo kazne za o zatiti konkurencije.
kompanije;
1)
l. 232 Krivinog zakonika Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014
glasi: Odgovorno lice u preduzeu ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik,
koji zloupotrebom monopolistikog ili dominantnog poloaja na tritu ili zakljuivanjem monopolistikog sporazuma izazove
poremeaj na tritu ili taj subjekt dovede u povlaen poloaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj
subjekt ili za drugi subjekt ili nanese tetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potroaima ili korisnicima usluga,
kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
2)
Vladimir Pavi, Pravo konkurencije sankcije, http://www.ius.bg.ac.rs/prof/materijali/
pavvla/Pravo%20konkurencije%20-%20sankcije.ppt, 4. jul 2016.g.
3)
Sl. glasnik RS, 36/2011, 99/2011, 83/2014 i 5/2015
4)
Dijana Markovi-Bajalovi, Trina mo preduzea i antimonopolsko pravo, JP Slubeni list SRJ, Beograd 2000, 76.
O razlozima za i protiv inkriminacije povreda konkurencije vidi: http://www.oecd.org/daf/
5)
competition/Promotingcompliancewithcompetitionlaw2011.pdf, 5. jul 2016. g.;

O inkriminaciji povreda konkurencije u EU vid.: Kalliopi Kokkinaki, An Assessment of the Penalties System for
Infringements of EU Competition Law: Can Personal Sanctions be the Missing Piece of the Puzzle?,
Institute for European Studies Vrije Universiteit Brussels, IES Working Paper 6/2013, 38.
6)
lan 85 stav 1 Krivinog zakonika Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012,
104/2013 i 108/2014 glasi: Sud moe uiniocu krivinog dela zabraniti vrenje odreenog poziva, odreene delatnosti
ili svih ili nekih dunosti vezanih za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje tuom imovinom ili za uvanje te
imovine, ako se opravdano moe smatrati da bi njegovo dalje vrenje takve delatnosti bilo opasno.
7)
Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz. 49/12 od 20. juna 2012. godine
8)
Slubenom glasniku RS, br. 97/2008 od 27.10.2008. godine.
9)
http://www.oecd.org/daf/competition/Promotingcompliancewithcompetitionlaw2011.pdf. enom glasniku RS, br.
97/2008 od 27.10.2008. godine.
10)
https://www.gov.uk/cma-cases/marine-hose-criminal-cartel-investigation, 4. jul 2016. g.

UNAKRSNA PROVERA
PORESKE OSNOVICE U SRBIJI
dr Ivan Raoni
sudski vetak
I ntegralni tekst pod nazivom Cross Check of the Tax Base in Serbia - Informative
Tax Return Sample" - je objavljen u "Journal of Central Banking Theory and Practice
Cntrln bnk Crn Gr, No.2, pp. 119-132, Podgorica, Godina 2016
Uvod ova dva poreska oblika. Sa druge strane, sistem naplate

poreza u Srbiji ve dui niz godina nije na zadovoljavaju-
Nizak nivo naplate poreza u odnosu na potencijalno naem nivou. Neefikasnost sistema naplate se ogleda kako
plativ, posebno poreza na dohodak graana, ukazuje na u kadrovskom, tako i u tehniko - tehnolokom pogledu
neefikasnost poreske administracije i nizak nivo poreske poreskih vlasti, o emu e biti vie rei u nastavku teksta.
kulture graana. Neretko se mogu sresti graani sa viso- U pokuaju da unapredi naplatu poreza, zakonodavac je
kim prihodima, najee neoporezovanih, koji te iste pri- pojaao svoje aktivnosti u pravcu preciznijeg i obuhvatnijeg
hode pretvaraju u izuzetno skupe nepokretnosti i drugu zahvatanja dohotka graana, putem implementacije Infor-
skupocenu pokretnu imovinu. Proireni obuhvat poreskih mativne poreske prijave. Smisao navedene poreske prijave
obveznika i na one subjekte koji su raznim nedozvoljenim je mogunost poreskog organa da izvri uvid u imovinu po-
radnjama izvan poreskog sistema stekli enormne prihode reskog obveznika, koja prelazi vrednost od 35.000.000,00
bi mogao dati znaajan doprinos na polju efikasnosti pore-
dinara. U narednom koraku bi se imovina konkretnih pore-
ske politike u Srbiji. Naravno, ovakvo ponaanje graana,
skih obveznika na dan 31.12. tekue godine uporeivala sa
koje se ogleda u neplaanju poreza na dohodak, nastavlja
imovinom na dan 01.01. tekue godine, pa ukoliko poreski
se i u vidu neplaanja poreza na imovinu. Na taj nain, dr-
obveznik ne dokae poreklo razlike u imovini obraunae
ava ostaje uskraena za znaajan iznos poreskih prihoda,
mu se porez na dohodak graana u visini od 20%.
a graani kao poreski obveznici bivaju jo bogatiji na raun
drave. Neregistrovani poreski obveznici, koji su namerno
ili sluajno sebe iskljuili iz poreskog sistema moraju se ot-
kriti i ukljuiti u registar obveznika.
1. Zakonski okvir
Iako porez na dohodak graana, a posebno porez na imo- Na samom poetku je znaajno napomenuti da se Infor-
vinu, predstavljaju manje izdane poreske oblike, u odno- mativnom poreskom prijavom ne utvruje poreska obave-
su na poreze na potronju (PDV i akciza), panja poreskih za, ve prijava slui samo kao informacija poreskom orga-
vlasti nikako ne sme da ostane van zone interesa naplate nu o visini imovine poreskog obveznika. Dakle, Informa-

tivna poreska prijava je samo prvi korak, odnosno polazna sko-muzikom, muzikom, odnosno filmskom delu,
osnova ka daljem utvrivanju poreske osnovice metodom delu likovne umetnosti, raunarskom programu i
unakrsne procene. prava srodna autorskom pravu (prava interpretatora,
proizvoaa fonograma, proizvoaa videograma,
Normativna akta koja reguliu problematiku Informativne
proizvoaa emisije i proizvoaa baze podataka);
poreske prijave su Zakon o poreskom postupku i poreskoj
(3) pravo na patent, ig, model, uzorak, oznaku geo-
administraciji (ZPPPA) (Sl. glasnik RS, br. 80/02, 84/02 -
grafskog porekla i tehniko unapreenje;
ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr.
(4) licence;
zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon,
(5) pravo svojine na drugim pokretnim dobrima pojedi-
53/10, 101/11,2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14,
nane vrednosti vee od 550.000 dinara.
105/14, 112/15, 15/16) i Pravilnik o informativnoj pore-
Nepokretnostima se smatraju sve vrste zemljita, viego-
skoj prijavi (Pravilnik) (Sl. glasnik RS, br. 117/12, 118/12
dinji zasadi (vonjaci i vinogradi), zgrade, posebni delovi
- ispravka, 16/13, 28/13, 52/13) kao podzakonski akt. Zakon
zgrada, garae i garana mesta van zgrada, sportski objekti
o poreskom postupku i poreskoj administraciji definie In-
(stadioni, hale, bazeni i dr) i tereni.
formativnu poresku prijavu kao izvetaj koji sadri podatke
od znaaja za utvrivanje poreske obaveze podnosioca te Ukupna imovina i njena vrednost prijavljuju se sa stanjem
prijave. Podacima se smatraju naroito podaci o imovini u na dan 1. januara 2013. godine.
vrednosti veoj od 35.000.000 dinara, o statusnim prome-
Za potrebe podnoenja informativne poreske prijave ob-
nama, poslovnim aktivnostima i novanim transakcijama
veznik podnoenja prijave vrednost imovine opredeljuje
lica koje podnosi informativnu poresku prijavu.
na osnovu cene koja bi se u sluaju prodaje imovine mogla
Pravilnikom o informativnoj poreskoj prijavi blie se re- postii na tritu, na dan 1.januara 2013. godine.
gulie pomenuta problematika, pa je tako propisano da
Na kraju, Pravilnikom je predvieno da je obveznik pod-
se podacima od znaaja za utvrivanje poreske obaveze
noenja prijave duan da podnese informativnu poresku
podnosioca informativne poreske prijave smatraju poda-
prijavu u periodu od 15. januara do 30. juna 2013. godine.
ci o imovini fizikih lica, ija je ukupna vrednost u zemlji
i inostranstvu, na dan 1. januara 2013. godine, vea od Ovakav nain utvrivanja poreske osnovice regulisan je Za-
35.000.000 dinara i podaci o imovini fizikih lica koja su konom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde
povezana sa obveznikom podnoenja prijave. je propisano da se osnovica poreza utvruje kao razlika iz-
meu vrednosti imovine na kraju i na poetku kalendarske
Fizikim licima - obveznicima podnoenja prijave smatraju se:
godine umanjena za iznos prijavljenog dohotka i za vrednost
1) obveznici poreza na dohodak graana u skladu sa
imovine pribavljene sredstvima steenim nasleem, poklo-
zakonom kojim se ureuje porez na dohodak gra-
nom ili na drugi zakonit besteretan nain, kao i za iznos pri-
ana, osim obveznika koji imaju iskljuivo drav-
hoda koji podleu oporezivanju porezom na dohodak graa-
ljanstvo druge drave, a koji su upueni na rad u
na a koji ne ulaze u oporezivanje godinjim porezom na do-
Republiku Srbiju, odnosno koji su kao upuena lica
hodak graana, za koju to poreski obveznik, odnosno drugo
zaposleni u Republici Srbiji,
lice istie i o tome prui odgovarajue materijalne dokaze.
2) obveznici poreza na imovinu u skladu sa zakonom
kojim se ureuju porezi na imovinu. Vrednost imovine na poetku kalendarske godine ini zbir
Lica povezana sa obveznikom podnoenja prijave jesu la- ukupne vrednosti imovine sa stanjem na dan 1. januara
novi njegovog porodinog domainstva, i to: suprunik, kalendarske godine.
roditelji, deca, usvojenici i usvojioci.
Vrednost imovine na kraju kalendarske godine ini zbir uku-
Imovinom koja ulazi u poresku osnovicu se smatraju : pne vrednosti imovine sa stanjem na dan 31. decembra
1) nepokretnosti; kalendarske godine, uveana za vrednost imovine koja je u
2) akcije i udeli u pravnom licu; kalendarskoj godini steena teretno i otuena teretno ili be-
3) oprema za obavljanje delatnosti u svojini obveznika steretno, kao i za sredstva koja je poreski obveznik upotrebio
podnoenja prijave nezavisno od toga da li je ob- za kupovinu imovine na ime treih lica u kalendarskoj godini.
veznik podnoenja prijave koristi za obavljanje de-
Poreska osnovica utvrena na ovako opisani nain jeste
latnosti;
neprijavljeni prihod, koji se oporezuje kao drugi prihod, u
4) motorna vozila, plovila i vazduhoplovi;
smislu zakona kojim se ureuje porez na dohodak graa-
5) tedni ulozi i gotov novac;
na, bez priznavanja normiranih trokova.
6) druga imovinska prava, i to:
(1) stvarno pravo na nepokretnosti (pravo plodouiva- Prema podacima Poreske uprave Republike Srbije podne-
nja, pravo upotrebe, pravo vremenskog korienja to je 3.773 poreskih prijava. Pored toga, Poreska uprava
- tajm ering, pravo dugoronog zakupa, pravo kori- je u postupku kontrole otkrila 439 lica koja nisu podnela
enja graevinskog zemljita); poresku prijavu, a vrednost imovine im prelazi iznos od 35
(2) autorsko pravo na pisanom delu, dramskom, dram- 000 000. Vrednost neprijavljene imovine, utvrene u po-

stupku kontrole, iznosila je 1.473.661.802,65 dinara. Zbog U nastavku teksta su razmatrani odreeni aspekti koji bit-
nepodnoenja informativne poreske prijave protiv 12 lino utiu na problematiku IPP, a samim tim i unakrsne pro-
ca podnet je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka cene poreske osnovice.
na osnovu kojih su izreene kazne u ukupnom iznosu od
42.209.854,08 dinara.
2.a) Kadrovski aspekt Poreske uprave
Kao to se moe primetiti, u ovoj fazi postupka Poreska
uprava se prvenstveno fokusirala na utvrivanje injeni- Prvi problem koji se javlja jeste nedovoljan broj kadrova
nog stanja u smislu koji poreski obveznik je imao obavezu u Poreskoj upravi koji administrira navedeni poreski oblik.
da podnese prijavu, a to nije uinio. Imajui u vidu kompleksnost materije, nedvosmisleno se
moe zakljuiti da je nedovoljnim brojem zaposlenih goto-
vo nemogue administrirati konkretan poreski oblik.
2. Utvrivanje poreske obaveze Drugi problem koji je identifikovan jesu pojedina stanovita
Poreske uprave. Posebno je akutan problem u delu Ia/II In-
Na ovom mestu emo se najpre osvrnuti na odreena pita- formativne poreske prijave - Podaci o udelima, gde Poreska
nja koja se postavljaju u vezi sa Informativne poreske prija- uprava zauzima krajnje pogrean stav o kapitalu privrednog
ve, a koja znatno mogu da utiu na visinu poreske osnovi- drutva. Naime, stav poreskog organa je da u predvienoj ru-
ce, a samim tim i na visinu poreske obaveze. brici treba uneti vrednost udela u visini osnovnog (osniva-
kog) kapitala registrovanog kod Agencije za privredne regi-
Osnovni problem koji se javlja kod popunjavanja prijave stre. Pri tome, potpuno se zanemaruju dva ozbiljna aspekta :
jesu podaci o vrednostima imovine koju poseduje pore- 1) Kapital privrednog drutva predstavlja razlika izme-
ski obveznik. Naime, u zemljama sa slabo razvijenim in- u imovine (aktiva) i obaveza, drugim reima, u vi-
stitucijama sistema i ekonomijom uopte, veliki problem sinu kapitala, pored osnovnog kapitala, moraju da
prestavlja nedostatak trita aktiva, bilo da se radi o nepo- uu i ostale stavke iz Bilansa stanja, odnosno i ostali
kretnostima, opremi, hartijama od vrednosti, itd. U tom kapital, pa samim tim i nerasporeena dobit. Ovo
smislu, pred poreske obveznike se postavlja krajnje neza- itekako dobija na znaaju ukoliko se ima u vidu da
hvalan zadatak da sami unose podatke o trinim" vred- drutva sa ogranienom odgovornou nemaju oba-
nostima svoje imovine, a da sa druge strane gotovo da i ne vezu da po usvajanju finansijskih izvetaja, na Skup-
postoji trite za bilo koju od pobrojanih stavki imovine. tini drutva, rasporeuju ostvarenu dobit.
Sa druge strane, Poreska uprava esto zauzima vrlo rigidan 2) Mnoga privredna drutva u svojim bilansima ima-
stav po osnovu vrednosti imovine, a sve u cilju naplate to ju gubitak koji viestruko prelazi visinu kapitala,
veeg poreskog prihoda. Primera radi, Poreska uprava ras- pa tako imamo situaciju da je odreeno privredno
polae sa izuzetno viim cenama nepokretnosti, prilikom drutvo uopte nema kapital.
utvrivanja poreske obaveze, nego to zaista jesu na tri- Pogledajmo sada na hipotetikom bilansu stanja kakvu i
tu. Takoe, prilikom utvrivanja poreza Poreska uprava koliko materijalnu greku ini poreski organ zanemarujui
primenjuje krajnje neutemeljene cene polovnih automo- navedene injenice, uz pretpostavku da je privredno dru-
bila, koje je dobila od Auto moto saveza Srbije, itd. tvo osnovano od strane jednog vlasnika, koji je uplatio za-
Dakle, nesporna je namera poreskog organa prilikom uvo- konom predvieni iznos za osnivanje drutva od 500 eur.
enja i implementiranja IPP, ali je neophodno problem sa- Za za potrebe ovog primera e se primeniti kurs od 1:100,
gledati iz vie uglova, i izvriti odreene korekcije. to je prikazano u tabeli 1.
Tabela 1.: Hipotetiki bilans stanja sa iskazanom nerasporeenom dobiti
AKTIVA PASIVA
1. Proizvodna hala 10.000.000 1. Osnovni kapital 50.000
2. Oprema za vrenje delatnosti 2.000.000 2. Nerasporeena dobit 7.450.000
3. Potraivanja od kupaca 500.000 3. Dugorone obaveze 5.000.000
Ukupno : 12.500.000 Ukupno : 12.500.000
Dakle, vlasnik konkretnog privrednog drutva ima vred- Sa druge strane, ukoliko primenimo pogreno zauzet
nost udela 7.500.000 dinara, to po pretpostavljenom stav poreskog organa, navedeno lice nee biti u obavezu
kursu iznosi 75.000 EUR, a ne 50.000 dinara, odnosno 500 da podnese IPP, jer je ukupna vrednost njegove imovine
EUR, po stavu poreskog organa. Ukoliko vlasnik privred- 280.500 EUR. Na ovaj nain, poreski organ je prevideo oz-
nog drutva poseduje i drugu imovinu u vrednosti od npr. biljan broj poreskih obveznika ija imovina prelazi iznos od
280.000 EUR, on e biti duan da podnese IPP. 350.000 eur.

Sada emo na hipotetikom bilansu stanja proanalizirati vredno drutvo ima iskazan gubitak iznad visine kapitala,
takoe pogreno zauzet stav poreskog organa, koji ozbiljno to je prikazano u tabeli 2.
ide na tetu poreskog obveznika. Radi se o sluaju kada pri-
Tabela 2.: Hipotetiki bilans stanja sa iskazanim gubitkom iznos visine kapitala
AKTIVA PASIVA
1. Proizvodna hala 3.000.000 1. Osnovni kapital 7.500.000
2. Oprema za vrenje delatnosti 500.000 2. Nerasporeena dobit 0
3. Potraivanja od kupaca 0 3. Gubitak do visine kapitala 7.500.000
4. Gubitak iznad visine kapitala 1.500.000 4. Dugorone obaveze 5.000.000
Ukupno : 5.000.000 Ukupno : 5.000.000
U ovom sluaju, vlasnik privrednog drutva ne samo da na primer, blagovremenom terenskom kontrolom, kao i
nema nikakav kapital u konkretnom drutvu, a samim tim drugim merama i postupcima, Poreska uprava u saradnji
njegovi udeli nemaju nikakvu vrednost, ve je vrednost sa Katastrom nepokretnosti moe identifikovati poreske
kapitala negativna za iznos od 1.500.000 dinara, to bi obveznike koji su izbegli da podnesu IPP, a u daljem radu i
po elementarnoj ekonomskoj logici nad ovim privrednim da utvrde i naplate izbegnutu poresku obavezu.
drutvom morao biti proglaen bankrot.
Pogledajmo sada na hipotetikom primeru, koji su to prak-
Ukoliko sada primenimo pogreno zauzeti stav poreskog tini problemi koji se javljaju prilikom unakrsne procene
organa, vlasnik ovog privrednog drutva bi u delu IPP, ko- poreske osnovice, kao i koji se izazovi postavljaju pred po-
ji se odnosi na vrednost udela, morao uneti podatak od resku vlast.
7.500.000 dinara, to je apsolutno pogreno, i ime bi se
njegova poreska osnovica neargumentovano uveala.
2.B.1) Sluaj kada je poreski obveznik podneo IPP
2.B) Tehniko - tehnoloki aspekt Shodno zakonskom reenju, Poreski organ treba da utvrdi
eventualnu razliku u imovini poreskog obveznika na dan
Poreska uprava ima potrebu da razmenjuje podatke sa
01.01. i 31.12., a u sluaju da ta razlika postoji, potrebno je
veim brojem eksternih sistema, bilo da tim sistemima
alje podatke bilo da ih od njih prima. Ti sistemi su: Na- utvrditi da li je poreski obveznik prijavljenu imovinu stekao
rodna banka Srbije, MUP Srbije, Uprava carine, Uprava za iz legalnih prihoda. Takoe, shodno zakonskim reenjima,
trezor, Fond PIO, Zavod za statistiku, Agencija za privred- legalni prihodi su oni prihodi na koje je obraunat i plaen
ne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Repu- pripadajui porez.
bliki geodetski zavod - Katastar nepokretnosti i dr. Iako Za potrebe ovog primera emo pretpostaviti da je poreski
je evidentna informaciona povezanost sa dravnim orga- obveznik prijavio sledeu imovinu :
nima postavlja se pitanje da li je ta umreenost dovoljna, 1. Stambeni objekat ukupne kvadrature 300m2, godina
odnosno da li je potrebno Poresku upravu umreiti sa ve- gradnje 2007.,
im brojem dravnih organa. Pored toga, veliki problem je
2. Putniki automobil godite 2006,
kvalitet informacije koje Poreska uprava dobija u saradnji
3. Udeli u privrednom drutvu XYZ d.o.o Beograd,
sa navedenim dravnim institucijama. Veliki broj netanih
100% udela, osnovni kapital 500 eur u dinarskoj
podataka komplikuje rad Poreske uprave, odlae postupke
kontrole ili dovodi do nepotrebnih kontrola. protivvrednosti.
Navedeni problem treba posmatrati iz ugla mesta, uloge Prvi uslov za tano utvrivanje eventualne poreske oba-
i znaaja Poreske uprave u finansijskom sistemu zemlje, a veze, koji se postavlja pred poresku vlast, jeste utvrivanje
naroito ako se ima u vidu kakvu ulogu zauzimaju Poreske realne vrednosti imovine. Tu se pre svega misli na utvri-
uprave u najrazvijenijim zemljama. vanje realne vrednosti pokretne i nepokretne imovine po-
reskog obveznika, pre svega imajui u vidu veoma slabo
Naime, tehniko - tehnoloka opremljenost Poreske upra- razvijeno trite aktiva u Srbiji.
ve naroito dobija na znaaju na preventivnom delovanju
u spreavanju poreske evazije, a u konkretnom sluaju Pored toga, kao to je ve pomenuto, tretman kapitala je
znaaj se ogleda u onim situacijama kada su poreski obve- izuzetno znaajna stavka prilikom utvrivanja vrednosti
znici sa znaajnom imovinom izbegli da podnesu IPP. Tako imovine poreskog obveznika. S tim u vezi, neophodno je

vrednost kapitala tretirati kao to je opisano u prethod- Drugi potencijalni, i u znatnoj meri komplikovaniji, pravac
nom delu teksta. delovanja je rad na terenu. U sklopu redovnih aktivnosti
terenske kontrole, namenskim vanrednim kontrolama, i
Drugi uslov predstavlja utvrivanje izvora dohotka pore-
prikupljenim obavetenjima locirala bi se luksuzna imovi-
skog obveznika. Iz poreske prijave PPP PD se mora ned-
na poreskih obveznika. Naredni korak bi bila provera priku-
vosmisleno utvrditi visina isplaenog dohotka poreskog
pljenih podataka kroz informacionu bazu, pa ako se zaista
obveznika. Posebno se mora obratiti panja na primljene
radi o neprijavljenoj imovini pristupilo bi se utvrivanju i
dohotke koji ne ulaze u oporezivanje godinjim porezom
naplati poreske obaveze.
na dohodak graana, imajui u vidu zakonsku odredbu.
Ovo posebno dobija na znaaju kada se ima u vidu ue-
stalost greaka pri utvrivanju poreske obaveze za godinji
porez na dohodak graana.
ZAKLJUAK
Na kraju, kao korektivni faktor u obzir treba uzeti poresku Srbija, kao i ostale zemlje Balkana nije pogodan ambijent
prijavu za godinji porez na dohodak graana. za utvrivanje i naplatu poreza i kontrolu potovanja po-
reskih propisa. Zbog toga poreski kadrovi, posebno oni
Pretpostavimo sada sledee stanje stvari :
najkvalitetniji esto naputaju ovaj posao. Iz tih razloga se
razlika u imovini na dan 01.01. - 31.12.2013. go-
Poreska uprava suoava sa stalnim prijemom novih kadro-
dine je 0,00 dinara,
va i njihovim obuavanjem za poslove koje bi trebalo da
poreski obveznik je imovinu stekao u periodu za
obavljaju. Periodi tranzicije i krize su sami po sebi bolni, ka-
koji je nastao rok zastarelosti utvrivanja i napla-
ko u ekonomskom tako i u socijalnom pogledu i praeni su
te poreza od 5 godina,
mnogim neregularnim postupcima poreskih obveznika. U
poreski obveznik nema dokaza da je imovinu
tim periodima kao nosioci privrednih aktivnosti javljaju se
stekao iz dohotka na koji je blagovremeno pla-
ljudi koji imaju dovoljno hrabrosti da uu u poslovne avan-
en porez.
ture. Takvi ljudi esto prave velike tekoe privrednom si-
Drei se odredbi zakona, uveanje vrednosti imovine za stemu zbog nedovoljne strunosti, nepoznavanja poreskih
period podnoenja IPP nije bilo, pa samim tim nema na- i drugih propisa, a ponekad i zbog svog mentaliteta. Izbaci-
stanka poreske obaveze. vanje u prvi plan nestandardno i neuobiajeno ponaanje
Sa druge strane, poreski obveznik nema dokaza o legal- poreskih obveznika uslovljava prilagoavanje naina rada
no steenoj imovini, odnosno nema dokaza da je na pri- poreske administracije. Problem je tim vei to situacije na
hode platio pripadajui porez, pa se postavlja pitanje, da li koje se nailazi nisu obraivane u nauci i poreskoj teoriji, a
se na ovaj nain poreskim obveznicima legalizuje nelegal- vrlo esto nisu obuhvaeni ni pozitivnim zakonima.
no steena imovina? U pokuaju da unapredi naplatu poreza, zakonodavac je
pojaao svoje aktivnosti u pravcu preciznijeg i obuhvatni-
jeg zahvatanja dohotka graana, putem implementacije
2.b.2) Sluaj kada poreski obveznik nije podneo IPP
Informativne poreske prijave.
U ovom sluaju situacija je dosta komplikovanija, kao i kod Specifian izazov za poreske vlasti predstavljaju poreski
svakog drugog oblika poreske evazije. Pred poresku vlast obveznici koji svoje prihode prevashodno ostvaruju u ino-
se postavlja izazov, kako sa aspekta kadrovske problemati- stranstvu (najee lica iz sveta estrade). U tom smislu,
ke, tako i sa aspekta tehnike opremljenosti. poreski organi moraju biti posebno obueni za oblast Me-
Prvi mogui pravac u kome treba da deluje poreska vlast unarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporeziva-
jeste uspostavljanje informacione baze poreskih obvezni- nja. Naroito je znaajno da se pomenuti ugovori tumae
ka koja e biti povezana sa ostalim dravnim institucija- na adekvatan nain, imajui u vidu da se poreski sistemi
ma, MUP, Uprava za spreavanje pranja novca, Republiki razlikuju od zemlje do zemlje, pa samim tim svaka zemlja
geodetski zavod, Lokalne Poreske Administracije, itd. Na drugaije definie i tretira pojedinu vrstu prihoda.
osnovu raspoloivih podataka, u postupku kancelarijske U svakom sluaju, prilikom utvrivanja poreske osnovice
kontrole, neophodno je kontinuirano sprovoditi unakrsnu metodom unakrsne provere potrebno je izvriti sveobu-
proveru eventualnog poveanja imovine poreskog obve- hvatnu proveru prihoda poreskog obveznika.
znika, na kraju godine, sa pripadajuim prihodima pore-
skog obveznika. Na taj nain bi se predupredila situacija Najznaajniji zahtev koji se postavlja pred poresku vlast
nepodnoenja poreskih prijava i izbegavanja plaanja po- jeste uestalost poreske kontrole, imajui u vidu rokove
reskih obaveza. zastarelosti utvrivanja i naplate poreske obaveze.

SPORAZUM O PRIZNANJU
PREKRAJA
Jelena Sibinovi,
Sudija Prekrajnog suda u Beogradu
P redmet ovog rada jeste pravni institut sporazuma o

priznanju prekraja, koji je odlian primer u zakono-
davstvu i sudskoj praksi Republike Srbije kako je po-
boljanje zakonskih reenja oslukivanjem potreba prakse,
prepoznavanjem motiva stranaka za zakljuenje sporazu-
iniciran usmenim ili pismenim predlogom ovlaenog pod-
nosioca zahteva upuenim okrivljenom ili njegovom brani-
ocu, odnosno predlogom okrivljenog ili njegovog branioca
upuenim ovlaenom podnosiocu zahteva, kako kada se
prekrajni postupak vodi za jedan prekraj, tako i kada se
ma i stvaranjem mogunosti za odluku suda o sporazumu prekrajni postupak vodi za vie prekraja u sticaju, zatim
uz voenje rauna o naelu ekonominosti prekrajnog donoenje prvostepene odluke kao krajnji procesni mo-
postupka, rezultiralo sve irom primenom ovog pravnog menat za zakljuenje i podnoenje sudiji sporazuma o pri-
instituta u praksi. znanju, te je jedino iskljuena mogunost zakljuenja spo-
razuma o priznanju u pogledu prekraja za koji se izdaje
Pravni institut sporazuma o priznanju vodi poreklo iz an-
prekrajni nalog.
glosaksonskog pravnog sistema, gde je pod nazivom plea
bargain, i to poev od odluke Vrhovnog suda SAD u slua- Za razliku od Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pre-
ju Brady v. United States iz 1970. godine1) postao deo kri- krajima5) i Zakona o prekrajima6), koji su predviali upui-
vinopravnog sistema SAD. Danas je sporazum o priznanju vanje od strane ovlaenog podnosioca zahteva predloga
iroko prihvaen u brojnim evropskokontinentalnim kri- za zakljuenje sporazuma okrivljenom i njegovom branio-
vinopravnim sistemima (npr. u nemakom, italijanskom, cu, odnosno predloga okrivljenog i njegovog branioca ovla-
francuskom krivinopravnom sistemu itd.), dok je u za- enom podnosiocu zahteva, te mogunost pregovaranja
konodavstvo Republike Srbije prvi put uveden u krivino- stranaka i branioca o uslovima priznanja krivice za prekraj,
pravnoj materiji. odnosno prekraje koji se okrivljenom stavljaju na teret,
sadanje zakonsko reenje glasi da se predlog podnosioca
U prekrajnopravnoj materiji sporazum o priznanju je prvi
upuuje okrivljenom ili njegovom braniocu, odnosno upu-
put zakonom predvien pod nazivom Sporazum o priznanju
uje od strane okrivljenog ili njegovog branioca podnosio-
krivice Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prekra-
cu, te da stranke ili branilac mogu pregovarati o uslovima
jima2), da bi Zakonom o prekrajima3) bio regulisan pod na-
priznanja prekraja koji se okrivljenom stavljaju na teret.
zivom Sporazum o priznanju prekraja, a koje odredbe su iz-
Sutinska novina koju donose Zakon o prekrajima7) i Zakon
menjene, odnosno dopunjene l. 12-17 Zakona o izmenama
o izmenama i dopunama Zakona o prekrajima8) u odnosu
i dopunama Zakona o prekrajima4) (u daljem tekstu Zakon).
na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekrajima9),
U pogledu uslova za zakljuenje sporazuma o priznanju koji je izriito propisivao obavezan pisani oblik sporazuma o
prekraja, Zakon predvia da postupak pregovora stranaka priznanju i da se moe podneti sudiji najkasnije do zavret-
ili branioca o uslovima priznanja prekraja koji se okrivlje- ka prvog roita za odravanje pretresa, jeste oznaavanje
nom stavljaju na teret i zakljuenja sporazuma moe biti kasnijeg procesnog momenta za njegovo zakljuenje i do-

stavljanje sudu, i to donoenje prvostepene odluke, ime je znanju sud donosi u formi presude, protiv koje alba ni-
stvorena mogunost za njegovu iru primenu npr. da okriv- je dozvoljena, ako na osnovu sporazuma utvrdi: 1. da je
ljeni u toku dokaznog postupka proceni da bi zakljuivanje okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekraj, odnosno
sporazuma za njega bilo povoljnije. prekraje koji su predmet zahteva i da je iskljuena mo-
gunost priznanja okrivljenog u zabludi; 2. da je sporazum
U pogledu sadrine sporazuma, Zakon kao obaveznu sadr-
zakljuen u skladu sa odredbama lana 234 ovog zakona;
inu sporazuma predvia: 1.opis prekraja koji se okrivlje-
3. da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zaklju-
nom stavlja na teret, 2. priznanje okrivljenog da je uinio
enog sporazuma, a posebno da u potpunosti razume da
prekraj iz take 1.10), 3. sporazum o vrsti i visini kazne, od-
se sporazumom odrie prava na suenje i ulaganje albe
nosno o drugim prekrajnim sankcijama, 4. izjavu ovlae-
protiv presude suda donete na osnovu reenja o usvajanju
nog podnosioca o odustajanju od prekrajnog gonjenja za
sporazuma; 4. da sporazumom o priznavanju nisu povre-
prekraje koji nisu obuhvaeni sporazumom o priznanju,
ena prava oteenog. Ovom presudom sud okrivljenog
5. sporazum o trokovima prekrajnog postupka, o oduzi-
oglaava odgovornim i izrie mu kaznu, odnosno drugu
manju imovinske koristi pribavljene prekrajem, o povra-
prekrajnu sankciju i odluuje o ostalim pitanjima predvi-
aju predmeta prekraja i o imovinskopravnom zahtevu,
enim u sporazumu o priznanju, presuda mora odgovarati
ukoliko je podnet, 6. izjavu o odricanju stranaka i branioca
sadraju sporazuma i mora sadrati podatke koje obavezno
od prava na albu protiv odluke suda donesene na osnovu
sadri presuda kojom se okrivljeni oglaava odgovornim12)
prihvatanja sporazuma o priznanju i 7. potpis stranaka i
i dostavlja se licima kojima se dostavlja presuda kojom se
branioca. Kao fakultativnu sadrinu sporazuma o priznanju
okrivljeni oglaava odgovornim13), te ako je sporazumom
Zakon predvia mogunost saglaavanja ovlaenog pod-
o priznanju predvieno odustajanje ovlaenog podno-
nosioca zahteva i okrivljenog o izricanju okrivljenom kazne
sioca zahteva od prekrajnog gonjenja za prekraje koji
koja ne moe biti ispod opteg zakonskog minimuma11), te
nisu obuhvaeni sporazumom o priznanju, sud u odnosu
mogunost sporazuma da se zatitna mera propisana za
na te prekraje donosi presudu u kojoj e navesti za koje
prekraj za koji se okrivljeni tereti, izrekne u manjem obi-
se prekraje okrivljeni oglaava odgovornim, a za koje se
mu ili da se ne izrekne.
oslobaa odgovornosti ili se postupak obustavlja. Reenje
Najznaajnija novina koju donosi sadanje zakonsko re- o odbijanju sporazuma o priznanju, protiv kog albu u ro-
enje jeste davanje mogunosti sporazuma da se zatitna ku od osam dana od dana dostave reenja mogu izjaviti
mera propisana za prekraj za koji se okrivljeni tereti izre- ovlaeni podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac,
kne u manjem obimu ili ne izrekne, ime je direktno uklo- sud donosi ako nije ispunjen jedan ili vie prethodno na-
njena najvanija prepreka iroj primeni sporazuma o pri- vedenih uslova, u kom sluaju dato priznanje okrivljenog
znanju prekraja u oblasti tzv. saobraajnih prekraja da- ne moe biti dokaz u prekrajnom postupku, a po pravno-
vanjem motiva strankama da sporazum zakljue i uklonjen snanosti ovog reenja sporazum i svi povezani spisi se iz-
jedan od najeih razloga za donoenje odluke suda o dvajaju u posebne spise i unitavaju pred sudom, o emu
odbijanju sporazuma o priznanju. Naime, uvoenjem ove se sastavlja slubena beleka u tom posebnom predmetu.
mogunosti sporazum o priznanju nalazi sve iru primenu Odluka suda o sporazumu se dostavlja ovlaenom podno-
u sudskoj praksi Prekrajnih sudova u RS u oblasti prekr- siocu zahteva, okrivljenom i braniocu, ako ga ima.
aja iz Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima, i to
Zakon14) znaajno pojednostavljuje postupak odluivanja o
kod prekrajno neosuivanih lica. Naime, vano je istai da
zakljuenom i podnetom sporazumu o priznanju izostav-
zakljuivanjem i usvajanjem sporazuma o priznanju prekr-
ljanjem nekih od prethodno propisanih uslova za donoe-
aja sa prekrajno neosuivanim licima uz njihovu svest
nje pozitivne odluke suda o sporazumu, i to utvrivanje
da na tu pogodnost nee moi da raunaju ukoliko pono-
da postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju priznanje krivice
vo uine prekraj, nije ugroeno ostvarivanje opte svrhe
okrivljenog, zatim utvrivanje da sporazum nije protivan
prekrajnih sankcija i u okviru nje svrhe kanjavanja, niti
razlozima pravinosti, te utvrivanje da kazna, odnosno
je umanjen uticaj na konkretnog uinioca i sva ostala lica
druga prekrajna sankcija utvrena u sporazumu o prizna-
da ubudue ne ine prekraje. Takoe, dosledno izricanje
nju krivice oigledno ne odgovara teini prekraja koji je
kaznenih poena, sada i na osnovu zakljuenog i usvojenog
okrivljeni priznao, zatim izostavljanjem zakazivanja i odr-
sporazuma o priznanju prekraja, doprinosi funkcionisanju
avanja roita radi odluivanja o sporazumu o priznanju
mehanizma oduzimanja vozake dozvole i praenja pona-
i donoenja reenja o usvajanju sporazuma o priznanju
anja vozaa u saobraaju tokom vremena.
kao obaveznih stadijuma koji prethode donoenju presu-
Odluku o sporazumu o priznanju donosi sud, koji spora- de o usvajanju sporazuma, te brisanjem odredaba o pravu
zum o priznanju moe odbaciti, usvojiti ili odbiti. Reenje oteenog i njegovog punomonika na albu protiv reenja
o odbaaju sporazuma o priznanju, protiv kog alba nije suda o usvajanju sporazuma i odredaba o rokovima za do-
dozvoljena, sud donosi ako je podnet nakon donoenja stavljanje albe drugostepenom sudu, rokovima za odluku
prvostepene odluke. Odluku o usvajanju sporazuma o pri- i odlukama drugostepenog suda o albi.

ZAKLJUAK mora biti lieno nepotrebnih uslova za usvajanje spora-

zuma o priznanju i komplikovanog postupka odluivanja o
Bitni uslovi za primenu ovog pravnog instituta su stvoreni. sporazumu, te zakonska reenja sada omoguuju aurni-
je i efikasnije voenje i okonanje prekrajnog postupka,
Naime, zakonodavac je konano prepoznao i ugradio u u okviru koga se u potpunosti afirmie pravo na suenje
zakonska reenja motive stranaka za zakljuenje sporazu- u razumnom roku, a pri tom nikako ne dira u pravo na
ma o priznanju prekraja, i to bi za podnosioce zahteva bi- pravino suenje npr. reavanjem vie predmeta jednom
la ekonominost u njihovom postupanju i znaajna uteda presudom usvajanjem od strane suda sporazuma o vie
vremena i sredstava potrebnih za prikupljanje, izvoenje i prekraja, ime se sud rastereuje pojedinanog voenja
obrazlaganje dokaza u dokaznom postupku pred sudom, postupaka u ovim predmetima, bez potrebe vrenja indivi-
zatim skraenje vremenskog perioda izmeu uinjenog dualizacije kazne i utvrivanje okolnosti koje mogu uticati
prekraja i izvrenja izreene kazne i efikasnost u postupku da kazna bude tea ili laka.
izvrenja izreene kazne, a to dalje vodi efikasnijem uti-
caju propisanih kazni na uinioce prekraja i u direktnoj je Aktivno uee svih stranaka u postupku ini primenu
vezi sa njihovim ponaanjem, a samim tim i sa celokupnim ovog pravnog instituta potpuno transparentnim, a poseb-
stanjem u drutvu, dok bi za lica koja imaju svojstvo okriv- no imajui u vidu injenicu da o rezultatu pregovora stra-
ljenog u prekrajnom postupku taj motiv bio mogunost naka konanu re daje sud, da sud odluku uvek donosi uz
da zakljuenjem sporazuma svoj procesnopravni poloaj voenje rauna o pravima oteenog i da stranke imaju
uine povoljnijim, zatim mogunost izricanja blae kazne pravo na albu protiv odluke o odbijanju sporazuma.
od one koja bi mogla biti izreena po sprovedenom doka- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekrajima (Sl.
znom postupku pred sudom, kao i mogunost da se zatit- glasnik RS, br. 13/2016) je sigurno dao odgovor na pitanje
na mera propisana za prekraj za koji se okrivljeni tereti ta uiniti da se sporazum o priznanju ee primenjuje, te
izrekne u manjem obimu ili da se ne izrekne. je na strankama da sada koriste zakonom predviene mo-
Takoe, zakonodavac je uvaio injenicu da postupanje gunosti za zakljuenje sporazuma, dok e sud po zakljue-
suda po zakljuenom i podnetom sporazumu o priznanju nim sporazumima sada mnogo efikasnije postupati.
1)
University of Chicago Law School, Chicago Unbound, Journal Articles, 1979, Plea Bargaing and Its History, Albert Alschuler
2)
Slubeni glasnik RS, br. 111/2009 od 29.12.2009. godine, koji je stupio na
snagu 06.01.2010. godine, Glava XXVIIa, lanovi 206a - 206d
3)
Slubeni glasnik RS, br. 65/2013 od 25.07.2013. godine, koji je stupio na snagu 02.08.2013.
godine, a primenjuje se od 01.03.2014. godine, Glava XXVI, lanovi 233-238
4)
Slubeni glasnik RS, br. 13/2016 od 19.02.2016. godine, koji je stupio na snagu 27.02.2016. godine
5)
6)
7)
8)
9)
10)
lan 234 stav 1 taka 2 Zakona o prekrajima (Slubeni glasnik RS, br. 65/2013, 13/2016)
11 )
lan 39 stav 1 Zakona o prekrajima (Slubeni glasnik RS, br. 65/2013, 13/2016)
12 )
13 )
14 )
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekrajima (Slubeni glasnik RS, br. 13/2016)

PRAVOSUDNA PROFESIJA -JAVNI

IZVRITELJ I PRAVNA SIGURNOST
na Kosti,
Javni izvritelj
Za podruje Vieg suda u Pirotu
i Privrednog suda u Niu
UVOD niko nema prava da odustane od svog potraivanja. Garant

ostvarivanja ovog prava je, po mom uverenju, uvoenje u
Honeste vivere, alterum non laedere, srpsku pravnu tradiciju potpuno nove pravne institucije -
suum cuique tribuere (Domicije Ulpijan) profesije Javnog izvritelja.
Poteno iveti, drugog ne vreati,
svakome dati ono to mu pripada. Profesija javnog izvritelja
Nakon imenovanja za Javnog izvritelja i poloene Zakletve
da u potovati Ustav, zakone i druge propise Republike Nacionalna strategija reforme pravosua1) prepoznaje iz-
Srbije i dunost izvritelja obavljati savesno, poteno i ne- vritelje kao novu i vanu pravosudnu profesiju. Upravo su
pristrasno, postavila sam prioritete da u oformiti kancela- i ciljevi Strategije2) uspostavljanje vladavine prava i prav-
riju izvritelja koja e jaati i razvijati izvriteljsku profesiju i ne sigurnosti, pribliavanje pravde graanima i vraanje
unaprediti sistem izvrenja, kod graana jaati poverenje u poverenja u pravosudni sistem, takoe i ciljevi profesije
ovu profesiju i poloaj izvritelja graanima uiniti jasnijim, izvritelja.
kao i doprineti praksi vee pravne sigurnosti. Profesija izvritelja u pravosudnom sistemu Srbije poinje
Prepoznala sam da bi prava sentenca za opis potrebe za da ivi od 2012. godine, mada veina zemalja Evropske
uvoenjem nove pravosudne profesije i sveukupnog rada unije ve due vreme, izvrava sudske presude uz pomo
izvritelja, bila opta misao ili moralna istina Domicije Ul- izvritelja. Njeno ustanovljenje vodi rastereenju rada su-
pijana. Jedan od poslednjih velikih rimskih pravnika klasi- dova, ostvarivanju prava na razumno trajanje sudskih po-
nog doba kazao je Honeste vivere, alterum non laedere, stupaka u okviru kojih je i postupak izvrenja. Dakle, posti-
suum cuique tribuere - Poteno iveti, drugog ne vreati, e se efikasnost pravosua i na taj nain graanima olak-
svakome dati ono to mu pripada. Verujem da je tom svo- ava pristup pravdi. Naravno, uvoenje nove pravosudne
jom istinom Domicije Ulpijan predstavio i svoj najvaniji profesije nosilo je i potrebu usaglaavanja sa evropskim i
doprinos za pravnu nauku, a to je nastavljanje ideala za- meunarodnim standardima uz voenje rauna o pravnoj
konite vladavine - vladavine zakona, koja je garant ostva- tradiciji i drutvenom ambijentu.
rivanja osnovnih prava i sloboda. Zato verujem da e rad Zbog toga je Zakon o izvrenju i obezbeenju iz 2011. go-
javnih izvritelja doprineti stvaranju drutvene klime, da dine unapreen i sada smo u oekivanju i pripremama za
niko nema prava da prisvoji ono to nije njegovo, kao i da primenu novog Zakona o izvrenju i obezbeenju (Sl. gla-

snik RS, br. 106/2015), u daljem tekstu Zakon, koji stupa instrumenta trita novca (trezorski, blagajniki i
na snagu od 1. jula 2016. godine osim odredaba koje su komercijalni zapisi) i odluka o njihovom izdavanju;
navedene u lanu 551., koje su ve stupile na snagu. Ovim -- raun domaeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili
zakonom ureuje se postupak u kojem sudovi i Javni izvr- drugim pismenim dokazom o tome da je izvrni
itelji prinudno namiruju potraivanja izvrnih poverilaca dunik obaveten o njegovoj obavezi;
zasnovana na izvrnim i verodostojnim ispravama (izvrni -- izvod iz poslovnih knjiga o izvrenim komunalnim
postupak), postupak obezbeenja potraivanja i poloaj ili srodnim uslugama;
Javnih izvritelja. -- obraun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraiva-
nje takse za javni medijski servis;
-- javna isprava koja stvara izvrivu novanu obavezu;
Zakonsko odreenje profesije javnog izvritelja -- bankarska garancija;
-- akreditiv;
i vrste izvrnih i verodostojnih isprava -- overena izjava izvrnog dunika kojom ovlau-
je banku da s njegovog rauna prenese novana
Zakon u delu pod nazivom Javna ovlaenja daje i definici-
sredstva na raun izvrnog poverioca;
ju nosilaca nove pravosudne profesije i istie da su to lica
-- obraun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti
koja vre javna ovlaenja koja su im poverena Zakonom i visini potraivanja;
o izvrenju i obezbeenju ili drugim zakonom. Takoe, na- -- privremena ili okonana situacija o izvrenim gra-
vodi da Javni izvritelj svoju delatnost moe da obavlja ili evinskim radovima;
kao preduzetnik ili kao lan ortakog drutva iji su lanovi -- obraun o nagradi i naknadi trokova advokata.
iskljuivo Javni izvritelji.
Zakon taksativno navodi na osnovu kojih izvrnih i verodo-
stojnih isprava Javni izvritelj postupa. Po novom Zakonu Ugled javnih izvritelja i izvriteljska etika
vrste izvrnih isprava jesu:
-- izvrna sudska odluka i sudsko poravnanje koji Kod ustanovljenja svake nove struke, pa i struke javnog iz-
glase na davanje, injenje ili trpljenje vritelja, jako su vani i pratei pravni dokumenti ijom se
-- izvrna odluka doneta u prekrajnom ili uprav- doslednom primenom jaa ugled novonastale profesije. U
nom postupku i upravno poravnanje koji glase ovom sluaju to su Kodeks profesionalne etike javnih izvr-
na novanu obavezu ako posebnim zakonom nije itelja i Standardi profesionalnog ponaanja javnih izvri-
drukije odreeno telja. Kodeks profesionalne etike javnih izvritelja ureuje
-- izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansij- opta naela profesionalnog i etikog postupanja kojima se
skog lizinga u radu rukovode izvritelj i zamenici izvritelja i donosi ga
-- ugovor o hipoteci i zalona izjava Komora izvritelja. Jednako vano je i potovanje Standar-
-- plan reorganizacije u steajnom postupku ije je da profesionalnog ponaanja javnih izvritelja, koje donosi
usvajanje reenjem potvrdio sud Ministar.
-- javnobelenike isprave koje imaju snagu izvrne Posebno u se osvrnuti na Kodeks profesionalne etike
isprave javnih izvritelja3), jer verujem da samo javnost koja je
-- sporazum o reavanju spora putem posredova- upoznata sa naelima kojima se u svom radu rukovode
nja, koji ispunjava uslove odreene zakonom ko- javni izvritelji, stie celoviti uvid u profesiju kojoj
jim se ureuje posredovanje u reavanju sporova poverava svoja ovlaenja. Potovanjem osnovnih naela
-- isprava koja je drugim zakonom odreena kao iz- iz Kodeksa, svaka kancelarija javnog izvritelja ostvaruje
vrna isprava cilj da graanima profesiju priblii i jaa poverenje za
Ugovor o hipoteci i zalona izjava jesu izvrne isprave ako stvaranjem stanja pravne sigurnosti.
su zakljueni, odnosno dati u formi koju odreuje zakon U skladu sa njime, izvritelj je samostalan u obavljanju
kojim se ureuje hipoteka, ako sadre odredbe koje on poslova i vrenju ovlaenja i dunosti. Takoe,,, izvritelj
predvia i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao iz- je duan da ispoljava samostalnost i da postupa u skladu
vrna vansudska hipoteka. sa linim i profesionalnim integritetom i autoritetom,
Reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave donosi rukovodei se iskljuivo interesima stranaka u postupku
se radi namirenja novanog potraivanja, i novi Zakon na- izvrenja i dunostima propisanim zakonom i drugim optim
vodi da su verodostojne isprave: aktima."(l. 2), postupa na jednak nain nepristrasno
-- menica i ek domaeg ili stranog lica, sa prote- prema svim licima u ije ime ili korist preduzima radnje,
stom ako je potreban za zasnivanje potraivanja; kao i prema licima na iji teret se radnje preduzimaju (l. 3).
-- izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o Izvritelj svoju delatnost obavlja struno (l. 4). Ovo naelo
stanju na raunu zakonitog imaoca obveznica ili je i novi Zakon posebno sagledao predviajui nove uslo-

ve za imenovanje Javnog izvritelja. U skladu sa Kodeksom Alatke koje vode ugledu nove
izvritelj svoju profesiju obavlja savesno (l. 5), i uzdrava pravosudne profesije
se od neprikladnog ponaanja u svakom trenutku, postu-
pajui u skladu sa moralnim standardima svoje profesije, Po mom miljenju alatke koje vode uspenosti nove pra-
titi profesionalni i lini ugled, kao i ugled profesije (l.5). vosudne profesije su: strunost, etinost, dostojnost.
Efikasnost u postupanju izvritelja je jednako vana za Smatram da e samo tako e ova mlada profesija prona-
ostvarivanje prava i izvrnog poverioca i izvrnog dunika, i svoje mesto u sistemu pravosudnih profesija, i na taj
jer dozvoljava javnom izvritelju da postupa na najekono- nain omoguiti Javnom izvritelju da stekne poverenje i
miniji nain, sagledavajui konkretan sluaj i nastoji da izvrnog dunika i izvrnog poverioca. Izvrni poverilac e
odabrani nain postupanja izvritelja i da uzrokuje najma- dobiti garantije da e moi da se najefikasnije i celovito
nje trokova. Novinom Zakona, da je Javni izvritelj duan namiri, uz potovanje prava izvrnog dunika i drugih ue-
da posreduje izmeu stranaka, a to pretpostavlja da po- snika u postupku u okviru pravila postupka koja su data
seduje i osnovna znanja i obuke iz oblasti medijacije, posti- Zakonom.
e se bolje ostvarivanja naela efikasnosti. Rekla bih par rei i o samom nainu imenovanja Javnih
Implementirajui u svoj rad osnovna etika naela, Javni izvritelja. Naime, Javnog izvritelja imenuje ministar, za
izvritelj jaa poverenje u rad izvritelja i to kako dravnih podruje vieg suda i podruje privrednog suda. Jedan
institucija tako i javnih i komunalnih preduzea, banaka, od uslova za imenovanje je da je kandidat diplomirao na
privrednih drutava i fizikih lica, odnosno svih subjekata Pravnom fakultetu, da ima poloen ispit za javnog izvrite-
koji e svoja potraivanja poveravati Javnim izvriteljima. lja i pravosudni ispit, kao i dostojnost za delatnost Javnog
Tu bih posebno izdvojila naelo zakonitosti i naelo javno- izvritelja."Konkursna komisija sastavlja predlog kandidata
sti u radu. za imenovanje sa obrazloenjem i prosleuje ga Ministru.
Pri sastavljanju predloga kandidata konkursna komisija
"Prilikom vrenja radnji u okviru svojih ovlaenja i du-
vodi rauna o duini i vrsti radnog iskustva na poslovima
nosti, izvritelj je duan da se pridrava Ustava, zakona i
pravne struke, optem uspehu na pravosudnom ispitu i is-
drugih optih akata.
pitu za Javnog izvritelja, i o strunim znanjima i vetinama
Izvritelj je duan da se uzdri: korisnim za delatnost Javnog izvritelja (strune specijali-
- od upotrebe sredstava koja nisu propisana zakonom, zacije, poznavanje stranog jezika i sl.)."6)
- od najavljivanja ili preduzimanja radnji koje zakonom
nisu dozvoljena, Uverenje da su ove tri alatke (strunost, etinost i dostoj-
- od upotrebe nedozvoljene prinude ili dovoenja u za- nost) jako vane za razvoj jedne profesije, nastalo je i na
bludu uesnika u postupku ili drugih lica, osnovu povuene analogije sa rimskim odnosom prema
- od korienja svog zvanja i poloaja radi ostvarivanja advokaturi kao asnoj profesiji. O advokatskoj profesiji Ci-
linih interesa ili drugih interesa koji nisu zakonom ceron kae "Poto su svojim talentom stekli ugled, postigli
propisani. su to da pri pravnom savetovanju njihova snaga lei vie
u ugledu nego u samom talentu"7). Jasnu analogiju uoa-
Izvritelj je duan da o svim nezakonitim radnjama za koje vam i u sledeem citatu "I danas se od dobrih advokata
sazna u obavljanju svoje delatnosti obavesti nadleni dr- oekuje da budu ne samo inteligentni i dobro verzirani u
avni organ."4) propise i sudsku praksu, nego da ih odlikuje opta kultura i
Javnost u radu Kodeks odreuje na sledei nain: obrazovanje, ali svakako i etinost (Freedman, M.H. Smith,
A.45). Od toga u velikoj meri zavisi individualni advokatski
"Izvritelj je duan da sudu, nadlenom ministarstvu, dru- presti, ali i ugled cele profesije."8)
gim dravnim organima i organima Komore izvritelja,
obezbedi sve podatke o svom radu u skladu sa zakonom i
drugim optima aktima."5) Pripreme profesije za primenu novog
Zanimljiv je i deo Kodeksa koji govori o odnosu izvritelja Zakona o izvrenju i obezbeenju
prema drugim izvriteljima, uesnicima u postupku i pre-
ma treim licima, pa se u tom delu kae da je nedozvoljeno Da se radi o izuzetno opravdanoj profesiji, iji se razvoj
vriti uticaj na odnos izvritelja sa njegovim klijentom ili vr- tek oekuje, ulo se i na Godinjem savetovanju izvritelja,
iti uticaj na klijenta da svoj predmet prenese drugom izvr- odranom marta meseca ove godine. Danas na teritoriji
itelju, odnosno "izvritelj je obavezan da se prema drugim Srbije radi ukupno 239 Javnih izvritelja i 13 zamenika izvr-
izvriteljima odnosi kolegijalno, sa potovanjem i da ne ko- itelja. Takoe, na godinjem savetovanju, data je informa-
mentarie o njihovoj strunosti, savesnosti, efikasnosti ili cija da je na kraju 2015. godine u kancelarijama izvritelja
dostojnosti."(l. 20), takoe i "prema svim uesnicima u bilo zaposleno 1.400 slubenika. Oekuje se poveanje
postupku da se odnosi ljubazno i s potovanjem" (l. 19). broja zaposlenih od 1.jula 2016. godine, kada e sprovoe-

nje izvrenja prei iz nadlenosti suda u nadlenost javnih Kako bi se u to veoj meri ostvarila nepristrasnost, no-
izvritelja. Sudska zatita je bitna ne samo u pogledu da vi Zakon, prua pravnu sigurnost kako poveriocima, tako
graani dobiju sudsku presudu ve i u pogledu da ona u i jo veu pravnu sigurnost i dunicima, uvoenjem mo-
razumnom roku bude sprovedena. gunosti albe. Upravo u ovom delu mogu da se pojave
neka iskuenja koja se ogledaju kroz odreena odstupanja
Napominjem da je za neke aktivnosti potrebno da se iz-
u tumaenju i primeni zakona u pravosudnom sistemu za-
vrni poverioci ve upoznaju a predviene su novim Za-
snovanom na mrei sudeih i apelacionh sudova koji imaju
konom. "Izvrni poverioci u iju korist je pre poetka rada
nadlenosti nad odreenom teritorijom. Ova odstupanja
izvritelja u Republici Srbiji doneto reenje o izvrenju na
ne smeju biti takva da se u sluajevima kod kojih postoji
osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili reenje o obez-
isto ili gotovo identino injenino stanje, donose razliite
beenju, duni su da se u roku od 1. maja 2016. godine
odluke. Takvo stanje neizvesnosti treba smanjiti na najma-
do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da
nju moguu meru. Iz svega gore navedenog, jasno je da se
izvrenje sprovede sud ili javni izvritelj. Ako se ne izjasne
profesija javnog izvritelja ogleda u tome da kroz to veu
u roku, izvrni postupak se obustavlja."9)
pravnu sigurnost priblii pravdu graanima.
1)
Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je 01. jula 2013. Nacionalnu strategiju reforme pravosua za period od 2013. do
2018. godine.
2)
http://www.mpravde.gov.rs/tekst/2959/nacionalna-strategija-reforme-pravosudja.php, preuzeto 25. aprila 2016
3)
www.komoraizvrsitelja.rs./kodeks...etike-izvrsitelj.. preuzeto dana 26.04.2016.
4)
www.komoraizvrsitelja.rs./kodeks...etike-izvrsitelj. preuzeto dana 26.04.2016.
5)
Zakon o izvrenju i obezbeenju (Sl. glasnik RS, br. 106/2015);
6)
7)
dr Avramovi Sima, Rhetorika techne: Vetina besednitva i javni nastup, Pravni fakultet Univerziteta, Slubeni glasnik, 2009,
str. 392 (citat Ciceron, O govorniku,1,45,199.)
8)
p.cit.
9)

SUDSTVO KAO NEZAVISNA

GRANA VLASTI
Konstantin Miti Vranjki,

Sudija u Viem sudu u Beogradu
U vaavaju interes da sudstvo funkcionie na odgo-

varajui nain, kao i potrebu za odgovornim sud-
stvom, te injenicu da javnost mora imati uvid u
rad sudstva, ne sme se zanemariti poloaj sudstva kao ne-
zavisne grane vlasti, ije pravilno i potpuno funkcionisanje
mora povinovati Ustavu i zakonu, a odnos tri grane vlasti
zasniva se na ravnotei i meusobnoj kontroli kae Ustav.
Bez nezavisne sudske vlasti nema ove kontrole niti povino-
vanja druge dve grane vlasti Ustavu i zakonu, ve dolazi do
tkz. koncentracije vlasti, koja nije karakteristina za demo-
predstavlja conditio sine qua non vladavine prava. Ovakav kratske parlamentarne drave, ve naprotiv za totalitarne
ustavno-pravni poloaj sudstva predstavlja poseban izazov reime. Proklamovano naelo o podeli vlasti, predstavlja
za tranziciona drutva iji je pravni sistem u fazi harmoni- temelj svake moderne drave zasnovane na vladavini pra-
zacije sa standardima Evropske Unije, te namee brojna pi- va. Postavlja se pitanje od koga to sudska vlast mora da
tanja kako o merama koje su do sada preduzete u reformi bude nezavisna. Naime, nezavisnost sudske vlasti mani-
sudstva, kao i o daljim koracima koje je potrebno preduze- festuje se pre svega u odnosu na druge dve grane vlasti,
ti. Pri napred izloenome, pored kritike ocene ustavnog i kako bi sudska vlast mogla da vri svoju kontrolnu ulogu u
zakonskog pravnog okvira pravosudnog sistema samo sve- odnosu na zakonodavnu i izvrnu vlast, te kako bi sudska
obuhvatna analiza efekata koje su dosadanje mere proi- vlast titila graane od prekoraenja ovlaenja pre sve-
zvele moe dati odgovor na pitanje u kom se smeru kree ga izvrne vlasti, zbog ega Ustav u lanu 4 stav posebno
reforma pravosua, te da li e ostvariti proklamovani cilj, a napominje potrebu za meusobnim ograniavanjem gra-
to je samostalno, efikasno pravosue usklaeno sa evrop- na vlasti. Svaka grana vlasti je ovlaena da vri Ustavom i
skim standardima. zakonom poverenu vlast ali samo i iskljuivo u okviru svo-
je nadlenosti, ali joj zabranjeno da preuzima ingerencije
Sam ustavotvorac u lanovima 3 i 4 Ustava jasno odreuje
druge grane vlasti i time kri ustavno naelo o podeli vlasti.
Republiku Srbiju kao dravu zasnovanu na vladavini prava
Ugroavanjem nezavisnosti sudske vlasti, naruava se na-
koja se ostvaruje izmeu ostalog i podelom vlasti, neza-
elo podele vlasti proklamovano u lanu 4 stav 2 Ustava
visnom sudskom vlau i povinovanjem vlasti pre svega
RS, a koje predstavlja jedno od fundamentalnih naela vla-
izvrne Ustavu i zakonu, te striktnom podelom vlasti na
davine prava i pravne drave. Nema pravne drave tamo
zakonodavnu, izvrnu i sudsku odreujui pritom da je
gde nema podele vlasti i gde zakonodavna i izvrna vlast
sudska vlast je nezavisna. Iz samih formulacija koje kori-
zadiru sferu sudske vlasti, naruavajui njenu nezavisnost.
sti ustavotvorac (u lanovima 3 i 4 Ustava ak dva puta se
Svako podrivanje pravde najdirektnije diskredituje autori-
proklamuje nezavisnost sudske vlasti) jasna je i posebno
tet suda i kredibilitet sudije, te umanjuje poverenje graa-
naglaena potreba za nezavisnom sudskom vlau kao ga-
na u svoju dravu.
rantom vladavine prava, te garantom potovanja ljudskih i
manjinskih prava. Nema ovih, niti drugih evropskih i civili- Poseban poloaj u pravnom sistemu Republike Srbije pri-
zacijskih vrednosti bez nezavisnog sudstva. Svaka vlast se pada Visokom savetu sudstva, uvaru sudstva kao nezavi-

sne grane vlasti, te garantu sudijske nezavisnosti i samo- uloge sudstva u odnosu na zakonodavnu i izvrnu vlast.
stalnosti. Postojanje nezavisnih i nepristrasnih sudova je Nosiocima pravosudnih funkcija neophodno je omoguiti
strukturalni zahtev pravne drave, a zadatak Visokog sa- uivanje stvarne nezavisnosti i samostalnosti, koje Ustav
vete sudstva je da titi nezavisnost sudstva i sudija. Samo proklamuje, da bi bili u mogunosti da ire sagledavaju
zaista nezavisan organ, iju veinu ine sudije, koji su na fer kontekst drutvenih procesa i odnosa u kome obavljaju
i demokratskim izborima izabrani od svojih kolega sudija i svoju funkciju, kao i da se detaljnije upoznaju sa brojnim,
u kome nema aktivnih politiara, moe reavati o pitanjima esto neusaglaenim zakonima koji se donose, u cilju nji-
vezanim za izbor sudija, napredovanje i prestanak njiho- hovog pravilnog tumaenja i primene. Stalno i dugotrajno
vog mandata. Pri napred izloenome posebno je potrebno maksimalno angaovanje sudija i zaposlenih u sudstvu, ne
detaljno analizirati ustavnu i zakonsku regulativu ovoga dovodi do sutinskog reenja spornih odnosa niti drutve-
organa, efekte koje je proizveo u praksi od svoga uvoe- ne pravinosti i poverenja graana u pravosue i pravnu
nja 2009. godine, te predloiti mere za jaanje njegove dravu. Ovakvo stanje ima za posledicu da graani nisu u
nezavisnosti i kapaciteta, sa posebnim osvrtom na upore- mogunosti da u potpunosti ostvare pravo na pravino su-
dive pravne sisteme koji imaju ovaj organ. Svaki graanin enje i zatitu njihovih prava.
posmatra nezavisnost sudije kao garanta istine, slobode,
Opte-prihvaena naela po kojima bi pravosua trebalo
potovanja ljudskih prava i nepristrasnosti sudstva, oslo-
da funkcioniu jasna su i formulisana brojnim meuna-
boenog spoljnih uticaja, a posebno uticaja drugih grana
rodnim aktima, izmeu ostalih: Osnovnim naelima neza-
vlasti. Nezavisnost sudije nije privilegija data sudiji njega
visnosti sudstva (pravosua), Preporukom Komiteta mini-
radi, ve neminovnost u interesu vladavine prava i svakoga
stara Saveta Evrope o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija
ko trai pravdu. Nezavisnost, kao preduslov nepristrasnosti
broj R (94) 12 od oktobra 1994. godine i CM/Rec (2010)12
sudije stoga prua garanciju jednakosti pred sudom.
o nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudija od 17.
Pravosua, kao kompleksan sistem i grana vlasti ne sme novembra 2010. godine, miljenjima Konsultativnog vea
se, redukovati na nivo proizvodnog sistema, iji bi se efe- Evropskih sudija i Konsultativnog vea evropskih tuilaca
kat merio brzinom i koliinom rada sudija i tuilaca. Ovo za Saveta Evrope, Evropskom poveljom o statusu sudija.
posledicu ima zanemarivanje ostalih vanih aspekta sud-
Moemo da zakljuimo da je pravilno i zakonito funkcio-
sko-tuilake funkcije jer se ne podstie niti ceni kvalitetno
nisanje sudskog sistema neizostavan uslov za funkcionisa-
i sutinsko reavanje spornih odnosa, te dovodi do slablje-
nje pravne drave, a da svako naruavanje pravosudnog
nja sudstva kao nezavisne grane vlasti, to za posledicu
sistema moe imati dalekosene posledice na vladavinu
ima gotovo potpuno negiranje kontrolne i ograniavajue
prava.

KRIMINOLOKI POGLED
NA NASILNIKI KRIMINALITET
Doc. dr Ljupka B. Petrevska,

Fakultet za poslovne studije i pravo, Univerzitet Union-
Nikola Tesla, Beograd, Srbija
Prof. dr Miroslava B. Petrevska,
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija, abac, Srbija
UVOD gui nain naruavaju osnovne vrednosti na kojima poiva

ljudska zajednica. U svemu tome, kriminalitet sa elemen-
Proces globalizacije, kao sveprisutni proces izazvao je broj- tima nasilja, privlai naroitu panju. Zbog svojih manife-
ne drutvene promene menjajui ljudsko drutvo iz korena stacija i teine posledica, nasilniki kriminali predmet je
a sa njim i svakog pojedinca, kao lana tog drutva. Sa tim interesovanja ne samo drave i drutva ve i kriminologije,
promenama, deavaju se i nastaju brojne negativne dru- kao samostalne nauke koja, koristei saznanja i istraiva-
tvene pojave, koje se manifestuju kao posledica nemogu- ke postupke nauka o oveku i drutvu, empirijski prouava
nosti drutva da apsorbuje negativne posledice navedenih kriminalni fenomen tj. zloin, njegovog izvrioca i rtvu,
globalizacijskih promena i savremenih civilizacijskih teko- kriminalitet i nain na koji drutvo reaguje na kriminalno
vina. Jedna od tih, negativnih drutvenih pojava i ujedno ponaanje. (Ignjatovi, 2007: 31)
modernih tekovina civilizacije su i negativna i drutveno Kao takva, kriminologija daje poseban pogled na nasilniki
neprihvatljiva ponaanja pojedinaca koja najee naila- kriminalitet analizirajui ga i dajui odgovore na pitanja ta
ze na moralnu ili pak teu drutvenu ili pravnu reakciju ili je to kriminalno nasilje i kako se ono manifestuje, otkuda
osudu. Ova negativna i neprihvatljiva dela, u pravnom i kri- toliko interesovanje ljudi za njega?! Kako se ovakva dela
minolokom smislu drutvo i drava oznaavaju propisiva- nasilnikog kriminaliteta manifestuju i kako se klasifikuju?!
njem, definisanjem i sankcionisanjem kanjivih dela koja,
U radu koji je pred nama bavimo se upravo ovim pitanji-
zavisno od teine i karakteristika svrstavamo u prekraje,
ma od kriminolokog znaaja dajui sutinu kriminolokog
krivina dela i privredne prestupe. Ipak, zbog svojih speci-
pogleda na nasilniki kriminalitet koncentriui se istovre-
finosti i karakteristika, ona najtea i najneprihvatljivija de-
meno na razloge koji doprinose velikom interesovanju gra-
la svakako zavrednuju najveu panju, kako drave i dru-
ana za dela nasilnikog kriminaliteta, s obzirom na inje-
tva, tako i brojnih teoretiara i naunika, koji, od najstarijih
nicu da ovakva dela napadaju najvrednija dobra pojedinca
vremena pa sve do danas, tee da iznau nain kako da
odnosno potencijalno svakoga od nas.
se navedena ponaanja eliminiu, njihov broj i uestalost
ponavljanja smanje i ublae posledice istih istovremeno
delujui na uinioce tih dela da ista ubudue ne ine.
1. Nasilje i agresivnost iz kriminoloke perpektive
Meu navedenim drutveno neprihvatljivim ponaanjima
koje nas od samog nastanka civilizacije okruuju, kriminali- Nasilje, kao negativna drutvena pojava i manifestacija
tet, kao ukupnost svih drutveno neprihvatljivih ponaanja mnotva negativnih inilaca opta je pojava u savremenom
(primarno zloina) u odreenom vremenu i prostoru, ima svetu koji karakteriu surovost i odsustvo svakog oblika
posebno mesto. Kao izuzetno negativna drutvena pojava, emocija u postupanju, ophoenju i meusobnim odno-
kriminalitet karakteriu ona ponaanja koja na najtei mo- sima svakog pojedinca. Kao takva pojava, nasilje se kree

onom negativnom linijom koja umesto linijom smanjenja da se povredi druga osoba ili oteti predmet". Ono moe
ide tendencijom njihovog porasta, a to i te kako zabrinjava. biti metodino ili nesistematino, trajno ili prolazno, dozi-
U poslednjim decenijama belei se nagli porast nasilja svih rano ili nekontrolisano. Dakle, smatraju oni, sva nasilnika
vrsta a sami uzroci ove pojave pokuavaju se nai kako u ponaanja su vid agresije, dok sva agresivna nisu nasilni-
samoj prirodi oveka tako i u drutvenim uslovima u koji- ka. (Ignjatovi, 2011)
ma ivi. Procesi industrijalizacije i urbanizacije svakako su
U svemu tome, kriminologija, kao nauka o zloinu, oduvek
doneli mnotvo patolokih pojava u raznim oblicima to je
je posebnu i veoma veliku panju poklanjala nasilnikom
svakako doprinelo otuenju oveka koji se odvojio od pri-
ponaanju odnosno nasilju u celini, koje se sve ee javlja
rode i priklonio tekovinama savremene civilizacije u kojoj
kao posledica tekuih civilizacijskih procesa i koje je prati-
gubi slobodu i biva optereen svojom egzistencijom.
lac mnogih krivinih dela. Danas se sa pravom moe rei da
"Nasilje je ljudstva delatnost, a sila je sredstvo, ono nije je meu manifestacijama kriminalnog ponaanja u savre-
prosta upotreba sile ve njen rad, kao oblik ljudske delat- menom svetu prosto teko nai onu koja kod stanovnika
nosti u kojoj se direktno ili indirektno koristi sila. Ono je bilo kog dela sveta izaziva toliko snanu reakciju kao to je
delatnost kojom neki in, aktivnost, radnja, ili proces otpo- to sluaj sa nasilnikim zloinima. Za razliku od nekih dru-
inju, vre ili zaustavljaju, odnosno odravaju ili ubrzavaju, gih tipova kriminaliteta (poput imovinskog) kod kojih esto
ili se neka forma i sutina stvaraju, transformiu ili razaraju izostaje osuda dela i njegovog uinioca, na nasilnika dela
nasuprot volji i intenciji ostvarenja interesa i zadovoljava- se reaguje burno i sa nespornim odbacivanjem. Iako mno-
nja potreba objekta nasilja ukoliko je svestran, odnosno gi autori, poput Denis Szaboa, (Szabo, 2010: 14) ukazuju
nasuprot njegovoj unutranjoj strukturi ili zakonitostima da ovakva dela nasilnikog kriminaliteta ine manje od 5%
ukoliko se ne radi o oveku" (Simeunovi, 1989 : 21) do 10% kriminaliteta, ti argumenti jednostavno ne dopiru
do graana, koji lako postaju taoci onih koji profitiraju iz
U literaturi se izraz "nasilje", "nasilniko ponaanje" i
takvog stanja.
"nasilniki kriminalitet" najee vezuju za agresivnost i
u tom smislu shvata se kao ispoljavanje napadakog (lat. Nasilje, kako istie Steve Goodman (Goodman, 1997) mo-
aggressio - napad, nasrtaj) ponaanja. Agresivnost se u emo posmatrati sa stanovita teologije, antropologije,
kriminolokim delima shvata u najelementarnijem, bio- filozofije, sociologije, psihologije, etologije, psihijatrije,
lokom, smislu i podrazumeva interakciju nekog ivog bia medicine, prava, meunarodnih odnosa, istorije. Ovde e,
i njegove okoline. Slino rezonovanje sreemo i u nekim s obzirom na predmet i cilj rada, dominirati kriminoloki
kriminolokim radovima (Pakes i Pakes, 2009: 56) u kojima pristup problemu nasilja i naravno, nasilnikog kriminalite-
se daje jednostavna, ali ua definicija po kojoj je agresija ta, objanjujui kriminoloko vienje ovog problema.
"ponaanje usmereno na to da se neko namerno povredi".
Hollin i Howells odreuju agresiju kao namerno ugroa-
vanje ili sticanje preimustva nad drugim ljudima, koje ne 2. Pojam, vrste i tendencije
dovodi nuno do fizike povrede, dok nasilje podrazumeva nasilnikog kriminaliteta
upotrebu snane fizike sile protiv drugog ljudskog bia,
ponekad izazvano agresivnim motivima. (Hollin, Howells, U mnotvu manifestacija i pojavnih oblika kriminalnog po-
1989 : 3) naanja, gotovo da je nemogue nai one oblike koji kod
Moramo naglasiti svakako i to da, i pored povezanosti, poj- bilo kog pojedinca, odnosno kod bilo koga od nas, izaziva
movi agresija i nasilje nisu podudarni pa tako neki autori toliko snanu reakciju kao to je to sluaj sa nasilnikim
smatraju da je nasilje zapravo esencijalna ljudska karakte- zloinima odnosno sa vrenjem krivinih dela koja nuno
ristika kojom se u interpersonalne odnose unosi destruk- podrazumevaju nasilje, kao karakteristiku odnosno modus
cija (odvija se u drutvenom kontekstu), dok je agresija operandi izvrenja. Uporeujui nasilniki kriminalitet sa
ono to nam je zajedniko sa ivotinjama. (Zulueta, 1993). drugim tipovima kriminaliteta, na koja se takoe reagu-
Neki drugi autori poput Perelberga razliku vide u tome da je na odreeni, negativni nain, nasilnika dela izazivaju
je agresija kod ljudskih bia zasnovana na biologiji, kao re- burnu reakciju, gnuanje, ok i bezrezervnu osudu. To je
akcija na ugroavanje, a da je nasilje telesno aktuelizova- poznato svima, kako organima formalne socijalne kontro-
nje agresije sa zadatkom da otkloni opasnost. (Perelberg, le, tako i medijima i tvorcima produkata masovne kultu-
1999: 37) re. Mediji u svemu tome, itekako doprinose prethodno
navedenim negativnim oseajima, u kojima svako delo, u
Neki autori pak nasilje definiu kao "ponaanje koje je cilju privlaenja panje i poveanja publiciteta, biva pred-
odreeno namerom da se neka individua fiziki ili psihiki stavljeno na jo ekstremniji nain, detaljno navodei svaki
(ne i socijalno) povredi ili da se uniti neki predmet". Bitno inilac i svaki detalj izvrenja dela i njegovih posledica. Na-
je zapaziti da nije svako agresivno ponaanje kriminalizo- silniki kriminalitet, u kriminolokoj literaturi, najee se
vano. (Bartol, 2005: 241). Za ove autore, nasilje je "de- definie kao kriminalitet koji obuhvata krivina dela sa ele-
struktivna fizika agresija koja se primenjuje sa namerom mentima nasilja, tj. krivina dela kod kojih se radi postiza-

nja odreenog cilja koristi napad na rtvu ili se njime preti. Pored navedene klasifikacije nasilnikog kriminaliteta, u
Ovo je samo jedna od mnotva definicija koje se u sutini literaturi je prisutna i podela na krivina dela nasilja i kri-
svode na to da obuhvate sva nasilnika ponaanja koja za vina dela u okviru kojih se nasilje koristi kao metod, sred-
posledicu imaju oteenje rtve kojoj se fizikom silom na- stvo u izvrenju drugog krivinog dela. S tim u vezi, jasno
nosi fiziki i/ili psihiki bol, manjeg ili veeg intenziteta, to se moe zakljuiti da kada kaemo nasilniki kriminalitet,
moe dovesti do unitenja rtve. U krivinim delima u ko- pod tim podrazumevamo ona krivina dela koja karakterie
jima je imanentno nasilniko ponaanje, nasilnika sutina brutalno i agresivno postupanje njihovih izvrilaca, gde je
proizilazi iz konstrukcije bia krivinog dela u kojoj sila ili samo nasilje dominantnog karaktera, bez obzira da li ono
ozbiljna pretnja, vreanje ili zlostavljanje i tua ili drsko i predstavlja dio same radnje izvrenja krivinog dela ili pred-
bezobzirno ponaanje ine bitno obeleje tog krivinog de- stavlja neki drugi bitan element konkretnog krivinog dela.
la. (Ignjatovi, 2011: 180)
U poglavljima krivinog zakona, krivina dela nasilnikog
Nasilniki kriminalitet, kao posebna forma ispoljavanja kri- kriminaliteta su, izmeu ostalog, svrstana u grupe krivinih
minaliteta, ostavlja teke posljedice na rtve krivinih dela, dela protiv ivota i tela (npr. ubistvo, teko ubistvo, ubistvo
a ujedno su i, kao delikti koji se najee vre, ostavljali deteta pri poroaju, nedozvoljen prekid trudnoe, teka
oduvek velike i teke posledice kako na drutvo tako i opti i laka telesna povreda, uestvovanje u tui, ugroavanje
oseaj ugroavanja bezbednosti graana. Drutvena opa- opasnim oruem pri tui ili svai, izlaganje opasnosti ("Sl.
snost od nasilnikog kriminaliteta, negativne drutvene glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009 i
pojave koja se ispoljava kroz razliite forme, jeste velika. 111/2009), protiv imovine (razbojnitvo, razbojnika kra-
Shodno tome, rukovodei se obelejima ovih krivinih de- a, zelenatvo, iznuda, ucena, itd.), protiv sloboda i prava
la dolazimo do zakljuka da se u sferi pojma nasilnikog graanina (povreda ravnopravnosti, povreda slobode iz-
ponaanja nalaze delikti nasilja vrlo razliite prirode i in- raavanja nacionalne ili etnike pripadnosti protivpravno
tenziteta, od realne uvrede do ubistva, od zlostavljanja do lienje slobode, otmica, povreda slobode kretanja i na-
tekih akata terora. Najee i najtipinije zakonske oznake stanjivanja, prinuda, zlostavljanje i muenje, ugroavanje
za nasilnika ponaanja jesu: nasilje, sila, pretnja i zlostav- sigurnosti, naruavanje nepovredivosti stana, spreavanje
ljanje. (Markovi, 2007: 204) javnog skupa i drug), protiv polnog integriteta (silovanje,
obljuba nad nemonim licem, obljuba nad detetom, oblju-
Govorei o nasilnikom kriminalitetu, svakako je vano
ba zloupotrebom slubenog poloaja, nedozvoljene polne
istai i koja je to razlika meu pojedinim delima ove vrste
radnje i dr.,) protiv braka i porodice (primarno krivino de-
kriminaliteta. Pored slinosti u radnji nasilja, krivina dela
lo nasilje u porodici), protiv javnog reda i mira (izazivanje
koja nose epitet nasilnikih dela meusobno se razlikuju
panike i nereda i nasilniko ponaanje), protiv opte sigur-
prema nainu, odnosno svrsi koju radnja nasilja ima u biu
nosti ljudi i imovine itd.
dela pa se, shodno tome, u literature navode i odreene
klasifikacije ovih krivinih dela, a osnovna klasifikacija je na Predstavljajui kriminoloki pogled na nasilniki kriminali-
krivina dela tradicionalnog nasilnikog kriminaliteta i kri- tet, svakako je korisno, i na ovom mestu, osvrnuemo se i
vina dela u okviru novih oblika nasilnikog kriminaliteta. na dostupne statistike podatke o krivinim delima nasil-
Prva grupa krivinih dela nasilnikog karaktera obuhvata nikog kriminaliteta u Republici Srbiji. U tabeli koja je data
krivina dela ubistva i nanoenja telesnih povreda, proga- ispod, prikazani su podaci o broju osuenih lica za krivi-
njanja, silovanja, razbojnitvo, razbojnika kraa itd Sa na dela nasilnikog kriminaliteta, u poslednjih 5 godina na
druge strane, u novije oblike kriminolozi svrstavaju recimo, teritoriji Republike Srbije. Prikaz je dat prema grupama
nasilje u porodici. krivinih dela u koja se ubrajaju odnosno pod koja se pod-
vode krivina dela nasilnikog kriminaliteta.
Tabela 1. Broj osuenih lica za krivina dela nasilnikog kriminaliteta, u poslednjih 5 godina, prema grupama krivinih
dela (RZZS, 2013)

Analizirajui iznete statistike podatke lako uoavamo da preti ili nanosi fiziku, seksualnu ili psihiku povredu dru-
je u strukturi krivinih dela nasilnikog kriminaliteta sva- gima ili sebi samom." (Stanko, 2001). Sa druge strane, radi
kako najvei broj krivinih dela koja svrstavamo u grupu se samo o takvom napadu koji je usmeren na linost od-
krivinih dela protiv ivota i tela, protiv braka i porodice nosno o delima usmerenim protiv neije imovine kod kojih
kao i krivinih dela protiv javnog reda i mira. Naalost, ono se sila ili pretnja ne upuuju oveku. Pri tome, sam izraz
to je primetno je i tendencija stagniranja ili pak povea- "pretnja" podrazumeva jasno izraenu nameru napadaa
nja izvrenja krivinih dela iz ovih grupa krivinih dela, gde da primeni silu. (Wiliams, 1991 : 154).
se iz godine u godinu ini isti ili i vei broj krivinih dela
Pored definisanja nasilnikog ponaanja i nasilja kao
sa elementima nasilja. Ono to u celoj prii itekako zabri-
osnovnih pojmova i kljunih faktora nasilnikog kriminali-
njava je i injenica da je u strukturi uinilaca navedenih
teta, jedno od osnovnih pitanja koja kriminolozi postavlja-
krivinih dela sve vie onih najmlaih uinilaca. Statistika
ju, analizirajui nasilniki kriminalitet i njegovu sutinu, je
i zvanini podaci pokazuju da je kriminalitet maloletnika u
i pitanje korena nasilja, odnosno ta je zapravo uzrok tog
Srbiji danas, poev od perioda devedesetih godina pro-
nasilja koje dovodi do kriminaliteta sa elementima nasi-
log veka, nakon velikih drutvenih, ekonomskih i politikih
lja!? U tu svrhu, razvijeno je nekoliko kriminolokih teorija
promena, preteno nasilnikog tipa. Podaci pokazuju da je
koje, svaka sa svoje take gledita daju vienje uzronosti
gotovo 60% maloletnika krivino sankcionisano za vrenje
nasilnikog kriminaliteta. Prva od navedenih teorija odno-
krivinih dela sa elementima nasilja. Nasilniko ponaanje
sno pristupa je bioloki i psiholoki pristup koga odlikuje
je kljuna karakteristika kriminaliteta maloletnika u Srbi-
tenja da oveka poveu sa iniocima kao to su struktura
ji koja trai objanjenje njegovog konteksta. Posebno to
mozga, genetske modifikacije, niska inteligencija i slinim,
je nasilniki kriminalitet znatno prisutniji u populaciji kri-
a brojna istraivanja zasnovana na ovom pristupu dola su
vino sankcionisanih maloletnika (oko 10%) nego njegovo
do zakljuka da nasilje, kao osnovni element kriminaliteta
uee u ukupnom kriminalitetu u Srbiji, gde je za nasil-
koji vre, karakterie pre svega uinioce koji su u ranom pe-
niki kriminalitet krivino sankcionisanih oko 6,1% svih pu-
riodu svog razvoja i odrastanja bili frustrirani ili viktimizov-
noletnih osoba kojima je sud izrekao pravosnane krivine
ni nasilnou svojih roditelja koja im je sluila kao model
presude (Ili 2002).
ponaanja. (Lewis, 1985). Druga istraivanja su, sa druge
Prethodno izneti podaci stoga, navode dravu, drutvo ali strane opovrgla ovaj pristup doavi do zakljuka da nave-
i sve relevantne inioce i institucije od znaaja da ovu ne- deni inioci ne mogu odnosno ne moraju nuno da budu
gativnu tendenciju zaustave i da se udeo nasilnikog kri- uzrok nasilnikog kriminaliteta, ali da navedene fizike i
minaliteta smanji u odnosu na ukupnu masu izvrenih mentalne osobine mogu predisponirati neke ljude da se
krivinih dela. Sve ovo naroito u onoj najmlaoj populaciji na odreene nadraaje ponu ponaati nasilniki vrei pri
izvrilaca jer su posledice njihovog uea u vrenju nave- tom krivina dela. (Ignjatovi, 2007: 145)
denih krivinih dela sa elementima nasilja itekako opasne i
Sledei kriminoloki pristup je tzv. instinktivistiki pristup
pogubne. Kriminolozi su, pored zvaninih dravnih organa,
koji se zasniva na istraivanjima Sigmunda Frojda (S. Freu-
ukljueni takoe u navedeni proces. Cilj i usmerenje kri-
da) da nasilnikim ponaanjem oveka pa i agresivnim koji
minolokih istraivanja nije na istoj represiji i zaustavlja-
vodi ka nasilnikom kriminalitetu, upravljaju nagoni, poput
nju navedenih negativnih tendencija krajnje represivnim
polnog nagona ili pak nagona smrti. Sutina ovog pristupa
i postdeliktnim sredstvima i metodama. Kriminologija,
zasniva se na uverenju da ovek poseduje iste agresivne
sa druge strane, koristei svoje tehnike, metode i znanja,
instinkte kao i ivotinje ali da se od njih razlikuje po to-
tei da problemu prie dublje, ulazei u njegovu sutinu i
me to ne poseduje konice koje bi spreile fatalno nasilje
iznalazei dalekosenije metode i naine borbe. Prvi korak
prema pripadnicima svoje vrste za razliku od ivotinja kod
ka tome je svakako ulaenje u sutinu, u koren problema,
kojih se nasilje koristi samo u onoj meri u kojoj se njima
traei uzrok takvog ponaanja, traei korene nasilnikog
omoguava opstanak. (Ignjatovi, 2007: 145)
kriminaliteta.
Subkulturni pristup, ukazuje pak na veliki znaaj i ulogu so-
cijalnih inilaca ovekove agresivnosti emu idu u prilog i
3. Kriminoloki pristupi nasilnikom kriminalitetu rezultati nekih istraivanja da se nasilniki kriminalitet sve
ee javlja u izvesnim krugovima, u izvesnim ambijentima
Pregled kriminolokog vienja nasilnikog kriminaliteta, i izvesnim prilikama (primer krvna osveta). Kriminolozi ovu
pre svega, polazi od pitanja - kako kriminolozi shvataju na- specifinost objanjavaju faktorima kontinuirane socijali-
silje, ta se pod nasiljem podrazumeva i kako se ono defi- zacije lanova zajednice za njeno praktikovanje i postepe-
nie i razlikuje u odnosu na agresivnost ili pak druga pato- nim menjanjem i prilagoavanjem novim uslovima ivota.
loka stanja?! Dajui odgovore na ova pitanja polazimo od Ovaj pristup vezuje se gotovo uvek za drutveni odnosno
osnovnih karakteristika tog ponaanja pod kojim se moe socijalni pristup koji se javlja u vie varijanti - kao teorije
oznaiti "svaki oblik ponaanja pojedinca koji namerno o socijalnoj strukturi (objanjavaju agresiju kao pokuaj

da se izae iz bede i siromatva); teorije socijalnog pro- poput Republike Srbije, nedavno ule u proces tranzicije
cesa (tvrde da socijalizacija kroz kontakte sa institucijama i tek uspostavile krhku demokratiju. U izuavanju nasilja
i drutvenim organizacijama pojedinca vodi u nasilje); te- kao pojave najpre se polazi od etioloke dimenzije - od-
orija neutralizacije (ukazuje kako se opravdava sopstveno nosno uzroka i uslova, meu kojima preovlauju krimino-
agresivno ponaanje;) teorija socijalne kontrole (pokazuje loki, socijalni, ekonomski i drugi razlozi. Fenomenolo-
kako direktna (kroz kanjavanje) i indirektna (kroz drutve- ka dimenzija nasilja ukazuje na to da danas postoje novi
nu afilijaciju - pridruivanje) kontrola spreava nasilnitvo); pojavni oblici kriminaliteta s elementima nasilja, od kojih
teorija etiketiranja (objanjava nasilniko ponaanje kroz najvei broj uzrokuje izuzetno teke posledice i izaziva ve-
mehanizme primarne i sekundarne devijacije) (Semple, liko uznemirenje javnosti. Viktimoloki aspekt ukazuje na
Smyth, 2010: 620) rtvu i njen odnos prema delu, a jo vie na odnos drutva
Teorije uenja skreu panju na procese nagraivanja/ prema rtvi i, s tim u vezi, posebno na podrku zajedni-
pojaavanja kao vane inioce agresivnog ponaanja u si- ce rtvi. Drutveni odgovor na nasilje polazi od koncepta
tuacijama kada se nastoji ostvariti unapred postavljeni cilj Safe Community koji svaka drava pokuava da izgradi,
(ostvarenje materijalne dobiti ili izbegavanje stimulusa koji posebno u artikulaciji prava na slobodu okupljanja i ostva-
izazivaju odvratnost). Ovde se javlja i hipoteza o vezi fru- rivanja istog na javnim mestima. (Kultura polisa, 2012) Sve
stracije i agresije po kojoj prva vodi u drugu u zavisnosti od navedeno, posmatrano zbirno, daje i jedan celovit krimi-
vrednosti koju ima eljeni cilj i nivoa frustracije. Kanjava- noloki pogled na nasilje i nasilniki kriminalitet, jer ovaj
nje moe inhibirati agresiju, ali je moe i pojaati. aspekt posmatranja navedenog problema predstavlja ce-
lovit pristup koji problem posmatra ne samo etioloki i fe-
Kognitivne teorije ukazuju na uticaj iskrivljenih saznanja o
nomenoloki, ve i statistiki, prognostiki, i viktimoloki,
rtvama na pojaavanje agresije. S druge strane, moralna
nastojei da iskustva, podatke i saznanja dobijena sa vie
evaluacija svojih postupaka moe voditi smanjenju agresi-
je. (Ignjatovi, 2011) taaka gledita objedini, i da svoje vienje problema.
Prethodno navedeni pristupi, definisani i razmatrani u Upravo taj, kriminoloki, celovit, pristup znaajan je pri-
formi teorija, samo su neki od dostupnih i iznetih krimi- stup u reavanju ovog problema jer dravna reakcija, orga-
nolokih modela i vienja uzronosti nasilja i nasilnikog nizovana i zasnovana na primeni i potovanju zakona, radu
kriminaliteta. Ipak, ovo razmatranje mora se posmatrati u sudova, javnog tuilatva, organa za prekraje i policije,
irem drutvenom i socio-kulturnom kontekstu jer je takav, nije dovoljna i ne moe sama da rei problem. Iako su na-
na kriminolokim istraivanjima i teorijama zasnovan pri- vedeni subjekti zapravo najpozvaniji subjekti u suzbijanju
stup, kljuan za razumevanje fenomenologije i etiologije nasilja, kriminaliteta i ostalih socijalno-patolokih pojava,
nasilnikog kriminaliteta. nasilniki kriminalit zahteva ukljuenje veeg broja subje-
kata i drugaiji pristup zasnovan na naunom istraivanju i
rezultatima studioznih kriminolokih istraivanja. Sagleda-
ZAKLJUAK vanje problema nasilnikog kriminaliteta sa kriminolokog
aspekta, daje potpuniju sliku kako o korenu i nastanku na-
Nasilje u drutvu a posebno njegov ekstremni oblik u vi- silja i nasilnikog kriminaliteta, tako i svim bitnim faktori-
du nasilnikog kriminaliteta danas je veoma ozbiljan pro- ma koji mogu biti od znaaja za efikasnije suprotstavljanje
blem u mnogim dravama, a naroito u zemljama koje su, istom.
Literatura i internet izvori

1. Bartol, C., Bartol, A., Criminal Behavior - A Psychosocial Approach, Upper Saddle River, 2005., p. 241.
2. Goodman, S., Nihilism and the Philosophy of Violence -in: Sumner C.(ed.): Violence, Culture and Censure, London, 1997.
3. Zulueta, F., From pain to violence: The traumatic roots of destructiveness, London, 1993.
4. Ignjatovi, ., Kriminologija, Dosije, Beograd, 2007.
5. Ignjatovi, ., Pojam i etiologija nasilnikog kriminaliteta, Zbornik radova "CRIMEN II", broj 2/2011, Beograd, dostupno
na: www.ius.bg.ac.rs/crimenjournal/articles/Crimen_002-2011_02.Ignjatovic.pdf, str. 180.
6. Ili, Z., Policija i prevencija maloletnike delikvencije u lokalnoj zajednici. U Mesto i uloga policije u prevenciji krimina-
liteta - aktuelno stanje, mogunosti i perspektive, urednik Vladimir Krivokapi, 241-55. Beograd: Policijska akademija,
2002.

7. Lewis, D., et al., Biopsychosocial Characteristics of Children Who Later Murder, American Journal of Psychiatry, 1985.
8. Markovi, I., Osnovi kriminologije. Pravni fakultet, Banja Luka, 2007. godine, str. 204.
9. Perelberg, R. Psychoanalitic Understanding of Violence and Suicide, London, 1999, p. 37
10. Pakes, F., Pakes, S., Criminal Psychology, Cullompton, 2009., p. 56.
11. Republiki zavod za statistiku, saoptenje "Statistika pravosua", broj 199, od dana 15.07.2013. godine, dostu-
pno na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/06/86/SK122013715.pdf, Datum pristupa
28.09.2014. godine
12. Szabo, D., Od antropologije do komparativne kriminologije (orig. De lanthropologie a la criminologie comparee), Beo-
grad, 2010., str. 14.
13. Stanko, E., Violence - in: Sage Dictionary of Criminology (e. McLaughlin and J. Muncie eds.), London, 2001.
14. Semple, D., Smyth, R., Oxford Handbook of Psychiatry, Oxford, 2010, p. 620.
15. Simeunovi, D., Politiko nasilje, Radnika tampa Beograd, 1989., str. 21
16. Hollin, C., Howells, K., An introduction to concepts, models and techniques -in: K. Howells and C. Hollin (eds.): Clinical
Approaches to Violence, Chichester, 1989., p. 3.
17. Williams, K., Textbook on Criminology, London, 1991, str. 154
18. http://kpolisa.com/KPP2012_1/KPP2012KulturaBezbednostiV5.pdf, dostupno dana 29.09.2014. godine

JEMSTVO PREMA ZAKONIKU

O KRIVINOM POSTUPKU
Aleksandar Mii,
sudijski pomonik Osnovnog
suda u Zajearu
P ozitivno krivino procesno pravo poznaje sedam vr-

sta mera za obezbeenje prisustva okrivljenog i za
nesmetano voenje krivinog postupka, i to: poziv;
dovoenje; zabranu prilaenja, sastajanja ili komuniciranja
sa odreenim licem i poseivanja odreenih mesta; za-
jemstva nesporno je opravdano u situaciji ako se okrivljeni
krije ili se ne moe utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu
optuenog oigledno izbegava da doe na glavni pretres ili
ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od
bekstva, a kako je to odreeno takom 1 stav 1 lana 211
branu naputanja boravita; jemstvo; zabranu naputanja ZKP. Meutim, odreena doza skepticizma moe se uputiti
stana i pritvor. opravdanju za propisivanje jemstva, kao alternative pre-
Osim to su propisane taksativno, zakonodavac je redosled ventivnom lienju slobode, kod razloga za odreivanje pri-
ovih mera odredio tako da je svaka naredna mera tea u od- tvora propisanog u lanu 211 stav 1 taka 4 ZKP, odnosno
nosu na prethodnu, dok je organ postupka uvek duan da u sluaju ako je za krivino delo koje se okrivljenom stavlja
primeni blau meru kada se ista svrha njome moe postii, na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, od-
shodno lanu 189 stav 1 Zakonika o krivinom postupku1) nosno kazna zatvora preko pet godina za krivino delo sa
(u daljem tekstu: ZKP), kao i da po slubenoj dunosti uki- elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda
ne meru ukoliko su prestali razlozi njenog odreivanja, od- izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, a na-
nosno da je obavezno zameni blaom merom im se za to in izvrenja ili teina posledice krivinog dela su doveli do
steknu uslovi, a shodno stavu 3 istog lana ZKP. Kako je pri- uznemirenja javnosti koje moe ugroziti nesmetano i pra-
tvor u zakonu propisan nakon mere jemstva, kao poslednja vino voenje krivinog postupka. Naime, ovde se uz teu
mera za obezbeenje prisustva okrivljenog i za nesmetano zapreenu odnosno izreenu kaznu zatvora, kumulativno
voenje krivinog postupka, to je u situaciji gde su ispu- zahteva da su nain izvrenja ili teina posledice krivinog
njeni uslovi za odreivanje obe ove mere, shodno l.189 dela doveli do uznemirenja javnosti koje moe ugroziti
stav 1 ZKP, potrebno okrivljenog ostaviti na slobodi, odno- nesmetano i pravino voenje krivinog postupka, te ni-
sno pustiti na slobodu. Istovremena primena vie mera za je jasno kako bi odreivanje jemstva u propisanoj situaciji
obezbeenje prisustva okrivljenog i za nesmetano voenje dovelo do prestanka uznemirenja javnosti.
krivinog postupka je dozvoljena, ne i poeljna ako bi se Osim postojanja razloga propisanih u lanu 211 stav 1 taka
ista svrha mogla postii i samo jednom od njih, a mogua 1 i 4 ZKP, ostali razlozi zbog kojih se pritvor moe odrediti
je samo ukoliko ove mere jedna drugu ne iskljuuju. prema okrivljenom nisu istovremeno i razlozi zbog kojih bi
lan 202 stav 1 ZKP propisuje jemstvo kao alternativu pri- se okrivljeni mogao ostaviti odnosno pustiti na slobodu uz
tvoru koji se odreuje iz razloga propisanih u takama 1 i jemstvo, a meusobna inkompatibilnost jemstva i pritvora
4 stava 1 lana 211 ZKP. Propisivanje mogunosti davanja za posledicu ima nemogunost njihovog istovremenog po-

stojanja. S druge strane, kada je pritvor bio odreen iz vie ra ovog teksta, ovakva reenja u praksi bi trebalo izbega-
razloga od kojih su prestali razlozi koji nisu istovetni razlozi- vati, jer okrivljeni prema kome je odreena mera jemstva
ma za odreivanje jemstva, sud ima mogunost da okrivlje- daje obeanje da bez odobrenja suda nee napustiti svoje
nom odredi jemstvo, ukoliko su za to ispunjeni uslovi. boravite i odreuje mu se pritvor ukoliko ovo obeanje
prekri, te bi istovremeno zabranjivanje okrivljenom da
Kada se pritvor zamenjuje jemstvom, reenjem o odrei-
vanju jemstva ne ukida se izreena mera pritvora, ve se napusti boravite uz upozorenje da se ako prekri ovu za-
u izreci reenja navodi da e pritvor biti zamenjen merom branu protiv njega moe odrediti tea mera, bilo suvino i
jemstva kada okrivljeni prui dokaz da je jemstvo poloeno nesvrsishodno.
na raun budetskih sredstava suda (Reenje Apelacionog Jemstvo moe biti lino i stvarno, u zavisnosti od toga da
suda u Beogradu K2 Po1 223/2012 od 23. maja 2012. go- li se sastoji u obeanju koje jemac daje sudu da e platiti
dine). Tek nakon polaganja jemstva, sud e doneti reenje unapred odreeni novani iznos ukoliko okrivljeni pobe-
o ukidanju pritvora i okrivljenog pustiti na slobodu. Pret- gne do kraja krivinog postupka ili u polaganju gotovog
hodna procesna situacija oigledno se odnosi na stvarno novca, zalaganju pokretnih stvari vee vrednosti ili u stav-
jemstvo, poto se lino jemstvo sastoji u obeanju jemca ljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretnosti. Jezi-
datom sudu da e platiti unapred odreeni novani iznos kim tumaenjem lana 203 ZKP, dolazi se do zakljuka da
tek ako okrivljeni pobegne do okonanja krivinog postup- lino jemstvo ne moe dati okrivljeni, ve samo jedno ili
ka. S obzirom na to da reenjem o odreivanju jemstva sud vie drugih lica. Razlog ovakvog reenja mogao bi se nai
utvruje novani iznos na koji jemstvo glasi, vodei rauna u tome da bi, u sluaju da lino jemstvo moe pruiti i sam
i o imovnom stanju lica koje daje jemstvo, odnosno o re- okrivljeni, postojala dva sadrinski razliita obeanja koja
alnoj mogunosti jemca da prui jemstvo, zakonodavac bi daje isto lice, za koje postoji osnovana sumnja da je izvr-
prilikom narednih izmena i dopuna zakona mogao propisa- ilo odreeno krivino delo, ime bi se znaajno umanjila
ti da e sud u reenju o odreivanju jemstva, kod stvarnog garancija ispunjenja obeanja okrivljenog i time dovela u
jemstva, nakon pribavljenog miljenja stranaka i lica koje pitanje svrha mere jemstva, kao odgovarajue alternative
daje jemstvo, odrediti razumni rok u kome se jemstvo ima pritvoru. Stvarno jemstvo, gde jemac ne daje obeanje
poloiti. Ukoliko jemstvo ne bi bilo poloeno u ostavljenom ve unapred polae predmet jemstva, predstavlja osetno
roku, reenje o odreivanju jemstva bi se stavilo van prav- realnije obezbeenje ispunjenja njegove obaveze, zbog
ne snage. Na ovaj nain bi se ojaala procesna disciplina ega ovu vrstu jemstva moe dati i sam okrivljeni, kao i
i vremenski ograniilo trajanje neizvesne procesne situa- neko drugo lice, odnosno vie njih, samostalno ili zajedno
cije, za vreme koje moe doi do definitivnog aktiviranja sa okrivljenim, za ta je neophodna saglasnost okrivljenog.
mere jemstva i ukidanja pritvora, a koja situacija je u kri- Dakle, kod linog jemstva postoje dva razliita obeanja
vinom postupku uvek nepoeljna, naroito u postupcima najmanje dva lica, pri emu se predmet jemstva ne polae
koje prati ira javnost. u sudski depozit, dok kod stvarnog jemstva postoji samo
U situaciji kada se pritvor mora ukinuti zbog ogranienja jedno obeanje, i to obeanje okrivljenog koje je identi-
njegovog trajanja propisanog zakonom, ne postoji mogu- no kao kod linog jemstva, a umesto obeanja jednog ili
nost odreivanja jemstva, s obzirom da je jedan od oba- vie jemaca polae se predmet jemstva, zbog ega je ovde
veznih uslova za njegovo odreivanje da okrivljeni treba pravno dozvoljena istovetnost okrivljenog i jemca. Kako za-
da bude stavljen u pritvor ili da je ve u pritvoru iz razloga kon to izriito ne propisuje, ali i ne iskljuuje takvu mogu-
propisanih u lanu 211 stav 1 taka 1 i 4 ZKP. nost, valjalo bi u reenju kojim se prihvata lino jemstvo
vie lica, odrediti njihovu solidarnu odgovornost, jer bi to
Sudska praksa ne prihvata mogunost odreivanja jem- u praksi znaajnije doprinelo ispunjenju njihovog obea-
stva ni kada je posle izricanja presude prema okrivljenom nja. S druge strane, kod stvarnog jemstva nema potrebe
produen pritvor, ali je po sopstvenom zahtevu okrivljeni za predvianjem solidarne odgovornosti jemaca jer je is-
upuen na izdravanje kazne pre pravnosnanosti presu- punjenje obaveze jemca dovoljno obezbeeno time to je
de, tako da se vie ne nalazi u pritvoru (Reenje Vieg suda predmet jemstva unapred poloen kod suda ili je za iznos
u Niu, Kv.br.300/2010 od 21. oktobra 2010. godine). Ra- jemstva konstituisana hipoteka na nepokretnosti. Logino
zlog za ovakvu odluku oigledno se nalazi u oceni suda da je da e sud sa posebnom opreznou postupati prilikom
bi se eventualnim prihvatanjem jemstva okrivljeni mogao prihvatanja linog jemstva, naroito vodei rauna o tome
sakriti, odnosno pobei, u situaciji gde je sud prilikom do- da li e potencijalno oduzimanje utvrenog iznosa u slua-
noenja odluke o produenju pritvora ve naao da ga je iz ju propasti jemstva biti mogue, poto za to postoje manje
istog razloga trebalo preventivno liiti slobode.
garancije. Ipak, ne bi trebalo izbegavati odreivanje linog
O dozvoljenosti istovremenog odreivanja mera jemstva jemstva, naroito kod lakih krivinih dela, s tim da bi sud
i zabrane naputanja boravita sudska praksa se pozitivno prethodno trebalo da izvri odgovarajuu proveru podata-
izjasnila (Reenje Apelacionog suda u Beogradu K2.Po1 ka o imovini i prihodima lica koje daje jemstvo. Kako zakon
315/2013(2) od 02. avgusta 2013. godine). Po oceni auto- ne propisuje ni minimalni ni maksimalni iznos jemstva,

niti u tom pogledu pravi razliku kod odreivanja linog u odluivanje o meri jemstva u fazi krivinog postupka od
odnosu na stvarno jemstvo, ni sud ovde ne bi trebalo da podizanja optunice do njenog potvrivanja, razreio je
pravi razliku u visini jemstva, jer to u praksi ne bi bilo od Vrhovni kasacioni sud izjasnivi se da je u fazi od podizanja
uticaja na uspenost eventualnog oduzimanja jemstva, optunice pa do njenog potvrivanja, nadlean predsednik
ukoliko su prethodno realno utvrene imovinske prilike li- vanpretresnog vea (vee iz lana 21 stav 4 ZKP), ili vanpre-
ca koje daje lino jemstvo i srazmerno tome utvren iznos tresno vee ukoliko je isto u zasedanju, kada odluuje o
jemstva. Bez obzira na vrstu, jemstvo uvek glasi na nova- pritvoru i sl. (odgovor na sporno pitanje niestepenih su-
ni iznos koji sud odreuje s obzirom na stepen opasnosti dova dat na sednici Krivinog odeljenja Vrhovnog kasaci-
od bekstva, line i porodine prilike okrivljenog i imovno onog suda odranoj 14. novembra 2014. godine). Nakon
stanje lica koje daje jemstvo. Interesantno je da u sudskoj zakljuenja glavnog pretresa i donoenja prvostepene pre-
praksi postoje opreni stavovi u pogledu toga da li je iznos sude, odluku o jemstvu moe doneti samo vanpretresno
protivpravne imovinske koristi, za koji postoji opravdana vee (Presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz. OK 5/2012
sumnja da ga je okrivljeni pribavio, od uticaja prilikom od 18. aprila 2012. godine).
odluivanja o jemstvu (Reenje Apelacionog suda u Beo- Sudbina jemstva uslovljena je ponaanjem okrivljenog,
gradu K2. Po1 489/2012 od 05. decembra 2012. godine i voljom jemaca i ishodom krivinog postupka2)
Reenje Apelacionog suda u Beogradu K.2 br. 4130/11 od
12. decembra 2011. godine). Moe se smatrati ispravnijim Do oduzimanja jemstva dolazi kada okrivljeni prekri obe-
stav po kome iznos protivpravne imovinske koristi ne bi anje dato pred sudom da se nee kriti i da bez odobrenja
smeo biti od uticaja na jemstvo, jer bi u suprotnom do- suda nee napustiti boravite, to za posledicu ima odre-
lo do povrede pretpostavke nevinosti, poto pribavljanje ivanje pritvora prema okrivljenom i donoenje reenja o
protivpravne koristi u fazi postupka jo uvek nije utvreno oduzimanju celokupnog iznosa jemstva u korist budeta
pravnosnanom odlukom suda. Republike Srbije. Kad reenje o oduzimanju jemstva po-
stane pravnosnano, pristupa se njegovom izvrenju po
Zakonski tekst je nedvosmislen u pogledu subjekata na koje odredbama izvrnog postupka.
se odnosi mera jemstva, te je ovu meru mogue odrediti
jedino prema okrivljenom, ne i prema ostalim subjektima Jemstvo e reenjem biti ukinuto i pritvor odreen u slu-
koji uestvuju u krivinom postupku, pri emu se ne isklju- aju da se okrivljeni ne odazove na uredan poziv suda i
uje mogunost odreivanja jemstva stranom dravljaninu. ne opravda svoj izostanak ili ako se pojavi drugi razlog za
odreivanje pritvora, a u ovoj situaciji poloene pokretne
Za podnoenje predloga za odreivanje jemstva ovlaeni stvari se vraaju a hipoteka se skida sa nepokretnosti. Do
su okrivljeni, tuilac, branilac okrivljenog i lice koje za okriv- ukidanja jemstva doi e i kada se krivini postupak prav-
ljenog daje jemstvo, a takoe i sud ima mogunost da, kada nosnano okona reenjem o obustavi postupka ili odbi-
proceni da su za to ispunjeni uslovi, i bez predloga odredi janju optube ili presudom. Shodno napred navedenom,
novani iznos koji moe biti poloen kao jemstvo, uz pret- i sudska praksa se izjasnila da e jemstvo biti ukinuto u
hodno pribavljeno miljenje stranaka. Zakonom nije izriito sluaju smrti okrivljenog, nakon ega se iznos poloenog
propisano da je podnosilac predloga za odreivanje jemstva jemstva ima vratiti licu koje ga je poloilo (Reenje Apelaci-
duan da navede iznos jemstva, iz ega proizilazi da e sud, onog suda u Beogradu, K2. Po1 328/2013 od 14. avgusta
kao i kada bez predloga stranaka odreuje jemstvo, i bez 2013. godine). Logino je da e do ukidanja jemstva doi
konkretnog predloga podnosioca predloga odrediti iznos i kada prestanu razlozi za njegovo odreivanje. Licu koje
jemstva, s obzirom na stepen opasnosti od bekstva, line i je poloilo jemstvo za okrivljenog i slovom zakona trebalo
porodine prilike okrivljenog i imovno stanje lica koje daje bi omoguiti da u svako doba i bez ikakve tete po sebe
jemstvo. Osim visine jemstva sud moe odrediti i njegovu odustane od datog jemstva, s obzirom da ovo lice po pri-
sadrinu, odnosno u emu se jemstvo ima sastojati (Ree- rodi svog odnosa sa okrivljenim, koga svakako dobro po-
nje Apelacionog suda u Beogradu K2. Po1 315/2013(1) znaje poto pristaje da pred sudom garantuje da isti nee
od 02. avgusta 2013. godine). Od znaaja moe biti i stav pobei, moe nakon pruanja jemstva doi do saznanja o
sudske prakse da sud nije u obavezi da prilikom odbijanja eventualnoj nameri okrivljenog da prekri dato obeanje
predloga za zamenu pritvora jemstvom navede koji novani i time ga dovede u nezavidni materijalni i moralni poloaj
iznos predstavlja dovoljnu garanciju da se okrivljeni puta- (Honestatem laedis, cum pro indigno intercedis - Pote-
njem na slobodu nee kriti (Reenje Apelacionog suda u Be- nje vrea kad jemi za nepotenog 3)). Ukidanju jemstva
ogradu K2. Br.1211/11 od 20. aprila 2011. godine). obavezno prethodi donoenje reenja o odreivanju pri-
Zakonom je propisano da o jemstvu odluuje iskljuivo tvora prema okrivljenom, a kod stvarnog jemstva stvari se
vraaju i hipoteka se brie tek poto okrivljeni bude lien
sud, dakle ne i drugi organ postupka, i to reenjem koje se
slobode.
dostavlja strankama, braniocu i licu koje za okrivljenog da-
je jemstvo, sa pravom na albu koja ne zadrava izvrenje Proizilazi da razliite posledice u odnosu na poloeno jem-
reenja. Nedoumicu oko funkcionalne nadlenosti suda, za stvo zakonodavac predvia u zavisnosti od toga da li se iz

ponaanja okrivljenog moe zakljuiti da je namerno pre- Jemstvo kao jedna od mera za obezbeenje prisustva
krio svoje obeanje da se nee sakriti ili napustiti svoje okrivljenog i za nesmetano voenje krivinog postupka,
boravite bez odobrenja suda, ili se iz njegovog ponaa- po oceni autora ovog teksta, u sudskoj praksi nedovoljno
nja ne moe sa sigurnou utvrditi namera da isti izbegne je zastupljena i nepravedno zapostavljena, iz razloga ne-
voenje krivinog postupka, odnosno doe do razloga za postojanja stvarne intencije da se prepozna njena celis-
odreivanje pritvora koji nisu istovetni razlozima za odre- hodnost i iskorai iz ustaljene prakse odreivanja pritvora,
ivanje jemstva. S druge strane, do odreivanja pritvora ak i u situaciji kada okrivljenog nije potrebno preventivno
prema okrivljenom doi e posledino i kod oduzimanja i liiti slobode ve bi samo ogranienje slobode kretanja i
kod ukidanja jemstva. nastanjivanja okrivljenog, uz prethodno datu moralnu i
imovinsku garanciju, bilo opravdano i dovoljno za posti-
Zakonodavac je precizirao da e u sluaju izricanja pre-
zanje odgovarajueg rezultata. Realnije sagledavanje pro-
sudom krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode
cesnih situacija, uz adekvatnije korienje svih postojeih
jemstvo prestati tek po otpoinjanju njenog izdravanja
zakonskih mera za obezbeenje prisustva okrivljenog u
od strane osuenog, a jemstvo u ovom sluaju predstavlja
krivinom postupku i znaajnije prepoznavanje i odreiva-
meru za obezbeenje izvrenja krivine sankcije. Panju
nje blaih mera od pritvora, uvek kada je to mogue, sva-
zavreuje i stav sudske prakse da se novani iznos polo-
kako bi dovelo do smanjenja broja lica neosnovano lienih
en na ime jemstva nee vratiti okrivljenom u sluaju ka-
slobode, ime bi drava istovremeno ostvarila znaajniju
da usled njegove nedostupnosti sudu nastupi apsolutna
utedu jer bi predupredila voenje brojnih postupaka koje
zastarelost izvrenja kazne (Reenje Vieg suda u Novom
ova lica kasnije pokreu radi ostvarivanja svojih prava pred
Sadu, K.793/2010 od 24. marta 2014. godine).
domaim sudovima i Evropskim sudom za ljudska prava.
1)
Zakonik o krivinom postupku (Sl. glasnik RS, br.72/20011,101/2011,121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014)
2)
op. cit. dr Vojislav uri, Krivino procesno pravo - Opti deo-Ni 2014, strana 377.
3)
op. cit. Publilius Syrus, preuzeto sa http://www.academia.edu/7828726/PRAVNE_IZREKE, 10.04.2016.god.

STRUNI SARADNICI ZA POMO

TUIOCIMA U RADU U TUILATVIMA
REPUBLIKE SRPSKE
Ivan Macura
Uvod sti gonjenja uinilaca krivinih djela i preduzimanja mjera

za zatitu ustavnosti i zakonitosti. Tuilaki pomonici, Za-
Reformska agenda za Bosnu i Hercegovinu za period 2015- konom o tuilatvima Republike Srpske3) i Pravilnikom o
2018 godine1) usvojena na svim nivoima vlasti (Bosni i unutranjoj organizaciji i poslovanju tuilatva Republike
Hercegovini, Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercego- Srpske4), nose zvanje struni saradnici i svrstani su u glavu
vine i Distriktu Brko), utvruje glavne planove koji treba struno osoblje u tuilatvima. Sastavni su dio tuilake
da odgovore na poziv Vijea za vanjske poslove Evropske organizacije, a njihov broj odreen je u Pravilniku, kao in-
Unije, iz decembra 2014. godine, za usvajanje inicijative li- ternom aktu tuilatva koji donosi glavni (titula?)republiki
ste poslova koje treba obaviti u skladu sa pravnom stee- tuilac, uz odobrenje Kolegija tuilaca Republikog tuila-
vinom Evropske Unije. Ovaj put, primarni sadraj poslova tva, Visokog sudskog i tuilakog savjeta Bosne i Hercego-
se odnosi na oblast ekonomije, te fiskalnu i finansijsku odr- vine i uz saglasnost Ministarstva pravde Republike Srpske.
ivost, a dopunske reforme, izmeu ostalog, odnose se na Broj tuilakih pomonika utvren je u omjeru 3 tuioca:
oblast vladavine prava. Osnaivanje vladavine prava mora 1 tuilaki pomonik. Tuilaki pomonik se rasporeuje
biti izgraeno na osnovama konkretnog napretka u borbi u tuilako odjeljenje, i pomae tuiocu u radu: za tuioce
protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. pronalazi propise potrebne za rad, pomae tuiocu u izradi
nacrta odluka, mogu vriti sve radnje u postupcima za izda-
ta struni saradnici za pomo tuiocima u radu imaju sa vanje kaznenih naloga pred sudovima u skladu sa zakonom,
osnaivanjem vladavine prava u borbi protiv najteih kri- a na osnovu zahtjeva i posebnog ovlatenja glavnog okru-
vinih djela? Ovaj rad e pokazati da imaju ukoliko bi se nog tuioca5), raditi sve druge zadatke po nalogu tuioca,
dodatno uveli u procesno zakonodavstvo i stvorio zakonski a predviene Zakonom, i za svoj rad odgovaraju tuiocu,
osnov po kojem bi tuilac preduzimao sve radnje u postup- efu odjeljenja i glavnom tuiocu. Radnje u postupku za
ku za koje je po zakonu ovlaten sam ili preko strunih sa- izdavanje kaznenog naloga pred sudijom koji je potvrdio
radnika-tuilakih pomonika2). Na ovaj nain, prebacujui optunicu i zakazao sasluanje optuenog sastoji se u pri-
vei obim lakih i manje sloenih predmeta na tuilake sustvu sasluanju tuilakog pomonika koga ovlasti glavni
pomonike, naravno uz adekvatnu kontrolu nadreenih, tuilac6). Tuilaki pomonici su, prema odredbama Zakona,
dolo bi do rastereenja tuioca i posveenosti postupanju definisani kao ovlatena slubena lica, koja provode odre-
na sloenijim predmetima. ene istrane radnje po ovlatenju postupajueg tuioca.7)
Tuilaki pomonik okrunog tuilatva je diplomirani prav-
nik sa poloenim pravosudnim ispitom8) i imenuje se putem
1. Pozitivno-pravni poloaj tuilakih pomonika objavljenog konkursa od strane glavnog okrunog tuioca.
Pravni poloaj tuilakih pomonika u Republici Srpskoj Obuka tuilakih pomonika obavlja se prema utvrenom
predstavlja pitanje koje je tijesno povezano sa poloajem programu u Centru za edukaciju sudija i tuilaca Republi-
tuilaca, jer su oni njihovi institucionalni savjetnici u obla- ke Srpske9). Centar djeluje kao samostalna javna ustanova

i obavlja poslove edukacije sudija i tuilaca Republike Srp- ma Republike Hrvatske, Republike Srbije, Bosne i Hercego-
ske10), u pogledu strunog usavravanja i poetne obuke za vine i Federacije Bosne i Hercegovine.
tuilake pomonike, pri emu sarauje sa pravosudnim in-
2.1. Zakonom o dravnom tuilatvu15) u Republici Hrvat-
stitucijama BiH, fakultetima te drugim domaim i stranim
skoj, dravno tuilatvo moe imati tuilake pomonike
organizacijama. Centar za edukaciju sudija i tuilaca u Re-
koji nose naziv savjetnici i vii savjetnici. Tuilaki pomo-
publici Srpskoj je lan Lisabonske mree institucija za obuku
nici pomau dravnom tuiocu ili njegovom zamjeniku u
nosilaca pravosudne funkcije, koja egzistira u okviru Savjeta
radu, izrauju nacrte odluka, uzimaju na zapisnik prijave,
Evrope. Ima status posmatraa pri EJTN11)-u sa mogunou
da, kroz razmjenu iskustava sa evropskim institucijama koje podneske i izjave graana te obavljaju, samostalno ili pod
se bave obukom sudija i tuilaca, unaprijede metodologiju nadzorom i po uputstvima dravnog tuioca ili njegova
rada, pobolja kvalitet edukacije i istu priblie evropskim zamjenika, druge strune poslove predviene zakonom i
standardima.12) Poetna obuka za tuilake pomonike se, propisima donesenim na osnovu zakona.
prema utvrenom programu, provodi u periodu od tri go- Za tuilake pomonike u optinskom i upanijskom drav-
dine s obzirom na injenicu da tuilaki pomonici tek na- nom tuilatvu moe biti primljeno lice koja ima zavren
kon minimalno 3 godine provedene na toj poziciji, mogu biti pravni fakultet i poloen pravosudni ispit.
imenovani na tuilaku funkciju. Program poetne obuke
predvia provoenje obuke kroz 2 modula na godinjem Za vieg dravnotuilakog pomonika u optinskom i u-
nivou, to u trogodinjem periodu znai da tuilakim po- panijskom dravnom tuilatvu moe biti imenovano lice
monicima biva pruena obuka iz ukupno 6 modula u kojim koja ima zavren pravni fakultet, poloen pravosudni ispit
su obraene teme: poloaj nosilaca pravosudnih funkcija; i koje je radilo najmanje dvije godine kao dravnotuilaki
organizacija pravosua u Republici Srpskoj i Bosni i Hercego- ili sudski savjetnik, dravni tuilac ili zamjenik dravnog tu-
vini; profesionalni i etiki standardi; ravnopravnost polova ioca, advokat ili notar, odnosno lice koje je radilo na dru-
unutar pravosudnih institucija; principi krivinog postupka; gim pravnim poslovima nakon poloenoga pravosudnog
istraga-uloga subjekata krivinog postupka u istranom po- ispita najmanje pet godina. Dravnotuilaki pomonik
stupku, radnje dokazivanja, posebne istrane radnje, mjere u Dravnom tuilatvu Republike Hrvatske, moe biti lice
obezbjeenja prisustva osumnjienog u postupku i uspje- koje ima poloen pravosudni ispit i najmanje dvije godina
no voenje postupka; evropska konvencija u kontekstu pra- rada kao dravnotuilaki pomonik. Vii dravnotuilaki
va garantovanih lanovima 5, 6 i 14; ravnopravnost polova; pomonik u Dravnom tuilatvu Republike Hrvatske moe
postupak po optunici; glavni pretres; metodologija izrade biti lice koja je najmanje est godina radilo kao pravosud-
presude; skraeni postupci; redovni pravni lijekovi; vjetina ni funkcioner ili bilo dravnotuilaki pomonik najmanje
komunikacije; psihologija sudnice; savladavanje stresa. osam godina nakon poloenog pravosudnog ispita.
Tuilaki pomonici u nedovoljnom broju uestvuju u pro- Osim tuilakih pomonika koji obavljaju poslove, ministar
gramima usavravanja, jer su mjesta preteno rezervisana nadlean za poslove pravosua svake godine odreuje broj
za druge interesne grupe. slobodnih pomonikih mjesta u optinskom dravnim tu-
ilatvu u kojem postoje potrebe za imenovanje zamjenika
Plate tuilakim pomonicima se isplauju na nain utvr- optinskog dravnog tuioca, a koji se upuuju u Dravnu
en Zakonom o platama zaposlenih u institucijama pra- kolu za pravosudne funkcije.
vosua Republike Srpske13), kojim se ureuje nain utvri-
vanja plata, naknada i ostalih linih primanja zaposlenih u Za budueg tuilakog pomonika moe biti primljeno lice
tuilatvima Republike Srpske. koje ima zavren fakultet prava i poloen pravosudni ispit,
te koje je na prijemnom ispitu za Dravnu kolu za pravo-
U Republici Srpskoj nije formirano Udruenje tuilakih po- sudne funkcije postiglo najbolji uspjeh.
monika ve svoje interese mogu ostvarivati preko Udrue-
nja strunih saradnika i savjetnika u sudovima i tuilatvima Tuilaki pomonici se zapoljavaju u optinskom drav-
u Bosni i Hercegovini14) koje je od osnivanja 2008, predlaga- nom tuilatvu na vrijeme od dvije godine. Nakon zavr-
lo ujednaavanja poloaja i postupanja tuilakih pomoni- etka Dravne kole za pravosudne funkcije, tuilakim
ka u tuilatvima u Bosni i Hercegovini kroz harmonizaciju pomonicima se vrijeme od dvije godine produava do
propisa, ali bez uspjeha, a kao razlog moe biti sam diver- zavretka postupka imenovanja zamjenika u optinskim
zitet pravosudnog sistema Bosne i Hercegovine, odsustvo dravnim tuilatvima. Tokom pohaanja Dravne kole
sistematinosti i koordinacije te nivo i nain organizovanja. za pravosudne funkcije tuilaki pomonici imaju pravo
na platu vieg dravnotuilakog pomonika, kao i druga
prava prema posebnom pravilniku koji donosi ministar
2. Uporedna pravna rjeenja nadlean za poslove pravosua. Ako tuilaki pomonik u
roku utvrenom posebnim pravilnikom ne zavri Dravnu
U regionu, poslovi tuilakih pomonika regulisani su od- kolu za pravosudne funkcije prestaje mu radni odnos u
govarajuim zakonskim i podzakonskim aktima pa e se na dravnom tuilatvu u koje je primljen radi upuivanja u
ovom mjestu napraviti kratka uporedna analiza sa propisi- Dravnu kolu za pravosudne funkcije.

Tuilaki pomonici u krivinim odjeljenjima mogu zastu- Tuilaki pomonici primaju se u radni odnos na osnovu
pati optune akte u skraenom postupku za krivina djela odredaba Zakona o dravnim slubenicima i prateih pod-
za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. zakonskih akata23). Iako je u Zakonu o javnom tuilatvu
predvieno da se postupak prijema tuilakih pomonika
2.2. Pravni poloaj tuilakih pomonika u srbijanskom
blie ureuje aktom ministra nadlenog za poslove pravo-
pravnom poretku, prije svega ureena je Zakonom o jav-
sua, takav akt jo uvjek nije donijet. Da bi se popunilo
nom tuilatvu16). Normativni koncept ovog zakona obu-
ovo izvrilako radno mjesto, potrebno je da je ono predvi-
hvata svrstavanje tuilakih pomonika u tuilako osoblje
eno Pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji
u okviru javnog tuilatva.
radnih mjesta u javnom tuilatvu, da se uklapa u donijeti
Tuilaki pomonici pomau javnom tuiocu i zamjeniku kadrovski plan i da je javni tuilac donio odluku kojom je
javnog tuioca, a njihovi poslovi obuhvataju: izradu nacrta inicirao postupak prijema.
akata, procesnih tuilakih akata17), izradu nacrta meritor-
Nain rasporeivanja i broj tuilakih pomonika propisan
nih tuilakih odluka18), prijem na zapisnik prijava, podne-
je Pravilnikom o mjerilima za odreivanje broja osoblja u
saka i izjava graana i samostalno ili pod nadzorom vre
javnim tuilatvima24). U osnovnom i viem javnom tuila-
poslove predviene zakonom i drugim propisima (postupa
tvu na dva tuioca dolazi jedan tuilaki pomonik, s tim da
u sloenijim KT i KTR19) predmetima, od prijema krivine
ukupan broj tuilakih pomonika ne moe biti vei od 2/3
prijave do pravosnanog okonanja postupka).
ukupnog broja nosilaca javnotuilake funkcije25). Procije-
Pored navedenih poslova, a na osnovu Zakonika o krivi- njeni optimalan broj tuilakih pomonika za apelaciono
nom postupku20), javni tuilac preduzima radnje u postup- javno tuilatvo je jedan na tri tuioca26). Ovakvo raspore-
ku neposredno ili preko svog zamjenika, a u postupku za ivanje tuilakih pomonika srazmjerno broju nosilaca
krivino djelo za koje je propisana kazna zatvora do pet go- javnotuilake funkcije, zbog sprovoenja tuilake istra-
dina i preko tuilakog pomonika, odnosno u postupku za ge, znatnog broja predmeta u radu i proirenja posla na
krivino djelo za koje je propisana kazna zatvora do osam tuilake pomonike, zahtjeva strateko revidiranje i pove-
godina i preko vieg tuilakog pomonika. Izvjetava o anje resursa tako da sa jednim tuiocem radi jedan tui-
injeninom stanju i prikupljenim dokazima u sloenijim laki pomonik. Time bi pored harmonizacije sa vaeim
predmetima i izrauje obrazloena miljenja radi davanja pravnim sistemom i faktikim stanjem, bila zagarantovana
obaveznog uputstva od strane Vieg javnog tuilatva. Vo- jo vea aurnost i efikasnost prilikom rjeavanja starih i
di postupak odloenog krivinog gonjenja.21) novih predmeta, to bi za posljedicu imalo i djelotvornije
U Zakoniku o krivinom postupku22), koji pojanjava znae- rezultate rada usklaene sa evropskim zahtjevima27).
nje izraza u ovom procesnom malom ustavu, propisano Plata tuilakih pomonika ureena je Zakonom o platama
je da je javni tuilac i lice koje je zakonom ovlaeno da ga dravnih slubenika i namjetenika28).
zamjenjuje, tako da se prvi put u procesno zakonodavstvo
Republike Srbije uvode tuilaki pomonici. Vrednovanje rada tuilakih pomonika29) je ureeno Za-
konom o javnom tuilatvu, ali samo naelno, premda je
Tuilaki pomonici mogu stei zvanja: tuilaki saradnik, predvieno da je nadlean za ocjenjivanje javni tuilac, koji
vii tuilaki saradnik, savjetnik i vii savjetnik. Zvanje tu- prethodno pribavlja miljenje zamenika javnog tuioca sa
ilakog saradnika moe stei lice koje ima poloeni pra- kojim tuilaki pomonik radi.
vosudni ispit, a zvanje vieg tuilakog saradnika lice koje
poslije poloenog pravosudnog ispita ima najmanje dvije Struno usavravanje tuilakih pomonika predmet su
godine radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje savjetni- materije Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima, kao naj-
ka moe stei lice koje ispunjava uslove za zamjenika vieg znaajnijeg podzakonskog akata koji konkretizuje pojedina
javnog tuioca (lice koje ima est godina iskustva nakon pitanja vana za poloaj tuilakih pomonika. Pored toga,
poloenog pravosudnog ispita). Zvanje savjetnika postoji u Pravosudna akademija organizuje struno usavravanje
Republikom javnom tuilatvu, javnom tuilatvu poseb- tuilakog osoblja30) kroz sprovoenje posebnog programa
ne nadlenosti i apelacionom javnom tuilatvu. U Repu- obuke tuilakih pomonika.31)
blikom javnom tuilatvu postoji i zvanje vieg savjetnika, U Republici Srbiji (2013) osnovano je Udruenje sudskih i
koje se stie odlukom Kolegijuma Republikog javnog tui- tuilakih pomonika nastalo kao odgovor na nepravedno
latva, a moe ga stei lice koje ima zvanje savjetnika. lo status sudskih i tuilakih pomonika, prvenstveno s
ciljem zatite prava i interesa ovih kategorija zaposlenih u
Javni tuilac ili zamjenik javnog tuioca koga on odredi,
pravosuu Srbije. S vremenom je izraslo u respektabilno
nadzire rad tuilakog pomonika.
udruenje koje snano zagovara i afirmie pravo kao vri-
Rad tuilakog pomonika vrednuje javni tuilac, po pri- jednosni koncept. Udruenje sudijskih i tuilakih pomo-
bavljenom miljenju zamjenika javnog tuioca s kojim tui- nika Srbije izdaje struni asopis Iustitia, u ijem pisanju
laki pomonik radi. sudjeluju, pored sudskih i tuilakih pomonika, advokati,

eminentni profesori i eksperti u razliitim oblastima. Ovako se u ureenju i poboljanju poloaja tuilakih pomoni-
dobar pravni poloaj tuilakih pomonika u srbijanskom ka, te zatiti njihovih prava i interesa, kao i ostvarivanju
pravnom poretku u velikoj mjeri je i zasluga Udruenja. kvalitetne edukacije i strunog usavravanja tuilakih po-
monika, a sve u svrhu jaanja nezavisnog i samostalnog
2.3. Bosna i Hercegovina i Federacija Bosne i Hercegovine
pravosudnog sistema u Bosni i Hercegovini, zasnovanog
Tuilaki pomonici su, prema odredbama Zakona o kri- na principu vladavine prave i najviim standardima zati-
vinom postupku Bosne i Hercegovine32), Zakona o Tuila- te ljudskih prava. Udruenje je uestvovalo u projektu za
tvu BiH33) i Pravilniku o unutranjoj organizaciji Tuilatva harmonizaciju propisa, davalo prijedloge, ali bez uspjeha.
BiH34), definisani kao ovlatena slubena lica koja provode
odreene istrane radnje po ovlatenju postupajueg tui-
oca i nose zvanje struni saradnik - savjetnik - pravnik, koji 3. Prijedlozi za unapreenje pravnog
obavlja sljedee poslove: daje savjete i struna miljenja u poloaja tuilakih pomonika
svim krivinim predmetima; prua pomo pri izradi pravnih
podnesaka; izrauje nacrte pravnih podnesaka; istrauje Pozitivni zakonski propisi nisu adekvatan normativni okvir
pravna pitanja koja su od opte vanosti za rad Tuilatva; za ureenje poloaja tuilakih pomonika, prvenstveno
prua pomo glavnom tuiocu u rjeavanju pravnih pita- osvrui se na Zakon o krivinom postupku Republike Srp-
nja iz djelokruga njegovih poslova; prouava i prati propise ske i Zakon o tuilatvima Republike Srpske. Ipak, moe se
iz oblasti za koju savjetuje i vodi rauna o primjeni istih u konstatovati da je rije o polju na kojem je potrebno pre-
tuilakom radu; priprema nacrte prijedloga za izmjene i duzeti sveobuhvatnu i konzistentnu zakonsku i podzakon-
dopune propisa; pomae u radu po albama na odluke tu- sku recenziju i institucionalnu nadogradnju. Tim pitanjima,
ilaca o nesprovoenju istrage i obustavi istrage. kao i o konstantnom iznalaenju mehanizama za zatitu,
Uslovi za obavljanje poslova: visoka struna sprema, prije unapreenje poloaja i promociju tuilakih pomonika,
reforme visokog obrazovanja steeno zvanje diplomirani treba detaljno da se bave ne samo tuilaki pomonici, nji-
pravnik etvorogodinjim studijem na pravnom fakultetu hova strukovna udruenja, nosioci tuilake funkcije, nego
ili po sistemu obrazovanja prema Bolonjskom procesu za- i zakonodavna vlast.
vren etvorogodinji studij na pravnom fakultetu i stee- Najvaniji pravci normativne aktivnosti nadlenih inilaca
no najmanje 240 ECTS bodova, poloen pravosudni ispit, 3 bi trebalo da budu usmjereni na implementaciju u zakon-
(tri) godine radnog iskustva na pravnim poslovima, izuzet- ske i podzakonske akte sljedeih preporuka:
ne sposobnosti pisanja pravnih dokumenata, poznavanje
3.1. U procesnom zakonu35), tuilake pomonike uini-
rada na raunaru, poznavanje engleskog jezika i poeljno
ti vidljivim kako bi se vrlo precizno znalo ko obavlja koju
iskustvo u oblasti meunarodnog krivinog prava.
funkciju. Propisivanjem da tuilac preduzima radnje u po-
Pitanje statusa tuilakih pomonika i obima poslova koje stupku neposredno, a u postupku za krivina djela za koje
obavljaju u Federaciji Bosne i Hercegovine regulisano je je propisana kazna zatvora do tri godina ili novana kazna
internim pravilnicima pojedinih kantonalnih tuilatava, kao glavna kazna i preko tuilakog pomonika, tuilaki
prema kojima se isti kategorizuju kao administrativno - pomonici bi mogli postupati pred sudom u 191-om kri-
tehniko osoblje - dravni slubenici sa mogunou obav- vinom djelu, Krivinog zakona Republike Srpske36) i to u:
ljanja poslova kao tuilaki pomonici u Tuilatvu Bosne i 9 krivinih djela protiv ivota i tijela37); 19 krivinih djela
Hercegovine. protiv slobode i prava graana38); 8 krivinih djela protiv iz-
bornih prava39); 3 krivina djela protiv polnog integriteta40);
U nacrtu Zakona o tuilatvima u Federacije Bosne i Herce-
9 krivinih djela protiv braka i porodice41); 12 krivina djela
govine predvieno je da tuilaki pomonici u kantonalnim
protiv zdravlja ljudi42); 5 krivina djela protiv prava iz radnih
tuilatvima imaju status pomonika tuioca i mogu samo-
odnosa i socijalnog osiguranja43); 16 krivinih djela protiv
stalno postupati u predmetima vezanim za krivina djela za
imovine44); 24 krivina djela protiv privrede i platnog pro-
koja je zakonom propisana kazna zatvora do pet godina.
meta45); 5 krivinih djela protiv bezbjednosti raunarskih
U posljednjih nekoliko godina Visoko sudsko i tuilako vi- podataka46); 11 krivinih djela protiv slubene dunosti47);
jee Bosne i Hercegovine i Udruenje strunih saradnika i 11 krivinih djela protiv pravosua48); 5 krivina djela pro-
savjetnika u sudovima i tuilatvima Bosne i Hercegovine tiv pravnog saobraaja49); 18 krivinih djela protiv javnog
putem preporuka nastojali su aktuelizovati pitanje prav- reda i mira50); 8 krivinih djela protiv opte sigurnosti ljudi i
nog poloaja tuilakih pomonika, ali se njihov status do imovine51); 5 krivinih djela protiv bezbjednosti javnog sao-
danas nije poboljao ni promijenio. braaja52); i 23 krivina djela protiv ivotne sredine53).
Udruenje strunih saradnika i savjetnika u sudovima i tu- Pored navedenog, u glavi dva, lanu 20. Zakonika o krivi-
ilatvima u Bosni i Hercegovini osnovano je 2008. godine nom postupku, koji pojanjava znaenje izraza, propisati
u Sarajevu. Isto djeluje na prostoru cjelokupne teritorije da je tuilac i glavni republiki i okruni tuilac, njihovi
Bosne i Hercegovine. Osnovni ciljevi Udruenja ogledaju zamjenici i tuilaki pomonici sa punomoi.

3.2. Broj tuilakih pomonika je neophodno pravilno obavjetavanja i upoznavanja sa novim zakonskim i podza-
utvrditi uzimajui u obzir i tuilake pripravnike u skladu sa konskim aktima, mora biti dominantna njena usmjerenost
stvarnim potrebama tuilatava i evropskim standardima, na pojanjenje nedoumica u postupanju i unapreenju
a kako bi se obezbjedilo da svaki tuilac u svakodnevnom vjetina za izradu argumentovanih, jasnih i preciznih tui-
radu ima pomo jednog tuilakog pomonika i jednog tu- lakih akata. Vano je uspostaviti sistemski, multidiscipli-
ilakog pripravnika, za sprovoenja tuilake istrage, rje- narni i koherentni pristup strunom usavravanju s ciljem
avanje znatnog broja predmeta u radu i proirenja posla afirmacije tuilakih pomonika, njihovog napredovanja
na tuilake pomonike kao i administrativnih poslova, koji i profesionalnog razvoja i ukljuiti ih u obuke, seminare i
e direktnim radom sa tuiocem sticati praksu od strunih programe usavravanja.
profesionalaca i istovremeno im pomagati obavljajui po-
3.5. Neophodno je osnovati Udruenje tuilakih pomo-
slove za koje su ovlaeni na osnovu zakona.
nika Republike Srpske kao dobrovoljnu, strukovnu, profe-
Alternativno rjeenje, zavisno od analize potreba, kao mje- sionalnu, nestranaku, nevladinu i neprofitnu organizaciju,
rilo za odreivanje broja tuilakih pomonika u tuilatvi- radi ostvarivanja ciljeva u oblasti vladavine prava i unapre-
ma, odreivao bi se tako to na dva tuioca dolazi po jedan enja poloaja tuilake profesije sa aktivnostima na zatiti
tuilaki pomonik, s tim da ukupan broj tuilakih pomo- prava i interesa tuilakih pomonika, tuilakih pomoni-
nika ne moe biti vei od 2/3 ukupnog broja tuilaca, a tu- ka koji nisu zasnovali radni odnos na neodreeno vrijeme
ilakih pripravnika vei od 1/3 ukupnog broja tuilaca. i tuilakih pripravnika, na zalaganju za unapreenje sta-
tusa i ugleda tuilakih pomonika, poveanju efikasnosti
Ovakav povean broj pomonika i pripravnika omoguio bi
rada kroz stalne obuke i struna usavravanja, afirmaciji
budua popunjavanja tuilakih mjesta iz sopstvenih sna-
prava kao struke i nauke, iniciranju izmjena odredbi zakona
ga jer sadanji broj pomonika i pripravnika ne omoguava
navedenih i u ovom radu, ukazivanju na negativne pojave
podmlaivanje tuilakog kadra iz redova mladih diplomi-
u pravosudnom sistemu u cilju prevencije korupcije i us-
ranih pravnika koji su obueni u tuilatvima.
postavljanju veeg povjerenja graana tuilakoj profesiji.
Prijem i rasporeivanje tuilakih pomonika srazmerno
3.6. I na kraju, ali ne i kao ograniavajue u normativnom
broju tuilaca, bi pored harmonizacije pravnog sistema sa
usklaivanju statusa tuilakih pomonika u Republici Srp-
faktikim stanjem, garantovalo jo veu aurnost i efika-
skoj, trebalo bi uvaavati i miljenje Venecijanske komisi-
snost prilikom rjeavanja starih i novih predmeta, a za po-
je55), koje se odnosi na pravnu bezbjednost i nezavisnost
sljedicu bi imalo i djelotvornije rezultate rada usklaene sa
pravosua u Bosni i Hercegovini, a neophodno je u skladu
evropskim standardima.
sa takom 102,h. pristupiti usklaivanju tuilakih sistema
3.3. Prijem tuilakih pomonika i pripravnika putem u Bosni i Hercegovini.
objavljenog konkursa od strane glavnog okrunog tui-
oca uz ve propisanu proceduru moe biti kao jedan od
naina njihovog izbora, ali u reformi pravnog poloaja tu- 4. ZAKLJUAK
ilakih pomonika, sadanji nain imenovanja potrebno
je ozbiljno razmotriti. Kao prijedlog mogao bi biti, naravno Pozitivni zakonski propisi ne pruaju adekvatan norma-
uz sveobuhvatnu analizu, da imenovanja vri Visoki sud- tivni okvir za ureenje poloaja tuilakih pomonika, pr-
ski i tuilaki savjet Bosne i Hercegovine, uz normativno venstveno osvrui se na Zakon o tuilatvima Republike
usklaivanje prijedloga sa Zakonom o Visokom sudskom Srpske i Zakon o krivinom postupku Republike Srpske.
i tuilakom savjetu Bosne i Hercegovine54), i na taj nain Propisivanjem da tuilac preduzima radnje u postupku
im obezbijediti adekvatniji status u tuilakoj organizaciji. neposredno, a u postupku za krivina djela za koje je pro-
pisana kazna zatvora do tri godina ili novana kazna kao
3.4. Obuku u Centru za edukaciju sudija i tuilaca Republi-
glavna kazna i preko tuilakog pomonika, stvorio bi se
ke Srpske potrebno je i normativno, kroz dopune zakona,
pravni osnov po kojem bi tuilaki pomonici mogli postu-
definisati i kao mjesto za edukaciju tuilakih pomonika
pati pred sudom u 191-om krivinom djelu Krivinog zako-
i pripravnika, kako bi postao pandan pravosudnim akade-
na Republike Srpske. Na ovaj nain, prebacujui vei obim
mijama u okruenju uz unapreenje aktivnosti u pogledu
lakih i manje sloenih predmeta, na tuilake pomonike,
programa obuke. U tuilatvima postoji trend specijalizaci-
naravno, uz adekvatnu kontrolu nadreenih, dolo bi do
je rada i formiranja specijalizovanih odjeljenja, to sve nije
rastereenja tuilaca i posveenosti postupanju na sloeni-
praeno adekvatnim programom edukacije i obuke. Speci-
jim predmetima i osnaivanje vladavine prava izgraenog
jalizacije, edukacije i obuke treba da budu dostupne svim
u borbi protiv organizovanog kriminala, privrednog krimi-
pod jednakim uslovima. Sticanje novih znanja i vjetina
nala, terorizma i korupcije.
je neophodno kako bi se kvalitetnije i efikasnije obavljali
zadaci. Nema kvalitetnog rada bez znanja! Edukacija, bi- Dodjeljivanjem dodatnih nadlenosti tuilakim pomo-
lo da je jednodnevna ili kontinuirana, mora predstavljati nicima moglo bi, zbog dsdnjih vrl stih izmna
simbiozu teorijskog i praktinog znanja, i pored detaljnog Zakona o krivinom postupku Republike Srpske, koje su

biljil procesno krivin prv psldnje dcnie, ak- dlung prdjljnj z pridruivnj vropskoj uni-
tuelizirati dbr pznti tzv. nrmtivni ptimizm, kroz ji. Kljun rij pst reforma i n n zhvt sm
pitanje prvn sigurnsti grn. Ipk, rzlg ustlih privrdn, plitik, kulturn, drutvn v i prvn
prmjn trb, prij svg, triti u prcsim trnzici ktivnsti, tk da dlzim d ptpzntg prdks
i glblizci kim su buhvn svrmn drutv, d din knstnt i nstbilni uprit dnnjg,
psbn Bosna i Hercegovina i njeni entiteti nkn drutv, njgv stln reforma.
*)
Autor je master diplomirani pravnik, radi na osnovu Ugovora u Okrunom tuilatvu Banja Luka kao struni saradnik, stavovi izneseni
u radu su lini stav autora, a ne organa u kojem radi.
Tekst Agende objavljen na web stranici Vlada Republike Srpske: http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Documents/Reformska%20 agen-
1)
da %20za%20BiH.pdf, oitano 22.12.2015.

U nastavku rada naziv tuilaki pomonik je sui generis naziv za struni saradnik, vii tuilaki saranik, savjetnik, vii savjetnik, koji su,
2)
diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom.

l 34 a. Zakonom o tuilatvima Republike Srpske (Sl. glasnik Republike Srpske, br. 55/02, 85/03, 115/04, 68/07)
3)
Pravilnik o unutranjoj organizaciji i poslovanju tuilatva Republike Srpske www.pravosudje.ba/vstv/faces/docservlet?p_id, oitano

4)
24.12.2015. godine.
5)
Clan 360 taka 2 Zakon o krivinom postupku Republike Srpske (Slubeni glasnik Republike Srpske br. 53/12).
6)
Ibid, lan 20 stav 1. taka .

7)

8)
Zakon o Centru za edukaciju sudija i javnih tuilaca u Republici Srpskoj (Slubeni glasnik Republike Srpske, br. 34/02, 49/02 30/07,
9)
68/07).
10)
Program strunog usavravanja i poetne obuke za 2016 godinu, CESTRS, 2016, Banja Luka http://www.rs.cest.gov.ba/index.php/site-
administrator/file, oitano 15.01.2016 godine.
11)
Evropska mrea za obuku u pravosuu, www.ejtn.net, oitano 15.01.2016.
12)
Program strunog usavravanja i poetne obuke za 2016 godinu, strana 8.(bilj 10)
13)
Zakonom o platama zaposlenih u institucijama pravosua Republike Srpske (Slubeni glasnik Republike Srpske, br:31/14).
14)
Aktivnosti Udruenja mogu se pratiti na web stranici www.ussbih.ba.
15)
lan 184 Zakon o dravnom odvjetnitvu (Narodne novine, broj. 76/09,153/09,116/10,145/10,57/11,130/11,72/13,148/13, 33/15,
82/15 ).
16)
l. 119. Zakona o javnom tuilatvu, (Sl. gl. RS 116/08, 104/09, 101/10, 78/11, 101/11, 38/12, 121/12, 101/13, 111/14 i 117/ 14) .
17)
Zakonika o krivinom postupku (Sl.gl. RS 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14.) U pitanju su exempli causa: poziv za saslua-
nje osumnjienog iz l. 191 st. 1 poziv za ispitivanje svedoka iz l. 92 st. 3, zahtev policiji da raspie policijsku potragu iz l. 286 st. 2,
naredba o odlaganju krivinog gonjenja iz l. 283.
18)
Ibid, l. 296 st. 1, l. 500, l. 332, l. 522 st. 1, l. 284, l. 212 st. 1, l. 214 st. 2 i l. 215 st. 2, l. 432 st. 1, l. 465, l. 471 st. 1, l. 483. U
pitanju su exempli causa: naredba o sprovoenju istrage , optuni predlog , predlog za izricanje mere bezbednosti , optunica , reenje
o odbacivanju krivine prijave , predlog za odreivanje pritvora , predlog za produenje pritvora , alba protiv prvostepene presude,
alba protiv reenja, zahtev za ponavljanje postupku , zahtev za zatitu zakonitosti.
19)
l.136 stav 1 taka 1 i 4 l. 23 st. 2 Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima, (Sl. gl. RS 110/09, 87/10 i 5/12)
20)
l.48 Zakonika o krivinom postupku . (bilj.17).
21)
Ibid, l. 283.
22)
Ibid, l. 2 st. 1 taka 6.
23)
G. Krsti , Tuilaki pomonici u Republici Srbiji pravni poloaj i perspektive, asopis Sveska za javno pravo , Fondacije Centar za javno
pravo, Sarajevo, 2015,strana 4, oitano 20.01.2016 . http:/www./fcjp.ba/index.php.
24)
Pravilnik o mjerilima za odreivanje broja osoblja u javnim tuilatvima, (Sl. gl. RS 72/09 i 79/09).
25)
Ibid, l. 3.
26)
Ibid, l. 9.
27)
G. Krsti , Tuilaki pomonici u Republici Srbiji pravni poloaj i perspektive, (bilj 23)
28)
Zakon o platama dravnih slubenika i nametenika, (Sl. gl. RS 62/06, 63/06, 115/06, 101/07, 99/10, 108/13 i 99/14).
29)
l. 121 Zakona o javnom tuilatvu (bilj. 16) i l. 93 st. 1 Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima (bilj. 19).
30)
l. 5 st. 1 ta. 5 Zakona o Pravosudnoj akademiji, Sl. gl. RS 104/09 i 32/14.
31)
Ibid, l. 83 st. 1.
32)
l 20 taka g) Zakona o krivinom postupku Bosne i Hercegovine (Slubeni glasnik Bosne i Hercegovine, br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04,
63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09, 72/13)
33)
l.14 Zakona o Tuilatvu BiH, (Sl. glasnik BiH br. 24/02, 3/03, 37/03, 42/03, 9/04, 35/04, 61/04 i 97/09).
34)
Pravilnika o unutranjoj organizaciji Tuilatva BiH (Sl. glasnik BiH br. 36/13, 16/14 i 56/15).
35)
l 44 Zakon o krivinom postupku Republike Srpske (bilj. 6).
36)
Krivini zakon Republike Srpske (Slubeni glasnik Republike Srpske br. 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10, 1/12, 67/13).
37)
Ibid.l.153 t.5. Navoenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu,l.153 t.1. Protivpravni prekid trudnoe, l.155.Laka tjelesna
povreda, l.156 t.4.Teka tjelesna povreda, l.157 Uestvovanje u tui, l158 Ugroavanje opasnim oruem pri tui ili svai,l.159 t.1.
Izlaganje opasnosti, l.160 t.1.Naputanje nemonog lica, l.161. Nepruanje pomoi.

Ibid,l. 162 t.1 i 2.Povreda ravnopravnosti graana, l. 163. Povreda prava upotrebe jezika i pisma, l. 164. Prinuda, l. 166 t. 1 i 2 Pro-
38)
tivpravno lienje slobode, l. 169.Ugroavanje sigurnosti, l170. Naruavanje nepovredivosti stana, l. 171. Protivzakonito pretresanje,
l. 172 t. 1,2 i 3.Povreda tajnosti pisma ili drugih poiljki, l. 173. Neovlaeno otkrivanje profesionalne tajne,l. 174Neovlaeno
prislukivanje i tonsko snimanje, l.175.Neovlaeno fotografisanje, l.176. Neovlaeno korienje linih podataka, l.177.Povreda
prava na podnoenje pravnog sredstva, l.178.Povreda slobode vjere i vrenja vjerskih obreda, l. 179.Povreda slobode izraavanja
nacionalne pripadnosti, l.180.Povreda slobode izraavanja misli, l. 181. Spreavanje tampanja, distribucije tampanih stvari i emi-
tovanja, l.182.Povreda prava na udruivanje i politiko organizovanje, l.183.Povreda prava na javno okupljanje.
Ibid. l.184. Spreavanje odravanja izbora i glasanja, l.185. Povreda prava kandidovanja na izborima, l.186.Povreda birakog prava,
39)
l. 187 t. 1. Povreda slobode opredjeljenja biraa, l.188. Zloupotreba birakog prava, l.189. Podmiivanje pri izborima ili glasanju,
l.190.Povreda tajnosti glasanja, l.192 t.1. Unitavanje izbornih isprava.
Ibid. l.184.Spreavanje odravanja izbora i glasanja, l.185.Povreda prava kandidovanja na izborima, l.186.Povreda birakog pra-
40)
va, l.187 t.1.Povreda slobode opredjeljenja bira, l.188. Zloupotreba birakog prava, l.189.Podmiivanje pri izborima ili glasanju,
l.190Povreda tajnosti glasanja, l.192 t.1.Unitavanje izbornih isprava.
Ibid. l. 197.Zadovoljenje polnih strasti pred drugim, l. 200 t. 1 .Proizvodnja, posjedovanje i prikazivanje djeije pornografije, l.201
41)
t.1.Rodoskrvnjenje.
Ibid. l. 202.Dvobranost, l. 203. Omoguavanje zakljuenja nedozvoljenog braka, 204.Vanbrana zajednica za maloljetnim licem,
42)
l.205 t.1. Oduzimanje maloljetnog lica, l. 206.Promjena porodinog stanja, l. 207 t.1 i 2.Zaputanje i zlostavljanje maloljetnog lica,
l.208 t.1i 6.Nasilje u porodici ili porodinoj zajednici, l. 209 t.1. Krenje porodinih obaveza, l. 210.Izbjegavanje davanja izdravanja
ivotnih namirnica, l. 223 t.1, 2.Zagaivanje vode za pie i ivotnih namirnica. Ibid. l. 226 t.1.Povreda osnovnih prava radnika, l. 227.
Povreda prava pri zapoljavanju i za vrijeme nezaposlenosti, l228.Povreda prava iz socijalnog osiguranja, l. 229. Zloupotreba prava iz
socijalnog osiguranja, l. 230.Ne preduzimanje mera zatite na radu.Ibid, l. 231.Kraa, l. 235 t.1,2,3 i 5.Utaja, l236 t 1.Oduzimanje
tue stvari,l. 237.Oduzimanje motornog vozila, l.239 . t, 1,2,4.Prevara l.240 t.1,2.Osiguranika prevara, l. 241 t.1,2.Organizovanje
nedozvoljenih igara na sreu, l. 244 t 1..Zloupotreba povjerenja, l. 245 t,1 Zelenatvo, l. 246 t.1,3.Prikrivanje, l. 247.Protivzakonito
useljenje, l. 248 .Protivpravno zauzimanje zemljita, l. 249 t.1.Oteenje tue stvari, l. 251.Oteenje tuih prava, l. 252. Otee-
nje stambenih i poslovnih zgrada i prostorija, l. 254 t.1.Iznoenje u inostranstvo predmeta koji su od posebnog kulturnog ili istorijskog
znaaja ili prirodnih rijetkosti
43)
ivotnih namirnica, l. 223 t.1, 2.Zagaivanje vode za pie i ivotnih namirnica.
Ibid. l. 226 t.1.Povreda osnovnih prava radnika, l. 227.Povreda prava pri zapoljavanju i za vrijeme nezaposlenosti, l228.Povreda
44)
prava iz socijalnog osiguranja, l. 229 Zloupotreba prava iz socijalnog osiguranja, l. 230.Ne preduzimanje mera zatite na radu.
Ibid, l. 231.Kraa, l. 235 t.1,2,3 i 5.Utaja, l236 t 1.Oduzimanje tue stvari,l. 237.Oduzimanje motornog vozila, l.239 . t, 1,2,4.
45)
Prevara l.240 t.1,2.Osiguranika prevara, l. 241 t.1,2.Organizovanje nedozvoljenih igara na sreu, l. 244 t 1..Zloupotreba povje-
renja, l. 245 t,1 Zelenatvo, l. 246 t.1,3.Prikrivanje, l. 247.Protivzakonito useljenje, l. 248. Protivpravno zauzimanje zemljita,
l. 249 t.1.Oteenje tue stvari, l. 251.Oteenje tuih prava, l. 252. Oteenje stambenih i poslovnih zgrada i prostorija, l. 254
t.1.Iznoenje u inostranstvo predmeta koji su od posebnog kulturnog ili istorijskog znaaja ili prirodnih rijetkosti. Ibid l.259.Prouzro-
kovanje steaja nesavjesnim poslovanjem,l.261.Zloupotreba u steajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja,
l.262 t1,2.Oteenje ili povlaivanje povjerilaca,l.264 t1. Nesavjesno privredno poslovanje,l.266 t 1Zakljuenje tetnog ugovora,
l.269t.1,2,4.Odavanje i neovlaeno pribavljanje poslovne tajne, l.272.Neovlaena upotreba tue firme, uzorka ili modela, l.273.
Neovlaena upotreba tueg pronalaska,l.274. Falsifikovanje ili unitavanje poslovnih ili trgovakih knjiga ili isprava, l.275 t.1,3.Fal-
sifikovanje i upotreba hartija od vrijednosti,l.276 t.1,3.Falsifikovanje kreditnih kartica i kartica za bezgotovinsko plaanje l.277 t,1,3.
Falsifikovanje znakova za vrijednost, l.278,Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje l.279.Falsifikovanje
znakova za obljeavanje robe, mjera i tegova,l.281t 1 Nedozvoljena trgovina,l.282Obmanjivanje kupaca
l.283 t.1,3.Obmana pri dobijanju kredita ili drugih pogodnosti,l.286 t1,2.Izdavanje eka i sredstava bezgotovinskog plaanja bez
46)
pokria l.287t.1.Utaja poreza i doprinosa, l.288.Lana poreska isprava,l.289.Podnoenje lane poreske prijave,l.290.Spreava-
nje poreskog slubenika u obavljanju slubene dunosti, l.291 t.1.Napad na poreskog slubenika u obavljanju slubene dunosti,
l.292Nepravilno izdvajanje sredstava pravnih lica.
Ibid,l. 292a t.1,2. Oteenje raunarskih podataka i programa, l.292 c.Izrada i unoenje raunarskih virusa, l.292 d. Neovlaeni
47)
pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei, telekomunikacionoj mrei i elektronskoj obradi podataka, l.292 .Spreavanje i
ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei, l.292 e.Neovlaeno korienje raunara ili raunarske mree.
Ibid, l. 347 t.1.Zloupotreba slubenog poloaja ili ovlaenja, l.348 t.2.Pronevjera, l.350 Posluga, l.351 t 3.Primanje mita, l.352
48)
t..2,4 Davanje mita, l.353 t 2.Trgovina uticajem, l.354 t 1.Nesavjestan rad u slubi,l.355t1,2, 4.Odavanje slubene tajne, l.356.
Protivzakonita naplata i isplata, l.357.Protivzakonito osloboenje lica lienog slobode, l.359.Povreda ljudskog dostojanstva zloupo-
trebom slubenog poloaja ili ovlaenja
Ibid l. 361.Neprijavljivanje pripremanja krivinog djela, l.362.Neprijavljivanje krivinog djela ili uinioca, l.363 t 1,2.Pomo uiniocu
49)
poslije izvrenog krivinog djela, l.364.Lano prijavljivanje krivinog djela, l.365 t1,2.Davanje lanog iskaza, l.366Spreavanje doka-
zivanja, l.367.Povreda tajnosti postupka, l.370, Povreda ugleda suda, l.371t,1,2, Neizvrenje sudske odluke, l.372.Krenje sudske
odluke o zabrani vrenja dunosti ili zanimanja, l.373 t.1.Pobuna lica lienih slobode

Ibid, l. 377t1.Falsifikovanje isprave, l.378.Posebni sluajevi falsifikovanja isprave, l.380.Izrada, nabavljanje, posjedovanje, prodaja
50)
ili davanje na upotrebu sredstava za falsifikovanje isprava, l.381.Navoenje na ovjeravanje neistinitog sadraja, l.382.Izdavanje i
upotreba neistinitog ljekarskog ili veterinarskog uvjerenja
Ibid, l. 383 t 2.Zloinako udruenje, l.384.Dogovor za izvrenje krivinog djela, l.385.Nasilniko ponaanje, l.386 t1Uestvo-
51)
vanje u skupini koja izvri krivino djelo, l.387 t.1. Spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje, l.388 t1,2. Napad na
slubeno lice u vrenju slubene dunosti, l.389 t,1.Uestvovanje u skupini koja sprijei slubeno lice u vrenju slubene radnje,
l.391 t,1,2Organizovanje otpora, l.392.Protivpravno mijenjanje teritorijalne podjele Republike Srpske, l.393.Neovlaeno bavljenje
odreenim zanimanjem, l.394.Skidanje ili povreda slubenog peata ili znaka, l.395.Oduzimanje ili unitenje slubenog peata ili
slubenih spisa, l.396.Lano predstavljanje, l.397. Samovlae, l.398.Izraivanje i nabavljanje oruja i sredstava namijenjenih za
izvrenje krivinih djela, l.399 t4,5,6. Nedozvoljena proizvodnja i promet oruja ili eksplozivnih materija, l. 400. Kockanje, l.401.
Povreda groba ili lea.
Ibid, l. 402 t4.Izazivanje opte opasnosti, l.403 t 2.Stvaranje opasnosti nepropisnim izvoenjem graevinskih radova, l.404 t 3
52)
Oteenje zatitnih ureaja na radu, l.405 t3.Oteenje ili unitenje javnih ureaja, l.406 t1,3.Oteenje brana i vodoprivrednih
objekata, l.407.Nepropisno prevoenje ili prenoenje opteopasnih materija, l. 408.Neotklanjanje opasnosti, l. 409.Neuestvova-
nje u otklanjanju opte opasnosti
Ibid, l. 415 t1,3.Zagaivanje ivotne sredine, l.416 t1,2.Zagaivanje ivotne sredine otpadnim materijama, l. 417.Ugroavanje i-
53)
votne sredine bukom, l.418 t1.Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja, l. 419 t1,3.Oteenje objekata i
ureaja za zatitu ivotne sredine, l.420 t1,3.Unitenje ili oteenje zatienog prirodnog dobra, l.421.Proizvodnja tetnih sredstava
za lijeenje ivotinja, l.422.Zagaivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje ivotinja, l.423.Nepostupanje po propisima za
suzbijanje bolesti ivotinja i bilja, l.424.Nesavjesno postupanje u prometu pesticida, l.425.Nesavjesno pruanje veterinarske pomo-
i, l.426Neovlaeno obavljanje veterinarskih usluga l.427.Unitenje zasada, l.428 Neizvrenje odluke o mjerama zatite ivotne
sredine, l.428 t. 1,3. Unoenje opasnih materija u Republiku Srpsku, l.430 t 1. umska kraa, l.431.Pustoenje uma,l.432 t 3.Iza-
zivanje poara, l.433. Muenje i ubijanje ivotinja,l.434Iznoenje u inostranstvo posebno zatienih biljaka ili ivotinja, l. 435.
Uzurpacija nekretnina, l.436. Nezakonit lov,l.437Nezakonit ribolov.
Zakona o Visokom sudskom i tuilakom savjetu Bosne i Hercegovine (Slubeni glasnik BiH, broj 25/04, 93/05, 15/08)
54)
Evropska komisija za demokratiju kroz pravo (Venecijanska komisija), Miljenje o pravnoj bezbjednosti i nezavisnosti pravosua u BiH,
55)
usvojeno na 91. Plenarnoj sjednici (Venecija, 15-16. juni 2012.), broj: 648/2011 od 18.06.2012. godine, oitano 04.02.2016.godine
www.mpr.gov.ba/organizacija.../ Misljenje%20VK%20-%20BJ.pdf.

SLUAJ KATINSKA UMA
Ivan Duzlevski,
tuilaki pomonik-savetnik
Tuilatvo za ratne zloine RS
Samo mrtvi su videli kraj rata. neposredno u neprijateljstvima, podrazumevajui tu i pri-

Platon (427-347. p.n.e) padnike oruanih snaga koji su poloili oruje, u svako do-
ba i na svakom mestu, zabranjuje postupke protiv ivota i
telesnog integriteta, naroito sve vrste ubistva, osakae-
1. Uvod
nja, svireposti i muenja, uzimanje talaca, povrede linog
Meunarodno humanitarno pravo nastalo je kao odgovor dostojanstva, naroito uvredljivi i poniavajui postupci i
oveanstva na ratna zverstva i strahote koje su kroz istoriju izricanje i izvravanje kazni bez prethodnog suenja.
bile nuna posledica i zli pratilac svih oblika oruanih sukoba Primer za iznetu tvrdnju se sam nametnuo. Masovna stre-
irom sveta. U svim sukobima i bez izuzetka, od prvog za- ljanja poljskih oficira, vojnika, policajaca i drugih dravnih
beleenog rata u drevnoj Mesopotamiji oko 2 700g. p.n.e. slubenika izvrena od strane pripadnika Crvene Armije
do savremene borbe protiv radikalnog terorizma, od najkra- prolea 1940.godine u Katinskoj umi i nekoliko drugih
eg rata u trajanju od svega 40-ak minuta koliko je trebalo lokacija na teritoriji dananje Belorusije i Ukrajine, osobit
britanskim topovima da okonaju sudbinu afrike dravice je primer bezobzirne osvete i krenja svih pravnih, vojnih i
Zanzibar do onih najdugotrajnijih poput uvenog englesko- moralnih normi koje poznaje i priznaje civilizovano drutvo.
francuskog Stogodinjeg rata ili pak onih najkrvavijih, poput Istorija sigurno pamti i vee revanizme prema zarobljenim
onog u Ruandi 1994.godine kada je za samo nekoliko mese- neprijateljskim borcima, ranjenicima i stanovnitvu od slu-
ci ubijeno oko 800 000 pripadnika plemena Tutsi, najtee su aja Katinske ume, poznate i kao Katinska tragedija, ali ne
stradali oni koji nisu uzimali direktna uea u tim sukobima. i moderna Evropa na kraju XX i poetku XXI veka. Ako izuz-
Savremeni pravni sistemi zatite ivota ljudi i drugih do- memo potonji nacistiki genocid u logorima smrti, ovo je
bara u meunarodnim i nemeunarodnim (unutranjim) prvi zloin tako velikih razmera poinjen u II svetskom ratu.
sukobima temelje se pre svega na enevskim konvencija- Pomenuti zloin ponovo je dobio na aktuelnosti kao pred-
ma i dopunskim protokolima uz te konvencije. To su meu- met razmatranja predstavki lanova porodica rtava koje su
narodni instrumenti u kojima su uoblieni osnovni principi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu tuile dravu
ponaanja i zatite prema najosetljivijim kategorijama lica
Rusiju kao pravnog sledbenika biveg Sovjetskog Saveza
u ratu, u prvom redu prema civilima i civilnim rtvama ra-
(SSSR-a), i to u jednom od najkontroverznijih sluajeva tog
ta, a meu njima posebno prema deci i enama.
suda do sada - u predmetu Janovjec i drugi protiv Rusije2).
Meutim, postoji i podjednaka potreba da se sankcioni-
Naravno, u konkretnom sudskom postupku zloin nije
u razliiti oblici nedozvoljenih akata prema ratnim zaro-
razmatran sa stanovita bilo ije istorijske ili politike od-
bljenicima, borcima izbaenim iz stroja (hors de combat) i
govornosti, ve u okvirima nadlenosti Evropskog suda i
onesposobljenim za borbu iz bilo kog razloga.
eventualnog utvrivanja povreda ljudskih prava i sloboda,
Takvu zatitu danas garantuje pre svega Trea enevska tj. odgovarajuih odredbi Evropske konvencije za zatitu
konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima1). Odred- ljudskih prava i osnovnih sloboda (Konvencija),3) i to u vezi
ba lana 3 ove konvencije prema licima koja ne uestvuju sa navodnim povredama lana 2 (pravo na ivot)4) i lana 3

(zabrana muenja)5), te primene lana 41 (pravino zado- Dana 5.marta 1940.godine Politbiro Centralnog komite-
voljenje). 6) ta Komunistike partije SSSR razmatrao je predlog i do-
neo sledeu odluku: Nalae se da NKVD SSSR postupi
Iz ugla prouavanja sudske prakse Evropskog suda za ljud-
na sledei nain:
ska prava, razmatranja primene pojedinih odredaba me-
unarodnog humanitarnog prava u konkretnom sluaju, (1) predmeti 14.700 osoba koje su i dalje u logorima za
te naposletku i otkrivanja istorijski nepoznatih injenica u ratne zarobljenike (bivi oficiri Poljske vojske, dravni
vezi sa ovom tamnom epizodom svetske istorije. slubenici, zemljoposednici, policajci, obavetajci, pri-
padnici vojne policije, doseljenici i zatvorski uvari),
(2) i predmeti lica koja su uhapena i zadrana u zatvo-
2. Istorijske injenice o ratnom ru u zapadnim oblastima Ukrajine i Belorusije, kojih
ima 11.000 (lanovi razliitih kontrarevolucionarnih
zloinu u Katinskoj umi 7) pijunskih organizacija i organizacija za sabotau,
bivi zemljoposednici, vlasnici fabrika, bivi oficiri
Ministri spoljnih poslova SSSR-a i nacistike Nemake
Poljske vojske, dravni slubenici i begunci), mora-
potpisali su avgusta 1939.godine ugovor o nenapadanju,
ju se razmotriti u posebnom postupku, uz izricanje
poznat kao Pakt Ribentrop-Molotov, a koji je sadrao i
smrtne kazne - izvrenje kazne streljanjem...
dodatni tajni protokol kojim su se strane saglasile o pita-
nju granica njihovih zona uticaja u Istonoj Evropi. Izmeu Odluku su potpisali: Staljin, Voroilov, Mikojan, Molotov,
ostalog u njemu je stajalo sledee: U sluaju teritorijalnih Kalinjin i Kaganovi.
ili politikih promena u oblastima koje pripadaju poljskoj
Streljanja su izvrena u aprilu i maju 1940. godine. Zatvo-
dravi, zone uticaja Nemake i SSSR bie okvirno razgrani-
renici iz kampa Kozelsk ubijeni su na lokaciji blizu Smolen-
ene linijama reka Narev, Visla i San.
ska koja je poznata kao Katinska uma; oni iz kampa Staro-
Ve 1. septembra 1939. godine Nemaka je izvrila inva- belsk streljani su u zatvoru NKVD-a u Harkovu i njihova tela
ziju na Poljsku, ime je zapoela II svetski rat, dok su 17. su sahranjena u blizini sela Pjatihatki; policajci iz Ostakova
septembra 1939. godine jedinice sovjetske Crvene armi- ubijeni su u zatvoru NKVD u Kalinjingradu (sada Tver) i sa-
je umarirale na teritoriju Poljske, navodno da bi zatitile hranjeni u naselju Mednoje. Okolnosti pod kojim su pogu-
Ukrajince i Beloruse koji su iveli u istonom delu Poljske, bljeni zatvorenici iz zatvora u zapadnoj Ukrajini i Belorusiji
jer se poljska drava uruila pod nemakim napadom i vie i dalje su nepoznate.
nije mogla da garantuje bezbednost sopstvenih dravljana.
U 1942. i 1943. godini prvo su poljski radnici na eleznici, a
Poljska vojska nije pruila vojni otpor. SSSR je sebi pripojio
potom i nemaka vojska, otkrili masovne grobnice u blizini
teritoriju koja je dola pod njegovu kontrolu i u novembru
Katinske ume.
1939. godine proglasio da su 13.5 miliona poljskih dravlja-
na koji su tamo iveli od tog trenutka sovjetski dravljani.
Uoi napredovanja Crvene armije pritvoreno je oko
250.000 poljskih vojnika, graniara, policajaca, uvara za-
tvora, dravnih slubenika i drugih funkcionera. Nakon to
su razoruani, neki od njih su osloboeni; drugi su poslati
u posebne logore koje je ustanovio NKVD (Narodni kome-
sarijat za unutranje poslove, prethodnik KGB) u Kozelsk,
Ostakov i Starobelsk.
Poetkom marta 1940.godine, dugogodinji ef sovjet-
ske tajne policije NKVD Berija (
), predloio je tada generalnom sekretaru Komu-
nistike partije SSSR-a, Staljinu (
), da dozvoli streljanje poljskih ratnih zarobljenika
na osnovu toga to su svi oni neprijatelji sovjetskih vlasti
ispunjeni mrnjom prema sovjetskom reimu koji poku-
avaju da nastave svoje antirevolucionarno delovanje i
sprovode antisovjetsku propagandu (crtica viak u obe
rei, piu se kao jedna re). U predlogu je precizirano da
je u logoru za ratne zarobljenike smeteno ukupno 14.736 Osnovana je meunarodna komisija sastavljena od 12 fo-
bivih vojnika i policajaca, od kojih je vie od 97% poljskih renzikih eksperata i njihovih saradnika iz zemalja-satelita
dravljana, a da je u zatvorima u zapadnim oblastima Ukra- nacistike Nemake ili onih pod njenom okupacijom: Bel-
jine i Belorusije zatoeno jo 10.685 Poljaka.8) gije, Bugarske, Hrvatske, Danske, Finske, Francuske, Ma-

arske, Italije, Holandije, Rumunije, Slovake i vedske. za nae poljske prijatelje. Naprotiv, nepredvieni incident
Komisija je radila na ekshumaciji od aprila do juna 1943. mogao bi dovesti do toga da operacija bude otkrivena, sa
godine. Iskopani su posmrtni ostaci 4243 poljskih oficira, svim neeljenim posledicama koje bi to imalo za nau ze-
od kojih je njih 2730 identifikovano. Komisija je zakljuila mlju, pogotovo stoga to je zvaninu verziju, kada je re o
da su sovjetske vlasti odgovorne za masakr. licima koja su streljana u Katinskoj umi, potvrdila istraga
obavljena na inicijativu sovjetskih vlasti 1944...
Sovjetske vlasti odgovorile su tako to su krivicu svalile na
Nemce koji su - prema navodima Moskve - u leto 1941. Na osnovu gore iznetog, izgleda da je poeljno unititi ce-
godine navodno preuzeli kontrolu nad poljskim zatvore- lokupnu arhivu koja se odnosi na lica streljana 1940. u go-
nicima i ubili ih. Nakon to je Crvena armija oslobodila re navedenoj operaciji. Izvetaji sa sastanaka trojke NKVD
Smolensku oblast septembra 1943. godine, NKVD je osno- SSSR u kojima se ta lica osuuju na streljanje, kao i doku-
vao Specijalnu dravnu komisiju kojom je predsedavao menta o izvrenju ove odluke, mogu se sauvati.
Burdenko, koja je navodno sakupljala dokaze o nemakoj
Preostala dokumenta stavljena su u poseban dosije, po-
odgovornosti za ubistva poljskih oficira. U saoptenju od
znat kao paket br. 1, kome je pravo pristupa imao samo
22. januara 1944. godine Komisija je objavila da su poljske
generalni sekretar Komunistike partije SSSR. Njegova sa-
zatvorenike ubili Nemci u jesen 1941. godine.
drina je 28. aprila 2010. godine zvanino objavljena na
Tokom suenja nemakim ratnim zloincima pred Meuna- internet stranici Slube dravnog arhiva Rusije. Dosije je
rodnim vojnim tribunalom ubistva u Katinu pomenuta su u sadrao sledea istorijska dokumenta: predlog Berije od
optunici kao primer ratnog zloina. Zamenik glavnog tui- 5. marta 1940. godine, odluku Politbiroa od istog datuma,
oca za SSSR Pokrovski je stavio na teret optuenih ubistvo stranice uklonjene iz zapisnika sa sastanka Politbiroa i be-
11.000 poljskih ratnih zarobljenika u jesen 1941. godine, leku eljepina od 3. marta 1959. godine. 10)
oslanjajui se na izvetaj Specijalne dravne komisije (Sue-
nje najveim ratnim zloincima pred Meunarodnim vojnim
tribunalom, tom VII, str. 425-7). I pored toga to su sovjetski 3. Istrage u vezi sa Katinskom tragedijom
tuioci ulagali prigovore na izvoenje dokaza usmenim sve- (krivini predmet broj 159)
doenjem, Tribunal je 1. i 2. jula 1946. godine sasluao do-
kaze koje su iznela tri svedoka optube i tri svedoka odbrane Marta 1990.godine regionalno tuilatvo u Harkovu po-
(tomXVII, str. 270-371). Na kraju suenja ubistva u Katinu krenulo je krivinu istragu o poreklu masovnih grobnica
nisu pomenuta ni u tekstu presude Meunarodnog vojnog pronaenih u gradskom okrugu Lesopark. Juna 1990. go-
tribunala ni u izdvojenom miljenju sovjetskog sudije. dine tuilatvo u Kalinjingradu (Tver) je pokrenulo krivini
Dana 3.marta 1959. godine eljepin, predsednik Komiteta postupak o nestanku () poljskih ratnih za-
dravne bezbednosti (KGB), predloio je Hruovu, tada robljenika koji su bili zatvoreni u logoru NKVD u Ostakovu,
generalnom sekretaru Komunistike partije SSSR, da se do kojeg je dolo u maju 1940. godine. Septembra 1990.
unite dokumenta o ubistvima poljskih ratnih zarobljenika: godine Glavno vojno tuilatvo SSSR preuzelo je istragu iz
Od 1940. godine dosijee i druge materijale koji se odno- Harkova pod brojem 159 i dodelilo je grupi vojnih tuilaca.
se na zatvorenike i zarobljene oficire, policajce, andarme, Tokom leta i jeseni 1991. godine poljski i ruski specijalisti iz-
vojne doseljenike, zemljoposednike i druge zatvorenike iz vrili su ekshumacije tela iz masovnih grobnica u Harkovu,
bive buroaske Poljske koji su streljani te iste godine u- naselju Mednoje i Katinu. Oni su isto tako pregledali arhiv-
vao je Komitet dravne bezbednosti Saveta ministara SSSR. ska dokumenta koja se odnose na masakr u Katinu, sasluali
Na osnovu odluka koje je donela specijalna trojka (troika) najmanje etrdeset svedoka i odredili forenzika ispitivanja.
sovjetskog NKVD, streljano je ukupno 21.857 lica, od toga
4.421 u Katinskoj umi (Smolenska oblast), 3.820 u logoru Oktobra 1992. godine ruski predsednik Jeljcin otkrio je da
Starobelsk blizu Harkova, 6.311 u logoru Ostakov (Kali- su poljske oficire osudili na smrt Staljin i Politbiro Komuni-
njingradska oblast) i 7.305 u drugim logorima i zatvorima stike partije SSSR. Direktor Dravnog arhiva Rusije predao
u zapadnoj Ukrajini i Belorusiji. 9) je poljskim vlastima niz dokumenata, ukljuujui odluku
od 5. marta 1940. godine.
Celokupna operacija likvidacije gore pomenutih pojedina-
ca sprovedena ja na osnovu odluke Centralnog komiteta Krajem maja 1995. godine tuioci iz Belorusije, Poljske, Ru-
Komunistike partije SSSR od 5. marta 1940.godine. Od sije i Ukrajine odrali su radni sastanak u Varavi tokom
vremena od kada je sprovedena gore pomenuta operacija, kojeg su razmotrili napredak istrage u predmetu.
tj. od 1940. godine, nikome nisu data nikakva obavetenja
Glavno vojno tuilatvo odluilo je 2004. godine da obu-
koja se odnose na taj predmet, i svih 21.857 dosijea pohra-
stavi krivini postupak br. 159, oigledno na osnovu toga
njeno je na tajnoj lokaciji.
to su lica koja su navodno odgovorna za zloin ve umrla.
Nijedan od ovih dosijea nema nikakvu operativnu ili istorij- Odluka da se obustavi istraga dobila je oznaku strogo po-
sku vrednost za sovjetske organe. Isto tako, pod velikom je verljivo i njeno postojanje je otkriveno tek 11. marta 2005.
sumnjom da li bi mogli imati bilo kakvu stvarnu vrednost na konferenciji za tampu Glavnog vojnog tuioca. Rusija je

odbila zahtev Evropskog Suda za ljudska prava da dostavi 4.1. N AVODNA POVREDE PRAVA NA IVOT
kopiju odluke od 21. septembra 2004. godine, pozivajui se IZ L.2 EVROPSKE KONVENCIJE
na to da je re o dokumentu koji je oznaen kao tajni.
Podnosioci predstavke su se alili da ruske vlasti nisu po-
Dravna duma, donji dom ruskog Parlamenta, usvojila je tovale svoje obaveze koje imaju prema procesnom as-
2010.godine izjavu pod naslovom O katinskoj tragediji i pektu lana 2 Konvencije, koji od njih zahteva da sprovedu
njenim rtvama u kojoj se, konkretno, navodi sledee: Pre odgovarajuu i delotvornu istragu o smrti njihovih roaka.
sedamdeset godina streljane su hiljade poljskih dravljana
koji su kao ratni zarobljenici bili smeteni u logorima NKVD Ipak, Sud je morao najpre da odlui o jednom prethodnom
SSSR i zatvorima u zapadnim delovima ukrajinske SSR i be- pitanju. Rusija je izjavila prigovor vremenske nenadlenosti
loruske SSR. Zvanina sovjetska propaganda pripisala je od- suda u vezi sa l.2 Konvencije. Sud se pozvao na utvrene kri-
govornost za ovo zverstvo, koje je nazvano zbirnim imenom terijume u svojoj presudi u ranijem predmetu ilih protiv Slo-
Katinska tragedija, nacistikim zloincima.. Poetkom 1990- venije12), najpre na pitanje ispunjenosti standarda postojanja
ih naa zemlja uloila je velike napore u cilju ustanovljavanja sutinske veze izmeu dogaaja koji je razlog za postupak i
istine o Katinskoj tragediji. Priznato je da je masovno istre- datuma ratifikacije konvencije od strane tuene drave, a koji
bljivanje poljskih dravljana na teritoriji SSSR tokom Drugog bi morao biti razumno kratak, zatim i na drugo pitanje - da li
svetskog rata bio samovoljan in totalitarne drave... su okolnosti sluaja takve da opravdavaju zakljuak da je veza
izmeu dogaaja koji je razlog postupka i datuma ratifikacije
Objavljeni materijali koji su godinama bili uvani u tajnim zasnovana na potrebi da se obezbedi delotvorna zatita ga-
arhivama ne samo da pokazuju razmere ove uasne trage- rancija i vrednosti na kojima se zasniva Konvencija.
dije, ve isto tako potvruju injenicu da je Katinski zloin
izvren na osnovu neposrednih naredbi Staljina i drugih Protek vremena od dogaaja (1940. g.) do ratifikacije Kon-
sovjetskih lidera... vencije od strane Rusije (1998. g.) je bio u apsolutnom smi-
slu previe dug, tako da sutinska veza po ovom kriteriju-
Kopije mnogih dokumenata koji su uvani u zatvorenim arhi-
mu nije mogla biti uspostavljena.
vama Politbiro KP SSSR ve su predate poljskoj strani. lanovi
Dravne dume veruju da ovaj rad mora biti nastavljen. Neop- Ona nije mogla biti utvrena ni po drugom kriterijumu. Nai-
hodno je nastaviti s izuavanjem arhiva, proveravanjem spi- me, primenjujui standarde iz ranije prakse suda13) na pred-
skova rtava, vraanjem ugleda onih koji su nestali u Katinu i met o kome je re, Vee je zakljuilo: 1. da je masovno ubistvo
na drugim mestima, i otkrivanjem okolnosti ove tragedije... poljskih zarobljenika od strane sovjetske tajne policije imalo
osobine ratnog zloina, ali 2. da u periodu posle 5. maja 1998,
nijedan dokaz koji bi po karakteru ili sutini mogao obnoviti
4. Postupak pred Evropskim sudom za procesnu obavezu da se sprovede istraga ili pokrenuti nova
ljudska prava u Strazburu 2007-2013.g ili ira pitanja nije predstavljen niti otkriven. Shodno tome
zakljuilo je da nema nikakvih elemenata koji bi mogli pred-
Evropski sud za ljudska prava je delimino usvojio stavljati most od daleke prolosti do nedavnog perioda posle
predstavke oteenih - lanova porodica nastradalih ratifikacije i da nije pokazano da postoje posebne okolnosti
Poljaka podnete protiv Ruske federacije, zemlje koje bi opravdale vezu izmeu smrti i ratifikacije.
naslednice biveg SSSR. U svetlu takvih razmatranja, Vee je zakljuilo da Sud nije
Prethodno je odluio o relevantnom materijalnom pravu imao nadlenost ratione temporis da razmatra meritum
koje je u vezi sa predmetnim sluajem. Imajui u vidu tem- pritube na osnovu lana 2 Konvencije. Imajui u vidu
pore criminis nije bilo mogue primeniti osnovne oblike ovakve zakljuke, Sud je prihvatio prigovor drave Rusije
zatite iz pomenutih enevskih konvencija (iz 1949.godine) ratione temporis i smatra da nema nadlenost da ispita pri-
i dopunskih protokola (iz 1977.godine). Sud se pozvao na tubu prema lanu 2 Konvencije
IV Konvenciju o potovanju zakona i obiaja rata na kopnu
iz 1907.godine11) , Konvenciju o postupanju s ratnim zaro-
bljenicima iz 1929.godine, Povelju Meunarodnog vojnog 4.2. N AVODNA POVREDE ZABRANE MUENJA
tribunala iz 1945.godine, Konvenciju o nezastarevanju rat- IZ L.3 EVROPSKE KONVENCIJE
nih zloina i zloina protiv ovenosti iz 1968.godine, Be-
ku Konvenciju o ugovornom pravu iz 1968. i njen princip Podnosioci predstavke su se alili da je produeno poricanje
pacta sunt servanda i lan 7 Meunarodnog pakta o gra- istorijske injenice i prikrivanje informacija o sudbini njiho-
anskim i politikim pravima i slobodama. Konstatovano vih roaka, zajedno s prezrivim i protivrenim odgovorima
je da svi navedeni meunarodni ugovori obavezuju tuenu ruskih organa vlasti na njihove zahteve da im se prue infor-
dravu Rusiju, jer im je ista pristupila pre pokretanja po- macije, predstavljalo neoveno ili poniavajue postupanje.
stupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. Vee je potvrdilo da samo Sud moe da odlui koju vrstu
Navedimo samo najznaajnije iz dispozitiva presude, re- dokaza strane treba da dostave radi odgovarajueg razma-
dom kako je to inio i sam Sud. tranja predmeta i da su strane bile u obavezi da postupaju

u skladu s njegovim zahtevima i uputstvima koji se odnose sluaju stekli svi zakonski elementi bar dva krivina dela
na dokaze. U optijem smislu, Vee je primetilo da su jav- protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarod-
na i transparentna istraga zloina prethodnog totalitarnog nim pravom: ratnog zloina protiv ratnih zarobljenika (lan
reima teko mogle da ugroze nacionalne bezbednosne in- 373. stav 2. Krivinog Zakonika RS) i zloina protiv ove-
terese savremene demokratske Ruske Federacije, naroito nosti (l. 371 KZ RS).
s obzirom na to da je odgovornost sovjetskih vlasti za taj
Ratni zloin poinjen u Katinskoj umi i na jo najmanje pet
zloin priznata na najviem politikom nivou. Osim toga, u
lokacija na teritoriji SSSR-a za vreme II svetskog rata, i to
postupku pred Evropskim sudom moglo se tuenoj dravi
izai u susret i obezbediti je odreene procesne ustupke. kroz preduzimanje radnje ubistva stotine hiljada zaroblje-
nih poljskih dravljana sa direktnim umiljajem.
Shodno tome, Sud smatra da je u ovom predmetu tuena
drava Rusija propustila da ispuni svoje obaveze na osno- Zloin protiv ovenosti izvren je u jednom od njegovih
vu lana 38 Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava najteih oblika, postupcima istrebljenja. Istrebljenje je
i osnovnih sloboda, jer je odbila da dostavi kopiju doku- protivpravno delo ili propust koji predstavljaju deo ireg
menta koji je Sud traio. ili sistematskog napada protiv jedne grupe ljudi. Za utvr-
ivanje zloina istrebljenja moraju postojati dokazi da su
pripadnici te grupe bili ubijeni ili stavljeni u takve ivotne
4.3. PRAVO NA PRAVINO ZADOVOLJENJE uslove smiljene da prouzrokuju njeno unitenje. I uslov
Sud nije ustanovio povredu lanova 2 i 3 Konvencije kako da je to uinjeno sa posebnom diskriminatornom name-
su tvrdili podnosioci predstavke. Propust Drave da potu- rom na politikom, rasnom ili verskom nivou je ispunjen.
je lan 38 Konvencije je procesno pitanje koje ne zahteva U oba sluaja re je o grupi najteih savremenih krivinih dela.
da se podnosiocima predstavki prui pravino zadovolje-
nje. Shodno tome, Sud odbija zahteve podnosilaca pred- Meutim, za teorijsku raspravu interesantnija je injenica
stavki u odnosu na materijalnu i nematerijalnu tetu. da navedeni zloin Evropski sud nije podveo pod krivine
odredbe o genocidu kao najteem krivinom delu iz korpu-
sa dela protiv meunarodnog prava. Pretpostavka je da u
5. Zasebno pitanje pravne kvalifikacije konkretnom sluaju nije mogue utvrditi mens rea uinioca
- nameru da se uniti odreena vrsta grupe ili deo grupe.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nije ulazio u U tom sluaju, opravdano je pitanje kako je to mogao da
meritum krivinopravnog dogaaja, odnosno nije izvodio uini Tribunal u Hagu u vezi zloina u Srebrenici iz jula
posebne dokaze o krivinopravnoj odgovornosti uinilaca 1995.godine, kada je u nekoliko njegovih presuda utvren
konkretnog krivinog dela. Ipak, kao to je ve reeno, Sud navodni genocid izvren streljanjem 7000 - 8000 mukara-
je konstatovao oigledne povrede optepriznatih principa i ca bosanskih muslimana (to je u svakom sluaju sporan i
pravila meunarodnog prava, kvalifikujui masovna pogu- najvei mogui broj rtava) od strane pripadnika VRS i na-
bljenja poljskih graana kao zloin protiv mira, ratni zloin vodnim prisilnim proterivanjem vie hiljada civila, kada su
(povrede zakona i obiaja rata) i zloin protiv ovenosti. okolnosti stradanja gotovo identine. Zloini ovakve vrste
Ni na prvi pogled nije sporno da su saizvrioci (naredbodav- su najtei zloini i svako poreenje je teko i pomalo nepri-
ci i egzekutori) i njihovi eventualni podstrekai i pomagai u mereno, ali je iznueno. Teza o o genocidu u sluaju Sre-
ovom delu, pogazili odredbe IV Hake konvencije o poto- brenice iz 1995.godine, koji je izvren samo delimino sa
vanju zakona i obiaja rata na kopnu, konkretno iz 1907. (i namerom da se uniti deo populacije bosanskih muslima-
to njen Aneks: Pravila o pravu i obiajima rata na kopnu) i na a deo protera, ne moe biti prihvatljivija od teze o even-
enevske Konvencije o postupanju s ratnim zarobljenicima tualnom progonu civilnog stanovnitva i eventualnom
iz 1929.godine, jer su njihove odredbe obvezivale sve stra- istrebljenju kao oblicima zloina protiv ovenosti. Uz to,
ne u sukobu u odnosu na ratne zarobljenike i civile. alternativno ili kumulativno, moglo bi se raditi i o ubistvu
kao ratnom zloinu (protiv ratnih zarobljenika).
Za veinu autora danas nije sporna ni primena odredaba
meunarodnih ugovora zakljuenih nakon predmetnog U suprotnom, preirokim tumaenjem pravnih normi koje
dogaaja iz 1940.godine, i to onih ijim zakljuenjem je sa- je nedopustivo u krivinom pravu, otvorio bi se prostor za
mo kodifikovano postojee meunarodno obiajno pravo. primenu krivinog dela genocida i na mnoge druge sluajeve
Dakle, to nije izuzetak od neprikosnovenih principa zako- tekih zloina svetu, pa tako i tokom nedavnih oruanih suko-
nitosti i zabrane retroaktivnosti u krivinom pravu, jer se ba na prostoru bive SFRJ, i to prema svim stranama u suko-
kanjava povreda najteih meunarodnih zloina koji sami bu. Motivi za selektivni pristup ovom pitanju izlaze iz okvira
po sebi predstavljaju obiajno pravo. prava i pravde, ime samo na alost postaju njihova negacija.
Ne ulazei u doputenost iznetih tumaenja, u isto mate- Kada bukne rat, istina je prva rtva.
rijalnom smislu, miljenje autora je da su se u konkretnom Arthur Ponsonby (1871 - 1946)

enevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. godine.

1)
Presuda Velikog vea Evropskog suda za ljudska prava od 5.9.2013.godine u predmetu Janovjec i dr. vs. Rusija, broj predstavki 55508/07
2)
i 29520/09;
Kao lanica Saveta Evrope i R. Srbija je ratifikovala ovu konvenciju;
3)
lan 2 Konvencije: 1. Pravo na ivot svake osobe zatieno je zakonom. Niko ne moe biti namerno lien ivota, sem prilikom izvrenja
4)
presude suda kojom je osuen za zloin za koji je ova kazna predviena zakonom.
2. Lienje ivota se ne smatra protivnim ovom lanu ako proistekne iz upotrebe sile koja je apsolutno nuna: a) radi odbrane nekog
lica od nezakonitog nasilja; b) da bi se izvrilo zakonito hapenje ili spreilo bekstvo lica zakonito lienog slobode; c) prilikom zakonitih
mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja nereda ili pobune.
lan 3: Niko ne sme biti podvrgnut muenju ili neovenom postupanju ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju.
5)
lan 41: Kada Sud utvrdi prekraj Konvencije, a unutranje pravo (...) omoguava samo deliminu odtetu, Sud e, ako je to potrebno,
6)
pruiti pravino zadovoljenje oteenoj strani.

vie o tome:en.wikipedia.org/wiki/Katyn_massacre
7)
Navedene injenice preuzete iz Presude ESZLJP.

Skenirana originalna dokumenta dostupna na internet stranici: http://katynfiles.com/index.html.

8)

9)
10)
11)
Konvencija (IV) o potovanju zakona i obiaja rata na kopnu, konkretno njen Aneks: Pravila o pravu i obiajima rata na kopnu (Hag,
18. oktobar 1907).
12)
predstavka br. 71463/01, st. 160-163, od 9. aprila 2009.
13)
Breknel protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 32457/04, od 27. novembra 2007.

Broj 4

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Broj 4

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PARAGRAF LEX d.o.o.

21000 Novi Sad

ZA SVE TEKSTOVE U ASOPISU ODGOVORNO JE

Glavni i odgovorni urednik

12A SIGNACIJA (UPUIVANJE)

29P OLOAJ I ULOGA POVERENIKA 56S UDSTVO KAO NEZAVISNA

2  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

glavni i odgovorni urednik Iustitia

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 3

ZAKON O IZVRENJU I OBEZBEENJU KOMPLET od 3 knjige

I - Komentari novina u Zakonu i pravnih instituta izvrnog prava sa modelima akata

4  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

KRATKI IZVODI IZ RADA KOMISIJE

Prof. dr Slobodan Perovi

Prednacrt Graanskog zakonika Republike Srbije upuen je optoj javnosti na

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 5

6  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 7

8  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 9

10  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 11

Svako upravlja svojom imovinom i o njoj odluuje

U govor je saglasnost dva ili vie lica kojim se postie

12  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 13

14  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 15

16  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

B ilo da se definie kao praksa izazivanja neije smrti

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 17

18  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

LITERATURA I INTERNET IZVORI

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 19

8. Wikipedia, slobodna enciklopedija

20  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

R azvoj autorskog prava, kao jedne od grana prava

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 21

22  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 23

PONUDA I PRIHVAT PONUDE

P onuda i prihvat ponude kao institut obligacionog

24  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 25

Web ugovori, sa druge strane, tretiraju se kao ugovori za-

26  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 27

28  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

POLOAJ I ULOGA POVERENIKA ZA

Poloaj i uloga direktno sudskoj kontroli i ne mogu se osporavati albom

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 29

30  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 31

32  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

Z akonom o javnom belenitvu Republike Srbije,1) koji

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 33

34  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 35

36  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 37

38  www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

Potovani itaoci, - Nije: spomenik Vuka Karadia Nego: spomenik Vuku

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 39

12A SIGNACIJA (UPUIVANJE)

29P OLOAJ I ULOGA POVERENIKA 56S UDSTVO KAO NEZAVISNA

2 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 3

4 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 5

6 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 7

8 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 9

10 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 11

12 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 13

14 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 15

16 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 17

18 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 19

20 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 21

22 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 23

24 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 25

26 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 27

28 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 29

30 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 31

32 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 33

34 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 35

36 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 37

38 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

Potovani itaoci, - Nije: spomenik Vuka Karadia Nego: spomenik Vuku

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 39

40 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 41

42 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 43

44 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 45

46 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 47

48 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 49

50 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 51

52 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 53

54 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 55

56 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 57

58 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 59

60 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 61

62 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 63

64 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 65

66 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 67

68 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 69

70 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 71

72 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 73

74 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 75

76 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016

www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016 77

78 www.paragraf.rs Iustitia april-jun 2016. Br. 2/2016