Grupa serijskih kuca po uzoru kostura Domino- 1915god upotrebljavao se armirani beton jer je cena

selika I cemanta to dozvoljavala. Izgradjivali su se cvrsti kosturi na sest stubaca postavljenih u ravni iznad tla.
Zidovi I pregrade su samo lako ispunjeni sa nabojem, opakama ili sljaka-beton blokovima I za ovo nije bila
potrebna posebna radna snaga. Visina izmedju dve ploce uskladjivala se prema visini vrata, ormana I prozora,
a stolarija izradjena u fabrikama je bila ugradjivana pre zidova I na taj nacin je odredjivala raspored zidova I
pregrada. Sam zidar je mogao da sagradi kucu I zidovi I pregrade su podizani oko stolarije.
Kuce od zitkog betona 1920 god- ove kuce su sagradjene za 10 dana I one su bile punjene zitkim betonom
odozgo. Ona izgleda kao izliven komad koji izlazi iz oplate.
Kuca Domino 1915 god.- ovde je se upraznjava prava arhitektura jer arhitektonska sredstva procesa
gradjenja dopustaju siroko I ritmicko rasporedjivanje elemenata. Ovde se pokazuje prava vrednost serijske
kuce jer je pokazana zajednicka crtaizmedji stanovanja bogatih I siromasnih. Enerijer kuce: svi elementi koji se
industijski proizvode I koji se nalaze u unutrasnjosti serijske kuce se prave po jednom opstem moduli, prave se
tako da odgovaraju jedni drugima. Serijska vrata, prozori I plakari: npr sastave se 2, 4 ili 12 elemenata prozora,
jedna vrata sa jednom precicom ili dvoja vrata sa dve precice ili dvoja vrata bez precice, plakari sa gornjim
staklenim delovima I donjim koji su fioke, komode I bifei za serviranje Posto je kostur zgrade izliven , svi
elementi se lszu jedan pored drugog u praznoj zgradi, samo povremeno se podupiru letvama, dok se praznine
popunjavaju gipsanim plocicama, opekama ili sipkama. Ovde je karakteristicno da se uobicajene radnje vrse u
obrnutom smeru I prema ovome se dobija vise meseci u vremenu. Tacnije dobija se znacajno arh jedinstvo I sa
modulom, proporcija sam ulazi u kucu.
Kuca umetnika 1922 god- kostur je napravljen od armiranog betona, zidovi su tipa cement-gun tacnije od
duplih pregrada debljine 4cm. treba tacno postaviti problem I odrediti tipicne potrebe stana I resiti pitanje kao
sto je reseno kod vagona, orudja, alata
Serijska radnicka kuca 1922 god.- izvrsen je dobra parcelacija pri cemu se ista kuca moze postaviti pod
raznim uglovima. Javljaju se cetiri cementna direka, a zidovi su od cement-din-guna
Kuce od grubog betona 1919 god- teren na kojima su se gradile ove kuce je bio od naslaa sljunka.
Kamenolom je otvoren na samom terenu I sljunak je mesan sa krecom u slojevima debljine 40cm. podovi su
od ar.betona. iz ovog se radja prava estetika jer zahteva upotrebu prave linije koja je tekovina savremene arh.
Serijska kuca Citrohan 1921 god.- ova kuca se smatra kucom koja podseca na automobile, tj zamisljena je I
izgradjena kao omnibus ili kabina na brodu. Danas se treba boriti protiv stare kuce koja je zloupotrebljavala
proctor. Zapravo kucu treba shvatiti kao orudje ili masinu za stanovanje. Do sada su kuce gradjene kao mjanja
skupina mnogobrojnih velikih dvorana I u njima je bilo ili suvise ili malo mesta. Medjutim danas nema uslova za
ovakvu izgradnji I zbog toga je zavladala kriza I zbog toga ce zakupac prilikom izgradnje biti prinudjen da
popusti I da se prilagodi kako bi bile izgradjene divne kuce. Zog ovoga dimenzije prozora I vrata moraju biti
ispravljene jer su nam limunzine I vagoni dokazali da se covek krece kroz skucene otvore I da se proctor koji je
potreban mora proracunati na kvadratni santimetar. Posto se cena kuce ucetvorostrucila, smanjuju se prohtevi
arhitekata, pri cemu se smanjuje I zapremina kuce smanjuje upola. Lepota ce uvek postojati dok postoji
namera, mogucnost I sredstva, tacnije proporcija. Ukoliko je razum zadovoljen, bice zadovoljeno I srce , a ovo
je ispunjeno ukoliko su stvari proracunate. Prama ovome se ne treba stideti ukoliko zivimo u kuci sa ravnim
krovom, glatkim zidovima I prozorima slicnim kao na fabrickim oplatama. Ono cime covek treba da se ponosi
jeste prakticna kuca, kao sto mu je prakticna masina za pisanje.
Serijska vila 72m2- kostur je betonski, a zidovi od cement-guna. Sastoji se od kuhinje, sobe za pomocnicu,
spavace sobe, kupatila, budoara, dve spavace sobe
Vila na morskoj obali 1921 god- ona je sagradjena od serijskih elemenata: direka od armiranog betona na
svakih 5 metara u oba pravca I podovi su s ravnim lukovima od armiranog betona. Ovde se proctor moze lepo
rasporediti zahvaljujuci lakim pregradama. Estetika je ovde najbitnija, a troskovi proizvodnje su niski. Usled
nekomlikovanog gradjenja ostvarena je usteda pri cemu se dozvoljava prosirivanje obima I povrsine. Lake
pregrade mogu biti kasnije premestane pri cemu proctor moze da se menja I dobija drugacije dimenzije.
Kuca Monol 1919 god- obicna kuca suvise opterecuje. Opeka, stolarija, cement, poplocavanje , lim, drvena
gradja. Ovi materijali se prevoze drumovima Francuske I predstavljaju ogromne konvoje vagona. Problem
predstavja fabricki izgradjena kuca. Primenjuju se azbestno-cementne celije od sastavljenih plocica debljine
7mm koji formiraju blokove debljine 1m koji se pune grubim materijalom kamencicima, sitnim sljunkom,
sutom nadjenim na licu mesta, krecnim mlekom, ostavljajuci velike rupe koje zidovima daju vazan izolacioni
koeficijent. Tavanice I podovi su napravljeni od lucnog, zategnutog talasastog lima I azbestno-cementnog sloja
koji je kao oplata jer se u njih uliva sloj betona od nekoliko santimetara. Talasasti lim sluzi kao isolator. Stolarija
se montira jednovremeno sa azbestno-cementnim celijama. Prilikom izgradnje ona je jedino zahtevala prevoz
dvostruke ljuske cementa I azbesta od 7 milimetara. Kada se govori o serijskim kucama, narocito treba obratiti
paznju na parcelisanje. Za lepotu je najbitnije jedinstvo gradjevinskih elemenata. Jedna arhitektonska celina
ima nuznu raznolikost ukoliko je osigurana parcelacijom koja prati rasporedjivanje pravih arhitektonskih
ritmova. Selo sa dobro isparcelisanim kucama davalo bi utisak tisane, spokoja, reda, cistoce, duh discipline.
Amerika je prai primer izbacivanja ogradnih zidova cime se postize duh postovanja tudje imovine.
Unutrasnjost jedne od kuca Monol adaptirane u udoban stan- kada bi kulturni ljudi znali da se mogu
sagraditi savrseno harmonijski serijski stanovi mnogo jeftinije nego njihovi stanovi u gradu, mogli bi da se
iskoriste ogromni tereni na periferiji. Tako bi serijska kuca dozvoljavala najprakticnija resenja I bila bi estetski
cista. Medjutim za ovo treba sacekati da se probude zeleznicke kompanije I krupna indusrija koja treba da
obezbedi nabavku serijskih elemenata.
Veika stambena zgrada 1922 god.- ovo predstavlja grupu od 100 vila poslaganih na 5 visinskih nivoa,
dvospratnih vila svaka sa svojim vrtom. Jedna hotelska organizacija upravlja zajednickim sluzbama zgrada I
resave krizu posluge. Savremeni tehnicki procesi zamenjuju zamaranje ljudi masinom I organizacijom.
Posluga nije vezana za domacinstvo, ona tu dolazi da radi osam casova kao u fabrici, a danju I nocu na
raspolaganju je ispomocno osoblje. Snabdevanje svezim namernicama obavlja servis za kupovine koji brine o
kvalitetu I ustedi. Zajednicki restoran se brine o ishrani stanovnika vila. Svaka vila ima sportsku dvoranu, a na
krovu se nalazi zajednicka sportska dvorana, pista duga 300 m I dvorana za svecane dogadjaje. Pri ulazu u
zgradu vidljiv je prostrani hol u kojem uniformisani momak prima posetioce I odvodi ih do liftove. Prisutne su
podzemne garaze, teniski tereni I otvoreno dvoriste. Drvece I cvece je prisutno svuda u dvoristu, na ulici I
okolo vila, a karateristicni su I viseci vrtovi na svim spratovima. U istoj ravni sa ulicom nalzi se veliki ulazni hol,
a na spratovima se nalazi veliko stepeniste I glavni hodnik. Za izgradnju se koristi direk I ploce, a zidovi su od
duplih pregrada. Vile predstavljaju tip racionalnog I mudrog uredjenja, lisen svakog preterivanja, ali dovoljnog I
prakticnog. Stari vlasnicki sistemi prestali su da postoje, tacnije iznamljivanje se ne placa, vec postoji capital
koji ljudi isplacuju 20 god, a interes predstavlja neznatna kirija. Ovde se serija namece vise nego igde jer su
one jeftine , dok duh serije donosi velike prednosti koje su neocekivane za vreme drustvene krize. Ovde kuca
zauzima 50 do 100kv, dok je 300kv namenjeno travnjacima, vocnjacima, povrtnjacima, svetnim povrsinama,
nasipu. Ovo sve je zahtevno I skupo za odrzavanje. Nema sportskih terena ni decijih igralista, pri cemu ljudi I
deca ne mogu da se bave fizickim aktivnostima. Bilo bi bolje kada bi se problem postavio logicnije: kuva I vrt
za kreaciju koji zauzimaju svaki po 50kv tako da se nalaze na prizemlju ili 6-12m iznad tla grupisani u tzv
alveole. U podnozju prostrani tereni za igralista po 150kv za svaku kucu. Ispred svake kuce takodje po 150kv
tereni za industrijske culture, intenzivne culture koje daju veliki prinos ( zalivanje vodom iz kanalizacije, vagoni
za prenosenje djubriva). Zakupac obezbedjuje nadzor I upravlja jednom skupinom. Proizvodi kultura cuvaju
se u spremistima. Radnik ovde postaje poljoprivrednik I proizvodi dobar deo potrosnih dobara.
Bordo- Pesak Moderne cetvrti Fries 1924 god.- nastao parcelisanjem velikog zemljista sa gradjevinama
nastali ubriygavanjem zitkog betona.javlja se tip elemenata koji se umnozava razlicitim kombinacijama. U ovoj
knjizi raskrstava se sa svim obicajima i navikama. Visoko misljenje o industriji i arhitekturi podstaklo je
industijalca da preuzme smele inicijative i prema tome se problem u arh resava u duhu vremena. Novim
sredstvima se postizu ostvarenja u ekonomiji, sociologiji i estetici.
Serijske kuce za zanatlije- javlja se problem kako smestiti zanatlije u veliku radionicu koja je trebalo da bude
svetla, smanjiti troskove gradnje tako da se izbace prozori I pregrade, smanjiti povrsine I visine prostorija.
Kuca stoji na jednom supljem stubu koji je od ar betona. Izometricni zidovi od solomita tj komprimirane slame
oblozenog spolja cementom debljine 5 cm koji je gipsiran iznutra. U celoj kuci se nalaze samo dvoja vrata, dok
podtavanica u dijagonali u potpunosti dopusta tavanici da se u celini razvije. Zid je takodje pod uticajem
dijagonale podtavanice I dobija velike dimenzije. To je mala kuca od 7 m koja namece oko najduzi element od
10 m. sve kuce su tipske I gradjene su od istih elemenata. Parcele su jednake I na njima su kuce poredjane
pravilno. Tako se arh izrazava sa preciznoscu.
Paviljon Novoga duha, medjunarodna izlozba u Parizu 1925 god.- ovo je serijska kuca za obicnog coveka,
potpuno industrijski sagradjena sa svim arh standardima. Upotrebljava se za izgradnju cement-gun prilepljen
za solomit. Terase I podovi radjeni na isti nacin. Stolarija je u potpunosti izbacena. Unutra se nalaze tipizirani
uredjaji koji odgovaraju svakoj sobi I lako se montiraju. Serija zaprav nesmeta arh, vec nasuprot doprinosi
jedinstvu I savrsenstvu detalja I nudi raznolikost celina.
Unicerzitetski grad 1925 god.- veliki novac ide na izgradnju univerzitetskih centara za student po ugledu na
Oksford. Oksford je fantazija darodavca za univerzitetski grad. Student zele monasku celiju koja je dobro
osvetljena I zagrejana, sa jednim kutkom za posmatranje zvezda. Takodje zeli sportske terene I njegova celija
treba da bude sto nezavisnija. Sve celije moraju biti iste bez obzira da li je student bogat ili siromasan. Problem
je postavljen: svaka celija ima svoje predsoblje, kuhinju, wc, dvoranu, pregradjen kutak za spavanje I svoj vrt
na krovu koji su odvojeni zidovima od susednih. Svi ce se sretati na sportskim terenima ili u zajednickim
dvoranama zgrada opstih sluzbi. Ovaj univerzitetski grad je koncipiran u shed-u izgradnje koja dopusta
neograniceno sirenje obezbedjujuci svetlost I eliminisuci skupe nosece mase. Zidovi su ispunjeni lakim
izolacionim materijalom.