S tobom bih se igrala, igrala, vrtela, trala. Trala po travi, betonu, ulici, sobi, tepihu u sobi.

Na tebe bih
vikala i tebi aputala, sve dok ti ne bude dosta. Sve bih to radila i bez tebe, ali s tobom bi bilo lepe. Onda
bih lepe igrala, trala, vrtela se. Vrtim se u krug sa tobom. Vrti me u krug, vrti, ne smeta mi. Svia mi se
kako sam te stvorila, u svojoj glavi, tu si super. Ovako ne znam kakav si, ne moram da znam. Ovde kod
mene, ti se kree, govori, smeje, ponekad uti, osea kao da si pravi, kao da postoji, ovde kod
mene. Pokree stvari i one pokreu tebe, izmeu ostalog ponekad pokrene i mene, pa tako u pokretu
izgubim se pa te pronalazim u nekim malim stvarima i stvaram sve jasniju sliku u glavi. Sliku o tebi, kako
izgleda, kako pria, kako postoji, i postaje sve potpuniji lik, u mojoj glavi, ovde kod mene. Pa te onda
stavljam u situacije, u prilike i neprilike, izmiljam tvoje ponaanje, reagovanje, gradim tebe. Gradim i
nadograujem, da postane ozbiljan, veliki, odrastao, vrst i stabilan plod moje mate. Nikad nee biti
potpun, ovde kod mene, jer ne elim da te zavriim, tebe, tvoju priu. Uvek u imati neto da dodam ili
da oduzmem, da se igram sa tvojim pogledima i razmiljanjima, da zainjavam osobinama. Ovde u mojoj
glavi moe biti kakav eli, to jest kakav ja elim, ako ne ovako inae u ivotu. Zato bih volela da te
upoznam, da vidim ta sve tu ima, da bi bolji lik stvorila (majke mi), moda to pokvari moju priu, ali da,
rizikovala bih.