Zato nisam hrianin

Objavljujemo slavno predavanje Bertranda Rasela iz 1927.

godine, u kojem su postavljeni standardi modernog ateistikog
diskursa. Bez ovog eseja, Kristofer Hiens ne bi tako lako
napisao svoju duhovitu knjigu Bog nije veliki, iji je prevod
objavljen na srpskom u izdanju Peanika.

Kao to je rekao va predsednik,[1] tema o kojoj u vam

veeras govoriti je - zato nisam hrianin. Moda bi bilo
dobro da pre svega pokuam da utvrdim ta se podrazumeva
pod reju hrianin.U nae vreme mnogi je koriste veoma
slobodno. Neki pod tim podrazumevaju samo osobu koja
pokuava da vodi dobar ivot. U tom smislu pripadnici svih
sekta i vera bi bili hriani; ali ja ne mislim da je to pravi
smisao te rei, ako ni zbog ega drugog, a ono zbog toga to
ona implicira da se oni koji nisu hriani - svi budisti,
konfuijevci, muslimani i tako dalje - ne trude da vode dobar
ivot.

Pod hrianinom ne podrazumevam nekoga ko se trudi da ivi

poteno. ovek mora verovati u odreene stvari da bismo ga
nazvali hrianinom. Ta re vie nema punokrvno znaenje
kakvo je imala u doba svetog Augustina i svetog Tome
Akvinskog. Ako bi neko tada rekao da je hrianin, to je
podrazumevalo itav niz optepoznatih vrstih uverenja.

ta je hrianin?

Dananji hrianin je drugaiji. I sam pojam hrianstva je

postao neodreeniji. Meutim, dve stvari su ostale bitne za

1
svakoga ko sebe naziva hrianinom. Prva je dogmatska -
morate verovati u boga i u besmrtnost. Ako u to ne verujete, ne
moete se nazvati hrianinom. Zatim morate imati neku vrstu
uverenja koja se tiu samoga Hrista. Muslimani, na primer,
takoe veruju u boga i besmrtnost, a ipak nisu hriani.

U najmanju ruku morate verovati da je Hrist bio, ako ne

boanstvo, a ono bar najbolji i najmudriji od svih ljudi. Sve
ispod toga vam oduzima pravo da se nazovete hrianinom.
Naravno, hrianstvo ima i drugi smisao, koji nalazite u
Vitekerovom Almanahu i u geografskim knjigama, gde se kae
da se svetsko stanovnitvo deli na hriane, muslimane,
budiste, oboavaoce fetia itd, i u tom smislu smo svi mi
hriani. Ali ovde u zanemariti geografski smisao hrianstva.
Kada vam objanjavam zato nisam hrianin, moram objasniti
dve stvari: prvo, zato ne verujem u boga i besmrtnost; i drugo,
zato smatram da Hrist nije bio najbolji i najmudriji od svih
ljudi, mada mu priznajem visoki stepen moralne dobrote.

Kreem se u okviru vrlo striktne definicije hrianstva. Nekada

je ono ukljuivalo i veru u pakao. Vera u venu vatru pakla do
skoro je bila bitna osnova hrianstva. U ovoj zemlji, kao to
znate, to je prestalo da bude bitno posle jedne odluke sa kojom
se nisu sloili kanterberijski arhiepiskop i arhiepiskop od Jorka.
U ovoj zemlji je zvanina religija regulisana zakonom koji je
doneo engleski parlament. Tajno vee koje je o tome
odluivalo zaobilo je miljenje naih arhiepiskopa o tome i
pakao je proglaen nevanim. Zato ne insistiram na tome da
hrianin mora da veruje i u pakao.

2
Postojanje boga

Doli smo do pitanja postojanja boga: to je jedno iroko i

ozbiljno pitanje, i kada bih se pozabavio njime na adekvatan
nain, zadrao bih vas ovde do kraja sveta, pa ete mi oprostiti
ako budem neto saetiji od toga. Poznata vam je dogma
katolike crkve po kojoj se postojanje boga moe dokazati
razumom. Ovo je neobina dogma, ali je morala biti uvedena
zato to su slobodni mislioci dosta rano poeli da tvrde da
postoje razumni dokazi protiv postojanja boga, mada nam vera
kae da on postoji. Argumenti i razlozi protiv postojanja boga
su se opirno iznosili,tako da je katolika crkva osetila da se
tome mora stati na put. Zato su postavili tezu da se postojanje
boga moe dokazati razumom i ustanovili su neke argumente
koji dokazuju njegovo postojanje. Tih dokaza ima vie, ali ja
u se zadrati na svega nekoliko.

Dokaz prvog uzroka

Moda je najjednostavnije i najlake shvatiti takozvani dokaz

prvog uzroka, kojim se tvrdi da sve na ovom svetu ima uzrok;
kada se vraamo unazad moramo doi do prvog uzroka, kojem
se daje ime boga. Danas taj dokaz nema preteranu teinu, zato
to ni prauzrok svega vie nema onu vitalnost koju je nekada
imao. Filozofi su doli do zakljuka da pitanje prvog uzroka
nema smisla. Kada sam bio mlad vrlo ozbiljno sam razmatrao
ova pitanja i prihvatao dokaz prvog uzroka, sve dok sa
osamnaest godina nisam proitao Autobiografiju Dona
Stjuarta Mila i tamo naao ovu reenicu: Moj otac me je uio
da se na pitanje: me je stvorio?, ne moe dati odgovor, jer
ono istog trena navodi na pitanje: je stvorio boga? Ova
prosta reenica mi je pokazala lanost dokaza o prvom uzroku.

3
Ako sve ima uzrok, onda ga i bog mora imati. Ako ita moe
postojati bez uzroka, onda to vai i za itav svet, tako da ta
tvrdnja nije valjana. Ona je iste vrste kao i hindu gledite da
svet poiva na leima slona, a slon na leima kornjae. I kada
se pita: ta je sa kornjaom?, Indus kae:Hajde da
promenimo temu. Svet moe da postoji bez uzroka.
Podjednako je mogue da on postoji oduvek. Nema nikakvog
razloga da se pretpostavi da je svet uopte imao poetak.
Shvatanje da stvari moraju imati poetak je rezultat siromatva
nae mate. Zato prestajem da traim vreme na dokaz o prvom
uzroku.

Dokaz prirodne zakonitosti

Postoji, zatim, veoma uobiajen dokaz prirodne zakonitosti. To

je bio omiljeni dokaz tokom celog osamnaestog veka, naroito
pod uticajem ser Isaka Njutna i njegove kosmogonije. Ljudi su
posmatrali kako se planete okreu oko sunca prema zakonu
gravitacije i smatrali su da je bog dao zapovest tim planetama
da se kreu na odreen nain. Bilo je to, naravno, zgodno i
jednostavno objanjenje koje im je utedelo trud traenja
objanjenja zakona gravitacije. Danas zakon gravitacije
razumemo na prilino komplikovan nain koji je uveo
Ajntajn. Nemam nameru da vam drim predavanje o zakonu
gravitacije, jer bi nam to oduzelo puno vremena. U svakom
sluaju, zakon prirode koji je postojao u Njutnovom sistemu,
podrazumeva da se priroda iz neobjanjivih razloga ponaa
jednolino. Sada znamo da su mnoge stvari koje smo smatrali
prirodnim zakonima zapravo ljudske konvencije. Znamo da ak
i u najudaljenijim delovima zvezdanog prostora tri stope ine
jedan jard. Ovo je bez sumnje znaajna injenica, ali jedva da
bi se mogla nazvati zakonom prirode. Kada steknete znanje o

4
stvarnom ponaanju atoma, otkriete da je njihovo kretanje
mnogo manje podlono bilo kakvoj zakonitosti nego to se
smatra, i da je pre u pitanju statistiki prosek. Ako bacite
kockice, dobiete duple estice samo jednom u trideset i est
bacanja, ali to se ne smatra dokazom bilo ega; naprotiv, ako bi
duple estice izlazile pri svakom bacanju, mogli bismo da
pomislimo da se radi o neem unapred planiranom. Svi zakoni
prirode su u tom smislu sline vrste. To su statistiki proseci
izvedeni iz zakona sluajnosti. Time itava stvar u vezi sa
prirodnim zakonom postaje manje impresivna.

Ideja da prirodni zakoni impliciraju zakonodavca potie iz

zbrke koja je nastala izmeu prirodnih i ljudskih zakona.
Ljudski zakoni su naredbe koje vam zapovedaju da se ponaate
na odreeni nain, i vi moete odluiti da li ete se tako
ponaati ili ne. Ali prirodni zakoni su opis onoga kako se stvari
uistinu ponaaju. Ne moe se tvrditi da postoji neko ko im je
rekao da tako ine, jer ako pretpostavimo da taj neko postoji,
suoeni smo sa pitanjem:Zato je bog doneo ba te prirodne
zakone, a ne neke druge?

Ako kaete da je to uinio iz svog vlastitog zadovoljstva i bez

ikakvog razloga, shvatite da postoji neto to nije podlono
zakonu. Ako kaete, kao to kau ortodoksniji teolozi, da je
bog imao razlog da stvori ba te zakone, a ne neke druge - vi u
stvari kaete da je taj razlog stvaranje boljeg svemira. Ali kada
malo bolje pogledate svemir, to vam nikada ne bi palo na
pamet. Kada bi postojao razlog za ustanovljavanje zakona koje
je bog stvorio, onda bi im i on sam bio podloan, pa prema
tome nema nikakve prednosti u tome da uvodite boga kao
posrednika. Imate zapravo zakon izvan i pre svih boanskih
zakona i tako bog prestaje da slui vaoj svrsi, jer vie nije

5
krajnji zakonodavac. Ukratko, cela rasprava o prirodnom
zakonu nema vie ni izdaleka onu snagu koju je nekada imala.

U razmatranju ovih argumenata, ja se kreem kroz vreme.

Argumenti za dokazivanje postojanja boga menjaju se kroz
vreme. To su u poetku bili vrsti intelektualni dokazi, koji su
otelovljavali sasvim definisane zablude. Kako se bliimo
savremenom dobu, one postaju sve manje intelektualno
ugledne, a sve vie maglovito moralisanje.

Dokaz svrhovitosti

Sledei korak u ovom procesu dovodi nas do dokaza

svrhovitosti. Sve na svetu je ureeno upravo tako kako je
potrebno da bismo mi mogli da ivimo na ovome svetu. Ako bi
svet i za mrvu bio drugaiji, mi ne bismo mogli da ivimo u
njemu. To je dokaz svrhovitosti. On ponekad poprima udne
oblike; tvrdi se, na primer, da zeevi imaju bele repove da bi ih
ovek mogao lake nanianiti. Pitam se ta bi zeevi rekli na
ovo. Nije teko napraviti parodiju od ovog dokaza. Svi znamo
uvenu Volterovu opasku da je nos oigledno napravljen
takvim kakav jeste da bi se na njega mogle staviti naoare. Ta
vrsta parodije, pokazalo se, pogaa cilj direktnije nego u
osamnaestom veku, jer od Darvinovog doba mnogo nam je
jasnije zato se iva bia prilagoavaju svojoj okolini. Ne radi
se o tome da je okolina stvorena da bi odgovarala njima, nego
o tome da se oni prilagoavaju njoj. U tome nema nikakvoga
plana.

Kada se malo zamislimo nad dokazom svrhovitosti, zapanjuje

kako su ljudi mogli poverovati da ovaj svet, sa svim svojim
nedostacima, predstavlja najbolje to je svemogui i sveznajui

6
mogao proizvesti tokom miliona godina. Ja u to stvarno ne
mogu da poverujem. Zamislite da vam je data svemo i
sveznanje i milioni godina da usavrite svoj svet. Pa da li biste
proizveli neto bolje od Kju-Kluks-Klana ili faista? Ako
prihvatite zakone nauke, morate pretpostaviti da e ljudski
ivot i ivot uopte na ovoj planeti vremenom nestati. On je
samo faza u raspadanju sunevog sistema. U izvesnoj fazi tog
raspadanja dolo je do temperaturnih uslova pogodnih za
razvoj protoplazme i pojavu ivota u jednom kratkom periodu
postojanja sunevog sistema. Na Mesecu se vidi ono ka emu
Zemlja ide - to je neto mrtvo, hladno i beivotno.

Kau mi da je ovakav pogled na stvari porazan i da ljudi, kada

bi u to poverovali, ne bi mogli da ive. To je besmislica.
Nikome nije stalo do toga ta e se desiti sa ljudima kroz
milion godina. ak i ako neki ljudi misle da brinu o tome, oni
se samozavaravaju. Ljudi su uvek zabrinuti zbog neega
konkretnog, kao to je loa probava. Niko nije ozbiljno
nesrean zbog pomisli na neto ta e se dogoditi milionima
godina posle njega.

Slaem se da je sumorna pomisao da e ivot izumreti. Mada

kada vidim ta sve ljudi rade, to da emo izumreti mi se ini
gotovo kao uteha, a ne neto to mi zagorava ivot.

Moralni argument

Sada dolazimo do kasnije faze argumentacije o postojanju

boga, koju u nazvati dobom intelektualnog opadanja. U
pitanju je dokaz koji postavljaju teisti, a zove se moralni
argument za postojanje boga. U stara vremena postojala su tri
intelektualna dokaza postojanje boga i sve ih je odbacio

7
Imanuel Kant u svojoj Kritici istoga uma. Ali im se
oslobodio ovih dokaza, on je izmislio novi, moralni dokaz. On
je bio poput mnogih drugih ljudi: skeptian u intelektualnim
pitanjima, ali spreman da u moralnima doslovno veruje u
maksime koje je posisao sa majinim mlekom. To ilustruje ono
o emu govore psihoanalitiari - da na nas najjae deluju
najraniji uticaji, a ne oni kasniji.

Kant je tako izmislio novi, moralni dokaz o postojanju boga i

on je u raznim vidovima bio popularan tokom devetnaestog
veka. Jedna njegova verzija kae da ne bi bilo onoga to je
ispravno ni onoga to je pogreno kada ne bi postojao bog. U
ovom trenutku me ne zanima da li ima razlike izmeu onoga
to je ispravno i onoga to je pogreno. Ono to me zanima je
sledee: ako ste sasvim sigurni da postoji razlika izmeu onoga
to je ispravno i onoga to je pogreno, vi se nalazite pred
pitanjem - da li je ta razlika plod boije odluke ili ne?

Ako razlika izmeu dobra i zla postoji po boijoj odluci, onda

za samoga boga ne postoji razlika izmeu onoga to je ispravno
i onoga to to nije. Onda tvrdnja da je bog dobar prestaje da
bude tana. Ako hoete da kaete, kao to tvrde teolozi, da je
bog dobar, morate rei da ispravno i pogreno imaju neko
znaenje koje je nezavisno od boije odluke, zato to su boije
odluke dobre, a ne loe, nezavisno od same injenice da ih je
on stvorio. Ako to kaete, moraete zatim rei da je ispravno i
pogreno nastalo ne samo boijim posredstvom, nego da su oni
po svojoj biti, logiki prethodili bogu. Mogli biste, ako biste
hteli, rei da je postojalovie boanstvo koje je nareivalo bogu
koji je stvorio ovaj svet, ili zastupati miljenje koje zastupaju
neki gnostici, koje sam esto smatrao prihvatljivim, da je
zapravo ovaj svet kakvog mi poznajemo stvorio avo u

8
trenutku kada bog nije gledao.

Argument ispravljanja nepravde

Postoji jedna neobina verzija moralnog argumenta, u kojoj se

kae: postojanje boga je potrebno da bi postojala pravda na
svetu.

Delom svemira koji mi poznajemo vlada velika nepravda, i

esto dobri pate, a zli napreduju, i teko je rei koje od to dvoje
vie smeta oveku; ali ako kosmos kao celinu zamislimo kao
pravedno ustrojen, moramo pretpostaviti da postoji budui
ivot koji e doneti ravnoteu ivotu i ovde, na zemlji. Zato se
kae da mora postojati bog i raj i pakao, da bi na kraju mogla
postojati pravda. To je veoma neobian argument.

Ako pogledamo na to sa naunog stanovita, rei emo:Ja

poznajem samo ovaj svet. Ne znam kako je u ostalim delovima
svemira, ali ukoliko se o tome uopte moe raspravljati moglo
bi se rei da je ovaj svet prilino dobar uzorak svemira, pa ako
na njemu ima nepravde, za verovati je da e je biti i drugde.
Pretpostavimo da ste otvorili sanduk pun narandi i videli da je
gornji sloj truo. Ne biste rekli:Mora da su donji slojevi dobri,
jer se tako uspostavlja ravnotea. Rekli biste:Verovatno je
cela poiljka loa, a tako i naunik zakljuuje o prirodi
kosmosa. On bi rekao:Na ovom svetu ima mnogo nepravde, i
stoga postoji razlog da se pretpostavi da svetom ne vlada
pravda, pa onda ima osnove za moralni argument protiv boga, a
ne njemu u prilog.

9
Intelektualni argumenti ove vrste nisu podsticajni za vernike.
Ono to ljude podstie da veruju u boga nije nikakav
intelektualni dokaz. Veina ljudi veruje u boga, jer su ih tome
uili od ranog djetinjstva i to je glavni razlog. Jak razlog je,
mislim, i elja za sigurnou, za jednom vrstom oseanja da
postoji stariji brat koji e se brinuti o vama. To znaajno
podstie elju ljudi da veruju u boga.

Hristov karakter

Ovo je tema kojom se racionalistinisu bavili dovoljno, a to je

pitanje da li je Hrist bio najbolji i najmudriji od svih ljudi. To
se obino uzima zdravo za gotovo, i oekuje se da se svi
sloimo da je to istina. Ja se ne slaem, priemu se u mnogim
stvarima slaem sa Hristom vie od onih koji kau da su
hriani.

Seate se da je on rekao:Ne odupri se zlu: ko te udari po

jednom obrazu okreni mu i drugi. Ovo nije novo naelo ili
nov princip. Njime su se sluili Lao Ce i Buda nekih petsto ili
esto godina pre Hrista. To takoe nije princip koji hriani
shvataju doslovno.

Ne sumnjam u to da je sadanji predsednik vlade (Stanley

Baldwin), na primer, veoma iskren hrianin, ali ne bih nikome
savetovao da ga oamari. Mislim da bi taj neko otkrio da on
smatra da je ovaj deo biblijskog teksta napisan samo u
prenosnom smislu.

Postoji jo jedna sjajna pojedinost. Seate se da je Hrist

10
rekao:Ne sudite o drugima, da se ne bi sudilo o vama. Ovaj
princip nije omiljen u sudnicama hrianskih zemalja.
Poznavao sam prilian broj sudija koji su ozbiljni hriani i
nijedan od njih nije smatrao da postupa suprotno hrianskim
principima radei svoj posao. Zatim Hrist kae:Daj onome
koji trai od tebe i ne odbij onoga koji trai da posudi od tebe.
To je veoma dobar princip. Nismo se ovde sastali da
raspravljamo o politici, ali ne mogu, a da ne zapazim da se na
poslednjim optim izborima vodila rasprava o upravo tome,
tako da se mora pretpostaviti da se liberali i konzervativci u
ovoj zemlji sastoje od ljudi koji se ne slau s Hristovim
uenjem.

Postoji jo jedna Hristova maksima koja nije omiljena meu

naim hrianskim prijateljima. Ona kae:Ako hoete da
budete savreni, idite i prodajte ono to imate, i dajte
siromasima. To je izuzetna maksima, ali kao to rekoh, ne
primenjuje se mnogo. Sve su ovo dobre izreke, ali je prilino
teko postupati u skladu sa njima. Ne tvrdim da ih se ja
pridravam, ali ja nisam hrianin.

Mane Hristovog uenja

Poto smo se sloili da neke Hristove izreke imaju veliku

vrednost, dolazim do onih kojima se ne moe pripisati ni
vrhunska mudrost niti vrhunska dobrota.

Istorijski je prilino sumnjivo da li je Hrist uopte postojao, a

ako jeste, mi o njemu nita ne znamo, pa se prema tome ja ne
bavim istorijskim Hristom. Bavim se Hristom onakvim kakav

11
se javlja u jevaneljima, a tamo se mogu nai stvari koje ne
izgledaju previe mudro. On je, na primer, zaista verovao da e
se njegov drugi dolazak na svet desiti za ivota njegovih
savremenika.

On kae:Neete otii u gradove Izraela dok se sin oveka ne

vrati. Zatim kae:Ima nekih koji ovde stoje, a koji nee
okusiti smrt dok se sin oveka ne vrati u svoje kraljevstvo.
Ima mnogo mesta u jevaneljima po kojima je sasvim jasno da
on veruje da e se njegov drugi dolazak desiti za ivota ljudi
koji su tada iveli. U to su verovali njegovi rani sledbenici i to
je bila osnova njegovog moralnog uenja.

Kada je govorio:Ne mislite na sutra i tome slino, to je

govorio uglavnom mislei na svoj drugi povratak, u smislu da
obine, svetovne stvari nisu vane. Poznavao sam neke
hriane, koji su zaista verovali da je njegov drugi dolazak vrlo
blizu. Poznavao sam paroha koji je stranoplaio svoju pastvu
priama da je Hristov drugi dolazak neminovan, pa ih je veoma
uteilo kada su ga videli da sadi drvee u svom vrtu. Rani
hriani su stvarno u to verovali i ustezali su se od saenja
drvea u svojim batama, jer su poverovali Hristu da je njegov
drugi dolazak blizu. U tom smislu, on oito nije bio mudar kao
to su to bili neki drugi ljudi, a sigurno nije bio najmudriji od
svih.

Moralni problem

Dolazimo zatim do pitanja morala. Postoji jedan vrlo ozbiljan

nedostatak u Hristovom moralnom liku, po mom miljenju, a to
je da je on verovao u pakao. Lino ne verujem da bilo ko, ko je
zaista duboko human, moe verovati u venu kaznu. Ali Hrist

12
je oito, kako je reeno u jevaneljima, verovao u venu kaznu.
I stalno se iznova nailazi na scene njegovog osvetnikog besa
prema onima koji odbijaju da sluaju njegove propovedi. To je
stav uobiajen za propovednike, ali u ovom sluaju naruava
vrhunsko savrenstvo Hristovog lika.

Kod Sokrata, na primer, neete naii na takav stav. On je

sasvim blag i uljudan prema ljudima koji ne ele da ga sluaju.
Takav odnos je po mom miljenju dostojniji jednog mudraca,
nego da nastupi sa ogorenjem.

U jevanelju postoji mesto na kojem Hrist kae:Vi zmije, vi

otrovnice, neete izbei prokletstvo pakla. Tako je govorio
ljudima kojima se nije dopalo njegovo uenje. Po meni, to ba
nije najbolji nain ophoenja. Ovakvih pretnji paklom ima
mnogo. Postoji, naravno, i onaj poznati odeljak o grehu protiv
Svetog Duha:Ko god govori protiv Svetog Duha, nee mu biti
oproteno ni na ovom ni na onom svetu. Ovaj tekst je
prouzrokovao neopisivo mnogo jada na svetu, jer su mnogi
smatrali da su se ogreili o Svetoga Duha i da im to nee biti
oproteno, ni na ovom ni na onom svetu. Zaista ne verujem da
bi osoba sa odgovarajuim stepenom dobrote u svojoj naravi,
usadila takav strah i uas u ljude.

Zatim Hrist kae:ovekov sin e poslati svoje anele, i oni e

sakupiti u njegovom kraljevstvu sve ono to je greno, i one
koji ine nepravdu, i bacie ih u vatreno drelo; i tamo e se
uti zapomaganje i krgut zuba. To nastavlja da se rea iz
jednog stiha u drugi i italac poinje da osea izvesno
zadovoljstvo onoga koji to izgovara. Zato bi inae to toliko
ponavljao.

13
Zatim, svi se sigurno seate ovaca i koza; i kako e on, kada se
vrati po drugi put, odvojiti ovce od koza, i rei e
kozama:Dalje od mene, vi prokleti, u plamen veni. Zatim
nastavlja:I one e otii u veni plamen, pa kae:Ako ti ruka
zgrei, odseci je; bolje da se vrati u ivot sakat, nego da sa dve
ruke ode u pakao, u plamen koji se nikada ne gasi. Gde crv ne
umire i gde se vatra ne gasi. On i to ponavlja vie puta.
Moram rei da je cela doktrina paklene vatre kao kazne za
greh, doktrina okrutnosti. To je doktrina koja unosi okrutnost u
svet. Generacije su stradale pod najstranijim mukama
inkvizicije zbog ove doktrine i Hrist iz jevanelja bi svakako
trebalo da se smatra delimino odgovornim za to.

Tu je i primer gadarenskih svinja. Zaista nije bilo ljubazno

prema svinjama uiniti da se u njih uvuku duhovi koji ih
nateraju da se sjure niz breg u more. Hrist je bio svemoan i
mogaoje jednostavno naterati avole da odu; ali on je odluio
da ih poalje da uu u svinje. Zatim tu je i udna pria o
smokvinom stablu, koja me je uvek zbunjivala. Seate se ta je
bilo sa tim smokvinim stablom:Bio je gladan; i videvi
smokvino stablo nedaleko, on je priao ne bi li na njemu ta
sluajno naao; i kad je doao do nje, nije naao nita osim
listova, jer jo nije bilo vreme smokava. I Isus je rekao:Da
vie nikada niko ne okusi s tebe ploda, i Petar mu
ree:Gospodaru, pogledaj smokvu koju si prokleo, osuila
se.

Ako nije bilo pravo vreme u godini za smokve, zaista ne bismo

mogli da za to krivimo stablo. Zaista ne oseam da bilo u
mudrosti, bilo u vrlini Hrist zauzima tako visoko mesto kao
neki drugi ljudi koje istorija poznaje. U tom pogledu bih iznad
njega stavio Budu i Sokrata.

14
Emocionalni faktor

Kao to sam ranije rekao, ne smatram da pravi razlog iz kojeg

ljudi prihvataju religiju ima ikakve veze sa dokazivanjem. Oni
prihvataju religiju na emocionalnoj osnovi. esto nam kau da
je veoma pogreno napadati religiju, jer religija ini ljude
estitima. Tako kau, ali ja to nisam primetio.

Poznata vam je, naravno, parodija tog dokaza u knjizi Samuela

Batlera Ponovno u Jerihonu. Seate se da u Jerihonu postoji
neki Higs koji stie u daleku zemlju, i poto tamo provede
izvesno vreme, on bei u balonu. Vraa se posle dvadeset
godina i nalazi novu religiju po kojoj njega oboavaju pod
imenom Dete sunca, i tvrde da je on uskrsnuo na nebo. On
otkriva da upravo treba da se proslavi Praznik uznesenja, i uje
kako profesori Henki i Penki govore jedan drugome da nikada
nisu videli tog oveka Higsa i da se nadaju da ga nikada nee
ni videti; ali oni su visoki svetenici religije Deteta sunca. On
je vrlo ogoren, prilazi im i kae:Ja u raskrinkati ovu celu
prevaru i rei ljudima Jerihona da sam to samo ja, ovek Higs, i
da sam otiao u nebo balonom. Oni mu odgovaraju:Ne sme
to uiniti, jer je moral u ovoj zemlji povezan sa tim mitom, i
ako jednom saznaju da nisi otiao u nebo, postae zli; i tako
ga ubede i on mirno odlazi.

U tome i jeste stvar - u uverenju da bismo svi mi bili zli, kada

se ne bismo pridravali hrianske vere. ini mi se da su ljudi
koji su je se pridravali veinom bili veoma zli. to je religija
bila intenzivnija u nekom periodu i to je dublja bila dogma,
tim je vea bila okrutnost i stanje je tim bilo gore. U
takozvanim epohama vere, kada su ljudi zaista verovali u
hrianstvo potpuno i bez rezerve, postojala je inkvizicija sa

15
svojim muenjima; u ime religije su spaljeni milioni nesrenih
ena i primenjivana je svaka druga vrsta surovosti.

Posmatrajui svet vidimo da je svaki i najmanji napredak u

ljudskim oseanjima, svako poboljanje u krivinom zakoniku,
svaki korak ka suzbijanju ratova, ka boljem postupanju prema
obojenim rasama, svako ublaavanje ropstva, svaki moralni
napredak bio uporno suzbijan od strane organizovanih crkava.
Tvrdim sasvim odreeno da je hrianska religija, onakva
kakva je organizovana u crkvama, jo uvek glavni neprijatelj
moralnog napretka u svetu.

Kako crkve usporavaju napredak

Moda ete pomisilti da idem predaleko kada kaem da je to

jo uvek tako. Ne mislim da preterujem. Uzmimo jednu
injenicu. Podneete je zajedno sa mnom. Ne radi se o prijatnoj
injenici, ali crkve teraju oveka da spominje neprijatne stvari.
Pretpostavimo da se u ovo dananje doba jedna neiskusna
devojka uda za sifilistiara; u tom sluaju katolika crkva
kae: je jedan neraskidivi sakrament. Morate izdrati
celibat ili ostati skupa. Ako ostanete skupa, ne smete preduzeti
korake da spreite raanje sifilistine dece. Niko ije prirodno
saoseanje nije izopaeno dogmom, ili ija moralna priroda
nije sasvim bezoseajna prema svakoj vrsti patnje, ne bi mogao
tvrditi da je to ispravno i kako takvo stanje stvari treba da se
nastavi.

Ovo je samo primer. Ima mnogo naina na koje u ovom

trenutku crkva namee mnogim ljudima nezasluene i

16
nepotrebne patnje, svojim insistiranjem na onome to ona
odlui da naziva moralom. I naravno, kao to znamo, ona je
protivnik napretka i poboljanja svega to ublaava patnju na
svetu, jer shvata moral kao ogranieni niz pravila ponaanja
koja nemaju nikakve veze sa ljudskom sreom; i kada kaete
da ovo ili ono treba da se uini, jer bi to doprinelo ljudskoj
srei, ona smatra da to sa moralom nema nikakve veze:Kakve
veze ima ljudska srea sa moralom? Cilj morala nije da usrei
ljude.

Strah, osnova religije

Religija se zasniva, ja mislim, uglavnom i na prvom mestu, na

strahu. Tu se radi delimino o uasu pred nepoznatim, a
delimino, kao to sam rekao, o elji da imate neku vrstu
starijeg brata, koji e biti pored vas u svim nevoljama i
nesuglasicama.

Strah je osnova cele te stvari - strah od nepoznatog, strah od

poraza, strah od smrti. Strah je poroditelj okrutnosti, i stoga
nije udno to okrutnost i religija idu ruku pod ruku. To je zato
to je strah osnova i jednog i drugog. Mi smo poeli pomalo da
shvatamo stvari i da pomalo ovladavamo naim svetom uz
pomo nauke, koja je silom ila korak po korak protiv
hrianske religije, protiv organizovanih crkava i njihovih
zastarelih pravila. Nauka nam pomae da prevaziemo bedni
strah u kojem je ljudski rod iveo generacijama. Nauka nas ui,
a ja mislim da to ine i naa vlastita srca, da vie ne traimo
neku zamiljenu potporu, da vie ne izmiljamo saveznike na
nebu, nego da ovde dole uloimo napor da od ovoga sveta
napravimo mesto dostojno ivota, umesto uasnog sveta koji su
vekovima stvarale crkve.

17
ta moramo uiniti

Treba da stanemo na svoje noge i pogledamo svetu u lice - u

njegove dobre i loe strane, njegovu lepotu, njegovu runou;
da vidimo svet kakvim on jeste i da ga se ne bojimo. Svet treba
osvojiti inteligencijom, a ne samo sedeti u njemu u ropskoj
pokornosti pred svojim strahom. itava zamisao o bogu je
proizala iz drevnih istonjakih despotija. To je zamisao koja
nije vredna slobodnog oveka.

Kada ujete kako se ljudi u crkvi poniavaju i govore za sebe

da su bedni grenici i ostalo, to je vredno prezira i nedostojno
ljudskih bia koja imaju samopotovanje. Treba da se dignemo
i svetu otvoreno pogledamo u lice. Treba da uradimo sve to
moemo, i to e uvek biti bolje od onoga to su ovi drugi
napravili kroz sve ove vekove.

Za dobar svet su potrebni znanje, dobrota i hrabrost; nije

potrebno da sa aljenjem eznemo za prolou i sputavamo
svoju inteligenciju reima koje su davno izrekli neupueni
ljudi. Potreban je neustraiv pogled na svet i slobodna
inteligencija. Potrebna je nada u budunost, a ne osvrtanje na
prolost koja je mrtva i koja e biti daleko prevaziena
budunou koju e stvoriti na um.

___________________________________________________

[1] Ovo predavanje je odrano 6. marta 1927. u Gradskoj kui

u Betersiju pod pokroviteljstvom Odeljenja za juni London
Nacionalnog svetovnog drutva.