ORIGINALNI NAU NI RAD UDK: 604.

7:791

Dragana Antonijevi
Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu
dantonij@f.bg.ac.rs

Sanjaju li klonovi ljubav?

Predstave o klonovima u popularnoj kulturi
Apstrakt: Fantazije o klonovima, kiborzima i androidima postale su deo mitologije sa-
vremenog doba mitologije biotehnoloke ere u kojoj su u!estala dostignu"a genetskog in-
enjeringa podstakla strahove od mogu"e zloupotrebe nau!nog znanja i njihovih posledica.
U radu se razmatra fenomen reproduktivnog kloniranja ljudskih bi"a predstavljenog u delima
popularne kulture, pre svega u filmskoj produkciji kao jednom od glavnih i najvanijih izvora
konstrukcije i prezentacije ideje o klonovima. Nakon uvodnog razmatranja ovog fenomena u
nau!nim, eti!kim i medijskim debatama koje su proete neprihvatanjem reproduktivnog klo-
niranja, pristupilo se analizi razli!itih upotreba motiva klona u odabranim filmovima. Ispita-
na je struktura i sadraj anrovske formule koja se koristi u filmovima o klonovima a koja je
odre#ena kao "socijalna melodrama", i sprovedena analiza mitskih obrazaca koji se vezuju za
temu kloniranja, poput mita o besmrtnosti, mita o blizancima, mita o jedinstvenosti ljudske
vrste, i drugo. Na kraju je ispitana priroda i poreklo straha i ga#enja od klonova koji se, u
svojim razli!itim oblicima, uglavnom svode na strah od dehumanizacije ljudi i na strah od
nerazlikovanja i prekora!enja biolokih, sociokulturnih i metafizi!kih granica.

Klju!ne re!i: klonovi, reproduktivno kloniranje, popularna kultura, film, strah od

gubitka razlika, strah od dehumanizacije

"Ali mit o Edipu prua neku vrstu logi!kog instrumenta koji omogu"uje da se
prebaci neki most izme#u po!etnog problema:
ra#amo li se od jednog jedinog ili pak od dva...
ra#a li se isto iz istog, ili iz drugog?"
Klod Levi-Stros (Strukturalna antropologija, 224)

Tekst je rezultat rada na projektu br. 177035 koji u celosti finansira Ministarstvo
prosvete i nauke Republike Srbije.

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

360 DRAGANA ANTONIJEVI$

Kratak uvod u (uznemiruju"i) fenomen

kloniranja ljudskih bi"a
O 2emu razmiljamo kada mislimo o klonovima
Kada je dr Jan Vilmut (Ian Wilmut) sa Roslin instituta u Edinburgu obzna-
nio februara 1997. godine da je uspeo da klonira celo ivo bi"e ovcu Doli,
dogodio se "ok budu"nosti". Mnogima se u!inilo da se "vrli novi svet" iz
Hakslijeve mate preselio u stvarnost pridruuju"i, tako, brojnim ljudskim
strahovima i jedan novi strah od klonova. Neki autori, posebno postmoder-
nisti!kog i poststrukturalisti!kog usmerenja, nae doba vide kao najavu "post-
humanog" drutva, blisko nadoleze"eg vremena u kome "e prisustvo kiborga i
klonova tehnoloki poboljanih i/ili u laboratorijama genetski stvorenih i iz-
menjenih (ljudskih) bi"a biti realno mogu"e i izvodljivo. Odnos izme#u zna-
nja nauke i "znanja" o budu"nosti koja se sti!u iz nau!nofantasti!ne literature
postala su izmeana i me#usobno uslovljena, zamagljuju"i razliku izme#u
imaginacije i nau!ne !injenice.1 Unutar takvih zamiljanja javlja se zabrinu-
tost za sudbinu "prirodnog" !oveka i za savremeno drutvo koje je Entoni Gi-
dens ve" nazvao odbeglim svetom (runaway world) "koji je uveo nove vrste
nepredvidljivosti, nove vrste rizika, nove vrste nesigurnosti, pri !emu neke od
tih nesigurnosti poti!u iz izvora za koje smo mislili da "e svet u!initi predvi-
dljivim... kao to su to nauka i tehnologija" (Hamilton 2003, 277).
Fantazije o klonovima, kiborzima i androidima postale su deo mitologije sa-
vremenog doba mitologije biotehnoloke ere u kojoj su u!estala dostignu"a
genetskog inenjeringa podstakla emocije i strahove usmerene pre svega na
(zlo)upotrebu "nau!nog znanja, globalizuju"e tehnologije i kontrole nad priro-
dom o !emu se razmilja kao o mogu"em neuspehu" koji nas moe ugroziti
(Hamilton 2003, 267)2. Osnovni strah jeste da "e se biotehnolokom manipula-

1
O odnosu nauke i nau!ne fantastike postoje razli!ita miljenja koja se mogu svesti,
uglavnom, na dve opre!ne ideje: 1. nauka je postala deo nau!ne fantastike, a mnoga !udesa
nau!nofantasti!ne imaginacije postala su nau!ne !injenice, pa se !ini da u evolutivnom
smislu nauka ishodi iz nau!nofantasti!ne uobrazilje koja slui nauci kao istorijsko izvorite
i imaginativna podloga; 2. nau!na fantastika je loa nauka, i te dve stvari nisu isto niti ih
treba brkati u vrednosnom i moralnom smislu; umesto !udesa nau!ne fantastike preovla-
#uje horor strah od posledica primene loe nauke i zlih nau!nika kao rado obra#ivane
teme u popularnoj kulturi koje, sa svoje strane, generiu strahove od savremene nauke i
posebno biotehnologije. Tako, po tom shvatanju, "lou i ludu nauku" iz sf literature tre-
ba jasno razdvojiti od "dobre i prave" nauke iz realnog konteksta (v. Hamilton 2003).
2
Teoreti!ari "rizi!nog drutva" to nazivaju simptomom "refleksivne modernosti"
periodom u kome su ideje Prosvetiteljstva o nau!nom i ukupnom ljudskom napretku
postale "ukaljane" galopiraju"im tehnonau!nim znanjima koja prete da zagospodare
drutvom (v. Hamilton 2003).

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

 SANJAJU LI KLONOVI LJUBAV? 361

cijom i genetskim inenjeringom otvoriti "Pandorina kutija" koju vie niko ne"e
mo"i ponovo da zatvori i uspostavi svet kakav smo do sada poznavali. Od sred-
njevekovnog Golema preko Frankentajna Meri eli, pa do klonova, androida i
robota umnoavaju se slike zabrinjavaju"ih i zastrauju"ih, mnogo re#e
uves%ljavaju"ih, rezultata !ovekovog "igranja Boga". Svim tim bi"ima zajedni!-
ko je to da nisu proizvod prirode, ve" !oveka koji je sebe stavio u poziciju sve-
mogu"eg Tvorca. Duboko uznemiruju"a !injenica u vezi artificijelnih, uz po-
mo" nauke i tehnologije stvorenih bi"a jesta ta da oni prestaju da budu ultima-
tivni "drugi", poput vanzemaljaca, na primer, uz pomo" kojih se olakava iden-
titetska konstrukcija na semanti!koj osnovi "Mi : Oni", ve" "postaju naa bra"a,
nae drugo ja" kako isti!e Marina Vorner (Warner 1994, 21), sa kojima, me#u-
tim, nismo na!isto kako "e ispasti, kako "e se ponaati, kakvu odgovornost pre-
ma njima treba da ispoljimo, kakve "emo nove drutvene uloge morati da dode-
limo sebi i njima. Savremena zamiljanja ovakvih scenarija postavljaju pitanja
granica !ove!nosti i ljudskog digniteta, pretpostavljaju"i razli!ite varijante od-
nosa izme#u "nas" i "njih" kao naeg alter ega, ali vie se bave pitanjem "nas"
dok se u manjoj meri bave problemom koji je Meri eli pokrenula: dostojanstva
i identiteta tih artificijelnih bi"a, njihovog prava da, jednom stvoreni ljudskom
rukom, ispolje svoju !ove!nost.
injenica je da ljudi o nau!nim i biotehnolokim dostignu"ima obi!no sa-
znaju iz medija i popularne kulture sf romana, filmova i TV serija, a malo ili
nimalo iz nau!ne literature. Razlog tome je to su nau!ne publikacije o rezul-
tatima biotehnologije uglavnom nejasne i teko dostupne irokoj publici, mno-
gi nau!nici nemaju ni elju da objasne svrhu svojih eksperimentalnih istrai-
vanja smatraju"i to previe komplikovanim, tako da obi!an svet svoje predsta-
ve o klonovima, na primer, sti!e i konstruie iz izvora koji su mu bliski, a tu
temu obra#uju na popularan i razumljiv mada jednostran na!in to, pak, navo-
di mnoge nau!nike da se pobune protiv "najgorih vizija i scenarija" koje pu-
blici nudi popularna kultura i publicistika. Sve ovo izaziva umnoavanje fan-
tazija koje sadre distopijske i tehnofobi!ne slike budu"nosti, funkcioniu"i
kao dijagnoza savremenog drutva, ali i kao prognoza u vidu "upozoravaju"ih,
opominju"ih narativa" (cautionary tales) (Ferreira 2005, 3). Zapravo, kako je
ve" odavno uo!eno, ve"ina sf narativa, bilo da pripadaju popularnoj nau!no-
fantasti!noj ili "visokoj" knjievnosti, uvode teme o klonovima, robotima, an-
droidima i vanzemaljcima kao "dobrim za miljenje" o nama samima, koriste-
"i ih kao metafori!ne iskaze o drutvu u kome ivimo ili o onome ka kome
stremimo (v. Gavrilovi" 2010, Gorunovi" 2010, iki" 2010).
Kada je re! o klonovima, dela popularne kulture, medijski napisi, kao i tek-
stovi i knjige koji pretenduju na nau!nu i publicisti!ku ozbiljnost razmatraju u
sutini spekulativan scenario, zamiljaju budu"nost kakva bi mogla biti u ne-
dostatku adekvatne spoznaje i nemogu"nosti da analiziraju neto !ega jo
uvek nema u stvarnosti. To, uostalom, jeste zadatak i smisao nau!ne fantasti-

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

362 DRAGANA ANTONIJEVI$

ke, ali deluje onespokojavaju"e kada se o tome govori u nau!nom ili parana-
u!nom diskursu koji spekulacije proglaava skoro kao !injenice, koriste"i "a-
nr nau!ne fantastike kao iri kulturni trop" (Hamilton 2003, 267) i, kada je
kloniranje u pitanju, ubrzano menjaju"i nau!nofantasti!nu sintagmu "nije se
jo dogodilo" u "samo to se nije dogodilo".
Pre nego to se pozabavim predstavama o klonovima u popularnoj kulturi,
nakratko "u se osvrnuti na nau!ne !injenice vezane za kloniranje i eti!ke de-
bate pokrenute tim povodom, bez namere da detaljnije ulazim u sloenu pro-
blematiku kloniranja s aspekta biotehnologije, bioetike i biopolitike.

"You Are Never Alone with a Clone"3

Kloniranje podrazumeva aseksualnu reprodukciju organizma koji ima

identi!an genetski materijal s entitetom !ija je kopija. Nauka razlikuje tri pri-
rodna oblika kloniranja,4 a kloniranjem se smatraju i neki na!ini razmnoava-
nja u in vitro uslovima. U veta!ki izazvanim uslovima kloniranje se odnosi
na procese molekularnog i "elijskog kloniranja, zatim na replikaciju embriona
koja za cilj ima stvaranje mati!nih ili stem "elija, i kona!no kloniranje celih
viih organizama koji se prirodno razmnoavaju isklju!ivo seksualnim putem
a koje je u in vitro uslovima mogu"e izvesti tehnikom transplantacije jedra u
neoplo#enoj jajnoj "eliji. Tehnika koju nau!nici primenjuju za dobijanje klo-
nova naziva se "nuklearni transfer" (somatic cell nuclear transfer) gde je nu-
kleus jajne "elije uklonjen i zamenjen nukleusom telesne "elije uzete iz odra-
sle jedinke. Kada su ljudska bi"a u pitanju razlikuju se terapijsko i reproduk-
tivno kloniranje. Dok terapijsko kloniranje ima za cilj proizvodnju mati!nih
"elija i njihovu upotrebu u le!enju razli!itih oboljenja i fizi!kih trauma putem
"genske terapije" (gene repair therapy), reproduktivno kloniranje ima za cilj
proizvodnju kloniranih organizama (v. Antoni" 2009).5

3
Re!enica preuzeta iz teksta "Jekyll and Jekyll" objavljenog u magazinu The Eco-
nomist, 30. oktobar 1993. http://www.highbeam.com/doc/1G1-14487862.html
4
Tri prirodna oblika kloniranja su: partenogeneza ili "samooplodnja", apogamija
ili razmnoavanje bez oplodnje preko resnica kod biljaka, i apomiksija razvoj em-
briona iz neoplo#ene jajne "elije.
5
Nauka za sada nema zadovoljavaju"i odgovor na pitanje da li je tehni!ki izvodljivo
kloniranje ljudi, mada se na teorijskom nivou zna da je mogu"e, tim pre to se u svetu pola-
ko razvija industrija kloniranih ivotinja, kako u eksperimentalne tako i neke komercijalne
svrhe (npr. kloniranje uspenih trka!kih grla u konji!kom sportu i sli!no). Eksperimentalno
kloniranje ivotinja odnosi se pre svega na sisare, pri !emu postoji snana preporuka ame-
ri!ke FDA da se meso i mleko kloniranih ivotinja (krava, svinja, ovaca i koza) jo uvek ne
upotrebljava u ljudskoj ishrani dok traju nau!na istraivanja koja bi otklonila svaku sum-
nju i potvrdila njihovu bezbednost. FDA je izdala i spisak odgovora na mnoge mitove i

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

 SANJAJU LI KLONOVI LJUBAV? 363

Od kada je 1993. godine objavljen rezultat jednog od prvih uspeno izve-

denih eksperimenata s veta!ki izazvanim umnoavanjem blizana!kih "elija
ljudskog embriona6, pa preko uspenog kloniranja ovce Doli, te nepotvr#ene
mada irom sveta objavljene vesti, iz decembra 2002. godine, da je Raelijan-
ski pokret i njihova firma "Clonaid" uspela da donese na svet ensku bebu
klona7, fantazmagori!na slika "armije klonova dizajniranih za militarne svrhe,
farme beba, katalozi klonova i porodice Frankentajna razli!itih vrsta" (Bat-
taglia 1995, 673), ispunila je medije (v. Hopkins 1998) i nau!ne debate8, te
proizvela brojne rasprave na razli!itim nivoima ozbiljnosti, ukazuju"i na to da

nesporazume vezane za kloniranje sisara i drugih ivotinja. Videti na: http://www.fda.

gov/animalveterinary/safetyhealth/animalcloning/ucm055512.htm
6
Grupa nau!nika sa Medicinske kole Univerziteta "Dord Vaington" u SAD
na !elu sa Deri Holom (Jerry Hall), objavila je 24. oktobra 1993. godine da su uspe-
no klonirali ljudski embrion. O doga#aju koji je ve" tada izazvao snane klonofobi!-
ne reakcije prvi je pisao Times, nakon !ega je usledila serija razli!itih medijskih tek-
stova. U tehni!kom smislu, Hol i njegov tim uspeli su da podele ljudski embrion u in-
dividualne "elije sa mogu"no"u da se same razviju u nov kompletan embrion, i u ar-
tificijelnim uslovima podstakli njegovo samoumnoavanje stigavi tako do 32 identi!-
ne zasebne "elije. Me#utim, budu"i da je originalni embrion patio od hromozomskih
defekata, ove blizana!ke "elije nisu imale mogu"nost da se dalje razviju u celovit ivi
organizam, odnosno u ljudsko bi"e (Battaglia 1995, 673).
7
"Veliko mi je zadovoljstvo da saoptim da je ro#ena prva klonirana beba", rekla je
direktorka Clonaid Briit Boaselije (Brigitte Boisselier) na konferenciji za novinare u
Holivudu 27. decembra 2002. godine. Vest, me#utim, nikada nije dokumentovana nijed-
nim pouzdanim dokazom da se doga#aj odista odigrao. http://www.ctv.ca/CTVNews/
TopStories/20021227/clone_raelians_021226/.
8
Me#u nekim od najcitiranijih knjiga i zbornika radova u humanisti!kim i dru-
tvenim naukama, bioetici i biopolitici, koji iz razli!itih perspektiva razmatraju pro-
blem kloniranja, su: Leon R. Kass and James Q. Wilson, The Ethics of Human Clo-
ning, Washington, DC: American Enterprise Institute Press, 1998; Gregory E. Pence,
Whos Afraid of Human Cloning? Lanham, MD: Rowman & Littlefield, 1998; Gre-
gory E. Pence (ed.), Flesh of My Flesh: The Ethics of Cloning Human, A Reader. Lan-
ham, MD: Rowman & Littlefield, 1998; Cass R. Sunstein and Martha C. Nussbaum
(eds.), Clones and Clones: Facts and Fantasies About Human Cloning. New York:
W.W. Norton & Company, 1998; Temat "Legislating Morality: The Debate Over Hu-
man Cloning" Journal of Legislation and Public Policy Vol. 4, Is. 1, 2000; Silja Vo-
neky and Rudiger Wolfrum, Human Dignity and Human Cloning, Leiden, NLD: Mar-
times Nijford Publishers, 2004; Heiner Roetz (ed.), At the Interface/Probing Bounde-
ries, Vol. 27: Cross-Cultural Issues in Bioethics: The Exemple of Human Cloning,
2006; i drugo. Za pregled nekih od najvanijih knjiga napisanih pred kraj XX veka u
duhu eti!ke debate za i protiv kloniranja ljudskih bi"a pogledati prikaz Rej!el Enkini
(Ankeny 2001). U ovim publikacijama mogu"e je na"i reference na brojne druge ra-
dove i knjige posve"ene problemu kloniranja ljudskih bi"a.

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

364 DRAGANA ANTONIJEVI$

je mogu"nost ljudskog kloniranja u Zapadnoj kulturi frekventna tema i inspi-

rativna imaginacija.
U pokrenutoj debati me#u prvima se javnosti obratio tvorac ovce Doli, Jan
Vilmut, koji se distancirao od ideje kloniranja ljudskih bi"a postavivi sasvim
ispravno pitanje !emu bi to uopte sluilo i konstatuju"i da on ne vidi nije-
dan dobar razlog za to (Ankeny 2001, 402). Vilmut je naveo tri potencijalna
razloga za kloniranje ljudi: le!enje neplodnosti, "vra"anje u ivot" umrlog
srodnika i kopiranje eljene li!nosti, odbacuju"i sva tri kao eti!ki neprihvatlji-
va (Corcos et al. 1999, 1051). Me#utim, ve"ina filozofskih, bioeti!kih i biopo-
liti!kih, antropolokih, pravnih i sociolokih rasprava tretirala je klonove kao
skoro sasvim izvesnu !injenicu s kojom se treba suo!iti kao sa novumom, radi-
kalno novom situacijom koja nam predstoji i o kojoj treba na eti!kom i prav-
no-politi!kom nivou odlu!iti za ili protiv (v. Shapiro et al. 2000).
Osnovni fokus rasprava bio je !ovek i pitanja nae !ove!nosti, humanosti,
dostojanstva, individualnosti i opstanka u svetu svemo"ne tehnologije i ivota
s artificijelnim bi"ima. Raspravljalo se o disoluciji li!nosti, o granicama selfa
koje se brie pred "fenomenom ogledala"9 umnoenom pojavom mojeg
"drugog ja" koje je genetski isto sa mnom i istovremeno potpuno druga!ije, s
druga!ijom sudbinom, svrhom i ciljem (moja sestra bliznakinja? moja "erka
zbog generacijske razlike? ili oba zajedno?). Mnogi su naveli pojavu blizana-
ca kao prirodni oblik kloniranja, ali to nije dobar argument budu"i da !ak ni
jednojaj!ani blizanci nemaju sasvim identi!an genetski kod, kao to je, uosta-
lom, mogu"e da do#e do pogreki prilikom kopiranja DNK i u slu!aju kloni-
ranja. Osim toga, bitnu egzistencijalnu i moralnu razliku !ini ravnopravna
istovremenost postojanja blizanaca koji mogu i ne moraju uticati jedan na dru-
gog u kreiranju svojih autenti!nih sudbina, dok klon naruava vremenski sled
prirodne reprodukcije budu"i da nemonovno stie posle originala te mu, u tom
smislu, nije bukvalno blizanac, oteavaju"i svrstavanje klona u neku od usta-
novljenih bio-socijalnih kategorija na osnovu generacijskog identiteta. Origi-
nal, pak, svojim ivotnim izborima postavlja uzor koji moe ograni!iti slobo-
du klona kao kopije, ukoliko je klon svestan !injenice o svom poreklu a tre-
balo bi da bude (v. Morscher 2005,125-126, Garlick 2010, 144).
Razmatrana je, nadalje, mogu"a destrukcija heteroseksualne porodice, seksu-
alne reprodukcije i naruavanja prirodnog i slobodnog/spontanog procesa nastan-
ka nove osobe, koju odlikuje slu!ajnost i jedinstvenost genetskog koda, ukoliko
se dozvoli aseksualna reprodukcija, odnosno replikacija putem kloniranja. S tim
u vezi isticala se antropoloka i socijalna vanost seksualne reprodukcije.
S druge strane, razmatrala se mogu"a sudbina klonova razlozi za njihovo
stvaranje, dignitet i sopstvo ljudskih kopija, kao i funkcije koje bi, eventualno,

9
Fenomen ogledala je poznat motiv u fantasti!noj i fikcionalnoj psiholokoj knji-
evnosti kao metafora disolucije i defragmentacije li!nosti (izofrenije).

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

 SANJAJU LI KLONOVI LJUBAV? 365

imali u ljudskom drutvu. Navo#ene su razli!ite mogu"e utilitarne svrhe klo-

nova, u pojedina!nim sasvim ograni!enim slu!ajevima i kontrolisanim uslovi-
ma ali moralno diskutabilne prirode (pravo roditelja da kloniraju svoje teko
obolelo dete, pravo heteroseksualnih neplodnih parova kao i gej i lezbijskih
parova da imaju klonirano potomstvo i sli!no)10 (v. Hopkins 1998, Shapiro et
al. 2000), a razmatrane su i eti!ki sasvim neprihvatljive "farme klonova" i nji-
hove upotrebe za ubiranje organa ili za politi!ke ciljeve. Argumentacija nekih
autora11 koji se zalau za reproduktivno kloniranje u smislu kreiranja i dizajni-
ranja eljene li!nosti kloniranog deteta kao proizvoda svesne i voljne elje
svojih roditelja a ne kao rezultata "reproduktivnog ruleta", ili pak dizajniranja
razli!itih tipova ljudske vrste sve do stvaranja Nat!oveka superinteligent-
nog, fizi!ki izdrljivog i izvanredno sposobnog bi"a, kod mnogih stvara iskre-
nu jezu i otpor (v. Henry 2010).
Preovla#uju"e stanovite bioetike i ljudskih prava je negativno i protivno
ljudskom kloniranju u reproduktivne svrhe, dok se debate o eti!koj opravdanosti
terapeutskog kloniranja i dalje vode (v. Sparrow 2009). Naj!e"e se kao kju!ni
argument navodi deontoloka etika odgovornosti filozofa Hansa Jonasa,12 koja
isti!e odgovornost kao osnovnu moralnu dunost !oveka i njegovu obavezu da
svojim postupcima ne ugrozi prirodu niti uslove neophodne za neograni!eno
postojanje !ove!anstva, njegovu slobodu i autenti!nost (Morscher 2005)13. Po-

10
Diskutabilna priroda ove ideje odnosi se, osim moralnih razloga, i na !injenicu da
teko obolelo dete (zapravo, svako od nas) nosi u sebi gen s predispozicijom za odre#e-
ne bolesti. Kloniranjem taj gen bi se preneo i pod odre#enim okolnostima ponovo akti-
virao i kod klona izazvao istu tu bolest s istim ili sli!nim ishodom kao kod originala.
Nadalje, pitanje je koliko bi takvi roditelji mogli da se uzdre da ne uti!u na klona da
imitira ivot svog prethodnika umesto da vodi svoj autenti!an ivot, bez prisile i pritiska
roditeljske projekcije u odnosu na eljeni rezultat replikacije. to se ti!e gej parova, oni
imu"niji u nekim zemljama ve" koriste oplodnju in vitro i instituciju surogat majke da bi
dobili potomstvo, pa se postavlja pitanje opravdanosti kloniranja u te svrhe.
11
Obi!no se navode imena Gregori Pensa (Gregory Pence), profesora filozofije na
Univerzitetu Alabama koji se bavi medicinskom etikom, i Li Silvera (Lee Silver), pro-
fesora molekularne biologije na Univerzitetu Prinston, koji se najistrajnije zalau za
dozvolu reproduktivnog kloniranja ljudskih bi"a.
12
O etici odgovornosti Hansa Jonasa sa referencom na originalne radove v. Mor-
scher 2005, Antoni" 2009.
13
Edgar Mor!er navodi tri filozofsko-moralna argumenta protiv kloniranja, tzv.
Biderstajn argument (kloniranje kao medicinska procedura moe proizvesti nepoznate
opasnosti i rizike kako za klonirano bi"e tako i za celo !ove!anstvo); Frankentajn ar-
gument (zloupotreba medicinske procedure kloniranja i mogu"e katastrofalne posledi-
ce takvog postupka); Rubintajn argument (kloniranje ugroava dostojanstvo, autono-
miju i slobodu kloniranog bi"a zato to mora da prati sudbinu svog originala). Svaki
od ovih argumenata ima svoje pro et contra razloge, ali ukupna rasprava ostaje u do-
menu moralne neprihvatljivosti kloniranja (Morscher 2005).

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

366 DRAGANA ANTONIJEVI$

vezuju"i problem odgovornosti s problemom kloniranja isticala se i Habermaso-

va14 teza da "klon nalikuje robu, a da je kloniranje svojevrsni savremeni oblik
robovlasnitva", budu"i da klon nije proizvod slu!ajnih okolnosti ve" svesnog
delanja i namere neke druge osobe, !ime se odgovornost ljudi podie na vii ni-
vo. Mi nismo samo odgovorni za nastanak te nove osobe, prema kojoj se pona-
amo kao vlasnici, ve" smo odgovorni i za sve osobine koje "e ona imati, uskra-
"uju"i kloniranim bi"ima pravo na odgovornost koju bi imali prema sebi i pravo
na jedinstvenost i neponovljivost genetskog koda, budu"i da su plod nae name-
re a ne spontanog i prirodnog procesa nastanka, na !emu po!iva ljudska vrsta.
Kona!no, postavljena su i pitanja religijske prirode razmotren je stav najva-
nijih svetskih religija po pitanju kloniranja (v. npr. Roetz 2006, Sulmasy 2006,
Antoni" 2009), te zaklju!eno da !oveku nije primereno da se "igra Boga" i re-
meti prirodni i od Boga stvoreni poredak.
Debate na ovu temu u ve"ini zemalja i u Ujedinjenim nacijama zavrile su
se zakonski regulisanom zabranom reproduktivnog (a negde i terapeutskog)
kloniranja ljudskih bi"a15 barem do daljneg.

Klonovi u popularnoj kulturi

Tema kloniranja i anrovska formula
Tema kloniranja je u popularnu kulturu masovnije ula 70ih godina XX ve-
ka, mada kao prete!u anrovske upotrebe ove teme u savremenoj nau!noj fanta-
stici mnogi navode film Invasion of the Body Snatchers [Invazija kradljivaca te-
la] Dona Sigela iz 1956. godine, u kome je predstavljena vanzemaljska invazija

14
O ovoj ideji Jirgena Habermasa izloenoj u knjizi The future of human nature
(2003) v. Antoni" 2009, Garlick 2010.
15
UNESCO je 1997. doneo Deklaraciju o humanom genomu i ljudskim pravima, u
kojem se navodi da postupci koji su u suprotnosti s ljudskim dostojanstvom, kao to je
reproduktivno kloniranje ljudskih bi"a, nisu doputeni (tekst deklaracije u: Unesco i bio-
etika, zbirka osnovnih dokumenata, Center for Ehics and Law in Biomedicine 2008).
Savet Evrope je tako#e doneo nekoliko preporuka o zabrani kloniranja ljudskih bi"a u
razli!itim Konvencijama o ljudskim pravima (v. Antoni" 2009). U naoj zemlji klonira-
nje u reproduktivne svrhe je zabranjeno Kodeksom profesionalne etike Lekarske Komo-
re Srbije, !lanom br. 37, gde se kae: "Stvaranje genski identi!nih lica suprotno je etici i
potovanju ljudskog dostojanstva. Zabranjeni su eksperimenti usmereni na stvaranje
genski istovetnog ljudskog bi"a, odnosno sa istim genetskim sistemom koji ima i drugo
ljudsko bi"e ivo ili umrlo." http://www.paragraf.rs/propisi/kodeks_profesionalne_eti-
ke_lekarske_komore_srbije. html. U Ustavu Republike Srbije, u odeljku "Pravo na i-
vot", !lan 24, stoji: "Zabranjeno je kloniranje ljudskih bi"a". http://www.sllistbeograd.
rs/documents/ustav_republike_srbije_lat.pdf.

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

 SANJAJU LI KLONOVI LJUBAV? 367

hladnih i neemocionalnih kloniranih bi"a koji naseljavaju usnula ljudska tela i

oduzimaju im duu u nameri da opustoe Zemlju.16 Kako filmovi i TV serije !i-
ne nesumnjivo najuticajniji i najrasprostranjeniji vid popularnokulturnog kreira-
nja predstava o kloniranju i genetskom inenjeringu, ne !udi da je ve"ina anali-
za bila usmerena pre svega na domen ovakve kulturne produkcije. Tako na pri-
mer, Kreg Kormik je, za potrebe istraivanja agencije Biotechnology Australia,
prou!io scenarije i izdvojio ukupno 33 filma koji su se od 1971. do 2005. godi-
ne bavili ljudskim reproduktivnim kloniranjem17 (Cormick 2006). Njega je inte-
resovao na!in na koji su biotehnoloka nau!na istraivanja i nau!nici bili prika-
zani u filmovima18, da bi te nalaze potom uporedio s istraivanjima javnog
mnjenja u vezi kloniranja i (ne)poverenja u nauku i njene regulative. Kristina
Korkos, Izabel Korkos i Brajan Stokhof uradili su sli!nu studiju, s akcentom na
pravne i socijalne komentare razli!itih tema o kloniranju, genetskom inenjerin-
gu i savremenoj tehnologiji u nau!nofantasti!noj literaturi i filmovima, s poseb-
nim osvrtom na nekoliko epizoda u TV serijalima X-Files i Star Trek: The Next
Generation (Corcos et al. 1999).19 Antropolokim razmatranjem rodnog proble-
ma replika i pitanjem samoumnoavanja kao suplementa, tj. dopune sopstvene
nedovoljne li!nosti kloniranim "ja" s druga!ijim osobinama i sposobnostima,
bavila se Debora Batalja analiziraju"i ovu temu u popularnim filmovima (detalj-
nije u komediji Multiplicity) i isti!u"i zna!aj filma kao "glavnog i preovla#uju-
"eg kulturnog dokumenta savremenog drutvenog ivota" (Battaglia 2001, 495).
16
Film je uvr"en me#u najzna!ajnija filmska ostvarenja u Americi. Pripisivane su
mu razli!ite politi!ke konotacije, uglavnom kao metafora antikomunisti!ke histerije u
Makartijevo vreme i ujedno straha od gubitka li!nosti i individualnosti zbog sovjetske i
uopte komunisti!ke ideologije. Interesantno je da su, uprkos brojnim tuma!enjima, pi-
sac novele Dek Fini (Jack Finney) i reiser Don Sigel (Don Siegel) slono odbijali bilo
kakvu politi!ku konotaciju filma, tvrde"i da tako neto uopte nisu imali na umu. Poznat
je i rimejk iz 1978. godine reisera Filipa Kaufmana. Originalni film i novela posluili
su za stvaranje varijanti pod nazivom Body Snatchers (Kradljivci tela) Abela Ferare iz
1993. godine i Invazija Olivera Hirbigela iz 2007. godine, oba s neto izmenjenim sadr-
ajima ali o!uvanom osnovnom idejom invazije kradljivaca tela (klonova) dok su ljudi u
usnulom stanju. http://en.wikipedia.org/wiki/Invasion_of_the_Body_Snatchers
17
Mada, ne samo time budu"i da je u ovu filmografiju Kormik uklju!io i dva koja
se bave kloniranjem dinosaurusa Jurassic Park (1993) i The Lost World: Jurassic
Park (1997), oba po romanu i scenariju Majkla Kri!tona. U franizi o tematskom par-
ku iz doba Jure do sada je snimljeno tri filma, a !etvrti se o!ekuje tokom 2013. godi-
ne. http://en.wikipedia.org/wiki/Jurassic_Park_(franchise)
18
Jedan od prvih filmova koji je verno preneo dotadanja znanja o postupku kloni-
ranja koriste"i dokumentarni insert i prate"e objanjenje bio je !uveni film The Boys
from Brasil [Momci iz Brazila] (1978), !iju temu predstavlja navodni posleratni uspe-
no izveden eksperiment Jozefa Mengelea da viestruko klonira Adolfa Hitlera.
19
U ovom radu u Apendixu je dat spisak najpoznatijih TV serija, filmova, romana
i tinejderske literature u kojima se obra#uje problem kloniranja.

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

368 DRAGANA ANTONIJEVI$

Kloniranje je prisutno u anrovski razli!itim filmovima. Kreg Kormik je temat-

ski razvrstao filmove prema vremenu zbivanja radnje i nameri da se kloniranje pri-
kae na (ne)realisti!an na!in. Uz neke moje intervencije20, ta klasifikacija bi ovako
izgledala: 1. savremenom drutvenom realizmu pripadali bi filmovi poput The Boys
from Brasil, Anna to the Infinite Power, Cloning of Joanna May, Cloned, The Third
Twin, Blueprint, Never Let Me Go, Womb i dr.; 2. budu"em drutvenom realizmu
The 6th Day, Yesterday, Parts:The Clonus Horror, The Island, Moon; 3. nau!noj
fantastici shva"enoj kao zbivanje u dalekoj budu"nosti u galakti!kim razmerama
Star Wars: Attack of the Clones, Star Trek: Nemesis, Alien Resurrection, itd; 4.
komedijama Sleeper, Multiplicity, Austin Powers: The Spy Who Shagged Me,
Austin Powers in Goldmember, itd; 5. akcionim i horor dramama, npr. The Clones
of Bruce Lee, Godsend, Replikator: Cloned to Kill, i dr; 6. animiranim filmovima,
npr. Neon Genesis Evangelion, Clone High, Star Wars: Clone Wars, itd.
Bilo da je re! o nau!noj fantastici ili o filmovima koji se mogu odrediti kao
savremeni ili skori budu"i realizam, smatram da formulu tih pri!a !ini ono to je
Don Kavelti nazvao socijalnom melodramom. Nju karakterie sinteza melo-
dramskog obrasca koji tei emotivnoj i moralnoj satisfakciji udruene s razra-
dom neke aktuelne drutvene situacije povezane s nekim bitnim socijalnim ili
istorijskim fenomenom (Cawelti 1976, 261), u ovom slu!aju kloniranjem i bi-
otehnologijom. Strukturalnom karakteristikom ovog tipa formule postie se
dvostruki efekat: drutveno okruenje se kriti!ki razmatra, otkrivaju"i skrivene
motive, tajnu mo" i korupciju, ljudsku beskrupuloznost i pohlepu u pozadini so-
cijalnih institucija ili doga#aja, dok melodramski obrazac donosi, nakon mnogih
peripetija u kome je zlo privremeno trijumfovalo, zavrnu umiruju"u satisfakciju,
potvrdu ponovo uspostavljenog poretka i sre"nog ili barem obe!avaju"eg kraja
za pozitivne likove. Preneto na filmove o kloniranju, ova formula sa svojim sa-
stavnim elementima situacijom, obrascem akcije, likovima i okolnostima,
uspeno funkcionie u nizu razli!itih dela. Me#utim, narativizacija tog problema
mahom je povrna, jednostrana i s retkim izuzecima, poput filmova najskorije
produkcije kao to su Blueprint [Kopija] (2003)21, Moon [Mesec] (2009)22, Ne-
ver Let Me Go [Ne daj mi nikada da odem] (2010)23 ili Womb [Materica] (2010)24,

20
Dodala sam neke filmove iz produkcije nakon 2005. godine koje Kormik nije uvrstio.
Poslednju 5. grupu filmova u njegovoj klasifikaciji koju je on nazvao "davno zaboravlje-
nim" na osnovu toga da ih danas retko ko gleda i da se nisu visoko kotirali na listama popu-
larnosti, ja sam izostavila budu"i da mi takvi kriterijumi nisu bili od vanosti. Stoga sam
predloenoj listi dodala 5. i 6. grupu imenuju"i ih kao "akcione i horor drame" i "animi-
rane filmove".
21
Reija Rolf Schbel.
22
Reija Nathan Jones.
23
Reija Mark Romanek.
24
Reija Benedek Fliegauf.

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

 SANJAJU LI KLONOVI LJUBAV? 369

ne ulazi u psiholoko nijansiranje niti kompleksnije socio-kulturno i eti!ko raz-

matranje posledica kloniranja po "originale", "kopije" i njihovu okolinu.

Osnovnu situaciju !ini uspeno realizovano kloniranje u utilitarne svrhe: a)

zarad militarnih ciljeva kloniranje "vojske istih" koja treba da ovlada Ze-
mljom, bilo da je re! o vanzemaljskim ili ljudskim bi"ima25; b) "farme klonova"
zbog etve i transplantacije organa kao savremenog alhemijskog "eliksira mla-
dosti" bogatih i mo"nih "originala"; c) kloniranje kao kreiranje eljene li!nosti
sa ciljem da se "vrati u ivot" umrla bliska osoba, naj!e"e dete ili ljubavnik, ili
neka poznata li!nost zbog njenih osobina; d) kreiranje eljene li!nosti u podva-
rijanti samoljublja, odnosno samokloniranja iz egoisti!nih pobuda da bi se sop-
stveni talenat i neka sposobnost produili i preneli na "sebe drugog", tj. jednog
ili vie klonova; e) kloniranje kao eksperiment "ludih" nau!nika.
Budu"i da je kloniranje naj!e"e prikazano kao tajni, kriminalni i ilegalni
!in, zaplet i akcija se koncentriu oko otkrivanja zavere i moralno neprihvatji-
vog / pravno nedopustivog / egzistencijalno ugroavaju"eg kloniranja, te osu-
je"enja takvih namera eliminacijom klonova i/ili eliminacijom zaverenika i
osoba kojima su pripisane zle namere i postupci. Kao to je ve" re!eno, retki
su filmovi !iji zaplet po!iva na psiholokoj, socijalnoj i moralnoj drami klona
kada shvati ko je i zbog !ega je stvoren. U tom slu!aju film se razreava pobu-
nom klonova, razotkrivanjem mahinacija i osloba#anjem od nametnute sudbi-
ne (kao na primer u filmovima The Island i Moon), ili naputanjem emotivne i
drutvene veze koja je do tada postojala, eventualno, s originalom ili usvoji-
teljskom porodicom (npr. Blueprint ili Womb).
Razreenje zapleta u popularnokulturnim delima nikada ne ide dalje od eli-
minacije neposredno ugroavaju"e ili moralno-psiholoki dramati!ne situaci-
je. Oslobo#eni prinudne sudbine i motiva svojih tvoraca, klonovi stupaju me-
#u nas a da nam nije ponu#ena dalja imaginativna razrada kako iveti s nji-
ma, na koji na!in im omogu"iti i osmisliti mesto me#u nama bez straha i stig-
matizacije? Na nivou strukture anra ovaj problem se moe objasniti melo-
dramskom formulom koja okon!ava radnju !im se pojavi sre"an ili obe!avaju-
"i kraj zapleta. Me#utim, kao gledalac ovakvih filmova ne jednom sam se upi-
tala dobro, a ta dalje biva s njima i nama? Sie u kome se razra#uje ne!iji

25
Podvarijante ove teme obra#ene su u Star Wars: Attack of the Clones (2002) i
Star Wars: Clone Wars (animirani, 2008) gde armija klonova najpre ratuje udruena s
dedajima protiv separatista, a potom u slubi Republike protiv dedaja. U epizodi
"Oblivion" Star Trek: Voyager serijala klonirana je cela posada broda, dok u filmu
Star Trek: Nemesis (2002) klon kapetana an-Lik Pikara eli da izvri vojni udar i na-
padne Federaciju.

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

370 DRAGANA ANTONIJEVI$

ivot svakako nije stran delima popularne kulture. No, rekla bih da dosadanja
poznata kulturna i drutvena situacija ne omogu"ava suvislo elaboriranje po-
menute teme: svakodnevni ivot klonova i problemi s kojima bi se mogli su-
sresti, te na!ini na koji bi bili reeni, predstavljaju jo uvek nepoznanicu koja
nas ujedno plai i intrigira, a na koju nemamo valjan odgovor jer klonovi,
ipak, jo uvek nisu me#u nama.
Odstupanje od obrasca javlja se u filmu Never Let Me Go (2010), ra#enom
prema istoimenom romanu Kazuo Iigure26 iz 2005. godine, u kome se radnja
odvija u savremeno doba u Engleskoj gde je kloniranje, za potrebe etve orga-
na, drutveno doputen postupak koji ne nailazi na osudu ali izaziva rezervisa-
nost i prezir. Me#utim, ovaj umetni!ki film !ija je centralna tema psiholoka
drama klonova, po svojoj ideji, celokupnoj radnji, sofisticiranosti s kojom su
prikazani odrastanje, prijateljstvo i ljubav me#u klonovima, njihova !ove!nost
i kreativni potencijal, te pesimisti!noj atmosferi bezizlaza, odudara od anrov-
ske formule (vie o analizi romana i filma videti na primer u: Carroll 2010,
Garlick 2010, Whiting 2011).
Likovi i njihove karakteristike naj!e"e su dati ematski, bez mnogo pro-
dubljivanja.
Negativne likove !ine: a) zle, nemoralne i beskrupulozne korporacije, inte-
resne grupe ili delovi vladaju"eg sistema koji ilegalno uzgajaju "farme klonova"
zarad profita ili ovladavanja drutvom, spremnih na ubistvo ukoliko se otkriju
njihove zavere i mahinacije; b) "ludi" nau!nik/lekar !ija se fiksacija realizuje u
tajnom eksperimentu kloniranja sa ili bez znanja i u!e"a osoba koje su klonira-
ne, odnosno, ele klona neke umrle ili odsutne osobe; c) bogate (nemoralne?)
osobe koje su platile kloniranje da bi sebi produili ivot i od klona ubrali po-
trebne organe (uglavnom indirektno prisutnih u radnji filma); d) klonovi kao
bezose"ajna, destruktivna bi"a kojima se manipulie u razli!ite svrhe.
Posebnu grupu likova !ine moralno diskutabilne, ali ne obavezno i nega-
tivne li!nosti koje iz o!ajanja zbog izgubljene osobe ili samoljublja pristupaju
(i)legalnom kloniranju.
Pozitivne likove predstavljaju ljudi koji su se iz ose"anja egzistencijalne
ugroenosti ili moralnih i !ovekoljubivih razloga usprotivili kloniranju. U dru-
goj varijanti, pozitivni akteri su klonovi kada se radnja koncentrie na njih i
njihovu sudbinu. U tim slu!ajevima klonovi su predstavljeni u punom huma-
nom kapacitetu, kao dostojanstvena ljudska bi"a u potrazi za slobodom, svo-
jim pravima, individualno"u i eljom da svoj ivotni put kreiraju nezavisno
od originala i prvobitno namenjene sudbine. Zna!ajno je ista"i da nijedan
film, koji se na ovaj na!in bavio klonovima, nije propustio da predstavi klono-
ve, u trenutku spoznaje, kao nesretne, zbunjene i pogo#ene saznanjem o svo-

26
Prevedeno na srpski "Ne daj mi nikada da odem" 2009. godine u izdanju "Plato"
Beograd.

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

 SANJAJU LI KLONOVI LJUBAV? 371

joj prirodi i poreklu, potenciraju"i poruku o neprirodnosti i socijalnoj manjka-

vosti artificijelne reprodukcije. Naime, spoznaja klona da nije autenti!na li!-
nost ve" kopija, namerno stvorena iz odre#enih utilitarnih pobuda, !ini bit nje-
gove li!ne drame.
Treba pomenuti i kolektivno predstavljen lik obi!nih ljudi iz svakodnevice.
Razmatranje njihovih reakcija na pojavu i prisustvo klonova !ini zanimljiv seg-
ment popularnokulturne prezentacije ovog fenomena. Oblici njihovog ponaanja
kre"u se od ignorisanja i ravnodunosti, preko hladne distanciranosti do prezira i
ga#enja prema klonovima. O!igledno da popkulturna imaginacija ne ide dalje
od konstatacije nemo"ne ravnodunosti i odbojnosti pred fenomenom klonira-
nja. ok saznanja i pobuna protiv takvog !ina preputeni su glavnim akterima
samim klonovima ili odabranim ljudima na kojima je zadatak da spre!e klonira-
nje ljudskih bi"a, dokle god se kloniranje zamilja u sferi nedozvoljenog !ina.
Me#utim, da li treba o!ekivati da se klonovi pobune protiv aseksualne re-
produkcije kao drutveno dozvoljene i prihva"ene prakse? Imaju li oni tu mo"
da uti!u na svoja ljudska prava ili na promenu/ukidanje te prakse ukoliko se
ona pokae kao nezadovoljavaju"a i loa po njih, posebno je pitanje na koje
popularna kultura nema adekvatan odgovor. Ne mislim da popularna kultura
treba da ima odgovor na taj problem, samo upu"ujem na !injenicu da je njen
opseg razmatranja ove teme jo uvek mnogo ui od onog koje pitanje klonira-
nja u na!elu postavlja.
Okolnosti radnje !ine prostor i vreme. U ve"ini filmova vreme je sadanje
ili blisko budu"e, sugeriu"i isto ono to se moe !uti u nau!nim i eti!kim de-
batama, a to je da je reproduktivno kloniranje ljudi prakti!no tu me#u nama,
s nedovoljno poznatih pozitivnih i velikim brojem naslu"enih negativnih po-
sledica. Prostor naj!e"e !ine izolovana okruenja u kojima se proizvode i ga-
je klonovi, ili svakodnevni, poznati i uobi!ajeni prostor oko nas u trenutku ka-
da oni stupe me#u ljude rukovo#eni pobudama svojih kreatora, odnosno otkri-
ju tajnu svog porekla.

O 2emu se 3uti?

Ono to ve"ina filmova, ali i medijskih tekstova, ne prikazuje ili to !ini u

nedovoljnoj meri, odnosno, to !ini na pogrean na!in, jesu, pak, neki veoma
vani elementi antropoloke spoznaje o prirodi i karakteristikama klonova.
Najpre, u ve"ini filmova kloniranje je prikazano na fantasti!an na!in klonovi
se ra#aju i magi!nom brzinom odrastaju u nekakvima ogromnim mehurima koji
treba da imitiraju matericu. Nerealnoj predstavi o kratkom vremenu potrebnom
da se pojavi sasvim odrasli i oformljeni klon, poput kakve "fotokopije"27, u ne-

27
O klonovima kod nekih autora postoji opaska da su "Xerox people".

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

372 DRAGANA ANTONIJEVI$

kim nau!nofantasti!nim filmovima, poput Meseca (Moon) ili estog dana (The
6th Day), pridodaje se i ideja o mogu"nosti presa#ivanja ste!enog znanja i se"a-
nja kloniranog originala. U stvarnosti, klon se razvija i ra#a kao i svako drugo
ivo bi"e u uterusu (surogat) majke. Ra#a se kao nemo"na ljudska beba kojoj
je potrebno svo ono vreme da odraste, razvije se i stekne, po prvi put i nezavi-
sno od iskustva originala, svoja saznanja potrebna za ivot u svetu. U tom smi-
slu, ma koliko genetske sli!nosti imao s originalom uz neminovnu generacijsku
razliku, klon "e biti posebno i jedinstveno bi"e po svom socio-kulturnom isku-
stvu, jednako kao to se razlikuju po svojim ivotnim putevima i odrasli jedno-
jaj!ani blizanci.
Ali, ko "e klonu obezbediti socijalne uslove odrastanja? Ako se izuzme ve-
za s originalom, a taj odnos naj!e"e uopte ne postoji, klon je u potpunom
smislu re!i siro!e, bez prirodnih roditelja i drutvenog statusa koji bi mu ro#e-
njem pripao u okviru neke porodice i drutvene zajednice. U mnogim filmovi-
ma i debatama biva skrajnuta ili neprikazana ta vana socijalizuju"a i kulturna
dimenzija ivota klonova koja, umesto instant replikacije unutar nekog bioteh-
nolokog sistema, zahteva detinjstvo vreme odrastanja, edukaciju, socijali-
zaciju, te brigu, ako ve" ne i ljubav, za klonirano bi"e. Stoga je zna!ajano da
se skrene panja s genetskog determinizma, koji preovla#uje u filmovima i
medijskim i nau!nim debatama, na vanost okolnosti i drutvenog okruenja
porodice "originala" koja "e prihvatiti klona, usvojiteljske porodice, internata
za klonove-siro!ad, farmi za njihovo uzgajanje, susedstva ili vrnja!ke grupe
u kome klon odrasta i socijalizuje se, !ine"i njegovu sudbinu neminovno
druga!ijom od originala.
U Momcima iz Brazila ovaj momenat je jasno potcrtan: osim genetske iden-
ti!nosti s Hitlerom, Mengele je panju posvetio tome da kloniranoj deci obezbe-
di iste porodi!ne okolnosti u kojima je mladi Adolf odrastao. Uprkos fizi!koj i
karakternoj sli!nosti i sklonostima, ipak je svako dete ispoljilo izvesnu samo-
svojnost i razliku u odnosu na "original" pod uticajem porodi!nog vaspitanja i
okruenja. Sli!no je u filmovima Ana do beskrajne mo3i, Tre3i blizanac ili
Godsend gde klonovi rastu kao sva druga deca u porodicama koje su tajno pri-
hvatile da usvoje klona, odnosno majka je pristala da rodi ne!ijeg klona, sve do
trenutka spoznaje o poreklu ili o posebnim osobinama klona kada po!inje dra-
ma. Ono to se ovim filmovima implicira jeste mogu"nost normalnog odrasta-
nja klona sve dotle dok se prikriva !injenica da je ne!iji replikant. U filmu Ma-
terica, iako je kloniranje dozvoljeno, vrnjaci izbegavaju druenje s kloniranim
detetom jer im roditelji to brane, ostavljaju"i klona u drutvenoj izolaciji i stig-
matizaciji. U Ne daj mi nikada da odem ljudi ispoljavaju distanciranost i prezir
prema klonovima koji rastu u posebnim internatima gde im se obezbe#uje mini-
malno obrazovanje, koliko da nau!e da preive i sna#u se do trenutka kada "e
ih, u njihovim dvadesetim godinama, pozvati da doniraju organe i time, ve" na-
kon druge ili tre"e operacije, zavriti svoju misiju. Usamljenost, ravnodunost

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

 SANJAJU LI KLONOVI LJUBAV? 373

okoline i preputenost sudbini klonovi u ovom filmu prevazilaze me#usobnom

podrkom i utehom koju jedni drugima pruaju.
Zbog !ega je proces odrastanja i socijalizacije klonova retko prikazana tema
u popularnoj kulturi? Prvi odgovor koji se name"e je !isto komercijalne prirode:
uzbudljiv i akcioni scenario prodaje film (ili knjigu) kome je, zbog toga, stalo
da odraslo klonirano bi"e to pre pusti u zaplet ne gube"i vreme na godine nje-
govog detinjstva. Pa ipak, instant proizvodnja ve" odraslih klonova stvara pot-
puno pogrenu sliku, liavaju"i humanosti, detinje nevinosti i osetljivosti kloni-
rano bi"e. U tome lei, mogu"e, i drugi razlog: ako klona iz komercijalnih i/ili
kulturolokih razloga treba prikazati kao drutveno "pogrenu", duhovno steril-
nu, neemotivnu ili !ak destruktivnu osobu, onda nema mesta njegovoj humani-
zaciji koja bi kod gledalaca izazvala empatiju. U meri u kojoj popularna kultura
nastoji da kloniranje prikae kao eti!ki neprihvatljiv !in, u istoj toj meri mora da
izoluje i stigmatizuje klona, umanji njegovu !ove!nost do ta!ke u kojoj nam je
identifikacija s njim krajnje oteana i nepoeljna.
Drugi veliki probem u vezi klonova koji popularna kultura razra#uje na raz-
li!ite na!ine, a opet jednostrano, jeste njihova seksualnost. Nauka je po tom pi-
tanju nedvosmislena: klonovi su sposobni za prirodnu seksualnu reprodukciju, a
njihovo dete nije klon ve" !ovek u punom smislu te re!i, neponovljiv genetski
materijal nastao slu!ajnom kombinacjom gena svojih kloniranih roditelja. Pa
ipak, seksualna ljubav me#u klonovima (osim u filmu Never Let Me Go) i nji-
hovo eventualno potomstvo nisu bili predmet obrade u filmskoj produkciji.
Uglavnom, u nekim filmovima im se odri!e reproduktivna mo", u drugima su
prikazani kao aseksualne osobe, u tre"ima im se brane me#usobni seksualni od-
nosi. Posebnim na!inom prikazivanja te teme u popularnoj kulturi, u meri u ko-
joj je i ako je ona sama kriti!ki komentar drutva, nastoji se, pretpostavljam, da
se osvesti i istakne aspekt zloupotrebe drutvene mo"i i kontrole nad kloniranim
bi"ima ograni!avanjem jednog od sutinskih aspekata ljudske prirode, ali, s dru-
ge strane, time se dodatno oteava nae mogu"e poistove"ivanje s njima. Posta-
vljeni u poziciju robova, monaha, aseksualnih bi"a ili ve!ite dece, nedoraslih ili
socio-bioloki neostvarenih osoba, uskra"enih za pravo reprodukcije i seksualne
ljubavi, name"e nam se slika odbojnosti ili saaljenja, nijedna pak dovoljna da
bi nam omogu"ila da se lako identifikujemo s klonovima.
Lieni, tako, detinjstva, drutvenih veza, emocija i seksualnosti, klonovi su
spremni da nas uplae.

Motivi i mitovi: strah, odbojnost i ga4enje od klonova

Filmovi/knjige o klonovima, po pravilu, ne spadaju u horor anr. ak i kada su

prikazani kao destruktivna bi"a, oni nisu monstrumi koji "e nas svojim !udovi-
nim izgledom i uasavaju"im ponaanjem uplaiti. Strah od klonova je druga!iji.

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

374 DRAGANA ANTONIJEVI$

Dobar deo popularnokulturne produkcije koja koristi temu kloniranja isku-

ava nae granice !ove!nosti, izaziva nelagodu pred nemogu"no"u da do kra-
ja pojmimo kakve bi razmere i putanje dobio na odnos s klonovima, kojim
izazovima bismo mogli da odolimo a gde bi naa humanost pala na ispitu,
proizvode"i ose"aj groze pred slikama sopstvene beskrupuloznosti, egoizma
ili ravnodunosti. Motiv uzgajanja klonova radi ubiranja organa potrebnih da
bi se neka druga osoba odrala u ivotu ili podmladila (pr. Parts:The Clonus
Horror, The Island, Never Let Me Go), predstavlja jedan od takvih duboko uz-
nemiruju"ih izazova naoj humanosti. U tome svakako po!iva teko izreciva
nelagoda od klonova, prikrivaju"i strah od nas samih i prekora!enja normi ko-
je su vie od moralnih, drutvenih ili kulturnih. Mogu"nost da svoje bioloko
propadanje i smrtnost odloimo ili prevazi#emo uz pomo" biotehnologije i
transplantacije organa uzetih od klonova predstavlja izazov metafizi!kim gra-
nicama kojima poimamo i odre#ujemo sebe kao vrstu: udnja za besmrtno"u
i s tim povezana fetiizacija tela mogu nas u!initi mnogo manje !ove!nim ne-
go to bi nas pribliili boanskom. Mit o besmrtnosti !ijem bi odravanju klo-
novi kao "magacini za rezervne delove" mogli da poslue sadri strah od de-
humanizacije nas samih.
Drugi tip straha koji se generie upotrebom klonova kao motiva spada u
opseg mita o blizancima i/ili mita o dvojniku. Blizanci ili Dioskuri koji u ne-
kim primitivnim kulturama izazivaju uasan strah dok se u drugima tretiraju
kao boanstva u mitolokom korpusu nosioci su mo"ne sile, predstavljeni
kao spoj suprotnosti prikazuju"i jednog blizanca kao dobrog, uzvienog i sve-
tlog, a drugog kao zlo, mra!no i htonsko bi"e. U brojnim kosmogonijskim mi-
tovima oni su kulturni heroji-tvorci s antagonisti!kim funkcijama stvarala!-
kom i ruila!kom ( Chevalier et Gheerbrant 1969, 546-547 v. jumeaux). Bli-
zanci mogu simbolisati prevazi#eni dualizam i dostignutu ravnoteu redukci-
jom dvoje na jednog (odnosno postizanjem unutranje harmonije i ucelovlje-
nja), ali strah koji oni izazivaju vezan je za metaforu raspolu"ene li!nosti, za
provalu sopstvenih zlih nagona, za dualizam bi"a koji se ne moe prevladati
ve" se slikovito raspada na dve fizi!ki iste ali sutinski razli!ite osobe, odno-
sno, na psiholokoj ravni, na dva dela nae li!nosti. Mit o dvojniku prenosi
sli!na zna!enja, s tim to je u nema!kom romantizmu ideja o Doppelgngeru
zadobila tragi!nu i fatalnu dimenziju susreta sa sopstvenom smr"u u liku mi-
sti!nog dvojnika (Chevalier et Gheerbrant 1969, 364-365 v. double).
U popularnokulturnoj imaginaciji klon moe da funkcionie kao !udovini
blizanac, kao destruktivni dvojnik originala, slue"i fantaziji o tome da se li!na
nasilna priroda moe prikriti (ostati neosve"ena) i bezbedno projektovati na
"drugog", tj. na klona. e"e je to varijanta teme o dvojniku koji izaziva strah
od smrti najavljuju"i neprirodno udvostru!avanje li!nosti. Problemati!nost situ-
acije koja proisti!e iz motiva klona kao dvojnika lei u samoj prirodi klona, !iju
sutinu postojanja odre#uje upravo postojanje te druge osobe !ija je kopija. Te-

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

 SANJAJU LI KLONOVI LJUBAV? 375

nja klona da otkrije svoj original, da mu se priblii, stupi u kontakt s njim, u#e
u njegov ivot i, moda, zauzme njegovo mesto !ini siejni sklop koji nas za-
strauje milju da "emo biti istisnuti iz sopstvenog ivota, da ne"emo biti u mo-
gu"nosti da razlikujemo ko je ko. Motiv dvojnika koji je zauzeo mesto originala
predstavlja, na primer, zaplet u filmu The 6th Day, ali i rasplet u filmu The
Island u kome klon, namenjen za ubiranje organa, u odbrani izaziva smrt svog
originala i, igraju"i na kartu neraspoznavanja, preuzima njegov ivot kao svoj.
Jo jedna varijanta upotrebe ove teme u popularnoj kulturi ti!e se multuplikacije
originala istovremenom pojavom nekolicine klonova koji, osim u komediji Mul-
tiplicity koja se duhovito poigrava dopunjuju"im efektom klonova kao dobrodo-
lim zamenama u prenatrpanom ivotu, izazivaju identitetsku pometnju i uas
umnoenog "ja" (Cloned, The Third Twin, Moon, Anna to the Infinite Power,
Cloning of Joanna May). Ovako upotrebljen motiv klona kriti!ki dovodi u pita-
nje mit o jedinstvenosti i neponovljivosti nae li2nosti, dok s druge strane reflek-
tuje strah od cepanja li2nosti kao sigurnog puta u ludilo.
Ga#enje, kao specifi!na reakcija i vid odbojnosti prema klonovima, po!iva
u opterairenom uverenju da je kopija manje vredna od originala. Taj kultu-
roloki stav !esto se naglaava kako u debatama tako i u popularnoj kulturi. U
vezi klona, koji moe biti multipliciran u nebrojeno primeraka, postoji u poza-
dini, stoga, uvek neto "prljavo to nije na svom mestu" (Daglas 1993, 55) jer
ga, tako umnoenog, ne moemo lako socijalno kategorisati, te otuda ne!isto,
nejasno, neautenti!no i lano to nas ispunjava odbojno"u i ga#enjem do tihe
odvratnosti. Ako se tome pridodaju osobine, koje se u nekim delima popular-
ne kulture pripisuju klonovima, kao to su infantilnost, duhovna sterilnost,
bezose"ajnost, aseksualnost, jasno je da s ovakvim inferiornim osobinama
klonovi teko mogu da nam se predstave u punom ljudskom dostojanstvu. Ta-
kva bi"a, uistinu, lako je zamisliti u poloaju robova obespravljenih, bez-
vrednih osoba. Kada nam popularna kultura prikazuje klonove kao povorku
istih kojom se manipulie u ne!asne namere ili kao osobe bez identiteta koje
uzgajaju radi ubiranja organa, jedino to ljudi mogu jo da se nadaju i od !ega
strahuju jeste da "e do"i do pobune robova.
Zanimljivo je ovu situaciju uporediti sa sli!nom fantazijom o pobuni an-
droida ili replikanata, najupe!atljivije prikazanih u filmovima Blade Runner
ili Terminator. Ono to ljude plai jeste pomisao da "e se njihove kreacije
otrgnuti kontroli i ljudsku vrstu po drugi put prognati iz raja u kome se, ovog
puta, !ovek "igrao Boga". Iako bi ishod po ljude mogao biti isti, razlika izme-
#u ove dve vrste pobune lei u kvalitetima pripisanim ovim stvorenjima.
Strukturalno posmatrano, !ovek je sebe, kao prirodno bi"e, postavio na pozici-
ju Tvorca na sredokra"u izme#u i iznad artificijelnih bi"a koje je stvorio na-
lik sebi. Stvaraju"i androide kao biomehani!ka, fizi!ki otpornija, snanija, du-
gove!nija, i, mogu"e, inteligentnija bi"a od sebe, pripisao im je osobine "vie
od ljudi" koje ga, stoga, s razlogom plae; klonovi se, pak, nalaze na drugom

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

376 DRAGANA ANTONIJEVI$

kraju semanti!ke paradigme, i sa skupom inferiornih, manjkavih i neautenti!-

nih osobina predstavljaju "manje od ljudi" kojih se ne plaimo ali ih se gadi-
mo, iako je mogu"nost njihove pobune tako#e uznemiruju"a.
Pomisao da bi se ovim ne-prirodnim Drugima dala ista prava kao i ljudi-
ma, njihovim tvorcima, onespokojavaju"a je isto koliko i bojazan da bi se ova
bi"a mogla nenamerno "zaraziti" istom onom osobinom zbog koje je !ovek
prognan iz Raja: eljom za spoznajom, za individualno"u, za slobodom.

Ipak, strah...
Ako se izuzme potreba filmske industrije da komercijalizuje atraktivnost
razli!itih zastrauju"ih i melodramskih scenarija, ostaje zaklju!ak da popular-
na kultura po svom shvatanju uloge i svrhe kloniranja ne odstupa od, u javno-
sti, prihva"enog stanovita da je aseksualna reprodukcija ljudskih bi"a moral-
no pogrean, egzistencijalno rizi!an i pravno-politi!ki neprihvatljiv !in. Kul-
turna komunikacija koja se ostvaruje anrovskim formama (v. iki" 2010,
194-195), reflektuje i podrava teku"e drutvene i kulturne koncepte po pita-
nju kloniranja.
Naime, s jedne strane osve"en teror od nepoznatog, da upotrebim izraz
Dona Kaveltija, sastoji se u tome to su kloniranje i, uopte, genetski inenje-
ring bitno pomerili naa dosadanja nau!na, filozofska i religijska shvatanja o
prirodnom (Boijem?) poretku stvari, a da jo uvek nemamo jasnu kognitivnu
sliku celokupnog fenomena i prate"ih posledica. U tom smislu Stiv Garlik
konstatuje da "kloniranje vodi nae miljenje ka mogu"oj budu"nosti koja je
fundamentalno uznemiruju"a na na!in na koji je to teko logi!no objasniti...
Iskustvo neprirodno opasnog28 javlja se kada se susretnemo s ne!im to ne
moemo svesno da spoznamo unutar postoje"ih epistemolokih paradigmi"
(Garlick 2010, 140, 146). To nepoznato nastoji se da se u!ini spoznatljivim,
kako u popularnoj kulturi tako i u medijskim i nau!nim debatama, zamilja-
njem razli!itih scenarija naeg odnosa s klonovima i njihovih mogu"ih utili-
tarnih funkcija.
U pozadini ostaje mitsko miljenje koje sa svoje strane modeluje popular-
nokulturne obrasce i poruke koji se tim putem komuniciraju. Razli!iti strahovi
i odbojnost koju klonovi izazivaju smatram da se mogu podvesti pod dva
osnovna straha: od dehumanizacije i od nerazlikovanja.
Najpre na scenu stupa mitologi!ki spasonosna, premda moralno kontro-
verzna misao koja su!eljava Prirodu i Kulturu. Klonovi jesu nosioci razlika

28
Garlik koristi engleski izraz uncanny kao pojmovno odgovaraju"i Frojdovom
konceptu Unheimlich na koji se u radu poziva, a koji sam ja prevela kao neprirodno
opasno.

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

 SANJAJU LI KLONOVI LJUBAV? 377

nastali ne prirodnom seksualnom reprodukcijom poput nas-ljudi, ve" artifici-

jelnom aseksualnom reprodukcijom zahvaljuju"i naem nau!nom znanju, dru-
gim re!ima zahvaljuju"i kulturi. Kao takve, poput robota i androida, moe-
mo ih smatrati naim tehnolokim proizvodom, naim vlasnitvom, po potrebi
dehumanizovanim i nesocijalizovanim (bio)artificijelnim bi"ima koje, moda,
saaljevamo ali ih moemo koristiti kao svaki drugi tehnoloki proizvod. Do-
kle god klonove tretiramo kao "kontejnere za rez%rvne organe" bezbedni smo
po svoj logi!ki sistem, imamo elemente za kategorizaciju koncepta "ko jeste a
ko nije autenti!an/prirodan !ovek", osim to se moralno grozimo sebe. Ali,
kroz istoriju, !ovek je nau!io (navikao?!) da se moralno uasava od sebe sa-
mog i zla koje je, ne jednom, upotrebio protiv sopstvene vrste - i da nastavi
dalje.
Ako, pak, humanizujemo klonove, priznamo im pravo na prirodnost, izgu-
bi"emo osnovu za razlikovanje, dove"emo u pitanje mit o sopstvenoj jedin-
stvenosti i neponovljivosti. Ako namerno stvaramo "vojsku istih", odnosno,
nae kopije, postoji opasnost da se izgubimo u nekategorisanom kontinuumu
istovetnog, osta"emo bez distinktivnih jedinica tako potrebnih, a ne samo "do-
brih", za miljenje. Te distinktivne jedinice, po naem nau!nom, filozofskom i
religijskom uverenju predstavljamo, izme#u ostalog, mi sami neponovljivi
genetski kod svakog pojedina!nog ljudskog bi"a, odnosno, jedinstvenu kreaci-
ju Boga. Priznaju"i klonovima da su ljudi kao i mi, da se genetski i fizi!ki ni
po !emu ne razlikuju od svojih originala osim po poreklu nastanka a da, pri-
tom, i oni mogu imati svoje jedinstveno ivotno iskustvo, dolazimo na teren
uistinu nepoznatog: stvaramo novu ljudsku vrstu koja i jeste i nije "mi".
Strah od tog nepoznatog proizvodi drugi, neposredniji strah od mogu3eg
raspada kulturnog poretka i uzajamnog nasilja izme#u ljudi i njihovih repli-
kanata androida i klonova, od kojih ne"e mo"i vie da se razlikuju. Premda
moderna misao, kako pie irar, ne vidi opasnost od nerazlikovanja, mitska
misao tu opasnost sasvim dobro uo!ava. Odsustvo razlike, a ne razlika, izazi-
va bazi!an strah. Rene irar je takav obrt nazvao "krizom razlike", opasnom
"zaraznom ne!istotom" koja vodi u nerazlu!eno nasilje: "Tamo gde nema raz-
like, preti nasilje... a kada razlike zapadnu u krizu, blizanaca je sve vie" (i-
rar 1990, 66).
Ko "emo, onda, biti Mi?

Literatura

Ankeny, Rachel A. 2001. Send in the Clones. Survey Review. Metascience 10 (3):
402-405.
Antoni", Sonja. 2009. Kloniranje kao eti!ki problem. Arhe - 2asopis za filozofiju VI
(12). Dostupno na http://www.arhe.rs/ru/arhe-12/kloniranje-kao-eticki-problem

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

378 DRAGANA ANTONIJEVI$

Battaglia, Debbora. 1995. Fear of Selfing in the American Cultural Imaginary or "You
Are Never Alone with a Clone". American Anthropologist, n. s. 97 (4): 672-678.
Battaglia, Debbora. 2001. Mulitiplicities: An Anthropologists Thoughts on Repli-
cants and Clones in Popular Film. Critical Inquiry 27 (3): 493-514.
Carroll, Rachel. 2010. Imitations of life: cloning, heterosexuality and the human in
Kazuo Ishiguros Never let me go. Journal of Gender Studies 19 (1): 59-71.
Cawelti, John G. 1976. Adventure, Mystery, and Romance. Formula Stories as Art
and Popular Culture.Chicago and London: The University of Chicago Press.
Chevalier, Jean et Alain Gheerbrant. 1969. Dictionnaire des symboles. Paris: Robert
Laffont / Jupiter.
Corcos Christine, Isabel Corcos and Brian Stockhoff. 1999. Double-Take: A Second
Look at Cloning, Science Fiction and Law. Louisiana Law Review 59: 1041-1099.
Cormick, Craig. 2006. Cloning goes to the movies. Historia, Cincias, Sade-Mangu-
inhos, vol. 13, Suppl.0: 181-212.
Daglas, Meri. 1993. 5isto i opasno. Beograd: XX vek Plato.
Ferreira, Maria A. 2005. I Am the Other: Literary Negotiations of Human Cloning.
Praelger.
Garlick, Steve. 2010. Uncanny sex: cloning, photographic vision, and the reproduc-
tion of nature. Social Semiotics 20 (2): 139-154.
Gavrilovi", Ljiljana. 2010. "Imaju li roboti duu?" U Na svet, drugi svetovi. Antropo-
logija, nau2na fantastika i kulturni identiteti, Bojan iki" (ur.), 81-110. Beograd:
Srpski genealoki centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fa-
kulteta Univerziteta u Beogradu, Etnoloka biblioteka 47.
Gorunovi", Gordana. 2010. "Ostrvo dana sutranjeg: knjievna fikcija kao kulturna
kritika". U Na svet, drugi svetovi. Antropologija, nau2na fantastika i kulturni
identiteti, Bojan iki" (ur.), 31-64. Beograd: Srpski genealoki centar i Odeljenje
za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Etno-
loka biblioteka 47.
Hamilton, Sheryl N. 2003. Traces of the Future, Biotechnology, Science Fiction, and
the Media. Science Fiction Studies 30 (2), Social Science Fiction: 267-282.
Henry, Michael. 2010. Biotechnology and the Reconstruction of Humanity. Modern
Age 52 (2): 125-135.
Hopkins, Patrcik D. 1998. Bad Copies: How Popular Media Represent Cloning as an
Ethical Problem. Hastings Center Report 28 (2): 6-13.
Morscher, Edgar. 2005. Why Is it Morally Wrong to Clone a Human Being? How to
Evaluate Arguments of Biopolitics, Biomorality, and Bioethics. Ethics of Science
and Technology Assessment 24: 121-128.
Roetz, Heiner (ed.). 2006. Cross-Cultural Issues in Bioethics: The Exemple of Human
Cloning. At the Interface/Probing Bounderies, Vol. 27. Amsterdam: Rodopi.
Shapiro, Donald E., Jennifer Long and Rebecca Gideon. 2000. To Clone or Not to
Clone. Journal of Legislation and Public Policy 4 (1), Symposium Issue - Legisla-
ting Morality: The Debate over Human Cloning: 23-34.
Sparrow, Robert. 2009. Therapeutic Cloning and Reproductive Liberty. Journal of
Medicine and Philosophy 34: 102-118.

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

 SANJAJU LI KLONOVI LJUBAV? 379

Sulmasy, Daniel P. 2006. Promethean Medicine: Spirituality, Stem Cells, and Clo-
ning. Southern Medical Journal, Special Section: Spirituality/Medicine Interface
Project 99 (12): 1419-1423.
Warner, Marina. 1994. Six Myths of Our Time: Managing Monsters. Vintage.
Whiting, Kate. 2011. Power of love in alternate world of human clones. Nottingham
Evening Post [Nottingham (UK)] 11 Feb 2011: 17.
iki", Bojan. 2010. "Mi smo Ja, a oni su Roj. Individualni i kolektivni identitet kao
relaciono svojstvo ljudi i tu#ina u nau!noj fantastici". U Na svet, drugi svetovi.
Antropologija, nau2na fantastika i kulturni identiteti, Bojan iki" (ur.), 191-218.
Beograd: Srpski genealoki centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filo-
zofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Etnoloka biblioteka 47.
irar, Rene. 1990. Nasilje i sveto. Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada.

Dragana Antonijevi"
Department of Ethnology and Anthropology
Faculty of Philosophy, University of Belgrade

Do Clones Dream of Love?

Images of Clones in Popular Culture

Fantasies about clones, cyborgs and androids have become part and parcel of
the mythology of modern times the mythologies of the biotechnological era in
which the achievements of genetic engineering have inflamed fears of possible
abuse of scientific knowledge and the consequences of such abuse. The paper
considers the phenomenon of reproductive cloning of human beings as it is
represented in popular culture, especially film as it is one of the most important
sources of representations and constructions of ideas about clones. After the
introductory consideration of this phenomenon in scientific, ethical and media
debates which are imbued with rejection of reproductive cloning, I have
analyzed the different uses of the clone motif in selected movies. I have
examined the structure and content of the genre formula of "social melodrama"
which is present in films about clones, and have analyzed the mythical patterns
pertaining to the topic of cloning, such as the myth of immortality, the myth of
twins, the myth of the uniqueness of human kind etc. Ultimately, the nature and
origins of the fear of clones and disgust that clones cause have been examined,
and it has been shown that they mostly boil down to the fear of the
dehumanization of human beings, the fear of the loss of difference and the
transgression of biological, sociocultural and metaphysical boundaries.

Key words: clones, reproductive cloning, popular culture, film, fear of the
loss of differences, fear of our dehumanisation

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

380 DRAGANA ANTONIJEVI$

Les clones rvent-ils damour?

Reprsentations sur les clones dans la culture populaire

Les fantaisies sur les clones, les cyborgs et les androdes font dsormais
partie intgrante de la mythologie de lpoque contemporaine mythologie de
lre biotechnologique dans laquelle sont frquentes les performances de
lingnierie gntique ont suscit des craintes lies la possibilit dabuser
des savoirs scientifiques et des consquences de tels abus. Dans cet article
est tudi le phnomne du clonage reproductif des tres humains reprsent
dans les uvres de culture populaire, avant tout dans la production
cinmatographique, comme une des sources essentielles de la prsentation et
de la construction de lide des clones. Aprs un examen introductif de ce
phnomne dans les dbats scientifiques, thiques et mdiatiques se
caractrisant par le refus du clonage reproductif, une analyse des diffrents
emplois du motif du clone dans les films slectionns a t aborde. La
structure et le contenu de la formule gnrique utilise dans les films sur les
clones ont t examins, formule dfinie comme "mlodrame social"; ensuite
a t entreprise une analyse des modles mythiques lis au thme du clonage,
comme par exemple le mythe de limmortalit, le mythe des jumeaux, le
mythe de lunicit de lespce humaine, et dautres encore. Enfin a t
examine la nature et lorigine de la peur et du dgot des clones, qui dans
leurs formes diffrentes se rduisent principalement la peur de la
dshumanisation des hommes et la peur de non-diffrenciation et du
dpassement des limites biologiques, socioculturelles et mtaphysiques.

Mots cls: clones, clonage reproductif, culture populaire, film, peur de la

perte des diffrences, peur de la dshumanisation

Primljeno / Received: 29. 04. 2012.

Prihva"eno / Accepted for publication: 04. 05. 2012.

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)