TEST PITANJA ZA STUDENTE MEDICINE

ENZIMI

1. Koji optimum pH ima enzim pepsin?

a) 1,5 - 2,5*
b) 4 - 5
c) 6 - 7
d) 8 - 9
e) 10 - 11

2. Pri kojem pH opsegu veina enzima pokazuje maksimalnu aktivnost:

a) kiselom, pH 1,5 - 2
b) baznom, pH 8 - 9
c) blizu neutralnog*
d) samo pri pH 7

3. Koja je temperatura optimalna za dejstvo veine enzima:

a) 50 - 60 C
b) 15 - 20 C
c) 80 - 100 C
d) 35 - 40 C*

4. Kako se naziva deo molekula enzima koji je istovremeno odgovoran i za

pripajanje supstrata (supstance koja podlee dejstvu enzima) i za vrenje
enzimske katalize:
a) hidrofobni centar
b) katalitiki centar*
c) alosterijski centar

5. Tetrahidrofolna kiselina uestvuje u aktivaciji i prenosu razliitih grupa.

Navedite kojih:
a) metil*
b) acetil
c) C1-grupa*
d) CO2
e) fosfornih

6. Koji koenzimi sadre vitamin B2:

a) nikotinamidni
b) pirodoksalni
c) flavinski*
d) koenzim-A
e) kobalamidni

7. U kojim reakcijama u organizmu uestvuje glutation?

1
 a) prenos metil grupa
b) oksidaciju a - ketoglutarne kiseline
c) kontrolu reverznih pretvaranja (u proteinima) disulfidnih grupa u
sulfhidrilne*
d) prenos fosfatnih grupa

8. Koji koenzimi sadre vitamin B12:

a) piridoksalni
b) flavinski
c) kobalamidni*
d) nikotinamidni
e) porfirinski sa gvoem

9. S-adenozilmetionin uestvuje u prenosu hemijskih grupa. Navedite kojih:

a) acetilnih
b) metil*
c) fosfornih
d) C1-grupa
e) CO2

10. Derivati uridina uestvuju u aktivaciji i prenosu jedinjenja. Navedite kojih:

a) aminokiselina
b) glikozilnih ostataka*
c) fosfolipida
d) masnih kiselina
e) holina

11. Koji koenzimi uestvuju u metabolizmu aminokiselina:

a) tetrahidrofolna kiselina*
b) piridoksal-5-fosfat*
c) tiaminpirofosfat
d) flavinadenindinukleotid*
e) nikotinamidadenindinukleotid*

12. U koje multienzimske komplekse (MEK) ulaze sledei koeznimi:

tiaminpirofosfat, liponska kiselina, CoA:
a) MEK-sintetaze masnih kiselina
b) MEK-a-ketoglutaratdehidrogenaze*
c) MEK-izocitratdehidrogenaze
d) MEK-dihidrolipoilhidrogenaza
e) MEK-sukcinatdehidrogenaze
f) MEK-piruvat-dehidrogenaze*

13. Koji koenzim uestvuje u biosintezi svih ugljenikovih ostataka masnih kiselina:
a) uridinfosfatglukoza
b) citidindifosfatholin

2
 c) CoA*
d) piridoksal-5-fosfat
e) adenozintrifosfat

14. U kojoj klasi enzima se nalazi ATP kao kosupstrat:

a) oksidoreduktaze
b) transferaze*
c) izomeraze
d) ligaze*
e) hidrolaze

15. Koji od navedenih metaloporfirina su enzimi:

a) hemoglobin
b) mioglobin
c) katalaza*
d) peroksidaza*
e) citohromi

16. Kojoj klasi enzima pripada enzim piruvatkinaza:

a) ligazama
b) hidrolazama
c) oksidoreduktazama
d) transferazama*
e) izomerazama

17. Kojoj klasi enzima pripada enzim acetil-CoA-karboksilaza:

a) liazama*
b) hidrolazama
c) transferazama
d) ligazama (sintetazama)
e) izomerazama

18. [ta je suicidalni supstrat jednog enzima?

a) Alosterijski efektor
b) Analog supstrata koji kovalentno modifikuje aktivni centar enzima*
c) Analog supstrata koji kompetitivno inhibie enzim

19. Za koje sve svrhe u medicini moe da poslui odreivanje enzima u serumu:
a) Dijagnostike *
b) Terapijske*
c) Anabolike
d) Etioloke*
e) Prognostike*

20. U koje su tri osnovne grupe enzimi svrstani prema mestu delovanja:
a) Intraelijski*

3
 b) Plazmaspecifini*
c) Intranuklearni
d) Sekretorni*

21. Nabroj bar tri plazma specifina enzima:

a) LDH
b) Gama-GT
c) Acil-holin esteraza*
d) Lipiproteinska lipaza*
e) Ceruloplazmin (Fero-oksidaza)*
f) Amilaza

22. Za dijagnozu infarkta miokarda koristi se enzimski trijas:

a) Transaminaze, kreatin-kinaza, amilaza
b) Transaminaze,LDH, amilaza
c) Transaminaze, kreatin-kinaza, LDH*
d) Kreatin-kinaza, LDH, alkalna fosfataza

23. Koji se enzimi prate u sluaju oboljenja parenhima jetre?

a) Alkohol dehidrogenaza*
b) Transaminaze*
c) CPK
d) Kisela fosfataza
e) Aldolaza*

24. Koji su enzimski markeri opstruktivnog hepatita?

a) ALT
b) Alkalna fosfataza*
c) Gama-GT*
d) 5'-nukleotidaza*
e) LDH

25. Koji su izoenzimi kreatin-fosfo-kinaze?

a) CK-MB*
b) H4
c) CK-MM*
d) CK-BB*
e) M4

26. Kod kojih oboljenja ispitivanje aktivnosti CPK ima najveu dijagnostiku
vrednost?
a) Infarkta miokarda i hepatita
b) Oboljenja skeletne muskulature i infarkta miokarda*
c) Pankreatita i oboljenja skeletne muskulature

27. Koji su enzimi markeri bolesti pankreasa?

4
 a) Aldolaza
b) Lipaza*
c) Amilaza*
d) Gama-GT

28. Odreivanje kisele fosfataze u serumu ima najveu dijagnostiku vrednost kod
sumnje na:
a) Pankreatit
b) Infarkt miokarda
c) Karcinom prostate*
d) Metastaze tumora u kostima

29. Zaokru`i klase enzima.

Oksidoreduktaze*
Transferaze*
Hidrolaze*
Liaze*
Izomeraze*
Ligaze*
Dehidrogenaze
Esteraze

30. Izoenzimi imaju sledee karakteristike:

a) to su genetske varijante istog enzima*
b) nastaju posttranslacionom modifikacijom enzima
c) katalizuju istu hemijsku reakciju*
d) uvek imaju kvaternernu strukturu
e) sintetiu se u razliitim elijskim organelama

31. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore. U termostabilne enzime
se ubrajaju:
a) ribonukleaza*
b) alkalna fosfataza iz placente*
c) alkalna fosfataza iz kostiju
d) LDH1 (laktat dehidrogenaza iz miokarda)*

32. Grafiki izraz odnosa brzine katalizovane reakcije (v) i koncentracije supstrata
(s), ukoliko enzim nije alosterijski, ima izgled:
a) hiperbole*
b) sigmoidne krive
c) prave linije

33. Michaelis-Mentenova konstanta (Km vrednost) je:

a) ona koncentracija supstrata pri kojoj se postie polovina maksimalne
brzine*

5
 b) maksimalna (granina brzina) koja se ne menja u prisustvu veih
koncentracija supstrata
c) koncentracija enzima koja omoguava obrazovanje enzim-supstrat
kompleksa
34. Organofosfatna jedinjenja (diizopropilfluorofosfat, paration) blokiraju aktivnost
acetilholin esterase tako to:
a) reaguju sa OH grupom serina iz aktivnog centra enzima*
b) reaguju sa SH grupom cisteina iz aktivnog centra enzima
c) vre ogranienu proteolizu enzima

35. Upii odgovarajue inhibitore (oznaene brojevima) ispred odgovarajuih

enzima:
1. alopurinol
2. L-tartarat
3. malonska kiselina
4. formaldehid
5. fizostigmin
6.disulfiram (antabus)
7. ACE-inhibitori

.holinesteraza (5)
.ksantin oksidaza (1)
.sukcinat dehidrogenaza (3)
.kisela fosfataza iz prostate (2)
. kisela fosfataza iz eritrocita (4)
..aldehid dehidrogenaza (6)
..angiotenzin konvertujui enzim (7)

36. Koji se tip inhibicije enzima moe smanjiti dodavanjem koncentracije supstrata:
a) kompetitivni*
b) nekompetitivni
c) akompetitivni

37. Odvajanjem metala od metaloenzima enzim:

a) gubi katalitika svojstva*
b) dolazi do pada aktivnosti, ali ne i gubitka katalitike sposobnosti enzima
c) apoenzim zadrava nepromenjena katalitika svojstva

38. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore. Uloga metala u
metaloenzimu moe biti sledea:
a) uestvuje u izgradnji aktivnog centra*
b) odrava tercijarnu strukturu enzima*
c) omoguava alosterijsku regulaciju enzima
d) uestvuje u prenosu elektrona u toku enzimske reakcije*
e) vri povezivanje enzima sa supstratom*
f) omoguava spajanje koenzima sa apoenzimom*

6
 39. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore. Koenzimi su
neproteinske komponente u enzimima koji:
a) imaju sloenu hemijsku strukturu*
b) prolaze kroz pore ultrafiltera*
c) odvajaju se dijalizom od apoenzima, ako su labavo spojeni s njim*
d) mogu sami, bez apoenzima, da katalizuju odreenu hemijsku reakciju
e) zato su u disosovanom stanju, a sjedinjuju se sa apoenzimom samo u
periodu katalitike reakcije*

40. SH grupa merkaptoetilamina je reaktivni deo koenzima:

a) tetrahidrofolne kiseline
b) koenzima Q
c) koenzima A*
d) vitamina H

41. Deo molekula enzima koji neposredno uestvuje u vezivanju supstrata, oznaava
se:
a) aktivni centar*
b) alosterijski centar
c) katalitiki centar

42. Upii odgovarajue brojeve koji se odnose na vrstu specifinosti ispred

odgovarajuih enzima koji poseduju datu specifinost:
a) apsolutna specifinost 1
b) grupna specifinost 2
c) stereohemijska specifinost 3

ureaza (1)
arginaza (1)
laktat dehidrogenaza (3)
fosfataza (2)
L-aminooksidaza (3)
lipaza (2)
malat dehidrogenaza (3)
fumaraza (1)

43. Zaokrui tane odgovore koji blie odreuju aleloenzime:

a) sreu se kod pojedinaca ili kod odreenih etnikih grupa*
b) sintetiu se na razliitim alelima istog gena*
c) sintetiu se na multipnim genskim lokusima
d) pokazuju tkivnu specifinost

44. Ako je data enzimska reakcija egzergonina (egzenergijska), njen obrnut tok:
a) se ne ostvaruje pod dejstvom istog enzima*
b) ostvaruje se pod dejstvom istog enzima

7
 c) zavisi od uslova metabolizma u eliji

45. Karakteristike regulatornih enzima su ( zaokrui tane odgovore):

a) katalizuju reakciju koja je u fiziolokim uslovima nepovratnog karaktera*
b) reakcija koju katalizuju je lokalizovana u nekom od po~etnih stadijuma
metabolikog procesa*
c) regulatorni enzimi nikada nisu alosterijski enzimi
d) aktivnost regulatornog enzima je mnogo manja od aktivnosti ostalih
enzima u tom procesu*
e) reakcija koju katalizuje regulatorni enzim predstavlja limitirajui stadijum
pace maker za dati metaboliki put*

46. Koji se inhibitori vezuju za aktivni centar enzima:

a) nekompetitivni
b) kompetitivni*
c) alosterijski
d) akompetitivni

47. Transaminaze (AST i ALT) katalizuju sledee reakcije

a) hidrolizuju peptidne veze
b) prenose amino grupe na keto-kiseline*
c) vre metilovanje
d) razlau glikozidne veze
e) pomau varenje ugljenih hidrata

48. U prisustvu dovoljne koliine supstrata i optimalnim uslovima aktivnost enzima

se poveava sa porastom:
a) temperature
b) koncentracije supstrata
c) koncentracije ATP-a
d) koncentracije molekula enzima*
e) koncentracije dvovalentnih katjona

49. Koje od navedenih reenica najbolje objanjavaju alosterijske efektore:

a) konkuriu sa supstartom za aktivni centar enzima
b) vezuju se za mesto na enzimu razliito od aktivnog centra*
c) menjaju prirodu produkta koji se formira
d) menjaju specifinost enzima prema supstratu
e) kovalentno modifikuju enzim

50. Kompetitivni inhibitori konkuriu sa supstratom za:

a) aktivni centar enzima*
b) enzim-supstrat kompleks
c) alosterijski centar

8
51. Koji se inhibitori vezuju za alostrerijski centar ili slobodnog enzima ili enzim-
supstrat kompleksa
a) kompetitivni
b) nekompetitivni*
c) akompetitivni

52. Iskljuivo za enzim-supstrat kompleks i mesto koje nije aktivni centar, vezuju
se:
a) kompetitivni inhibitori
b) nekompetitivni inhibitori
c) akompetitivni inhibitori*

53. Fizioloka inaktivacija enzima u organizmu se najee vri:

a) proteolitikom razgradnjom*
b) pomou visoke temperature
c) interakcijom sa solima tekih metala

54. Amilaza krvnog seruma (plazme) potie iz:

a) crevne sluznice
b) pljuvanih lezda*
c) pankreasa*
d) eritrocita

55. CPK-MB se skoro iskljuivo sintetie u:

a) hepatocitima
b) eritrocitima
c) kardiomiocitima*
d) leukocitima
e) kori nadbubrega

56. Monoaminooksidaza je vana za metabolizam

a) amino-kiselina
b) monosaharida
c) adrenalina i noradrenalina*
d) kreatinina

57. Na oteenje miinog tkiva ukazuje poveanje aktivnosti u serumu:

a) aldolaze*
b) transaminaze*
c) CPK*
d) lipaze
e) holinesteraze

58. Kod hepatocelularnih oboljenja aktivnost transaminaza u serumu je

a) poveana*
b) smanjena

9
 c) normalna

59. Jedan od navedenih odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore.

Posttranslaciona regulacija aktivnosti enzima se ostvaruje:
a) kovalentnom modifikacijom*
b) asocijacijom i disocijacijom subjedinica enzima*
c) ogranienom proteolizom*
d) poveanom sintezom enzima
e) promenom koncentracije metabolita*

60. Neki inhibitori enzima mogu imati terapijsku aplikaciju. Tako se alopurinol
koristi u leenju gihta, a inhibira enzim:
a) ciklooksigenazu
b) ksantin oksidazu*
c) HMG-KoA reduktazu

61. Zaokrui taan odgovor. Enzimi kao biokatalizatori

a) menjaju konstantu ravnotee reakcije koju katalizuju
b) ne menjaju konstantu ravnotee reakciju koju katalizuju*

62. Koja teorija najbolje objanjava da konformacija supstrata i enzima postaje

komplementarna posle vezivanja enzima i supstrata:
a) induced-fit teorija*
b) teorija adsorpcije
c) teorija elektronske prinude

63. Alosterijski efektori su vani za:

a) katabolizam enzimskih molekula
b) regulaciju aktivnosti enzima*
c) varenje hranljivih materija
d) transport molekula kroz elijsku membranu

64. Poveanje aktivnosti enzima u serumu je posledica

a) poveane sinteze enzima u krvnoj plazmi
b) nekroze elija*
c) poremeaja propustljivosti elijske membrane*
d) intenzivne sinteze enzima u tkivima*
e) prisustva specifinih inhibitora

65. NADP(H) dehidrogenaze uestvuju u

a) procesu glikogeneze
b) razgradnje skroba
c) sintezi RNK
d) pentoznom putu razgradnje glukoze*
e) beta-oksidaciji masnih kiselina

10
66. Funkcije dehidrogenaza (oksidoreduktaza) su povezane sa:
a) procesom translacije
b) procesima proteolize
c) funkcionisanjem sistema citohroma*

67. Sistem meovitih oksidaza hepatocita je ukljuen u:

a) sintezu acetonskih tela
b) proces glikogeneze
c) sintezu hemoglobina
d) proces detoksikacije*

68. Koja fizioloka stanja prati porast aktivnosti alkalne fosfataze u serumu
a) rast organizma u dejem dobu*
b) trening kod sportista
c) graviditet*
d) period laktacije

69. Kod trovanja pesticidima aktivnost acil-holin-esteraze u serumu se

a) poveava
b) smanjuje*
c) ostaje nepromenjena

70. Aktivnost kisele fosfataze u serumu se poveava kod

a) karcinoma prostate*
b) zapaljena bubrega
c) metastaza karcinoma prostate u kostima*
d) opstruktivne utice

71. Kod enzimopatija se u tkivima koncentarcija supstrata za dati enzim

a) poveava*
b) smanjuje
c) ne menja znaajno

72. Retroinhibicija kontrolnih enzimskih reakcija se ostvaruje

a) kompetitivnom inhibicijom
b) alosterijskom regulacijom*

73. Ukoliko je vrednost Michaelis-Mentenove konstante manja, enzim poseduje:

a) vei afinitet za supstrat*
b) manji afinitet za supstrat

74. Klasifikacioni broj EC 1.1.1.27. odgovara enzimu:

a) L-alanin: 2-ketoglutarat aminotransferazi
b) L-laktat: NAD+ - oksidoreduktazi*
c) L-metionil: tRNK sintetazi

11
75. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore. U posttranslaciono
modifikovane oblike enzima (izoforme) spadaju:
a) agregati*
b) hemijski modifikovani oblici*
c) konformeri*
d) izoenzimi

76. Enzimi ija se biosinteza u eliji intezivira pod uticajem hormona ili veih
koliina supstrata, zovu se;
a) inducibilni*
b) konstitutivni
c) izoenzimi
d) izoforme

77. Mehanizmom indukcije regulie se biosinteza uglavnom onih regulatornih

enzima koji:
a) katalizuju katabolike procese*
b) katalizuju anabolike procese

12
 Vitamini

1. une kiseline su potrebne za resorpciju:

a) hidrosolubilnih vitamina
b) liposolubilnih vitamina*
c) proteina
d) ugljenih hidrata

2. Karotini su provitamini:
a) vitamina D
b) vitamina A*
c) vitamina K
d) vitamina E

3. U okviru vidnog pigmenta rodopsina nalazi se:

a) retinol
b) retinoina kiselina
c) retinal*
d) piridoksal-fosfat

4. RBP (retinol vezujui protein) je transportni protein za:

a) vitamin D
b) vitamin A*
c) vitamin E
d) vitamin B12

5. Ergosterol je provitamin:
a) vitamina A
b) vitamina D2*
c) vitamina E
d) vitamina D3

6. Koji vitamin nastaje iz 7-dehidroholesterola?

a) vitamin A
b) vitamin D2
c) vitamin D3*
d) vitamin K

7. U kom organu se vri hidroksilacija vit D u poloaju 25?

a) bubrezima
b) miiima
c) jetri*
d) mozgu

13
8. U kom organu se prvenstveno odigrava hidroksilacija 25 (OH)-vit D u 1,25
(OH)2- vit D:
a) bubrezima*
b) jetri
c) miiima
d) koi

9. 1,25 (OH)2- vit D omoguava sintezu:

a) kalcijum vezujueg proteina*
b) Retinol-vezujueg proteina
c) albumina
d) tiroksin vezujueg proteina

10. Koja od nabrojanih je uloga vitamina D?

a) vitamin D uestvuje u sintezi faktora koagulacije
b) znaaj vitamina D je u procesu mineralizacije kotanog sistema i zuba*
c) vitamin D je vaan za proces vida

11. Jedan od nabrojanih vitamina uestvuje u metabolizmu kalcijuma i fosfora:

a) vitamin B1
b) vitamin A
c) vitamin K
d) vitamin D*

12. Deficit jednog od nabrojanih vitamina odgovoran je za pojavu rahitisa kod dece:
a) vitamin A
b) vitamin K
c) vitamin D*
d) vitamin E

13. Svoju ulogu u tkivima vitamin K ostvaruje kao kofaktor:

a) piruvat dehidrogenaze
b) transketolaze
c) karboksilaze*
d) L-aminooksidaza

14. Deficit vitamina K dovodi do:

a) poremeaja u rastu i razvoju
b) rahitisa
c) hemoragine dijateze*
d) hiperkeratoze

15. Osnovna uloga vitamin E u organizmu je u:

a) u koagulaciji
b) u procesu vida
c) antioksidativnoj zatiti*

14
16. Zaokrui taan odgovor za vit F:
a) vitamin F ine zasiene masne kiseline
b) vitamin F su sve nezasiene masne kiseline
c) u vitamin F spadaju esencijalne masne kiseline: linolna, linoleinska i
arahidonska masna kiselina*

17. Jedan od nabrojanih vitamina slui za sintezu koenzima tiamin pirofosfata

(TPP):
a) vitamin B1*
b) vitamin B2
c) vitamin B6
d) folna kiselina

18. Zaokrui tane odgovore koji se odnose na ulogu tiamin pirofosfata (TPP):
a) TPP je koenzim u LDH
b) TPP je koenzim transketolaze*
c) TPP je koenzim u AST
d) TPP je koenzim u piruvat dehidrogenaznom kompleksu*

19. Zaokrui netaan odgovor za vitamin B2 :

a) vitamin B2 slui za sintezu koenzima NAD i NADP*
b) koenzimi koji se sintetiu iz vitamina B2 su FMN i FAD
c) deficit vitamina B2 dovodi do pojave ariboflavinoze
d) Vitamin B2 je hidrosolubilni vitamin

20. Iz kog vitamina se sintetie KoA?

a) vitamina B1
b) vitamina B2
c) pantotenske kiseline*
d) niacina

21. Zaokrui tane odgovore koji se odnose na ulogu piridoksal-fosfata:

a) PLP je koenzim u transaminazama*
b) PLP je koenzim u FAD dehidrogenazama
c) PLP je koenzim u dekarboksilazama*
d) PLP je koenzim u metiltransferazama

22. FIGLU-test se koristi kod sumnje na deficit:

a) vitamina B1
b) vitamina B6
c) folne kiseline*
d) pantotenske kiseline

23. Transkobalamin je transportni protein za:

a) vitamin D

15
 b) vitamin A
c) biogene amine
d) vitamin B 12*

24. Zaokrui taan odgovor koji se odnosi na ulogu dezoksiadenozil-kobalamina:

a) Dezoksiadenozil-kobalamin je koenzim u LDH
b) DA-kobalamin je koenzim u metil-malonil-KoA mutazi *
c) DA-kobalamin je koenzim u homocistein-metil transferazi

25. Metilacija homocisteina u metionin ostvaruje se uz uee:

a) piridoksal-fosfata
b) DA-kobalamina
c) metil-kobalamina*
d) tiamin pirofosfata

26. Koji je od nabrojanih vitamina hidrosolubilni antioksidans ?

a) tiamin
b) askorbinska kiselina*
c) biotin
d) riboflavin

27. Koji od nabrojanih vitamina uestvuje u oksidativnoj dekarboksilaciji ?

a) vitamin B2
b) vitamin A
c) tiamin*
d) vitamin C

28. Koji od nabrojanih vitamina uestvuje u prevoenju homocisteina u metionin?

a) vitamin D
b) vitamin B12*
c) vitamin A
d) vitamin K

29. Zaokrui taan odgovor za vitamin D:

a) vitamin D je hidrosolubilni vitamin
b) ergosterol je provitamin vitamina D3
c) deficit vitamina D dovodi do do pojave nonog slepila
d) kod hroninog oteenja bubrega potrebna je primena 1,25-
dihidroksiholekalciferola*

30. Zaokrui netaan odgovor za vitamin A:

a) vitamin A je liposolubilan vitamin
b) retinol, retinal i retinoina kiselina su aktivni oblici vitamina A
c) beta karotin je provitamin vitamina A
d) vee doze vitamina A ne dovode do hipervitaminoze jer se ovaj vitamin
lako izbacuje iz organizma*

16
31. Zokrui netaan odgovor za vitamin K:
a) filohinon, farnohinon i menadion su oblici vitamina K
b) vitamin K za svoju resorpciju ne zahteva prisustvo unih kiselina*
c) vitamin K sintetie bakterijska mikroflora intestinuma
d) nedostatak vitamina K dovodi do pojave hemoragine dijateze

32. Zaokrui netaan odgovor za vitamin B12

a) vitamin B12 je hidrosolibilni vitamin
b) u svojoj strukturi ima hem grupu*
c) za apsorpciju zahteva specifian glikoprotein
d) metil-kobalamin i dezoksiadenozil-kobalamin su koenzimske forme
vitamina B12

33. Jedan od nabrojanih vitamina ima ulogu u metabolizmu histidina:

a) vitamin A,
b) vitamin D
c) folna kiselina*
d) vitamin C

34. Niacin (Vitamin PP) se moe sintetisati iz:

a) Lizina
b) Arginina
c) Triptofana*
d) Glicina

35. Perniciozna anemija nastaje zbog deficita:

a) Folne kiseline
b) Vitamina C
c) Vitamina B6
d) Vitamina B12*

36. Hidroksilacija prolina i lizina u procesu sinteze kolagena ostvaruje se uz uee:

a) Vitamina B6
b) Folne kiseline
c) Vitamina C*
d) Niacina

37. Pelagra nastaje zbog deficita:

a) Vitamina B1
b) Vitamina B12
c) Vitamina A
d) Niacina*

17
UGLJENI HIDRATI

1. Krajnji produkti razgradnje skroba pod dejstvom ptijalina i dijastaze pankreasnog

soka ( a) amilaze jesu:
a) maltoza, laktoza i granini dekstrini
b) glukoza, maltoza i maltotrioza
c) maltoza, maltotrioza i granini dektrin*
d) maltoza, saharoza i laktoza

2. U toku procesa glikolize koji od sledeih enzima ukljuuje neorganski fosfat (Pi ):
a) Heksokinaza
b) Fosfofruktokinaza
c) Piruvat kinaza
d) 3-fosfoglicerinaldehid dehidrogenaza *
e) Enolaza

3. Energetski bilans razgradnje glukoze aerobnom glikolizom do pirogroane

kiseline je:
a) 10 mol ATP-a
b) 12 mol ATP-a
c) 8 mol ATP-a*

4. U kojim enzimskim reakcijama glikolize dolazi do formiranja ATP-a na nivou

supstrata:
a) Pri delovanju heksokinaze i fosfofruktokinaze
b) Pri prevoenju 3-fosfoglicerinske kiseline u 2-fosfoglicerinsku kiselinu
c) Pri prevoenju fosfoenol pirogroane kiseline u enol-pirogroanu
kiselinu*
d) Pri prevoenju fruktozo1,6-difosfata na glicerinaldehid -3-fosfat i
dioksiaceton fosfat i pri delovanju enolaze
e) Pri prevoenju 1,3-difosfoglicerinske kiseline u 3-fosfoglicerinsku
kiselinu*

5. Nabroj kljune regulatorne enzime u procesu glikolize:

a) Heksokinaza, fosfofruktokinaza i 3-fosfoglicerinaldehid dehidrogenaza
b) fosfofruktokinaza i 3-fosfoglicerinaldehid dehidrogenaza
c) heksokinaza, fosfofrukto kinaza , piruvat kinaza *
d) heksokinaza, enolaza,piruvat kinaza

6. Fizioloki znaaj formiranja mlene kiseline u toku anaerobne glikolize je:

a) Regulacija pH krvi u smislu acidoze
b) Potrebe organizma za mlenom kiselinom za reakcije glikoneogeneze
c) Mogunost nastavka procesa glikolize i bez prisustva kiseonika *

7. Nabroj ireverzibilne reakcije u procesu glikolize koje predstavljaju energetske

barijere za lako odvijanje ovog procesa u suprotnom pravcu:

18
 a) Prevoenje glukoze u glukozo-6-fosfat, prevoenje fruktozo-6-fosfata u
fruktozo1,6-difosfat i prevoenje fosfoenolpirogroane kiseline u
enolpirogroanu kiselinu *
b) Prevoenje fruktozo-6-fosfata u fruktozo-1,6-difosfat, razlaganje
fruktozo-1,6-difosfata u 3-fosfo-glicerinaldehid i dioksiaceton-fosfat,
prevoenje 1,3-difosfoglicerinske kiseline u 3-fosfoglicerinsku kiselinu
c) Prevoenje glukoze u glukozo -6-fosfat, prevoenje fruktozo-1,6-
difosfata u 3-fosfoglicerinaldehid i dioksiaceton-fosfat i prevoenje
fosfoenolpirogroane kiseline u enolpirogroanu kiselinu
d) Prevoenje 3-P-glicerin aldehida u 1,3-difosfoglicerinsku kiselinu,
prevoenje 1,3-difosfoglicerinake kiseline u 3-fosfoglicerinsku kiselinu,
prevoenje 2-fosfo-enol-pirogroane kiseline u enol-pirogroanu
kiselinu

8. U toku odvijanja aerobne glikolize koliko se ATP-a stvara u reakciji oksidativne

fosforilizacije na jedan molekul glikoze:
a) 3 mol ATP-a
b) 6 mol ATP-a *
c) 4 mol ATP-a
d) 12 mol ATP-a

9. Nabroj alosterijske enzime koji uestvuju u procesu glikolize:

a) heksokinaza, fosfofrukto-kinaza i piruvat kinaza*
b) heksokinaza, glukokinaza i piruvat kinaza
c) heksokinaza, fruktozo-1,6-difosfataza, enolaza

10. [ta se deava sa pirogroanom kiselinom u sluaju aerobne glikolize:

a) Redukuje se u mlenu kiselinu u citozolu
b) Ulazi u mitohondrije gde reakcijom oksidativne dekarboksilacije prelazi u
acetil-KoA*
c) Reakcijom transaminacije u citozolu prelazi u alanin
d) Oksidativnom dekarboksilacijom u citozolu prelazi u aceti-KoA koji se
koristi za sintezu masnih kiselina

11. Koji koenzimi ulaze u sastav piruvat dehidrogenaznog kompleksa :

a) TPP, redukovana liponska kiselina, Ko-A-SH, FAD i NAD
b) TPP, oksidisana liponska kiselina , KoA-SH, FAD i NAD*
c) TPP, oksidisana liponska kiselina, KoA-SH, FAD i NADP
d) TPP, piridoksal-fosfat, liponska kiselina, KoA-SH, FAD, NAD

12. Koenzimi koji ine piruvat dehidrogenazni kompleks obezbeuju sledeu

reakciju:
a) Prevoenje alfa-keto glutarne kiseline u sukcinil-KoA
b) Prevoenje isolimunske kiseline u alfa-keto-glutarnu kiselinu
c) Prevoenje sukcinil-KoA u sukcininu (ilibarnu) kiselinu
d) Prevoenje jabune kiseline u oksal-siretnu kiselinu

19
 e) Prevoenje pirogroane kiseline u acetil-KoA*

13. Koliko se ATP-a stvara pri prevoenju dva molekula pirogroane kiseline u
acetil-KoA:
a) 3 mol ATP-a
b) 6 mol ATP-a*
c) 9 mol ATP-a
d) 12 mol ATP-a

14. U kom delu elije se odigravaju reakcije glikolize do momenta stvaranja

pirogroane kiseline
a) U citozolu*
b) U mitohondrijama
c) U ribozomima
d) U Goldi-jevom aparatu

15. U kom delu elije se odigravaju reakcije limunskog ciklusa:

a) U mitohondrijama*
b) U citozolu
c) U EPR-u
d) Na nivou ribozoma

16. Oksidacijom l mol glukoze anaerobnom glikolizom stvara se:

a) 2 mol mlene kiseline (laktata) i 2 mol adenozin trifosfata(ATP)
b) 2 mol mlene kiseline (laktata ), 2 molekula redukovanog nikotinamid-
adenin dinukleotida (NADH) i 2 mol ATP-a
c) 2 mol mlene kiseline (laktata ), 2 molekula oksidisanog nikotinamid-
adenin dinukleotida (NAD) i 2 mol ATP-a*
d) 2 mol laktata, 2 mol oksidisanog NAD-a i 6 mol ATP-a
e) 2 mol piruvata, 2 mol NADH i 2 mol ATP-a

17. Zahvaljujui prisustvu kojih enzima jetra moe da igra centralnu ulogu u
metabolizmu ugljenih hidrata :
a) Zahvaljujui prisustvu heksokinaze, glukokinaze, glukozo-6-fosfataze
b) Zahvaljujui prisustvu glukokinaze, glukozo-6-fosfataze, piruvat kinaze
c) Zahvaljujui prisustvu heksokinaze, glukokinaze, glukozo-6-fosfataze i
svih enzima iz procesa glikoneogeneze*
d) Zahvaljujui prisustvu heksokinaze, glukozo-6-fosfataze i enzima iz
procesa glikoneogeneze.

18. Ispred navedenih enzimskih reakcija oznai odgovarajui enzim :

a) Fosfofruktokinaza
b) Triozo fosfat izomeraza
c) Fosfoglicerat kinaza
d) Glukokinaza
e) Piruvat kinaza

20
 f) Glukozo-6-fosfataza

- d -Ima veu Michaelis-ovu konstantu prema glikozi od heksokinaze

- b -Katalizuje interkonverziju dioksiaceton fosfata i 3-fosfoglicerinaldehida
- a -Pretstavlja regulatorni enzim glikolize
- c -Uestvuje u reakciji stvaranja ATP-a na nivou supstrata
- f - Igra kljunu ulogu u otputanju slobodne glikoze u sistemsku cirkulaciju

19. Pentozni put ugljenih hidrata (proces direktne oksidacije glukoze) odigrava se u:
a) citozolu*
b) citozolu i mitohondrijama
c) mitohondrijama i ribozomima
d) citozolu, mitohondrijama i EPR-u

20. U toku odvijanja kojih enzimskih reakcija pentoznog puta dolazi do stvaranja
redukovanog NADP-a:
a) Pri delovanju transketolaze i transaldolaze
b) Pri delovanju glukozo-6-fosfat dehidrogenaze i 6-fosfoglukonat
dehidrogenaze*
c) Pri delovanju epimeraze i izomeraze

21. NADPH2 koji se formira u toku odvijanja procesa direktne oksidacije glukoze
koristi se za:
a) Formiranje ATP-a na nivou respiratornog lanca mitohondrija
b) Redukciju FAD-a u toku reakcija oksidativne dekarboksilacije
pirogroane i alfa-keto glutarne kiseline
c) Za sintezu masnih kiselina de novo u citozolu, za aktivnost
methemoglobin reduktaze i glutation reduktaze, za redukciju folne
kiseline u dihidrofolnu i u tetrahidrofolnu kiselinu*
d) Za redukciju dioksiaceton fosfata u alfa -glicero fosfat

22. U sluaju uroenog deficita glukozo-6-fosfat dehidrogenaze glavni simptom kod

obolelog je :
a) Pojava sideropenijske anemije
b) Prisustvo simptoma hemolitike anemije, od kojih je kljuni simptom
indirektna hiperbilirubinemija*
c) Prisustvo methemoglobinemije

23. Ribozo-5-fosfat se formira u pentoznom putu iz:

a) ribulozo-5-fosfata dejstvom izomeraze*
b) ksilulozo-5-fosfata dejstvom epimeraze
c) interakcijom sedoheptulozo-7-fosfata i eritrozo-4-fosfata
d) interakcijom fruktozo-6-fosfata i 3-fosfoglicerin aldehida

24. Koji od enzima iz pentoznog puta zahteva tiamin pirofosfat (TPP) kao koenzim:
a) glukozo-6-fosfat dehidrogenaza

21
 b) 6-fosfoglukonat dehidrogenaza
c) transaldolaza
d) transketolaza*
e) pentozofosfo izomeraza

25. Koji enzimi uestvuju u reverzibilnom delu pentoznog puta pri formiranju
ribozo-5-fosfata:
a) dehidrogenaze i izomeraza
b) dehidrogenaze i epimeraza
c) transketolaza i transaldolaza*
d) fosfoheksoizomeraza i fosfoglukomutaza

26. Stvoreni ribozo-5-fosfat prevodi se u aktivni oblik (PRPP) reagovanjem sa:

a) UTP-om uz aktivnost pirofosforilaze
b) GTP-om uz aktivnost GTP-aze
c) ATP-om uz oslobaanje AMP-a i dejstvom enzima ATP-fosforibozil
transferaze*

27. Dezoksiriboza koja se nalazi u sklopu dezoksiribonukleozid trifosfata nastaje:

a) direktno redukcijom ribozo-5-fosfata u pentoznom putu
b) redukcijom riboze koja se nalazi u sklopu ribonukleozid trifosfata
c) redukcijom riboze koja se nalazi u sklopu ribonukleozid difosfata
dejstvom ribonukleozid reduktaze*

28. 5-fosforibozil -1-pirofosfat ( PRPP) slui za sintezu:

a) pirimidinskih nukleotida
b) purinskih nukleotida
c) purinskih i pirimidinskih nukleotida*

29. Metabolizam glukoze u eritrocitima odvija se:

a) procesom glikolize do stvaranja mlene kiseline i pentoznim putem*
b) samo procesom glikolize koja se nastavlja limunskim ciklusom
c) samo pentoznim putem koji produkuje redukovani NADP

30. Karakteristike glikolize u eritrocitima jesu:

a) formiranje 2,3-difosfoglicerata i laktata*
b) formiranje 2,3-DPG-a i ukljuivanje piruvata u mitohondrije
c) potpuna oksidacija glukoze glikolizom i limunskim ciklusom do ugljen
dioksida i vode

31. Hereditarna nepodnoljivost fruktoze javlja se kao posledica neaktivnosti:

a) fosfofruktokinaze
b) fruktokinaze
c) fruktozo-1-fosfat aldolaze*
d) fruktozo-1,6-difosfat aldolaze
e) fruktozo-6-fosfataza

22
32. Koji deo metabolikog puta fruktoze je istovremeno deo puta glikoneogeneze:
a) prevoenje fruktozo 1-fosfata u fruktozo-1,6-difosfat
b) razgradnja fruktozo-1-fosfata na glicerinaldehid i dioksiaceton fosfat
c) aktiviranje glicerola u alfa-glicerofosfat dejstvom glicerokinaze,
prevoenje alfa-glicerofosfata u dioksiacetonfosfat, spajanje
dioksiacetonfosfata sa 3-fosfo-glicerinaldehidom u fruktozo-1,6-difosfat,
prevoenje fruktozo-1,6-difosfata u fruktozo-6-fosfat i prevoenje
fruktozo-6-fosfat u glukozo-6-fosfat*
d) prevoenje glicerin aldehida u 3-fosfoglicerinaldehid

33. Preko kog metabolita se direktno povezuje metabolizam fruktoze sa

metabolizmom masti:
a) preko alfa-glicero fosfata*
b) preko dioksiaceton fosfata
c) preko fruktozo-1,6-difosfata
d) preko fruktozo-1-fosfata

34. Kod uroene nepodnoljivosti fruktoze u krvi pacijenta zapaa se stalna

hipoglikemija uz postojanje uveane jetre zbog nagomilanog glikogena koji ima
normalnu strukturu. Zbog ega je prisutna stalna hipoglikemija:
a) zbog smanjenja aktivnosti glukozo-6-fosfataze
b) zbog neaktivnosti gama amilaze
c) viak fosforilisanih estara fruktoze, fruktozo-1-fosfat i fruktozo-1,6
difosfat inhibitorno deluju na aktivnost fosforilaze jetre te se usporva
proces glikogenolize.*

35. Kod pacijenata obolelih od galaktozemije primenjuje se dijeta bez galaktoze.

Galaktoza je meutim potrebna organizmu za formiranje sloenih lipida
(galakto-cerebrozida i dr.), za sintezu mukopolisaharida i dr. Na koji nain se
dobija ta neophodna galaktoza:
a) epimerizacijom uridin difosfat (UDP)-glukoze dejstvom specifine C4
epimeraze*
b) reakcijom monosaharida sa C4 i C5 katalizovanom transketolazom
c) reakcijom monosaharida sa C7 i C3 pod uticajem transaldolaze
d) reakcijom dva triozofosfata dejstvom aldolaze

36. Glukozamin 6-fosfat, prekursor svih heksozaminskih ostataka u glikozamino-

glikanima se formira:
a) prenosom amidne grupe glutamina na glukozo 6-fosfat
b) prenosom a-amino grupe glutamina na glukozo 6-fosfat
c) putem prenosa amidne grupe glutamina na fruktozo 6-fosfat*
d) prenosom a-amino grupe glutamina na fruktozo 6-fosfat
e) fosforilacijom glutamina

37. Sva od navedenih jedinjenja jesu komponente limunskog ciklusa izuzev jednog:

23
 a) izolimunska kiselina
b) jabuna kiselina
c) oksalsiretna kiselina
d) pirogroana kiselina*
e) sukcinina ( ilibarna ) kiselina

38. Koje komponente limunskog ciklusa nastaju pri metabolizmu amino kiselina:
a) malat, oksalacetat, izocitrat, fumarat
b) izocitrat, a-keto glutarat, sukcinat
c) oksalacetat, a-keto glutarat, sukcinil-KoA, fumarat *
d) citrat, izocitrat, fumarat

39. Limunski ciklus se oznaava metabolikim sastajalitem jer putem reakcija ovog
ciklusa povezuje se metabolizam ugljenih hidrata sa metabolizmom masti i
belanevina. Na koji nain se povezuje metabolizam masti sa limunskim
ciklusom:
a) ukljuivanjem sukcinil KoA koji je znaajan za razgradnju acetonskih
tela
b) preko oksal siretne kiseline
c) ukljuivanjem acetil KoA koji je nastao razgradnjom acetonskih tela
d) ukljuivanjem acetil KoA koji je nastao pri procesu b-oksidacije masnih
kiselina*

40. Deficit vitamina biotina uslovljava smanjenu aktivnost kog enzima iz procesa
glikoneogeneze:
a) glicero kinaze
b) fosfoenolpiruvat karboksikinaze (PEPKK)
c) glukozo 6-fosfataze
d) fruktoso1,6-difosfataze
e) piruvat karboksilaze*

41. Od nabrojanih enzima svi uestvuju u procesu glikoneogeneze sem jednog:

a) piruvat karboksilaza
b) fosfoenolpiruvat karboksikinaza
c) fruktozo 1,6-difosfataza
d) glukozo 6-fosfataza
e) piruvat dehidrogenaza*

42. U procesu glikolize postoje tri ireverzibilne reakcije koje predstavljaju

energetske barijere za lako odvijanje ovog procesa u suprotnom pravcu. Kojim
enzimima su katalizovane te reakcije:
a) heksokinaza, 3-fosfo glicerinaldehid dehidrogenaza, enolaza
b) fosfofruktokinaza, fosfoglicerat kinaza, piruvat kinaza
c) heksokinaza, fosfofrukto kinaza, piruvat kinaza*
d) fosfoglukomutaza, fosfofruktokinaza, piruvat kinaza

24
43. Pomou kojih enzima se prevazilaze energetske barijere iz procesa glikolize
tokom reakcija glikoneogeneze:
a) piruvat karboksilaza, fosfoenolpiruvat karboksikinaza, fruktozo 1,6-
difosfataza , glukozo 6-fosfataza*
b) fosfoenol piruvat karboksikinaza, heksokinaza, piruvat kinaza
c) glukokinaza, fosfoheksoizomeraza, fruktozo 1,6 difosfataza

44. Kod klasine galaktozemije u krvi pacijenata nalazi se :

a) UDP galaktoza, galaktitol
b) galaktozo 1-fosfat, galaktitol i galaktoza *
c) galaktoza i galaktitol

45. Prilikom sinteze laktoze u mlenoj lezdi uridin difosfo(UDP) galaktoza nastaje:
a) direktnim reagovanjem galaktozo 1-fosfata sa uridin trifosfatom (UTP)
b) prevoenjem uridin difosfo (UDP) glukoze u uridindifosfo(UDP)
galaktozu pod uticajem C4 epimeraze*
c) reagovanjem galaktozo 6-fosfata sa UTP-om

46. Funkcije limunskog ciklusa se karakteriu sledeim reakcijama izuzev jedne :

a) u toku limunskog ciklusa generie se redukovani nikotin amid adeninin
dinukleotid ( NADH )i redukovani flavin adenin dinukleotid (FADH2 )
b) proizvodi se GTP
c) vri se kompletna oksidacija acetata na ugljen dioksid i vodu
d) limunski ciklus obezbeuje direktno sintezu okasalsiretne kiseline iz
acetil-KoA *
e) limunski ciklus ne moe da funkcionie u odsustvu kiseonika

47. Pri metabolizmu kojih amino kiselina nastaje sukcinil- KoA, intermedijat
limunskog ciklusa :
a) pri metabolizmu leucina i metionina
b) pri metabolizmu fenil alanina i tirozina
c) pri razgradnji valina i izoleucina *

48. Od nabrojanih enzima oznaiti slovom kojoj reakciji odgovaraju :

a) Fosfofruktokinaza
b) Triozo fosfo izomeraza
c) Glukokinaza
d) Piruvat kinaza
To je glavni regulatorni enzim glikolize a). fosfofruktokinaza
Adenozin monofosfat je aktivator ovog enzima.d). piruvat kinaza
Ima veu Michaelis-ovu konstantu ( Km) prema glukozi od heksokinaze
c).glukokinaza
Ovaj enzim katalizuje interkonverziju dihidroksiaceton fosfata i3-fosfo
glicerinaldehidab) triozo-fosfoizomeraza
49. Od nabrojanih jedinjenja sva su znaajna u procesu glikoneogeneze u toku
gladovanja sem jednog:

25
 a) pirogroana kiselina
b) glicerol
c) mlena kiselina
d) glikogene amino kiseline
e) acetil-KoA*

50. Glikogenoze, nasledne bolesti kod kojih dolazi do nagomilavanja glikogena u

tkivima mogu da se jave zbog uroene neaktivnosti nabrojanih enzima, sem
jednog:
a) glukozo 6-fosfataze
b) enzima grananja (amilo ,1,6-transglukozidaze )
c) g- amilaze ( amilo 1,6-glikozidaze )
d) fosforilaze a
e) oligo 1,4-1,4- glukan transferaze ( enzima koji razlae granine dekstrine)
f) fosfohekso izomeraze*

51. Oznai koje biohemijske reakcije kojim tkivima odgovaraju:

a) Miii
b) Jetra
c) Mozak
d) Adipozno tkivo

Glikogen deponovan u ovom tkivu direktno se koristi za regulaciju

glikemije b
Ovo tkivo je primarni izvor mlene kiseline ( laktata ) koji se koristi kao
substrat u procesu glikoneogeneze .. a
Ovo tkivo je primarni izvor glicerola koji se koristi u jetri kao substrat za
sintezu glukoze procesom glikoneogenezed
Glavni izvor ATP-a jeste razgradnja glukoze u aerobnim uslovima
procesom glikolize i limunskim ciklusom c

52. Funkcije limunskog ciklusa su sve izuzev jedne :

a) generie redukovani nikotinamid-adenin dinukleotid( NADH + H) i
redukovani flavin-adenin dinukleotid ( FADH2 )
b) generie guanozin trifosfat (GTP)
c) katalizuje kompletnu oksidaciju acetil-KoA do ugljendioksida i vode
d) omoguava direktnu sintezu oksalsiretne kiseline iz acetil KoA *
e) limunski ciklus ne moe da funkcionie bez kiseonika

53. Uroena neaktivnost fruktozo-1,6-difosfataze manifestuje se:

a) akumulacijom fruktozo fosfata u jetri
b) nemogunou elija da metaboliu glukozo 6-fosfat putem glikolize
c) nemogunou da se glukoza sintetie iz mlene kiseline*
d) pentozurijom

26
54. Koji od nabrojanih jedinjenja jeste pozitivan alosteriski regulator enzima piruvat
karboksilaze?
a) Adenozin trifosfat (ATP)
b) Acetil koenzim A ( acetil- KoA) *
c) Biotin
d) Fosfoenolpiruvat
e) Fruktozo 1-fosfat

55. Regulacija aktivnosti kog para enzima predstavlja primer reciprone kontrole
suprotnih metabolikih puteva :
a) Fosfoenolpiruvat karboksi kinaza( FEPKK) i piruvat kinaza
b) Fruktozo 1,6-difosfataza i fosfofruktokinaza*
c) Glukozo 6-fosfataza i glukokinaza
d) Glukozo 6-fosfataza i heksokinaza
e) Enolaza i fosfoglicerat mutaza

56. U nizu reakcija koje prevode pirogroanu kiselinu u glukozu u elijama koje su
sposobne za glikoneogenezu tri reakcije se koriste da mimoiu enzime
glikolitikog puta u kojima se glukoza prevodi u piruvat. Svi od nabrojanih
enzima spadaju u tu kategoriju osim:
a) piruvat karboksilaza
b) piruvat dehidrogenaza*
c) fosfoenolpiruvat karboksikinaza
d) fruktozo 1,6-difosfataza
e) glukozo 6-fosfataza

57. Kod pacijenata kod kojih postoji von Giercke-ova bolest javljaju se nabrojani
simptomi osim jednog:
a) imaju uveanu jetru
b) metaboliku alkalozu*
c) hipoglikemiju
d) hipertrigliceridemiju
e) hiperurikemiju

58. U molekulu glikogena kojim vezama su meusobno povezani molekuli glukoze:

a) samo b-1,4 glikozidnim vezama
b) b-1,4 i b-1,6 vezama
c) samo a-1,4 glikozidnim vezama
d) a-1,4 i a-1,6 vezama*
e) samo b-1,6 vezama

59. Glikogen se uva u elijama kao:

a) komponenta membrane endoplazmatskog retikuluma
b) granule koje takoe sadre enzime koji katalizuju njegovu suntezu i
degradaciju *
c) granule koje adheriraju za unutranju stranu plazma membrane

27
 d) komponenta Golgi kompleksa , gde se on formira
e) slobodan glikogen rastvoren u citozolu

60. Najvea koliina glikogena u organizmu oveka nalazi se u sledeim tkivima:

a) Jetri*
b) Bubrezima
c) Skeletnim miiima*
d) Sranom miiu
e) Adipoznom tkivu

61. U toku glikogenolize slobodna (nefosforilisana) glukoza se stvara iz:

a) ostataka glikoze vezanih u lancima a-1,4 glikozidnim vezama
b) ostataka glukoze vezanih 1,6-glikozidnim vezama*
c) hidrolizom glukozo 1-fosfata osloboenih dejstvom fosforilaze
d) razlaganjem UDP-glukoze

62. Glikogen sintetaza se karakterie sledeim osobinama osim jedne:

a) enzim postoji u aktivnoj i neaktivnoj formi
b) uridin difosfat glikoza je supstrat
c) aktivira se fosforilisanjem *
d) zahteva postojanje poetnih(primarnih) lanaca glikogena
e) nalazi se udruena sa glikogenskim granulama

63. Viak ciklinog AMP-a u eliji ukazuje na potrebu elije za energijom. U

sluaju poveanja c-AMP-a u eliji dolazi do:
a) ubrzavanja procesa sinteze glikogena (glikogeneze)
b) ubrzava se proces razgradnje glikogena ( glikogenoliza)*
c) ubrzava se proces glikoneogeneze
d) ubrzava se proces sinteze glukuronske kiseline

64. Fosforilaze su enzimi koji fosforilitiki (ukljuivanjem molekula neorganskog

fosfata ) vre razlaganje a-1,4 glikozidnih veza uz oslobaanje velikog broja
molekula glukozo 1-fosfata. Sledee injenice odgovaraju ovim enzimima osim
jedne:
a) Fosforilaza iz miia i fosforilaza jetre se imunoloki razlikuju
b) Fosforilaza iz miia i fosforilaza jetre egzistiraju u aktivnom i
neaktivnom obliku
c) Fosforilaza fosfataza inaktivira aktivnu fosforilazu
d) Fosforilaza se aktivira c-AMP zavisnom protein kinazom
e) Prevoenje neaktivne fosforilaze u aktivnu formu vri se fosforilizanjem
enzimskog proteina preko hidroksilnih grupa serina i treonina
f) Gvanozin trifosfat ( GTP) inaktivira fosforilazu *

65. Uridin difosfo glukoza ( UDP-glukoza ) koristi se za nabrojane reakcije sem

jedne :
a) sintezu glikogena

28
 b) sintezu UDP- glukuronske kiseline
c) sintezu UDP- galaktoze
d) sintezu amino eera*

66. Mlena kiselina nastaje iz pirogroane kiseline :

a) oksidacijom, pod dejstvom laktat dehidrogenaze (LDH)
b) redukcijom, pod dejstvom laktat dehidrogenze (LDH)*
c) dekarboksilacijom pirogroane kiseline

67. Fizioloki znaaj formiranja mlene kiseline u uslovima anaerobioze je:

a) smanjenje pH krvi u pravcu postizanja metabolike acidoze
b) smanjenje koliine pirogroane kiseline
c) reoksidaciju redukovanog nikotinamid adenin dinukleotida(NADH +H )
i obezbeenje dovoljne koliine oksidisanog NAD-a ime je omoguen
proces glikolize u uslovima anaerobioze *
d) zbog potrebe mlene kiseline za reakcije glikoneogeneze

68. Mukopolisaharidi , drugaije nazvani glikozaminoglikani jesu:

a) linearni heteropolisaharidi, prisutni u potpornim, vezivnim tkivima koji
igraju strukturnu, gradivnu ulogu*
b) heteropolisaharidi biljnog porekla
c) rezervni heteropolisaharidi ivotinjskog porekla
d) rezervni homopolisaharidi biljnog porekla

69. U grupu sulfatisanih mukopolisaharida spadaju:

a) hondroitin sulfati, kerato sulfati i heparin*
b) hijaluronska kiselina, sijalinska kiselina i muraminska kiselina
c) neuraminska kiselina, sijalinska kiselina i muraminska kiselina.

70. Biosintetski put aktivnih formi acetilisanih heksozamina, uridindifosfo-N-acetil

glukozamina ( UDP-N-acetil glukozamina ) i UDP-N-acetil-galaktozamina je
analogan
a) biosintezi UDP-glukuronske kiseline
b) biosintezi UDP-L-iduronske kiseline
c) uridin difosfoglukozi (UDP-glukozi)*
d) uridin difosfo galaktozi (UDP-galaktozi)*

71. Glukuronska kiselina je prisutna u sledeim mukopolisaharidima :

a) keratosulfatima, hondroitin sulfatima (A,Bi C) i heparinu
b) heparinu, keratosulfatima i hondroitin-B-sulfatu
c) hijaluronskoj kiselini, hondroitin A i hondroitin C sulfatu i heparinu*
d) hondroitin B sulfatu

72. Fizioloke uloge glukuronske kiseline jesu nabrojane sem jedne:

a) Neophodna je za sintezu pentoza*
b) U jetri uestvuje u reakcijama glukurokonjugacije

29
c) ini sastavnu komponentu nekih mukopolisaharida
d) potrebna je za sintezu L-iduronske kiseline koja se nalazi u sklopu
hondroitin B sulfata
e) kod biljaka i nekih ivotinja slui za sintezu L-askorbinske kiseline
f) pri njenoj razgradnji povezuje se sa pentoznim putem ugljenih hidrata

30
 LIPIDI

1. U kojim se rastvaraima rastvaraju lipidi:

a) voda
b) vodeni puferski rastvori
c) benzen*
d) nepolarni rastvarai*
e) kiseline

2. Koje funkcije imaju lipidi:

a) javljaju se kao strukturni sastojci biomembrane,*
b) slue kao oblik u kome se akumulira metabolika toplota*
c) slue kao oblik transporta toplote*
d) nose genetsku informaciju
e) imaju zatitnu funkciju*

3. Koja se jedinjenja odnose na lipide:

a) fosfatidi*
b) kefalini*
c) neutralne masti*
d) holesterol*
e) heksuronske kiseline

4. Koja je hemijska priroda neutralnih masti:

a) triacilgliceroli*
b) diacilgliceroli*
c) fosfogliceridi
d) meoviti triacilgliceroli*
e) sfingolipidi

5. Koja jedinjenja spadaju u steroide:

a) une kiseline*
b) hormoni nadbubrega*
c) gangliozidi
d) polni hormoni*
e) sfingomijelini

6. Koja jedinjenja ulaze u sastav holesterola:

a) masne kiseline
b) sfingomijelini
c) perhidrofenantrenciklopentan*
d) izopren*
e) skvalen*

7. Koji se od vitamina ponaaju kao lipidi:

a) vitamin C

31
 b) vitamin K*
c) vitamin A*
d) vitamin E*
e) vitamin D*

8. Kakva je hemijska struktura prostaglandina:

a) u njihov sastav ulazi perhidrofenantrenciklopentan
b) imaju ciklopentanski ili ciklopentenski prsten*
c) u njihov sastav ulazi izoprenoidna struktura
d) Sadre polinezasiene masne kiseline*
e) imaju troatomni alkohol glicerol

9. Koji lipidi ulaze u sastav lipoproteida krvne plazme:

a) holesterol*
b) neutralni lipidi*
c) slobodne masne kiseline
d) sfingomijelini
e) gangliozidi

10. Koji se proces naziva saponifikacijom masti:

a) enzimska hidroliza
b) alkalna hidroliza*
c) hidrogenizacija
d) reakcija sa olovo-acetatom
e) emulgovanje masti

11. Koji sastojci elije sadre fosfolipide:

a) mijelinski omota nervnih elija velikog mozga*
b) hijaloplazma elija (koristi se pri oksidaciji, tj. u energetske svrhe)
c) lipoproteidni kompleks membrana *

12. Slobodne masne kiseline nastaju kao rezultat dejstva kojih enzima:
a) fosfolipaza*
b) acetilholinesteraza
c) nespecifine esteraze
d) lipaze*
e) arilesteraze

13. Kakvom pretvaranju podlee glicerol koji nastaje u prvoj etapi pri razgradnji
triacilglicerola:
a) redukciji
b) oksidaciji
c) metilovanju
d) fosforilovanju*
e) acilovanju

32
14. Na koji se nain preteno vri razgradnja viih masnih kiselina:
a) dekarboksilacijom
b) redukcijom
c) a- oksidacijom
d) b - oksidacijom*
e) w - oksidacijom

15. U kojim se elijskim organelama vri oksidacija masnih kiselina:

a) jedru
b) mitohondrijama*
c) ribozomima
d) mikrozomima
e) citoplazmi

16. Kroz koje se stadijume (faze) vri proces aktivacije molekula masnih kiselina i
njihovo ulaenje iz citoplazme u mitohondrije:
a) enzimskom esterifikacijom slobodnih masnih kiselina, koja se obavlja
citoplazminim CoA (na raun ATP-a) i to u spoljnoj membrani
mitohondrija *
b) fosforilacijom slobodne masne kiseline na raun ATP-a
c) prenosom ostataka masne kiseline na molekul karnitina pomou koga se
ostvaruje prenos tog ostatka kroz unutranju membranu mitohondrija*
d) prenosom ostatka masne kiseline na unutarmitohondrijski CoA*

17. Koja niskomolekulska azotna baza uestvuje u prenosu ostatka masne kiseline
kroz membranu mitohondrija:
a) karnozin
b) karnitin*
c) kreatinin
d) anserin

18. Kako se nazivaju enzimi koji katalizuju sintezu CoA-estara masnih kiselina:
a) aciltransferaza
b) acetil-CoA-sintetaza*
c) tiokinaza masnih kiselina*
d) acil-CoA-dehidrogenaza
e) e)b-ketotiolaza

19. Koje reakcije uestvuju u ciklusu b oksidacije masnih kiselina:

a) aktivacija masnih kiselina na raun CoA-SH (ueem ATP-a)*
b) dekarboksilacija
c) dehidrogenacija*
d) dehidratacija
e) hidratacija*

33
20. Kako se naziva enzim pomou koga se odvajaju dva radikala ugljovodonika od
b - ketoacil-CoA:
a) tiokinaza
b) aciltransferaza
c) b -ketotiolaza*
d) hidroksiacil-CoA-hidro-liaza

21. Koja se jedinjenja nazivaju ketonskim (acetonskim) telima:

a) acetoacetil-CoA
b) acetosiretna kiselina*
c) hidroksibuterna kiselina*
d) aceton*
e) sukcinat

22. Koji se krajnji proizvodi grade b-oksidacijom masnih kiselina sa neparnim

brojem atoma ugljenika:
a) sukcinil-CoA
b) propionil-CoA *
c) acetil-CoA*
d) metilmalonil-CoA
e) b -hidroksibutirat

23. Koji su jo putevi oksidacije masnih kiselina osim b -oksidacije, prisutni u ivim
elijama:
a) oksidativna fosforilacija
b) a -oksidacija*
c) w -oksidacija*

24. Koje jedinjenje nastaje kao proizvod prve reakcije b-oksidacije masnih kiselina:
a) acetil-CoA
b) acil-CoA*
c) acetoacetat
d) sukcinil-CoA
e) glicerofosfat

25. Koje se jedinjenje pojavljuje kao krajnji proizvod razgradnje viih masnih
kiselina:
a) a-glicerofosfat
b) b-hidroksibutirat
c) acetil-CoA*
d) metilmalonil-CoA
e) acil-CoA

26. Koji koenzimi uestvuju u ciklusu b-oksidacije masnih kiselina:

a) CoA-SH*
b) FAD*

34
 c) NAD+*
d) kobalamin
e) tiaminpirofosfat

27. Koliko se molekula ATP gradi pri odvajanju jednog acetil-CoA u toku b-
oksidacije masnih kiselina:
a) 3
b) 5*
c) 35
d) 96
e) 130

28. Koliko se molekula acetil-CoA dobije u toku b-oksidacije stearinske kiseline:

a) 8
b) 3
c) 9*
d) 10
e) 7

29. Kao rezultat kojih reakcija se stvara glavna koliina acetil-CoA u

mitohondrijama:
a) oksidativne dekarboksilacije piruvata*
b) b-oksidacija masnih kiselina*
c) acetil-CoA-karboksilazne reakcije
d) od fragmenata koji sadre jedan ugljenikov atom

30. Kako se zove multienzim koji je sposoban da ostvaruje ceo ciklus reakcija
biosinteze viih masnih kiselina:
a) acetil-CoA-karboksilaza
b) hidrataza viih masnih kiselina
c) aciltransferaza
d) transacilaza
e) sintetaza viih masnih kiselina*

31. U kojim delovima elije se vri sinteza viih masnih kiselina:

a) jedru
b) mitohondrijama
c) endoplazmatikom retikulumu citoplazme*
d) mikrozomima
e) ribozomima

32. U kojoj se reakciji koristi ugljendioksid pri biosintezi viih masnih kiselina:
a) sintezi acetil-CoA od fragmenata sa jednim C-atomom
b) ATP - zavisnoj sintezi malonil-CoA iz acetil-CoA*
c) graenju piruvata
d) d) pretvaranju malonil-CoA u b -ketobutiril-CoA

35
 e) e) prelazu b-ketoacilderivata u hidroksiacilderivate

33. ta je izvor NADPH2 za sintezu masnih kiselina:

a) oksidacija citoplazmatskog glukozo-6-fosfata pentozofosfatnim putem*
b) oksidacija malata do piruvata i CO2*
c) stvaranje piruvata

34. Koje su reakcije neophodne za sintezu triacilglicerola (neutralnih masti):

a) dihidroksiacetonfosfat + NADH + H+ = L-glicerol-3-fosfat + NAD+*
b) ATP + glicerol = L-glicerol-3-fosfat*
c) D-gliceraldehid-3-fosfat + H3PO4 = 3-fosfogliceroilfosfat

35. Kao rezultat koje reakcije se sintetizuje fosfatidna kiselina:

a) hidrolizom sloenih estara
b) razgradnjom fosfoanhidrida viih masnih kiselina
c) fosforilacijom glicerola
d) transacilovanjem glicerolfosfata*
e) redukcijom dihidroksiacetonfosfata

36. Koji enzim uestvuje u graenju lizolecitina:

a) lipaza
b) fosfodiesteraza
c) fosfolipaza A*
d) fosfolipaza B
e) fosfolipaza C

37. Koje se jedinjenje javlja kao glavni prekursor (pretea) za sve fosfogliceride:
a) fosfatidna kiselina*
b) diacilglicerol
c) fosfattidilglicerol
d) citidindifosfatidilgliceroli
e) dihidroksiacetonfosfat

38. Kao prekursor kojih jedinjenja je acetil-CoA:

a) glicerola
b) masnih kiselina*
c) steroida*
d) inozita

39. Kako se prema strukturi dele sloene masti?

a) fosfolipidi, glikolipidi, ceramidi
b) glikolipidi, lipoproteini, fosfolipidi*
c) glikolipidi, fosfolipidi, sfingomijelini

36
40. Na koji nain komponente hrane koje deluju kao davaoci metil grupe
popravljaju stanje jetre u bolesnika sa masnom infiltracijom jetre?
a) Omoguavaju sintezu VLDL*
b) Omoguavaju sintezu holina*
c) Omoguavaju ekskretornu ulogu jetre

41. Koliko energije, u obliku ATP-a, se dobija kompletnom oksidacijom palmitinske

kiseline do ugljen dioksida i vode?
a) 131
b) 129*
c) 96

42. Koliko se ATP-a dobija oksidacijom?

a) jednog molekula acetosiretne kiseline. (23 ATP)
b) jednog molekula b -hidroksibuterne kiseline (26 ATP)

43. Koliko molekula glukoze e se potroiti za produkciju NADPH potrebnog za

sintezu jednog molekula holesterola iz acetil-KoA?
a) 2
b) 8*
c) 6

44. Na koji nain se oleinska kiselina konvertuje u acetil-KoA?

a) Hidrolizom
b) b-oksidacijom*
c) redukcijom

45. Kako masno tkivo dobija glicerol-3-fosfat za sintezu triacilglicerola?

a) Iz glicerola
b) Iz glukoze*
c) Iz holesterola

46. Na koji nain se regulie aktivnost enzima acetil-KoA karboksilaze?

a) Pomou limunske kiseline*
b) Pomou biotina
c) Pomou palmitil KoA*

47. Na koji nain amino-kiseline mogu da se ukljue kao prekursori u sintezu

palmitinske kiseline?
a) Preko propionil KoA
b) Preko acetil KoA*
c) Preko sukcinil KoA
d) Preko acil KoA

48. Koji enzimi uestvuju u oksidaciji oleinske kiseline do acetil-KoA?

a) Tiokinaza*

37
 b) Hidrolaze
c) Dehidrogenaze*
d) Hidrataze*
e) Karboksilaze
f) Liaze*

49. Objasni na koji nain se dobija intracelularna voda iz masti deponovanih u

masnom tkivu sisara?
a) Razgradnjom triacilglicerola
b) U respiratornom lancu mitohondrija*
c) Aktivacijom glicerola

50. Kakve efekte ima deficit karnitin-acil transferaze u skeletnim miiima na

prolongiran fiziki rad?
a) Stimulie ga
b) Dovodi do reverzibilne miine paralize i bolova*
c) Onemoguava bilo kakav fiziki napor

51. Da li je aspirin efikasan u preveniranju agregacije trombocita?

a) Da*
b) Ne

52. Ukoliko bi osoba unosila hranu bez holesterola i triacilglicerola, kako bi se to

ispoljilo na deponovanje triacilglicerola u masnom tkivu?
a) Smanjenjem lipogeneze*
b) Ubrzanjem lipogeneze
c) Nebi imalo uticaja

53. b -hidroksi- b- metilglutaril-KoA je intermedijat u sintezi acetosiretne kiseline i

holesterola u jetri. Ovim metabolikim procesima je dostupan u:
a) Mitohondrijama i citozolu
b) Mitohondrijama i endoplazmatskom retikulumu*
c) Ribozomima i endoplazmatskom retikulumu

54. Kako se sintetie esterifikovani holesterol?

a) Vezivanjem masne kiseline za boni lanac holesterola
b) Vezivanjem masne kiseline za nezasienu vezu u B prstenu
c) Esterifikacijom OH grupe u poloaju 3 holesterola*

55. Zato koncentracija acetonskih tela raste u krvi u toku produenog gladovanja?
a) Zbog poveane mobilizacije amino kiselina
b) Zbog poveane razgradnje masti*
c) Zbog poveane razgradnje masnih kiselina*
d) Zbog nemogunosti njohive razgradnje

38
56. Koji su fiziko-hemijski razlozi za transport masnih kiselina u spoju sa
albuminima?
a) Nerastvorljivost u lipidima
b) Rastvorljivost u lipidima
c) Nerastvorljivost u krvnoj plazmi*

57. Prostaglandini se sintetiu iz masnih kiselina:

a) arahidonske, g-linolenske i EPA-e*
b) arahidonske i oleinske
c) arahidonske

58. U glicerofosfolipide spadaju:

a) lecitin, kefalin, serin fosfatidi, inozitol fosfatidi*
b) plazmalogeni, kardiolipini, fosfatidil glicerol*
c) lecitin, kefalin, plazmalogeni, kardiolipini

59. Specifina ugljeno hidratna komponenta gangliozida je:

a) heksozamin
b) sijalinska kiselina*
c) L-fukoza
d) heksoza

60. Sfingolipidoze su posledica deficita:

a) anabolikih enzima
b) transferaza
c) katabolikih enzima*

61. Koje je jedinjenje glavni prekursor za sintezu unih kiselina

a) glukoza
b) fosfatidna kiselina
c) holesterol*
d) holin

62. Koje su primarne une kiseline:

a) holna i litoholna
b) holna i dezoksiholna
c) holna i henodezoksiholna*
d) holna, dezoksiholna i litoholna

63. Uloge unih kiselina su:

a) u varenju i resorpciji ugljenih hidrata
b) u varenju i resorpciji masti*
c) u resorpciji liposolibilnih vitamina *
d) u resorpciji amino kiselina

39
AZOTNI BILANS I AMINOKISELINE

1. Jedan od odgovora koji se odnosi na klasifikaciju aminokiselina nije taan.

a) prema strukturnoj klasifikaciji aminokiseline se dele na: acikline
(nesubstituisane i substituisane) i cikline (aromatine, heterocikline i
iminokiseline)
b) prema elektrohemijskoj klasifikaciji aminokiseline su podeljene u tri
grupe: neutralne (monoaminomonokarboksilne), bazne
(monoaminodikarboksilne ) i kisele (diamino-monokarboksilne). *
c) prema biolokoj klasifikaciji aminokiseline se dele na: esencijalne (koje se
u organizmu ne sintetiu) i neesencijalne ( koje se u organizmu mogu da
sintetiu).

2. Jedan od datih odgovora nije taan:

a) valin, leucin, izoleucin i arginin su esencijalne aminokiseline
b) treonin, lizin, histidin i metionin su esencijalne aminokiseline
c) serin, glicin, alanin, glutaminska kiselena, asparaginaska kiseline su
neesencijalne aminokiseline
d) fenilalanin i triptofan su neesencijalne aminokiseline*

3. Kojim se vezama povezuju aminokiseline u proteinima?

a) glikozidnim
b) estarskim
c) peptidnim*

4. Jedan od ponuenih odgovora nije taan:

a) glutation je tripeptid koji se sastoji od tri aminokiseline: glutaminske
kiseline, cisteina i glicina
b) redukovana forma glutationa (GSH) poseduje SH grupu koja potie od
aminokiseline cisteina
c) oksidovana forma glutationa (GSSG) poseduje S-S vezu koja povezuje
dva tripeptidna segmenta
d) glutation reduktaza je enzim koji omoguava regeneraciju oksidovane
forme glutationa uz uee NADPH.*

5. Jedna od nabrojanih uloga glutationa nije tana:

a) glutation ima ulogu u reakcijama oksidoredukcije
b) vaan je u detoksikacionim procesima
c) ima ulogu u transportu aminokiselina
d) uz uee glutationa vri se sinteza koenzima NAD*

6. Bilans azota zavisi od koliine azota koji se unosi u organizam putem hrane i
koliine azota koji se izbacuje iz organizma. On moe biti (zaokrui netaan
odgovor):
a) negativan
b) pozitivan

40
 c) uravnoteen i
d) meovit. *

7. Proteinski minimum je najmanja koliina belanevina hrane koja obezbeuje

azotnu ravnoteu. Zaokrui netaan odgovor. Proteinski minimum zavisi od:
a) starosti organizma
b) fiziolokog stanja
c) bioloke vrednosti proteina
d) biljni proteini su potpuni proteini jer poseduju sve esencijalne
aminokiseline*

8. Jedan od nabrojanih puteva katabolizma aminokiselina nije taan:

a) transaminacija
b) dekarboksilacija
c) dezaminacija
d) beta-oksidacija*

9. Pepsin je enzim koji razlae proteine u:

a) lumenu tankog creva
b) usnoj duplji
c) u elucu*
d) u tkivima

10. Optimalna pH vrednost za delovanje pepsina je:

a) u kiseloj sredini *
b) u baznoj sredini
c) u neutralnoj sredini

11. Pepsin je endopeptidaza ijom se aktivnou proteini razlau na:

a) aminokiseline
b) dipeptide
c) monosaharide
d) albumoze i peptone*

12. Usiravanje mleka vri se delovanjem:

a) tripsina
b) pepsina
c) himozina*
d) lipaze

13. Enterokinaza je aktivator:

a) ptijalina
b) pepsinogena
c) tripsinogena*
d) dijastaze pankreasa

41
14. Optimalni pH za delovanje tripsina je:
a) u kiseloj sredini
b) u baznoj sredini*
c) u neutralnoj sredini

15. Tripsin je enzim koji se sekretuje u obliku tripsinogena. Jedan od odgovora koji
se odnosi na sekreciju tripsina je taan:
a) tripsin sekretuju elije eludane sluzokoe
b) tripsin sekretuju elije egzokrinog dela pankreasa*
c) tripsin sekretuju enterociti
d) tripsin sekretuju elije endokrinog dela pankreasa

16. Gama glutamil ciklus je vaan:

a) za dobijanje energije
b) za sintesu uree
c) za transport aminokiselina*
d) za transport masnih kiselina

17. Biogeni amini nastaju:

a) transaminacijom iz aminokiselina
b) dekarboksilacijom aminokiselina*
c) bata oksidacijom masnih kiselina
d) dezaminacijom aminokiselina

18. Koenzim dekarboksilaza je:

a) PLP*
b) TPP
c) NAD
d) FAD

19. Transaminaze kao koenzim sadre:

a) NAD
b) NADP
c) PLP*
d) KoA

20. Transaminacijom alanin se moe sintetisati iz:

a) oksalsiretne kiseline
b) alfa-ketoglutarne kiseline
c) pirogroane kiseline*
d) cisteina

21. Transaminacijom iz oksalsiretne kiseline nastaje:

a) metionin
b) alanin
c) asparaginska kis*

42
 d) glicin

22. NH3 se iz aminokiselina oslobaa procesom:

a) dekarboksilacije
b) dezaminacije*
c) transaminacije
d) transmetilacije

23. Oksidaze L-aminokiselina kao koenzim sadre:

a) TPP
b) PLP
c) FMN*
d) FAD

24. Oksidaze D-aminokiselina kao koenzim sadre:

a) PLP
b) NAD
c) FMN
d) FAD*

25. Glavni put u detoksikaciji amonijaka u jetri je:

a) sinteza glutamina
b) sinteza uree*
c) stvaranje kreatina
d) sinteza glutationa

26. Glavni put u detoksikaciji amonijaka u mozgu je:

a) sinteza glutamina*
b) sinteza uree
c) stvaranje kreatina
d) sinteza glutationa

27. Toksini efekti amonijaka prvenstveno se ispoljavaju na funkciju:

a) jetre
b) mozga*
c) srca
d) pankreasa

28. Poetne reakcije u ciklusu sinteze uree vre se u:

a) citoplazmi
b) ribozomima
c) mitohondrijama*
d) Goldi- sistemu

29. Koje se reakcije ciklusa sinteze uree odigravaju u mitohondrijama:

a) sinteza karbamoil fosfata *

43
 b) sinteza karbamoil fosfata i stvaranje citrulina*
c) reakcija u kojoj se sintetie arginin-ilibarna kiselina
d) hidrolitika razgradnja arginina na ornitin i ureu

30. U prvoj reakciji ciklusa sinteze uree iz CO2 i NH3 se sintetie:

a) citrulin
b) ornitin
c) Karbamoil fosfat*
d) arginin

31. NH3 se za sintezu uree u mitohondrijama oslobaa delovanjem: -

a) glutamat-oksalacetat transaminaze
b) glutamat dehidrogenaze*
c) glutamat dekarboksilaze
d) ureaze

32. N-acetil-glutaminska kiselina je aktivator:

a) Karbamoil fosfat sintetaze I*
b) OCT
c) Karbamoil fosfat sintetaze II
d) arginaze

33. Karbamoil fosfat sintetaza I je enzim koji uestvuje u sintezi:

a) pirimidina
b) purina
c) uree*
d) kreatina

34. Drugi atom azota za sintezu uree dobija se iz:

a) glicina
b) alanina
c) asparaginske kiseline*
d) glutaminske kiseline

35. Urea se dobija u terminalnoj fazi ciklusa sinteze iz:

a) arginina*
b) ornitina
c) citrulina
d) kreatina

36. Arginaza razlae arginin na:

a) glikociamin i ornitin
b) ornitin i ureu*
c) kreatin i ureu
d) ureu i citrulin

44
37. Sinteza kreatina zapoinje od:
a) arginina i ornitina
b) arginina i glicina*
c) arginina i prolina
d) ornitina i glicina

38. Za sintezu glicina iz serina potrebno je uee:

a) TPP
b) PLP
c) THF*
d) biotina

39. Glicin se sintetie procesom transaminacije iz:

a) alfa-ketoglutarne kis
b) oksalsiretne kis
c) glioksalne kis*
d) pirogroane kis

40. Gvanidinosiretna kiselina se prevodi u kreatin procesom:

a) dezaminacije
b) hidrolize
c) metilacije*
d) transaminacije

41. Kreatin fosfat u tkivima moe da poslui za sintezu:

a) ADP
b) ATP*
c) GTP
d) CTP

42. Kreatinin koeficijent (dnevna ekskrecija kreatinina urinom) zavisi od:

a) diureze
b) miine mase*
c) funkcije jetre

43. Etanolamin nastaje dekarboksilacijom iz:

a) glicina
b) serina*
c) metionina
d) tirozina

44. Alanin je:

a) ketogena aminokiselina
b) glikogena aminokiselina*
c) ketogena i glikogena

45
45. Dikarbonske aminokiseline su:
a) glicin i serin
b) asparaginska i glutaminska kiselina*
c) fenilalanin i tirozin
d) triptofan i histidin

46. Tioaminokiseline su:

a) asparaginska i glutaminska am
b) fenilalanin i tirozin
c) triptofan i histidin
d) metionin, cistein i cistin*

47. Saharopin je produkt u metabolikom putu:

a) histidina
b) lizina*
c) ornitina
d) fenilalanina

48. Karnitin se moe sintetisati iz:

a) histidina
b) lizina*
c) ornitina
d) fenilalanina

49. Dekarboksilacijom histidina nastaje:

a) serotonin
b) tiramin
c) histamin*
d) melanin

50. Sinteza melanina vri se iz:

a) metionina
b) tirozina*
c) serina
d) alanina

51. Albinizam je poremeaj u metabolizmu

a) histidina
b) arginina
c) lizina
d) tirozina*

52. Za sintezu hormona titne lezde potreban je :

a) histidin
b) arginin
c) tirozin*

46
 d) triptofan

53. Sinteza niacina (vit PP) moe da se vri iz:

a) histidina
b) arginina
c) tirozina
d) triptofana*

54. Serotonin nastaje dekarboksilacijom iz:

a) 5-OH triptofana *
b) arginina
c) tirozina
d) triptofana

55. Metionin, cistein i cistin su tioaminoliseline. Zaokrui netaan odgovor.

a) Metionin je neesencijalna amino kiselina koja ima ulogu u sintezi
proteina, u transmetilacionim reakcijama, u sintezi cisteina i cistina*
b) S-adenozil-metionin (SAM) je aktivan metionin iz koga odvajanjem metil
grupe nastaje nastaje S-adenozil-homocistein (SAH)
c) cistationin-beta-sintetaza i cistationaza su enzimi koji u svojoj strukturi
sadre PLP kao koenzim

56. Zaokrui netaan odgovor koji se odnosi na cistein

a) cistein se sintetie u organizmu iz metionina preko homocisteina i
cistationina
b) cistein je aminokiselina koja se koristi za sintezu glutationa, koenzima A,
taurina, proteina, cistina, slui kao glavni izvor jona sulfata u organizmu
c) cistein dekarboksilacijom prelazi u cisteamin koji se koristi za sintezu
koenzima A i za sintezu taurina
d) cistin nastaje iz dve molekule cisteina dehidrogenizacijom
e) cistein desulfhidraza je enzim koji vri dezaminaciju cisteina uz
oslobaanje H2S, pirogroane kiseline i glutamina*

57. U procesima metilacije u elijama vanu ulogu ima:

a) alanin
b) S-adenozil-metionin*
c) tirozin
d) lizin

58. Cistein je neesencijalna aminokiselina koja se moe sintetisati iz:

a) alanina
b) metionina*
c) tirozina
d) lizina

59. Cistein ima vanu ulogu u reakcijama:

47
 a) metilacije
b) oksidoredukcije*
c) hidrolize
d) fosforilacije

60. Aminokiseline koje katabolizmom daju acetosiretnu kiselinu ili njene

prekursore, acetil-KoA ili acetoacetil-KoA su:
a) glikogene
b) ketogene*
c) i glikogene i ketogene

61. Aminokiseline ijim katabolizmom nastaje pirogroana kiselina ili jedan od

intermedijera limunskog ciklusa su:
a) glikogene*
b) ketogene
c) i glikogene i ketogene

62. Iz koje amino kiseline se sintetiu hormoni titne lezde (T3 i T4):
a) Triptofana
b) Histidina
c) Tirozina*
d) Treonina

63. Koja je amino kiselina prethodnik u sintezi kateholamina:

a) Serin
b) Arginin
c) Tirozin*
d) Lizin

64. Fenil ketonurija nastaje zbog poremeaja u metabolizmu:

a) Treonina
b) Alanina
c) Triptofana
d) Fenilalanina*

65. Deficit enzima homogentizat oksidaze dovodi do pojave:

a) Tirozinemije
b) Alkaptonurije*
c) Cistinoze
d) Albinizma

66. Gama-amino buterna kiselina (GABA) nastaje dekarboksilacijom iz:

a) Histidina
b) Asparaginske kiseline
c) Glutaminske kiseline*
d) Cisteina

48
67. Putrescin, prethodnik poliamina (spermina i spermidina) nastaje
dekarboksilacijom iz:
a) Arginina
b) Ornitina*
c) Lizina
d) triptofana

Proteini

1. Keratini su proteini sa visokim sadrajem:

a) sumpora i amino kiseline cistein*
b) magnezijuma i amino kiseline treonin
c) kalcijuma i amino kiseline metionin
d) sumpora i amino kiseline lizin

2. Amino kiselina koja se u kolagenu periodino ponavlja je:

a) cistein
b) lizin
c) serin
d) glicin*
e) valin

3. Albumini su zastupljeni u organizmu u:

a) koi, kosi, noktima
b) intracelularnom prostoru
c) meuelijskoj supstanci
d) krvnoj plazmi*

4. Primarna struktura proteina je:

a) Broj, vrsta, redosled i raspored amino kiselina*
b) interakcija specifinih amino kiselina
c) stvaranje disulfidnih veza izmeu cisteina
d) uvrtanje lanca u a heliks
e) stvaranje vodonine veze izmeu svake prve i etvrte amino kiseline

5. Elektroforeza belanevina i kretanje u elektrinom polju je uslovljeno:

A.Jonskim nabojem estica
B.postojanjem izoelektrine take proteina
C.veliinom estica
D.karakteristikama pufera koji se koristi
a) A,B i C
b) samo A
c) A,B i D
d) A,C i D*

49
 e) svim gore pobrojanim

6. Kolagen je glavna komponenta:

a) krvi
b) kostiju*
c) jetre
d) heparina
e) ui

7. Kolagen je jedini protein za koji je u sastavu karakteristino:

a) izgraen od peptona
b) prisustvo hidroksiprolina*
c) vie od 5% sumpora
d) hijaluronidaza
e) nema glicin

8. Stavi slovo ispred tane postavke:

A.Keratin
B.Kolagen
C.Obadva
D.Nijedan

--B----Nema cistein, ali ima visok sadraj hidroksiprolina i prolina

--A----Sadri veu koliinu cisteina, ali nema hidroksi prolina i ima relativno
malo prolina
--B----Sinteza zahteva askorbinsku kiselinu
--D----Rastvorljiv u vodi
--B----Ima ga u vezivu
--A----Ima ga u noktima

9. Kolagen se odlikuje prisustvom hidroksi-prolina i hidroksi-lizina. Ove amino

kiseline:
a) nastaju u procesu translacije (sinteze) kolagena na nivou ribozoma
b) sintetiu se pre nego to se ugrade u lanac kolagena
c) sintetiu se posttranslacionom modifikacijom u EPR-u*
d) sintetiu se u procesu maturacije i formiranja tropokolagena

10. Zaokrui sve tane postavke

a) Histoni su proteini prisutni u hromatinu*
b) H1 histoni izgrauju nukleozome
c) linker histoni su H1 histoni*
d) histoni imaju bazni karakter*
e) histoni imaju kiseli karakter
f) nukleozom izgrauju H2a, H2b, H3 i H4 histoni*

11. Bazni karakter histona potie od:

50
 a) prolina i lizina
b) valina i metionina
c) arginina i lizina*
d) arginina i leucina

12. Globulini i albumini su definisani kao:

a) derivati proteina
b) konjugovani proteini
c) globularni proteini*
d) lipoproteini
e) fibrilarni proteini

13. Hemijski keratin je:

a) globulin
b) fibrilarni protein*
c) tripeptid
d) histon
e) konjugovani protein

14. U procesu elektroforeze belanevina ukoliko je pH vei od izoelektrine take,

protein:
a) e se kretati ka negativnom polu
b) e se kretati ka pozitivnom polu*
c) nee se kretati
d) precipitirae

15. Dezmozin je struktura koja nastaje:

a) hidroksilacijom prolina i formiranjem tropokolagena
b) dezaminacijom lizina u toku istezanja elastina*
c) karboksilacijom glutamina u toku koagulacije
d) acetilacijom histona u DNK

16. Pomenute pojmove svrstaj na mesta koja ih blie objanjavaju:

A.Disulfidne veze
B. Vodonina veza
C.Alfa heliks
D.Denaturacija
E. Peptidna veza

----B----Formira se izmeu ostataka svake prve i etvrte amino kiseline

----A----Formira se izmeu SH grupa cisteina
----E----Formira se izmeu karboksilne grupe jedne i amino grupe druge amino
kiseline
----D----Gubitak tercijarne strukture proteina
----C----ini sekundarnu strukturu nekih proteina

51
17. Odgovori na postavljena pitanja koristei date mogunosti:
A. Proteini pokazuju koloidna svojstva
B. Na strukturu proteina nema uticaja pH, toplota ili UV zraenje
C. Proteini sadre slobodne amino i karboksilne grupe nastale iz gama-
karboksilne grupe gluatminske kiseline i epsilon amino grupe lizina
D. Specifine osobine proteina iskljuivo su uslovljene postojanjem peptidne
veze

a) A, B i C su tani
b) A i C su tani*
c) Bi D su tani
d) Samo D je tano
e) Sve pobrojano je tano

18. Termini primarna, sekundarna i tercijarna struktura belanevina

oznaavaju:
a) Alfa heliks, beta heliks i gama heliks
b) Peptidne i disulfidne veze
c) Peptidne veze, vodonine veze, nekovalentne i disulfidne veze*
d) elektrostatsku interakciju, van der Waals sile i disulfidne veze
e) amino kiselinski raspored, vodonine veze i beta heliks

19. Stavi odgovarajui broj ispred reenice koja blie objanjava:

1.Albumini
2.Histoni
3.Protamini
4.Globulini
5.Glijadini
6.Elastini

----6---Obavljaju svoju ulogu zahvaljujui prisustvu lizinskih rezidua, koje

dezaminiu u pirolu-slinu strukturu
----1---Globularne belanevine, sadre gotovo sve esencijalne amino kiseline, jako
amfifilne i mogu lako vezivati hidrofobne supstance
----5---Biljne belanevine
----3---Bazne belanevine, jako male molekulske teine, mogu da dijaliziraju
----4---Veoma raznovrsne molekulske teine, vezuju lipide u krvnoj plazmi
----2---Izgrauju nukleozome

20. Histoni su belanevine bogate:

a) leucinom i argininom
b) lizinom i cisteinom
c) argininom i lizinom*
d) leucinom i betainom
e) histidinom i metioninom

52
HROMOPROTEIDI

1. Hemohromoproteidi koji ine familiju (grupu) citohroma P 450 dobili su naziv

prema:
a) Molekulskoj masi
b) osobini da maksimalno apsorbuju svetlost pri talasnoj duini od 45O nm
kada su u redukovanom stanju*
c) citohrom P 450 oznaava pigment sa maksimalnom apsorbcijom pri 450
nm *

2. Hemohromoproteini koji ine familiju Citohroma P 450 prisutni su u:

a) svim elijama organizma
b) Samo u hepatocitima
c) U svim elijama osim u zrelim eritrocitima i miinim elijama *

3. Endogeni efekti Citohroma P 450 jesu u:

a) produkciji vodonik peroksida (H2O2)
b) oksidaciji substrata u prisustvu molekulskog kiseonika i NADPH + H+ *
c) oksidacija supstrata u prusutvu Citohroma P450 odigrava se po tipu
monooksigenazne reakcije (pri emu je Cit P 450 specifina
monooksigenaza) jer se samo jedan od dva atoma kiseonika inkorporira u
substrat. *

4. Reakcije monoksigenacije u elijama sisara vre se:

a) Samo u prisustvu Citohroma P 450
b) Samo pomou specifinih flavoprotein monooksigenaza (hidroksilaza)
c) Pomou hidroksilaza i citohroma P 450 *

5. Zna~aj citohroma P 450 u medicini jeste :

a) inaktivaciji ili aktivaciji terapeutskih agenasa*
b) konverziji lekova u visoko reaktivne molekule *
c) u inaktivaciji potencijalno toksinih ksenobiotika *

6. Citohromi P 450 uestvuju u sintezi:

a) svih steroidnih hormona (mineralokortikosteroida, glikokortikosteroida,
androgena i estrogena )*
b) u sintezi androgena i estrogena
c) u sintezi aldosterona i kortisola

7. NADPH-adrenodoksin reduktaza :
d) je lokalizovana u endoplazmatskom retikulumu
e) prenosi svoje elektrone na protein sa gvoe-sumpor centrom*
f) reaguje direktno sa citohromom P450
g) reaguje direktno sa citohromom b 5

53
8. U kori nadbubrega prilikom konverzije holesterola u steroidne hormone:
a) sve reakcije oksidacije pomou citohroma P450 odigravaju se u
endoplazmatskom retikulumu
b) sve oksidacije pomou citohroma P450 deavaju se u mitohondrijama
c) raskidanje bonog lanca holesterola u pregnenolon vri citohroma P450
sistem koji koristi adrenodoksin reduktazu*
d) citohrom P450 je potreban za formiranje aldosterona i kortizola ali ne i za
formiranje androgena i estrogena

9. Mnogi ksenobiotici (egzogeni substrati) se oksidiu pomou citohroma P450 u

cilju:
a) poveanja njihove solubilnosti u vodenoj sredini*
b) prevoenja u kancerogene materije
c) olakavanja njihovog deponovanja u adipozno tkivo
d) poveanja njihove farmakoloke aktivnosti

10. Azot oksid (NO):

a) formira se spontano redukcijom NO2
b) sintetie se samo u makrofagima
c) sintetie se iz arginina*
d) deluje kao snaan vazokonstriktor
e) deluje kao snaan vazodilatator*

11. Na putu sinteze hema koji enzim jeste alosteriski i kontrolie se feed back
inhibicijom pomou hema:
a) Hem sintaza
b) delta-amino levulinat sintaza, ( ALA sintaza)*
c) uroporfirinogen III kosintaza,
d) mikrozomalna hem oksigenaza

12. Najvea koliina konjugovanog bilirubina se stvara u:

a) jetri, *
b) slezini,
c) bubrezima,
d) mozgu,
e) kotanoj sri

13. Hemoglobin je kvantitativno i funkcionalno glavna belanevina :

a) svih elija organizma
b) eritrocita*
c) leukocita
d) trombocita
e) hepatocita

54
14. Hemoglobin je sagraen iz proste belanevine globina i prostetine grupe-hema.
U jednom molekulu hemoglobina ima:
a) dva molekula hema
b) jedan molekul hema
c) etiri molekula hema*

15. Jedan molekul hemoglobina moe da vee:

a) 2 molekula kiseonika
b) 4 molekula O2 *
c) jedan molekul kiseonika

16. Oznai strukturu globina u Hb A1 , HbA 2 , HbF:

a) 2 a i 2 b lanca __HbA1___
b) 2 a i 2 g lanca___HbF____
c) 2 a i 2 d lanca ___HbA2___

17. Hem je po svojoj strukturi fero-protoporfirin IX. Gvoe koje se nalazi u centru
protoporfirina spojeno je pirolovim prstenovima na sledei nain, kao i sa
globinom:
a) sa dve prave valence za azote II i IV-tog pirolovog prstena, a sa dve
koordinativne veze za azote I-og i III-eg pirolovog prstena; hem je
spojen sa globinom sa po jednom koordinacionom vezom sa molekulima
histidina koji se nalaze u a lancu u poloaju 58 i 87, i u b lancu sa
molekulima histidinom koji se nalaze u poloaju 63 i 92 . *
b) sa dve prave valence za azote I-og i III-eg pirolovog prstena, a sa dve
koordinativne veze za azote II -og i IV-eg pirolovog prstena; hem je
spojen sa globinom sa po jednom koordinacionom vezom sa molekulima
histidina koji se nalaze u a lancu u poloaju 63 i 92, i u b lancu sa
molekulima histidinom koji se nalaze u poloaju 58 i 87 .
c) sa dve prave valence za azote II i IV-tog pirolovog prstena, a sa dve
koordinativne veze za azote I -og i III-eg pirolovog prstena; hem je
spojen sa globinom sa po jednom koordinacionom vezom sa molekulima
histidina koji se nalaze u a lancu u poloaju 58 i 63, i u b lancu sa
molekulima histidinom koji se nalaze u poloaju 87 i 92 .

18. Sinteza hemoglobina odigrava se u:

a) Svim elijama organizma
b) U zrelim eritrocitima po ulasku u cirkulaciju
c) Samo u retikulocitima*

19. Sinteza hema poinje u mitohondrijama spajanjem sukcinil-KoA sa glicinom i

odigrava se:
a) u svim elijama organizma, a najizrazitija u kotanoj sr i jetri*
b) u zrelim eritrocitima
c) samo u retikulocitima

55
20. Iz porfobilinogena vri se sinteza Uroporfirinogena tipa III kao I. Pod uticajem
kojih enzima dolazi do usmeravanja porfobilinogena u pravcu sinteze hema:
a) pod dejstvom porfobilinogen dezaminaze
b) pod dejstvom uroporfirinogen III kosintaze
c) pod uzajamnim dejstvom porfobilinogen dezaminaze i uroporfirinogen
III kosintaze*

21. Prilkom sinteze hemoglobina moe da doe do poremeaja:

a) u sintezi globina*
b) u sintezi globina i istovremeno u sintezi hema
c) u sintezi hema*

22. Poremeaji u sintezi globina mogu da budu:

a) kvalitativni u vidu hemoglobinopatija*
b) kvantitativni u vidu talasemija*
c) kvalitativni i kvantitativni u vidu porfirija

23. Najpre otkrivena i naj~e{}a kvantitativna

hemoglobinopatija jeste srpasta anemija. Kod ove
bolesti u krvi pacijenata prisutan je patolo{ki
hemoglobin:
a) HbS *
b) HbC
c) HbD
24. Kod patolo{kih hemoglobina S (HbS) radi se o oreme}aju
u strukturi:

a) alfa lanaca
b) beta lanaca pri ~emu je glutaminska kiselina beta
lanaca prisutna u polo`aju 6 zamenjena valinom (HbS=
2a i 2b 6glut Val lanca + 4 hema *
c) delta lanaca
25. Prilikom razgradnje hemoglobina, koja poinje pod dejstvom hem oksigenaze,
najpre nastaje:
a) biliverdin
b) holeglobin(verdoglobin)*
c) bilirubin

26. Totalni bilirubin prisutan u krvi predstavlja zbir indirektnog plus direktnog
bilirubina. Indirektni i direktni bilirubin imaju i druge oznake i to:
a) prehepatini, nekonjugovani ili ________________(I n d i r e k t n i)
b) hepatini, konjugovani ili ____________________ ( Direktni)

27. Porfirije mogu da budu nasledne i steene bolesti i javljaju se kao:

a) posledica smanjene sinteze hema zbog neaktivnost delta amino levulinat
sentetaze

56
 b) poveane aktivnosti delta amino levulinat sintetaze *
c) poveane aktivnosti svih enzima na putu sinteze hema
d) smanjene aktivnosti fero helataze ( hem sintetaze ) *

28. Hiperbilirubinemija moe da bude prehepatina, hepatina i posthepatina. Kod

ubrzanih procesa hemolize u krvi se poveava ukupni bilirubin u vidu:
a) indirektne hiperbilirubinemije*
b) direktne hiperbilirubinemije
c) konjugovane hiperbilirubinemije
29. @ivotni vek eritrocita u sistemskoj cirkulaciji
iznosi 110 do 120 dana iza ~ega eritrociti bivaju
fagocitovani d strane }elija RES sistema slezine,
kostne sr`i, Kupferovih }elija jetre i dr.:posle
fagocitoze eritrociti bivaju hemolizirani. Kod ubrzanih
hemoliti~kih procesa uve}ava se:
a) jetra
b) slezina*
c) bubrezi

30. Posle hemolize eritrocita po~inje katabolizam

hemoglobina. Prvi enzim na putu razgradnje hemoglobina
je:

a) mikrozomalna hem oksigenaza *

b) fero helataza
c) amino levulinat dehidrataza

31. Mikrozomalna hem oksigenaza razla`e a-metin most koji

spaja:

a) drugi i ~etvrti pirolov prsten hema

b) prvi i drugi pirolov prsten tj. pirolove
prstenove za koje su vezani vinil radikali *
c) prvi i tre}i pirolov prsten hema

32.Mikrozomalna hem oksigenaza razla`e alfa-metin koji se

nalazi:

a) samo u hemoglobinu
b) samo u mioglobinu
c) razla`e hem prisutan u svim hemohromoproteidima *

33. Posle raskidanja alfa-metin mosta hema, osloba|anje

ugljen monoksida (CO) i gvo`|a, nastaje prva `u~na
boja:

57
 a) urobilinogen
b) sterkobilinogen
c) biliverdin *
34. Biliverdin prelazi u bilirubin reakcijom:

a) oksidacije
b) dehidratacije
c) redukcije, pod dejstvom biliverdin reduktaze*
35. Po ulasku bilirubina u hepatocite vr{e se reakcije
konjugacije u kojima se koristi:

a) aktivna glukuronska kiselina (UDP-glukuronska

kiselina) *
b) aktivni sulfat (3-fosfoadenozil-5-fosfosulfat),
FAFS *
c) 5-fosforibozil-1-pirofosfat (PRPP)

36. Konjugovanje bilirubina u jetri potrebno je zbog:

a) spre~avanja toksi~nih efekata jer je bilirubin

liposolubilan
b) pove}anja rastvorljivosti bilirubina u vodi
c) olak{avanje ekskrecije bilirubina u `u~ne
kanali}e
d) svega nabrojanog *

37. Po dolasku u intestinum bilirubin reakcijama

redukcije prelazi u urobilinogen. Da bi otpo~ela
redukcija, na konjugovani bilirubin najpre deluju:

a) glukuronidaze iz bakterijske flore intestinuma

b) bakterijske sulfataze
c) obe vrste enzima *

38.Sve`a `u~ iz `u~nih kanali}a ima narand`asto

crvenkastu boju zbog sadr`aja:

a) bilirubina *
b) biliverdina
c) urobilinogena

39.@u~ iz `u~ne kesice ima tamno zelenu boju:

a) zbog ve}eg prisustva biliverdina *

b) zbog ve}eg prisustva bilirubina
c) zbog prisustva urobilinogena

58
40.Urobilinogen koji nastaje u intestinumu se jednim
delom izlu~uje stolicom u vidu sterkobilinogena koji na
vazduhu oksidi{e u sterkobilin a jednim delom se
reapsorbuje u sistemsku cirkulaciju; od ove resorbovane
koli~ine jedan deo odlazi do bubrega i izlu~uje se
urinom u vidu urobilinogena koji oksidi{e u urobilin.
Boja urina i fecesa poti~u od:

a) urobilinogena i sterkobilinogena
b) urobilina i sterkobilina *
c) bilinogeni su neobojeni a bilini su obojena
jedinjenja *

41.Boja stolice je tamno mrka kod:

a) ubrzanih hemoliti~kih procesa u organizmu, pra}enih

intenzivnom razgradnjom hemoglobina i ve}im
prisustvom bilirubina u `u~i, odnosno sterkobilina u
stolici *
b) kod zastoja `u~i, holestaza
c) kod infektivne `utice

42.Tamnija prebojenost urina, koja se javlja zbog ve}eg

prisustva urobilina u mokra}i, ukazuje na:

a) intenzivnu hemolizu eritrocita *

b) prisustvo holestaze

59
NUKLEINSKE KISELINE

STRUKTURA, ULOGA i REPLIKACIJA DNK

1. DNK izolovana iz razliitih organa jednog istog organizma ima isti sastav
nukleotida:
a) Da*
b) Ne

2. Koji od navedenih odgovora nije taan:

a) Koliina adenina u molekulu DNK jednaka je koliini timina (A=T), a
koliina guanina jednaka je koliini citozina (G=C)
b) U molekulu DNK koliina purinskih baza jednaka je koliini
pirimidinskih baza (A+G=T+C)
c) Odnos izmeu komplementarnih baza uvek je jednak jedinici A-T/G-C=l
*

3. Koji od enzima odgovornih za replikaciju DNK kod prokariota poseduje 53

i 3..5 egzonukleaznu aktivnost:
a) DNK polimeraza I*
b) DNK polimeraza II
c) DNK polimeraza III

4. Sve DNK polimeraze za sintezu novih dezoksiribonukleotida po tipu

komplementarnosti koriste:
a) dezoksiribonukleozid monofosfat
b) dezoksiribonukleozid difosfat
c) dezoksiribonukleozid trifosfat*

5. Razlika u strukturi nukleotida i nukleozida je u:

a) sastavu purinskih baza
b) sastavu pirimidinskih baza
c) prisustvu fosforne kiseline*

6. Okazaki segmenti se sintetiu na:

a) vodeem lancu DNK
b) na tromom lancu DNK*

7. Zaokrui taan odgovor:

a) DNK polimeraza moe da otpone sintezu DNK
b) DNK polimeraza ne moe da otpone sintezu DNK*

8. Zaokrui taan odgovor:

a) DNK helikaza za svoju aktivnost zahteva utroak ATP*
b) DNK helikaza za svoju aktivnost ne zahteva utroak ATP

60
 9. Kratke segmente RNK (RNA primer) izmeu Okazaki segmenata razgrauje i
na njhovo mesto sintetie dezoksiribonukleotide :
a) DNK polimeraza III
b) RNK polimeraza
c) DNK polimeraza I*

10. DNK ligaza katalizuje jednu od sledeih reakcija:

a) Obrazuje vodonine veze izmeu komplementarnih baza
b) Povezuje sve segmente DNK na tromom lancu*
c) Vri kontrolu tanog sparivanja baza

11. Dopuniti sledeu reenicu:

Faza elijskog ciklusa u kojoj dolazi do sinteze DNK zove se:
a) S-faza *
b) G1-faza
c) G2-faza

12. Dopuniti sledeu reenicu:

Celokupna genetska informacija skladirana u hromozomima organizma ini njegov:
a) hromozom
b) genom *

13. Dopuniti sledeu reenicu:

Deo DNK na kome se sintetie funkcionalni molekul RNK zove se:
a)strukturni gen *
b) regulatorni gen
c) promotor

14. Dopuniti sledeu reenicu:

Kratki segmenti DNK u genima viih eukariota koji su razdvojeni nekodirajuim
segmentima zovu se:
a) egzoni *
b) introni

15. Dopuniti sledeu reenicu:

Superpakovanje DNK u elijskom jedru omoguavaju nukleoproteinske formacije koje se
periodino ponavljaju, predstavljaju oktamere a zovu se:
a) polizomi
b) nukleozomi *
c) ribozomi

16. Zaokrui taan odgovor:

a) mRNK za histone ne poseduje introne *
b) mRNK za histone poseduje veliki broj introna
c) mRNK zs histone sadri najmanji broj introna

61
 17. U sastav nuklezoma ne ulazi samo jedan od najbrojanih histona. Oznai koji.
a) H2A
b) H3
c) H1 *
d) H2B
e) H4

18. Zaokrui taan odgovor:

a) Histoni su bazni proteini bogati u sadraju lizina i arginina,
elektrostatikim vezama se vezuju za DNK *
b) Histoni su bazni proteini bogati u sadraju lizina i arginina, kovalentno se
veu za DNK
c) Histoni se nalaze u velikoj koncentraciji u ribozomima

19. Dopuni sledeu reenicu:

Triplet baza u molekulu DNK zove se:
a) kodon
b) kod *
c) antikodon

20. Dopuni sledeu reenicu:

Triplet baza u molekulu mRNK zove se:
a) kodon *
b) antikodon
c) kod

21. Dopuni sledeu reenicu:

Triplet baza u molekulu tRNK zove se:
a) kod
b) antikodon *
c) kodon

22. S obzirom da ima 2O aminokiselina a svaka je odreena tripletom baza od etiri

razliita nukleotida postoji najmanje :
a) 64 kodona *
b) 61 kodon
c) nije poznato

23. Svojstvo genetske ifre da su pojedine aminokiseline odreene sa vie od jednog

kodona zove se:
a) Univerzalnost genetskog koda
b) Specifinost genetskog koda
c) Degeneracija genetskog koda *

24. Zaokrui aminokiselinu koja je odreena samo jednim kodonom:

62
 a) leucin
b) hidroksiprolin
c) metionin *
d) arginin
e) serin

25. Jedna vrsta RNK sadri neuobiajene purinske i pirimidinske baze. To je:
a) mRNK
b) tRNK *
c) rRNK
d) snRNK

26. Akceptorsko stablo tRNK sadri:

a) 3kraj tRNK
b) 5kraj tRNK
c) i 3 i 5 kraj tRNK *

27. U eliji eukariota postoji:

a) Jedna tRNK
b) Manje od 20 razliitih tRNK
c) Vie od 20 razliitih tRNK *

28. Koja je od navedenih reenica koje se odnose na RNK netana:

a) [eerna komponenta mRNK je D-riboza
b) Polinukleotidni lanac mRNK je dui od DNK *
c) mRNK predstavlja jednolanani molekul
d) Na 5-kraju mRNK nalazi se 7-metilguanozil kapa
e) Na 3-kraju mRNK nalaze se poli A sekvence (poli A rep)

29. Koja je subjedinica iz bakterijske RNK polimeraze odgovorna za inicijaciju

procesa transkripcije:
a) s (sigma)*
b) b (beta)
c) a (alfa)

30. U procesu transkripcije RNK polimeraze vri sintezu primarnih RNK

transkripta u pravcu:
a) 5 3 *
b) 3 5

31. Transkripcija strukturnog gena na jednom od dva lanca DNK poinje na mestu
koje se zove:
a) Promotor *
b) Operon
c) Regulator

63
32. Policistronska mRNK kod bakterija nosi informaciju koja je sadrana u:
a) Veem broju strukturnih gena *
b) Samo u jednom strukturnom genu

33. Transkripciju tj. sintezu razliitih RNK kod eukariota obavlja :

a) Jedna RNK polimeraza
b) Specifine RNK polimeraze *

34. Sintezu mRNK kod eukariota omoguuje:

a) RNK polimeraza I
b) RNK polimeraza II *
c) RNK polimeraza III

35. Kod eukariota u procesu transkripcije nastaje:

a) policistronska RNK
b) monocistronska RNK *

36. Heterogena nuklearna mRNK (hnmRNK) predstavlja:

a) Primarni transkript *
b) Zrelu (funkcionalnu) mRNK

37. Modifikacijom primarnog mRNK transkripta na 5 kraju kod eukariota nastaje:

a) 7-metil guanozil kapa *
b) Poli A rep

38. Modifikacijom primarnog mRNK transkripta na 3 kraju nastaje:

a) 7-metil guanozil kapa *
b) Poli A rep

39. Splicing (splajsing) se deava na molekulu:

a) DNK
b) RNK *
c) Proteinu

40. Modifikacija 5kraja mRNK (7-metil guanozil kapa) nastaje:

a) Pre splajsinga *
b) Posle splajsinga

41. Jedna od navedenih rRNK se ne sintetie iz istog primarnog transkripta (45S

rRNK), ve se sintetie na posebnom genu:
a) 18S rRNK
b) 28S rRNK
c) 5S rRNK *
d) 5,8S rRNK

64
 42. Metionin je jedna od dve aminokiseline koja je odreena samo jednim kodonom.
Zaokrui taan odgovor:
a) UAG
b) AUG *
c) GUG

43. Pravac rasta polipeptidnog lanca u toku sinteze u ribozomima je:

a) Od N kraja ka C kraju *
b) Od C kraja ka N kraju

44. Tri besmislena (non sens) kodona na mRNK prepoznaju:

a) Specijalne tRNK
b) Specijalni proteini (faktori otputanja) *
c) Peptidil transferaza

45. Zaokrui taan odgovor:

Inicirajui kompleks koji nastaje u fazi inicijacije sinteze proteina kod eukariota,sastoji se
iz:
a) Male subjedinice ribozoma, Metionil t-RNK kompleksa, GTP, eIF2,
mRNK *
b) Male subjedinice ribozoma, Formilmetionil t-RNK kompleksa, GTP,
eIF2, mRNK
c) Velike subjedinice ribozoma, Metionil t-RNK kompleksa, GTP,
eIF2,mRNK

46. Jedan od tri besmislena kodona (UAA, UAG, UGA) uestvuje u:

a) Terminaciji transkripcije
b) Terminaciji translacije *

47. Koji je prvi translacioni produkt gena za insulin?

a) Preproinsulin *
b) Proinsulin
c) Insulin

48. U kontroli regulacije sinteze proteina kod prokariota aktivni represor se vezuje
za:
a) promoter
b) operator *
c) strukturni gen

49. U sintezi mRNK kod eukariota RNK polimeraza II vri sintezu mRNK tako to:
a) Inicira transkripciju vezivanjem za promotor
b) Ne moe da otpone transkripciju pre nego se generalni faktori
transkripcije veu za promotor *

65
 BIOLOKA OKSIDACIJA, SLOBODNI RADIKALI I ANTIOKSIDANTI

1. Respiratorni lanac je, prema rastuem redoks potencijalu,smeten:

a) na unutranjoj membrani mitohondrija *
b) na spoljanjoj membrani mitohondrija
c) u matriksu mitohondrija

2. Tri oksidaciono/redukcione petlje u kojima se stvara gradijent protona

(protonska pumpa) determiniu tri mesta u respiratornom lancu na kojima se
sintetie ATP:
a) NADH dehidrogenazni kompleks *
b) sukcinat dehidrogenazni kompleks
c) b-c1 kompleks *
d) aa3 kompleks *

3. Redukujui ekvivalenti sa FAD dehidrogenaza, nakon oksidacije acil-KoA,

sukcinata, holina, sarkozina i dimetilglicina predaju se :
a) koenzimu Q *
b) NAD dehidrogenazi
c) aa3 kompleksu

4. Piruvat i alfa-ketoglutarat ukljuivanjem na respiratorni lanac posredstvom

lipoata i flavoproteina daju:
a) tri molekula ATP-a *
b) dva molekula ATP-a
c) zavisi od uslova metabolizma

5. Elektrohemijska potencijalna razlika, koja obezbeuje energiju za sintezu ATP-

a, nastaje zbog:
a) gomilanja H+ na citoplazmatskoj strain unutranje membrane
mitohondrija *
b) gomilanja H+ u matriksu mitohondrija
c) izbacivanja vodonika u citoplazmu elije

6. Aktivni centar ATP-sintetaze smeten je u:

a) F1 subjedinici ATP-sintetaznog kompleksa *
b) Fo hidrofobnom transmembranskom kompleksu ATP-sintetaze
c) Matriksu mitohondrija

7. Inhibitori respiratornog lanca i oksidativne fosforilacije (ugljenmonoksid I

cijanid) selektivno deluju na:
a) NADH-Q-reduktazu
b) Sukcinat dehidrogenazu
c) QH2-citohrom-c-reduktazu
d) Citohrom-c-oksidazu *

66
8. Nakon sinteze, ATP se iz mitohondrija prenosi u citozol:
a) ATP-ADP translokazom *
b) Aktivnim transportom
c) Olakanom difuzijom

9. Pri nastanku jednog mola vode, na raun vodonika dobijenih od supstrata na

koje su delovale flavin dehidrogenaze, dobijaju se:
a) dva molekula ATP-a *
b) tri molekula ATP-a
c) ili dva ili tri ATP-a zavisno od prisustva kiseonika u eliji

10. Od navedenih kiseoninih slobodnih radikala najreaktivniji je:

a) superoksidni radikal (O2.)
b) vodonik-peropksid (H202)
c) hidroksilni radikal (OH.) *
d) singletni kiseonik

11. Formiranje hidroksilnog radikala u prisustvu metala promenljive valence

oznaava se kao:
a) Fentonova reakcija *
b) Haber-Weissova reakcija
c) Peter Mitchellova reakcija

12. U eliji slobodni kiseonini radikali nastaju u nekim od navedenih procesa,

(zaokrui tane odgovore):
a) proces oksidativne fosforilacije *
b) proces fagocitoze *
c) proces sinteze eikosanoida *
d) process sinteze proteina
e) process oksidativne hidroksilacije u mikrozomima *

13. Superoksid dizmutaza katalizuje:

a) reakciju dizmutacije dva superoksidna radikala u vodonik-peroksid *
b) nastajanje hidroksilnog radikala u reakciji vodonik peroksida I
superoksidnog radikala
c) razgradnju superoksidnog radiksala

14. Km vrednost selen-zavisne glutation peroksidaze za H202 u odnosu na katalazu

je:
a) manja *
b) vea
c) jednaka

15. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore: U endogene neenzimske
antioksidante spadaju:
a) tripeptid glutation *

67
b) vitamin C *
c) vitamin E *
d) karotenoidi*
e) metali promenljive valence
f) apotransferin *

68
 PURINI I PIRIMIDINI

1. Pirimidinske baze su neophodne i za izgradnju makroenergetskih jedinjenja.

jedno od njih je:
a) ATP
b) GTP
c) UTP *
d) FAFS

2. Digestija ribonukleinske kiseline u digestivnom traktu preko pankreasne RN-aze

daje:
a) nukleotid 3'-monofosfate
b) nukleozid-3'monofosfate*
c) fosfodiesterazu
d) nukleozid-5'trifosfate

3. Hidrolitikom razgradnjom nukleoproteida dobijaju se produkti koje treba

poreati redosledom postupne degradacije:
a) nukleoprotein, nukleinska kiselina, nukleotidi, nukleozidi, purini i
pirimidini*
b) nukleinska kiselina, nukleoprotein, nukleotidi, nukleozidi, purini i
pirimidini
c) nukleinska kiselina, nukleoprotein, nukleozidi, nukleotidi, purini i
pirimidini
d) purini i pirimidini, nukleozidi, nukleotidi, nukleinska kiselina,
nukleoprotein
e) nukleoprotein, nukleinska kiselina, nukleozidi, nukleotidi, purini i
pirimidini

4. Kljuna reakcija regulacije sinteze purinskih nukleotida je:

a) Prevoenje mokrane kiseline u alantoin
b) Ciklizacija formamino imidazol karboksamid ribonukleotida i formiranje
inozinske kiseline (IMP)
c) reakcija fosforibozil-pirofosfata (PRPP) sa glutaminom i formiranje
fosforibozil amina*
d) Formiranje azaserina, koji prevenira metabolizam glutamina

5. U toku sinteze purinskog prstena de novo sintezom jedan od davaoca ugljenika

je i CO2. Koje jedinjenje je prekursor u prihvatanju ugljenikovog atoma?
a) Fosforibozil-glicin-amid
b) Inozinska kiselina (IMP)
c) Asparaginska kiselina
d) Fosforibozil-N-formil glicin-amidin
e) Fosforibozil-aminoimidazol*

69
6. U procesu biosinteze purinskih nukleotida dva puta je neophodno uee aktivne
forme folne kiseline. To su sledee reakcije:
a) formiranje fosforibozil-amina i fosforibozil-glicin-amida
b) formiranje fosforibozil-N-formil glicin amida i fosforibozil-
aminoimidazol-karboksamida
c) formiranje aminoimidazol karboksilne kiseline i inozinske kiseline
d) formiranje fosforibozil-N-formil glicinamida i fosforibozil-5-
formaminoimidazol-4-karboksamida*
e) formiranje inozinske kiseline (IMP) i adenil-ilibarne kiseline

7. Kljuna supstanca u sintezi pirimidinskih nukleotida je:

a) karbamoil-fosfat*
b) Tiouracil
c) ATP
d) NADPH
e) Ribozo-5-fosfat

8. Fosforibozil-pirofosfat transferaza katalizuje:

a) sintezu purinskih nukleotida procesom reutilizacije*
b) razgradnju ATP-a
c) katabolizam gvanina
d) dalju razgradnju purinskih nukleozida
e) sintezu ATP-a

9. Adenilna kiselina (AMP) se sintetie:

a) reakcijom IMP-a i amonijaka
b) reakcijom IMP-a sa NADH i glutaminom
c) reakcijom IMP-a sa GTP-om i asparaginskom kiselinom*
d) reakcijom hipoksantina i ATP-a

10. etiri atoma azota u purinskom prstenu potiu od:

a) asparaginske kiseline, glutamina i glicina*
b) glutamina, amonijaka i asparaginske kiseline
c) glicina i asparaginske kiseline
d) amonijaka, glicina i glutamina
e) amonijaka i uree

11. Terminalna reakcija formiranje mokrane kiseline u procesu katabolizma

purinskih nukleotida je katalizovana:
a) ksantin oksidazom*
b) urikazom
c) alantoinazom
d) ureazom
e) AMP dezaminazom

12. Glavni produkt u katabolizmu purinskih nukleotida sisara je:

70
 a) alantoin
b) urea
c) amonijak
d) mokrana kiselina*
e) propionska kiselina

13. Najverovatniji metaboliki defekt u nastajanju gihta je:

a) poveana konverzija mokrane kiseline u alantoin
b) smanjena produkcija purinskih nukleotida kao posledica genetskog
defekta
c) nemogunost sinteze AMP-a iz IMP-a
d) Nedostatak feed-back kontrole sinteze fosforibozil-amina*

14. Sinteza orotske kiseline vri se iz neposrednog prekursora:

a) dihidroorotaze
b) UMP-a i FAD-a
c) glutamina i karbamoil fosfata
d) dihidroorotske kiseline*
e) uracila i NAD-a

15. Enzimski sistem koji vri konverziju dezoksiuridin-5-fosfata u dezoksitimidin-5-

fosfat sadri aktivnu formu
a) fosfopantotenske kiseline
b) flavina
c) tiamina
d) tetrahidrofolne kiseline*

16. Inozinska kiselina (IMP) je bioloki prekursor za sintezu:

a) orotske i uridilne kiseline
b) adenilne kiseline (AMP) i guanilne kiseline (GMP)*
c) purinskih i pirimidinskih nukleotida
d) timina i uracila
e) uridilne kiseline (UMP) i citidilne kiseline (CMP)

17. Ubaci brojeve na mestima koji odgovaraju sledeim reakcijama:

1.karbamoil-fosfat
2.N5,N10-metilen-tetrahidrofolna kiselina
3.beta-alanin
4.amonijak i ATP
5.ATP

--1---- Supstanca koja je neophodna za sintezu pirimidinskih nukleotida

---5--- Neophodan je za konverziju UMP-a u UTP
--2----Uestvuje u konverziji dezoksiuridin-fosfata u dezoksi-timidin fosfat
--3----Metabolit citozina i uracila
----4--neophodan za sintezu GMP-a iz inozinske kiseline

71
18. Pri sintezi timina neposredni davaoc metil grupe je:
a) kreatin
b) S-adenozil-metionin
c) metilen-tetrahidrofolna kiselina*
d) aktivna forma B6 piridoksal fosfat
e) holin

19. Orotska kiselina: (Zaokrui sve tane postavke)

a) reaguje sa fosforibozil-pirofosfatom i daje orotidin-monofosfat*
b) prekursor je sinteze pirimidina*
c) prekursor je sinteze adenilnih nukleotida
d) konvertuje se enzimski u mokranu kiselinu

20. Sinteza dezoksirobonukleotida iz ribonukleotida podrazumeva

a) redukciju riboze uz uee ksantin dehidrogenaze
b) oksidaciju riboze uz uee dihidrofolat reduktaze
c) redukciju riboze uz uee ribonukleotid reduktaze*
d) oksidaciju riboze uz uee flavin dehidrogenaza

21. Tioredoksin je ukljuen u:

a) konverziju AMP-a u ATP
b) konverziju dUMP u dTMP
c) konverziju ribonukleotida u dezoksiribonukleotide*
d) inhibiciju ksantin okisdaze kod tretmana gihta
e) degradaciju nukleoproteina

22. Orotska kiselina je intermedijat:

A. Katabolizma guanina
B. katabolizma uracila

a) samo A
b) samo B
c) iAiB
d) niti A niti B*

23. U katabolizmu CTP-a

a) mokrana kiselina je krajnji produkt
b) azot se oslobaa u formi amonijaka*
c) krajnji produkt takoe ima prsten kao citozin
d) hipoksantin je krajnji produkt

24. Nukleozid fosforilaza je enzim u metabolizmu nukleotida:

a) razlae nukleozid sa oslobaanjem ribozo-1 fosfata*
b) neophodan je za proces reutilizacije pirimidinskih nukleotida
c) uestuje u prevoenju nukleozid monofosfata u nukleozid difosfat

72
25. Ukoliko elija ima dovoljnu koliinu adenin nukleotida, ali jo uvek ima
potrebu za sintezom guanin nukleotida, zbog sinteze belanevina:
A: Glutamin-PRPP amidotransferaza nee biti u potpunosti inhibirana
B: AMP e feed-back inhibicijom spreavati dalju kondenzaciju IMP-a sa
asparaginskom kiselinom
C: ATP e stimulisati produkciju GMP-a
D: ATP e inhibirati nukleozid difosfat reduktazu

a) A,B i C*
b) AiC
c) BiD
d) samo D
e) sve pobrojano

73
HORMONI
1. Hidrosolubilini hormoni imaju sledee osobine :
a) ulaze u eluju, vezuju se za intracelularne receptore a zatim hormon-receptor
kompleks menja ekspresiju gena
b) u ovu grupu spadaju hormoni titne lezde i steroidni hormoni
c) vezuju se za receptore na elijskoj membrani koji zatim prenose signale do
unutranjosti elije*
d) ireverzibilno se vezuju za njihove receptore
e) vezuju se za G proteine u elijskoj membrani

2. Uloge Gs proteina u aktivaciji adenil ciklaze najbolje se definiu na sledei

nain :
a) Gs protein formira kompleks sa hormonom i hormon- Gs protein
kompleks aktivira adenil ciklazu
b) Aktivacija receptora pomou hormona uslovljava inhibiciju adenil ciklaze
Gs proteinom
c) Gs protein aktivira adenil ciklazu u reakciji koja otpoinje hidrolizom
guanozin trifosfata (GTP-a) na guanozin difosfat (GDP)
d) a subjedinica Gs proteina menja GDP sa GTP-om , disocira od Gbg
subjedinice i aktivira adenil ciklazu*

3. Ciklini AMP ( cAMP) ima sledee osobine:

a) Visok nivo cAMP-a koji nastaje kao rezultat aktivacije G proteina
hormonima prolongirano se odrava u eliji
b) cAMP se formira dejstvom fosfolipaze C i adenil ciklaze
c) nivo cAMP-a brzo se smanjuje jer se on hidrolizuje fosfodiesterazom*
d) cAMP fosforilie proteine u eliji

4. Fosfolipaza C ima sledee osobine :

a) Ona egzistira kao membranski protein
b) Ona difunduje u citozol i izaziva oslobaanje kalcijumovih jona iz
intracelularnih depoa
c) Ona hidrolizuje fosfatidilinozitol 4,5-difosfat na inozitol 3-fosfat (IP3) i
diacil glicerol (DAG) koji pretstavljaju sekundarne mesenere*
d) Ona direktno aktivira protein kinazu C
e) Ona defosforilie inozitol trifosfat (IP3 ).

5. Koji od nabrojanih hormona ima najdue vreme delovanja :

a) Tiroksin*
b) Insulin
c) Glukagon
d) Adrenalin

6. Koja od sledeih konstatacija najbolje odgovara mehanizmima delovanja

insulina na target elije :

74
 a) Insulin se vezuje za molekule citoplazmatskih receptora i prenosi kao
hormon-receptor kompleks u jedro, gde modulira gensku ekspresiju
b) Insulin se vezuje za receptorni molekul na
spoljanoj povrini plazma membrane i zatim hormon-
receptor kompleks aktivira adenil ciklazu kroz Gs
protein
c) Insulin se vezuje za transmembranski receptor na spoljanoj povrini
plazma membrane, koji aktivira tirozin kinazu prisutnu u citozolarnom
delu receptora*
d) Insulin ulazi u eliju i izaziva oslobaanje kalcijumovih jona iz
intracelularnih depoa

7. Hormon responsivni element se najbolje definie :

a) to je transmembranski protein za koji se vezuje steroidni hormon
b) to je deo DNA sekvenca za koji se vezuje steroidni hormon
c) to je region receptora za steroidni hormon za koji se hormon vezuje
d) to je DNA sekvenca za koji se specifian hormon-receptor kompleks
vezuje *
e) to je protein plazme koji transportuje specifian lipofilni hormon kroz
krvotok

8. Sve od sledeih konstatacija za G proteine su korektne izuzev dve:

a) G protein aktivira hormonski receptor*
b) Gbg subjedinice Gi su iste kao Gbg G s proteina
c) Prilikom stvaranja hormon-receptor kompleksa sa G s proteina disocira
Ga od Gbg subjedinice ; istovremeno u Ga subjedinici GDP biva
zamenjen GTP-om to uslovljava aktivaciju adenil ciklaze.
d) Ga - GTP sa G i proteina inhibira adenil ciklazu .
e) Posle stvaranja hormon -receptor hompleksa G I protein disocira na Gbg i
Ga subjedinicu; pri tome GDP ostaje stalno vezan za Ga subjedinicu .

9. Svi od nabrojanih hormona imaju identinu a subjedinicu izuzev jednog:

a) hormona rasta ( STH)*
b) tiroid stimulirajui hormon ( TSH)
c) luteinizirajui hormon ( LH)
d) folikulo-stimulirajui hormon ( FSH)

10. Posle vezivanja hormona za specifian receptorni protein lociran u elijskoj

membrani dolazi do niza reakcija. Oznai redosled zbivanja:
a) Dolazi do konformacionih promena u receptoru__1___
b) Posle stvaranja hormon-receptor kompleksa aktivira se G s
protein___2____
c) Aktivirana a subjedinica G s proteina aktivira adenil ciklazu koja
razlaganjem ATP-a stvara ciklini AMP__5_______
d) a subjedinica G s proteina disocira od b i g subjedinice _3_____

75
 e) Gvanozin difosfat ( GDP ) koji se nalazi vezan za a subjedinicu
zamenjuje se GTP-om 4________
f) Posle razlaganja GTP-a pod dejstvom GTP-aze locirane u a subjedinici
dolazi do disocijacije hormon-receptor ( HR ) kompleksa.__6_____

11. Posle stvaranja cAMP-a dolazi do:

a) aktiviranja adenil ciklaze
b) vezivanja cAMP za protein kinazu A i disocijacije regulatornih
subjedinica od kataliti~kih sa protein kinaze A*
c) fosforilisanja nekih celularnih proteina
d) fosforilisanja protein kinaze A
e) oslobaanja hormona sa target tkiva

12. Adenil ciklazni sitem ine sledea tri proteina:

a) specifian receptorni protein, adenil ciklaza, protein kinaza A
b) specifian hormonski receptor, guanin nukleotid regulatorni protein (G s
ili G i protein), adenil ciklaza*
c) hormon-receptor kompleks, ciklini AMP, protein kinaza A.

13. Posle aktivacije fosfolipaze C deavaju se sledee reakcije osim jedne:

a) oslobaanja inozitol 4,5 difosfata od fosfolipida*
b) poveanje intracelularne koncetracije Ca 2+
c) aktivacije protein kinaze C
d) fosfatidil inozitol 4,5 difosfat se razlae na diacil glicerol (DAG) i
inozitol trifosfat ( IP3 )

14. Protein kinaza A je po strukturi:

a) linearni protein
b) hetero dimer sastavljen iz regulatorne i katalitike subjedinice
c) hetero trimer sastavljen iz a, b i g subjedinice
d) tetramer sastavljen iz dve regulatorne i dve katalitike subjedinice*

15. Protein kinaza C se aktivira:

a) diacil glicerolom i kalcijumovim jonima*
b) diacil glicerolom i inozitol trifosfatom
c) fosfatidil inozitolom i Ca 2+
d) fosfatidil inozitol 4,5 difosfatom i fosfolipazom C

16. Hormoni prednjeg renja hipofize jesu svi nabrojani sem jednog:
a) Hormon rasta ( STH)
b) Tireostimulativni hormon ( TSH)
c) Gonadotropni hormoni ( FSH i LH)
d) Prolaktin
e) Antidiuretini hormon ( ADH)*
f) Adrenokortikotropni hormon ( ACTH)

76
17. Mineralokortikosteroidi kontroliu metabolizam:
a) Kalcijuma, fosfora i magnezijuma
b) Natrijuma, kalijuma, hlorida, bikarbonata i vode*
c) Mikroelemenata: gvoa, bakra, cinka, mangana, kobalta

18. Kontrola sinteze i skrecije paratireoidnog hormona ( PTH) vri se:

a) Nivoom neorganskog fosfora u serumu
b) Nivoom ukupnog kalcijuma krvne plazme
c) Nivoom jonizovanog kalcijuma u krvnoj plazmi*

19. Glavni hormoni koji reguliu metabolizam kalcijuma, fosfora i magnezijuma

jesu:
a) Adrenalin, noradrenalin i dopamin
b) Paratireoidni hormon, tireokalcitonin i vitamin D u svom aktivnom
obliku*
c) Hormon rasta, testosteron, estrogeni i tiroksin.

20. Adrenalin, hormon sri nadbubrenih lezdi , sveoje metabolike efekte na

nivou target tkiva ispoljava:
a) Aktiviranjem adenil ciklaznog sistema i stvaranjem cAMP-a*
b) Posredstvom fosfatidil inozitol ciklusa
c) Aktiviranjem guanil ciklaze i stvaranjem ciklinog GMP-a

21. U hormone stresa spadaju:

a) Insulin, glukagon i gonadotropini
b) Androgeni, estrogeni i progesteron
c) Adrenalin, kortizol i hormon rasta*

22. Koji se hormoni (i biogeni amini) sintetiu iz amino kiseline tirozina:

a) 5-hidroksitriptamin ( serotonin)
b) Melatonin ( N-acetil-5-metoksi-serotonin)
c) Tiramin i dopamin*
d) Noradrenalin i adrenalin*

23. Koje amino kiseline se koriste u sintezi adrenalina ( epinefrina ):

a) Triptofan i cistein
b) Tirozin i metionin ( u svom aktivnom obliku)*
c) Histidin i arginin

24. U strukturi kojih hormona se nalaze pristne disulfidne veze koje potiu iz
cisteina:
a) Insulinu*
b) Hormonu rasta i somatostatinu*
c) Prolaktinu*
d) Adiuretinu*
e) Oksitocinu*

77
 f) Aldosteronu

25. Hormoni sri nadbubrega, zajedno sa dopaminom nazvani kateholamini,

sintetiu se sem u sri nadbubrega i na simpatikusnim nervnim zavretcima, kao
i CNS-a, od strane specifinih hromafinih elija. Adrenalin je iskljuivo
hormon sri nadbubrega jer:
a) Sr nadbubrega predstavlja vitalno tkivo u stanjima stresa
b) Kateholamin sekretorne elije izvan sri nadbubrega ne poseduju
dovoljnu koliinu metionina
c) Jedino u sri nadbubrega se nalazi specifina metil transferaza (fenil-
etanol-amin-N-metil transferaza) koja prenosi CH 3 grupu sa S-adenozil
metionina na noradrenalin ime nastaje adrenalin*

26. Inaktivaciju adrenalina i noradrenalina vre dva enzima pri emu se kao
najznaajniji krajnji produkt u urinu javlja 3-metoksi-4-OH-mandelina kiselina
(vanil mandelina kiselina-VMA). Koji su to enzimi:
a) Monoamino oksidaza i diamino oksidaza
b) Diamino oksidaza i Glutation reduktaza, Monoamino oksidaza ( MAO) i
katehol-orto-metil-transferaza ( COMT)
c) Monoamino oksidaza ( MAO) i katehol-orto-metil-transferaza (
COMT)*
d) Oksidaza L-amino kiselina i glutation peroksidaza

27. U grupu steroidnih hormona sa C21 spadaju:

a) aldosteron*
b) dehidroepiandrosteron
c) estradiol
d) kortizol *
e) testosteron
f) progesteron*

28. D5 - Pregnenolon je prekursor, stoer steroid, za sve sledee hormone osim za:
a) aldosteron
b) cortizol
c) estradiol
d) progesteron
e) testosteron
f) 1,25 (OH)2 D3*

29. Prilikom delovanja steroidnih hormona dolazi do sledeih procesa izuzev :

a) vezivanja hormona za intracelularne receptore.
b) aktivacije G-proteina.*
c) aktivacije kompleksa hormon-receptor ( HR).
d) translokacije HR kompleksa iz citoplazme u jedro
e) vezivanja steroidnog hormona za receptore u jedru

78
30. Receptori za steroidne hormone nalaze se u :
a) elijskoj membrani
b) citoplazmi*
c) ribozomima
d) mitohondrijama
e) hromatinu jedra *
f) Goldijevom aparatu

31. U sintezi steroidnih hormona uestvuju sledei enzimi sem jednog:

a) Dezmolaze
b) Hidroksilaze
c) Dehidrogenaze
d) Dezaminaze*
e) Izomeraze

32. Androgeni hormoni spadaju u sledeu grupu hormona :

a) Steroidi sa 21 C atomom
b) Steroidi sa 18 C atoma
c) Steroidi sa 19 C atoma*

33. Kontrola sinteze i skrecije glikokortikoida vri se pod uticajem :

a) Hormona rasta
b) Tireostimulativnog hormona
c) Adrenokortikotropnog hormona( ACTH)*
d) Gonadotropina

34. Sinteza i sekrecija ACTH je pod uticajem :

a) Kortikosteroid vezujueg globulina ( CBG)
b) Nivoa kortizola u krvi
c) Progesterona
d) Dopamina
e) Kortikotropin rilizing hormona (CRH) iz hipotalamusa *

35. Sinteza i sekrecija somatotropnog hormona (STH) vri se pod uticajem

oslobaajueg i inhibirajueg hormona hipotalamusa. STH-oslobaajui
hormona ( STH-RH ) hipotalamusa, pozitivan regulator sekrecije STH sagraen
je od :
a) 44 amino kiselina *
b) 14 amino kiselina
c) 191 amino kiselinu

36. Somatostatin, negativni regulator sekrecije STH sintetie se :

a) samo u hipotalamusu
b) sem hipotalamusa i u drugim delovima centralnog nervnog sistema
c) u hipotalamusu i drugim delovima CNS-a, a takoe ga sintetiu i D-elije
Langerhansovih ostrvaca pankreasa*

79
37. Hormon rasta svoje metabolike efekte na nivou target tkiva ispoljava:
a) direktno
b) indirektno, preko somatomedina *
c) indirektno, preko c AMP-a
d) aktiviranjem fosfatidil inozitol ciklusa

38. Receptori za hormon rasta nalaze se na nivou ciljanih elija kao :

a) transmembranski proteini*
b) periferni proteini elijske membrane
c) intrinsing proteini
d) citozolarni proteini

39. Insulin tolerans test ( ITT) i arginin test koriste se za :

a) detekciju poremeaja luenja insulina
b) utvrivanje hiperinsulinizma
c) utvrivanje hipoprodukcije hormona rasta *
d) utvrivanje poremeaja luenja glikokortikoida

40. Sem za dokazivanje hipoprodukcije insulina glukozo tolerans test (GTT) se

koristi za:
a) Laboratorijsku dijagnostiku hiperprodukcije hormona rasta*
b) Utvrivanje poremeaja luenja polnih hormona
c) Za dokazivanje hipofunkcije tiroidee (hipotireoidizam )
d) Za ispitivanje luenja gonadotropina.

41. ACTH je po strukturi polipeptid sagraen od 39 amino kiselina. Koje amino

kiseline su odgovorne za bioloku aktivnost :
a) Samo prve 23 amino kiseline, poevi od NH2 kraja*
b) Samo prvih 16 amino kiselina
c) Svih 39 amino kiselina je vano za bioloku aktivnost

42. ACTH kontrolie sintezu i sekreciju glikokortikoida zbog :

a) aktiviranja svih enzima na putu sinteze kortizola
b) aktiviranja specifine 17 a- hidroksilaze koja prevodi progesteron u 17a-
OH progesteron*
c) aktiviranja C-21 hidroksilaze
d) aktiviranja C-11 hidroksilaze

43. Tireotropin rilizing hormon test (TSH-RH test) se koristi za:

a) detekciju primarnog hipotireoidizma
b) detekciju sekundarnog hipotireoidizma *
c) detekciju primarnog hipertireoidizma

44. Paratiroidna lezda regulie metabolizam:

a) kalcijuma

80
 b) fosfata
c) kalcijuma i fosfata*
d) kalcijuma i magnezijuma
e) natrijuma i hlorida

45. Hiperglikemijski efekat je produkovan pankreasnim hormonom:

a) insulin
b) lipaza
c) glukagon*
d) hormon rasta

46. Hormon koji je esencijalan za metabolizam glukoze, karakterie se:

a) prisustvom dva peptidna lanca vezana disulfidnim vezama*
b) prisustvom samo D amino kiselina
c) prisustvom jednog peptida od 10 amino kiselina
d) bogatstvom hidroksiprolina

47. Glukagon i adrenalin pokazuju sinergistiki efekat jer :

a) I jedan i drugi aktiviraju glikogenolizu i lipolizu*
b) I jedan i drugi aktiviraju glikogenezu i lipolizu
c) I jedan i drugi aktiviraju glikogenezu i lipogenezu
d) I jedan i drugi aktiviraju glikogenolizu i lipogenezu

48. U sluaju deficita insulina:

a) koncentracija glukoze u krvi je smanjena,a sinteza proteina je poveana
b) koncentracija glukoze je poveana, a sinteza proteina je smanjena*
c) koncentracija glukoze je poveana i sinteza proteina je poveana
d) nita od ovoga nije prisutno

49. Mehanizam delovanja glukagona na elijskom nivou je:

a) aktivacija kinaze fosforilaze u jetri *
b) aktivacija heksokinaze i piruvat kinaze u jetri
c) aktivacija HMG-Ko A reduktaze u jetri
d) reaktivacija fosfataze fosfofosforilaze u jetri

50. Ubaci odgovarajue slovo ispred hormona koji lui odgovarajua lezda
A pankreas (a elije) ------A-----------glukagon
B tiroidna lezda -------C---------paratiroidni hormon
C paratiroidna lezda -------B----------tiroksin
D tiroidna lezda (C elije) -------E----------insulin
E pankreas (b elije) ------D-----------kalcitonin

51. Ispred odgovarajuih iskaza ubaci broj koji odgovara mehanizmu delovanja
1 adrenalin
2.tiroksin
3.glukagon

81
4.paratiroidni hormon
5.insulin

-----3-- polipeptid pankreasnih alfa elija koji poveava nivo glukoze u krvi
-----2---poveava oksidativnu fosforilaciju i sintezu proteina u mikrozomima
-----4---izaziva mobilizaciju kalcijuma iz kostiju
-----1-- poveava glikogenolizu u jetru i miiima
-----5---aktivira transport glukoze u elije

52. Mehanizam delovanja insulina na elijskom nivou je kompleksan i

prouzrokovan nizom sekundarnih signalnih kaskadnih reakcija. Krajnji rezultat
je :
a) Insulin aktivira konverziju masti u ugljene hidrate i ubrzava transport
glukoze u elije
b) Insulin ubrzava transport glukoze u elije i inhibira oksidaciju masnih
kiselina
c) Insulin ubrzava metaboliko iskoriavanje fruktozo-6-fosfata i stimulie
heksokinaznu aktivnost
d) Insulin stimulie heksokinaznu aktivnost i produkciju adrenalina
e) Insulin stimulie heksokinaznu aktivnost i ubrzava ulazak glukoze u
elije*

53. U uslovima smanjenog luenja paratiroidnog hormona prisutna je:

a) smanjena ekskrecija fosfata urinom *
b) poveanje neorganskog fosfora u serumu *
c) smanjena urinarna ekskrecija kalcijuma *
d) smanjenje serumskog kalcijuma *

54. Hormon tiroidne lezde tiroksin se sintetie iz:

a) histidina
b) tiramina
c) indoleamina
d) tiroglobulina
e) tirozina*

55. Hormon tirokalcitonin je:

a) proteinske strukture*
b) derivat amino kiseline tirozin
c) steroidne prirode
d) lipoprotein

56. Mehanizam delovanja tiroksina je:

a) ubrzanje bazalnog metabolizma, inhibicija Na+,K+ ATP-aze, smanjena
resorpcija glukoze iz intestinuma
b) ubrzanje bazalnog metabolizma, aktivacija Na, K-ATP-aze i ubrzanje
resorpcije glukoze iz intestinuma*

82
 c) smanjenje bazalnog metabolizma, aktivacija Na, K, ATP-aze i smanjenje
resorpcije glukoze iz intestinuma
d) smanjenje bazalnog metabolizma, inhibicija Na, K, ATP-aze i smanjena
resorpcija glukoze iz intestinuma

57. Tiroidni hormon je u krvi

a) 99,98% slobodan a 0,02% vezan za proteine
b) 99,98% vezan za proteine i 0,02% slobodan*
c) 99,98% konjugovan sa glukuronskom kiselinom a 0,02% slobodan
d) nije prisutan u cirkulaciji u merljivoj koliini

58. U sluaju hipertiroidizma:

a) Povean je bazalni metabolizam i nagomilava se mukopolisaharidna
supstanca (miksedem)
b) smanjen je bazalni metabolizam a ubrzani su metaboliki putevi
c) ubrzan je bazalni metabolizam i pojaana je lipoliza*
d) poveana je sinteza glikogena i masti

59. Primarna target tkiva za delovanje insulina su:

a) kosti, masno tkivo i mozak
b) jetra, bubrezi i masno tkivo
c) mozak, bubrezi i miino tkivo
d) jetra, miino i masno tkivo*

60. Stimulus za luenje insulina je:

a) hipoglikemija i poveanje nivoa glukagona
b) hipoglikemija i smanjenje nivoa glukagona
c) hiperglikemija i poveanje nivoa glukagona*
d) hiperglikemija i smanjenje nivoa glukagona

61. C peptid je protein od 33 amino kiseline koji:

a) nastaje u procesu sinteze parat hormona iz prohormona
b) nastaje u procesu sinteze insulina iz proinsulina*
c) nastaje u toku razgradnje insulina u perifernim tkivima
d) nastaje u titnoj lezdi od kalcitonina

62. U mehanizmu delovanja parat hormona, jedan od signalnih medijatora, koji se

moe dijagnostiki meriti u mokrai je:
a) fosforilaza
b) c-AMP*
c) fosfatidil-inozitol trifosfat
d) protein kinaza

63. Kalcitonin svoje efekte u kostima ispoljava inhibicijom aktivnosti:

a) osteoblasta
b) osteoklasta*

83
c) osteocita

84
 METABOLIZAM VODE I MINERALA
METABOLIZAM VODE

1. Ukupna koliina vode u organizmu zavisi od: (jedan odgovor je netaan,

zaokrui tane odgovore)
a) telesne mase *
b) pola *
c) ivotnog doba *
d) ugojenosti *
e) naslea

2. Osnovni depoi vode u organizmu su: (zaokrui tane odgovore)

a) koa *
b) miino tkivo *
c) masno trkivo
d) kostno tkivo

3. Koji od navedenih organa sadri najvei procenat vode:

a) koa
b) kosti
c) miii *
d) masno tkivo

4. Ukupni volumen telesne vode dnevno varira:

a) manje od 1% telesne mase *
b) vie od 10% telesne mase

5. Metabolizmom organskih jedinjenja stvara se tzv. endogena ili metabolika

voda. Najvie metabolike vode dobija se oksidacijom
a) ugljenih hidrata
b) masti *
c) proteina

6. Odnos intracelularne prema ekstracelularnoj tenosti iznosi:

a) 2:1 *
b) 1:2
c) 1:1

7. Zaokrui taan odgovor:

a) Zbir koncentracija pozitivnih jona (katjona) jednak je zbiru koncentracija
negativnih jona (anjona) u ma kom odeljku telesne vode *
b) Zbir koncentracija pozitivnih jona (katjona) vei je od zbira
koncentracija negativnih jona (anjona) u ma kom odeljku telesne vode
c) Zbir koncentracija pozitivnih jona (katjona) manji je od zbira
koncentracija negativnih jona (anjona) u ma kom odeljku telesne vode

85
8. Jedan od navedenih odgovora je netaan. Zaokrui tane odgovore: Koloidno-
osmotski (onkotski) pritisak plazme
a) predstavlja silu kojom proteini privlae vodu *
b) suprostavlja se hidrostatskom pritisku *
c) zadrava vodu unutar vaskularnog prostora*
d) ima razliite vrednosti na arterijskom i venskom delu kapilara

9. Osmolalnost plazme u fiziolokim uslovima najvie zavisi od:

a) koncentracije natrijuma *
b) anjona proteina
c) koncentracije kalijuma
d) organskih sulfata

10. Zaokrui taan odgovor: Poveanje koncentracije natrijuma u plazmi :

a) inhibira luenje aldosterona *
b) stimulie luenje aldosterona
c) nema efekata na luenje aldosterona

11. Jedan od odgovora je netaan, zaokrui tane odgovore:

a) renin predstavlja visoko-selektivnu proteazu *
b) sintetiu ga mioepitelne elije aferentnih arteriola bubrega *
c) prorenin koji nastaje iz preprorenina predstavlja neaktivni oblik enzima *
d) luenje renina stimulisano je visokim vrednostima krvnog pritiska u
aferentnoj arterioli bubrega

12. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore: Luenja aldosterona
stimuliu:
a) poveana koncentracija kalijuma *
b) poveana koncentracija angiotenzina II*
c) poveana koncentracija natrijuma

13. Jedan od odgovora je netaan, zaokrui tane odgovore: Sekreciju vazopresina

(ADH) stimulie:
a) poveanje osmolalnosti krvi *
b) smanjenje volumena krvi*
c) smanjenje osmolalnosti krvi

14. Preteni gubitak natrijuma dovodi do;

a) hipotonine dehidratacije *
b) hipertonine dehidratacije
c) izotonine dehidratacije

15. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore: Luenje renina
inhibiraju:
a) angiotenzin II *
b) ADH *

86
 c) atrijalni natriuretini hormon*
d) niske vrednosti krvnog pritiska u aferentnoj arterioli

METABOLIZAM MINERALA

16. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore: Hipernatrijemija nastaje
kod:
a) oteenja bubrega *
b) veeg gubitka vode nego natrijuma *
c) hiperaldosteronizma *
d) hipoaldosteronizma

17. Diluciona hiponatrijemija je nastaje kod

a) dehidratacije organizma
b) hiperhidratacije organizma*

18. Zaokrui taan odgovor: Koncentracija kalijuma je:

a) vea u serumu u odnosu na eritrocite
b) manja u serumu u odnosu na eritrocite *
c) jednaka u serumu i eritrocitima

19. Jedan od odgovora je netaan, zaokrui tane odgovore:

a) sinteza glikogena u jetri i miiima praena je ulaskom kalijuma iz
ekstracelularnog u intracelularni prostor *
b) terapija insulinom dovodi do hipokalijemije *
c) hiperaldosteronizam je praen hipokalijemijom*
d) renalna insuficijencija dovodi do hipokalijemije

20. Jonizovana forma difuzibilnog kalcijuma je:

a) fizioloki aktivna forma kalcijuma*
b) fizioloki neaktivna forma kalcijuma

21. Jedan od odgovora je netaan, zaokrui tane odgovore: Apsorpciju kalcijuma

smanjuje:
a) poveano prisustvo u hrani oksalata, fosfata, fitata *
b) poveano prisustvo masnih kiselina *
c) nedostatak unih kiselina *
d) kalcitriol

22. Koncentracija jonizovanog kalcijuma opada, iako je ukupna koncentracija

kalcijuma nepromenjena u:
a) alkalozi *
b) acidozi

23. Parathormon dovodi do mobilizacije kalcijuma iz kostiju:

a) stimulacijom osteoklasta *

87
 b) proliferacijom osteoblasta
c) delovanjem na oba topa kostnih elija

24. Jedan od odgovora je netaan, zaokrui tane odgovore: Aktivnost 1alfa-

hidroksilaze stimulie:
a) paratireoidni hormon (PTH) *
b) smanjena koncentracoija fosfata u plazmi *
c) hormon rasta*
d) visoke vrednosti fosfata u plazmi

25. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore:

Pseudohipoparatireoidizam predstavlja uroenu bolest koju karakterie:
a) rezistencija perifernih tkiva na delovanje PTH *
b) poveanja koncentracija parathormona u plazmi *
c) prisutni znaci hipoparatireoidizma *
d) poremeaj u regulaciji aktivnosti adenil ciklaze*
e) hiperkalcijemija i hipofosfatemija

26. Hipomagnezijemija esto dovodi do sekundarne hipokalcijemije zbog:

a) rezistencije kostnog tkiva na delovanje PTH *
b) vanskeletnog odlaganja kalcijuma
c) alkaloze

27. Primarna biohemijska lezija u renalnoj tubularnoj acidozi je:

a)
nemogunost distalnih renalnih tubula da sekretuju H+ u zamenu za Na+ *
b) poveana reapsorpcija Na+ iz primarnog urina

28. Fenomenom pomak hlorida objanjava se :

a) vei sadraj Cl- u eritrocitima venske krvi u odnosu na eritrocite arterijske
krvi *
b) manji sadraj Cl- u eritrocitima venske krvi u odnosu na eritrocite
arterijske krvi
c) uvek jednak sadraj Cl- i u eritrocitima venske krvi i u eritrocitima
arterijske krvi

29. Jedan od odgovora je netaan, zaokrui tane odgovore: Najei uzroci

hipofosfatemije su:
a) deficit vitamina D *
b) povean unos ugljenih hidrata *
c) intravensko davanje glukoze i insulina *
d) hipoparatiroidizam
e) hiperparatiroidizam *

30. Jedan od odgovora je netaan, zaokrui tane odgovore: Najei uzroci

hiperfosfatemije su:
a) diabetes mellitus *

88
 b) pojaan katabolizam tkiva*
c) primarni hiperparatireoidizam
d) akutna (hronina) bubrena insuficijencija *
e) hipoparatiroidizam

31. Toksinost gvoa se spreava komleksiranjem gvoa sa proteinima. (Jedan od

odgovora je netaan, zaokrui tane odgovore):
a) apoferitinom *
b) hemoglobinom*
c) apotransferinom *
d) apoceruloplazminom

32. Apoferitin je protein koji vezuje gvoe a prisutan je u:

a) enterocitima *
b) depoima gvoa*
c) krvnoj plazmi

33. Kod zdravih osoba, transferin je:

a) do 1/3 zasien gvoem *
b) do 2/3 zasien gvoem
c) u potpunosti zasien gvoem

34. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore: U uslovima deficita
gvoa u organizmu:
a) Procenat saturacije transferina gvoem ( gvoe/TIBS x 100) je manji
od 10% *
b) Vrednost TIBS raste *
c) Koncentracija feritina u krvnoj plazmi opada*
d) Koncentracija feritina u krvnoj plazmi raste

35. Jedan od odgovora nije taan, zaokrui tane odgovore: Wilsonova bolest
(hepatolentikularna degeneracija) se karakterie:
a) smanjrenom sintezom apoceruloplazmina *
b) vezivanjem bakra za albumine krvne plazme*
c) veom sintezom apoceruloplazmina
d) taloenjem bakra u parenhimne organe *

36. Fluor spreava demineralizaciju zubne glei inhibicijom:

a) enolaze *
b) laktat dehidrogenaze
c) fosfoenol piruvat karboksikinaze

89
BIOHEMIJA KRVI

1. Imunoglobuline sintetiu:
a) B limfociti*
b) T limfociti

2. Osnovni molekul imunoglobulina je izgraen iz:

a) 4 teka lanca
b) 2 teka (H) i 2 laka (l ili k)*
c) samo iz lakih lanaca

3. Imunoglobulini se javljaju u vidu:

a) Monomera i dimera
b) Monomera i pentamera
c) Monomera , dimera, trimera i pentamera*
d) Dimera i trimera

4. Jedini imunoglobulin koji prolazi kroz placentu je;

a) IgM
b) IgA
c) IgG*

5. Antideterminantna grupa imunoglobulina se nalazi u :

a) Varijabilnoj oblasti lakih lanaca
b) Varijabilnoj oblasti tekih i lakih lanaca*
c) Konstantnoj oblasti imunoglobulina

6. U toku filogeneze/ontogeneze prvi se pojavljuje:

a) IgM*
b) IgG
c) IgA

7. U molekulu imunoglobulina polipeptidni lanci su povezani:

a) Peptidnim vezama
b) Disulfidnim vezama*
c) Vodoninim vezama

8. Materijalni nosilac procesa koagulacije je:

a) Tromboplastin
b) Fibrinogen*
c) Protrombin
d) Stuart-ov faktor

9. Proces koagulacije krvi se odvija aktivisanjem:

a) Unutranjeg puta
b) Spoljanjeg puta

90
 c) I jednog i drugog*

10. Proces koagulacije krvi se odvija:

a) U tri faze
b) U pet faza
c) U etiri faze*

11. Svi proteinski faktori koagulacije sem tromboplastina i von-Willebrandt-ovog

faktora se sintetiu u:
a) Bubregu
b) Veini humanih tkiva
c) Jetri*
d) Krvnim elijama

12. Vitamin K je kofaktor u postranslacionoj konverziji:

a) Protrombina
b) Faktora VII
c) Faktora IX i X
d) Protrombina i faktora VII, IX, X*

13. Proces koagulacije poinje aktivisanjem:

a) Hageman-ovog faktora*
b) Prekalikreina
c) Stuart-ovog faktora
d) Protrombina

14. Aktivna forma fibrinogena je

a) Fibrinopeptid A
b) Fibrin monomer*
c) Fibrinopeptid B

15. Ukupna koncentracija proteina u serumu normalno iznosi:

a) 70-100 g/L
b) 50-90 g/l
c) 60-80 g/l*
d) 40-60 g/l

16. Elektroforezom proteini seruma se razdvajaju u :

a) 3 frakcije
b) 5 frakcija *
c) 6 frakcija*

17. Koncentracija proteina akutne faze raste u:

a) Zapaljenskim procesima*
b) Infarktu miokarda*
c) Malignim procesima*

91
 d) Hroninim bolestima
e) Nakon traume ili operacije*

18. Fibrinogen i ceruloplazmin su:

a) Pozitivni reaktanti akutne faze*
b) Negativni reaktanti akutne faze
c) Nisu proteini akutne faze

19. Uloge ceruloplazmina su:

a) Transportuje bakar*
b) Oksidie dvovalentno gvoe*
c) Transportuje hormone
d) Ponaa se kao antioksidans*

20. U toku elektroforeze transferin putuje sa:

a) g-globulinima
b) b1-globulinima*
c) a1-globulinima

21. a2-globulinska frakcija sadri:

a) transferin, ceruloplazmin i haptoglobin
b) a2-makroglobulin, transferin i ceruloplazmin
c) a2-makroglobulin, haptoglobin i ceruloplazmin*

22. Kao nespecifini transporteri albumini transportuju:

a) Bilirubin*
b) Masne kiseline*
c) Holesterol
d) Hormone*
e) Minerale*

23. Normalna zasienost transferina gvoem iznosi:

a) 1/2
b) 40%
c) 1/3*
d) 70%

24. Glavna fizioloka uloga lipoproteina krvne plazme je:

a) Transport belanevina
b) Transport endogenih i egzogenih triacilglicerola*
c) Transport holesterola*
d) Transport masnih kiselina

25. U krvnoj plazmi (uzetoj natate) su normalno prisutni:

a) Hilomikroni
b) VLDL*

92
 c) HDL*
d) LDL*

26. Najaterogenija lipoproteinska frakcija je:

a) IDL
b) HDL
c) LDL*
d) VLDL

27. Apolipoproteini su:

a) Afunkcionalni proteini
b) Aktivatori ili inhibitori enzima*
c) Prepoznaju receptore na elijskim membranama*
d) Prepoznaju antigene

28. LDL se stvaraju u:

a) Jetri
b) Enterocitima
c) Krvnoj plazmi*
d) Masnom tkivu

29. Primarne hiperlipoproteinemije su svrstane u:

a) est tipova*
b) etiri tipa
c) pet tipova

30. Lecitin-holesterol-acil-transferaza esterifikije holesterol u:

a) hepatocitima
b) HDL-u*
c) LDL-u
d) ekstrahepatinim tkivima

93
Biohemija tkiva

1. Ekskrecija unih kiselina preko bilijarnog pola hepatocita vri se:

a) slobodnom difuzijom
b) procesom osmoze
c) aktivnim transportom*
d) olakanom difuzijom

2. Razvrstaj detoksikacione funkcije jetre

1.nesintetski procesi
2.sintetski procesi
----1--- obrazovanje merkaptoderivata
----1----acetilacija
----2----oksidacija
----1----glukurokonjugacija
----1----hidroliza
----1----redukcija
----2----metilacija

3. Odreivanje koliine hipurne kiseline u mokrai moe se koristiti kao test:

a) hematopoezne funkcije jetre
b) test uloge jetre u razmeni materija
c) test detoksikacione uloge jetre*
d) test na prisustvo holestaze
e) test na praenje sintetske uloge jetre

4. Razvrstaj funkcionalne testove jetre u odnosu na poremeaj metabolizma koji se

moe dijagnostikovati putem njih:
1. merenje nivoa prokolagena i globulinskih frakcija
2. merenje nivoa albumina
3. flokulacione probe
4. intravensko uvoenje amino kiselina

----4-----sposobnost jetre da vri proteinsku razmenu

----3-----disproteinemija
----1-----minimalna oteenja i tendencija razvoja ciroze
----2-----merenje sintetske uloge jetre

5. Razvrstaj tipove utice u odnosu na uzrok

1.intrahepatina
2.prehepatina
3.posthepatina
----1-----Crigler-Najar sindrom
----3-----karcinomi pankreasa i bilijarnog trakta
----1-----hepatitis
----2-----hemoliza

94
 ----1-----ciroza
----3-----opstrukcija bilijarnog trakta

6. Detoksikacionu funkciju jetre vri specifini enzimski sistem

a) glutamat dehidrogenaze
b) piruvat dehidrogenaze
c) oksidaze meovite funkcije*
d) respiratorni lanac
e) a-keto glutarat dehidrogenazni kompleks
f) ksantin oksidaza

7. Strelicama (u pravcu na dole kod pada ili u pravcu na gore kod porasta- )
oznai kretanje parametara proteina krvne plazme kod pojedinih oboljenja)

hronino oteenje jetre nivo albumina ------------

uroena ciroza jetre a1-antitripsin ------------
Wilsonova bolest ceruloplazmin ------------
hepatocelularni karcinom a-fetoprotein -------------
autoimuna ciroza jetre globulini -------------

8. Oznai najee primenjivane enzimske testove za praenje oteenja jetre

a) kreatin-fosfokinaza (CPK)
b) N-acetil-beta-glukozaminidaza
c) transaminaze*
d) monoaminooksidaza

9. Pri oteenjima jetre dolazi do porasta aktivnosti odreenih enzima u plazmi.

Jedan od njih je i alkalna fosfataza, koja ima vie izoenzimskih frakcija. Oznai
koja potie iz jetre.
a) izoenzimska frakcija 3
b) izoenzimska frakcija 5
c) izoenzimska frakcija 2
d) izoenzimska frakcija 1*
e) izoenzimska frakcija 4

10. Zaokrui taan odgovor koji se odnosi na funkcionalni znaaj likvora

a) fizika potpora i amortizacija od pritiska
b) transport materija
c) ekskrecija produkata metabolizma
d) nita od pobrojanog
e) sve od pobrojanog*

11. Proces stvaranja likvora je kompleksan i likvor se u toku dana vie puta izmeni.
Njegova koliina iznosi oko:
a) 500ml
b) 140ml*

95
 c) 1000ml
d) 10ml

12. Strelicama (u pravcu na dole kod smanjene koliine ili u pravcu na gore kod
poveane koliine - ) oznai kretanje parametara likvora u odnosu na njihov
nivo u krvnoj plazmi
a) proteini --------
b) hloridi ---------
c) glukoza -------
d) magnezijum--------

13. Nalaz imunoglobulina u likvoru moe uputiti na odreene poremeaje. On moe

biti posledica:
a) poveanja imunoglobulina u serumu
b) oteenja krvno-modane barijere
c) poveane sinteze imunoglobulina u mozgu
d) ni jednim od ovih procesa, jer u likvoru nikad nisu prisutni globulini
e) svim napred navedenim procesima, osim d) *

14. Kao prvi indikator propustvljivosti krvno-modane barijere koristi se

odreivanje u likvoru:
a) glukoze
b) albumina*
c) globulina
d) magnezijuma
e) uree
f) enzima

15. Mleko je produkt sekrecije mlene lezde, koji je u fizi~ko-hemijskom

pogledu:
a) emulzija
b) pravi rastvor
c) koloidni rastvor
d) sve od pobrojanog*
e) nita od pobrojanog

16. Najvanija i procentualno najzastupljenija belanevina mleka je:

a) kolostrum
b) kazein*
c) aktin
d) apoprotein

17. Procentualno najzastupljeniji eer u mleku je:

a) glukoza
b) saharoza
c) laktoza*

96
 d) maltoza
e) eritroza

18. Razgradnju kazena na parakazein i surutkinu albumozu vri jedan enzim

(usiravanje mleka), a so koja nastaje je sir . U ovom procesu uestvuju:
a) pepsin i joni vodonika
b) himozin i joni kalcijuma*
c) tripsin i joni kalcijuma
d) himotripsin i joni magnezijuma

19. Naznai razlike izmeu humanog i kravljeg mleka

1.humano mleko
2.kravlje mleko

--1------ima vie nezasienih masti ----2------ima preteno zasiene masti

---2-----bogatije viatminom B -----1------bogatije vitaminima A, C i E
----1----laktoferin i bifidus prisutan -----2------nema laktoferin ni bifidus
-----2---nema lipaze --------1---ima lipaze

20. Kazein mleka je po svom sastavu:

a) glikoproteid
b) lipoproteid
c) fosfoproteid*
d) nukleoproteid

21. Procentualno najzastupljenija so u kotanom tkivu je:

a) kalcijum karbonat
b) kalcijum citrat
c) magnezijum fosfat
d) kalcijum fosfat*
e) sekundarni natrijum fosfat

22. Najvaniji proteinski sastojak kostiju je:

a) globulin
b) kolagen*
c) elastin
d) kazein
e) protamin

23. Za proces mineralizacije kostiju energija se dobija iz:

a) kreatin fosfata
b) glikogena *
c) masti
d) belanevina

24. Pobrojane elije kotanog tkiva razvrstaj u odnosu na uloge koje imaju:

97
 1.Osteoblasti
2.Osteoklasti
3.Osteociti

----3---razliite po obliku i veliini, pretena uloga je deponovanje kalcijuma i

regulacija brzine mineralizacije kostiju
----2---velike, sadre dosta lizozoma, enzime proteaze i fosfataze, resorbuju kost
----1---jednake, pravilno poreane, bogate ribozomima i alkalnom fosfatazom,
uestvuju u kalcifikaciji

25. U procesu formiranja kotanog tkiva najvaniju ulogu od vitamina ostvaruje

vitamin:
a) F
b) B12
c) B6
d) D*
e) K

26. Proces remodeliranja kostiju predstavlja

a) rast kostiju u duinu
b) resorpciju i ponovnu sintezu kotanog tkiva*
c) iskljuivo resorpciju kotanog tkiva
d) iskljuivo sintezu novog kotanog tkiva

27. Na regulaciju metabolizma kostiju uestvuju hormoni:

a) polni
b) parat hormon
c) hormon rasta
d) titna lezda
e) svi pobrojani*
f) ni jedan od pobrojanih

28. Proces mineralizacije kostiju se odvija u dve faze:

a) deponovanje masti, a zatim deponovanje i sinteza mineralnih soli
b) sinteza kolagena, a zatim deponovanjne i sinteza mineralnih soli*
c) deponovanje i sinteza mineralnih soli, a zatim sinteza glikogena
d) sinteza kreatin fosfata,a zatim deponovanje i sinteza mineralnih soli

29. Vitamin C
a) uestvuje u stvaranju kolagena-organskog matriksa kostiju*
b) pomae mineralizaciju-stvaranje neorganskog matriksa kostiju
c) pomae diferencijaciju osteoblasta
d) nema znaajnu ulogu u sintezi i mineralizaciji kotanog tkiva

98