Dr MIHAILO MITIG, . redovni profesor ZAKON O'BRAKU I PORODICNIM ODNOSIMA SR SLOVENIJE Ll OPSTE NAPOMENE 1. Zakon o braku i porodignim odnosima, donela je Skupstina Socijalistitke Republike Slovenije 28. maja. 1976. godine; Zakon je objavljen. u Sluzbenom listu Sr Slovenije 4. juna 1976. godine, a stu- pio je na snagu 1. januara 1977. godine. Vacatio legis za ovaj Zakon iznosio je vise od 6 meseci, Sto predstavija u nas do sada najdu%i pri- hvaéeni rok za upoznavanje’ sa jednim zakonom iz domena porodit- nog prava. S obzirom na slozenost, sveobuhvatnost i kompleksnost Zakona, duzina ovog ‘roka smatrala’se neophodnom i razumljivom. Povodom stupanja na snagu Zakona o braku-i poroditnim od- nosima,- treba primetiti da sve njegove odredbe nisu stupile na snagu sa datumom od 1. januara 1977. godine, jer se prema prelaznim nor- mama ovog Zakona primena nekih odredaba odlaze do 1. januara 1980. godine, dakle za tri godine kasnije. Prema tome, Zakon u‘ne- kim svojim delovima jo8 nije stupio-na snagu. Ovakav sluéaj necelo- vitog (fragmentarnog, nekompletnog) uvodenja u primenu jednog -za- konskog propisa nije nepoznat u zakonodavnoj praksi sveta, i rezul- tat je potreba da se otuva integritet prihvacene zakonodavne koncep- cije i prilikom uoéene nemoguénosti ili op8te nepripremljenosti da sve odredbe’istovremeno dobiju karakter zakonskog teksta.- Ove nor- me koje jo’ nisu stupile na snagu odnose se na delovanje bratnih savetovalista i njihove aktivne uloge u procesu sklapanja braka, kao i-na izvesne odredbe iz brakorazvodne procedure koje-regulisu poku- 8aj mirenja bratnih drugova. Braéna savetovali§ta jo’ su novina i u tako razvijenom podruéju nage zemlje kao Sto je SR Slovenija, te se smatra da’ ih treba organizaciono pripremiti, kadrovski ojatati. i.ma- terijalno stabilizovati, a istovremeno raditi na postepenom uklanja- nju predrasuda i povr8nih shvatanja da pripreme za sklapanje braka lee iskljuéivo u samim braénim drugovima i njihovoj Zelji da brak zakljuée. . : : 2. Zakon 0 braku i poroditnim odnosima SR Slovenije je prvi jedinstven kodeks iz domena poroditnog prava u nagem pravnom si- stemu. U vreme va%enja saveznog zakonodavstva, ‘bratni i poroditni odnosi bili su regulisani posebnim, izdvojenim, fragmentarnim tek- stovima, Ovakva zakonodavna praksa nije bila posledica natelnih stavova da svaku oblast porodi¢nog prava treba posebno zakonski obraditi, veé izvesnih potreba praktiéne prirode da se Sto hitnije do- nesu propisi iz tako va%nih i znaéajnih drugtvenih podruéja koja ni- su imala pravni kontinuitet sa predratnim zakonodavstvom preteZno ikonfesionalnog karaktera. Kada su stvoreni uslovi za mirniju, studi- ozniju i celovitiju zakonodavnu obradu_ porodiéno-pravnih odnosa, pristupilo se donogenju jedinstvenog kodeksa iz ove oblasti. Danas se na ovakvom kodeksu radi u SR Hrvatskoj, SR Bosni i Hercego- vini, kao i u SR Srbiji, a verovatno i u ostalim republikama i pokra- jinama. Time se postepeno sprovodi u Zivot ideja koja je bila prisut- na jo$ u vremenu kada se pripremao jedinstven Zakonik o porodici saveznog karaktera. 3. Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije, u pog- ledu svoje unutragnje sistematike, sastoji se iz osam odeljaka sa ukup- no 235 Glanova. U prvom delu, u kome se nalaze uvodne odredbe, sadrzana su i osnovna naéela ovog zakonskog teksta. Nije te8ko pri- metiti_ da se Zakon koristi metodom koncentriéno prezentiranih na- éela. Po tom metodu, po8to je u pitanju jedan Zakon, a ne vise &e- tiri, prirodno je dasenjegova osnovna naéela nadu grupisana na jed- nom mestu i da se odnose na Zakon u celini. Drugim re¢ima to su naéela samog Zakona, a ne pojedinih njegovih glava, odnosno ode- ljaka. Zbog toga je sistem rasuto prezentiranih natela napusten, a ne prihvata se ni kombinovani sistem koji je prisutan u Nacrtu zakona © porodiénim odnosima SR Hrvatske po kome su naéela poroditnog prava zajednitka za Zakon u celini, a odeljci o bratnom, roditeljskom i starateljskom pravu sadrze svoja specifiéna naéela koja olakSava- ju prelaz iz jedne oblasti u drugu i pruéaju bolju pripremljenost za interpretaciju Zeljenog teksta. Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije sadr%i u sebi pored odredaba ‘materijalne prirode i pravila koja imaju proces- nopravni karakter. Prema zahtevima ¢iste sistematike ovakav postu- pak nije prihvatljiv. Procesne odredbe treba da nadu mesta u Zako- nu o parnitnom postupku, pogotovo 8to se njegove odredbe o po- sebnim postupcima odnose na regulisanje braénih i poroditnoprav- nih sporova. Te odredbe treba prodiravati, dalje razradivati, precizi- rati, dopunjavati i na taj naéin ih izuzimati iz zakonskih tekstova Sisto materijalne prirode i prenositi u kodekse koji imaju iskljugivo procesnopravni karakter. Heterogena i nesistematitna struktura nagih najranijih savez- nih propisa iz domena braénih i porodiénih odnosa bila je posledica nerazvijenosti naSeg pravnog sistema i njegove nedogradenosti. Dugi niz godina u naSem pravu nije bio prisutan Zakon o parniénom pos- tupku, te su odredbe proceduralne prirode u Osnovnom zakonu o braku’ bile ne samo nine ved i jedino mogu¢i natin njihovog zakon- skog prezentiranja, Medutim, danas to vige nije sluéaj. Zbog toga se Gini da je vra¢anje na stari sistem jedinstvenog kodifikovanja t materijalnih i formalnih propisa u domenu porodiénog prava poj va koja se mo%e oceniti kao anahronizam. Treba se podsetiti da je nekada isti tretman bio prisutan i u pogledu normi medunarodnog privatnog prava. Odredbe iz tog do- mena nalazile su se zajedno sa odgovarajucim normama poroditnog prava. Danas, medutim, insistira se na izdvajanju normi medunarod- nog privatnog prava i njihovom zasebnom kodifikovanju. Zbog toga se odredbe koje reguliu braéne i poroditne odnose. sa elementom inostranosti vi8e ne nalaze u tekstovima koji regulifu bratne i poro- 112digne odnose. Takav je sluéaj i sa Zakonom o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije, Prema tome, po zakonskoj sistematizaciji, norme medunarodnog privatnog prava kao i procesnopravne odredbe imale su isto mesto u poroditnom zakonodavstvu u vreme kada nis. mo posedovali zaseban kodeks normi iz domena medunarodnog pri- vatnog prava i procesnog prava. Medutim, danas, iz sasvim nerazum- ljivih razloga, te odredbe vige nemaju isti tretman: dok se odredbe .medunarodnog privatnog prava izdvajaju, norme procesnopravnog ka- raktera i dalje ostaju kao sastavni deo materijalnopravnih normi po- roditnog prava! ; Ne treba se podseéati da smo iu pogledu prava.na ime imali slié- nu nesredenu situaciju. Pored Zakona o liénom imenu, pravo na ime (posebno prezime) bilo je regulisano i pojedinim zakonima iz oblas- ti porodiénih i braénih odnosa. Danas, medutim, pod pritiskom sve jacih zahteva jedne striktne kodifikatorske sistematike, republitki i pokrajinski Zakoni o litnom imenu iskljuéivo reguligu pravo na sti- canje i promenu litnog imena. To je, konaéno, i razumljiva posledica zahteva da se pojava svaStarenja u domenu zakonodavne ‘aktivnosti definitivno napusti. 4. Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije sadrizi u_sebi jednu specifitnost koja nije bila prisutna u dosadasnjim pro- pisima iz domena braka i porodiénih odnosa. Ret je o kaznenim od- redbama koje se odnose na organizaciju udruzenog rada i druga prav- na lica u sluéaju da ne daju taéne podatke o dohotcima.onih lica koja su duina da plaéaju izdrzavanje, kao i u sluéaju tzv. »crnog, hranjeniStva” kada se ustanova hranjeni8tva koristi ili bolje reci zlo- upotrebljava za niske ciljeve radi grubog i nehumanog iskori8éava- nja radne snage maloletnih lica. Ove pojave koje ozbiljno ugrozava- ju interese maloletnika i osoba kojima je izdréavanje jedini i iskl; Givi osnov egzistencije, imperativno zahtevaju da budu energigno su: bijanje. Medutim, pitanje je da li to treba udiniti kaznenim merama ili_aktivnoSéu pozvanih struénih socijalnih sluzbi? Takva rezerva iz- ragena je iu Obrazlozenju predloga zakona o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije pre prihvatanja ovog Zakona u skupitini SR Slovenije. . II. BRACNO PRAVO 1, Defipiciju braka (odredivanje njegovog pojma), Zakon o braku 0 poroditnini* odnosima SR Slovenije preuzima iz ranijeg Sa- veznog .zakona o braku. T oje ona poznata lapidarna, ¢isto pravna definicija koja brak odreduje kao zakonom uredenu zajednicu Zivo- ta muSkarca i Zene. Prema tome, instituciju_braka determiniraju tri _odluéujuce komponente: a) razlititost. polova (bioloska_ karakteristika braka); b) zajednica Zivota (socijalna, eti¢ka, materijalna i psiholoska kom: ponenta); ic) bratna forma’ (pravna karakteristika kojom se brak razlikuje od konkubinata), Pojam braka nije odreden i emocionalnim 113karakteristikama iako je brak, bar po naSem osnovnom idejnom pri- stupu, prevashodno emocionaina zajednica. Za zakonsku definiciju braka smatra se da treba istaci samo njegove pravne pretpostavke. Za razliku od definicija koje su prisutne u nekim stranim za- konodavstvima, elementi o cilju braka ne predstavljaju sastavni deo njegove definicije. Pa ipak treba istaci da se u Zakonu izritito pod- vla&i da se druStveni znaéaj braka ogleda u zasnivanju porodice. Ako se ovoj odredbi ne daje iskljutivo deklarativni karakter, moze se uze- ti da je brak ligen posebne dru8tvene podrske (jako se time ne negi- ra njegova pravna egzistencija) u slutaju da ne dovodi do nastanka porodiénog odnosa. Brak prema tome, sa druStvene tatke gledista, ne predstavlja cilj za sebe, ve¢ je pravno organizovano sredstvo za postizanje neSto visih druStvenih ciljeva u kojima je ‘potomstvo nje- gova fundamentalna pretpostavka. 2. Tradicionalno, moda i od samog nastanka ustanove braka, bratna zajednica se vrlo o&tro i gotovo nepomirljivo konfrontira sa vanbratnom zajednicom (konkubinatom). Po tom shvatanju, brak mo- %e opstati, do¥iveti svoju kulminaciju, ostvariti svoj drustveni_pres- ti%, izgraditi svoje institucionalne oblike, posluziti kao podsticajna snaga novim generacijama, samo ako je njegova afirmacija uslov to- talne pravne negacije ustanove konkubinata. Nasuprot tom shvatanju, u sovjetskom pravu, nakon Oktobarske revolucije, ustanova braka, koja se do tada ispoljavala prevashodno kao svojevrstan robnonovéa- ni odnos u lignopravnoj sferi pod licemernim okriljem spektaku- larne religiozne forme, bila je napuStena i pretvorena u slobodnu za- jednicu u kojoj dominira ljubav onih koji u toj zajednici Zive. Kon- kubinat je podignat na stepen braka, Medutim, ovakva rezonovanja nisu -dugo bila prisutna. Brak sa novim humanim sadréajem sve se vise izdize i potiskuje u stranu vanbratnu zajednicu. Novi socijalisti- éki brak, o&igledno, sve vise triumfuje nad vanbraénom zajednicom. U nagem pravu, po syemu sude¢i, ovakav pravac kretanja ima sasvim obrnut tok. Od iskljuéivog priznanja braka i bratne zajedni- ce koji je bio prisutan u na8im prvim Saveznim zakonskim teksto- vima, postojeci republitki i pokrajinski propisi sve vise uklanjaju razlike izmedu bratne i vanbraéne zajednice. Isti_ je sluéaj i u Zako- nu o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije. Konkubinat koji ne predstavija slugajnu, kratkotrajnu i prolaznu zajednicu dva bica razligitog eae veé zajednicu koja traje ,,duze vremena” (zakonski iz- raz) dovodi do istih- pravnih posledica kao i braéna zajednica i to ne samo u domenu imovinskih odnosa (zajednitka i posebna imovina vanbraénih drugova, kao i konstituisanje odgovornosti,,za tekuée po- trebe vanbraéne zajednice), veé i u oblasti alimentacionog prava. Bitno je da zasnivanju vanbraéne zajednice ne stoje na putu bilo kakve smetnje koje inate ometaju sklapanje jednog punovaznog bra- ka. 3, Zakon o braku i porodignim odnosima SR Slovenije ne pri- hvata Koncepciju o nepostojecem braku. Brak moze biti nepunova- Zan, a taj sluéaj-identifikuje se sa pojmom niStavog braka. Prema tome, brak se smatra zakljuéenim ako su dva lica razlititog pola iz javila svoju saglasnost da sklope brak pred nadleZnim drzavnim or- 114ganom na natin koji je odreden zakonom. Time se egzistencija bra- ka izjednatava sa prisutnim uslovima za sklapanje braka. U _okviru uslova za zakljuéenje braka u ovom Zakonu se na- pusta Klasiéna podela na braéne smetnje i braéne zabrane. Institut braénih zabrana smatra se nepotrebnim, jer njegove pravne posledi- ve ne utiéu na pravnu valjanost braka. Konfrontacija pojedinih pra- vnih institucija ija_je istovremena prisutnost pri odnosima istih subjekata inkopatibilna sa racionalnim pravnim ocenjivanjem moze biti, po ovakvoj koncepciji, uspesno razreSena i u iskljutivom okvi- ru pravnog instituta bratnih smetnji. Drugo je, medutim, pitanje do koje je-mere to efikasno, Odeljak o braku, iz ovog Zakona, prihvata iste ‘bratne smet- nje na kojima se zasniva raniji Savezni zakon o braku, s tim Sto se broj smetnji proSiruje i starateljsivom preuzetog iz kruga ranijih braénih zabrana. Sto se tite sadrZaja pojedinih braénih. smetnji, tre- ba primetiti, da se smetnja srodstva javlja u novom vidu na dvos- truki naéin. Pre svega, ona se proiiruje kategorijom srodstva koja se zasniva na usvojenju (gradansko srodstvo), a ujedno uklanja iz svog sadrZaja srodstvo po tazbini koje vise ne figurira kao braéna smet- nja. Progirenje sadrzaja braéne smetnje srodstva kategorijom gradan- skog srodstva koja se zasniva na institutu potpunog usvojenja, je prirodna posledica identi’nog pravnog dejstva potpunog usvojenja sa Ginjenicom krvne veze. Medutim, suZavanje braéne smetnje srod- stva uklanjanjem iz njenog sadréaja kategorije srodstva po. tazbini, u najmanju je ruku diskutabilno ako se ne izgubi iz vida etitka vred. nost ove ‘smetnje i njen zataj za stabilnost bratne zajednice. U krug otklonjivih bratnih smetnji ulazi: a) krvno srodstvo u éetvrtom stepenu poboéne linije (Sto je napuSteno po Zakonu o bra- ku SR ‘Srbije); zatim, b) prisutan odnos izmedu staratelja i Stiéeni- ka; kao i c). maloletstvo, s tim Sto se u Zakonu ne odreduje (a to mozemo smatrati ozbiljnim propustom) donja starosna granica koja se ne moze pre¢i prilikom razmatranja uslova za sklapanje braka maloletnih lica, Ova donja granica, koja je sudskom praksom évrsto odredena uzrastom od 16 godina, op8te je prihvacena u naxem posto- jecem republi¢kom i pokrajinskom zakonodavstvu. Iako je uopstava- nje i objektiviziranje odredenog uzrasta pri pojedinatnoj i subjek- tivnoj proceni sadréaja fizitke, psihitke i etitke prirode koji odreden uzrast nosi u mnogo éemu protivretno pa i proizvoljno, ipak je pri- hvatanje donje starosne granice u ve¢ini sluéajeva nuzno. Ovo poseb- no ako se ima u vidu da je podela maloletnika po objektivnom -kri- terijumu prihvaéena u na’em pravu, pa i u samom Zakonu o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije. Sto se tite dejstva bratne smetnje starateljstva, treba primeti- ti da njeno prisustvo. ne utiée na nepunovaznost braka Sto inate nije svojstveno smetnjama kao preprekama za sklapanje braka. Na ovaj natin, smetnja siarateljstva ima, u svojoj su8tini, dejstvo braéne za- brane, ¢ime se ozbiljno dovodi u pitanje opravdanost njenog prestruk- tuiranja u kategoriju bratnih smetnji. Brak se nee smatrati punovaznim ako pri sklapanju braka nisu_ bila prisutna oba‘braéna druga, i.ako brak nije zakljuéen u ci- 5lju vodenja zajednitkog zivota. Ovi zahtevi bili’su prisutni i u rani- jem Saveznom zakonodavstvu o braku. 4. Postupak zakljutenja braka, po zakonodavstvu SR_Sloveni- je, zapotinje podnoenjem prijave od strane buducih braénih drugo- va mati¢aru koji vodi matiénu knjigu venéanih za podruéje na kome Zele da sklope brak. Zakon ne poznaje ustanovu veridbe koja pred- stavlja oblik pravno organizovane pripreme za sklapanje braka. Me- dutim, umesto ove tradicionalne ustanove, koja u moderno vreme do- Zivljava svoju renesansu wz promenu svog sadréaja i socijalne misi- je, Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije opredeljuje se za obavezno konsultovanje braénog savetovali’ta od strane budu- Gih bratnih drugova. Prema koncepciji Zakona,.ne moze se pristu- piti sklapanju braka ako buduéi bratni drugovi, uz prijavu za zaklju- éenje braka zajedno sa ostalim ispravama, ne prezentiraju i potvrdu © poseti bratnom savetovalistu. Van svake je sumnje da_zakonoda- vac Slovenije smatra da je struéno konsultovanje buducih braénih drugova sa ekspertima iz razlititih nauénih oblasti poéev od klasit- ne medicine pa do struénjaka iz razlititih oblasti pravnih, socijalnih, pedago’kih i psiholo&kih disciplina mnogo korisnije za bratne dru- - gove pa i dru8tvene interese u celini za kreiranje brane zajednice, od verenitke faze buducih braénih drugova koja, ma koliko da je korisna, ipak nosi u sebi elemente improvizacije i nekompetentnosti. Drugo je, medutim, pitanje da li jedna u%a dru8tvena zajednica (ko- muna) moze materijalno da obezbedi i kadrovski ostvari sve potreb- ne i slo%ene zahteve za dobro funkcionisanje brojnih i razudeno lo- ciranih bratnih savetovalista i do najzabaéenijih seoskih sredina. Us- tanova veridbe te zahteve ne postavlja, pa su zbog toga njeni uslovi realniji iako su njene moguénosti van svake sumnje, daleko skrom- nije. Od novina u odnosu na ranije Savezno zakonodavstvo o bra- ku, Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije ne prihvata ustanovu delegirane mesne nadle%nosti ¢ime se objektivno prosiruju moguénosti za sklapanje braka. Medutim, s druge strane, Zakon su- zava moguénosti za zasnivanje bratne zajednice uvodenjem roka za podnogenje Zalbe na reSenje kojim se odbija zahtev za sklapanje bra- ka. Iako je odredivanje roka od godine dana dovoljan za maksimalno koriséenje prava na Zalbu, treba ipak primetiti da raniji Savezni za- kon u ovom pogledu uop8te nije predvidao rok, Sto se ‘smatra, natel- no, pogodnijim stavom pri pruzanju benificija buducim bratnim, dru- govima. Prema odredbama Zakona, dopusteno je sklapanje braka pre- ko punomoénika. Na ovaj natin brak moze zakljui samo jedan bratni drug, a punomoéje, koje je specijalna, mora imati karakter javne isprave. Trajanje punomoéja odredeno je rokom od tri mese- ca. U ovom pogledu, kao iu pogledu organa pred kojim se brak sklapa, Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije ne razli- kuje s¢ od ranijeg Saveznog zakonodavstva o braku. : : 5. Odnosi bratnih drugova tisto litne prirode, zatim litnog karaktera a imovinskog sadréaja, i najzad isto imovinskog karak- tera, regulisani su u ovom Zakonu na veé poznatim principima. Iako u Zakonu nema izrititih i veé standardnih formulacija o duénosti 116bragnih drugova na uzajamnu vernost, ova obaveza evidentno prois- tite iz same Einjenice da'se braéna zajednica zasniva na uzajamnom poverenju. Planiranje porodice je predmet permanentnog dogovara- nja braénih drugova, te posebno ‘isticanje ravnopravnosti braénih drugova pri koncipiranju dece, predstavlja otigledno posledicu sve Sireg i znatajnijeg aktueliziranja ovog fenomena u okvirima naieg drugtva. Izdrzavanje bratnih drugova za vreme prekida faktiéke braé- ne zajednice, predmet je vrlo zanimljive i Zutne polemike u nasoj pravnoj teoriji vec skoro vise od dvadesetak godina. Znataj ove pro- blematike potenciran je i ¢injenicom o prisutnoj razlici u stavu su- dova prilikom procene uslova za izdréavanje u ovom sluéaj ti su argumenti u prilog i protiv isticanja znagaja utvrdivai ja_krivi- ce za prekid faktiéke bratne zajednice u trenutku kad brak i dalje pravno egzistira, Po svemu sudeci, u jednom trenutku moglo se pri- metiti da se sudovi sve éeSée opredeljuju za stanoviste po kome kri- vicu za prekid faktitke braéne zajednice treba utvrdivati i da njeno prisustvo utiée na gubitak prava na izdréavanje. Postojece republié- ‘0 i pokrajinsko zakonodavstvo iz domena bratnih odnosa gotovo u celosti prihvata to stanovigte. Medutim, takav zakljuéak ne moze se izvesti iz stava Zakona o braku i porodiénim odnosima SR Slove- nije. Naprotiv, moze se sa vi8e sigurnosti tvrditi da ovaj Zakon ne pridaje znataj predpostavke za gubitak prava na izdréavanje prisut- noj krivici za prekid faktiéke bratne zajednice, jer na toj pretpostav- ci, za razliku od na’ih drugih zakonskih tekstova, izritito ne insnstira. Imovinski odnosi braénih drugova .regulisani su uglavnom na nagin kako je to bilo uéinjeno u ranijem Saveznom zakonodavst © braku. Novine se jedino odnose na vreme i natin deobe zajedni ke imovine. Imovina koju su bratni drugovi stekli radom tokom tra- janja braéne zajednice, po pravilu, deli se po prestanku braka razvo- dom ili u sluéaju proglasenja braka niStavim. Medutim, zajednitka imovina moze se podeliti i za vreme trajanja braka na zahtev jednog bratnog druga ili na osnovu sporazuma koji su o tome bratni dru- govi postigli. U ovom drugom sluéaju sporazum braénih drugova mo- ra biti overen od strane sudije. Sto se tiée natina deobe, Zakon unosi novinu: prema kojoj se zajedniéka imovina, po pravilu, deli na jednake delove. Smatra se da su braéni drugovi u braku ravnopravni i da je njihov doprinos u sticanju te imovine wu vedini sluéajeva podjednak. Osim toga, bratna zajednica nema karakter poslovne organizacije u kojoj se precizno knjigovodstveno evidentiraju svi prihodi i rashodi sa njihovom name- nom i specifikacijom, kao i vremenski priliv prihoda sa posebnom oznakom odakle potitu. S druge strane, za postupak suda je mnogo jednostavnije ako se zajednitka imovina deli na -jednake delove; po- stupak se brie odvija, a bratni drugovi dolaze brée do ostvarenja svojih prava. Medutim, ako je prilikom sticanja zajednitke imovine jedan braéni drug vie doprinosio, njegovo je pravo, da na temelju veéeg ulozenog rada, dobije i veéi udeo u zajednitkoj imovini. Posto se zajedniéka imovina, po pravilu, deli na jednake delove, to’ braénl drug koji to pravilo Zeli da ospori, mora uz svoj zahtev priloziti_ do- kaze kojim ée potvrditi da je vise doprinosio u sticanju zajedniéke U7imovine. Teret dokazivanja, prema tome, le%i na bratnom drugu koji smatra da je njegov udeo u zajednitkoj imovini veci. Time se u ne- ku ruku daje prednost braénoj uravnilovci nad sticanjem u kome je angazovan veci rad i vece materijalno odricanje. 6. Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije poznaje samo dva brakorazvodna uzroka: a)’ sporazumni razvod; i b) opéti (generalni) uzrok za razvod braka. U odnosu na raniji Savezni za- kon o braku koji poznaje osam brakorazvodnih uzroka bez spora- zumnog: razvoda, i zakonodavstva SR Srbije koje prihvata deset bra- korazvodnih uzroka, broj od samo dva uzroka za razvod braka sva- kako skreée paznju na sebe. Sporazumni razvod, koji je u nase pravo uveden novim republitkim i pokrajinskim zakonodavstvom, javlja se uglavnom u tri oblika i to kao: a) sporazumni razvod sa ogranivenjem; b) sa delimitnim ogra- nigenjem; ic) bez ikakvog ograniéenja. Koncepcija sporazumnog razvoda koja je prihvacena u slovenatkom zakonodavstvu, spada u kategoriju sporazumnog razvoda sa ograni- éenjem i to u njegovom do sada najizrazitijem vidu. Naime, da se brak razvede na osnovu sporazuma braénih drugova zahteva se pri- sustvo éetiri uslova: 1) da su se braéni drugovi sporazumeli o zastiti, vaspitanju i izdréavanju zajednitke dece; 2) da su se saglasili o iz dréavanju neobezbedenog bratnog druga koji je nesposoban za rad ili je nezaposlen, odnosno koji se ne moze zaposliti; 3) da braéni dru- govi poseduju pismeni i od suda overeni sporazum o' podeli zajednit- * ke imovine; i najzad, 4) da su-doneli odluku o tome ko ¢e od njih biti dalji nosilac do tada zajedni¢kog stanarskog prava. Uslovi koji moraju biti ispunjeniza primenu sporazumnog razvo- da kao brakorazvodnog uzroka, otigledno su veoma slozeni. Zbog toga se namece pitanje da li je zakonodavac dobro odmerio ove uslove koji svojom brojnoscu mogu udiniti da se ovaj brakorazvodni uzrok gotovo ne moze primeniti. Sigurno je da se mo%e smatrati neprihvat- Ijivim stav po kome ovaj brakorazvodni uzrok treba formulisati bez ikakvih ogranigenja, ali je isto tako sigurno da je jo’ neprihvatl je postaviti brojna i slofena ogranivenja koja u osnovi negiraju sva- ku opravdanost ovakvog brakorazvodnog uzroka. Ustanovi sporazum- nog razvoda, to je dovoljno poznato, mogu se uputiti brojne i vrlo ozbiljne kritiéke primedbe. Medutim, ako se ovaj brakorazvodni uz- rok prihvati, onda se teorijska negacija krititkih primedbi ne moze svesti na afirmaciju praktiéne negacije ovog brakorazvodnog uzroka. Zbog toga, insistiranje na brojnim ogranitenjima pre govori o potre- bi da se taj brakorazvodni uzrok napusti nego da se njegova primena iskljugi uz naéelno prihvatanje sporazumnog razvoda kao izraza na- vodnih potreba vremena u kome se nalazimo. Drugi brakorazvodni wzrok predstavlja najpotpuniji i najkom- pletniji primer primene jednog opSteg, odnosno generalnog uzroka za razvod braka. Po svemu sudedi, Zakon o braku i porodiénim od- nosima SR Slovenije napuSta meoviti brakorazvodni sistem na ko- me se zasnivalo ranije Savezno zakonodavstvo o braku i prihvata brakorazvodni sistem te’ke poremecenosti. Po ovom brakorazvodnom sistemu tuzbu za razvod braka moze podneti i bratni drug ‘koji je 118iskljuéivo kriv za poremeéaj bratnih odnosa. Prema tome naputa se princip: da niko iz svog protivpravnog akta ne mote izvesti pra- vo za sebe, Iz negacije ovog principa izvodi se zakljuéak da brako- razvodni uzrok moze ‘stvoriti braéni drug koji se na taj uzrok pozi- va. Ako pravo dode u sukob sa osnovnim etitkim postavkama, pa i samim biéem na kome potiva prihvatanjem jednostranog razvoda, onda se prirodno nameée pitanje opravdanosti’ pravne -ustanove koja takvu pojavu omoguéava. Sloboda razvoda nije identitna sa. sluéa- jem raskidanja vanbraéne zajednice i pretvaranjem razvoda u_pri- vatnu instituciju. Ako je braéna zajednica kao osnov porodice dru’- tvena ustanova, onda se protivretnost izmedu, imperativnih zahteva za sklapanje braka i potpune slobode razvoda mora razreXiti jasnim stavom o odnosu dru&tva prema braku, Na pola puta se u ovom po- gledu sigurno ne moze ostati. 7. Pravne posledice razvoda, koje su prisutne u slovenatkom zakonodavstvu, odnose se na zaStitu, vaspitanje i izdréavanje zajed- ni¢ke dece od strane bivSih bratnih drugova, zatim na pravo na iz- dréavanje koje jedan bratni drug stite prema bivsem braénom drugu, i konaéno,-na sudbinu poklona koje su biv8i brani drugovi jedan drugom dali pre sklapanja braka ili tokom trajanja bratne zajednice. Naéin podele zajednitke imovine nije izriito normiran u odelj- ku o pravnim posledicama razvoda, kao 8io je to bio sluéaj u ranijem Saveznom zakonodavstvu o braku, ali su zato principi te podele dati u odeljku o pravima i du%nostima braénih drugova tokom trajanja braéne zajednice. Institut izdrZavanja bratnih drugova nakon razvoda braka koncipiran je na jedan izuzetno osoben natin. Pre svega u Zakonu se insistira na podudarnost uslova za sticanje prava na izdréavanje sa momentom ulaganja zahteva za izdréavanje. To je princip koji je bio prisutan u ranijem Osnovnom zakonu 0 braku po kome se pravo na izdrzavanje moze ostvariti samo u toku brakorazvodnog postupka. Time se insistira da se svi medusobni odnosi bivsih braénih drugova pa prema tome i alimentacioni, rasprave i konatno rege. u presudi za razvod braka. Na ovaj natin gine se izvesnim obaveze bratnog dru- ga koji je duzan da izdrzavanje daje, ili se utvrduje da ta njegova obaveza nije prisutna, 8to unosi nesumnjive elemente pravne sigur- nosti u medusobne odnose_bivsih braénih drugova. Ova koncepcija, koja se primenjivala u ranijem Saveznom zakonodavstvu, bila je o&- tro kritikovana od strane -pravne teorije i bila je propracena Natel- nim miéljenjem Vrhovnog suda Jugoslavije kojim se u odredenim sluéajevima priznaje pravo na ulaganje zahteva za izdréavanje i na- kon pravosnaino donete presude o razvodu braka. Postojeée repub- liéko i pokrajinsko zakonodavstvo te korekcije isto tako prihvata. Me- dutnm, Zakon o braku i porodiénim odnosima. SR Slovenije sva ta shvatanja energiéno odbacuje rigorozno insistirajuci na jedinstvu pro- cesnopravnih i materijalnopravnih pretpostavki za sticanje prava’ na izdrzavanje nakon razvoda braka. Sasvim je sigurno da stara reSenja nisu uvek rdava, ali ostaje otvorenim da li nove zahteve treba uvek u potpunosti_ ignorisati. U pogledu pretpostavki za sticanje prava na izdrZavanje, tre- ba primetiti da se krivica za razvod braka, ako je utvrdena na izri- 119¢it zahtev zainteresovanog braténog druga, moze ali ne mora uzeti kao uslov za gubitak prava na izdrzavanje. Stvar je procene suda da li je ta krivica takvog intenziteta da nameée potrebu da se njeno pri- sustvo respektuje. Ovo reSenje nesumnjivo skrece painju na sebe i unosi jednu odmerenu elasti¢nost u ovu osetljivu oblast alimenta- cionih odnosa. Sto se tite duzine trajanja izdrZavanja, Zakon insistira na kon- cepciji da je izdrzavanje nakon razvoda braka samo privremena me- ra. Dudina trajanja izdréavanja nije vremenski tatno odredena. Prak- titno to ima za posledicu da razvedeni braéni drug prima izdrzava- nje ,sve dok se ne udivi u nov polozaj i ne uredi svoje prilike” (za- konski izraz). Kao8tojepoznato, privremeni karakter izdréavanja na- kon razvoda braka ima naéelno za cilj da se napusti koncepcija pre- ma_kojoj je izdréavanje u ovom sludaju nadoknada za gubitak ma- terijalne sigurnosti koju je brak pru%ao jednom od bratnih drugo- va. U na’em pravu, za razliku od burzoaskih zakonodavstava, usta- nova braka ne moe se tretirati kao materijalna zajednica koja pre- ‘ yvashodno pruza imovinsku sigurnost nekom od bratnih drugova. Po toj koncepciji razvodom braka ta imovinska bezbednost nestaje, te izdr?avanje nakon razvoda braka samo predstavlja pokuSaj da se kontinuitet te materijalne sigurnosti obezbedi. Zbog toga privremeni karakter ustanove izdr’avanja nakon razvoda braka predstavlja_os- nov za konaéno napuStanje u na’em pravu ustanove izdrZavanja biv- Sih braénih drugova, i takvu tendenciju treba bezrezervno podrZati. Prestanak prava na izdréavanje nakon razvoda braka vezuje se za sklapanje novog braka od strane razvedenog bratnog druga ko- ji izdréavanje prima. Medutim, treba primetiti da Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije ne vezuje gubitak prava na izdr- Zavanje u sluéaju zasnivanja konkubinata. Ako Zakon vanbraénoj za- jednici u naéelu daje isto pravno dejstvo kao i braénoj, onda je pro- tivreéan, a u najmanju ruku nedosledan stav zakonodavca koji u ovom slutaju insistira na provodenju razlike izmedu braéne i van- braéne zajednice. Kad je reé o pravnim posledicama razvoda poroder poklona koji su bratni drugovi jedan drugom uéinili pre sklapanja braka ill u toku trajanja bratne zajednice, treba primetiti da se za razliku od ranijeg Saveznog zakonodavstva, koje u ovom pogledu prihvata kaz- nenopravni sistem, Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slove- nije u ovom pogledu zasniva na koncepciji o neosnovanom obogace- nju-tako da se nesrazmerni pokloni vracaju nezavisno od prisutne krivice za razvod braka. Kaznenopravni sistem se sve vise napuSta u savremenom poroditnom pravu, te slovenatko zakonodavstvo prirod- no prihvata postoje¢a moderna reSenja. III. RODITELISKO PRAVO 1. U domenu roditeljskog prava, Zakon o braku i porodignim odnosima SR Slovenije. unosi, u odnosu na nage ranije Savezno po- rodino zakonodavstvo, dve matajne novine. Kao prvo, zakonodavstvo SR Slovenije odbacuje ustanovu po- zakonjenja; ukljanjanje razlike u pravnom polozaju brane i van- 120braéne dece, po miSljenju zakonodavca SR Slovenije, dini nepotreb- nom ovu ustanovu. Insistiranje na promeni statusa dece rodene van braka preko ustanove pozakonjenja, gubi svoj smisao kada su van- braéna deca u potpunosti izjednaéena sa bratnom. Medutim, iako su ove postavke.sa pravne tatke gledista potpuno taéne, ostaje otvore- nim da li je stanje svesti gradana Slovenije na takvom nivou da se ovakve pravne koncepcije mogu prihvatiti. Druge nage republike jo8 uvek u ovom pogledu dine izvesne koncesije starim shvatanjima Gji su koreni dosta duboki. Zbog toga se treba podsetiti da nove ideje postaju druStvena istina ako izviru iz stvarnog preobrazaja druStvene svesti. Pravo, van svake sumnje, u nekim sluéajevima mora iéi is- pred svog vremena,,ali taj korak ne sme dobiti takve razmere da pot- puno odvoji pravo od njegove druStvene osnove. - Druga novina odnosi se na progirenje ustanove emancipacije. Prevremeno zasnivanje op8te poslovne sposobnosti sklapanjem bra- ka predstavlja u naSem dosadaSnjem pravu jedini oblik kojim se ma- loletniku priznaje sposobnost za samostalno preduzimanje pravnih akata. Emancipacija u ovom sluéaju nastupa po sili zakona. Pored ovog oblika prevremenog sticanja poslovne sposobnos- ti, Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije* uvodi i novi oblik emancipacije koji nastaje odlukom suda: Maloletnik stariji od 15 godina koji prizna otinstvo deteta rodenog van braka i koji na osnovu punovaénog akta o priznanju. postaje roditelj svom detetu, moze na predlog organa starateljstva, ako za to postoje vazni razlo- zi, steci. op8tu poslovnu sposobnost sudskom odlukom. Prema tome, za ovaj oblik sudske emancipacije potrebno je da budu ispunjena tri uslova: a) da je maloletnik na osnovu punovaznog akta o priznaju oginstva zasnovao sa svojim vanbratnim detetom roditeljski odnos; b) da su za sticanje njegove op8te poslovne sposobnosti prisutni raz- lozi koji po svojoj va%nosti imaju znaéajniji karakter; i c) da je pra- vosnaznu odluku o prevremenom sticanju opste poslovne sposobno- sti, na predlog organa starateljstva, doneo nadlezni sud u vanparnié- nom postupku. Nije te’ko konstatovati da je prihvatanje ovog novog oblika emancipacije rezultat potrebe da maloletnik ne samo Sto pre uspostavi roditeljski odnos sa svojim detetom (Sto je istovremeno i interes deteta), nego i da roditeljsko pravo vr8i samostalno, bez prav- nog uticaja svog zakonskog zastupnika. Ovo proSirenje ustanove eman- cipacije treba bezrezervno pozdraviti jer predstavlja ozbiljan_dopri- nos daljoj razradi ustanove emancipacije u. uporednom socijalisti’- kom zakonodavstvu sveta i njenom dubljem, preciznijem i sve kom- pletnijem postavljanju u naSem pravu na novim humanim osnovama. 2. Ustanova priznanja o¢instva deteta rodenog van braka kon- cipirana je u.Zakonu o. braku i porodiénim odnosima SR Slovenije na istim osnovama koje su bile prisutne u ranijem Saveznom zakonu o odnosima roditelja i dece. Jedina novina odnosi se na_konstituisa- nje posebne poslovne sposobnosti maloletnom licu za priznanje otin- stva svom vanbraténom detetu. Za razliku od. ostalih republitkih ‘i pokrajinskih zakonodavstava koji ovu sposobnost za priznanje odin- stva daju maloletniku: sa navrSenom Sesnaestom godinom, Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije ovaj uzrast odreduje sa navrsenom petnaestom godinom. Verovatno se zakonodavac odlutio 121za ovaj uzrast rukovoden razlozima dosiednosti, s obzirom da je uz- rast od 15 godina odreden za zasnivanje radnog odnosa i sticanje ogranitene poslovne sposobnosti. - 3. Tuzbu za istrazivanje o¥instva deteta rodenog van braka, podnosi prirodni otac deteta, kao i samo dete po navr’enom puno- letstvu, a za vreme trajanja njegovog maloletstva tuzbu u njegovo ime podnosi majka ako vr3i roditeljsko pravo, odnosno staratelj ako dete nema roditelja ili je majka deteta lisena roditeljskog prava. U ovom pogledu zakonodavstvo “SR Slovenije ne unosi neke posebne novine. Medutim, nova reSenja prisutna su u pogledu karaktera i du- Zine rokova. Tako, za tuzbu koju podnosi prirodni otac deteta rok je u odnosu na ranije propise smanjen od tri na godinu dana, a pored ovog subjektivnog roka koji teée od dana prijema obaveStenja da majka deteta nije dala saglasnost na njegov akt o priznanju_otin- stva, uveden je i objektivni rok u trajanju od pet godina a koji teée od dana rodenja deteta. Prihvatanjem ovog novog objektivnog roka, koje nije poznavalo dosada&nje zakonodavstvo i kojim se htelo da unese izvesnost u ove odnose, postize se suprotan elekat od primar- nog zahteva izrazenog u potrebi za8tite interesa dece, jer se objek- tivnim rokom ogranitava prirodnom roditelju vanbratnog deteta mo- guénost da uspostavi s njim roditeljski odnos u slutaju da se tome protivi majka deteta. Ako se ima u vidu da interesi majke deteta ne moraju uvek biti u skladu sa interesima deteta, onda ovo suzZavanje moguénosti prirodnom roditelju da uspostavi roditeljski odnos sa svojim vanbraénim detetom, objektivno Steti interesima samog de- teta. 4. Ranije Savezno zakonodavstvo o odnosima roditelja i dece, je imalo izrititih odredaba koje se odnose na mogu¢nost_podiza- nja tuzbe za istrazivanje otinstva osobe éija je smrt nastupila. Za re&enje ovog sluéaja u pravnoj teoriji mogla su se prime- titi dva stanoviSta. Po jednom, tuzba za istrazivanje otinstva moze se podneti i posle smrti oca vanbratnog deteta, s tim da se tuzba podnosi protiv naslednika, a ako njih nema, onda protiv staratelja umrlog lica. Ovakvo shvatanje opravdava se potrebom da se zaitite interesi vanbratnog deteta koji mogu ostati nezaSti¢eni usled smrti osobe koja se smatra njegovim ocem. Po drugom gledi8tu, medutim, tuzba za istrazivanje ofinstva se u ovom sluéaju ne moze podici, jer se tome protivi sam karakter postupka u kome treba vr: analizu krvi ili sprovesti antropolosku ekspertizu, a to nije moguée udiniti usled nastale smrti lica ¢ije o¢instvo treba utvrditi. Ovaj teorijski spor, koji je do sada bio prisutan u nagem po- rodiénom pravu, razresio je Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije prihvataju¢i ‘koncepciju po kojoj se tuba za istraziva- nje o€instva moze podneti i posle smrti lica za koje se pretpostavlja da je otac deteta. Tuzba se u ovom slu¢aju moze podneti najkasnije u roku od godinu dana odsmrti te osobe. 5. Ustanova ve8tatkog oplodavanja nije bila prisutna u na’em ranijem Saveznom porodi¢nom zakonodavstvu. Vremenom ova se us- tanova sve vise nametala posebno ako se ima-u-vidu da je to jedini 122°natin da pojedine osobe zaénu dete ako nisu u moguénosti da to- udi- ne polnim aktom ili ako.to ne Zele da uéine na takav natin. U cilju zastite afekcionih i drugih interesa osobe koja je omoguéila’ da dode do ve&tatkog oplodivanja, ili interesa same Zene koja je vestatki op- Jodena, kao i njenog supruga ako se nalazi u braku, u mnogim zako- nodavstvima nije dopuSteno utvrdivanje otinstva (priznanjem -ni is- trazivanjem) deteta koje je zaéeto veStatkim oplodivanjem njegove majke. Zabranu ove vrste normira i Zakon o braku i porodiénim od- nosima SR Slovenije. . 6. Utvrdivanje materinstva deteta rodenog van braka u praksi se pojavljuje kao veoma retka pojava. Zbog toga mnoga zakonodav- stva nemaju odredbe koje se odnose na ovu ustanovu. Isti je slutaj i sa naSim ranijim Saveznim.poroditnim zakonodavstvom. Ta éinje- nica stvarala je izvesne te’ko¢e sudskoj praksi, pa je zbog toga Za- kon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije izritito normirao da je dopuSteno utvrdivanje vanbratnog materinstva, s tim da se odredbe o utvrdivanju oéinstva analogno primenjuju i prilikom utvr- divanja vanbraénog materinstva. 7. Aktivnu legitimaciju’ za osporavanje odinsiva deteta rodenog u braku, za razliku od ranijih propisa, Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije priznaje i prirodnom ocu deteta. Na ovaj na- éin data je prednost interesima deteta da mu se utvrdi stvarni otac nad potrebom da se oétuva stabilnost bratne zajednice. Ovu tuzbu prirodni otac deteta moze podneti u roku od godinu dana od kada je o&instvo deteta upisano u matiénu knjigu. 8. U pogledu tuzbe muzZa majke deteta, zakonodavstvo SR Slo- venije uvelo je dva roka: subjektivni i objektivni. Subjektivni rok, za razliku od starog zakonodavstva, produzen je od est meseci na_godi- nu dana, a éinjenica za Koju se vezuje podetak isticanja roka vise ne predstavlja saznanje za rodenje deteta, veé otkriée istine da on nije otac deteta. Time je ispravljena neodrziva praksa koja se zasnivala na Ginjenici rodenja deteta, a koja sama po sebi, sem u izuzetnim sluéajevima (duza odsutnost, nastala impotentnost, neodréavanje sek- sualnih odnosa usled prisutnog sukoba u braku), ne pruza nikakav ozbiljan podatak muzu majke deteta u pogledu autentiénosti njego- vog otinstva, jer je sasvim moguée da majka deteta odrzava istovre- meno polne odnose u braku i izvan braka. Sto se tite objektivnog roka, treba primetiti da je njegov os- novni cilj da koriguje subjektivni rok, a iznosi pet godina od rode- nja deteta. Ostaje, medutim, otvorenim pitanje: do koje mere prisus- tvo objektivnog roka u svojoj su8tini onemoguéava muza majke de- teta u ostvarenju svojih interesa da ne vr%i roditeljsko pravo prema detetu koje nije njegov prirodni potomak ako nakon isteka pete go- dine od rodenja deteta sazna da dete nije njegovo? Objektivni roko- vi su obiéno korisni i esto neophodni, ali njihovo Siroko i nekontro- lisano uvodenje u statusnoj sferi moze dovesti do neodriivih stanja i veoma konfuznih situacija. 5 Tuzbu za osporavanje oginstva moze podneti i dete po navrée- nom punoletstvu. Prema nagem ranijem Saveznom poroditnom zako- nodavstvu, ova tuzba deteta nije bila vezana za rok, 8to je u pravnoj 123.teoriji i sudskoj praksi dovodilo do razlititih tumatenja i stavova. Prema jednom stanovi8tu, tuzba se u ovom sluéaju mogla podici do kraja Zivota deteta, a po drugom, primenjivala se analogija naslanja- njem na rok koji je odreden za majku deteta. Medutim, prisustvo ovih kontroverznih ‘shvatanja razregio. je Zakon o braku’ i porodié- nim odnosima SR Slovenije odredujuci za dete rok od 5 godina. Rok je objektivnog karaktera i teée od dana punoletstva deteta. 9. Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije prihva- ta sistem objektivne podele maloletnika sa naslanjanjem na uzrast od 15 godina. Maloletna lica koja dostignu ovaj uzrast, stiéu ograni- éenu poslovnu sposobnost, Sto znati da mogu liéno ali ne i-samostal- no da preduzimaju pravne akte. Ovakav stav je natelno prihvaéen. Medutim, od tog’ pravila predviden ie izuzetak’ po kome maloletni stariji od 15 godina mogu ne samo liéno veé i samostalno da predu- zimaju sve pravne poslove sem one koji su izuzetno vazni tako ,,da bitno utiéu na Zivot maloletnika” ili mogu bitno ,uticati na njegov Zivot i po punoletstvu” (zakonski izrazi). Na ovaj natin punovainost pravnog posla nije odredena samo uzrastom maloletnika, veé i karakterom konkretnog pravnog posla koji maloletnik preduzima. Ova francuska koncepcija 0 punovaznos- ti pravnih poslova maloletnih lica, koja u nasem pravu do sada nije bila prisutna, zasluzuje naSu paznju, posebno ako se imaju u vidu njene prednosti ali i nedostaci koji se kriju u nepreciziranom krite- rijumu koji odreduje punovagnost pravnog posla. Objektivni krit jum punovazZnosti pravnog posla‘vezan za uzrast, daleko je odredeni- Ji od subjektivnog koji se zasniva na dosta arbitrarnoj proceni posto- jeceg i perspektivnog interesa maloletnog deteta. 10. Ustanova produzenja roditeljskog prava koncepirana je u postojecem slovenatkom zakonodavstvu uglavnom na istim principi- ma koji su bili prisutni iu ranijem Saveznom zakonu o odnosima roditelja i dece. Jedina novina, i to mozda bitna, odnosi se na mogué- nost da se roditeljsko pravo produdi i u sluéaju da zahtev za produ- Zenje nije ulozen pre dostignutog punoletstva maloletnog deteta. Ostaje, medutim, otvorenim pri ovakvom re’enju jednog prin- cipijelnog pitanja: kako je moguée neSto produziti ako to Sto treba produyiti vie pravno neegzistira? Drugim retima, roditeljsko pravo prestaje po sili zakona navrSenim punoletstvom od strane deteta, te ostaje veoma diskutabilno kako je moguée uvesti roditelje u njihovo pravo koje je prestalo da postoji? Insistiranje na blagovremenom ulaganju zahteva za produzenje roditeljskog prava nije sporedno pi- tanje Cisto temporalnog karaktera, veé je posledica natelnog zahte- va da se razgraniéi i precizno distancira roditeljsko pravo od misije staratelja. 11. U na’em ranijem Saveznom poroditnom zakonodavstvu, pravo i duZnost izdr%avanja deteta od strane roditelja nije se poseb- no izdvajalo iz konteksta ostalih duénosti i prava roditelja prema svo- joj deci. Nastankom punoletstva dece prestaje roditeljsko pravo. Zaje- dno sa ostalim du%nostima i pravima dostizanjem punoletstva dece prestaju i duinosti roditelja da decu izdréavaju. Ako se deca nalaze na viSem ili visokom Skolovanju koje upravo zapoginje sa dostizanjem 124‘ njihovog punoletstva, na’ savezni_zakonodavac je verovatno smatrao da u takvom slutaju nastaje iskljutiva briga punoletnog deteta da obezbedi sebi sredstva za dalje Skolovanje koje nije obavezno. Umor- ne roditelje treba osloboditi tog tereta koji od nih iziskuje nove na- pore, naprezanja i nova ligavanja. Medutim, prate¢i stav naSe ranije sudske prakse koja je u ovom sluéaju i8la preko zakona, nalazui roditeljima da izdrzavaju svoju decu dok se nalaze na vigem ili visokom Skolovanju, Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije, namece du%nost roditeljima da u ovakvim sluéajevima izdrZavaju svoju decu u skladu sa svojim moguénostima. Vreme trajanja izdrZavanja ograniteno je do trajanja redovnog $kolovanja bez posebnog oznatavanja odredenog uzrasta, kako to Gine neka republitka i pokrajinska zakonodavstva, do éijeg navrgetka prestaje pravo -deteta na izdrzavanje od roditelja. 12. U_savremenom slovenatkom pravu, odluku o izdrZavanju deteta, kao i u ranijem saveznom zakonodavstvu, donosi sud, i ta se odluka u pogledu visine izdréavanja:mo%e menjati u zavisnosti od naraslih ili smanjenih potreba deteta, kao i promena u materijalnim moguénostima roditeljima. e Novina koju slovenatko zakonodavstvo unosi u ovom domenu, odnosi se na moguénost da odluku o promeni visine izdrzavanja mo- ze doneti i organ starateljstva. Sudska odluka o izdrzavanju deteta dostavlja se organu: starateljstva koji na kraju svake godine, na os- novu prikupljenih. podataka o povecanju Zivotnih troskova, moze iz- meniti odluku o visini izdréavanja. Nije te8ko primetiti da se u ovom sluvaju radi o koliziji nad- le%nosti i o inaugurisanju moguénosti da se jedna sudska odluka iz- meni odlukom izvan sudskog organa. Medutim, valja primetiti da te proceduralne smetnje imaju manji znataj od praktitnih koristi koje se postizu brzim i jednostavnim delovanjem organa starateljstva. Su- dovi su jo’ uvek drzavni organi koji u vedini sluéajeva veoma sporo deluju. Zbog toga je intervencija organa starateljstva u domenu ali- mentacionog prava éiji su zahtevi egzistencijalni i izuzetno hitni, od ogromnog znaéaja za kompleksno i efikasno ostvarivanje prava de- teta na izdr¥avanje. IV. USVOJENJE I HRANJENISTVO 1, Prema intencijama koje su bile prisutne u vreme rada-na je- dinstvenom Saveznom kodeksu iz domena braka i porodiénih odno- sa, ustanovu usvojenja treba koncipirati na 8to Siroj osnovi kako bi se u praksi mogli ostvariti svi oblici usvojenja pocev od potpunog pa do razliitih varijanti nepotpunog usvojenja. Mnoga republi¢ka i pokrajinska zakonodavstva su ovu koncepciju prihvatila tako da su stvoreni relativno povoljni uslovi za Sirok izbor oblika usvojenja od strane onih koji Zele da usvojenju pristupe. Potrebe mnogih Ijudi su veoma razli¢ite te je prirodno da im zakonodavstvo pruzZi brojne i Sto razlititije uslove za sklapanje usvojenja. Time ¢e se interes dru8- tva pa i gradana za zasnivanje Sto veceg broja usvojenja na lak&i, ne- posredniji i efikasniji natin ostvariti. 125Nasuprot ovim intencijama neka republitka i pokrajinska za- konodavstva (recimo Zakon 0 usvojenju SR Crne Gore), zadriala’ su iskljuéivo ranije oblike usvojenja koji su bili prisutni u bivsem Sa- veznom zakonodavstvu o usvojenju. Prema tim zakonodavstvima, po- tpuno usvojenje ne predstavlja prihvatljiv oblik usvojenja s obzirom da postavlja vrlo slozene zahteve za svoj nastanak. Ujedno tom obliku usvojenja protive se i osnovni etiéki principi prema kojima istina o stvarnom ‘akteru odredenih Ijudskih odnosa ne moze biti zame- njena njenom negacijom koja je zakonom konsakrirana. U grupu zakonodavstva koja ne prihvata sve oblike usvojenja spada i Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije. Po tom Zakonu napuStaju se oblici nepotpunog usvojenja koji su bili prisut- ni u ranijem Saveznom zakonodavstvu o usvojenju, a prihvata se je- dino oblik potpunog usvojenja koji do sada nije bio poznat u naSem zakonodavstvu. Na ovaj natin izuzetni oblik usvojenja dobija tret- man redovnog i iskljuéivog oblika usvojenja, a dosadasnji redovni oblici_usvojenja (iri i uZi vid nepotpunog usvojenja) potpuno se na- puStaju. Naravno, za sada jo8 uvek ostaje otvorenim do koje je mere ovakav ekstremni pristup” ustanovi usvojenja celishodan s obzirom na steéene navike, prisutnu pravnu svest gradana i neuhodanost ovak- vog oblika usvojenja u naSem pravu. Sama éinjenica da se jedan izu- zetak podize na stepen pravila budi na8u Siroku radoznalost i skreée na sebe posebnu paznju. Vreme ¢e, van svake sumnje, pokazati da li treba istrajati sa ovako jednostranim i neelastitnim pokuSajima, ili valja uneti i izvesne korekcije u preciziranju same ustanove potpu- nog usvojenja i u progirenju osnove na kojoj se grade razlititi obli- ci usvojenja. 2. Potpuno usvojenje, prema Zakonu o braku i poroditnim nosima SR Slovenije, koncipirano je na jedan dosta osoben natin, iako takva koncepcija nije nepoznata u uporednom pravu. Pre svega,u ovakvom pristupu ustanovi potpunog usvojenja krije se jedna protivuretnost ili unutra’nja nedosledno: usvojenje, kako je u Zakonu zami8ljeno, ima za osnovni i jedini cilj da usvojenika uvede u porodicu usvojilaca, da usvojeniku da %aj prirodnog potomka usvojilaca i da usvojenika pravno izvede iz svoje krvne porodice. Nastankom potpunog usvojenja prestaju svi odnosi usvojenika sa svojom ranijom porodicom. Usvojenik ne samo da transformige svoj statusni polo%aj, da menja roditelje i krug svo- jin srodnika, veé i za javnost postaje litnost éija je prirodna proé- lost negirana u_ pravnoj buduénosti koja otvara svoju perspektivu zasnovanim novim roditeljskim odnosom. Strogo uzev8i u Zivotu us- vojenika i ne postoji stara proSlost i nova budu¢nost, zatim negirani srodnici i novi roditelji, kao ni prestanak izvesnih odnosa i nastanak drugih, jer se ceo taj slozeni proces stapa u jednu celinu koja prav- no nenarugava kontinuitet u Zivotu usvojenika. Prema pravnim posledicama potpunog usvojenja, usvojenik je od uvek imao pravne roditelje kao prirodne, a njegovi prirodni ro- ditelji_ pravno ne egzistiraju. Ceo ovaj sloZeni napor da ustanova us- vojenika kao oblik imitiranja prirode, preraste u sastavni (emanen- tni, neotudivi) deo same te prirode, zahteva da ustanova_potpunog usvojenja bude tako koncipirana, da se te namere to jednostavnije 126i lak’e, potpunije i adekvatnije ostvare. Pretpostavke potpunog ,usvo- jenja moraju biti fundirane na zahtevima koji Ge u svakom svom: de- talju i u samoj svojoj celini posluziti tom osnovnom cilju. Laz je prisutna, ali njeno prerastanje u istinu mora biti verodostojno u me- ri koja opravdava dru&tvenu prisutnost ustanove potpunog usvojenja. Smatra se protivreénim i nedoslednim ako se tvrdi da je us- vojenik prirodni potomak usvojilaca i takvo se stanje podvlaéi u zva- niénim javnim matiénim knjigama koje uzivaju op8te poverenje, a ujedno se posebnim pretpostavkama za usvojenje uporno insistira da se takvo tvrdenje de facto opovrgne. To javno konfrontiranje istine i la%i moze dovesti utsanovu potpunog usvojenja do njenog unutra’- njeg rascepa i do negiranja fundamentalnih ciljeva koji su prisutni u ovom obliku usvojenja. Zbog toga se éini da je neophodno prethod- no raspraviti Sta se Zeli postici usvojenjem, pa u skladu sa tim cilje- vima i odredivati oblike u kojima se usvojenje moze javiti. Najgora su reSenja koja su nekompletna, fragmentamna, nedosledna, koja os- taju nedovréena, koja u sebi sadvée poéetne karakteristike jednog ob- lika usvojenja ali istovremeno i zavr’ne oblike drugog oblika usvo- jenja koje u osnovi protivrete -prvom obliku. Tako je u svojoj suxti- ni postupio i Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije. Negiranjem posebnih pretpostavki na strani usvojenika za sklapanje potpunog usvojenja, Zakon dopuSta da se usvoji i maloletno lice ko- je se nalazi pred sticanjem punoletstva iako je evidentno da je cela druStvena sredina pa i ono samo upoznato sa Ginjenicom da mu usvo- jitelji nisu prirodni roditelji, ali se takvo tvrdenje ipak unosi u ma- tignu knjigu rodenih, Ako sadrzaj i etiéka vrednost potpunog usvoje- nja treba da budu u skladu sa stanjem u matitnim knjigama, onda ovakva koncepcija potpunog usvojenja tu potrebu najbolje negira. Teza da kroz ustanovu potpunog usvojenja treba otuvati_isti- nu o stvarnom poreklu deteta je neodrziva, jer tada tatne podatke © pravnom statusu deteta ne treba tretirati u javnim knjigama kao netaéne podatke o prirodnom poreklu deteta. Istina, kao etitki, fi- lozofski ili bolje re¢i univerzalni pojam malo kada u konkretnim dru- Stvenim relacijama moze imati apsolutni karakter. Za osobu koja je dobila netaéne podatke o smrti jednog lica, laz o njegovoj smrti ima karakter dru8tvene istine. Ocem deteta rodenog u braku_ smatra se pravno muz majke deteta (i to je istina) iako on nije prirodni otac deteta. Rehabilitovano lice ne smatra’se u pravu osudivanim iako je u_ obiénom Zivotu takvo tvrdenje jednostavna neistina. Isto tako éi- njenicom rodenja kao i zakljuéivanjem usvojenja nastaje roditeljski odnos; akcenat u jednom i u drugom sluéaju je na pravima i du%nos- tima -prema deci, a osnov nastanka roditeljskog odnosa ukazuje sa- mo na lice koje’ te dunosti i prava treba da vrsi. Ako je prirodni roditelj dete napustio, onda je istina da on ne vr&i roditeljsko pravo; laz je reéi za njega da je on roditelj kada se tako nikada nije pona- Sao, niti je takvo osecanje ispoljio. Istinit odnos u roditeljskom pra- vu prisutan je kod usvojilaca koji godinama podizu dete do, njego- vog punoletstva, pa i preko tog uzrasta; laz je reci da oni nisu_ro telji kada svoje roditeljske du%nosti svakodnevno sa puno topline i ljubavi izvrSavaju. Poenta ne mofe biti: na atavistitkim zahtevima, veé na odnosima ¢iji je humanitet socijalno potvrden. Mnogi usvoje- 127nici, u vreme kad potpuno usvojenje nije bilo prisutno, davali su iz- jave da samo usvojioce smatraju za svoje roditelje, a da sa puno gortine i gneva osuduju kako zakonodavca koji im nameée druga li- ca za roditelje, tako i psihologe (zajedno sa pedagozima) koji upor- no podvlaée da se istina o usvojenju mora detetu odmah ili bilo ka- reci, Prema tome, za ove specifiéne i. izuzetno osetljive odnose, Zivot nas éesto uéi da akcenat nije na faktu ko je dete stvorio, jer dru&tveno to nekad moze biti potpuno nevazno (narotito kod ve8ta- éke inseminacije), veé na dinjenici ko je detetu stvarno bio roditelj. Zbog toga, ako se insistira samo na komponenti porekla deteta i na istini te vrste, onda treba usvojenje zakljuciti u nekom od oblika_ne- potpunog usvojenja. Svaki oblik usvojenja ima svoje pravne zahte- ve, pretpostavke i svoju ljudsku istinu, i oni traze da budu _respek- tovani u interesu usvojenika, usvojilaca, pa i druStva w celini. 3. Smetnje za sklapanje potpunog usvojenja preuzeo je Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije iz ranijeg Saveznog zakona 0 usvojenju. Jedina novina odnosi se na smetnju o odredenoj razlici u godinama izmedu usvojilaca i usvojenika. Ta smetnja, za razliku od ranijeg zakonodavstva, dobila je karakter otklonjive sme- tnje za usvojenje. Prema tome, usvojenju mogu pristupiti i usvojioci izmedu éijeg uzrasta i uzrasta usvojenika je prisutna i manja razli- ka od osamnaest godina. Dispenzaciju za ovu-smetnju daje organ starateljstva ako se uveri, na osnovu procene okolnosti konkretnog sluéaja, da je zakljuéenje usvojenja i bez potrebne razlike u godina- ma od koristi za samog usvojenika. U uporednom pravu, pa i u nekim nagim republitkim zakoni- ma 0 usvojenju koji razliku u godinama tretiraju kao otklonjiva sme- tnju, odredena je donja granica preko koje se u pogledu razlike u godinama ne moze preci. Zakonodavstvo SR Slovenije ovakvu do- nju granicu nije postavilo, time se evidentno progiruje moguénost za sklapanje’ usvojenja, ali se u jo8 vecoj meri napuSta zahtev da usvojenje Sto verhije i potpunije odrazava odnos koji je prisutan iz- medu krvnih srodnika. 4. Ako se lica koja Zele da usvoje maloletnika nalaze u braku, onda se prilikom sklapanja potpunog usvojenja.oba braéna_druga moraju pojaviti kao usvojioci. Iz ovakve formulacije nije tesko iz- vesti zakljuéak da slovenatko zakonodavstvo napusta koncepciju ra- nijeg saveznog zakonodavstva po kome se u ulozi usvojioca moze po- javiti i samo jedan braéni drug uz prisutnu saglasnost,drugog braé nog druga na akt o usvojenju. Prema tome, saglasnost’ drugog brat- nog druga odnosila se samo na punova%nosti usvojenja, a ne na nje- “govo uéeSée u samom aktu usvojenja. Na ovaj nagin Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije napuSta koncepciju o jednostra- nom usvojenju od strane braénog para. Od tog pravila, medutim, mo%e biti odstupanja samo u sluéa- ju ako se zakljuéuje usvojenje sa prirodnim potomkom bratnog dru- ga (dakle sa srodnikom po tazbini). U ovom sluéaju do obostranog usvojenja i ne moze dodi, jer usvojenju stoji na putu Ginjenica krv- nog srodstva koja predstavlja neuklonjivu smetnju za zasnivanje us- vojenja. Jednostranim usvojenjem postizu se isti rezultati kao i skla- 128panjem usvojenja od strane bratnog para posto usvojilac uspostavlja prirodni odnos ‘sa usvojenikom, a taj prirodni odnos veé je prisutan na strani braénog druga koji usvojenju iz tih razloga i ne pristupa. Ova novina na kojoj insistira Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije, posledica je Sinjenice da potpuno usvojenje imitira prirodni_odnos, a za_nastanak tog odnosa. potrebno je pri- sustvo bratnog para. Prema koncepcijama potpunog usvojenja, pret- postavka o prisutnom braténom paru je jedan od neophodnih uslova, u_kontekstu ostalih potrebnih zahteva, za nastanak potpunog usvoje- nja. Medutim, posmatrano sa stanoviSta prihvacenih pretpostavki_za kreiranje potpunog usvojenja, slovenatko zakonodavstvo u ovom slu- éaju ima-nekompletan pristup koji ovaj zahtev o prisutnom braénom paru, u sklopu ostalih odsutnih uslova, Gini. nedovoljno ubedljivim. Ovo pogotovo Sto se u ulozi usvojioca moe pojaviti i jedno lice ako se ne nalazi u braku. 5. Sluéaj usvojenja u kome se u ulozi usvojilaca pojavljuju strani dréavljania koji je sluéaj poslednjih godina u velikoj meri uznemiravao naSu javnost, normiran je na jedan: sasvim odreden i precizan natin. Usvojenje od strane stranih dréavljana, u naéelu, nije dopuste- no sve dol dete koje: treba usvojiti moze nad¢i usvojitelje u naSoj zemlji. Prema tome,strani- drzavljanin je doveden u daleko- nepovolj- niji polofaj od nagih gradana prilikom usvojenja jer mote biti s jedne strane, odbijen od zahteva za usvojenje, a s druge, da ima krajnje su%eni krug izbora. usvojenika. Sve to objektivno ima za cilj da se stvore uslovi u kojima ée se strani dréavljanin sve rede pojav- ljivati u ulozi usvojioca nagih: gradana. . Da: bi ovakvaintencija’ zakonodavca bila jednobrazno usvojena i urpraksi’ to efikasnijé ostvarena, na teritoriji SR Slovenije odluku 9. davanjii saglasnosti stranom drzavijavinu da usvoji nae malolet- no: dete donosi republitki organ za poslove socijalnog starenja. 6. U ulozi usvojenika moze se’ pojaviti maloletno dete koje ne- ma roditelje (sluéaj nahotadi), éiji su roditelji odsutni a du%e od go- dinu dana im nije poznat domicil, zatim dete koje su roditelji napus- tili, i najzad dete “koje. ima prisutne roditelje ali su potpuno ligeni poslovne sposobnosti ili im je roditeljsko pravo oduzeto. U svim:ovim sluéajevima nije potrebna saglasnost roditelja za usvojenje. njihovog deteta, jer takvu saglasnost roditelji ne mogu dati usled, prirodne, faktiéke ili pravne nemoguénosti. - Saglasnost za usvojenje ne zahteva se ako su roditelji dali blanko saglasnost za usvojenje svog deteta. Povodom ovog sluéaja, treba: primetiti da se u praksi Gesto namece pitanje: da li maloletna majka mo%e dati blanko saglasnost za usvojenje’ svog vanbra¢nog deteta?°Za svaku pravno valjanu izjavu volje zahteva se prisustvo op- Ste poslovne sposobnosti. Medutim, od tog pravila ima niz odstupa- nja od kojih treba posebno pomenuti sluéaj sposobnosti za prizna- nje materinstva maloletnog lica. Pa ipak, na ovo pitanje Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije nije dao izri¢it odgovor, Sto ée; van svake sumnje, ako se insistira na zakonskom: zastupanju, stvarati praksi brojne tesko¢e prilikom sklapanja usvojenja. 129:7. U uporednom pravu zauzima se razligit stav o potrebi i ko- risnosti probnog perioda za- sklapanje potpunog usvojenja. Isti je sluéaj i u na’em republiékom i pokrajinskom zakonodavstvu o usvo- jenju. Argumenti u prilog i protiv kori8éenja ove usianove su pozna- ti, a njihova vrednost vremenom nije niutemu_izmenjena. Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije se u po- gledu ove ustanove opredelio za njeno fakultativno prihvatanje. U tom smislu, organ starateljstva prilikom sklapanja svakog konkret- nog usvojenja treba da proceni da li je potrebno da usvojenik pro- vede izvesno vreme u porodici usvojitelja, Ta potreba, pre svega, ve- zuje se za interese usvojenika, posebno ‘ako se posumnja da su usvo- jitelji u stanju da se wzive u svoj novi polozaj. Za razliku od izvesnih zakonodavstava koji odreduju duzinu trajanja probnog perioda, slovenatki zakonodavac nije prihvatio fik- sirano vreme za trajanje probnog perioda, ve¢ je odredivanje njego- ve du%ine prepustio organu starateljstva koji treba prema elementi- ma slozenosti konkretnog sluéaja da odluéi o du%em ili kra¢em tra- janju probnog perioda. 8. Pretpostavke za niStavost usvojenja, kao Sto je poznato, ni- su bile izritito predvidene ranijim Saveznim zakonodavstvom o: usvo- jenju, Sto je nametalo zahteve pravnoj teoriji i sudskoj praksi da u ovom sluéaju razraduju uslove, pretpostavke i oblike niStavosti. Imajudi_u vidu ove.propuste ‘u naSem biv’em saveznom zako- nodavstvu, Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije je izritito normirao pretpostavke za niStavost usvojenja. Tako, usvoje- nje je apsolutno niStavo: a) ako je usvojeno punoletno lice; b) ako je vise bratnih parova usvojilo jednog istog usvojenika; c) ako je uusvojen srodnik u pravoj nishodnoj liniji bez obzira na stepen srod- stva ili srodnik u drugom stepenu pobotne linije; d) ako je staratelj usvojio svog Sti¢enika; e) ako izmedu usvojilaca i usvojenika nije prisutna najmanja razlika.u uzrastu od osamnaest godina iil nije da- ta dispenzacija ako ta razlika u godinama nije prisutna; f) ako ma- loletnik stariji od deset godina nije dao saglasnost za svoje usvoje- nje; g) ako usvojioci ne ispunjavaju uslove koji se zahtevaju za s canje aktivne sposobnosti za usvojenje; i h) ako je usvojeno dete é- ji su roditelji Zivi, Gije ‘je prebivali8te poznato, koji dete nisu_napus- tili, koji su dali saglasnost za priznanje a oduzeto im je roditeljsko pravo, odnosno opSta poslovna sposobnost, ili su dali saglasnost bez blanko zahteva. Zanimljivo je primetiti da se po slovenatkom zakonodavstvu ne smatra ni&tavim usvojenje ¢ijem je zakljuéenju pristupio samo jedan braéni drug bez uée8éa drugog supruga iako se u Zakonu izri- &ito zahteva da se bratni-drugovi mogu samo zajedno pojaviti u_ulo- zi usvojilaca sem ako se pristupa usvojenju pastorka ili pastorkinje. Ostaje, medutim, otvorenim: za8to se ovakav natin zasnivanja usvo- jenja ne smatra niStavim kada je otito da je u suprotnosti sa jednom od bitnih pretpostavki za nastanak usvojenja, i kada tako zakljuéeno usvojenje moze dovesti u pitanje ne samo uskladenost odnosa izmedu usvojioca i usvojenika, ve¢ i sam brak usvozilaca?! 9. U starijoj pravnoj teoriji, pa i po odredbama Srpskog danskog zakonika, hranjeni8tvo se tretira kao poseban ili najsla 130+ stepen usvojenja. Sklapanjem ugovora o hranjeni8tvu ili njegovim zasnivanjem faktitkim putem ne nastaje srodi¢ki odnos (gradansko srodstvo) izmedu hranioca i branjenika. Bitno je za odnos hranjeni8- tva da hranilac prima na izdréavanje hranjenika .bez, ikakve naknade i da se njegova duznost sastoji u vaspitanju i pripremanju hranjeni- ka za samostalan Zivot. Hranjenik nije obavezan da izdrzava hranio- ca, ali istovremeno i hranjenik ne stiée nasledno pravo prema hrani- ocu. Isto tako hranjenik ne moze preuzeti prezime hranioca. U_na8oj savremenoj teoriji porodiénog prava povlati se oStra razlika izmedu hranjeni8tva i usvojenja. Cak i u%e nepotpuno usvoje- nje, koje predstavlja najnekompletniji oblik usvojenja (iskljugeno je nasledivanje i pravo na nogenje prezimena), usposiavlja roditeljski odnos izmedu usvojioca i usvojenika sa pravom-na uzajamno izdréa- vanje. Medutim, kod hranjeni§tva ta dva znatajna momenta ne mogu biti nikad prisutna. . U_ nage posleratno porodiéno zakonodavstvo uneta je i jedna nova ustanova koju smo nazvali: porodiéni smeStaj dece. Za razliku od hranjeni8tva, lice koje prima dete na poroditni smeStaj sti¢e pra- vo na materijalnu naknadu na osnovu koje priprema i organizuje iz- drzavanje, obrazovanje i pripremanje maloletnika za. samostalan ¥i- vot. Na ovaj natin sivorili smo jedan dobro razraden i relativno: pre- cizan sistem razlititih i brojnih oblika socijalne zastite maloletnika u okviru kljuénih porodiénopravnih instituta i to potev od razlititih oblika nepotpunog usvojenja, zatim neraskidivog-usvojenja, pa pre- ko- hranjeniStva do porodiénog smeStaja. Sve su to institucije poro- diénog prava a ne institucije socijalne politike, jer koriste porodicu kao osnovnu drugtvenu jedinicu oko koje se i u Kojoj se podize i for- mira liénost maloletnog lica. Domovi koji se izdréavaju iz sredstava socijalne zagtite, van svake sumnje, nisu porodiénopravne institucije jer organizuju podizanje dece izvan poroditne sredine. Ove prethodne napomene, koje su dobro poznate, trebalo je udiniti iz jednostavnog razloga Sto je u Zakonu o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije naruSeno sve ono Sto smo terminolo8ki i sus- tinski smatrali odredenim i jasnim u ovom domenu. Naime, po pos- tojecéem slovenatkom zakonodavstvu, ustanova: hranjeniStva vise ne predstavlja oblik poroditne za&tite maloletnih lica u vidu njihovog dobroginog podizanja, veé ustanovu lukrativnog karaktera sto je do sada bilo svojstvo ustanovi porodignog sme%taja. Prema tome ukla- nja se razlika izmedu hranjeniStva i porodiénog smeStaja na raéun hranjeni8tva, a proSiruje naziv hranjenitva i na ustanovu porodié- nog smeStaja dece koja vise terminolo&’ki samostalno~ neegzistira. Pored ovih izmena, treba primetiti da u_odnosu na ‘ranije za- konodavstvo, Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije unosi i dve novine: prva se odnosi na normiranje smetnje za sklapa- nje hranjenigtva Cahtev za prisutnom najmanjom razlikom u godi- nama izmedu hranioca i hranjenika od 18 godina koja je prisutna i prilikom usvojenja); a druga, ogranigava moguénost licu da se pojavi u_ulozi hranioca ako je starije od 60 godina. Smatra se da takvo lice nije podobno da vrSi du%nost hranioca s obzirom na odmakle godine u koje je zaslo. No, valja ista¢i da obe ove smetnje imaju otklonjivi 131karakter, Sto znaéi da u izuzetnim sluéajevima’ organ starateljstva moze dopustiti sklapanj eugovora o hranjeniStvu i licu koje je sta- rije od 60 godina i koje nije starije 18 godina od hranjenika. Za prestanak ugovora o hranjeniStvu jednostranim aktom (ot- kazivanjem), zahteva se, ako ugovorom nije odreden duZi rok, da se respektuje otkazni rok u trajanju od najmanje tri meseca. Otkaz u ovom siuéaju mora biti pismeno prezentiran ili dat sumeno na zapis- nik pred organom starateljstva. V. STARATELJSTVO 1. Od svih razmotrenih ustanova poroditnog prava koji su pri- sutni u Zakonu o braku i porodignim odnosima SR Slovenije, usta- nova starateljstva pretrpela_ je, u odnosu na ranije savezno zakono- davstvo, najmanje izmena. Cini se da su odnosi u domenu staratelj- stva najstandardniji, najstabilniji i najmanje podlo%ni krupnijim promenama. Na prvi pogled izgleda da naziv slovenatkog zakona nije sas- vim adekvatan, jer ne zahvata i ustanovu starateljstva. Mnogi strani kodeksi nose naziv: ,,Zakon o braku, poroditnim odnosima i stara- teljstvu”, Medutim, treba primetiti da se takva primedba ne moze uva‘iti. Starateljsko pravo je odeljak porodiénog prava i njegove os- novne institucije izgradene su na starateljstvu nad maloletnim licima. Istovremeno taj oblik starateljstva je samo kopija roditeljskog odno- sa w situacijama kada roditelji ne mogu da vr8e roditeljsko pravo. Prema tome, staratelj zamenjuje roditelja, i ako zanemarimo izvesne detalje (posebno u domenu alimentacionog prava), njegova je uloga gotovo identigna sa ulogom roditelja. Posmatrano u takvom kontek- stu starateljstvo je samo produzeni oblik porodiénog odnosa na one situacije u kojima roditelji ne mogu da vr’e svoje roditeljsko pravo. Zbog toga su institucije starateljstva involvirane u pojmu poroditnog odnosa koji je prisutan u nazivu slovenatkog zakona. U tom smislu moze se istaci da bi proSirenje naziva predstavljalo u neku ruku ter- minolosku tautologiju. 2. U_Obrazlozenju predloga zakona o braku i porodiénim odno- sima SR Slovenije koji je prezentiran uz tekst buduéeg Zakona, is- tiée se u taéci 7, koja se odnosi na starateljstvo, da Zakon unosi no- vinu prema kojoj ulogu staratelja moze preuzeti i odgovarajuée dru’- tvenopravno lice. U tekstu se posebno istite ,,da ova moguénost dolazi u obzir uw sluéajevima kada izvesna radna organizacija Zeli da preuz- me brigu o deci svojih nastradalih radnika...” U takvom sluéaju, kako se u zakonskom tekstu izritito istite, ,,starateljstvo se moze poveriti i odgovarajuéem dru8tvenopravnom licu, koje imenuje od- govorno lice za vrSenje starateljstva”. U naSoj pravnoj teoriji ima mi8ljenja, istina sasvim usamlje- nih, da pravno lice moze biti staratelj. Posebno se ukazuje na sluéaj kada se u ulozi staratelja pojavljuje upravnik doma za zbrinjavanje maloletnika. Po ovom gledi8tu, kao staratelj se pojavljuje pravno lice u éije ime istupa upravnik doma. Medutim, po drugom daleko ragi- renijem mi8ljenju, pravno lice ne moze biti staratelj, jer su uslovi 132,za staratelja (op8ti i posebni kriterijumi) odredeni prema meri fizié- kog a ne pravnog lica, S$ druge strane, pravno lice ne moze biti sub- jekt porodiénopravnih odnosa, jer to svojstvo pripada iskljutivo fi- zitkom licu. Prema tome, u konkretnom sluéaju upravnik doma pred- stavlja staratelja -8ticenika a ne pravno lice ‘oje se u ovom odnosu nalazi u sasvim drugom planu. Analogno ovom rezonovanju, gini se da je zakonodavac Sloveni- je hteo da ucini neSto, Sto se bez obzira na njegovu nameru, ne moze u praksi ostvariti, niti teorijski objasniti. Staratelj u ovom sluéaju ne- ée biti druStvenopravno lice veé osoba (dakle fizitko lice) koje bude odredeno da se pojavi u ulozi staratelja. U ovom slugaju staratelja u krajnjoj liniji odreduje organ starateljstva, te formulaciju Zakona u Kojoj see istite da pravno lice imenuje osobu koja ée vrgiti duznost staratelja, treba tako shvatiti da pravno lice samo ¢ini predlog, a da konatnu odluku o postavijenju staratelja donosi organ starateljstva. VI. ZAKLJUCAK Zakon o braku i porodiénim odnosima SR Slovenije predstav- lja savremen, sistematski dobro razraden i po onome Sto obuhvata kompletan, celovit zakonski tekst. Zakon ogigledno predstavlja samo- stalnu i originalnu kreativnu tvorevinu, a ne mehaniéku inkorpora- ciju principa sadrzanih u parcijalnim zakonskim tekstovima saveznog karaktera do sada prisutnih u naSem pravu, Iako se évrsto naslanja na dosadasnja pozitivna dostignuéa naSeg poroditnog zakonodavstva, Zakon o braku i poroditnim odnosima SR Slovenije donosi brojne iveoma sloZene novine. Sasvim je razumljivo da Zakon mofe biti ‘izlozen kritici. Medu- tim, ocena prave vrednosti ovog Zakona mo%e biti realno data tek nakon njegove neSto duze primene. Razradena sudska praksa i inter- vencija pravne teorije sastavni su delovi jednog zakonskog teksta. Zbog toga nase primedbe treba primiti samo kao prve ‘impresije ko- je, ba8 s obzirom na ovakav svoj karakter, mogu vremenom biti iz- menjene u jednom ili drugom praveu. 133Dr MIHAILO MITIC, professeur a la Faculté de droit de Ni LA LOI SUR LE MARIAGE ET LES RAPPORTS DE FAMILLE DE LA REPUBLIQUE SOCIALISTE DE SLOVENIE —Résumé— La Loi sur le mariage et les rapports de famille a été adoptée par VAsse- mblée de la RS de Slovénie le 28 mai 1976, et la Loi est entrée envigueur le pre- mier janvier 1977. Cet acte normatif représente le premier code dans le domaine du droit familial’ dans le systtme juridique yogoslave. Pendant la validité de la Iégislation fédérale, les rapports conjugaux et de famille étaient réglés par les textes particuliers, séparés, fragmentaires. Ta Loi de la RS de Slovénie qui s‘appuie en grande partie sur les résultats positifs qui ont été atteints jusqu’ présent de notre législation familiale a intro- ‘duit de nombreuses nouveautés et trés complexes. Dans le droit ‘matrimonial est abandonnée Vancienne division en mariage inexistant et mariage nul, et dans le systtme des empéchements au mariage la division en obstacles au mariage et interdictions. L'adoption nest plus une inter- Giction au mariage, et la tutelle devient un obstacle au mariage: La parenté par flliance ne représente plus un obstacle au mariage, et au lieu de V'institution des fiancailles est introduite la consultation obligatoire du conseil matrimonial avant la conclusion du mariage. La propriété commune est divisée en parties égales, et la pension alimentaire est accordée aprés la dissolution du mariage tant que Je conjoint ne se tire d’affaire dans la nouvelle situation. Le mariage est dissous sur la base de deux itistitutions de divorce: le divorce par consentement mutuel, qui est accordé avec beaucoup de limitations et ‘incompatibilité d’humeur qui Entraine Timpossibilité de continuer la vie en commun, qui parmet aussi -au con- Souint responsable de présenter la demande en divorce. La communauté hors jnriage a un traitemant spécialet en ce qui concerne son effet elle est égalisée avec lacommunauté conjugale. : Dans le domaine du droit des parente, la Jégislation slovéne a introduit les nouveautés suivantes: 1) la reconnaissance aux mineurs Agés de plus de quinze ans la capacité de la reconnaissance de la paternité; 2) abandonne T'institution de la légitimation eu égard A V'égalisation des enfants nés dans le mariage et hors mariage: introduit les délais objectifs pour la recherche de la paternité; 4) permet la conception artificielle avec interdiction de la recherche de la paternt 1S; 5) permet la recherche de la paternité méme aprés la mort de la personne dont la paternité est constatée; 6) reconnait le droit au_pére naturel de Venfant Ge porter plainte pour la contestation de la paternité; 7) reconnait le droit aux enfants majeurs A la pension alimentaire s'ils poursuivent des études de Yenset gnement supérieur; 8) dans le domaine de l'adoption admet seulement la, forme Ge Tadoption complete en méme temps que certains éléments de cette adoption sont présentés d’une maniére inconséquente et incomplete. Te moins de nouveautes se trouvent dans le droit de tutelle, Toutes | les institutions connues dans la législation fédérale précédente ont été prises dans Ta nouvelle legislation fédérale, La Loi insiste en particulier de reconnaftre & la personne morale la qualité de tutelle, ce qui probablement ne sera pas soutemt par la théorie juridique qui a déj& adopté & ce sujet une attitude ferme et né gativement orientée. 134