Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Zorz Dibi, Umetnost I Drustvo U Srednjem Veku

    Uploaded by

    milica aleksic
    352 views71 pages
    Zorz Dibi, Umetnost i Drustvo u Srednjem Veku

    Original Title

    Zorz Dibi, Umetnost i Drustvo u Srednjem Veku

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Zorz Dibi, Umetnost i Drustvo u Srednjem Veku

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    352 views71 pages

    Zorz Dibi, Umetnost I Drustvo U Srednjem Veku

    Uploaded by

    milica aleksic
    Zorz Dibi, Umetnost i Drustvo u Srednjem Veku

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 71
    Urednik Zoran Hamovié Likowna oprema Dragana Atanasovié Nasoy original: Prvo sdanje ove knjige pojavlo sew dela HISTOIRE ARTISTIQUE DE EUROPE. Tome I: Le Moyen Age ledanje dela ART ET SOCIETE AU MOYEN AGE (© Faitans da Sui octobre 1985 et 197 Zoré Dibi UMETNOST I DRUSTVO U SREDNJEM VEKU revel a francushog Smilja Marjanovié-Dusani¢ CLIO 2001 CKEHHDAD Teoqop AHArHOCT ‘Tokom deset vekova o kojima se u ovo) knjizi pripove da rodena je Evropa, Ona se utvrdila, obogatila | tada je ‘nastala | rascvetala se jedna u potpunost evropska umet- nnost, Danas se divimo svemu onéme so je od nje ostalo. Pa pak, oblike te umetnost ne gledamo istim onim oéima ‘kojima st th gledali savremenici. Za nas su to umetnicka dela poput onih koja nastaja u nase vreme, od kojih ne ‘&ekasjemo nista drugo do estetsko usivanje. Za ude koji ‘wih stvarali svi ovi spomenici, predmet ii slike imali st jasno odredenu namenu, Oni su sluzi. U jednom strogo hijerarhizovanom drustvu u kojem je nevidljivisvet isto toliko stvaran ao viljvi, ak daleko mogniji od nega, u kojem smart nije znatila Jara) Covekove sudbine, oni su isp njaval ti osnovne funkelje Umetnicka dela su najvecim ddelom bila darovi prineseni Bog: Jao slava Bogu, kao zahwalnost, kao natin da zatizvrat dobiju nje- {gov oprosta i naklonost.Ponekad, ‘darovt su prinoseni svetitelima 22° Stitnicima ii pokojnicima. Bit umet- Solu, erkoe Setog Dit, Vuk emcees mea eee eg lines Seaton beee ees Epes nt oe ant owes peo osu fcntogeet rasta rn ee Rage uougucpyeucneyens Seca eee a ee ce ee ie a minecstete ae pte cee Speman “arent teeta Senna peicamee Oana SED a Seoul presi aioe it Time Cucte teenie e aries fears antral Svarrecene eeu Seba nea et Basal anc cs nals é bommost puka, kad to vee ne postizu putevima dua” 'Naposletki ta se tra funkei- ja ove umetnosti spaja s prvom lumetnicko deo je bilo potvrda mock Ono je slavilo Bozansku svemoe ‘moé njegovih slugu, gospodara rata, tmo¢ bogatih, Umietnitko delo je Misr ca Tdi, 1V ek imo uedaal, jeu je nef vivo, w sto wreme Opravdavalo Stoga sa ovozemaljshi moencl posvecivali $tojo ito) slain Soni rtwoval slat Bo, b= ive postajjuc oko soprtvene henost dekor Koi ih je iedvajao od smrtnika Uitovreme, predmetilepote ko- tna use okrusivali bil su znak nlhovog bogatstva i njiho- ‘Varveza sa vernima, Ito je osnovn raalog zat se umet- niko ostvarenje u svoj) nai) form, kao i svagda, tazvijalo upravo sredistia mod, amo gde suse val ‘va ona bogaatva sto prate eral vast iztanenice da je umetritko del pre svega bilo pred- met odredene upotrebne namene irodila se nedoveljno Jasna raalitaizmedu umetnika | zanalie, koja oseéamo re do pred ost XV stoleea,Drustvo jeu Jednom tu Shag del roe eve pute dk am So lela paipadala»gospodarat, bio on sveteni li ze mali moet, Cven! autortet ponavijal su da kar ine seduje svaranje amine nvihslka- Kako ther Ta vec atvonla stoledima prenoslau svojoj adic, bilo je dovoljno da sikar dtu wdabne rs, shvagera kao te ‘ko umeve koje omogucava provi iradu predmet. Sveitenil st odhuivalo tome kako delo treba da izgeda, ‘dedivali su tem raspored figura Paipak tokom ovih jad going, tari su seu Bvro- pikoja se radala bez prestanka menjale, ponekad stom br- inom kojom se menjajt danas. Doticucl se od rnosa us drustva i svih fonih razliitihcinilaca koji uticu na kulturu, te promene su oblikovale Sslove w kojima se odvie jalo umetnicko stvara- ij Premestanjem sredi Sta__moci, postepenim povlagenjem .varvarske Ins” | ogranicavanjem Viens olvine miniatrg, peta XI veka tj chee lee dol d mij te ankja {Umetniekog dela Otud savremenilpotnj da pri pa- Snjuonome sow neko) gradevn,predme i sih ne ‘Bigem drugom do esetskom zadovoltv tevin reir olde nn jin tinazvo} rated razvo) materi hd hhownih drustventhsuktura: Namera nam eda ih post tramo uporedo nastojel da th ako bole ezumemo V-X vek Prelaz od antike prema sednjem veh radia smesta ‘uVstolece U fast keds je dos do te promene Evropa jos hie postoala. Gotowo sav Avot o kojem istonéar moze da ‘ade podatke i dale se advjao oko Sredozemijs, okvir- ima Rimskog caste. a ipak, pe raj tog dugog proces, pornati okvisi pote su Ga se ruse pod dejstvom pokreta Tpjse protirosa zapadnog na stotn! deo carsva.Antika civzaia na stk dale e taala bez naglh prekida, Seo svojo italnost, bogatstttanaal U sto vreme se ras- takaa na apa, dj su uniStenje bale seabe german Sia plement. Zapadom st tokom te veka harai emia w Kojima suse izmesal sto jedne nove civilizace.Jedne n'Sen ape ila su dva podrucja. $j “zapadni deo carsva dinila su dva podeudja.$jed- ne strane boy omanizovai jug Manjeib vie, w oblast tha u kojima fe romania bila nepotpuna, ponovo su se Uspostavlal domadi obiajl privremeno spa carskim tsrajanjima, Pa pak, gradovt su svuda opstal Sto se vise Uidaljujemo od Mediterana gradska nate postaju sve re- da, al the saguvana mreza patevaipak poverivala,s jee fog na drugi kraj carstva, tesa kulturm zjednicu. Vre- ienom, gradovi su optstl, a oni kojsu njima upravijal nastanjuju se na svojim seoskim posedima, ivot se ipak ‘dao u nekim gradovima, os uve veliéanstvenimy sa 5a- ‘vanim zidinana,svecanin kapijama, a svoj karnenim spomenicima, statuama, fontanama,temama, afitea- 3 trom, forumom na kome se ‘edvijao javni Zivot, sa skola mma u kojima se uelo govor nigtvu, naseobinama stot jagkih trgovaca koji su poslovalizlatnim noveem, 1 lei‘ apstlEpidio sarofg, IV ek dalje uspevajuci da nekako nabave papirus, zadine, nakit tuvezen 5 Istoka i, u prostranim nekropolama van gradskih ‘idina, sa svojim mauzolejima i sarkofazima bogatih grada- fa uikradenim reljefima i skulpturama, Si vi gadovi ke fut su ka Rim, kao uzoru models, Rim, ogroman grad, postavljen gotovo na granici koja dei latneki svet od hele- Aistickog, bio e u znatnoj meri helenizovan. U isto vreme bio je ponosan na svoj slavins proses nalazio je oslonac tom seeanju, u uspomeni na sv: Petra, sv. Pavla, na sve ‘one mucenike koji su u njemu bli sahranjen, i vim snaga ‘ma se borio da zadr2i ono sto pri- sgrabio Novi Rim, Konstantinopol Severno isto&no od granica ne- kadasnjey carstva, zemlje tSume koje nikada nisu stuplermekelesije naseljavala su jvarvarska” plemena. Obicati verovanja ovog proredenog. polunomadskog stanovnistva,naro- {a lovaca, svinjara|rateika, sasvim suse razikovaliod rimskih. Tnjho- ‘va umetnost je bila razliita: ta se tumetnost nije izrazavala w obradi (Car Konstantin Isa model gre, deta mock Ss Soe Crirady,X ook arena Vetere dru (eth, pope etal sademaje tare kta od bojenog stk, tive na aniname: Nem ve iispomenika. Umetnont ostaje granicena na predmete osvoje- fe kao pen na ore a na Flue lit ole, Estremadura Span, VI eek main a oy lea nave vdeo se pokss} nih plaza grobove: Nema n eljefa ni rezban- js Same ear opstakton ukzas,sprepletand magi anal Te kojn st porremeno pomaljaj slizovant bie 2ivotn- Ske i judshe figure Neki med ovim narodima pein su Jevandelje, dots tokom svoin seo u dodirsafhlenio- anim podrugjima. Tos on! kos pri, predvodent svo- oa jim» Kraljevima, upali na to Rimskog carstva i dogepali se ast nad njim Drugl narodi su ih sled. Najcesce sto bi- Ii pagani koji su, nadiruci u predele unutar bivsh granica carstva,brisal i poslednje slabe tragove nekadasnjeg rim: skog prisustva. Mozemo pouzdano uocitiraziku doke je, Uovimn nemienim vremenima, doprla .varvarska” kultura i preplavila rimsku. Granice njenog prodiranja obelezava jedina jasna i postojana inja koju mozemo pov preko te sitorje danainje Evrope,izmedu oblast s Kojima se govo- ‘io Iatnsld jprostora drugih jezik, (Ove dve kulture meduisobno su se veoma razlikovale. Daleko razvijenija, kultura juga je jos ojaéalaJustinijanovim fsvajanjima u VI stole, tokom kojh je 2a trenutak zaista- ‘ijeno napredovanje germanskih kraljevstava,justinjanove trupe ponovo su zatzele Italij, U Rimu, duz jadranske bale, w Raveni, podizu se velicansivene gradevine znak pobede, kao znamenja kulturne obnove. Ovi su spomenici Svedodilio promeni anticke umetnosti pod uticajem Plot nove mis radanju nove duhovnost._ Odbijanjem upo- trebe senke ~shvacene kao jedne od manifestacja matenje ~ samim tim liavajué delo dubine i reljefnost, nova umet: ‘ost nalazilae vo) iraz w ravnin povrsinama ska, a jj ‘mozaika. Ovo ,kalerljenje”stiglo je u dobar as. Bee njega, bez prisustva oblika koi su usadens kao istoénacki ukras a tiniteta pitanje je dali bi se Klasiene trace tako uspesno spasle od potpuinog nestajanja? Tpak, Fatovi su sobom nou velika stradanja, Dva ne sregna stcaja okolnosti oslabila su kultura juga w odnoss nna kultura varvara’.Prvi je epidemija kuge koa je bespo- Stedno harala tokom druge polovige VI periodieno se ob- navljala sve do stedine Vill veka, Sire se dolinama reka i glavnim putevima, epidemijajezahvatala najpre gradove, So dered uporine ike anh wadicja: Danelle po Stedela seoske oblast, a Cini se u potpunostisevern Gali {iGermaniju S druge strane, veliki deo predela na jug do: speo je pod utica slamske dvilizacije. Muslimani su pros nll svoju vladavinu na oblast Magreba, gotove ctavo The- B sisko polustrvo ina Narbonsks Gai. Pomorke vere 50 Slots su prekinute, a edna od posleia toga Bij da akon 67. godine papiris vie nije dopreman do pfovan: Sih aka Medusobno prepitanjeraznorodnih ela, Popul epilemija kage arabhansishosvajanj, slow je Peishivanje sree poliieke modi prema dnteanjont Eemtincnta,a ka obalamaSevernog mora naj kava trgovinskerazmene, nagovestavaua ako brie bude Enrope, Ove promene ubrzle su propadanje ish a= dove'na capadu, ledanc welsh senatorskih porodca Pr Gruzupase na kralevsksm dvorovima 2apovednicima ¥ar~ aiskih orutanih odreda Mog ove tmerane astokatje Dtisalaeseljake U drt koje je postjlo sve vie rr in, preeviadao je germansii natn mish, ponasana ‘odncst prema st Poipak msi tora saguva- laje sv} prestit Ona je zaservala OovajaceUpravo dase pid tojkattun, dab utestvoval see ston sero ews Fimold gradan, Cerman su pega: Zibrimeke grance 3 njhowt vod Prigrabive lat brasil suse kor oki titlama, Neki od jh su Konzlartdptinprokorle Rafa Probijana, 1 ot boravil u gradovima, nek sh, kao Teodor, podrtavali vat attache pisos ists, popat Hlodoveh,po- Efsaval sajedeo sn Ganovima sa}h drut, Njihova ‘aprea Zefa bla eda se uldpe, da posta deo tog Regine Putty pai voi pd pas Sve ioe predivelo od smake kulture tantigke um rot Satuvenb fe uk ueanske ce, odnosno tin she crove koja nije skli- nla jeres vee jeu spiskopa Rima slavila naslednika svetog Pe- tra, Posto jew ost IV veka odlukom cara Konstantna ca pre- stala da bade tajna Texoiho maucaej Reve, VI ok zabranjena,povremeno proganjana ski postal vant ha nstituca Catv, zatzel je voded polo) w okra Uspostavljene vast, a svoju hijerarh je iegradlla po Ugledu na ears administracj Usvakom gradu episkop Preuzima evilne duznost, postavljsjucl kao protivteze Fatnicima sopstveno duhovn intelektvan orutj, Po bednicka ertva prsvojilajecelokapno kalturno nasiede starog Riza, Stavilae pod svoje okt hole, a sréobrazo ‘anja podedila je osposobljavanju gradske elite dase sla 2 latinskim jesikom s javnim_poslovima, Nastojala je da zai pravlan latins, kao Sto fe jeaikJeronimovog. pre ‘oda Bible, od kvarenja koje st donosll vulgar govor: Toput magltrata jaca esta zatzel,jepisko Di su nastjall deine Alobra dela 2a zajedni- fu. Po. pravia pore- Nom eh aah poral on su pony nim Bitargiskim pred Konstentinyslaoluk "im, 1V ook stavama, muzikom iviauelnim umet- rostima nastojali da uwvecaju slavs svoj gradove 1 og moralnog ‘Trudedi se da oponasaju raskos tumetnichih dela Konstantinovske ‘epohe (kada su se po carskom nare- ‘enju, svetkovine povezane sa Kul tom koji je car prhvatio | podrzavao {a svojh politidkih interes, odenu- Je" uluksuzan, monumentalan de- or) episkopi su stalno gradi. Vern apiterju ortadtsnin we Revert, V ok sledbenici Kasignih tradicja, nadzidival su veé postojese sgradevine i podizali nove. Novolagradeni abjokt, smeteni pponckad na samom gradskom forumu, na mestima ge su Gui hramovi posveceni laznim bogovima, gradeni su uz ‘upotrebu antickih spi. Po ugledu na simske sudske dvo- rane, u Kojima su magistrati dell pravd w ime vladara, cepiskopi su podizali trobrodne bazilke, sa episkopskim prestolom smestenim u apsidi Po ugledu na nadgrobne Spomenike, poput onog koji je car Konstantin sagradio Jerusalimu nad Svetim grobom, gradi su baptisterjume centralnog plana oko osmougaene krstionice ~ simbola prenosenja materije u duh, puta od zemaljskog ka nebe- kom, Prelai su sa naroetom paznjom ukrasavali ova me Sta preobraéenja koja su svedodila o stalnom procest uve- avanjai obnavijanja novog drustva, mest stapanja starog ‘snovim. Krstionia je bila jasan simbol pobede hriscanstva. Po svojojprirodi, monoteistickereligije se protve kultu ‘kona, verujuci da se jedinstveni Bog ne moze figurativno predstavit jer se njegovo prisustvo manifestue posrecno, preko znakova, Monotesticko hriééanstvo se uporno borilo rs da iskoreni suparnigke reli- se; €ak su eptskopi ia vre ‘mena zrelog srednjeg veka, tu vreme kada su lkOv sa: rih bogova odavno vet bili uuspeino potisnut,jof uvek zazirali ‘od skulpturalne aio, Sen More gon VIN ok predstave bozanstva, Najzad, i sama .varvarska” kultura, koja se neprestano Siri, takode je oda figuralno, Tako je za mnogo vekova nesiala veka monuimentalna skulptu- "a. Ph ipak, na spomenicima koje st podizal, vodi hrisean ske erkve su postavjali muske i Zenske igure. U sustni, na sligan natin kao i carstvo koje e zamenila,crkva nije mogla da odolt a da masama nad kojima je vladala ne pokade svo- jumo¢ i vizuelnim svedoganstvima, Crkva je morala da i Svoje uéenje. Papa Grigonje Veli bo je pocetkom VII veka, luveren da se ono to za pismene 2nadi tekst, neukima mo- 4e preneti pomotu slike. Na kraj i ianad svega, britcaneks Bog se javio u Covekovom obligu, primajud njegovo telo i lik To znati da je moguée predstaviti ga. Njegova sika je stoga posrednik, kao Sto je on sam otelotvoreni Bog, Tako slik, Koja je sama znak, postae,u primarnom znagenju te red, .sakrament’, natin uspostavljanja veze izmedu Boga

    You might also like