Specifinosti mrenih operativnih sistema

Za rad neumreenog raunara neophodan je operativni sistem. Operativni sistem raunara

kontrolie raspodelu i korienje resursa raunara: memorije, procesora, tvrdog diska i perifernih ureaja.

Za rad raunara u mrei neophodan je mreni operativni sistem. Mreni operativni sistem
kontrollie korienje mrenih resursa (datoteka, aplikacija, tampaa i drugih perifernih ureaja ) i
pristup i prava korisnika u mrei.

Osim to mora da obezbedi sve to i obian operativni sistem, mreni operativni sistem mora da
obavlja i sledee:

Da omogui pristup datotekama i resursima na mrei (npr. tampaima).

Da prui usluge prenosa poruka i/ili elektronske pote (e-mail).

Da omogui vorovima u mrei da meusobno komuniciraju.

Da odgovori na zahteve aplikacija ili korisnika na mrei.

Da preslikava zahteve i putanje do odgovarajuih mesta na mrei.

Postoje dve vrste mrenih operativnih sistema: jedni koji se dodaju na ve postojei operativni
sistem raunara; i drugi, gde je softverska podrka ve ugraena u postojei operativni sistem.
Najpopularniji operativni sistem prve vrste je NetWare firme Novell. Primer za drugu vrsu operativnih
sistema su operativni sistemi Windows.

Mreni operativni sistemi su se veoma promenili i dok su na samom poetku pravljeni da

obezbede korisnicima deljenje datoteka i tampaa danas je softver mrenog operativnog sistema postao
znatno napredniji i sada nudi vie usluga. Jedan server omoguuje daljinski pristup i internet usluge i ak
slui kao usmeriva izmeu dve podmree sa razliitim IP adresama. Mreni operativni sistemi su takoe
prijateljski naklonjeni mrenom administratoru.

Mnogi mreni operativni sistemi sada imaju pomone programe za praenje rada hardverskih
resursa servera i mrenog saobraaja. Nekada ste morali da kupujete dodatni softver da biste imali
pristojne mogunosti nadgledanja.

etiri najpopularnija mrena operativna sistema predstavljaju:

Microsoft Windows
Novell NetWare
UNIX/Linux
Macintosh

Microsoft Windows

Microsoft se na trite MOSa probio sa Windows NT 3.51 operativnim sistemom koji je bio stabilan
i lak za korienje. Microsoft je pruio jaku marketinku podrku ovom proizvodu, ubrzo za tom verzijom
su se pojavili Windows 2000 server a zatim i 2003 server i drugi.
 Nezavisni proizvoai stalno izbacuju na hiljade razliitih softverskih naslova za Windows. Broj
mrenih programa nezavisnih proizvoaa za Windows danas znatno nadmauje broj pisanih za NetWare
ili Linux. Jedan od razloga za rasprostranjenost softvera za Windows Server lei u injenici da programeri
mogu kreirati takve programe u istom razvojnom okruenju u kojima piu i obine Windows programe.

Jednu od ozbiljnih mana Windows servera predstavljaju njegovi sistemi zatite. Naime iste one
osobine koje Windows Server ine jednostavnim za upotrebu predstavljaju i najranjivije karakteristike
kada su u pitanju napadi hakera. Veina zakrpa koje Microsoft izbacuje za Windows Server vezana je
upravo za sistem zatite. Takoe, u stalnoj trci za ispunjenjem obeanih rokova Windows se obino
distribuira pre nego to je stvarno spreman, da bi se ispravke i zakrpe tek kasnije slale na trite. Takva
urba stvara mogunost za pojavu rupa u sistemu zatite koje ostaju nereene sve dok ne budu otkrivene.
Takvi propusti su bili uzrok velikog broja propusta u zatiti tokom proteklih godina. Meutim ne moe se
rei da Windows Server ne moe postati sigurna platforma sa dobri mrenim barijerama i sa pripremljenim
zakrpama Windows moe postati siguran kao i bilo koja druga MOS.

Novell NetWare
Mreni operativni sistem NetWare je proizvela kompanija Novell. Poslednja verzija je iz 2003.
godine i nosi oznaku 6.5. NetWare je naroito bio popularan u velikim mreama (vie od 20 servera),
zahvaljujui karakteristikama poput centralizovane administracije svih korisnika i njihovih parametara.
Predstavljao je najfleksibilniji MOS koji moe komunicirati sa praktino svakim raunarskim okruenjem
ukljuujui: Windows 95/98/ME/NT/2000/XP, Mac OS, UNIX.

UNIX/Linux
Predstavlja jedan od najstarijih mrenih operativnih sistema. Karakteristino je da postoji veliki
broj verzija i mada je osnovna arhitektura svih verzija ista postoje fini detalji koji jednu verziju ine bolju
u praksi u odnosu na drugu. Sve UNIX verzije poseduju kernel, koji sainjava osnovu itavog operativnog
sistema. Kernel komunicira sa razliitim tipovima korisnikog interfejsa i moe da pristupa hardveru.
Linux je jedna od verzija UNIX-a koja danas zaokuplja najvie panje. Osnovna karakteristika Linuxa je
jednostavnost upotrebe. Razvio ga je Linus Torvald sa Univerziteta u Helsinkiju, Finska. Najvei broj Linux
distribucija je besplatan, veina ukljuuje skup korisnikih aplikacija poput programa za obradu teksta,
sistem grafikog interfejsa i kompajlera izvornog koda.
UNIX serveri prvenstveno koriste standardne Internet protokole, kao to su TPC/IP, FTP, HTTP...,
zbog toga potencijalni klijenti za ove servere moe biti svaki klijent koji se moe konfigurisati sa TCP/IP
protokolom i web itaem. Veina verzija UNIX-a postoji ve due vreme na tritu, tako da je dobar deo
problema u sistemu zatite ve otkriven i greke otklonjene. I pored toga se stalno javljaju novi sigurnosni
problemi, iroka baza korisnika obezbeuje njihovo brzo i lako otklanjanje.

Macintosh
Macintosh interfejs se smatra najjednostavnijim za upotrebu meu svim raspoloivim grafikim
korisnikim interfejsima. Mac OS je kao serverska platforma uglavnom ogranien kada je re o podrci
klijentima. Mac OS X server funkcionie savreno u ulozi Internet servera, zahvaljujui tome to jezgro
Mac OS X ustvari ini UNIX. Mac OS X poseduje pouzdan sistem zatite. Veina servisa koji mogu biti
predmet hakerskog napada je iskljuena, to Mac u startu ini zatienijim od ostalih OS. Aplikativna
podrka se svodi na Mac aplikacije koje su kompatibilne i sa aplikacijama pisane za starije verzije ovog
OSa.