Etiki aspekti savremenih tehnologija

Savremena ekonomska i poslovna dinamika trai

sve veu otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To
podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokree
dilemu o odnosu izmeu ekonomije i etike. Novija istraivanja u ovoj oblasti
pokazuju da odsustvo etikih normi u poslovanju nanosi veliku tetu kako
pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj
temi posveuje sve vie panje u istraivanjima i edukaciji.
Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja,
a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika ukljuuje
etike postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadmenta kompanija
koje se odnose na spoljanje subjekte i okruenje, ali i etike odnose unutar
samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne
principe line poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je
spreman da izvri prevaru, da stavi svoje line interese iznad kolektivnih,
zakonskih, iznad normi obiajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da
narui poslovnu klimu i atmosferu.
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i
etike jeste: gde je granica koja odreuje da li je neto u poslovanju moralno ili
nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog
rukovodioca i menadera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje line
odluke, vlastitog doivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje
vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog naslea, oekivanja i
pritisaka koji dolaze iz preduzea i okruenja.
Kljune rei: poslovna etika, poverenje, socijalni kapital, poslovna klima,
kolektivna etika, etika pojedinca, granica poslovne etike.
Za realizaciju ovog seminarskog rada, odabrao sam savremeno drutveno
okruenje Interneta. To je virtuelna oblast koju poseujem svakodnevno, i
smatram se direktnim uesnikom u njenom funkcionisanju. U profilisanju
etikih dilema upotrebe Interneta, trudio sam se da se drim poslovne sfere, ali
su mnoga moralna naela opteg karaktera.
Smatram da ovaj seminarski rad ne moe svojim definisanim obimom da
zadovolji svu irinu etikih vrednosti i stavova, koji se stalno obnavljaju na
Internetu, jer je i on sam potpuno dinamian sistem, pa sam se usresredio na
sutinske moralne dileme, koje su se same iskristalisale kao kljune
karakteristike Internet prostora.

2. Poslovna etika
Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponaanja.
Prouavanje etike moe ponuditi sredstva za donoenje tekih moralnih odluka,
linih i profesionalnih. Cilj nije da se donose etike odluke s kojima e se svi
sloiti, ve da se ojaa naa sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo
kritike sudove. Etike dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo
svakodnevnog ivota predstavljaju konstantan izazov naem oseaju za etiku.
Veina nas bi na isto pitanje odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. Ali,
da li onda moemo i da odbranimo odluke zasnovane na nekim uspostavljenim
etikim principima? To je sutina prouavanja etike - da nauimo kako javno da
opravdamo na etiki izbor na osnovu vrstih etikih premisa.
Ali, ta je zapravo etika i u emu se razlikuje od morala? Re moral izvedena je
od latinske rei mos, moris, to znai (izmeu ostalog) "nain ivota" ili
"postupanje". Ona se esto povezuje sa religijskim verovanjem i linim
ponaanjem. Re etika, s druge strane, izvedena je iz grke rei ethos, to znai
"obiaj", "upotreba" ili "karakter". O etici se esto misli kao o racionalnom
procesu primene postojeih principa prilikom sudara dva moralna ogranienja.
Najtee etike dileme nastaju kada doe do sukoba dva "ispravna" moralna
ogranienja. Zato etika esto podrazumeva ravnoteu suprotstavljenih ispravnih
odgovora, tamo gde nema onih "tanih". Primer moe biti radnik na poslu, koji
obea da e utati kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako ef
pokua da od prvog radnika izvue potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora
da odmeri lojalnost kolegi (kao moralne vrednosti) prema posveenosti istini
(kao drugoj moralnoj vrednosti).
Etika odraava shvatanja drutva o tome ta jeste a ta nije ispravno u nekom
inu, kao i razlike izmeu dobra i zla. Ako nekoga optuite da je lenj ili
nestruan, to ne znai da ste ga optuili za nemoralno ponaanje. S druge
strane, laganje i kraa podrazumevaju krenje etikih normi. Zato se etika esto
opisuje kao skup principa ili kao kodeks moralnog ponaanja.
Spremnost na eventualne dileme vaan je cilj etikog obrazovanja i procesa
moralnog rasuivanja. Naravno, pojedina etika ogranienja podlona su
promenama. Standardi profesionalnog ponaanja konstantno se menjaju kako
zaposleni podeavaju svoje moralne kompase u skladu s okolnostima koje se
menjaju. Na primer, nekada su zaposleni, nedovoljno plaeni za svoj rad,
rutinski prihvatali poklone i sline izraze zahvalnosti od svojih saradnika,
odnosno korisnika, pacijenata i sl. Danas se na takvu praksu gleda sa prezirom,
mada jo ne postoji jedinstven stav o tome gde povui crtu.

3. Definisanje morala i etike

Definisane moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etikog
ponaanja. Moralna vrednost je, dakle, neto to je "cenjeno, vredno, o emu se
ima visoko miljenje, ili neto podjednako dobro". Autonomija, pravda i
dostojanstvo ljudskog ivota primeri su vrednosti koje su vane najveem delu
drutva. Objektivnost i potenje esto se navode kao snovne vrednosti
novinarskog rada. Slino tome, poverenje, integritet i iskrenost poeljne su
vrednosti svakoga ko se bavi odnosima s javnou. Vrednosti su sastavne
komponente stavova - dakle, "nauene emotivne, intelektualne i
bihejvioristike reakcije na linosti, stvari i dogaaje". Na primer, stavovi
protivnika eutanazije moda se zasnivaju na fundamentalnim moralnim
vrednostima kao to je svetost ivota. Nasuprot tome, stavovi onih koji veruju u
"pravo na dostojanstvenu smrt" zasnivaju se na osnovnim vrednostima kao to
su autonomija pojedinca i pravo na kvalitet ivota. Stoga je lako videti zato
etiki sporovi i debate proizvode tako emotivnu retoriku.
etiri znaajna izvora direktno utiu na nae formiranje vrednosti i stavova :

porodica
pripadnost grupi
uzori
drutvene institucije

Sticanje vrednosti i formiranje stavova jeste sloen proces i nije lako podloan
naunoj proveri. Ipak, za veinu nas vane sile koje oblikuju na moralni razvoj
su porodica, pripadnost grupi, uzori i drutvene institucije. Roditelji su na prvi
susret s disciplinom, ali kako se razvijamo u autonomne osobe, pripadnost
grupama, uzori i institucionalne sile igraju sve znaajniju ulogu u oblikovanju
nae moralne sudbine. Uz toliko razliitih sila koje nas bombarduju etikim
signalima, neminovna je pojava sukoba meu suprotstavljenim vrednostima.
Prouavanje etike i moralno rasuivanje ne mogu nam automatski reiti takve
sukobe, ali mogu pruiti sredstva koja e nam olakati suoavanje s tekim
etikim izborima.
U kojoj meri e svaki od ovih izvora uticati na nae moralno postupanje
zavisie od jedinstvenih okolnosti svakog pojedinca.

4. Nain formiranja vrednosti

Oekivano, roditelji ine prvi i verovatno najvaniji model ponaanja za decu.
Roditelji imaju primarni uticaj u usaivanju svesti i oseaja za dobro i loe.
Neke vrednosti i stavove dete ui disciplinom i instrukcijama, dok neke stie
oponaanjem roditelja. Na primer, roditelji koji se uporno meusobno optuuju
za probleme i tekoe usauju deci pogreno uverenje da nismo odgovorni za
svoje postupke. Isto tako, majka koja nastavniku napie lano pismo da "Perici
jue nije bilo dobro" alje svom Perici poruku da je laganje dozvoljeno.
Ironino je to to takav roditelj nikada ne bi detetu pokuao da usadi uverenje
da je laganje pozitivna vrednost, ali svojim ponaanjem alje poruku da je
varanje drutveno prihvatljivo u pojedinim situacijama.
Pripadnost grupi je drugi vaan faktor uticaja u moralnom razvoju, posebno
meu adolescentima. Najvanije grupe su one sa kojima se sreemo u
komiluku, koli, crkvi, klubovima i, kada odrastemo, na poslu.
Takve grupe mogu izvriti ogroman, nekad neizdriv pritisak na
prilagoavanje. U okviru njih moralne vrednosti neke osobe prolaze kroz
najtee izazove, a zbog drutvene uloge koja se zahteva od lanova grupe ovde
moe doi do etikih kompromisa. Naravno, u pojedinim sluajevima kao to je
pripadnost verskoj organizaciji, lanstvo u grupi moe ojaati sistem vrednosti
pojedinca.
Uzori su one osobe koje cenimo, potujemo i elimo da oponaamo. Oni mogu
da nas naue dobrom ili loem (na primer, mladima moe biti privlaan
raskalani ivot preprodavaca droge), ali i imaju ogroman uticaj na imitativno
ponaanje drugih. Deca i adolescenti ulaze u psiholoke veze sa svojim uzorima
i preuzimaju njihove ideje, stavove i postupke.
Porodice, grupe i uzori imaju snaan i oigledan uticaj na na oseaj za etiku.
Ali ne treba zanemariti ni drutvene institucije kao vaan faktor uticaja na
moralni ivot pojedinca. Da li takve institucije menjaju nae etike standarde ili
ih samo odraavaju? To je sloeno pitanje, mada ne treba posebno naglaavati
da drutvene institucije odraavaju preovlaujue norme i istovremeno imaju
kljuni znaaj u menjanju stavova u vezi sa standardima ponaanja. Na primer,
"seksualna revolucija" je uveliko bila u toku kada se u nju ukljuila televizija,
ali je najverovatnije da je kod javnosti upravo televizija imala vanu ulogu u
prihvatanju veih seksualnih sloboda, mada se ovo ne moe nauno dokazati.
Institucije imaju jak uticaj na svoje lanove i odreuju etiki ton njihovog
postupanja. U svakoj organizaciji postoji moralna kultura koja se odraava
kako u pisanim pravilnicima tako i u primerima vodeih rukovodilaca. I jedno i
drugo inspirie etiko ponaanje lanova institucije.

5. Savremene tehnologije
Internet, kao virtuelna institucija, se posljednjih nekoliko godina vrlo brzo
razvija i postaje dominantan medij za komunikacije i poslovanje. Meutim,
postoji malo zakona i pravila koja se bave Internetom. Zbog daljeg razvoja
Interneta i njegove sve vee vanosti on postaje meta raznim vladama i
institucijama vlasti koje ga ele regulisati i kontrolisati, a jednako tako i
pojedincima koji ele naruavati tuu privatnost.
Donoenje pravila i zakona o Internetu nije nimalo lak zadatak. Sama priroda
Interneta - milioni povezanih raunara na svim stranama sveta, ine regulisanje
Interneta tekim, ako ne i nemoguim. Nedostatak pravila znai da svako ko
koristi Internet, koji je veinom javna mrea, moe biti meta svakome ko ima
tehniko znanje i volju za napad na tuu privatnost.
Neki etiari ispravno uoavaju etike izazove neregulisanog Interneta.
Meutim, postoji i tendencija ka histeriji svaki put kada se javi nova
tehnologija, to ostavlja pogrean utisak da su etika pitanja koja ona postavlja
jedinstvena. Digitalna manipulacija fotografija, na primer, ne menja injenicu
da se primenjuje obmana, a obmana je jedno od trajnih pitanja novinarske
prakse. Isto tako, nema sumnje da pitanja kao to su naruavanje privatnosti,
piraterija intelektualne svojine i irenje lanih informacija dobijaju veu
dimenziju na Internetu. Ali tehnologija nije izmenila osnovna etika pitanja. Na
primer, kraa intelektualne svojine je sama po sebi loa, bez obzira na to da li
se javlja u sajberspejsu ili pomou nekih tehnoloki jednostavnijih sredstava.
Zato su vrednosti o kojima govori etika vanvremenske i ne menjaju se
uvoenjem novih tehnologija.Naprotiv, nove tehnologije se ipak na kraju
prilagoavaju etikim kodeksima.Ljudska psiha Internet prihvata i tretira kao i
svaki drugi javni medijum. Ipak, Internet je po mnogo emu razliit od ostalih
medija za komunikaciju sa kojima se savremeni ovek sree. Od razvoja radija,
TV-a i savremenih oblika satelitske televizije, sa desetinama, stotinama pa i
vie hiljada kanala, sadrajima prilagodjenim raznim ciljnim grupama, ovek je
izloen uticajima raznih kultura, obiaja, informacijama u obliku slike, zvuka,
ideja. Ipak, svi ti mediji nemaju ono to odlikuje Internet - svi su oni
jednosmerni, dakle informacije teku samo ka korisniku. Za razliku od novina,
radija i TV, gde bi smo svi mi priznali to ili ne eleli da se pojavimo, ali je to
teko izvodljivo, Internet je medij koji nam upravo to i omoguava.
Internet uvodi novinu - korisnik interneta moe svoje miljenje, ideje i
proizvode podeliti sa milionima korisnika u svetu, moe direktno uticati na
druge korisnike i moe potpuno nesputan istraivati nebrojeno stranica
napisanih od drugih korisnika. Ali sva sloboda koju Internet nudi, povlai i
odgovornost - sami smo odgovorni za sve to izjavimo ili uinimo na njemu.
Kako to deluje na ljude? Mogunost da ono to radite vidi ogroman auditorijum
razliito deluje na svakog oveka. Neko se zbuni ili uplai, neko se malo
uozbilji, neko tremu razbija alom, neko to prihvata normalno, kao i
razgovaranje telefonom. Ono to neko smatra normalnim ponaanjem nekom
drugom se moda ne dopada. Imamo samo jedan Internet i moramo da nauimo
da ga zajedno i koristimo. To znai da moramo biti spremni na maksimalnu
meusobnu toleranciju i obzire, ali i odgovornost za ono to radimo. Upravo
zbog toga postoje odreene norme koje treba svi da potujemo. Zato je Internet
konzorcijum (koji je odgovoran za razvoj standarda pomou kojih Internet
funkcionie) definisao neke predloge pravila ponaanja kroz RFC 1955.
Uopteno, za sve oblike aktivnosti na Internetu vai da ne smete raditi nita to
je protivzakonito ili se kosi sa osnovnim moralnim normama. Ostala pravila
zavise od pojedinih internet servisa.
Ove norme ponaanja na Internetu se mogu svesti na nekoliko osnovnih:

Pokaite potovanje i razumevanje prema drugima

Ne koristite internet za irenje rasnih i verskih predrasuda
Nemojte koristiti raunar da bi naneli drugima tetu
Nemojte ometati druge u korienju mree ili raunara
Nemojte njukati po tuim dokumentima
Nemojte krasti podatke ili prisvajati tue ideje
Nemojte koristiti tue resurse bez odobrenja
Razmislite o drutvenim posledicama programa kojeg putate u promet

Naravno, poto svaki vid komunikacije ima drugaije osobine, stoga proistie
da se pravila ponaanja donekle razlikuju u zavisnosti od njenog oblika, i to kao
:

komunikacija dva korisnika (elektronska pota)

komunikaciju sa vie korisnika (forumi, mailing liste)
postavljene sadraje (web stranice i druge oblike servera)

U ovom trenutku ne treba posebno naglaavati da je konvergencija

komunikacionih vidova, primenom Internet tehnologija, revolucionarno
promenila svet u kojem ivimo. Renik naeg drutva sada je prepun modernih
izraza kao to su internet, sajberspejs, digitalizacija, elektronska pota i
informacioni superautoput. Posledice ovog zadivljujueg kulturnog preobraaja
istovremeno su velianstvene i zastraujue i predstavljaju izazove
politiarima, sociolozima i filozofima.
Konvergencija je najnoviji pojam u tehnolokom reniku. On ima vie znaenja
ali nema potrebe naglaavati da revolucionarno menja nain na koji
komuniciramo. Mobilni telefoni, na primer, mogu da rade i kao internet
terminali, raunar moe da slui i kao televizor, beina tehnologija postaje
omiljeni nain telefoniranja, a pristup Internetu danas omoguavaju i lokalne
kompanije za kablovsku televiziju. Spisak je podui.
6. Etika i moralne norme novih tehnologija
Nema sumnje da nove tehnologije uvode nove pristupe neetikom ponaanju,
ali to je ve poznata stvar. Naravno, jedna od najveih briga jeste lakoa kojom
se line informacije mogu prikupljati i deliti preko interneta. Osnovna vrednost
jo uvek je privatnost. Upotreba weba u pirateriji muzike ili filmova, umesto
klasinih metoda presnimavanja, ne menja injenicu da neetiko postupanje
obuhvata krau intelektualne svojine. Kao to upotreba digitalne tehnologije za
menjanje fotografije i dalje obuhvata pitanje iskrenosti i istine.
Prikljuivanjem raunara na Internet, odnosno na raunarsku mreu
realizovanu Internet tehnologijama, postoji realna opasnost da neko ko se
takoe nalazi u mrei kao uljez pristupi resursima naeg raunara, na primer
podacima na disku koji predstavljaju poslovnu prepisku. Da li je, onda, naa
kompanija sigurna ? Jedna od posledica naruavanja neije privatnosti moe da
bude i tzv. kraa identiteta. Snabdeveni individualnim personalnim
informacijama, kradljivci identiteta mogu da otvore raune u bankama,
obavljaju kupovinu, a u zemljama u kojima su automatizovane servisne usluge
za graane, mogu da dobiju sertifikate o roenju, paso, kredit i sl., a sve to u
ime osobe o ijim podacima se radi. Lanim identitetom kriminalac moe da
dobije pozajmicu u banci, kupi auto, stan, ode na putovanje i sl., i na taj nain
rtvu moe da optereti finansijski, a u nekim sluajevima da joj napravi i
kriminalni dosije.
Dvosmerni mediji, elektronska pota, pristup raunarskim bazama podataka i
kupovina od kue - sve su to mehanizmi koji omoguavaju prikupljanje
informacija o pojedincima. Poto se smatra da je informacija - roba koja ima
ekonomsku vrednost, ona se esto obrauje i prodaje marketinkim firmama.
Tema dostupnosti privatnih podataka postala je mnogo ira od pitanja njihove
puke komercijalne upotrebe nakon to je posle 11. septembra ameriki
Kongres usvojio takozvani Patriotski Akt. Ovaj zakon dravnim organima
daje iroka ovlatenja da prislukuju, prate i snimaju bilo koga osumnjienog za
ilegalne, ne samo teroristike, aktivnosti u SAD-u. Tehnologije nadzora i
prikupljanja informacija nisu vezana samo za navodne teroristike aktivnosti,
nego u rukama velikih kapitalistikih kompanija i drava nalaze svoju primjenu
i u sankcioniranju onih koji ine alternativu autorskim pravima (copyright)
zatienim podacima. Zakon koji sankcionie slobodno deljenje podataka, a
samim tim i anonimnost na Internetu, poznat je kao Digitalni milenijumski akt
za autorska prava, a potpisala ga je demokratska administracija Billa Clintona
1998. godine. Ovaj zakon slui, recimo, Amerikoj asocijaciji za zatitu
muziara (www.riaa.com) da bez dokaza optuuje korisnike Interneta za
nepropisnu razmjenu podataka. to znai da ovaj akt doputa agencijama kao
RIAA da prisile lokalne Internet provajdere (Internet Service Providers, ISP) da
daju sve podatke o svojim korisnicima, ako RIAA to od njih zatrai, a bez
predoavanja dokaza o aktivnosti subjekta iji se podaci trae. Poslednji sluaj
je zahtev RIAA-e bostonskom Univerzitetu da otkrije identitet studenta koji je
bez dokaza optuen za razmenu muzikih fajlova, a u iju je odbranu stala
Amerika unija za civilne slobode. Projekat "Internet pod nadzorom", koji
prati stanje slobode na Internetu u vie od 60 zemalja, otkrio je da su prava
korisnika interneta i online novinara znatno ograniena nakon 9. Septembra.
"Demokratske zemlje postepeno oduzimaju slobode od svojih graana" u ime
vee nacionalne sigurnosti, uvoenjem zakona koji daju vladama proirena
ovlaenja da pijuniraju korisnike interneta i privode osumnjiene za
terorizam. Sjedinjene Drave i Francuska vode u donoenju antiteroristikih
zakona. Meutim, autoritarni reimi sa svoje strane provode sopstvene mere,
pri emu im nacionalna sigurnost slui kao izgovor za nove represalije protiv
politikih disidenata i nezavisnih novinara i pisaca. Jednom diktatoru je upravo
to i potrebno dok se hvali borbom protiv terorizma, oi meunarodne
zajednice nee videti da on u stvari hapsi cyber-disidente i cenzorie web
strane. U meuvremenu, sve je vei broj vlada koje koriste sofisticiranu
tehnologiju da bi uskratile svojim graanima pristup informacijama na
internetu. Kina je instalirala specijalne filtere za internet koji ne dozvoljavaju
korisnicima pretraivaa Google da dou do informacija o kontraverznim
temama, kao to su ljudska prava. U Uzbekistanu vlasti koriste "modifikovana
ogledala" lanu verziju kontroverznih web-strana koje izgledaju kao da su
original, ali u stvari sadre izmenjene informacije. Meu svim zemljama koje
su u izvetaju praene, Kina je i dalje na prvom mjestu po hapenjima korisnika
interneta. Trenutno ih je ezdeset troje u zatvoru. Vijetnam je na drugom mjestu
sa sedmoro zatvorenih cyber-disidenata, a za njim slede Maldivi sa troje.
Pojedinani pristup Internetu stvorio je i zabrinutost, pravnu i etiku, u vezi s
upotrebom sajberspejsa za neregulisano irenje pornografije i nekontrolisano
irenje krae intelektualne svojine. Opasnost od neregulisanog web-a moda se
najbolje ilustruje velikim izdavakim kuama, koje obino pozelene od besa
kad im neko spomene skraenicu MP3. Poto se oko prodaje kompakt diskova
vrte milioni dolara, muzika industrija se podigla traei godinama nekoga
koga bi tuili zbog zloupotrebe. Pronali su rtvu u autorima programa za
razmenu datoteka Napster. Prvi put primenivi na Internetu revolucionaran
distribuirani sistem deljenja datoteka, Napster je za manje od godinu dana
stekao preko 20.000.000 vernih korisnika. Poznata amerika grupa Metallica
prva je podnela tubu protiv autora ovog programa zbog krenja autorskih
prava, a zatim je usledila i tuba amerikog Udruenja autora u muzikoj
industriji (RIAA), prolog decembra. Sudija Merilin Patel nedavno je, do
daljeg, zabranila upotrebu programa Napster, uz objanjenje da sudskim
procesom samo stie jo veu popularnost i da bi do kraja suenja dodatno
otetio muziku industriju.
Neke od najproblematinijih etikih dilema rezultat su integracije raunara i
digitalne tehnologije. Digitalizacija je proces elektronskog konvertovanja slika,
zvuka i teksta i njihovog uvanja u obliku cifara koje se kasnije mogu
dekodirati i vratiti u prvobitni proizvod ili neki njegov izmenjeni oblik. Poto je
"rekonstruisani" proizvod savrena kopija originala, bilo koju transformaciju
originalnog sadraja nemogue je otkriti. Jedan program je rasprio snove o
najsigurnijem digitalnom formatu dananjice. Grupa skandinavskih hakera je
pre vie od godinu dana "probila" zatitu digitalnog video diska (DVD) i
objavila na Internetu besplatan program DeCSS koji je reprodukovao takve
diskove pod Linuxom. Mnoge Internet lokacije ukljuile su ovaj program u
svoje sadraje - i ubrzo se nale na sudu. Mada su u njihovu odbranu stale
brojne organizacije poput EFF (Electronic Frontier Foundation), suenje je
nedavno zavreno, i to znatno nepovoljnije po slobodu govora na Internetu
nego to je iko oekivao. Ne samo da je zabranjena upotreba programa DeCSS,
ve su i lokacije koje su ga prenosile kanjene. Mnogi pravnici vide u ovoj
odluci iste probleme kao i sa zloglasnim zakonom o pristojnosti u
komunikacijama (Comunicatons Decency Act). Taj zakon je 1996. proglaen
neustavnim u SAD, a zagovornici slobode govora na Internetu nadaju se da e
na slian nain preobratiti sudsko reenje i u ovom sluaju. Advokati filmske
industrije najavili su ak i tube protiv Web lokacija koje su hipervezama
usmeravale posetioce ka piratskim sadrajima. Evropski telekomunikacioni
gigant British Telecom, otiao je korak dalje - zatraio je plaanje autorskih
prava na sve hiperveze.

7. Posrnue morala sa novim tehnologijama

Eutanazija u udarnom TV terminu, pornografija u sajber prostoru, uasavajue
fotografije u lokalnim novinama, homoseksualna konverzacija na radio
programu - to su samo neki od primera kontroverznih tema koje odraavaju
osetljivost ljudi na ono to bi se moglo opisati kao moralno uvredljiv sadraj.
Svaki materijal koji vrea moralne standarde odreenih segmenata drutva
treba da spada u tu kategoriju, a ta pitanja su esto isprepletana s onima koja su
u vezi s antisocijalnim ponaanjem.
etiri milijarde dolara koliko Amerikanci potroe na video-pornografiju vie je
od godinjeg prihoda koje zaradi bilo koja bejzbol, koarkaka ili fudbalska
liga. Amerikanci godinje plaaju vie za pornografiju nego za bioskopske
ulaznice i sve scenske umetnosti zajedno. Internet pornografija verovatno je
jedina koja uspeva da se razvije, dok su kompanije u kolapsu. Takvim
izuzetnim trinim prisustvom oito je da fascinacija pornografijom nije samo
deo ivota drutveno neprilagoenih osoba. Ona je sveprisutna i prkosi
demografskom profilisanju. A ipak, navodne tetne posledice pornografije po
moralnu infrastrukturu drutva i dalje zauzimaju znaajno mesto u raspravama
nacije. Protivnici pornografije predviaju moralni Armagedon ukoliko se ta
pojava ne izbaci iz naeg kulturnog menija, dok njihovi protivnici odgovaraju
optubama za cenzuru.
Najnovija, i moglo bi se pokazati najkrvavija, bitka s pornografijom i
nepristojnou jeste u sajber prostoru. Kao najvei i najpristupaniji onlajn
servis, internet praktino predstavlja beskonano trite ideja, najistiji oblik
demokratije. On takoe nudi beskrajan meni najperverznijeg seksualno
eksplicitnog materijala. Najveu opasnost predstavlja mogunost da deca lako
pristupe sajber pornografiji, a mnoga od njih su raunarski pismenija od svojih
roditelja, ali nisu emocionalno pripremljena za ono to e videti. Iz tih razloga,
neki zabrinuti roditelji podravaju dravnu regulaciju. Iz etike perspektive,
reenje, ukoliko ono uopte postoji, ne razlikuje se primetno od onog
preporuenog za borbu sa opasnim uticajem seksa i nasilja na televiziji:
kontrola i nadzor samih roditelja.
Uvredljiv sadraj ne ukljuuje uvek nepristojan ili opscen materijal. Neke
fotografije i prilozi u Internet vestima tako su plastini da pogaaju oseanja
prosenog posetioca sajta. Pretpostavimo, na primer, dravnog zvaninika
upravo osuenog za teko krivino delo koji saziva konferenciju za novinare da
bi objavio svoju ostavku. Ali, umesto oekivanog objavljivanja ostavke, on
vadi puku i dok kamere snimaju, stavlja cev u usta i povlai obara. Da li treba
objaviti ovaj snimak?
Fotografije ljudskih rtava u ratovima uvek su uznemirujue i esto jezive.
Koga ne bi odbila slika mrtvog irakog vojnika neposredno izvan Kuvajta koji
sedi u dipu s ugljenisanom glavom, koju je uslikao fotograf na zadatku? Ili,
patetina fotografija Kenijaca koji pokuavaju da identifikuju roake i prijatelje
u mrtvanici u Najrobiju nakon bombardovanja amerike ambasade 1998.
godine. A onda, tu su i vizuelni dokazi o genocidu u Bosni i Hercegovini,
okantno zavetanje mrane strane ljudskog iskustva. Naravno, etike posledice
takvih munih odluka esto prevazilaze izraze moralnog ogorenja. Amerikanci
su, na primer, bili uasnuti snimcima razdraganih Somalijaca koji vuku telo
mrtvog amerikog vojnika kroz ulice Mogadia. Nakon toga, hiljade
Amerikanaca pozvalo je vladu traei da se amerike trupe povuku iz ove
zlosrene operacije. lanovi Kongresa pozivali su se na ove fotografije traei
od predsednika Klintona da odmah povue trupe. Slike i reakcija javnosti
podstakli su nacionalnu debatu o etikim implikacijama fotografija i uticaju
Interneta na spoljnu politiku. Ovakvi prepadi za koje neki smatraju da
prevazilaze granice pristojnosti obino dovode do optubi novinara koje idu od
prekoraenja dobrog ukusa do voajerizma.
Kontroverza oko moralno uvredljivog sadraja, verovatno vie od bilo kog
drugog etikog pitanja, dotie vrstu drutva kakvo elimo da ono bude. Nae
liberalno naslee podstie nas u pravcu slobode. Ali ak i u otvorenom drutvu
postoje granice, a najvei deo etike debate fokusira se upravo na njih. S jedne
strane, sistem etike zasnovan na moralnoj ednosti doveo bi do asketskog
sadraja u medijima koji bi verovatno odbila veina publike. S druge strane,
apsolutna sloboda vodi moralnom haosu i destrukciji kulturnog kontinuiteta.
Praktino govorei, nijedan ekstrem nije izvodljiv. Dakle, u kulturno
diverzifikovanom drutvu, strategija treba da bude iznalaenje nekog srednjeg
reenja, kompromis izmeu prekomerne moralne ednosti i moralnog haosa.

Zakljuak

Suoeni smo sa novim etikim izazovima koje je porodila eksplozija

informacija i novih tehnologija koje se slue informacionim
superautoputevima. Veliki broj kompjuterskih baza podataka, mogunost
digitalizacije informacija i njihovog pohranjivanja i neverovatan potencijal
sajberspejsa, kako u dobrom tako i u loem smislu, predstavljaju veliki moralni
izazov. Ono to treba upamtiti jeste da su fundamentalne vrednosti, koje su nam
dobro sluile u moralnom rezonovanju kada su u pitanju bili konvencionalniji
etiki problemi - istina, potenje, potovanje linosti, pravinost i tako dalje
bezvremene i treba da nam poslue i u suoavanju s izazovima informatikog
doba.
Istorija nam pokazuje da e posle perioda haosa neka vrsta regulative biti
nametnuta Internetu, verovatno na insistiranje onih koji ele da maksimiziraju
komercijalne mogunosti koje pruaju nove tehnologije. Zapravo, svaka
tehnologija koja je revolucionisala proces komunikacije - od otkria tamparske
prese, preko ere geografskih istraivanja do otkria telegrafa i radija - donosila
je haos koji je na kraju regulisan ili od drave ili od pojedinaca. Interesantno je
da oni koji mogu najvie da profitiraju od novih tehnologija istovremeno su i
oni koji se najvie zalau za dravnu intervenciju. U ovom trenutku nejasno je
kako izvriti regulaciju sajberspejsa, meutim to spada u prirodan tok stvari da
subverzivne tendencije novih tehnologija budu potinjene nekom obliku
regulative. Naravno, etiko ponaanje onih koji jezde Inetrnetom jednim delom
odredie koliko e takva regulativa biti stroga.
LITERATURA

www.wikipedia.org

www.ekonomist.co.yu

www.netnovinar.org

www.pretraga.com

www.e-trgovina.co.yu