PRIMER

BIZNIS PLANA
 I - UVODNI DEO
1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

Drutvo sa ogranienom odgovornou za proizvodnju i pro-

Naziv investitora
daju kompjuterskih tehnologija XY, Beograd
Skraeni naziv XY Beograd

Sedite Nikole Tesle 13, 11 000 Beograd

Telefon (faks) +381 11 8585885

Osoba za kontakt i funkcija: Marko Markovi, vlasnik i direktor, +381 64 111 2233

Pretena delatnost Proizvodnja i prodaja kompjuterske opreme

Datum osnivanja 12.01.2006. godine

Vlasnitvo Marko Markovi 60%, Petar Peri 20%, Marija Nikoli 20%

Matini broj preduzea 78565277

Poreski identifikacioni broj 100342567

Poslovna banka Komercijalna, broj tekueg rauna 205-22084-70

2. OSNOVNI PODACI O AUTORU POSLOVNOG PLANA

Institucija koja je izgradila plan Univerzitet Singidunum

Pavle Pavlovi, student departmana za inenjerski

Voa projekta
menadment

3. ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH MOGUNOSTI

INVESTITORA

3.1. Analiza dosadanjeg razvoja

3.1.1. Trini aspekti

Preduzee XY d.o.o. osnovano je 12.01.2006 godine. Osnivaki kapital je privatni

100%. Preduzee je osnovao Marko Markovi, student inenjerskog menadmenta,
koji je imao ulogu pokretanja posla i predstavljanja firme na tritu. U prvoj godini

294 Preduzetnitvo
....................
poslovanja, preduzee belei relativno mali promet. Znaajan rast prometa belei se
u 2007. godini kada u firmu stupaju dva nova lana, Petar Peri i Marija Nikoli, koji
svojim viegodinjim iskustvom doprinose znatno boljim rezultatima poslovanja.
Prethodno iskustvo ovih lanova je decenijsko u oblasti informacionih tehnologija,
a posebno se izdvaja angaovanje Marko Markovia u preduzeu A (1998-2004) na
poslovima rukovodioca sektora prodaje raunarske opreme, a potom u preduzeu B
(2004-2005) na poslovima nabavke i distribucije raunarske opreme poznatih svetskih
robnih marki kao to su: PHILIPS, LG, IBM, ASUS, VERBATIM itd. Ovo e pomoi
da preduzee ve u 2008. godini dostigne promet od 200.000 evra.
Po uvoenju PDV-a, kao i veina privrednih subjekata, preduzee XY je suoen
sa padom prometa i samim tim smanjenjem obima proizvodnje i plasmana gotovih
raunara. Preduzee pokuava da prevazie nedostatak obrtnih sredstava uzimanjem
kredita kod poslovnih banaka pod relativno nepovoljnim uslovima. Krajem 2010. godi-
ne preduzee stie vlasnitvo nad poslovnim prostorijama veliine 85 m2 u ul. Nikole
Tesle 13, gde i danas posluje.
Preduzee XY je u mogunosti da izae u susret elji svakog pojedinanog kupca,
a od raunarskih standardnih konfiguracija nudi 4 osnovne vrste raunara: BASIC,
OFFICE, GAMER i DELUXE, gde je svaki namenjen posebnom segmentu trita, ali ne
i iskljuivo. Usled brzog tehnolokog napretka informacionih tehnologija, sastav ovih
konfiguracija se veoma esto menja. Iz tih razloga preduzee znaajnu panju poklanja
obradi trita, prati promene na tritu, pojavu novih modela i preduzima druge mere i
aktivnosti kako bi uspeno odgovorilo na potrebe i elje potencijalnih kupaca. Ostvaren
obim proizvodnje u 2012. godini iznosi 420 raunara.

3.1.2. Tehniko-tehnoloki aspekti

Prema raspoloivom proizvodnom prostoru i alatima za manuelnu proizvodnju i

montiranje raunara, dnevni kapacitet proizvodnje iznosi 10 raunara, odnosno oko
2.500 raunara godinje. Iskorieni kapacitet je trenutno oko 1,5 raunar dnevno.
Stopa iskorienosti kapaciteta u proloj godini iznosi oko 15%.
Nizak stepen iskorienosti kapaciteta, posledica je pre svega, nedostatka potrebnih
obrtnih sredstava za nabavku veeg broja komponenti i upoljavanje veeg broja vi-
sokostrunih radnika sa viegodinjim iskustvom na ovim poslovima. Ovo je osnovna
pretpostavka za ulazak na trite prodaje i isporuke raunara velikim kupcima koji su
u obavezi da kompjutersku opremu nabavljaju putem javnog oglaavanja u skladu sa
odredbama zakona o javnim nabavkama, to je ujedno i primarni cilj daljeg razvoja.
Poveanjem broja zaposlenih, poveae se obim proizvodnje, a sklapanje veih serija
istog modela doprinee smanjenju potrebnog vremena za sklapanje jednog raunara,
veoj iskorienosti kapaciteta i veoj produktivnosti rada. Raspoloivi kapacitet pro-
izvodnje, pored prostora i raspoloivog alata, odreuje i broj angaovanih radnika. U
proteklim godinama zaposlen je samo jedan proizvodni radnik, zaduen za montau
i servisiranje raunara.
Preduzetnitvo 295
....................
 Poveanjem nivoa trajnih obrtnih sredstava prema priloenom planu verujemo da
emo otvoriti jo dva radna mesta u proizvodnji, pa da e stopa iskorienosti prema-
iti 80% optimalnog kapaciteta po radnom mestu. Nastup na tritu javnih nabavki sa
svoje strane zahteva znatno vii nivo obrtnih sredstava i vei broj strunih proizvodnih
radnika. Osim toga preduzee mora da ispunjava i druge uslove propisane zakonom o
javnim nabavkama i podzakonskim aktima (izmeu ostalog da raspolae sa dovoljnim
kadrovskim i tehnikim kapacitetima).
Preduzee je opremljeno svim neophodnim alatima za manuelnu proizvodnju i
sklapanje raunara. Softver i komponente koje se ugrauju u raunare su originalni
proizvodi vodeih svetskih proizvoaa. Testiranje gotovog proizvoda se vri na spe-
cijalnoj maini po zavretku sklapanja i instaliranja raunarskih programa. Preduzee
poseduje i dva automobila (kombija) starosti oko 5 godina, koji se koriste za isporuku
raunara i za nabavku komponenti.

3.1.3. ORGANIZACIONI ASPEKTI

Postojei broj radnika u preduzeu iznosi 6. Njihova kvalifikaciona struktura pri-

kazana je u narednoj tabeli.

R.Br. Zaposleni Radno mesto (zanimanje) Struna sprema

1. Marko Markovi Vlasnik preduzea dipl. inenjer organizacije
2. Petar Peri Komercijalista dipl. inenjer mainstva
3. Marija Nikoli Upravljanje finansijama dipl. ekonomista
4. Ivana Jankovi Administrativni poslovi menader hotelijerstva
5. Jovan Jovani Komercijalista student menadmenta
6. Nikola Nikoli Proizvodnja tehniar telekomunikacija

Vlasnik i direktor preduzea je dipl. ing. Marko Markovi, pored koga je u predu-
zeu zaposleno jo pet radnika na pozicijama koje su prikazane na slici.

296 Preduzetnitvo
....................
 3.1.4. Finansijski aspekti

U narednoj tabeli dat je prikaz ostvarenih rezultata od proizvodnje i prodaje rauna-

ra u protekle tri godine. Preduzee od svog osnivanja posluje sa pozitivnim finansijskim
rezultatom

Pokazatelji 2010. 2011. 2012.

Obim prodaje raunara u kom. 460 350 420
Prosena cena po raunaru 587 611 629
Ukupan prihod 270.153 213.777 264.226
Neto dobit 7.570 230 2.540
Neto obrtna sredstva 9.910 18.060 21.420
Udeo pozajmljenih u ukupnim izvorima 15,1% 12,4% 20,3%
Stopa neto dobitka 2,8% 0,1% 1,0%

3.2. Analiza budueg razvoja

Preduzee XY e se u toku svog budueg razvoja fokusirati prodaju raunara

privrednim subjektima koji svoje manje ili vee nabavke obavljaju putem javnog ogla-
avanja i izborom najpovoljnijeg ponuaa. Na osnovu istraivanja tranje na ovom
segmentu trita, preduzee sa opravdanjem oekuje relativno lak ulazak.
Novoformirane cene proizvoda, u koje su ukljueni planirani finansijski rashodi
(kamata na kredit i drugi trokovi kredita) i ostali komercijalni uslovi prodaje (rok
isporuke, nain i rok plaanja, garantni rok, itd) povoljniji su u poreenju sa konku-
rentskim. Ovo predstavlja dovoljan razlog za oekivanje dobrih rezultata prodaje na
ovom tritu. U poetnom periodu planira se plasman proizvoda sa niim marama,
kako bi se obezbedilo to vee trino uee u ovom segmentu.
Preduzee e odgovarati na diverzifikovane zahteve vrhunskim kvalitetom, a poet-
na strategija niih cena omoguie brzu afirmacju i pozicioniranje, kao i dalje irenje
kapaciteta i proizvodnje. Dosadanje bogato iskustvo svih lanova upravnog odbora
bie od izuzetne vanosti prilikom sprovoenja nove razvojne strategije i zahvaljujui
pribavljenim finansijskim sredstvima, bie omogueno sprovoenje novih aktivnosti i
novi fokus (tj. realizacija novih stratekih, dugoronih, planova).

4. REZIME

XY d.o.o, preduzee za kompjuterske tehnologije, Nikole Tesle 13, eli da konkuri-

e za dobijanje kredita u iznosu od oko 12,5 miliona dinara, koji bi iskoristio za ulaganje
u TOS (trajna obrtna sredstva). Cilj ulaganja je obezbeenje obrtnih sredstava koja e
Preduzetnitvo 297
....................
 biti trajno vezana u procesu proizvodnje (nabavka raunarskih komponenti, od kojih
se proizvode raunari kao finalni proizvod) i finansiranje prodaje. Preduzee raspola-
e potrebnim osnovnim sredstvima, neophodnim za poveanje obima proizvodnje i
prodaje (objekti, tehnoloka i elektro oprema, transportna sredstva).
Kredit se otplauje kvartalno uz kamatnu stopu od 8%, a kamata se plaa meseno.
Prodaja e se vriti na dva osnovna segmenta trita: direktna prodaja na veliko krajnjim
korisnicima i pravnim licima. Prodaja krajnjim korisnicima trenutno se stavlja na drugo
mesto, jer nova razvojna strategija preduzea XY predvia fokusiranje na prodaju ra-
unara pravnim licima na teritoriji Srbije koja nabavke vre putem javnih nadmetanja.
Konkurencija na ovom segmentu trita je dosta razvijena, ali usvojena politika cena
nabavke i prodaje garantuje uspean nastup. Lokacija preduzea ima brojne prednosti:
blizinu veih saobraajnica, odlinu povezanost sa svim delovima grada, sopstveni
parking, ve ugraene neophodne instalacije, nalazi se u gusto naseljenoj optini.
Upravljanjem e se baviti sami investitori koji e initi upravni odbor. Predsednik
upravnog odbora bie veinski vlasnik kapitala. Ostala dva menadera bavie se poslo-
vima prodaje i upravljanja proizvodnjom. Pored njih i postojeih radnika, potrebno je
zaposliti jo 2 nova radnika tehnike stuke. Posebna obuka zaposlenih nee biti potreb-
na, jer e unapred biti utvrene kvalifikacije i reference koje e morati da se zadovolje
(iskustvo, timski rad, strunost i sl.). Svi zaposleni e primati redovne mesene zarade
u skladu sa kvalifikacionom strukturom i ostvarenim mesenim rezultatima rada.
Procenjeni neto priliv bi iznosio oko 140.075 evra u prvoj, i poveavao bi se za
oko 50.000 evra u narednim godinama za koje je raena projekcija (do 2020.). Neto
sadanja vrednost bi bila 1.449.131 evra, to projekat ini opravdanim za realizaciju.
Isto tako, opravdanost ulaganja u ovaj projekat vidi se i na osnovu oekivane interne
stope rentabilnosti od 106,72%, koja je vea od date diskontne stope (10%). U kasnijim
godinama realizacije oekuje se vei priliv gotovine. Povraaj investicije se oekuje za
priblino 1 godinu i 46 dana.

Projekcija plasmana raunara u kom.

Vrsta proizvoda 2014. godina 2015. godina 2016-2020.
Varijanta Basic 300 360 420
Varijanta Office 500 600 700
Varijanta Gamer 200 240 280
Varijanta Deluxe 200 240 280
UKUPNO 1.200 1.440 1.680

Cena proizvoda odreena je na osnovu trine cene, koja je umanjena za odre-

eni procenat, kako bi proizvod cenom na tritu bio to konkurentniji. Visina
apsolutnih investicionih ulaganja u evrima kao i izvori finansiranja prikazani su u
sledeoj tabeli:

298 Preduzetnitvo
....................
 Vrsta ulaganja Nabavna vrednost Izvor finansiranja
Objekat 165.000 sopstvena sredstva
Tehnoloka oprema 5.500 sopstvena sredstva
Elektro oprema 7.000 sopstvena sredstva
Transportna sredstva 11.400 sopstvena sredstva
Obrtna sredstva 125.170 kredit
Ukupna ulaganja 314.070

Za realizaciju projekta bie zaposleno, pored postojeih, i dva nova radnika proi-
zvodne i prodajne struke.

Projektovani finansijski rezultati

Finansijski pokazatelji Iznos pokazatelja
Prosean neto dobitak 252.223
Prosean neto priliv 271.113
Interna stopa rentabilnosti 106,72%
Neto sadanja vrednost (diskontna stopa 10%) 1.449.131
Period povraaja 1 godine i 46 dana

5. PONUDA GARANCIJE

Kao instrument obezbeenja odobrenog kredita, bie ponuena Hipoteka I reda na

poslovni prostor u vlasnitvu preduzea XY doo u korist davaoca kredita. Preduzee
XY u svom vlasnitvu ima poslovni prostor veliine 85 m2 u ul. Nikole Tesle 13, gde
i danas posluje. Procenjena vrednost hipoteke iznosi oko 200.000, to je dva puta vie
od iznosa traenih sredstava od Banke.

Preduzetnitvo 299
....................
 II - OPERATIVNI PLAN
1. TEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA

1.1. Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja

Poto je cilj ovog poslovnog plana obezbeenje dodatnih obrtnih sredstava koja e
biti trajno vezana u procesu proizvodnje (nabavka raunarskih komponenti, od kojih se
proizvode raunari kao finalni proizvod) i finansiranje prodaje, nije potrebna nabavka
nove opreme ili alata za poveanje proizvodnje. Postojei prostor i alat omoguavaju
proizvodnju 10 raunara dnevno, ali trenutno ogranienje u poveanju proizvodnje
predstavlja, pored trinog uea, broj zaposlenih radnika. Trenutno je u preduzeu
zaposlen jedan proizvodni radnik, a nakon obezbeenja dodatnih obrtnih sredstava
planira se zapoljavanje jo 2 nova proizvodna radnika. Za transport gotovih proizvoda i
nabavku komponenti ve postoje 2 transportna vozila (kombi), koja su sasvim dovoljna
za planirani poveani obim proizvodnje.

1.2. Opis odabranog tehnolokog reenja

Postojei i budui tehnoloki proces obuhvata nabavku komponenti, njihovo skladi-

tenje, proizvodnju, odnosno montau raunara instaliranje softvera, testiranja isprav-
nosti i servisiranje. Dakle, proirenjem proizvodnje nee doi do izmena u postojeem
nainu proizvodnje, ve e novozaposleni radnici raditi prema istom postupku kao i do
sada. Kompletan proces proizvodnje raunara se uglavnom radi runo po sistemu jedan
radnik-jedan raunar. Na taj nain olakana je kontrola uinka svakog od proizvodnih
radnika (kvantitet i kvalitet rada).

1.3. Opis odabranih tehnikih reenja i graevinskih objekata

Proces proizvodnje raunara, kao i do sada, obavljae se u poslovnim prostorijama

preduzea. Konkretno prostorija u kojoj se sklapaju raunari je povrine od 50m2, a
ostali deo prostora od 35m2 koriste ostali radnici koji rade na poslovima administra-
cije i finansijskim poslovima. U istoj zgradi gde se nalaze poslovne prostorije postoji i
suterenska prostorija koja slui kao magacin, povrine 40m2.

Namena objekta Kvadratura

Proizvodni deo 50 m2
Skladite komponenti i gotovih proizvoda 40 m2
Kancelarija 35 m2
UKUPNO 125m2

300 Preduzetnitvo
....................
 1.4. Popis neophodnih sredstava za rad

Za proirenje postojeih kapaciteta proizvodnje, nakon pribavljanja novanih sred-

stava za obrtna sredstva, nije neophodno nabavljati nova sredstva za rad, jer u predu-
zeu postoje tri radna mesta koja su u potpunosti opremljena za montiranje raunara
od nabavljenih komponenti.

1.5. Kapaciteti i obim proizvodnje

Ostvareni obim proizvodnje u prethodne tri godine je 460, 350 i 420 komada, kako
je prikazano u tabeli:

Godina Jedinica Proizvodnja u jedinicama

2010. Komad 460
2011. Komad 350
2012. Komad 420

Orijentisanjem na prodaju raunara na tritu javnih nabavki, u prvoj godini nakon

odobrenja kredita, oekuje se da e preduzee XY uspeti da odgovori na oko 10 ve-
ih tendera, tj. proizvede i isporui ukupno 1.200 raunara. Za svaku sledeu godinu,
broj prodatih konfiguracija kako onih namenjenih tenderskoj prodaji, tako i onih
namenjenih krajnjim korisnicima, pratie globalni trend porasta korienja IT u Srbiji.
Nakon obezbeenja dodatnih finansijskih sredstava za finansiranje TOS, planira se po-
veanje proizvodnje i prodaje prema projekcijama koje su prikazane u narednoj tabeli:

Projekcija iskorienosti kapaciteta radnika

Stepen iskorie-
Obim proi- Optimalni Maximalni nosti kapaciteta
Ciljna Obim proizvodnje
God. zvodnje kapacitet kapacitet
grupa [kom/god]
[kom/god] [kom/god] [kom/god] opt. max.

T1 700
2014 KK 500 1400 2.500 3.000 56% 47%
S 200
T 840
2015 KK 600 1.740 2.500 3.000 70% 58%
S 300
T 980
2016 KK 700 2.080 2.500 3.000 83% 69%
S 400
T broj raunara namenjenih tenderskoj prodaji; KK broj raunara namenjenih krajnjim
korisnicima; S oekivani broj komponenti na servisiranju

Preduzetnitvo 301
....................
 Kako je za servisiranje 1 komponente potrebno priblino isto vremena kao i za skla-
panje cele konfiguracije, optimalni i maximalni kapacitet dati su sumarno, bez obzira
na vrstu posla. Sklapanje konfiguracija i servisiranje vrie 3 (tri), za tu vrstu poslova,
kvalifikovana radnika. Predvieno je da se proces proizvodnje obavlja u prostoru koji je
delom iskorien za skladitenje opreme i delova, to moe dodatno da umanji gubitke
u vremenu zbog obezbeenja radnog mesta potrebnom opremom. Kapacitet samih
prostorija nema uticaja na obim proizvodnje, s obzirom da se konfiguracije sklapaju
redno, a skladite je dovoljno veliko da primi i 30% vie gotovih proizvoda nego to
iznosi najvei eljeni broj gotovih proizvoda u jednom trenutku.
Kao to je ve pomenuto preduzee je ve opremljeno svim neophodnim alatima
za manuelnu proizvodnju i sklapanje raunara. Softver i komponente koje se ugrauju
u raunare su originalni proizvodi vodeih svetskih proizvoaa. Testiranje gotovog
proizvoda se vri na specijalnoj maini po zavretku sklapanja i instaliranja raunarskih
programa. Preduzee poseduje i dva kombija za isporuku raunara i za nabavku kom-
ponenti. Nikakva dodatna ulaganja u opremu nee biti potrebna, s obzirom da se sama
proizvodnja zasniva na jednostavnom sklapanju postojeih komponenti, a servisiranje
uglavnom svodi na zamenu delova istih.

1.6. Normativi utroaka materijalnih inputa

Struktura komponenti sa njihovim nabavnim cenama za sve etiri varijante raunara

koje e preduzee nuditi na tritu dati su u sledeoj tabeli:

BASIC raunar namenjen Nabavna OFFICE - raunar namenjen Nabavna

poetnicima cena radu u kancelariji cena
kuite midi tower 400W 15,57 kuite midi tower 400W 15,57
m.ploa ASUS soc.754 34,83 m.ploa ASUS soc.754 41,00
procesor AMD sempron
CPU AMD sempron 2800MHz 30,00 30,00
2800MHz
floppy disk 3.5 3,87 floppy disk 3.5 3,87
memorija 256MB DDR400 15,50 memorija 512MB DDR400 26,60
optiki ureaj LG DVD 11,60 optiki ureaj LG DVD 16,00
fax modem 56k Lucent 4,35 fax modem 56k Lucent 4,35
hard disk 80GB 7200rpm 31,93 hard disk 80GB 7200rpm 31,93
tastatura 3,20 VGA Ati Radeon 9250 23,90
optiki mi 3,40 tastatura 3,20
17 TFT - LG, PHILIPS 106,60 optiki mi 3,40
17 TFT - LG, PHILIPS 106,60
UKUPNO: 260,85 UKUPNO: 306,42

302 Preduzetnitvo
....................
 GAMER raunar namenjen Nabavna DELUXE - raunar namenjen Nabavna
naprednim korisnicima cena zahtevnijim korisnicima cena
kuite midi tower 400W, 16,90 kuite midi tower 400W 16,90
m.ploa ASUS Intel 775 52,30 m.ploa ASUS Intel 775 52,30
CPU Intel P4 3000MHz 51,30 CPU Intel P4 dual core D805 69,50
floppy disk 3.5 3,87 floppy disk 3.5 3,87
memorija 512MB DDR2 23,50 memorija 512MB DDR2 23,50
optiki ureaj LG DVD-RW 22,30 optiki ureaj LG DVD-RW 22,30
fax modem 56k Lucent 4,35 fax modem 56k Lucent 4,35
hard disk 160GB S-ATA2 41,60 hard disk 250GB S-ATA2 54,20
VGA 6200 PCI-E 24,20 VGA 6200 PCI-E 24,20
tastatura 3,20 tastatura 3,20
optiki mi 3,40 optiki mi 3,40
17 CRT - LG, PHILIPS 106,60 17 CRT -LG, PHILIPS 106,60
UKUPNO: 353,52 UKUPNO: 384,32

Standardni (normirani) troak materijalnih inputa za 1 komad gotovog proizvoda

Materijali Jedinica Iznos
Varijanta Basic kom 260,85
Varijanta Office kom 306,42
Varijanta Gamer kom 353,52
Varijanta Deluxe kom 384,32

Preduzee e na ovom novom tritu nuditi pre svega varijante Office i Deluxe, a
fizikim licima varijante Basic i za mlau populaciju Gamer. Dinamika ukupnih tro-
kova materijalnih inputa po godinama veka trajanja projekta data je u narednoj tabeli.

Godinji troak Godinji troak Godinji troak

Vrsta troka Jedinica Cena
2014. 2015. 2016-2020.
Varijanta Basic kom 260,85 78.255,00 93.906,00 109.557,00
Varijanta Office kom 306,42 153.210,00 183.852,00 214.494,00
Varijanta Gamer kom 353,52 70.704,00 84.844,80 98.985,60
Varijanta Deluxe kom 384,32 76.864,00 92.236,80 107.609,60
UKUPNO 379.033,00 454.839,60 530.646,20

Preduzetnitvo 303
....................
 1.7. Broj i struktura radne snage

Radnici koji su neposredno povezani sa tehnolokim procesom su tri radnika zapo-

slena na poslovima servisiranja i sklapanja konfiguracija. Predvieno je da ovi radnici
imaju visok stepen strune spreme. Menader finansija (VSS) i radnik na administra-
tivnim poslovima (SSS) bie zaposleni puno radno vreme u samoj prodavnici (u koju
je integrisana i poslovna kancelarija), dok e komercijalisti (SSS) raditi po potrebi na
poslovima prodaje i odnosima sa javnou.

Pregled potrebnih radnika prema kvalifikacionoj strukturi: Obrazovanje Br. zaposlenih

Direktor VSS 1
Komercijalista SSS 2
Menader finansija VSS 1
Radnik na administrativnim poslovima SSS 1
Raunarski tehniar VSS 3
Ukupan broj potrebnih radnika: 8

U firmi je ve zaposleno 6 osoba: dvoje komercijalista, radnik na proizvodnji i ser-

visiranju, menader finansija, radnik na administrativnim poslovima i direktor. Zbog
proirenja obima proizvodnje u cilju fokusiranja preduzea na zadovoljavanje novog
trita, bie neophodno otvaranje jo 2 radna mesta u proizvodnji. Predsednik Uprav-
nog odbora je odgovoran za poslovanje preduzea, a upravljanje vri u saradnji sa druga
dva akcionara.
Dva nova radnika zaposlie se na osnovu intervjua, koji e biti sproveden nakon
oglaavanja u dodacima dnevnih novina (npr. Blic) i na sajtu InfoStud (www.infostud.
com). Zahtevae se odgovarajue kvalifikacije i radno iskustvo, obzirom da se kree
u realizaciju nove strategije, pa je neophodno to je mogue vie minimizirati rizik.
Nastup na novom tritu zahteva strune radnike odgovorne za proizvodnju i kontrolu
kvaliteta.
Obuku, tj. uvoenje novih radnika u nain poslovanja i organizacionu kulturu pre-
duzea XY vrie direktor, uz pomo ostalih zaposlenih. Dodatna obuka vezana za
sam posao nije potrebna (dovoljno je odgovarajue radno iskustvo novih lanova).
Kljune osobe u preduzeu XY su direktor Marko Markovi, Petar Petrovi, komer-
cijalista i Marija Nikoli, menader finansija. Kao vlasnici preduzea i lanovi Upravnog
odbora, dodatna primanja e oekivati po osnovu tog vlasnitva. Njihovo viegodinje
iskustvo bie presudno za dalji razvoj preduzea.

304 Preduzetnitvo
....................
 1.8. Ukupna ulaganja, rok trajanja i
investiciono odravanje

Preduzee XYu svom vlasnitvu ima osnovna sredstva koja su navedena u nared-
noj tabeli. Vrednost osnovnih sredstava sa vekom trajanja u godinama i procentom
troka za odravanje dati su u narednoj tabeli.

Godinja stopa investi-

Vek trajanja
Osnovna sredstva Iznos ulaganja cionog odravanja (%
u godinama
nabavne vrednosti)
Objekat 165.000 40 0,5%
Tehnoloka oprema 5.500 4 1%
Elektro oprema 7.000 5 1%
Transportna sredstva 11.400 10 3%

2. ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA

2.1. Ukupan broj zaposlenih, nain njihovog obezbeenja i

predviena obuka zaposlenih

Pregled potrebnih radnika prema kvalifikacionoj strukturi: Obrazovanje Broj radnika

Direktor VSS 1
Komercijalista SSS 2
Menader finansija VSS 1
Radnik na administrativnim poslovima SSS 1
Raunarski tehniar VSS 3
Ukupan broj potrebnih radnika: 8

U firmi je ve zaposleno 6 osoba: dvoje komercijalista, radnik na proizvodnji i ser-

visiranju, menader finansija, radnik na administrativnim poslovima i direktor. Zbog
proirenja obima proizvodnje u cilju fokusiranja preduzea na zadovoljavanje tende-
ra, bie neophodno otvaranje jo 2 radna mesta u proizvodnji. Predsednik Upravnog
odbora je odgovoran za poslovanje preduzea, a upravljanje vri u saradnji sa druga
dva investitora.
Dva nova radnika zaposlie se na osnovu intervjua, koji e biti sproveden nakon
oglaavanja u dodacima dnevnih novina (npr. Blic posao) i na sajtu InfoStud (www.
infostud.com). Traie se odgovarajue kvalifikacije i radno iskustvo, obzirom da se
kree u realizaciju nove strategije, pa je neophodno to je mogue vie minimizirati
Preduzetnitvo 305
....................
 rizik. Obuku, tj. uvoenje novih radnika u nain poslovanja i organizacionu kulturu
preduzea vrie direktor, uz pomo ostalih zaposlenih. Dodatna obuka vezana za sam
posao nije potrebna (dovoljno je radno iskustvo novih lanova).

2.2. Predviena organizaciona struktura

Nova organizaciona ema preduzea XY

Do sada je svih pet radnika bilo podreeno direktno direktoru preduzea, M.M.
Zaposleni su na odreenim funkcijama i druga dva lana Upravnog odbora, odnosno
vlasnika. Celokupna organizacija je funkcionisala uz principe timske saradnje. Zapo-
ljavanjem novih raunarskih tehniara poveae se obim menadmenta pozicije direk-
tora, ali obzirom da se radi o postojeem radnom mestu sa jasno definisanim opisom
poslova, poveani broj radnika ne bi trebalo da znaajno povea posao direktora oko
upravljanja ljudskim resursima.
Direktor i dalje ostaje M.M. a njemu su direktno podreeni: P.P, odgovoran za po-
slove sales-a, ER i PR; M.N, odgovorna za upravljanje finansijama i administrativnim
poslovima; i N.N, koji e zbog pokazane profesionalnosti i iskustva u firmi od sada biti
odgovoran za organizovanje celokupne proizvodnje, servisiranja i menadment zaliha.

2.3. Kljune osobe

Kljune osobe u preduzeu su direktor Marko Markovi, Petar Petrovi, komerci-

jalista i Marija Nikoli, menader finansija. Kao vlasnici preduzea i lanovi Upravnog
odbora, dodatna primanja e oekivati po osnovu tog vlasnitva. Njihovo viegodinje
iskustvo bie presudno za dalji razvoj preduzea.

306 Preduzetnitvo
....................
Ime, prezime i datum roenja : Marko Markovi, 30.08.1968. godine
Obrazovanje: 1994. godine zavrio je Ekonomski fakultet u Beogradu
Struno iskustvo: 2004-2005. radio je u preduzeu A kao rukovodilac sektora
prodaje raunarske opreme
1999-2004. radio je u preduzeu B na poslovima nabavke
i distribucije raunarske opreme poznatih svetskih robnih
marki

3. ANALIZA LOKACIJE

Preduzee XY se nalazi u centru Beograda, koji, kao prestonica predstavlja najra-

zvijenije podruje u svakom smislu. Postoji veliki broj konkurenata, to i pored neko-
liko velikih, trite ini uglavnom slobodnim. Prirodni uslovi ne utiu na poslovanje.
Velika je dostupnost radne snage (zbog visoke nezaposlenosti i gustine naseljenosti) i
potrebne opreme (veliki broj ponuaa opreme, tj. komponenti). Takoe, Beograd je
grad sa najvie korisnika informacionih tehnologija u Srbiji. U periodu razvoja Srbije,
privatizacije i otvaranja ka drugim dravama (samim tim i organizacijama i njihovim
proizvodima), oekuje se da e stepen korienja IT i njegov rast biti jako veliki (vei
od globalnih projekcija).
Preduzee XY je smeten u prostorijama od 85m2 koje su u vlasnitvu preduzea,
u Ulici Nikole Tesle 13, optina Novi Beograd. Prostor je ve prikljuen na sve insta-
lacije, postoje energetski prikljuci i telefonska linija. Lokal se nalazi na lokaciji koja
je saobraajnicama povezana sa svim delovima grada. Proizvodni i skladini prostor,
smeteni su u podrumskim prostorijama odmah ispod lokala, tako da je celokupno
poslovanje zaokrueno na jednom mestu, dovodei na minimum trokove transporta,
opremanja radnih mesta potrebnim komponentama, i lokala gotovim proizvodima na-
menjenih prodaji krajnjim korisnicima. Poslovna kancelarija se nalazi takoe u okviru
istog lokala, pa je organizacija i kontrola svih segmenata posla znatno olakana.

4. ANALIZA ZATITE IVOTNE OKOLINE

4.1. Zatita ivotne sredine

Poslovanje preduzea XY nee imati bitnijeg uticaja na ekologiju. vrsti otpad

(ambalae i slino) odlagae se na za to predvienim mestima. Specifinost jedino
predstavljaju kompjuterske komponente koje se ne mogu popraviti. Postoje brojne
firme koje se profesionalno bave njihovom reciklaom, i preduzee sa njima ve ima
dugogodinju saradnju. Kao dodatna usluga klijentima, bie im ponueno da svoje stare
komponente ostave u lokalu, a firma e se besplatno za njih pobrinuti. Na taj nain
preduzee XY e se aktivno ukljuiti i promovisati zatitu ivotne sredine.
Preduzetnitvo 307
....................
 4.2. Zatita na radu

Pre ukljuivanja u proizvodnju, radniku koji e raditi na servisiranju detaljno e

biti objanjena procedura, optimalni raspored alata, maine za testiranje i njihovo
korienje, i ostali sigurnosni aspekti. Svim zaposlenima e, u skladu sa zakonom o
radu, biti obezbeena dnevni odmor za ruak, a sam prostor e biti organizovan tako
da zadovoljava visoke kriterijume i radnika, i korisnika. Prozori i svetlosni otvori e
se odravati u istom i ispravnom stanju, a temperatura u radnim prostorijama bie
18-22C. U skladu sa zakonom sprovee se obuka radnika iz oblasti zatite na radu i
zatite od poara.
Kao uzroci nepovoljnog uticaja proizvodnje na radnike mogu se razmotriti sledei
faktori:
nedovoljna osvetljenost radnih prostorija,
nepovoljna temperatura za rad,
opasnost od strujnog udara,
hronine bolesti radnika,
neupuenost radnika u postupke i pravila zatite na radu i
nedostatak uputstava u vezi sigurnosti na radu.
U okviru mera zatite radnika na radnom mestu predviaju se mere i postupci koji
su se i do sada primenjivali u preduzeu i to:
svi radnici imae stolice i ostalu opremu na radnom mestu najvieg kva-
liteta, koja e smanjiti mogunost profesionalnih oboljenja i deformacije;
radne prostorije e biti osvetljene svetlou intenziteta 220-250 luxa, pri
rodnim i dodatnim vetakim osvetljenjem; prozori, svetlosni otvori i drugi
elementi osvetljenja e se odravati u istom i ispravnom stanju;
temperatura u radnim prostorijama e biti izmeu 16sve opasnosti od
udara struje e biti vidno obeleene sa: "Opasno po ivot", "Visoki napon"
i sl.

308 Preduzetnitvo
....................
 III MARKETING PLAN
1. PLAN PRODAJE

1.1. Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike

Preduzee XY e se baviti proizvodnjom raunara, odnosno sklapanjem konfigu-

racija koje su namenjene korisnicima sa razliitim zahtevima, tako da su grupisane u
4 osnovne vrste: BASIC, OFFICE, GAMER i DELUXE.

Vrsta proizvoda Naziv proizvoda

Raunar Varijanta Basic
Raunar Varijanta Office
Raunar Varijanta Gamer
Raunar Varijanta Deluxe

Pored prodaje raunara, preduzee e vriti i servisiranje proizvoda u garantnom

roku, kao i servisiranje van garantnog roka. Proizvodi (kompjuterske konfiguracije) u
svom ivotnom ciklusu dostiu tek najvei stepen razvoja. S obzirom da je prisutan
trend rastue kupovne moi stanovnitva, boljeg ekonomskog poloaja privrede u celini
i novih dostugnua u razvoju kompjuterske tehnologije, realno je za oekivati porast
kupovine i korienja IT.
Prednost proizvoda XY ogleda se pre svega u ceni komponenata i gotovih rau-
nara, jer su u okviru dugogodinje saradnje sa glavnim dobavljaem ostvareni popusti,
a osim toga, izabrana je strategija niih cena za poetno konkurisanje na tenderima
sve dok se ne stvori zadovoljavajui portfolio koji e kasnije biti dovoljna garancija
velikim kompanijama.
Za segment krajnjih kupaca, preduzee XY plasira svoje proizvode na lokalnom tr-
itu Beograda. Ciljne grupe su srednjokolci, studenti i zaposleni do 50 godina starosti.
Za poslovni segment, odnosno prodaju raunara firmama po osnovu javnih nabavki,
preduzee je u mogunosti da opsluuje celokupno trite Srbije.

1.2. Analiza i procena tranje

Upravni odbor preduzea XY je na osnovu dosadanjeg iskustva i interne baze

podataka, gde su praeni godinji obimi prodaje, sezonske oscilacije i osnovni stati-
stiki podaci o klijentima (prikupljani nakon zakljuivanja kupovine), doao do slinih
zakljuaka kao to su predstavljeni i ekspertskim projekcijama sa sajtova webrzs.stat.
gov.rs . Uz primenu ovih projekcija, veoma pesimistiki je u narednoj proceni dato da

Preduzetnitvo 309
....................
 e se prodaja raunara i komponenti krajnjim korisnicima, kao i servisiranje, vriti po
postojeem trendu. Rast datih aktivnosti oekuje se da e pratiti globalni trend porasta
korienja informacionih tehnologija.

Grafik: projekcija rasta trita raunara u Srbiji u broju raunara

Meutim, ak i ponaanje poslovanja preduzea XY po globalnom trendu bie
malo verovatno nakon ulaganja u promociju i oglaavanje. Prodaja e se vriti u po-
stojeim poslovno-prodajnim prostorijama, u Ul. Nikole Tesle 13, a plan predvia
isporuku kupljenih konfiguracija kupcima sa kojima su zakljueni ugovori po osnovu
provedenih postupaka javnih nabavki vlastitim transportnim sredstvima na paritetu
Fco magacin kupca..

1.3. ANALIZA I PROCENA PROMOCIJE, DISTRIBUCIJE I CENE

1.3.1.PROMOCIJA

U cilju ostvarenja poveanja prometa i obrta preduzee XY posebnu panju polae

na marketing reenja. U ovom delu obratiemo panju iskljuivo na promociju kao
instrument marketing miksa.
U narednom periodu kao vidovi promocije bie korieni oglaavanje i lini kon-
takti, a u domenu odnosa s javnou lobiranje. Naroiti napori bie usmereni u
ostvarivanje publiciteta. Kanali oglaavanja i komunikacije sa ciljnim grupama i ciljnim
javnostima bie detaljno proueni kako bi se entropija smanjila na najmanji mogui
nivo. U okviru postojeih mogunosti planirana sredstva na godinjem nivou za mar-
ketinke aktivnosti iznose 4000 evra.

310 Preduzetnitvo
....................
 Medij Opis Trokovi (eur)

Oglasi u strunim asopisima mesenicima iz IKT oblasti,

biznisa, ekonomije, menadmenta (Svet Kompjutera, PC
tampa press, e-magazin, Biznis, Biznis&Finanisje). Oglasi u naji- 1000
tanijim dnevnim novinama (Blic, Politika, Pres i Veernje
novosti)
Specijalizovane emisije iz oblasti iz oblasti IKT, biznisa, eko-
TV 100
nomije, menadmenta.

Oglasi i baneri na domaim sajtovima koji se bave informa-

Internet 200
cionim tehnologijama
Pronalaenje kljunih donosilaca odluka za nabavku rau-
narske opreme u firmama gde elimo da plasiramo nae
Lobiranje 1800
proizvode i na legalan nain zagovaranje ideje o kupovini
naih proizvoda.

Lobiranje e biti zastupljeno tokom itave godine, kao i napori da na proizvod i

kompanija dobiju publicitet u strunoj tampi i specijalizovanim emisijama. To plani-
ramo da postignemo proizvodnjom kvalitetnih i sertifikovanih proizvoda koje emo
posle (redakcijama TV emisija, raunarskih asopisa i sajtova) slati na testiranje. Ostale
promotivne aktivnosti naroito emo intenzivirati za vreme praznika i krajem fiskalne
godine.

1.3.2. Distribucija

Osnovni kanal distribucije na tritu raunara je kratki kanal, obzirom da su glavni

korisnici privredni subjekti. Fiziku distribuciju vrie sami kupci, ili e prevoz biti
organizovan od strane preduzea. Prodaja kupcima u okruenju preduzea samu dis-
tribuciju ini jednostavnijom, to znai da se transportnim vozilom nee prelaziti velika
kilometraa.

1.3.3. Cena

Cena raunara je uslovljena nabavnom cenom komponenti od koga se sastavlja

raunar. Nabavne cene komponenti, se iz godine u godine sniavaju, to je posledica
tehnolokog napretka. Pri analizi cenovne elastinosti tranje uzete su u obzir sledee
injenice: poto se radi o proizvodu bez ije se upotrebe sve vie ne moe zamisliti
normalno funkcionisanje preduzea i savremenih domainstva, promena cena ne utie
znaajno na ukupnu tranju.

Preduzetnitvo 311
....................
 Pored cena komponenti, na prodajnu cenu od ostalih instrumenata marketing miksa
najvei uticaj imaju distibucija i servis. Proizvoai koji imaju vii kvalitet proizvoda
i kratke kanale distribucije postiu vie cene na tritu. Preduzee komponente za
raunare nabavlja od dugogodinjeg dobavljaa po relativno niskim veleprodajnim
cenama, to preduzeu omoguava da po ceni konanog proizvoda bude konkurentno
na tritu. Cene gotovih proizvoda XY, date u narednoj tabeli, u proseku su 10% nie
od slinih konfiguracija drugih proizvoaa i prodavaca raunarske opreme na tritu
Beograda, odnosno glavnih konkurenata koji imaju znaajnije uee na ovom tritu.

Proizvod Cena
Varijanta Basic 469,53
Varijanta Office 551,56
Varijanta Gamer 636,34
Varijanta Deluxe 691,78

1.4. Analiza i procena ponude

Na tritu Srbije, a naroito Beograda, postoji dosta znaajnih konkurenata koji

konkuriu kako cenama, tako i komplementarnim i proizvodima supstitutima. Olaka-
vajuu okolnost predstavlja injenica da preduzee XY ve ima izgraen imid firme
sa kvalitetnom ponudom, pa na osnovu toga i relativno konstantnu tranju, uz blagi
trend rasta, pa konkurencija ima jako mali uticaj na samu organizaciju poslovanja. S
obzirom da su ostali uslovi poslovanja izrazito povoljni, preduzee XY ima niz pred-
nosti kod formiranja ponuda, odnosno prodajnih cena i na taj nain postie visok nivo
konkurentnosti na ovom tritu. Preduzee nastupa sa neto niim cenama, a prilikom
utvrivanja nove razvojne strategije za isporuku robe, rukovodie se strategijom niih,
penetracionih cena i odloenim plaanjem.

U sledeoj tabeli date su prodajne cene komponenti kod konkurentskih firmi:

Konkurenti
Naziv komponente Dual Com-
Com Trade Gigatron Nebo
puters
kuite midi tower 400W 15,37 16,96 16,43 15,37
m.ploa ASUS soc.754 33,92 37,10 34,98 38,69
m.ploa ASUS soc.754 42,19 44,52 43,46 44,52
m.ploa ASUS Intel 775 57,24 56,18 54,06 56,18
CPU AMD sempron 2800MHz 31,59 34,98 31,80 31,80
CPU Intel P4 3000MHz 55,12 54,06 53,53 55,12
CPU Intel P4 dual core D805 73,14 73,99 74,20 72,08

312 Preduzetnitvo
....................
 floppy disk 3.5 3,71 3,92 3,39 4,24
memorija 256MB DDR400 15,90 18,02 15,37 15,69
memorija 512MB DDR400 25,44 28,62 26,50 30,74
memorija 512MB DDR2 23,32 25,44 25,97 24,38
optiki ureaj LG DVD 11,66 12,72 13,25 11,13
optiki ureaj LG DVD-RW 21,20 25,44 23,32 24,38
fax modem 56k Lucent 5,30 4,24 4,24 4,77
hard disk 80GB 7200rpm 33,92 37,10 36,57 34,98
hard disk 160GB S-ATA2 45,58 47,70 43,46 44,52
tastatura 3,18 3,71 3,39 3,71
optiki mi 4,24 4,56 5,30 3,71
VGA Ati Radeon 9250 24,38 28,62 25,44 25,44
VGA 6200 PCI-E 23,32 26,50 27,03 25,97
17 TFT - LG, PHILIPS 113,42 110,24 116,60 114,48

1.5. SWOT Analiza

SNAGE SLABOSTI

- Zaposleni
- Iskustvo u delatnosti
- Postojei kontakti sa dobavljaima
- Nie prodajne cene od konkurentskih
- Visok kvalitet proizvoda
- Malo iskustva na tritu javnih nabavki
- Relativno mali prodajni prostor
- Dui period naplate potraivanja

ANSE PRETNJE

- Monopolisano trite
- Rast kupovne moi stanovnitva
- Uvozne barijere, velika fiskalna optereen-
- Trend porasta korienja IT
ja prilikom uvoza komponenti
- Otvaranje novih objekata u Bg
- Trite sa visokim nivoom politikog i eko-
- irenje mree na teritoriji Srbije
nomskog rizika

U prethodnoj tabeli data je analiza snaga, slabosti, mogunosti i pretnji, kao sinte-
tika analiza stanja proizvodnje i prodaje raunara na teritoriji Beograda. Predstavljeni
su interni i eksterni faktori koji deluju na preduzea. Cilj svakog preduzea je da povea
snage, umanji slabosti, iskoristi mogunosti i izbegne pretnje.

Preduzetnitvo 313
....................
 1.6. Projekcija plasmana proizvoda

Osnovna svrha obezbeivanja finansijskih sredstava je, kako je reeno, obezbeenje

dovoljnog obima nabavke raunarskih komponenti i proizvodnje raunara kako bi
preduzee bilo u stanju da odgovori na zahteve veih kupaca. Uz pomo promotivnih
i PR aktivnosti i utvrene strategije niskih cena, kao i nastavka finansiranja prodaje,
preduzee XY sa opravdanjem oekuje da njegova ponuda u minimalno 10 javnih
nabavki bude izabrana kao najpovoljnija. Prosean broj kompjutera po nabavci iznosi
oko 100. U kasnijim godinama, nakon sticanja portfelja obavljenih tendera, koji je jedan
od najbitnijih faktora izbora dobavljaa raunarske opreme, procenat zarade moi e
da se povea za 1-2%. Projekcija plasmana proizvoda data je u narednoj tabeli.

Projekcija plasmana u kom.

Vrsta proizvoda 2014. godina 2015. godina 2016-2020.
Varijanta Basic 300 360 420
Varijanta Office 500 600 700
Varijanta Gamer 200 240 280
Varijanta Deluxe 200 240 280
UKUPNO 1.200 1.440 1.680

2. PLAN NABAVKE

2.1. Karakteristike osnovnih inputa

Osnovni inputi neophodni za proizvodnju svih varijanti konfiguracija koje se nalaze

u ponudi preduzea su odgovarajue raunarske komponente: kuita ploe, kartice,
memorije, diskovi, monitori, tastature i razna druga dodatna oprema.
Kvalitet inputa ima presudan uticaj na kvalitet finalnog proizvoda, pa se preduzee
prilikom izbora dobavljaa vodilo strategijom da je kvalitet vaniji od cene. Kvalitet in-
puta je garancija pouzdanosti raunara koje preduzee prodaje, to u velikoj meri utie
na smanjeni broj reklamacija i obaveznih otklanjanja nedostataka u garantnom roku.

2.2. Mogunost nabavke inputa i ocena njihove supstitucije

Trite nabavke raunarskih komponenti u Srbiji je izuzetno razvijeno. Postoji veliki

broj dobavljaa koji zastupaju najrazliitije svetske proizvoae raunarskih kompo-
nenti. Dobavljae preduzea ine domai i inostrani dobavljai sa kojima preduzee
XY neguje korektne i stabilne poslovne odnose dui niz godina.

314 Preduzetnitvo
....................
 Ovde se navode samo najvaniji i najvei dobavljai:
Domai dobavlja:i PAKOM, DIRECT LINK, SINTEH i CT COMPUTERS
Inostrani dobavljai: TRUST INTERNACIONAL, PRINCO, ELITEGROUP
i MEINON.

U narednoj tabeli navedeni su dobavljai pojedinih komponenti za svaku konfigu-

raciju raunara koja se nalazi u ponudi preduzea XY:
OFFICE - raunar
BASIC raunar koji je cenom Dobavlja namenjen radu u Dobavlja
namenjen poetnicima kancelariji
kuite midi tower 400W SINTEH kuite midi tower 400W ELITEGROUP

m.ploa ASUS soc.754 PAKOM m.ploa ASUS soc.754 PAKOM

procesor AMD sempron
CPU AMD sempron 2800MHz PAKOM DIRECT LINK
2800MHz
floppy disk 3.5 SINTEH floppy disk 3.5 SINTEH

memorija 256MB DDR400 DIRECT LINK memorija 512MB DDR400 DIRECT LINK

optiki ureaj LG DVD PAKOM optiki ureaj LG DVD MEINON

fax modem 56k Lucent CT COMPUTERS fax modem 56k Lucent CT COMPUTERS

hard disk 80GB 7200rpm CT COMPUTERS hard disk 80GB 7200rpm CT COMPUTERS

tastatura PRINCO VGA Ati Radeon 9250 PRINCO

optiki mi PRINCO tastatura PRINCO

17 TFT - LG, PHILIPS MEINON optiki mi ELITEGROUP

17 TFT - LG, PHILIPS MEINON

GAMER raunar namenjen DELUXE - raunar namenjen

Dobavlja Dobavlja
naprednijim korisnicima zahtevnijim korisnicima
kuite midi tower 400W, SINTEH kuite midi tower 400W CT COMPUTERS

m.ploa ASUS Intel 775 PAKOM m.ploa ASUS Intel 775 CT COMPUTERS

CPU Intel P4 3000MHz DIRECT LINK CPU Intel P4 dual core D805 DIRECT LINK

floppy disk 3.5 SINTEH floppy disk 3.5 SINTEH

memorija 512MB DDR2 DIRECT LINK memorija 512MB DDR2 DIRECT LINK
TRUST
optiki ureaj LG DVD-RW PAKOM optiki ureaj LG DVD-RW INTERNACIONAL
TRUST TRUST
fax modem 56k Lucent INTERNACIONAL fax modem 56k Lucent INTERNACIONAL
hard disk 160GB S-ATA2 DIRECT LINK hard disk 250GB S-ATA2 DIRECT LINK

VGA 6200 PCI-E MEINON VGA 6200 PCI-E MEINON

tastatura PRINCO tastatura ELITEGROUP

optiki mi ELITEGROUP optiki mi ELITEGROUP

17 CRT - LG, PHILIPS MEINON 17 CRT -LG, PHILIPS MEINON

Preduzetnitvo 315
....................
 2.3. Analiza i procena uslova nabavke inputa

Preduzee XY nee traiti druge dobavljae nakon proirenja proizvodnje, s ob-

zirom da sa postojeim dobavljaima postoji veoma kvalitetna saradnja, koja moe
ak i da se dodatno pobolja, npr. ostvarivanjem dodatnih mari na velike koliine
naruene robe, zakljuivanjem ugovora o ekskluzivnosti ili koliinskim popustima. Sa
svim dobavljaima ugovoreni su isti uslovi nabavke, i ugovoreno je odloeno plaanje
na 30 dana od dana isporuke. Transport robe je uraunat u nabavnu cenu robe.

2.4. Projekcija uslova nabavke inputa

Analizom trita nabavke inputa moe se zakljuiti da e se u narednom periodu

nabavka realizovati pod uobiajenim, prihvatljivim uslovima. Na tritu raunarskih
komponenti prisutan je veliki broj prodavaca i proizvoaa. Kod projekcije uslova
nabavke, posebna aktivnost menadmenta preduzee bie usmerena na zakljuivanje
ugovora o poslovno-tehnikoj saradnji sa dobavljaima, kojima bi se izmeu ostalog,
precizirali rokovi plaanja inputa u skladu sa rokovima naplate od krajnjih kupaca.
Na tritu javnih nabavki, osim cene, kvaliteta i roka isporuke, ponueni rok plaa-
nja predstavlja esto odluujui kriterijum za izbor najpovoljnijeg ponuaa. Interes
dobavljaa i preduzea XY je poveanje obima prodaje u narednom periodu, koji se
moe postii poveanjem uea na tritu javnih nabavki. U tom smislu, potrebno
je pored kvalitetnog proizvoda, prihvatljive cene i kratkog roka isporuke, ponuditi i
dui rok plaanja i garantni rok. Spremnost dobavljaa inputa za potpisivanje ugovo-
ra o poslovno-tehnikoj saradnji, trebao bi da bude jedan od kljunih faktora koji e
menadment preduzea XY uzeti u obzir prilikom izbora odgovarajueg dobavljaa.

316 Preduzetnitvo
....................
 IV - FINANSIJSKI PLAN
1. Ulaganja u stalnu imovinu

Dodatna ulaganja u stalnu imovinu nisu potrebna, jer preduzee ve raspolae svim
neophodnim sredstvima. Stalna sredstva e biti uzeta u obzir u analizi u obimu u kome
utiu na poveanje ukupnih rashoda, preko obrauna amortizacije, a njihova vrednost
data je u narednoj tabeli.

Vrsta stalne imovine Vrednost

Objekat 165.000
Tehnoloka oprema 5.500
Elektro oprema 7.000
Transportna sredstva 11.400
UKUPNO 188.900

2. Ulaganja u trajna obrtna sredstva

Proraun ulaganja u trajna obrtna sredstva uraen je na osnovu podataka o danima

vezivanja obrtnih sredstava u pojedinim fazama, odnosno o koeficijentu obrta. Zna-
ajna obrtna sredstva se nalaze u potraivanjima, ali isto tako preduzee je finansirano
u odreenom iznosu od strane svojih dobavljaa. Preduzee XY e zbog planiranog
poveanog obima proizvodnje i plasmana svojih proizvoda u 2014. morati da obezbe-
di znaajna dodatna sredstva za poveanje trajnih obrtnih sredstava, to i predstavlja
predmet ovog biznis plana.
Povean obim proizvodnje zahtevae i povean nivo prosenih zaliha, prosenih
potraivanja i vezane gotovine, ali i povean nivo obaveza prema dobavljaima inpu-
ta. Kada se ovi podaci stave u odgovarajuu relaciju sa koeficijentom obrta dobija se
vrednost koja je prikazana u narednoj tabeli.

God. troak God. troak God. troak Potrebe u Potrebe u Potrebe u

Obrtna sredstva Koef. obrta
2014. 2015. 2016-20. 2014. 2015. 2016-20.
I Poslovanjem uslovljena TOS 143.390,19 171.333,72 199.277,25

Zalihe sirovina 379.033,00 454.839,60 530.646,20 36 10.528,69 12.634,43 14.740,17

Zalihe nedovrene proizvodnje 502.732,30 579.240,36 655.748,42 360 1.396,48 1.609,00 1.821,52

Zalihe gotovih proizvoda 502.732,30 579.240,36 655.748,42 36 13.964,79 16.090,01 18.215,23

Potraivanje od kupaca 682.259,40 818.711,28 955.163,16 6 113.709,90 136.451,88 159.193,86

Gotovina 682.259,40 818.711,28 955.163,16 180 3.790,33 4.548,40 5.306,46

II Izvori TOS 55.155,13 64.630,95 74.106,78

Dobavljai komponenti 379.033,00 454.839,60 530.646,20 8 47.379,13 56.854,95 66.330,78

Obaveze po osnovu plata 93.312,00 93.312,00 93.312,00 12 7.776,00 7.776,00 7.776,00

Iznos trajnih obrtnih sredstava (I - II) 88.235,06 106.702,77 125.170,48

Razlika trajnih obrtnih sredstava u odnosu na prethodnu godinu 0,00 18.467,71 18.467,71

Preduzetnitvo 317
....................
 Dinamika ulaganja u trajna obrtna sredstva:
Datum ulaganja Iznos
31. decembar 2013. 88.235,06
31. decembar 2014. 18.467,70
31. decembar 2015. 18.467,70

3. Izvori finansiranja

Preduzee u svom vlasnitvu ima odgovarajua osnovna sredstva (objekat, teh-

noloku i elektro opremu i transportna sredstva), dok e se sredstva za trajna obrtna
sredstva finansirati iz kredita. Iznos kreditnog zaduenja bi, prema tome, bilo u visini
39,85% vrednosti ukupnog ulaganja (oko 125.000 evra). Za rok vraanja kredita uzeto
je 5 godina, bez grejs perioda i kamatnom stopom na pozajmljena sredstva od 8% na
godinjem nivou. Otplata kredita bi se vrila kvartalno

Vrsta ulaganja Iznos Izvor finansiranja

Objekat 165.000,00 sopstvena sredstva
Tehnoloka oprema 5.500,00 sopstvena sredstva
Elektro oprema 7.000,00 sopstvena sredstva
Transportna sredstva 11.400,00 sopstvena sredstva
Obrtna sredstva 125.170,48 kredit
Ukupna ulaganja 314.070,48

Ulaganja se pokrivaju iz dva izvora:

sopstvena sredstva i
kredit.

Vrsta ulaganja Nabavna vrednost % od ukupnih ulaganja

Ukupno sopstvena sredstva 188.900,00 60,15%
Ukupno kredit 125.170,48 39,85%
UKUPNA ULAGANJA 314.070,48 100,00%

318 Preduzetnitvo
....................
 Kredit se uzima pod sledeim uslovima:
Rok vraanja 5 godina
Dinamika plaanja tromesena
Godinja kamatna stopa 8%
Metod vraanja u fazi otplate jednakih anuiteta

Plan otplate kredita je dat u narednoj tabeli:

Glavnica (osta-
Period Anuitet Otplata Kamata
tak duga)
31.mar.14 125.170,48 7.612,72 5.181,09 2.431,63
30.jun.14 119.989,39 7.612,72 5.281,74 2.330,98
30.sep.14 114.707,65 7.612,72 5.384,34 2.228,37
31.dec.14 109.323,30 7.612,72 5.488,94 2.123,77
31.mar.15 103.834,36 7.612,72 5.595,58 2.017,14
30.jun.15 98.238,79 7.612,72 5.704,28 1.908,44
30.sep.15 92.534,51 7.612,72 5.815,09 1.797,63
31.dec.15 86.719,42 7.612,72 5.928,06 1.684,66
31.mar.16 80.791,36 7.612,72 6.043,22 1.569,50
30.jun.16 74.748,13 7.612,72 6.160,62 1.452,10
30.sep.16 68.587,51 7.612,72 6.280,30 1.332,42
31.dec.16 62.307,21 7.612,72 6.402,30 1.210,41
31.mar.17 55.904,91 7.612,72 6.526,68 1.086,04
30.jun.17 49.378,23 7.612,72 6.653,47 959,25
30.sep.17 42.724,76 7.612,72 6.782,72 829,99
31.dec.17 35.942,04 7.612,72 6.914,49 698,23
31.mar.18 29.027,55 7.612,72 7.048,81 563,91
30.jun.18 21.978,74 7.612,72 7.185,75 426,97
30.sep.18 14.792,99 7.612,72 7.325,34 287,38
31.dec.18 7.467,65 7.612,72 7.467,65 145,07
UKUPNO 152.254,37 125.170,48 27.083,89

4. Ukupan prihod

Polazei od projektovanog obima proizvodnje i planiranih cena (iz plana prodaje)

po kojima e se raunari plasirati, moe se projektovati ukupan prihod. Projekcija
ukupnog prihoda po godinama prikazana je u sledeoj tabeli:

Preduzetnitvo 319
....................
 2014. godina
Prodaja u
Asortiman Jedinica Cena po jedinici Ukupan prihod
jedinicama
Varijanta Basic kom 300 469,53 140.859,00
Varijanta Office kom 500 551,56 275.778,00
Varijanta Gamer kom 200 636,34 127.267,20
Varijanta Deluxe kom 200 691,78 138.355,20
UKUPNO 1.200 682.259,40

2015. godina
Prodaja u
Asortiman Jedinica Cena po jedinici Ukupan prihod
jedinicama
Varijanta Basic kom 360 469,53 169.030,80
Varijanta Office kom 600 551,56 330.933,60
Varijanta Gamer kom 240 636,34 152.720,64
Varijanta Deluxe kom 240 691,78 166.026,24
UKUPNO 1.440 818.711,28

2016-2020. godina

Prodaja u
Asortiman Jedinica Cena po jedinici Ukupan prihod
jedinicama
Varijanta Basic kom 420 469,53 197.202,60
Varijanta Office kom 700 551,56 386.089,20
Varijanta Gamer kom 280 636,34 178.174,08
Varijanta Deluxe kom 280 691,78 193.697,28
UKUPNO 1.680 955.163,16

5. Rashodi

Polazei od karakteristika tehnolokog procesa, projektovanog obima proizvodnje,

kao i ostalih relevantnih aspekata vezanih za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje
(navedenih u operativnom i marketing planu), mogu se projektovati rashodi preduzea
koji obuhvataju:
trokove sirovina,
trokove plata,
amortizacija,

320 Preduzetnitvo
....................
 trokove energenata,
trokove investicionog odravanja,
trokove platnog prometa i
ostale trokove poslovanja.

Trokovi sirovina odreene su na osnovu podataka iz plana nabavke i to mnoenjem

projektovanih koliina i projektovanih cena.

Trokovi sirovina
Godinji
Cena po Godinji Godinji
Vrsta troka Jedinica troak 2016-
jedinici troak 2014. troak 2015.
2020.
Varijanta Basic kom 260,85 78.255,00 93.906,00 109.557,00
Varijanta Office kom 306,42 153.210,00 183.852,00 214.494,00
Varijanta Gamer kom 353,52 70.704,00 84.844,80 98.985,60
Varijanta Deluxe kom 384,32 76.864,00 92.236,80 107.609,60
UKUPNO 379.033,00 454.839,60 530.646,20

Trokovi ambalae ne postoje, obzirom da se kompjuteri prodaju u ambalai u kojoj

su bili zapakovani u rasklopljenom stanju (kutije od monitora i kuita). Na osnovu
projektovanog broja radnika u operativnom planu i prosene plate projektuju se tro-
kovi plata.

Trokovi plata
Prosena mese- Godinji troak
Broj
Radno mesto na neto plata po plate u 2014-
radnika
radniku 2020.
Generalni direktor 1 800,00 15.552,00
Komercijalista 2 600,00 23.328,00
Menader finansija 1 600,00 11.664,00
Radnik na administrativnim poslovima 1 400,00 7.776,00
Raunarski tehniar 3 600,00 34.992,00
UKUPNO 8 93.312,00

Preduzetnitvo 321
....................
 Amortizacija
Stalna imovina Nabavna vrednost Amortizaciona stopa Godinja amortizacija

Objekat 165.000,00 2,5% 4.125,00

Tehnoloka oprema 5.500,00 25% 1.375,00
Elektro oprema 7.000,00 20% 1.400,00
Transportna sredstva 11.400,00 10% 1.140,00
UKUPNO 188.900,00 8.040,00

Trokovi energenata
Godinji
Cena po Godinji Godinji
Vrsta troka Jedinica jedinici troak 2014. troak 2015.
troak
2016-2020.
Elektrina energija Kwh 0,04 96,00 115,20 134,40
Elektrina energija (fiksni deo) Kwh 0,04 900,00 900,00 900,00
UKUPNO 996,00 1.015,20 1.034,40

Investiciono odravanje
Godinji troak po Godinji troak
Vrsta troka Parametar
parametru 2014-2020.
Objekat stvarna ulaganja 0,50% 825,00
Tehnoloka oprema stvarna ulaganja 1,00% 55,00
Elektro oprema stvarna ulaganja 1,00% 70,00
Transportna sredstva stvarna ulaganja 3,00% 342,00
UKUPNO 1.292,00

Trokovi osiguranja
Godinji troak po Godinji troak
Vrsta troka Parametar
parametru 2014-2020.

Objekat stvarna ulaganja 0,20% 330,00

Tehnoloka oprema stvarna ulaganja 0,40% 22,00
Elektro oprema stvarna ulaganja 0,20% 14,00
Transportna sredstva stvarna ulaganja 3,00% 342,00
Radnici broj radnika 12 960,00
UKUPNO 1.668,00

322 Preduzetnitvo
....................
 Trokovi marketinga
Vrsta troka Godinji troak 2014-2020.
Reklama i propaganda 4.000,00
Reprezentacija 800,00
UKUPNO 4.800,00

Trokovi platnog prometa

Godinji
Godinji troak Godinji tro- Godinji tro-
Vrsta troka Parametar troak
po parametru ak 2014. ak 2015.
2016-2020.
Provizija ukupan prihod 0,50% 3.411,30 4.093,56 4.775,82
UKUPNO 3.411,30 4.093,56 4.775,82

Trokovi poreza
Godinji troak Godinji troak
Vrsta troka Parametar
po parametru 2014-2020.
stvarno ulaga-
Porez na imovinu 0,40% 660,00
nje u objekat
Naknada za gradjevinsko zemljite 150,00
Naknada za isticanje firme na objektu 250,00
UKUPNO 1.060,00

Ostali trokovi
Vrsta troka Godinji troak 2014-2020.
PTT 2.280,00
Slubena putovanja 1.140,00
Lini rashodi 2.850,00
Komunalne usluge 1.140,00
Ostalo 1.710,00
UKUPNO 9.120,00

Preduzetnitvo 323
....................
 6. Sintetiki finansijski izvetaji

6.1 Bilans uspeha

Projektovani bilans uspeha polazi od prethodno sainjenih obrauna prihoda od

prodaje proizvoda, obrauna trokova osnovnih sirovina, materijala i energije, obra-
una ostalih trokova poslovanja i trokova kamata po kreditima. Pored ovih ulaznih
podataka, projekcije finansijskog rezultata ukljuuju i porez na dobit u visini od 10%.
Taan iznos ovog poreza preuzimao bi se iz poreskog bilansa, ali obzirom da je u po-
slovnom planu taj izvetaj zanemaren pretpostavie se da je porez na dobit 10%.
Treba ponovo istai da su iskazane vrednosti neto dobitaka iz poslovanja preduzea
realan odraz sagledane dinamike odvijanja procesa poslovanja, s obzirom da se u obra-
unima trokova operie realnim trokovima osnovnih sirovina, realnim trokovima
amortizacije i odravanja i relativno visokim linim dohocima po zaposlenom. Sinte-
zom svih prethodnih prorauna dolazi se do podataka na bazi kojih se moe izvriti
projekcija bilansa uspeha.

2014. 2015. 2016

UKUPAN PRIHOD 682.259,40 818.711,28 955.163,16
Prihod od prodaje proizvoda 682.259,40 818.711,28 955.163,16
UKUPNI RASHODI 511.847,05 586.648,22 661.312,84
Trokovi sirovina 379.033,00 454.839,60 530.646,20
Trokovi plata 93.312,00 93.312,00 93.312,00
Amortizacija 8.040,00 8.040,00 8.040,00
Trokovi energenata 996,00 1.015,20 1.034,40
Investiciono odravanje 1.292,00 1.292,00 1.292,00
Trokovi osiguranja 1.668,00 1.668,00 1.668,00
Trokovi marketinga 4.800,00 4.800,00 4.800,00
Trokovi platnog prometa 3.411,30 4.093,56 4.775,82
Trokovi poreza 1.060,00 1.060,00 1.060,00
Ostali trokovi 9.120,00 9.120,00 9.120,00
Kamata 9.114,76 7.407,87 5.564,43
BRUTO DOBITAK 170.412,35 232.063,06 293.850,32
Porez na dobitak 17.041,23 23.206,31 29.385,03
NETO DOBITAK 153.371,11 208.856,75 264.465,28
KUMULATIVNI NETO DOBITAK 153.371,11 362.227,86 626.693,15

324 Preduzetnitvo
....................
 6.2. Izvetaj o novanim tokovima

Projekcije novanih tokova ukazuju na relacije likvidnosti projekta. On je sainjen

na bazi rezultata svih prethodnih obrauna prihoda, trokova, finansijskih rashoda i
poreskih optereenja, ali i sagledanog obima ulaganja i obaveza po osnovu kamata i
otplata kredita koji e biti odobreni od banke. U skladu sa ve sainjenim obraunima
ulaganja i izvora finansiranja, neto dobiti i amortizacije i anuitetnih obaveza po kredit-
nom zaduenju, relacije neto novanih tokova su prikazane u narednoj tabeli.

2014. 2015. 2016

UKUPNI PRILIVI 682.259,40 818.711,28 955.163,16
Prihod od prodaje proizvoda 682.259,40 818.711,28 955.163,16
UKUPNI ODLIVI 542.184,40 624.857,54 707.544,32
Trokovi sirovina 379.033,00 454.839,60 530.646,20
Trokovi plata 93.312,00 93.312,00 93.312,00
Trokovi energenata 996,00 1.015,20 1.034,40
Investiciono odravanje 1.292,00 1.292,00 1.292,00
Trokovi osiguranja 1.668,00 1.668,00 1.668,00
Trokovi marketinga 4.800,00 4.800,00 4.800,00
Trokovi platnog prometa 3.411,30 4.093,56 4.775,82
Trokovi poreza 1.060,00 1.060,00 1.060,00
Ostali trokovi 9.120,00 9.120,00 9.120,00
Kamata 9.114,76 7.407,87 5.564,43
Otplata kredita 21.336,12 23.043,00 24.886,45
Porez na dobitak 17.041,23 23.206,31 29.385,03
NETO PRILIV 140.075,00 193.853,74 247.618,84
KUMULATIVNI NETO PRILIV 140.075,00 333.928,74 581.547,58

6.3. Bilans stanja

Projektovanim bilansom stanja moe se stei uvid u strukturu aktive i pasive. Iz

naredne tabele se moe videti:
vrednost imovine kojom raspolae preduzee,
visina zaliha i potraivanja,
iznos najlikvidnijih sredstava,
visina obaveza itd.

Preduzetnitvo 325
....................
 2014. 2015. 2016
AKTIVA (A+B) 464.325,18 678.082,46 945.604,83
A Stalna imovina 180.860,00 172.820,00 164.780,00
Objekat 160.875,00 156.750,00 152.625,00
Tehnoloka oprema 4.125,00 2.750,00 1.375,00
Elektro oprema 5.600,00 4.200,00 2.800,00
Transportna sredstva 10.260,00 9.120,00 7.980,00
B Obrtna imovina 283.465,18 505.262,46 780.824,83
Zalihe 25.889,96 30.333,44 34.776,93
Potraivanja 113.709,90 136.451,88 159.193,86
Gotovina u trajnim obrtnih sredstvima 3.790,33 4.548,40 5.306,46
Gotovina iz neto priliva 140.075,00 333.928,74 581.547,58
PASIVA (C + D + E) 464.325,18 678.082,46 945.604,83
C Kapital 305.335,70 532.660,15 815.593,15
D Kratkorone obaveze 78.198,13 89.517,40 100.984,14
Dobavljai 47.379,13 56.854,95 66.330,78
Obaveze po osnovu plate 7.776,00 7.776,00 7.776,00
Deo kredita koji dospeva naredne go-
23.043,00 24.886,45 26.877,36
dine
E Deo kredita koji dospeva za vie od
80.791,36 55.904,91 29.027,55
godinu dana

Udeo sopstvenih sredstava u pasivi je na visokom nivou i pokazuje tendenciju rasta.

6.4. Racio analiza

Analiza je bazirana na etiri grupe racio brojeva:

Pokazatelji likvidnosti
Pokazatelji aktivnosti
Pokazatelji finansijske strukture
Pokazatelji rentabilnosti

326 Preduzetnitvo
....................
 2014. 2015. 2016.
1) Pokazatelji likvidnosti
Opti racio likvidnosti 3,62 5,64 7,73
Rigorozni racio likvidnosti 3,29 5,31 7,39
Neto obrtna sredstva 205.267,05 415.745,06 679.840,69
2) Pokazatelji aktivnosti
Koeficijent obrta kupaca 6,00 6,00 6,00
Prosena odloena naplata u danima 60,00 60,00 60,00
Koeficijent obrta dobavljaa 8,00 8,00 8,00
Proseno odloeno plaanje u danima 45,00 45,00 45,00
3) Pokazatelji finansijske strukture
Udeo pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima 34,24% 21,45% 13,75%
Udeo dugoronih izvora u ukupnih izvorima 83,16% 86,80% 89,32%
Koeficijent pokria fiksnih rashoda na ime kamate 19,70 32,33 53,81
4) Pokazatelji rentabilnosti
Stopa poslovnog dobitka 26,31% 29,25% 31,35%
Stopa neto dobitka 22,48% 25,51% 27,69%
Koeficijent efikasnosti 133,29% 139,56% 144,43%
Stopa prinosa na ukupna sredstva 39,41% 36,56% 32,58%
Stopa prinosa na sopstvena sredstva 62,06% 49,85% 39,23%

Likvidnost. Opti racio pokazuje koliko dinara obrtne aktive pokriva jedan dinar
kratkoronih obaveza. Budui da je svaki opti racio iznad 2 povoljan, moemo sma-
trati da ne postoji opasnost od ulaska u krizu likvidnosti. Rigorozni racio je takoe na
visokom nivou. Takoe postoji i pozitivna tendencija rasta ovog pokazatelja.
Pokazatelji finansijske strukture. Odnos pozajmljenih i ukupnih izvora opada sa
34,24% u 2014. godini na 13,75% u 2016. godini. Udeo dugoronih izvora u ukupnim
izvorima je na visokom nivou to ukazuje na finansijsku sigurnost.
Pokazatelji aktivnosti oslikavaju osnovne karakteristike nabavnog i prodajnog pro-
cesa, kao i efikasnost korienja sredstava preduzea. U posmatranom preduzea, moe
se zakljuiti da postoji usklaenost nabavnog i prodajnog procesa.
Pokazatelji rentabilnosti. Moe se zakljuiti da su svi pokazatelji rentabilnosti na
dosta visokom nivou i da pokazuju tendenciju rasta, to govori u prilog visoke renta-
bilnosti projekta.

6.5. Z test

Z test analizira sve znaajne aspekte finansijske situacije preduzea, tako da omo-
guava ocenu kako sadanjeg tako i budueg finansijskog stanja preduzea. Rezultati
u poslednjem redu tabele se porede sa utvrenim standardom koji iznosi 2,99.
Preduzetnitvo 327
....................
 2014. 2015. 2016.
a. Neto obrtna sredstva 205.267,05 415.745,07 679.840,70
b. Ukupna sredstva 464.325,18 678.082,46 945.604,83
I = a / b x 0,71 0,31 0,44 0,51
c. Neto dobit 153.371,11 208.856,75 264.465,28
d. Ukupna sredstva 464.325,18 678.082,46 945.604,83
II = c / d x 0,84 0,28 0,26 0,23
e. Poslovni rezultat 179.527,10 239.470,92 299.414,74
f. Ukupna sredstva 464.325,18 678.082,46 945.604,83
III = e / f x 3,10 1,20 1,09 0,98
g. Kapital 305.335,70 532.660,15 815.593,15
h. Ukupne obaveze 158.989,49 145.422,31 130.011,69
IV = g / h x 0,42 0,81 1,54 2,63
i. Ukupan prihod 682.259,40 818.711,28 955.163,16
j. Ukupna sredstva 464.325,18 678.082,46 945.604,83
V = i / j x 1,00 1,47 1,21 1,01
Z TEST 4,07 4,53 5,37

Na bazi prikazanih rezultata moe se zakljuiti da su dobijeni rezultati Z testa na

zadovoljavajuem nivou i da pokazuju tendenciju rasta, to govori u prilog sigurnosti
ove investicije.

6.6. Statiki i dinamiki pokazatelji efikasnosti

Jedan od najrasprostranjenijih statikih pokazatelja efikasnosti investicionog ulaga-

nja je period povraaja koji predstavlja vreme koje je potrebno da se novanim prilivima
nadoknadi inicijalna investicija. U konkretnom sluaju iznosi 1 godinu i 46 dana to
predstavlja izuzetno kratak rok i ini projekat prihvatljivim sa stanovita ovog krite-
rijuma.
Dinamiki pokazatelji efikasnosti uvaavaju koncept vremenske vrednosti novca,
a u njih spadaju:
1) Neto sadanja vrednost koja predstavlja razliku diskontovanih priliva i odliva
novca. U konkretnom sluaju uz diskontnu stopu od 10% iznosi 1.449.131,61
evro.
2) Interna stopa rentabilnosti predstavlja onu diskontnu stopu koja neto sadanju
vrednost projekta izjednaava sa nulom. U konkretnom sluaju iznosi 106,72%
to je znatno vee od diskontne stope i potvruje da je projekat prihvatljiv.
3) Diskontovani period povraaja pokazuje koliko je vremena potrebno diskonto-
vanim prilivima da pokriju inicijalnu investiciju. U konkretnom sluaju iznosi
1 godina i 85 dana. Ovaj period se moe oceniti zadovoljavajuim, a projekat
prihvatljivim.

328 Preduzetnitvo
....................
 6.7. Prelomna taka rentabiliteta

Obraun prelomne take rentabilnosti zasniva se na sainjenim obraunima tro-

kova i njihovoj podeli na varijabilni deo koji je u funkciji obima proizvodnje i fiksni
deo koji ne zavisi od ovog obima. Treba napomenuti da se u poslednjem redu tabele
ne nalazi kapacitetna prelomna taka rentabilnosti, jer vrednosna PTR nije stavljena
u odnos sa proizvodnjom pri punom kapacitetu, ve sa planiranom prodajom. Razlog
tome je to e nakon investicije ograniavajui faktor prodaje biti trite i uee u
njemu, a ne kapaciteti proizvodnje. Relevantne veliine za izraunavanje prelomne
take prikazane su u narednim tabelama.

2016.
Trokovi sirovina 530.646,20
Varijabilni trokovi 530.646,20
Trokovi plata 93.312,00
Amortizacija 8.040,00
Trokovi energenata 1.034,40
Investiciono odravanje 1.292,00
Trokovi osiguranja 1.668,00
Trokovi marketinga 4.800,00
Trokovi platnog prometa 4.775,82
Trokovi poreza 1.060,00
Ostali trokovi 9.120,00
Kamata 5.564,43
Fiksni trokovi 130.666,64
Ukupni rashodi 661.312,84

Ukupan prihod 955.163,16

Varijabilni trokovi 530.646,20
Kontribuciona dobit 424.516,96
Fiksni trokovi 130.666,64
Bruto dobitak 293.850,32
Stopa varijabilnog troka 55,56%
Stopa kontribucione dobiti 44,44%

Na osnovu podataka navedenih u prethodnoj tabeli moe se najpre izraunati vred

nosna prelomna taka rentabiliteta, a zatim i druge prelomne take rentabiliteta.

Preduzetnitvo 329
....................
 Vrednosna prelomna taka 293.999,96
Koliinska prelomna taka 517,11
Kapacitetna prelomna taka 30,78%
Koliinska prelomna taka Basic 129
Koliinska prelomna taka Office 215
Koliinska prelomna taka Gamer 86
Koliinska prelomna taka Deluxe 86
Cenovna prelomna taka Basic 325,08
Cenovna prelomna taka Office 381,88
Cenovna prelomna taka Gamer 440,57
Cenovna prelomna taka Deluxe 478,96

Zbog bolje preglednosti, vrednost prelomne take je predstavljena i grafiki.

prelomna taka
rentabiliteta

Na bazi analize prelomne take moe se zakljuiti da se prelomna taka ostvaruje

na nivou od 30,78% korienja kapaciteta to predstavlja ohrabrujui podatak budui
da umanjuje osetljivost projekta na nagle padove u prodaji.

330 Preduzetnitvo
....................
 6.8. Analiza osetljivosti

Analiza osetljivosti odnosi se na promenu prodajne cene proizvoda i cene sirovina

najznaajnijeg inputa.

% promene Interna stopa Neto sadanja Diskontovani

Parametar
parametra rentabilnosti vrednost period povraaja
Bazna vrednost 0% 30,09% 873,09 1 godina i 219 dana

Prodajne cene -5% 90,64% 1.200.625,16 1 godina i 169 dana

Prodajne cene -10% 59,84% 728.462,91 2 godina i 93 dana

Prodajne cene +5% 122,74% 1.697.638,06 1 godina i 25 dana

Prodajne cene +10% 138,72% 1.946.144,51 342 dana

Cene sirovina -5% 115,74% 1.587.239,86 1 godina i 49 dana

Cene sirovina -10% 124,75% 1.725.348,11 1 godina i 19 dana

Cene sirovina +5% 97,68% 1.311.023,37 1 godina i 129 dana

Cene sirovina +10% 88,63% 1.172.915,12 1 godina i 182 dana

Prodajne cene i -5% i
96,08% 1.283.490,11 1 godina i 137 dana
cene sirovina -3%
Prodajne cene i -10% i
85,40% 1.117.848,61 1 godina 204 dana
cene sirovina -6%

Predstavljeni podaci ukazuju da je projekat osetljiv na pojedinane promene pa-

rametara, naroito na promenu cene, ali da ne postoji ozbiljniji rizici od promene
prodajnih cena i cena nabavke sirovina na ekonomsku isplativost investicije.

Preduzetnitvo 331
....................