NOVA PROSTORNA KONCEPCIJA:PROSTOR-VREME

Pored socijalnih, privrednih i funkcionalnih procesa, u ljudskim delatnostima, od nauke do umetnosti,

znacajnu ulogu igraju i osecanja. Osecanjima narocito umetnik daje prednost, mada ona igraju ulogu i
kod inzenjera i tehnicara.
Da li su nam umetnici potrebni?
Nauka i industrija predstavljaju neprijatelje za umetnost i osecanja. Svakodnevne stvari imaju znacaja
za umetnika, npr: Picasso, Le Corbusier i drugi su predstavljali obicne stvari iz zivota kao sto su lule,
solje, case, kamenje itd. sto za obicne ljude nije imalo nekog znacaja i smisla. Velike oblasti dobijale
su znacaj tek radom umetnika. Umetnik je posrednik izmedju nas i spoljnjeg sveta. On premoscuje
pukotinu izmedju unutrasnje I spoljasnje realnosti. Zato su umetnici I dalje potrebni.
ISPITIVANJE PROSTORA-KUBIZAM
Kubizam je nastao u Parizu u 19.v cijim se pronalazacima smatraju Picasso, Le Corbusier i dr.
Ukidanje perspective
U 19. Veku dolazi do zloupotrebe perspective i samim tim do njenog ukidanja. Uvodi se nova vrsta
geometrije, koja je manipulisala sa vise od tri dimenzije.Medjutim, ovakve stvari su bile bitne za arh
samo ako su dodirivale pojam o prostoru. Naucnici su dosli do saznanja da je sustina prostora u
njegovim unutrasnjim odnosima, da kvalitet prostora ne lezi samo u stetskom dozivljaju. Da bi se
shvatila priroda prostora, posmatrac mora da se krece u njemu,
Prostor i vreme u kubizmu
Kubizam je prekinuo sa renesansnim pojmovima o perspektivi, gledao je objekte sa razlicitih stajnih
tacaka. Gledao ih je transparentno, sa svih strana, odozgo i odozdo, unutra i spolja. On je prosto
prodirao u objekte i tako je uz tri dimenzije (sto je bilo karakteristicno za renesansu) dobio i cetvtru
dimenziju. SIMULTANOST-predstava objekata koji su istovremeno posmatrani iz razlicitih uglova.
Umetnicka sredstva izrazavanja u kubizmu
Kubisti se priblizavaju unutrasnjoj sustini objekta. To je posledica sto jedna tacka posmatranja nije
vise dovoljna za shvatanje prostora. Boja se, u kubizmu, upotrebljabala stedljivo, jer je sve bilo
skoncentrisano na novu predstavu prostora. Slike su sive ili zemljane. Uglovi i linije pocinju da rastu i
da se sire ii z njih se razvija jedan od sustinskih elemenata-povrsina. Povrsine kubizma, isturene i
povucene, prozimaju jedna drugu, lebdeci i samim tim stoje u suprotnosti sa linijama perspective.
Povrsine postaju umetnicko sredstvo.Pojavljuju se kao fragmenti poznatih objekata (kao boce ili lule
spljostene u ravan) tako da se istovremeno mogl videti i spoljasnjost i unutrasnjost. Kasnije, oko
1912. God pojavljuju se novi elementi: komadici hartije, strugotina, pesak, staklo, sto je dovelo do
nove teksture povrsine- collages. U doba svog vrhunca u kubizmu boja postaje intezivna i osnazena,
uvode se novi, zakrivljeni oblici.
UOBLICAVANJE POKRETA-FUTURIZAM
kubizam i futurizam pokusali su da prosier nasu opticku viziju uvodjenjem novog jedinstva prostora-
vreme u jezik umetnosti.Za razliku od kubista, koji su prostor-vreme ispitivali u svojim prostornim
predstavama, futuristi su zajednicku pozadinu prostor-vreme ispitivali u oblikovanju pokreta. Zivot je
bio njihov uzvik- burni zivot, pokret, delo, heroizam- u svakom razdoblju ljudskog zivota, u politici, u
ratu i u umetnosti: otkrivanje novih lepota i novog senzibiliteta pomocu snaga koje su svojstvene
vremenu. Njihovi ciljevi- mi treba da krenemo od jezgra nekog objekta koji se sam stvara, da bi
otkrili nove oblike koji nevidljivo povezuju objekat sa besrajem vidljive plastike is a beskrajnoscu
unutarnje plastike. Ovaj citat oznacava da objekte onakvi kakvi su u stvarnosti treba shvatiti u toku
kretanja. Bolcioni- Boca koja se razvija u prostoru- ova skulptura utiskuje jednom predmetu za
svakodnevnu upotrebu sopstveni znacaj time sto ga predstavlja novopronadjenim umetnickim
sredstvima. Kubisti su se drzali pasivnije i tise od futurista, cak sui m i ime drugi dali.
KONSTRUKCIJA I ESTETIKA: PLOCA I POVRSINA
Mostovi Roberta Maillarta
Ovaj svajcarski inzenjer je,svojim mostovima, uveo nove metode pomocu kojih jedan novi tip
konstrukcije void ka novom estetskom izrazu. Maillart je armirano-betonsku plocu formirao kao novi
strukturalni element gradjevine. On je ravnu ili savijenu plocu tako armirao da se kod tavanice
izostave podvlake, a kod mosta masivni lukovi. Tako je Maillart jedan pasivan i neutralan elemenat
kao sto je ploca, pretvorio u savitljivu povrsinu, koja je primala sva naprezanja.Iskljucujuci tako
elemente koje je smatrao neaktivnim, dovelo je dotle da je izbacio kolovozni zastor tako das u kola
isla direktno po konstrukciji.( pr: most Tavanasa- most preko rajne raspona 5m. Karakteristicna je
otvorena konstrukcija, pojavljuje se laka, lucna, armiranobetonska ploca koja zajedno sa armiranim
horizontalnim kolovozom i ukrucenim vertikalnim plocama povezuje kolovoz sa mostovskim lukom-
jedan monolit. Konstrukcija je razlozene na jedan system ravnih i lucnih ploca tako da se svi naponi
drze u ravnotezi.; most Salginatobel; most Schwandbach itd). Maillartovo delo je simbol napetosti jer
su svi delovi mosta aktivni.
Pecurkaste tavanice- ime je dobila po kapitelima pecurkastog oblika. Ova tavanica predstavlja
pokusaj da se dobije tavanica bez podvlaka. Tavanica kao armiranobetonska ploca postal je noseci
deo konstrukcije usled nacina armiranja cele povrsine. Ona je samostojeca jer odpadaju podvlake.
Koristi se za skladista, fabrike i velike gradjevine... ove ploce mogu in a krajevima da budu prepustene
i time primaju opterecenje. One su jako pogodne da prime nenosece spoljne zidove kuce,
kontinualne prozorske trake i staklene zidove.
Plastika i priroda- konstrukcijom je pri sjedinjavanju plastike i prirode lakes jer njegovo resenje
diktiraju uslovi(raspon, osobine...), al ii ovde moze da se ostvari potpuna sinteza kao kod mosta
Salginatobel gde je pokazano naprezanje izmedju dve stene.
Primena ploce zahteva nove oblike- most kao system razlicito oblikovanih ploca ne podseca ni
jednim svojim delom na uobicajene mere i oblike. Na vijaduktu preko Thura sa svojim ispustima
Maillart je primenio 2 stuba umesto 4 sto moze da se uporedi sa modernim slikarstvom. Kao sto je
Picaso na svojim slikama prikazivao geometrijske oblike u stanju ravnoteze, tako da konstrukcijom
dolazi do slicnih oblika. Tehnicki i umetnicki objekti kada reflektuju unutrasnju realnost stoje na istom
stepenu razvoja.
Uporedne metode u slikarstvu i konstrukciji
Povrsina, koja je imala samo estetsku ulogu, sada postaje osnova od koje nastaju slike, kao sto je
perspektiva bila ta osnova od renesanse. Do tada smo na povrsinu gledali kao na elemenat nezgodan
za koriscenje i proracun. Tako je ploca, delom Maillarta, postala sredstvo za resavanje konstruktivnih
problema.
Sistemi mostova- svaki most treba da bude konstruisan i oblikovan u skladu sa prirodom i funkcijom
koju treba da ispune. Maillart je razvio dva sistema za konstruisanje: mostovi sa krivim lukom- pr.
Schwandbach(most koji je izveden u krivini, neki delovi su bili tanki kao ljuska jajeta). Drugi princip je
zasnovan na logici konstruktivnih nosaca, ova konstukcija daje utisak velike lakoce . system mostova u
kojima su svi delovi aktivni drze ih stalno u stanju napetosti.
Cementna hala, 1939.god-Robert Maillart
Ova hala je posluzila kao probni objekat za ispitivanje armirano-betonskog opterecenja, posle
zatvaranja izlozbe u Cirihu 1939.god. Radi se o stabilnoj konstrukciji koja je lebdela iznad zemlje kao
svileni balon spreman da poleti.Naime, parabolican svod dodiruje tlo sa dva para stubova, koji
formiraju dva rebra za ukrucenje.
WALTER GROPIUS
Nemacka u 19.veku
Bio je zastupljen zanatski nacin proizvodnje sto je dovelo do procentualnog porasta zanatstva u
odnosu na broj stanovnika. Burna industrijalizacija posle 1870.god- doslo je do industrijskog razvoja,
Nemacka se pretvorila u industrijsku zemlju, da je za nekoliko desetina godina nadmasila i Englesku i
Francusku. Ybog ravnodusnosti prema masinama i industrijalizaciji, psiha ljudi je bila poremecena,
sto je dovelo do nesigurnosti, koja se odrazila i na arhitekturu. U kasnim devedesetim godinama
doslo je do uticaja austrijske arhitekture kroz rad Otta Wagnera i Adolfa Loosa. Werkbund-sabirno
mesto mladih talenata, koji je imao cilj da spoji umetnost i industriju.
Walter Gropius
Zapoceo svoj rad u vreme Werkbunda, radio u ateljeu Petera Behrensa, po zavrsetku studija.Prvi
posao mu je bio fabrika cipela u Alfeldu, dobio ga je od firme Fagus-Werke. Pocevsi da radi za njih,
odbacuje ucenja prethodnog i prvog ucitelja. Karakteristike Gropijusove arh: kod zidova se vidi da
oni vise nisu nosaci i podupiraci gradjevine, nego jednostavna obloga, zastita od vremenskih
nepogoda. Ovo je rezultat velicanja transparentnog jer staklo ima veci strukturalni znacaj. Nove
mogucnosti stakla, celika, betona, cista obrada zidova, organsko osvetljenje unutrasnjeg prostora...
arhitektonska i konstruktivna sredstva ujedinjuju se u jedinstvenom arh. izrazu, zidovi su razvijeni i
zamisljeni kao cist zastor izmedju unutrasnjeg i spoljasjeg. Ovo vodin do sve vecih i smelijih otvora u
zidnim povrsinama. Stubovi su povuceni iza fasade tako da se u potpunsti stvara staklena zavesa.
Druga Gropiuseva fabrika u Kelnu je imala pokrivenu terasu za igranke, masinsku halu i otvorenu
garazu na zadnjem delu.Ono sto je novina u arh, su staklene stepenice. Gropius je arh koji projektuje
u velikim razmerama:pozorista, skole, fabrike itd. 1913. God je projektovao dizel-lokomotivu.
1945 god. Udruzuje se sa nekim americkim arh i osniva radnu zajednicu The Architects
Collaboratives- ova organizacija je izgradila harvardski Graduate Center gde pokriveni prolazi
povezuju slobodno postavljene zgrade, sklad jednostavnih niskih kuca i njihovog slobodnog
razmestaja u prostoru delovao je revolucionarno u odnosu na dotadasnje univerzitetske zgrade.
Drustvena zgrada- predstavlja drustveni centar za student, jedna isturena rampa u unutrasnjosti
formira prilaz trpezarijama koje su podeljen, drustvene prostorije koje leze u prizemlju. Insistirao da
student budu okruzeni delima savremene umetnosti.
Walter Gropius 1953-1964: sagradio Backabay Center u Bostonu. To je sklop u kojem dominira
robna kuca, sirok pesacki most povezivao je sa politickom institucijom. Ona nije izvedena, napravljen
je samo model.
Americka ambasada u Atini 1961.god- karakteristicna transparentnost i stakleni zid. Red stubova se
nalazi oko zgrade da bi bacilli senku, ali postoji i dovoljan prorez za vidik i provetravanje. Ima i
unutrasnje dvoriste koje je PATIO. Ova kubusna zgrada nema neku naglasenu fasadu, jer se pojedini
elementi nalaze sa sve cetiri strane: dominira red stubova sa isturenim vencem i sirokim prorezom za
vazduh kao i povuceni stakleni zidovi. U ovoj zgradi dolazi do izrazaja put kojim je isao razvoj Waltera
Gropijusa.
Ekspresionizam
Nemacki ekspresionizam poceo je pred rat, razvijao se za v reme njegovog trajanja i dostigao vrhunac
neposredno posle zavrsetka rata. Rodio se Bauhaus 1919.god.-drzavna skola za arh i primenjenu
umetnost u Vajmaru, koju je osnovao arh Walter Gropius. U Bauhausu se pokusavalo sjediniti
umetnost i industrija, i umetnost sa svakodnevnicom, pri cemu je arh sluzila samo kao
spojnica.Eksperimentalno zanatstvo u radionicama Bauhausa stvaralo je industrijske artikle: tepihe,
stofove, cuveni namestaj od Marcela Breuera od celicnih cevi...Zajednicko istrazivanje umetnika-
profesora i studenata u primeni novih tehnika, materijala i oblika u arh, pokazalo se kao veoma veliki
napredak u industriji, nastali su predmeti od kojih je potekao moderni industrijski dizajn.Zgrade
Bauhausa: skola u Desauu-cuveni stakleni zidovi; sadrzi radionice, slusaonice i izlozbene prostorije;
zgrada sa ateljejima za student obuhvata 28soba,rasporedjene u 6 etaza.Veza sa glavnim objektom, tj.
Bauhausom omogucena je u obliku mosta, jednospratnom poprecnom zgradom dignutom na
stubove koja je sadrzala restoran, binu i aulu.Sama zgrada Bauhausa dominira staklenim zastorom na
uglu;sadrzi razne radionice, izlozbene prostorije, slusaonice itd.Karakteristike kompleksa Bauhausovih
zgrada: ne postoji jedna odredjena prednja fasada, igra prozracnosti, perforacija pomocu prostornih
mostova, prozimanje horizontalnih i vertikalnih povrsina, povezivanje stambene i radne funkcije,
blizina kuca u kojima su stanovali profesori... Bauhaus kompleks se sastojao od kubusa koji su bili
postavljeni jedan naspram drugog i bili su od razlicitog materijala, velicine i polozaja. Cilj nije bio da
se spuste u tlo vec da lebde iznad terena. To je bio povod za upotrebu mostova slicnih krilima i od
stakla u velikom obimu.Bauhausom je postignuto prozimanje individualnih i drustvenih sfera.
LE CORBUSIER
Sredstvo kojim se sluzio kako bi svojim idejama dao arhitektonski izraz bio je armirani beton.
Postavio je 5 tacaka za odnose izmedju arhitekture i konstrukcije:1. STUB koji prolazi slobodno kroz
prostor zgrade is a armiranim nosacima preuzima funkciju nosenja, cime rasterecuje spoljne zidove;2.
FUNKCIONALNA NEZAVISNOST SKELETA I ZIDA ne samo za slucaj spoljnih zidova, nego i kod
unutrasnje podele; 3. SLOBODNA OSNOVA-skeletni system mu omogucava da oblikuje promenljivo
unutrasnje prostore i da postigne prozimanje unutrasnjeg i spoljasnjeg; primenio je pregradne
zidove; pod otvorenim planiranjem smatra se slobodni i individualizirana organizacija medjusobno
nezavisnih spratova.; 4. SLOBODNA FASADA-direktna posledica skeletne konstrukcije; 5. KROVNA
BASTA-kucu je moguce sagledati istovremeno odozgo i odozdo.
Vila Savoie(1928-1930)-pokusaj obnove odnosa sa prirodom; kubus uzdignut na stubove, perforiran
na jugoistocnoj i jugozapadnoj fasadi; nema jedinstvene fasade niti prednjeg ili zadnjeg izgleda zato
sto je kuca otvorena na sve strane; u dnevnoj sobi horizontalni klizni prozori koji se mogu pomaci sto
omogucava kontakt sa prirodom; rampa je iz dva dela-jedan karak je u unutrasnjosti kuce, a drugi se
spoljnim zidom penje do baste na krovu; postoje i zavojite stepenice. Vilu je nemoguce sagledati iz
jedne tacke.
Unite d Habitation u Marseju 1947-1952-smelost ovog projekta ogleda se u nacinu resavanja
drustvenih potreba jedne zajednice; 1600 ljudi smesteno u ovom kompleksu; 23 razlicita tipa
stanova; premestaj ducana sa ulice u srednje spratove unutar same zgrade; spolja je trgovacki
centar;na najvisem 17-om spratu smesteno je obdaniste; jedna rampa void direktno na krovnu terasu
gde se nalazi prostorija za odmor,bazen;u zgradi dolaze do izrazaja jake, ciste boje; zgrada je
postavljena pored ulice koja void na more i orjentisana je u pravcu istok-zapad; svaki dvoetazni stan
gleda na obe strane.
MIES VAN DER ROHE
Elementi Mies van der Roheove arhitekture- tajna svakog arhitektonskog razvoja sastoji se od tri
faktora:narucioca koji ima instinct za kvalitet, majstora koji kroz svoje delo i svoj zivot ume da razbudi
stvaralacke sposobnosti u mladjij generaciji, i postojanja jednog narastaja sledbenika koji je sposoban
da pronadje prave uzore na koji ce se ugledati.Letnjikovci-njegovi projekti za jedan letnjikovac od
opeke i jedan od armiranog betona su od velike vaznosti za razvoj danasnje arhitekture, primenio je
transparentnost kontinualnih prozorskih nizova, lebdeca horizontalna krovna ploca, armirani beton,
povrsine koje izbijaju iz unutrasnjosti produzene su u spoljasnje prostore.
Mies Van der Rohe povrsinske elemente postavlja i kao sabirna mesta materijala i structure:stakleni
zidovi, armirani beton i mermer.Oni imaju lebdeci karakter elemenata koji formiraju kucu. Mies-ova
najcuvenija zgrada iz ranog doba-Tugendhat house 1930. Sagradjena-zivot u ovoj kuci podseca na
zivot u akvarijumu, spoljasnjost ne odgovara slobodi unutrasnjeg rasporeda.
Paviljon u Barceloni i Tugendhat house- Slobodan unutrasnji raspored i prozimanje prostora.
Naselje Weissenhof- izgradnju mu je poverio nemacki werkbund- ovde su primenjene dve novine:
zanatske metode su zamenjene industrijskim i predvidjanje ambijenata za novi nacin zivota. Celecni
skelet dovodi do ukidanja krivih zidova, stub slobodno prolazi kroz proctor, obraca veliku paznju na
organizaciju stana i daje korisniku mogucnost dag a prilagodi sebi i svojim potrebama.
Illinos Institute of Technology- ima 24 zgrade, karakteristican kvadratni koordinantni system, a modul
mu je bio 24 stope. Zajedno sa Le Courbusierom ponovo unosi proporcije i prema tome je narucita
paznja posvecena staklu, proporcijama i materijalima.
Stambene kule- visespratnica na mIcigenskom jezeru, 22 sprata, osnova u obliku slova U, znacajna je
jer je izvrsena simbioza stvaralacke, oblikovne snage umetnka sa ogromnim aparatom visoko
mehanizovanih gradjevinskih pogona.
Lake Shore Apartmans- sastoji se od dva volumena tj dve visespratnice u odredjenom medjusobnom
odnosu.
Poznati projekti: viseporodicna stambena zgrada u celicnom skeletu, Illinois Institute of Technology,
stambene kule, Lake Shore Apartments, upravna zgrada Bakardi, Galerija 20.veka u Berlinu.Dok Le
Corbusier sve vise razvija plasticnu formaciju, Mies kombinuje celicni skelet sa staklenim porsinama.
Integritet oblika: postoje tri razlicite vrste stvaralackih snaga: 1. Kada neko mlad koncipira svoj
filozofski system i dalje ga izradjuje, ali ne menja njegovu strukturu- ovde pripada Mies Van der Rohe,
2. Oni koji se stalno razvijaju, neprekidno su u pokretu- ovde pripada Le Korbizjer- stalni tezi ka
cistom obliku i negira svega sto je nebitno, koristi ravne transparentne povrsine, staklene zid zavese,
volume najjednostavnijeg oblika.
Mies Van der rOhe 1953-1964: koristi celik+staklo, izradjivao detalje u razmeri 1:1.
Upravna zgrada Bacardi- nalazi se u meksiko City-u. Fabrika ruma. Spoljasnjost: naglaseni stubovi,
staklene povrsine na fasadi in a prizemlju, unutrasnjost je jedan kontinualni proctor, ploca je
prepustena jer su stubovi uvuceni- na uglovima nema stubaca, pa izgleda kao da horizontalna ploca
lebdi.
Galerija u Berlinu- stubovi su uvuceni, lebdeci odnosi razlicitih ravni, krova, platform i ulice.
Neprekidan tok unutrasnjeg prostora sa istovremeno zatvorenim oblicima. Koristio je samo skelet i
staklo.
ALVAR AALTO:IRACIONALNOST I STANDARD- Polazne tacke su za njega bile armirano-betonski skelet
i oblikovana sredstva slikarstva pocev od kubizma.Pored celika i armiranog betona i drvo je dobilo
veliki znacaj, koje je Aalto koristio na nacin na koji ga je video, usled sredine u kojoj je rodjen.Aaltove
prve zgrade:1928-1930 izgradjena je zgrada stamparije za novine Turun-Sanomat u Turku-armirano-
betonski skelet, horizontalne trake prozora, krovne terase, duboke podrumske etaze sa pecurkastim
tavanicama, podrum osvetljen zenitalno...;gradnja poljoprivredne zadruge; Sanatorijum Paimio
1929-1933-sanatorijum za tuberkulozu je ustanova srednje velicine za oko 300 pacijenata; sobe su
razdvojene od balkona sto se u slicnim sanatorijumima ranije nije izvodilo, vec su pacijenti imali
najkraci put do vazduha direktno na balkon iz svoje sobe; podeoni zidovi u sobama; na mestu gde se
seku glavna zgrada i lezaonica, Aalto ih povezuje talasasto isecenom nadstresnicom;takodje postoje
sobe za pregled, upravne prostorije, kuhinja, pogonske central itd. Svaka zgrada ima svoju funkciju, ali
se ne moze odvojiti od ostalih. Biblioteka u Viipuriu-sastojala se od same biblioteke koja je zenitalno
osvetljena i od sale za priredbe-povezivao ih je vestibil;tavanica je bila nepravilno talasasta sto je
omogucavalo dobar domet zvuka do uha slusalaca;Finski paviljon u Njujorku- najznacajniji je zid koji
u slobodnim visinama opasuje proctor kroz tri spratne visine, ali nagnut napred, ovo je objasnjeno
time sto talasasti zid daje vise prostora za izlaganje. Studentski dom(Dormitory), Massachusetts
Institute of Technology, 1947-fasadu jerazlozio u talasasti zid kako bi svaki student imao pogled na
Charles River, a da pri tom ne oseti dugacku fasadu zgrade;.zidovi u sobama su neomalterisani cime
je postignut osecaj skromnosti; trpezarija je kvadratna; stepenice postavljene tako da u kosom nizu
izlaze iz ravni zadnje fasade; Aaltov rad je podstaknut direktnim krivolinijskim obrisima finskih jezera;
Kuca Mairea 1938-1939-kuca koja deluje da je izlivena u jednom komadu jer su arhitekta i narucioc
imali iste sklonosti i zelje; veliki prozori omogucavaju prozimanje unutrasnjeg i spoljasnjeg prostora;
izgleda kao da suma prodire u kucu; svuda prisutno suptilno kombinovanje materijala; u kuci Mairea
je postignut osecaj neprekinutog toka prostora a ipak je sacuvan osecaj intimnosti.Organski
urbanizam-onako slobodno kao sto tretira strukturu zida i tavanice i cini je elasticnom, Aalto isto tako
rastresa sklop ljudskih naselja. Sunila 1937-1939-u ovom projektu se oseca Aaltovo shvatanje
urbanizma-izjednacuje stambene zone, industrijske centre i prirodu. Ovde je projektovao niz fabrika
celuloze i kombinovao je razlicite materijale(drvo,beton,opeka), ovim je postigao zivahnost i plasticnu
strukturu. Eksperimentalni grad 1940-pretpostavljen je jedan komad brezuljkastog, posumljenog
zemljista, kakvo odgovara finskim predelima, po njemu je rasuo razne tipove kuca koje u spiralama
opasuju kupu brda;suma se provlaci kroz cetvrt jednoporodicnih kuca i drustvene zgrade, skola i
sportski tereni su postavljeni u blizini svih naselja.Kauttua 1938- to je fabrika papira, a nasuprot toga
je sagradio niz radnickih stanova; kuce u naselju Kauttua koriste prirodan pad terena da bi se ustedela
stepenista, svojim oblikom one izrazavaju povezanost coveka sa tlom iz koga je iznikao; ravan krov
jedne kuce predstavlja siroku terasu sledece;u vezi sa ovim jedinicama projektovana je skola i
drustveni centar, a malo dalje postoji i parno kupatilo, sauna...
Aaltova dela izmedju 1953-1964- Zgrade u Helsinkiju, Dom culture, Zgrade u Nemackoj i drugim
zemljama
Urbanisticka delatnost: Saynatsalo- vecnica, sala za sedenje sa drvenom konstrukcijom, primena dva
razlicita nivoa.,
Kulturni centri- Seinajoki- kompleks vecnica, Kulturni centar Helsinkija.
Aalto kao arh: radi na pokretanju zida, salno ima zatalasanu fasadu, komponovanje sa horizontalnim
ravnima, rad sa razlicitim nivoima, pokretan organski element stalno se pojavljuje u njegovoj arh.
JORN UTZON odrastao u Danskoj; studirao kod Alvar Aalta;za kratko vreme imao je svoj biro;
pripada trecoj generaciji kvalitetne arhitekture. Opera u Sidneju- na otpor je naisao niz velikih
svodova iznad Sidnejske opera-serija od 10 svodova koji su postrojeni jedan iznad drugog, dosezu
visinu do 60m i zaklanjaju kompleks sa obe strane, sa prednje i zadnje.Stakleni zidovi zatvaraju
svodove sa spoljne strane na unutra kao razmaknuta pticja krila. Utzon kaze dag a je na takvo resenje
podstakao sa jedne strane organsko-dinamicki pokret pricjih krila , a sa druge stranemnogobrojni
delovi automatskog telefona koji omogucavaju veze na sve strane; za polaznu tacku Utzon je izabrao
loptu jer su sve tacke njenog omotaca podjednako udaljene od centra; tavanica je obesena; zgrada
omogucava da se za vreme pauze otvore dvorane i pruza gledaocu, koji se seta kroz predvorja, pun
dozivljaj lebdecih ljuski.