LEPLJENO LAMELIRANO DRVO (LLD)

Nemanja P. Stojanovi, RG6848/09

1. ...NETO KAO UVOD

Drvo kao graevinski materijal primenjivano je od najstarijih vremena. Pored kamena, to

je dugi niz godina bio osnovni materijal za graenje. I danas, pored progresa elika i betona u
savremenom graevinartstvu, drvene konstrukcije imaju svoje mesto ako ne kao osnovni,
ono kao neminovni, usputni, pomoni materijal za graenje (skele, oplate, i sl.).
Zadnjih decenija drvo dobija i ima sve veu primenu u izgradnji modernih stalnih
objekata, a posebno arhitektonskih graevina, objekata sa svim elemtima savremene
arhitekture. Ova renesansa i prodor drvenih konstrukcija, jako sputavana mnogim
nepovoljnostima, rezultat je poznavanja drveta kao materijala i primene lepljenih drvenih
konstrukcija (kvalitnih spojnih sredstava).
Drvene konstrukcije po svojoj definiciji su skup elemenata od drveta, preko kojih se
oblikuju odreeni i svrsihodni prostori i preko kojih se prenose odreena optereenja.
Mala zapreminska masa drveta (drvo je 13 puta lake od elika i 4 puta lake od betona!) i
relativno velika vrstoa paralelno sa vlaknima, laka obrada i posebno to je ista nezavisna od
vremenskih uslova, velike mogunosti oblikovanja kako poprenog preseka tako i siluete
konstrukcionog elementa, mogunosti primene najrazliitijih statikih sistema i dispozicije
ugraenog materijala prema intenzitetima statikih uticaja i to je takoe bitna odlika, sloboda
u izboru duine elemenata, jednako dobro korienje u stalnim i privremenim konstrukcijama,
mala osetljivost materijala na temperaturne promene, mogunosti montae i dislociranja
konstrukcije postavljaju drvo kao matrijal za graenje u ravnopravne odnose sa drugim
materijalima koji se koriste u graevinarstu.
Meutim drvo ima i svoje nedostatke i mane. One se manifestuju u: anizotropiji i
kvalitetima uslovljenim biolokim faktorima (rastom drveta), moguim grekama u drvetu
truljenje podlonost uticaja gljiva i insekata, zavisnost mehikih osobina od % vlanosti,
zapaljivosti drvegta i rad drveta na vazduhu skupljanje i bubrenje. No, o ovim negativnim
stranama drveta ne treba posebno voditi rauna, jer savremenost tehnologije graenja,
korienjem sitne grae, odnosno decidnim odstranjivanjima oteenih delova drveta i
upotrebom efikasnih hemiskih sredstava 100% se iskljuuju sve ove nepovoljnosti. Na primer,
protivpoarna sigurnost za lamelirano drvo vea je nego kod drugih materijala.
Korienjem sitne grae eljenog kvaliteta i savremenih lepkova za njihovo spajanje u
monolitne eljenog oblika i veliine nema ogranienja u pogledu dimenzija poprenog
preseka i oblika siluete. Dugogodinje neracijalno i na tradicijama zasnovano korienje drveta
dovelo je do toga da se na ovaj materijala skeptino gleda. Meutim, kako se iz prednjeg vidi,
to nije tako. S obzirom na stanje i mogunosti drvene industrije, htenja u savremenim drvenim
konstrukcijama, sva ovakava miljenja treba iskljuiti kao neumesna i neosnovana.
Upotreba po svaku cenu drugih materijala betona na primer na mestima i pod okolnositam
kada mu tu nije mesto dovodi do forimiranja hladnih i za oveka neprijatnih ambijenta i sredina,
do konstkcija ne samom neekonominih, ve i stalnih u savremenom i modernom
gradjevinarstvu u celini, posebno konstrukterstvu.
Iako je drvo organska materija, organski materijal sa potpunom anizotropijom i materijal
zavistan od mnogih prirodnih faktora vlage, vrste drveta, naina obrade, tretmana i ponaanja
pod optereenjem i slinog mogue je u savremenim drvenim konstrukcijama kontrolisano
vladati svim njegovim svojstvima i kvalitetima i naterati ovakav graevinski materijal da radi
i da se ponaa po elji graditelja. Sigurno je, i postoje podaci, da je kroz vreme rezultirao niz
ispitivanja i istraivanja ovog materijala, ponaanje u raznim uslovima a sve to skupa vodi
ka progresu, racionalnim i svrsishodijem korienju drveta kao materijala za graenje.
U ne malo primera drvo se uspeno nosi sa betonom i elikom. vrstoa drveta (I kvalitetne
klase) vea je nego vrstoa nekih betona i u Propisima mnogih zemalja, pa i kod nas,
dozvoljena naprezanja su dosta visoka.
Samo prvorazredno poznavanje drveta i njegovih svojstava konvergira optimalnim
drvenim konstrukcijama. Na primer beton je izvanredan graevinski materijal u pogldu
konstruktivnih odlika i elastomehanikih osobina ali sa jednim nepovljnim svojstvom a to je
velika zapreminska masa. Zapreminska masa betona je b=2500kg/m a doputeni naponi na
savijanje variraju u zavisnosti od marke betona. Odnos sopstvene teine jednog materijala
prema doputenim naponima za taj isti materijal daje pogodan parametar za meusobne
komparacije razliitih materijala sa aspekta primene i svrsishodnog korienja, odnosno
ekonomninosti. Neposredno je, da ekonominost jednog materijala zavisi od mnogih i drugih
uslova i parametara. Armirani beton ima najmanji doputeni napon u odnosu na svoju
zapreminsku masu a lepljno lamelirano drvo priblino visoko kvalitetnim elicima. Ova
injnica ukazuje da jedan nosa od drveta ije dimenzije zavise od sopstvene teine i korisnog
optereenja s obzirom na malu sopstvenu teinu moe da primi mnogo vee korisno
optereenje u odnosu na nosae od drugog materijala nosa od drveta je ekonominiji!
Svakodnevne potrebe gradjevinarstva i arhitekture trae od graditelja sve novije i sve
savremenije konstrukcije, primenu i korienje sve novijih materijala, a samim tim i sve veu
ekonomiju. Isto tako u sve intenzivnijem ivotu oveka kao neposrednog korisnika ovih
gradjevina u eri savremenih tehnologija i nepresunih tekovina tehnike revolucije XX veka, a
ovek i njegova okolina imperativno trae materijale koji e oplemeniti sredinu u kojoj
egzistira, tako obikovane volumene i konstrukcije koje e uiniti njegov ivot bogatijim i
estetino sadrajnijim, a samim tim i prodktivnijim.
Savremene drvene konstrukcije jedako dobro mogu se koristiti za sve vrste gradjevinskih
objekata, kao u visokogradnji tako i u niskogradnji. Mogu se koristiti kao pomone
konstrukcije. Meutim njihov znaaj je vei kada se koriste kao stalne gradjevine posebno u
arhitekturi, na primer za konstrukcije zgrada i hala od drveta najrazliitijih oblika, funkcije i
veliine. Isto tako njihova sadrajna primena je i u gradjenju suptilnih konstrukcija mostova,
kao i u mnogim drugim sluajevima.
injenica je kada se izuzmu neki primeri iz skoranje ininjerske prakse da se kod nas drvo
relativno malo koristi za stalne konstrukcije. Razlog za ovakvo stanje treba traiti u
nerazvijenosti industrijske proizvodnje ili bolje reeno kadrovskoj i tehnikoj neopremljenosti
naih proizvodjaa savremenih drvenih konstrukcija. Treba dodati i pogreno ukorenjeno
miljenje da je drvo pogodan materijal iskljuivo za privremene i pomone konstrukcije (i u
ratnim uslovima). to se tie industriske proizvodnjei i tehnike opremljenosti naih
proizvodjaa savremenih drvenih konstrukcija zadnjih godina u mnogome se popravilo i
permanentno se popravlja. Postepeno se ali dosta usporeno, menja i odnos oveka ili bolje
reeno investitora i graditelja prema ovim i ovakvim konstrukcijama. Deplasirana su miljenja
da drvo kao materijal ne moe da zadovolji stremljenja savremenih konstruktora jednog
kreativnog plodnog gradjevinskog ininjera i zahteve koji se pored njega postavljaju. Ovakva
miljenja, a ona su evidentna i neopravdano stoje, zasnivaju se uglavnom na iskustvu steenom
u radu sa klasinim drvenim konstrukcijama. Ovome treba dodati da ima primera da je ovakvo
miljenje i na osnovu komprovitovanih konstrukcija od drveta kao posledica loeg i
neadekvatnog projektovanja i rdjavog gradjenja.
Razvoj savremene tehnologije u oblasti proizvodnje konstrukcija od drveta i kompozita na
bazi drveta, zadnjih decenija doveo je do pune afirmacije i progresa drvenih konstrukcija.
Svojim superiornim osobinama (mala zapreminska masa, velika vrstoa materijala, mala
osetljivost materijala na temperaturne promene, mogunost primene velikih raspona...)
lepljeno lamelirano drvo postaje pravi konkurent konstrukcijama od drugih materijala.
Drvo ima primenu u visokogradnji kod krovova malih i velikih raspona, konstrukcijama
hala, montanih kua, u saobraajnim konstrukcijama kod mostova i skela i u hidrotehnikim
konstrukcijama kod akvadukta i brana.

Drveni most Drvena montana kuca

Konstrukcija drvene sportske hale

Poboljanje karakteristike drveta lepljenjem bilo je poznato jo u starom Egiptu, o emu

svedoe tragovi lepljenih predmeta i crtea koji su otkriveni u grobovima faraona. Prema
istoriskim spisima grke i rimske kulture za ljepljenje drveta korienje proteinski lepak biljnog
i ivotinjskog porekla. Ovi lepkovi su zadrali svoj znaaj vrlo dugo. U Evropi 1890. godine
prvi put se pojavljuje lepljeno lamelirano drvo kao nekorodirajui materijal za potrebe
eleznice. Hester je u Nemkoj prvi formirao noseu lameliranu konstrukciju pomou
kazeinskog lepka. Mnoge ovakve konstrukcije koje su izvedene jo pre 1914. godiene bile su
koriene do 1950. godine a neke koje su bile sauvane od vlage jo i dans ne pokazuju znake
raspadanja.
U Americi 1920. godine u ikagu jedna od prvih primena lepljenog lameliranog drveta bila
je od elementa segmentne reetke. Pojasni tapovi reetke bili su izradjeni od lameliranog
drveta a djagonale od rezane grae. Ovaj popularni oblik drvene reetke esto se koristi danas
za raspone do 35m. Prva lepljena lamelirana konstrukcija koja je nagovestila novu epohu u
istoriji gradjenja drvetom formirana je u Wisconsinu 1930. godine u Amerikom institu U.S.
Forest Products Laboratory primenom sintetikih lepkova.
U SSSRu lepljena lamelirana konstrukcija bila je napravljena 1938. godiene. Proizvodnja
ovih konstrukcija zahtevala je mnogo truda i vremena, bez posebne garancije kvaliteta. Ove
konstrukcije nisu nale iroku primenu sve do 1950. godine.
 Period od 1930.1941. godine karakterie primena lakih lepljenih lameliranih lunih
nosaa za izgradnju farmi. Do poetka drugog svetskog rata proizvodnja i gradjenje lepljenim
lameliranim drvetom po svom znaaju jedva je vredno spomena.
Za vreme drugog svetskog rata zbog nedostatka elika, iznenadni zahtevi za drvenim
konstrukcijama je naglo poraslo potrebom za vojne industrijske objekte. Klasine drvene
konstrukcijenisu mogle da zadovolje novonastale potrebe. Pojaana istraivanja u tom pravcu
doveli su do znaajnih rezultata. Poinje uspena primena vodootpornih lepkova.
U Kanadi se 1941. godine izradjuju prve lepljene lamelirane konstrukcije u ratnim
uslovima. Vojna skladita u blizini Toronta sadrala su 545 lepljenih vezaa dimenzija 8x35
ina (oko 20x89cm) raspona 45 stopa (13,7m). U vajcerskoj u Bazelu je 1941./1942. godine
sagradjena izlobena hala raspona 45m od lepljanog lameliranog drveta, to je u to vreme bio
rekord.
Proizvodnja lepljenih lameliranih konstrukcija u visoko razvijenim zemljama dobija ire
razmere tek 1950. godine. Usavreni tehnoloki proces proizvodnje, visok stepen
automatizacije proizvodnje, primena sintetikih vodootpornih lepkova podigli su kvalitet ovim
konstrukcijama koje nalaze svoje mesto u sve veoj konkurenciji sa elinim i betonskim
konstrukcijama.
Pronalazak lepka na bazi rezorcinformaldehida, u Engleskoj 1947. godine, otvara nove
mogunosti primene lepljenih lameliranih konstrukcijama u hemijskim agresivnim i vlanim
sredinama.
U periodu posle 1950. godine proizvodnja ovih konstrukcija se iri i na zemlje koje su
siromane drvetom kao to su V. Britanija, Japan, Belgija, Holandija, Danska i druge.