Tehnologija Knjiga PDF

TEHNOLOGIJA GRAENJA
MATERIJALI
Graditeljska vetina se organizovano usavrava ve nekoliko hiljada godina ali se u pogledu

izbora graevinskih materijala i danas preteno koriste beton, elik, drvena graa, prirodni kamen
i opekarski proizvodi.
Danas se u graevinske objekte ugrauje oko 50.000 razliitih proizvoda, poluproizvoda i
materija-la koje proizvodi 15.-tak najvanijih industrijskih grana. Dalji razvoj graevinarstva
uslovljen je, izmeu ostalog, i razvojem "uslunih" industrijskih grana.
Opeka je najstariji, ljudskom rukom stvoren, graevinski materijal. Smatra se da su prve "opeke"
nastale pre oko 10.000 godina a "ono" to su arheolozi identifikovali kao najstariju opeku (ili je
imalo funkciju opeke) staro je 8.000 godina, lii na hleb duine 45 - 50 cm, proizvedeno je od
gline i sueno na Suncu.
Koliko je bilo "slepo poverenje" graditelja u nosivost opeke pokazuje i podatak da su prva istra-
ivanja u oblasti nosivosti zidova od opeke poela skoro vek nakon poetka istraivanja nosivosti
betonskih zidova.
Prvi drveni kalupi za izradu opeka nastali su negde pre 5.000 godina. Oni predstavljaju pretee
industrijskih postrojenja za proizvodnju graevinskih materijala. Prvi betonski blokovi su proizvo-
eni vrlo sporo: runim zbijanjem betona u drvene kalupe i to je paru radnika omoguavalo pro-
izvodnju od samo 80 blokova na dan. Dananje maine za izradu betonskih blokova proizvode
oko 1000 blokova na sat t.j. imaju 100 puta vei uinak.
Ovaj vek je obeleila intenzivna i raznovrsna primena betona, materijala ije se mehanike oso-
bine u velikoj meri mogu staviti u korelaciju sa karakteristikama cementa - njegove vezivne
komponente.
Tehnoloki skokovi u vreme razvoja cemenata visokih marki inicirali su razvoj metoda graenja i
prelaz zanatskih u industrijske organizaciono-tehnoloke forme proizvodnje. Ovaj prelaz je
delimino bio posledica i ubrzanog razvoja industrijskih grana koje predstavljaju podrku
graevinarstva jer su one nametale zahteve u pogledu:
kontinualnog rada tokom cele godine (sezonski karakter klasine graevinske
proizvo-dnje je zahtevao formiranje zaliha proizvedenog materijala ili sezonsko,
neravnomerno optereenje proizvodnih linija), i
rasta kvaliteta rada (rast je dozvoljavao adekvatnu valorizaciju rasta kvaliteta materijala
i prefabrikata koje je graevinarstvo uzimalo iz industrijskog okruenja).
Dalji razvoj u oblasti pripreme materijala treba oekivati u pravcima:
1. recikliranje prirodnih i vetakih materijala
2. uvoenju "novih" starih materijala
3. veoj primeni sintetikih (vetakih) materijala
4. afirmaciji kompozitnih materijala.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 1. predavanje 3

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Sve se deava u sklopu globalnih procesa koji materijale i proizvode vodi ka formama i kvalitetu
koji odgovara Objektu, bilo kroz tipizaciju proizvoda (npr. opeka, crep) bilo kroz izradu polu-
proizvoda koji se na gradilitu mogu "dovriti" u skladu sa specifikacijama a krajna mera je izrada
"po narudbini" (npr. prefabrikacija na licu mesta).
1. RECIKLIRANJE PRIRODNIH I VETAKIH MATERIJALA
ljunak je sve slabiji - potreba za recikliranjem je izazvana i padom kvaliteta prirodnog agregata
ija nalazita imaju nezadovoljavajui kapacitet ili kvalitet materijala. Materijal koji se renom
erozijom dobija zavisi od geolokih slojeva kroz koji tokovi prolaze a oni su u velikoj meri
"iscrpljeni" ili se nalaze u programima zatite (regulacije reka) u cilju ouvanja prirodnih resursa
pa e sve vea .
iroj primeni sekundarnih sirovina mora prethoditi intenzivnije i obuhvatnije istraivanje promena
mehanikih svojstava vetakih materijala dobijenih iz sekundarnih sirovina.
Reciklaa mora dozvoljavati re-reciklau, odnosno, svaki novi, vetaki materijal dobijen na bazi
recikliranja mora biti podloan razlaganju. U suprotnom se dobijaju objekti u koje je ugraen
otpad "vieg reda".
2. "NOVI" STARI MATERIJALI
MIKRO (VLAKNASTA) ARMATURA

Mikroarmirani beton predstavlja meavinu klasinog betona sa odgovarajuom koliinom
armature u vidu elinih vlakana. Vlakna se doziraju kao svaki rastresiti materijal.
estice se proizvode od niskougljeninog hladno valjanog elika i mogu biti u obliku ravnih, jed-
nom ili vie puta uvijenih ili spiralno uvijenih traka. Poslednjih godina u primeni su i vlakna od
sintetikih materijala visokih mehanikih karakteristika.
"Armiranje" graevinskih materijala vlaknima je ideja stara gotovo kao graditeljsko umee jer su
seena slama, vlakna jute, konjska dlaka i slini materijalni davno korieni za ojaavanje grae-
vinskih proizvoda na bazi gline.
Vlaknasta ojaanja tankih i krtih materijala su uvodila nove proizvode u oblasti azbest-cementnih
prefabrikata a od pre trideset godina se eksperimentie i sa sintetikim materijalima (karbonskim i
staklenim vlaknima).
Poev od 1970. godine elina vlakna ulaze u graevinsku proizvodnju (procene pokazuju da je
1975. u celom svetu ugraeno 50.000 m3 mikro-armiranog betona (fiber reinforced concrete) da
bi se u poslednjih godina itavi objekti izvodili armiranjem jedino pomou estica metala.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
UVALJANI BETON - RCC

Pre pola veka je zaeta metoda koja se zasniva na ugradnji agregata "obogaenog" cementom
primenom klasine mehanizacije za zemljane radove. Kao krajnji rezultat dobijena je savremena
tehnologija valjanog betona - rollcrete - engleski izraz "roller compacted concrete" tj. beton zbijen
valjkom - RCC.
Osnovni ciljevi metode su: minimalni utroak cementa, ostvarivanje uteda u proizvodnom
procesu (pre svega u transportu), efikasnost korienja mehanizacije i postizanje to veeg
uinka.
U branu treba ugraditi do 75 % manje materijala od koliine potrebne za reenje iste brane od
nasutog materijala a u poslu je mogue ostvariti priblino iste ili ak znaajno vee praktine
uinke uz daleko manju osetljivost proizvodnog procesa na promene klimatskih uticaja.
Uvaljani beton u odnosu na "hidrotehnike" meavine sadri najmanje 30 % manje cementa i 40
% manje vode pa lii na "vlanu zemlju" u kojoj je veliina maksimalnog zrna obino 80 mm.
Racionalizacija procesa se ostvaruje kroz utede u koliini upotrebljenog cementa jer je u
ukupnoj koliini "cementirajuih sastojaka" uee Portland cementa samo 10 - 30 % ili 50 - 70
kg/m3 betona a preostala koliina se nadopunjuje leteim pepelom i slinim vezivnim
materijalom.
3. SINTETIKI (VETAKI) MATERIJALI

Vetaki, pre svega plastini (PVC), materijali su ve nali iroku primenu u oblasti cevnog
razvoda instalacija, izolacionih materijala, materijala za podove i sputene plafone ... a posebno
vanu ulogu odigrali su u montanim sistemima kao materijali za zaptivanje spojeva elemenata,
epoksi lepkovi, kao geo-sintetici u zemljanim i drugim radovima.
Geosintetiki materijali imaju jednu ili vie od osnovnih funkcija: separacija materijala, ojaanje,
filtracija, drenaa i onemoguavanje kretanja vode. Primena im je zapoeta 50-tih godina i to
najpre u oblasti geotekstila, koji su i danas osnovna grupa u primeni, mada su jasno izraene
tendencije ka korienju geokompozita koji e u narednih deset godina postati osnovna grupa u
primeni.
4. KOMPOZITNI MATERIJALI
Kompozitni materijali su oni kod kojih se inenjerska svojstva kombinuju i manifestuju na makro-
nivou. Takve su kombinacije beton/elik, drvo/plastika, drvo/aluminijum, aluminijum/poliuretan
(sendvi-paneli) ... i treba ih razlikovati od, npr. dvo-komponentnih lepkova, lakova i slinih
materijala kod kojih spajanje nastaje na nivou molekula.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
GRAEVINSKA MEHANIZACIJA
Maine su sredstva sa sopstvenim pogonom koja vre operacije fiksnim ili izmenjivim radnim
organima. U graevinskoj maini stoga treba razlikovati dve maine: pogonsku mainu koja
pretvaranjem razliitih oblika energije u pogonsku pokree mainu i radnu mainu koja radnim
organom kao neposrednim izvriocem obavlja odreenu operaciju.
Primena maina je uslov kvalitetnog i brzog zavravanja veine radova u graevinarstvu. Umesto
da ovek sam nosi teret od 40-50 N brzinom od 3-5 km/h takve poslove radi maina nosei
hiljadu puta vei teret deset puta veom brzinom.
Osnovni zahtevi koje moraju zadovoljiti graevinske maine su da imaju:

a. odgovarajuu tehnoloku ulogu u nekoj od oblasti graevinarstva,
b. minimalan utroak metala po jedinici instalisane snage (postie se savremenim
konstrukterskim reenjima delova i mainskih sklopova i primenom materijala visokih
mehanikih kvaliteta),
c. jednostavnu konstrukciju pogodnu za lako i brzo odravanje i zamenu vitalnih
delova maine,
d. komforne uslove rada operatera koji se ne menjaju zavisno od uslova u kojima sama
maina radi,
e. mali utroak energije (goriva) po jedinici obraenog materijala (ovo se postie
oblikovanjem radnih organa i primenom niskohabajuih materijala za njihove radne /
rezne povrine),
f. visoke manevarske karakteristike i velike radne brzine kao osnove visoke radne
produktivnosti (omogueno je uvoenjem zglobova i hidraulikim prenosom komandi),
g. pogodnost veza osnovnih sklopova za brzu i laku montau i demontau
h. vitalne sklopove oblikovane u vidu modula koji kod starijih modela iste maine
omoguavaju zamenu nekog sklopa novim (modernijim, pouzdanijim),
j. visoku pouzdanost rada (trajnost sklopova se postie primenom visokokvalitetnih
materijala i oblikovanjem spojeva tako da gotovo hermatiki zatvaraju prostor iz koga
moe iscureti ulje ili u koji moe upasti praina),
k. visoku automatizovanost radnog procesa ime se uz laki rad postie visok uinak.
Uporedo sa razvojem sklopova maine, a posebno motora i ureaja za kretanje, tekao je i razvoj
mera zdravstvene i tehnike zatite rukovaoca maine.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Najvaniji pravci razvoja primene graevinskih maina su:

1. poveanje snage pogonskog dela maina uz smanjenje potronje goriva,
2. odvajanje rukovaoca od maine; kompjutersko i daljinsko praenje rada,
3. robotizacija u industrijskoj proizvodnji materijala i prefabrikata,
4. ekoloke maine (asfaltna baza, nivo buke, polagai kablova).
a kada su u pitanju oprema za izgradnju i kontrolu kvaliteta najvaniji su:
1. pokretne oplate koje se lako povezuju u krute, nepropusne forme i omoguavaju
veliki broj kombinacija potrebnih za ostvarenje individualnosti objekta,
2. podizanje "gradilita" na skele oko objekta u cilju oslobaanja okolnih saobraajnica od
graditeljskih aktivnosti,
3. izrada ureaja sposobnih da na bazi nedestruktivnih metoda ispitivanja stanja
materijala brzo daju preciznu sliku stanja Objekta t.j. njegovih delova (razvoj postojeih
modela ide u pravcu automatske obrade i interpoliranja rezultata u cilju dobijanja 2D i
3D predstava o ispitivanom elementu).

TEHNOLOGIJA GRAENJA
PRIPREMNI RADOVI
Pre poetka izgradnje objekta izvoa radova se mora postarati da budu ispunjene mere i
izvedeni radovi na pripremi izgradnje u obimu koji obezbeuje normalnu realizaciju projektova-
nog tempa izgradnje.
Pripremni radovi podrazumevaju izvrenje opte organizaciono-tehnike pripreme za izvoenje
graevinskih radova svih organizacionih jedinica graevinskih i drugih organizacija koje e biti
neposredno angaovane na gradilitu ili e raditi za potrebe gradilita.
2.1. VRSTE PRIPREMNIH RADOVA

Pripremne radove moemo podeliti, prema mestu izvoenja, na gradiline i vangradiline
pripremne radove.
Vangradilini pripremni radovi mogu ukljuivati i:
1. izgradnju stambenih naselja za angaovane radnike i tehniko osoblje,
2. izgradnju neophodnih proizvodnih objekata za razvoj proizvodne baze graevinske
organizacije,
3. izgradnju objekata i sistema veza za upravljanje procesom izgradnje,
4. izgradnju ili osposobljavanje prilaznih puteva, pruga, kanala odnosno objekata
eleznikih stanica i pristana,
5. izgradnju ili proirivanje mree za vodosnabdevanje,
6. izgradnju dalekovoda za prenos elektro energije i podizanje ili proirivanje odgo-
varajuih transformatorskih stanica,
7. izgradnju ili rekonstrukciju vodozahvatnih objekata i kontrolnih punktova na mrei za
vodosnabdevanje, i
8. izgradnju novih kanalizacionih kolektora sa postrojenjima za preiavanje otpadnih
voda,...
Unutargradilinim pripremnim radovima treba predvideti :
1. oslobaanje gradilita za izvoenje graevinsko-montanih radova (ienje teritorije,
ruenje postojeih nepotrebnih objekata i dr.),
2. izgradnju privremenih ograda gradilita od tipskih (inventarskih) elemenata sa kapijama
i uvrskim punktovima u kojima je mogue organizovati kontrolu proputanja ljudi,
materijala i vozila,
3. planiranje teritorije gradilita u cilju njenog dovoenja u tehnoloki pogodno stanje,
4. obezbeivanje teritorije gradilita vetakim osvetljenjem za obezbeenje i rad u
nonim uslovima, kao i sredstvima signalizacije.
5. osnovne geodetske radove neophodne za prostorno lociranje mesta izgradnje objekta
kao i njegovih projektovanih osa,
6. vetako sniavanje nivoa podzemnih voda (samo u sluajevima kada je to ne-
ophodno) izvoenjem radova na postavljanju drenova ili izgradnji objekata za vetako
oceivanje tla (rovova, jama, bunara),
7. geodetske radove za polaganje privremenih i stalnih instalacija, trasiranje puteva i
izvoenje potrebnih zgrada i objekata,
8. izmetanje postojeih i polaganje novih instalacija u cilju obezbeivanja gradilita
elektroenergijom, vodom, toplotom, tehnikom parom, komprimovanim vazduhom i
tehnikim gasovima (snabdevanje treba organizovati tako da se vri korienjem
potencijala postojeih instalacionih mrea i tehnikih sistema),

TEHNOLOGIJA GRAENJA
9. ureivanje skladinih povrina i magacina za skladitenje graevinskih materijala,

delova konstrukcije i pomonu opremu,
10. adaptiranje postojeih i/ili izgradnju montano-demontanih objekata od tipskih
(inventarskih) elemenata i mobilnih objekata proizvodne, pomone i drutvene
namene,
11. rekonstrukciju i izgradnju stalnih i privremenih vangradilinih i unutargradilinih puteva
(grade se u sluajevima kada izvoa nije u mogunosti da na racionalan nain obnovi
ili koristi postojee puteve),
12. transport do gradilita graevinskih maina (obino maina-guseniara) kao i montau
i probni rad ostalih mobilnih mehanizovanih ureaja i postrojenja (toranjski kranovi,
fabrike betona, asfaltne baze, armiranice).
13. organizaciju sistema veza gradilita i okruenja (telefon, telefaks, radio-veza i sl.) za
potrebe operativnog upravljanja izvoenjem radova,
14. izgradnju odgovarajuih objekata kao delova ispitnih poligona (samo u sluaju stvarne
potrebe velikih projekata),
15. izgradnju meteorolokih punktova i mernih stanica i organizaciju postupaka posma-
tranja objekta u toku graenja radi prikupljanja propisanih ili projektno-kontrolnih po-
dataka (geomehanikih, geodetskih, meteorolokih, seizmometrijskih, hidrolokih, hi-
drogeolokih i sl.),
16. obezbeivanje teritorije gradilita protivpoarnim sistemima (obino podrazumevaju
gaenje vodom i aparatima sa prahom).
Pre poetka izgradnje novih objekata sve ee treba ukloniti postojee

Pripremni radovi moraju omoguiti normalno odvijanje proizvodnih procesa u proizvodnim
pogonima koji su deo logistike podrke projekta ili procesa koji se neposredno odvijaju na
radnim frontovima pa, na primer, tehnika priprema za izvoenje graevinsko-montanih radova
treba da obuhvati i sledee radove:
tehniko-tehnoloko opremanje objekata i povrina namenjenih za prefabrikaciju i
montau konstrukcija (krupna ili konvejerska montaa),
stvaranje na deponijama i u skladitima neophodne tehnoloke rezerve graevinskih
materijala i gotovih proizvoda kao i delova montane konstrukcije objekata.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
2.2. PRIPREMA TERENA

Priprema terena za izgradnju projektovanog objekta ili njegovog dela (faze) moe poeti
neposredno nakon izvrenja sledeih predradnji:
1. obeleavanja granica parcele koja je od strane nadlenih dravnih slubi dodeljena
(prodata) investitoru za izgradnju objekta,
2. postavljanja zatitne ograde oko budueg gradilita, i
3. postavljanja utvrenih taaka geodetske osnove.
Uvoenje izvoaa radova u posao podrazumeva i primopredaju graevinske parcele dodeljene
investitoru radova na privremeno ili trajno korienje. On je obino, prema odredbama sklopljenog
Ugovora, duan da obezbedi teritoriju za izgradnju objekta a posebnim aktom se utvruju uslovi
predaje parcele izvoau.
Parcele za infrastrukturne projekte obezbeuje drava

Graevinska parcela se formira od katastarskih parcela ili njihovih delova a na osnovu odluke
nadlene slube da zemljite na kome se parcela nalazi moe biti korieno kao graevinsko
zemljite. Preduslovi za to su:
a) da je zemljite na teritoriji nekog naselja ili u neposrednoj okolini,
b) da je zemljite ureeno na nain podesan za graenje, i
c) da se zemljite i sadraji na njemu mogu povezati sa najbliim naseljem.
a da bi se parcela koristila kao graevinska parcela aktima se utvruju:
1. njena namena i postupak dovoenja parcele u stanje podobno za realizaciju te namene,
2. namena i poloaj budueg objekta (aktom se definiu graevinska linija, minimalna
udaljenost objekta od granica parcele, nivelacija parcele i drugo).
3. uslovi za prikljuenje objekta i njegovih instalacija na postojee mree i objekte
komunalne infrastrukture i postojee saobraajnice,
4. uslovi za tehniku i sanitarnu zatitu ljudi, objekata i prostora,
kao i drugi uslovi kojima se regulie nain zadovoljenja posebnih urbanistiko-tehnikih zahteva.
Izvoenje ove grupe pripremnih radova se mora tako organizovati da se aktivnosti na ureenju
terena izvode striktno po planiranom tehnolokom redosledu ali u skladu sa dinamikim planom i
vodei rauna o klimatskim uticajima na zemljane radove koji preovladavaju.
Neposredno nakon stvaranja geodetske mree a pre poetka ostalih unutarlokacijskih pripremnih
radova treba izvesti, prema specijalno uraenoj tehnikoj dokumentaciji, radove na zatiti

TEHNOLOGIJA GRAENJA
teritorije gradilita od moguih tetnih geolokih procesa. To je potrebno kada je gradilite

smeteno na teritoriji pod uticajem prirodnih pojava kao to su:
klizanje delova nestabilnih kosina,
obruavanje stenskog materijala,
lavine u zimskom periodu,
visok stepen zablaenosti,
opasnost od potapanja,
i druge koje mogu ugroziti ivote angaovanih radnika i naneti veliku materijalnu tetu opremi,
mehanizaciji i privremenim objektima.
Nestabilnost stenske mase se paljivo proverava pre poetka radova

Opasnost od obruavanja stena je posebno izraena na projektima betonskih brana (lunih i
gravitacionih) koje se izvode u uskim a dubokim renim dolinama. Aktiviranjem eksplozivnih
punjenja u minskim buotinama od brdskog masiva se odvaja ne samo stenski materijal na mestu
oporaca brane ve i potresaju okolne padine doline.
U vreme aktiviranja eksploziva se zatvara saobraaj u okolini gradilita

Ukoliko se nestabilni komadi raspadnutog povrinskog sloja ne bi uklonili pre poetka iskopa
mogli bi ugroziti sadraje gradilita smetenog u blizini pregradnog mesta. Pre poetka radova na

TEHNOLOGIJA GRAENJA
iskopu zemljanog materijala nepohodno je izvriti uklanjanje viegodinjeg rastinja sa povrina na

kojima se planira izvoenje objekata, puteva i instalacija.
Uklanjanje moe biti izvedeno:
1. seenjem stabala drvea ali sa ostavljanjem korenja ispod povrine terena; operacija
moe biti izvrena:
runo (sekirama, runim i motornim testerama), i
mainski (noem dozera postavljenim pod maksimalnim uglom u odnosu na
pravac seenja), a mogu se nabaviti i
specijalnim ureajima prikljunim za dozere koji imaju radni organ u obliku
testerastog noa,
2. seenjem stabala i runim ili mainskim vaenjem korenja (dozeri sa riperima uspeno
vade iz zemljita sve panjeve, odlomljene komade stenske mase i ostataka temelja
samaca),
3. upanjem stabala zajedno sa korenjem (izvodi se sajlama i lancima, omotanim oko
jednog ili vie stabala, koji se povlae dozerima), ili
4. spaljivanjem niskog i visokog rastinja; postupak nosi rizik od irenja plamena na okolne
povrine i objekte i treba ga koristiti samo:
u sluaju da uklonjeni drvenasti materijal ne moemo na racionalan nain
iskoristiti ili ukloniti sa gradilita, ili
u sluaju da je rastinje nemogue ukloniti na neki od prethodno opisanih naina.
Iskop i deponovanje (na gradilitu ili van njega) humusnog sloja zemljita koje se, nakon
zavretka graevinskih radova, moe iskoristiti za rekultivaciju terena oko objekta poinju nakon
oslobaanja prostora za angaovanje graevinske mehanizacije. Skidanje humusa sa povrine
terena je neophodno i zbog njegove slabe nosivosti; sadri organske materije podlone raspa-
danju pa njegovo meanje sa materijalom koji e se nai u zoni kontakta temelja sa tlom moe
uticati na sleganje. Humus se odlae u deponije pravilnog oblika izvan gradilita i odrava
zasejavanjem nove trave i periodinim polivanjem vodom.
Istrani radovi daju obilje tehniko-tehnolokih informacija o stanju tla

Za ovu aktivnost su posebno vani podaci dobijeni geomehanikim istranim radovima jer daju
preciznu sliku debljine humusa. Iskop velikih koliina humusa zateenog u sloju ujednaene
debljine (npr. na trasi budueg puta) treba vriti skreperima a na manjim gradilitima dozerima.
Debljina sloja humusa (i uopte - sloja obradivog zemljita) moe varirati od 20 - 80 cm pa
tehnologiju iskopa treba prilagoditi situaciji na terenu kako ne bi dolo do meanja kvalitetnog po-
vrinskog materijala i inertnih, dubljih slojeva tla (npr. gline). Ukoliko se uklanjanje humusa vri
TEHNOLOGIJA GRAENJA
dozerom iseca se paljivo do potrebne dubine (najee 15 - 30 cm) a dozer istovremeno obavlja
iskop i pomeranje humusa guranjem na daljinu do 30 - 50 m. Istovremeno sa uklanjanjem
humusa izvan zone graenja buldozer obavlja ravnanje i delimino zbijanje tla.
Iskop treba produiti i nakon uklanjanja (i paljivog deponovanja) humusa ukoliko je time otkriven
sloj zemljita slabih mehanikih svojstava (nasut materijal, nestabilan pod uticajem vode,...). U
praksi je uobiajena odrednica da se "iskop vri do dubine na kojoj je zemljite u prirodnom
zbijenom stanju" ali generalno uputstvo i preporuka glase - "iskop vriti u svemu prema projektu".
Uklanjanje rastinja zahteva posebnu tehnologiju rada

U radove na pripremi terena pored seenja rastinja spada i uklanjanje (izmetanje) stambenih,
privrednih ili javnih objekata namenjenih ruenju. Ruenje se redovno organizuje angaovanjem
specijalizovanih ekipa strunjaka za primenu eksploziva u graevinarstvu, a program ove grupe
radova zavisi od:
1. stanja u kome se objekat nalazi, pri emu razlikujemo:
ruenje odjednom celog objekta, ili
ruenje celog objekta u fazama (po delovima), ili
ruenje samo pojedinih delova objekta,
2. karakteristika lokacije objekta, jer:
na lokaciji postoje infrastrukturni objekti i instalacione mree koje ne smeju biti
ugroene radovima ruenja, ili je
lokacija nije optereena opisanim i slinim sadrajima,
3. okoline koja je ugroena radovima, kada se:
ruenje izvodi u gradskom okruenju (u naselju), ili se radi
u vangradskim uslovima (daleko od stambenih i javnih objekata)
4. cilja koji se ruenjem objekta eli postii, recimo:
materijal sruenog objekta se eli reciklirati i upotrebiti, ili
dobijeni materijal predstavlja graevinski otpad,... i slino.
Radovi ruenja moraju biti organizovani uz preduzimanje neophodnih mera tehnike zatite i tek
nakon paljivog izbora vrste eksploziva i detaljnog prorauna koliina i rasporeda eksploziva koji
se mora primeniti kako bi se minimizirala teta nastala usled prateih efekata ruenja objekata:
a) dejstva vazdunog udara,
b) dejstva materijala odbaenog eksplozijom, i
TEHNOLOGIJA GRAENJA
c) dejstva vibracija nastalih eksplozijom ili padom materijala.

Aktvnosti na ruenju objekata mogu ubrzati proces pripreme terena samo ukoliko smo predvideli i
preduzeli neophodne organizaciono-tehnike mere. U protivnom dolazi do poremeaja dinamike
izgradnje jer, na primer, nismo izabrali i obezbedili adekvatna utovarna sredstva za uklanjanje
materijala preostalog nakon ruenja objekata.
U fazi pripremnih radova treba organizovati transport i deponovanje graevinskog otpada

Jo u toku projektovanja objekta treba utvrditi koliine materijala koje e biti iskopane i koliine
materijala koji treba nasuti i ugraditi oko objekta u okviru ureenja terena ili izgradnje pristupnih
saobraajnica. Ukoliko je to mogue kvalitetan materijal iz iskopa treba privremeno sauvati
deponovanjem i zatitom, ali je isto toliko vano organizovati i izvriti potrebne radove na
otvaranju pozajmita materijala.
Glavna izvorita materijala su veliki useci u terenu koji nastaju du trase magistralnih ili lokalnih
saobraajnica ali se mogu koristiti i pozajmita izvan gradilita formirana u vidu materijalnih
rovova. Njihov oblik i veliina zavise od brojnih tehnolokih, organizacionih i ekonomskih
parametara, pre ostalih od:
1. potrebnih koliina materijala,
2. topografskih uslova (poduni nagibi terena),
3. karakteristika postojeih saobraajnica koje utiu na uslove dovoza i odvoza materijala,
4. nivoa podzemne vode i mogunosti odvodnjavanja pozajmita u toku eksploatacije t.j.
graenja objekta,
5. uslojenosti i kvaliteta materijala,
6. vrste zemljita na kome se pozajmite otvara (obradivo, vonjaci...),
7. visine naknade za otkup zemljita,
8. trokova rehabilitacije zemljita radi ponovnog korienja osposobljavanja iskorienih
povrina za poljoprivredne svrhe ili uklapanje pozajmita u okolinu bez naroitog
naruavanja prirodnog ambijenta.
Pre otvaranja pozajmita i poetka primene materijala treba izvriti neophodna geotehnika
istraivanja i laboratorijska ispitivanja upotrebljivosti materijala za projektovane svrhe. Parametri
osobina materijala utvruju se ispitivanjem u laboratoriji uzoraka u neporemeenom stanju a isto
tako i na preraenim uzorcima. Preraeni uzorci se pripremaju zbijanjem materijala u kalupe ime
se simulira proces ugraivanja u nasip a parametri deformabilnosti, konsolidacije, vrstoe na
smicanje i vodopropustljivost se mere u laboratoriji na uzorcima koji se pripremaju zbijanjem uz
optimalnu koliinu vlage i to energijom koja e se zaista upotrebiti pri ugraivanju materijala u
nasip.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Prilikom izvoenja radova u tlu izvoa na lokaciji moe naii na razlite predmete i objekte, na
primer:
stare graevine ili njihove ostatke,
fosile,
kovani novac,
vredne predmete,
antikvitete,
kao i druge predmete od arheolokog i geolokog znaaja. Pronaeni sadraji se moraju snimiti i
paljivo iskopati a zatim, pre predaje investitoru kao zakonitom vlasniku, deponovati ili fiziki
obezbediti na nain koji nee dozvoliti pojavu naknadnih oteenja.
Istorijsko naslee suoava graditelje sa neuobiajenim zadacima

Ukoliko investitor naloi neke posebne mere izvoa treba da ih izvede na tehniki korektan
nain ali, ukoliko zbog mera ima tete u pogledu odravanja planiranog ritma graenja ili ima
znatne trokove, i da investitoru ispostavi odgovarajui zahtev kojim specificira sva svoja
potraivanja.
S obzirom na to da se radi o radovima koji predmerom i predraunom nisu bili predvieni a esto
je neophodno i angaovanje specijalne opreme i mehanizacije to vrednost radova moe biti
utvrena kao paualni iznos ili preko jedininih cena izvrenih vrsta radova. Nisu retki sluajevi
da se, u opisanim okolnostima, izmeu ugovornih strana stvore nesuglasice i u pogledu strukture
jedininih cena a posebno teki sporovi nastaju u onim sluajevima kada izvoa nema iskustva
ili optimalnih sredstava za izvoenje svih potrebnih radova pa, pritisnut nametnutim rokovima,
mora angaovati konsultante i iznajmljivati sredstva po cenama viim od oekivanih i uobiajenih.
Stoga se izvoau preporuuje da pre poetka arheolokih radova pripremi i usaglasi potrebnu
tehniku i finansijsku dokumentaciju.
U fazi pripremnih radova se moe pojaviti potreba za intenzivnim korienjem saobraajnica za
transport materijala, opreme izvoaa ili realizaciju privremenih radova. Takve saobraajnice,
prema kriterijumu podobnosti za korienje, mogu biti:
a) u derutnom stanju koje zahteva izradu potrebne tehnike dokumentacije i visoka
ulaganja u njihovu rekonstrukciju,
b) u operativnom stanju koje zahteva manje opravke saobraajnice i/ili objekata na njoj
(mostovi, propusti, rigoli...) ili
c) u stanju koje prua dobre eksploatacione uslove ali zahteva preduzimanje profilaktikih
mera koje e saobraajnicu zatititi od oteenja koja se mogu oekivati pri transportu
specijalnih tereta.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Zbog ovoga u fazi izrade projekta organizacije graenja treba preduzeti neophodne istrane
radove (vizualni pregled, laboratorijska i on-site ispitivanja) u cilju sagledavanja obima i cene
pripremnih radova ove vrste. Sline aktivnosti u vidu dopunskih ispitivanja i istranih buenja
mogu biti neophodne kako za potrebe utvrivanja stvarne nosivosti puteva i prateih objekata
tako i za potrebe glavnih radova.
Moe se desiti da se prilikom otvaranja iskopa konstatuje od-
stupanje zateenog stanja od stanja prognoziranog na bazi
geomehanikog elaborata. Pa, iako su prethodna geomeha-
nika i ostala istraivanja organizovana na bazi standardnih
procedura dala kvalitetne podatke moe se ispostaviti da su
informacije nedovoljne za davanje odgovora na pitanja
kvalitetnog fundiranja objekta ili pitanja vrednosti (jedininih
cena) zemljanih radova.
Lokalna pojava materijala koji nije bio predvien predmerom i
predraunom zemljanih radova moe, usled promene uslova
koji treba da oblikuju interakciju objekta i tla, izazvati proveru
tehnike dokumentacije i zahtevati potvrdu sposobnosti kon-
strukcije ili njenih vitalnih delova da i u izmenjenim uslovima
zadri projektovanu stabilnost i pouzdanost graevine.
Imajui u vidu svoju obavezu da obavesti investitora o svim
promenama i primedbama na ugovorene odnose izvoa
treba da pripremi plan i program dopunskih ispitivanja tla i
zahteva prisustvo predstavnika tehnikog nadzora tim
Istrana jama nije skupa a slui
radovima kako bi mogao naplatiti svoja potraivanja nastala
da se proveri stanje u zoni u
ovakvim, nepredvienim pripremnim radovima.
kojoj sledi veliki iskop
2. RADOVI NA OBELEAVANJU OBJEKTA

Da bi neki objekat mogao biti izgraen na terenu potrebno je pre poetka radova precizno odrediti
mesto objekta u prostoru. To znai da se u tehnikoj dokumentaciji moraju nai odrednice
visinskih kota svih delova objekta i njemu pripadajuih instalacija, kao i oznake njihove
udaljenosti od postojeih sadraja na lokaciji buduih radova. Pored toga Projekt geodetskih
radova sadri i obilje podataka:
o tanosti i pouzdanosti geodetskih mrea za snimanja terena i objekata,
o tanosti i pouzdanosti kontrolnih geodetskih mrea,
o metodama merenja i snimanja,
o metrolokom obezbeenju geodetskih merenja,
za obeleavanje taaka objekta,
o eksproprijaciji,
merenja za kontrolu geometrije objekta po fazama izgradnje,
o oskultaciji objekta u toku izgradnje,
o kontroli geometrije montanih elemenata,
stabilizaciji taaka geodetskih mrea i taaka objekta, i dr.
Radovi na obeleavanju obuhvataju sledee vrste radova na teritoriji gradilita:
1. izradu geodetske mikro mree za obeleavanje objekata i montau tehnoloke opreme,
2. obeleavanje osa privremenih objekata na teritoriji gradilita,
3. prenos na teren sistemnih osa stalnih objekata i linijskih infrastrukturnih sadraja (putevi,
pruge, instalacije),

TEHNOLOGIJA GRAENJA
4. gedetsku kontrolu tanosti geometrijskih parametara izgraenih objekata i izradu

projekata izvedenog stanja,
5. geodetska merenja deformacija terena i objekata u toku radova ili nakon njihovog
kompletiranja.
Svi navedeni radovi predstavljaju obavezu izvoaa radova i on ih mora organizovati i izvesti sam
ili u saradnji sa drugom, za ove radove specijalizovanom, organizacijom. Prema domaim
autorima elaborat obeleavanja projektovanog objekta sadri sledee bitne delove [42]:
a) projekt geodetske mikromree taaka kao osnove sa koje e se izvoditi obeleavanje,
sa proraunom tanosti merenja elementarnih veliina (uglova i linearnih veliina),
b) podatke za obeleavanje glavnih osovina objekta,
c) podatke i postupak detaljnog obeleavanja,
d) postupak visinskog obeleavanja, i (uputstvo)
e) kada i gde u fazi graenja treba sprovoditi kontrole geometrije i koji su zadaci slube
geodetskog nadzora na gradilitu.
Geometrijske i topografske karakteristike zemljine parcele kojom investitor raspolae utiu u
velikoj meri na projektovanje forme objekta i tehnolokog procesa koji e se u njemu odvijati, kao
i izbor tehnoloke opreme. elja da se novi proizvodni objekt arhitektonski to bolje uklopi u
postojeu gradsku industrijsku zonu moe ostati nerealizovana (ak i kada ne postoje
ograniavajui urbanistiko-tehniki uslovi) ukoliko je forma placa takva da namee jedinstveno
reenje unutranjeg rasporeda tehnolokih celina kojim se omoguava etapni razvoj i irenje
proizvodnje.
Mesto i uloga geodetskih inenjera su izuzetno vani

Projektom usvojene dimenzije i prostorna orijentacija delova objekta moraju biti precizno preneti
na teren - i u horizontalnom i u vertikalnom smislu. Horizontalno obeleavanje tradicionalno
zovemo iskolenje jer se take na terenu obeleavaju drvenim ili metalnim koiima.
Da bi se na placu, negde u prirodi, moglo izvriti obeleavanje karakteristinih taaka objekta
geodetski inenjeri se slue podacima o poloaju stalnih taaka dravne geodetske mree
(trijangulacija) za koje vezuju svoje pomone mree taaka za obeleavanje osa i visinskih kota
objekta. Elementi mrea se prikazuju geodetskim projektom (elaboratom) obeleavanja u kome
se daju i nain obeleavanja odreenih taaka objekta i nain praenja njihovog poloaja u
prostoru tokom perioda graenja.
Nain oznaavanja poloaja geodetskih taaka zavisi od vrste objekta koji se gradi, pa postoje
razlike kod izrade osiguranja taaka linijskih objekata iz niskogradnje od oznaka na terenu za
visokogradnju, ali i od trajanja radova. Za velike ili kompleksne objekte na kojima se radovi izvode

TEHNOLOGIJA GRAENJA
dugo i uz primenu brojnih radnika i maina oznake taaka moraju biti otpornije na dejstva
razliitih dinamikih uticaja od oznaka taaka za projekte koji traju nekoliko meseci ili pola godine.
Metoda obeleavanja odreene take objekta zavisi od niza parametara, najvie od:
konfiguracije zemljita na kome je uraena mikromrea,
karakteristika objekta koji se obeleava (vrsta, oblik, veliina objekta),
znaaja take za radove koje izvodimo (od toga zavisi potrebna tanost obeleavanja na
terenu),
usvojenog sistema graenja objekta (obeleavanje se razlikuje za metode klasinog i
montanog graenja jer grupe radova za koje je taka znaajna ne traju poednako),
odnosa take i ostatka mree (udaljenosti od okolnih taaka),
sredstava koja nam stoje na raspolaganju.
Geodetska mikro-mrea mora biti formirana od vrstih i osiguranih geodetskih taaka ra-
sporeenih na nain koji podrazumeva:
mogunost pravilnog obeleavanja privremenih i stalnih objekata i inenjerskih
(instalacionih) mrea,
mogunost ouvanja nepomerljivosti i neoteenosti svih taaka mikro-mree uprkos
delovanju dinamikih, klimatskih i geolokih uslova,
mogunost korienja i irenja mree u fazi eksploatacije objekta (prilikom usvajanja
rasporeda taaka treba, ukoliko za tim postoji potreba, voditi rauna i o geodetskim
potrebama graditelja naredne faze proirenja).
Prilikom formiranja mree treba koristiti iskljuivo atestirani pribor i instrumente i ostvarivati
tanost merenja u granicama doputene tanosti. Dozvoljena veliina greke zavisi, izmeu
ostalog, i od:
a) vrste i vanosti objekta (jedna je tanost kod obeleavanja poloaja tesarske radionice a
druga kod obeleavanja osa temelja fabrike betona),
b) vrste konstrukcije objekta (razlike postoje kod obeleavanja osa eline konstrukcije i
obeleavanja osa montane betonske konstrukcije),
c) vrste radova (tanost se razlikuje kod zemljanih radova na irokom iskopu i zemljanih
radova kod izrade slojeva kolovozne konstrukcije) i sl.
Na tanost merenja utiu brojni subjektivni i objektivni parametri. Geodetski strunjak se stara da
sebi obezbedi optimalne uslove za rad ali, kao i drugi uesnici u poslu, ne moe izbei uticaje
klime, radova u okolini (vibracije, buka, jaka svetlost pri zavarivanju), tetnih gasova i drugog, koji
ga dekoncentriu i poveavaju mogunost pravljenja greke. Na slian nain utiu potresi usled
kretanja teke graevinske mehanizacije, praina u vazduhu (ometa rad laserske tehnike), teki
topografski uslovi za rad, visoka temperatura (utie na izduenje pantljike), lo raspored
privremenih objekata (poveavaju broj koraka pri merenju a time i veliinu greke), rad u uslovima
loeg osvetljenja i mnogi drugi. Stoga se, tamo gde je to mogue, uticaji moraju umanjiti ili
neutralisati organizacionim i tehnikim merama a "neotklonjivi" uzeti u obzir i za svaki od njih
sraunati neophodna korekcija izmerene veliine.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
2.8. POSTAVLJANJE PRIVREMENIH INSTALACIJA

Postavljanje instalacija koje se mogu smatrati privremenim, jer se postavljaju za potrebe
realizacije planiranih radova i uklanjaju nakon prestanka potreba za njima ili zavretka projekta,
nije nimalo raziito od postavljanja instalacija za potrebe snabdevanja objekta u toku njegove
eksploatacije. Veina instalacija se sastoji od mrea vodova ije se grane sustiu u vorovima.
Veina mrea se postavlja ispod zemlje (osim nekih mrea ili grana elektro-instalacija koje mogu
biti postavljene kao vazduni vodovi) i za potrebe tih mrea se vri iskop rovova razliitih
dimenzija poprenog preseka i nagiba zidova. Iskop moe biti mainski, runi ili meovit, a u
zavisnosti od obima posla, dimenzija preseka i vrste materijala u kojem se iskop vri.
Udeo mehanizacije u ovim radovima je vrlo veliki

Neke vrste instalacija ili delovi njihovih mrea mogu imati karakter trajnih objekata to moe
uticati na izbor trase i/ili nain (metod) njihove izgradnje. U tom smislu kanalizacioni vodovi
velikog prenika (kolektori) imaju obik tunela malih povrina poprenog preseka pa pored iskopa
rovova za postavljanje takvih cevi mogu biti izvedeni i postupkom utiskivanja tunelske cevi. Ovo
dozvoljava podelu prethodno opisanih metoda na "otvoreni" i "zatvoreni" nain gradnje. Zatvoreni
nain se praktikuje u svim terenima ija kategorija dozvoljava operaciju utiskivanja i na delovima
trase koji idu 6 m ili dublje od povrine terena. Operacija utiskivanja se izvodi iz betonskog ahta
koji se u fazi pripreme posla izgrauje do dubine na kojoj cev tunela treba utisnuti a ima dimenzije
dovoljne da se obezbedi vertikalan transport opreme, ljudi i segmenata cevi. Pre izbora metoda
treba izvriti obimna ispitivanja sastava i osobina tla du trase i pripremiti opremu i ljudstvo za rad
u oteanim uslovima.
Gradilite angauje irok pojas i ugroava vegetaciju

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Iskopom rovova za polaganje instalacija vri se duboko zasecanje u sloj tla u kome se (najee)
nalaze druge instalacije ili objekti (kanali, saobraajnice, kultivisane ili poumljene povrine...).
Stoga se pri izboru trase, ak i kada je re o privremenim instalacijama, mora voditi rauna ne
samo o tehnikim zahtevima (poduni nagib i dimenzije voda) ve i o finansijskim posledicama
izbora: trokovima eksproprijacije zemljita, uslovima rada prilikom izgradnje i odravanja
instalacija, mogunostima irenja mree prikljuivanjem drugih objekata... Na ukupnu vrednost
radova u velikoj meri utie pravinost izbora mehanizacije za iskop materijala. Plitke i duge rovove
u gotovo svim vrstama tla, kao i uske a duboke rovove u suvom koherentnom tlu treba izvoditi uz
primenu maine sa kontinualnim nainom rada:
1. rovokopaa sa koficama,
2. rovokopaa sa rotacionim tokom ili
3. rovokopaa sa glodaem (frezerom).
Ukoliko se radi o iskopu irokog i dubokog rova, ili iskopu pod zatitom podgrada (tlo je zbog
nekog razloga nedovoljno stabilno) preporuuje se primena bagera sa dubinskom kaikom.
Iskop rova se moe izvesti frezerom i bagerom (sa ili bez zatite rova)
Nestabilnost bokova iskopa moe biti izazvana raznim uticajima. Nestabilnost materijala moe biti
posledica ili procesa skupljanja nastalog pod dejstvom suenja materijala ili posledica
gravitacionih uticaja na plastine materijale. Nekoherentna tla su osetljiva na dinamike uticaje
izazvane radovima koji se izvode u neposrednoj blizini a koherentna tla su posebno osetljiva na
naglu promenu vlanosti. Bok rova se moe uruiti odlamanjem komada povrinskog sloja ili,
prilikom stvaranja klizne ravni u tlu, odvajanjem itavih deonica od okruenja rova. Ukoliko se
ispod koherentnog povrinskog sloja nalazi sloj peska ili ljunka nakon iskopa rova i prosuivanja
bokova moe doi do odronjavanja nekoherentnog dubljeg sloja usled ega se gubi oslonac
ivine zone povrinskog sloja i dolazi do njenog uruavanja u rov.
Pored opisanih prirodnih uticaja na stabilnost bokova rova mogu uticati i statika i dinamika
optereenja nastala u toku radova na gradilitu. Statiki deluje nasip od iskopanog materijala koji
se formira du samog rova a dinamika optereenja nastaju prilikom prolaska transportnih
sredstava pored rova. Stoga prilikom izrade rovova koji delom trase prolaze pored unutranjih
saobraajnica treba izvriti regulaciju saobraaja (kontrolisano ga proputati udaljenijom trakom)
ili dimenzionisati podgradu rova i na ovu vrstu optereenja.
Materijal od koga su se gradile podgrade dubokih rovova je do skora bio iskljuivo od rezane
grae ali se ve nekoliko godina primenjuju sistemi za razupiranje u kojima su elementi - i paneli i
elementi za njihovo razupiranje unutar rova - izraeni od metala. Jedan od najpoznatijih
predstavnika ove familije podgrada je nemaki sistem Krings koji omoguava izradu rovova
dubine do 7 m i irine do 5,5 m ime pokriva kompletnu oblast "otvorenog" naina gradnje
instalacija. Sistem ine table debljine 10 - 12 cm i irine do 2,5 m koje se pove-zuju u niz postav-
ljanjem u klizae H-voica izraenih od hladno oblikovanih profila a ispravljaju i fiksiraju u

TEHNOLOGIJA GRAENJA
projektovanom poloaju primenom metanih razupiraa. S obzirom na veliki razmak razupiraa

(table mogu imati duinu do 5 m) mogu je mainski iskop materijala bagerom sa dubinskom
kaikom a zahvaljujui elastinim vezama razupiraa i voica ouvana elastinost inae
robustnog sistema.
Obezbeenjem iskopa se ispunjavaju uslovi bezbednosti pri radu

Par tabli moe biti povezan na sredini (CSSS - centre supported sheeting system) ili na kraje-
vima (BSSS - border supported sheeting system) da bi se odravao potreban razmak razupira-
nja. Ukoliko je u pitanju BSSS treba postaviti najmanje dva segmenta i primenu ograniiti na
rovove dubine do 4 m. Potrebno je, u oba sistema, da bokovi tabli budu pod nagibom koji razmak
noeva tabli ini za 5 cm veim od razmaka gornje zone; time se obezbeuje lake prodiranje
zatitnog kompleta u tlo. Princip rada se sastoji od naizmeninog utiskivanja jedne pa druge table
kompleta. Naravno, pre poetka rada treba iskopati rov dubine 1 1,5 m i na njegovo dno
postaviti komplet, ali tako da bude u pravilnom poloaju i zatrpanih bokova time se obezbeuje
podrka tla u fazi utiskivanja i izbegava neeljeno krivudanje table. Zatim se vri iskop ispod
jedne table za oko 30 40 cm i nakon toga odgovarajuim hidraulinim alatom ili kaikom bagera
vri utiskivanje. Koraci se vre paljivo, pazei da nagib hidraulinih razupiraa ne pree odnos 1
: 20. Kada se zavri sa utiskivanjem do potrebne dubine u voicu se uvodi sledei segment i
postupak se ponavlja.
Delovi koji zbog nekog razloga (ukrtanje sa drugim vodom) ne mogu da se izvedu obezbeuju
se odvojeno. Za te delove je smiljena varijanta u kojoj se utiskuje ne par tabli ve dva para
voica za Larsen metalne talpe koje se utiskuju izmeu tako se zatitni zid formira iz
segmenata. S obzirom na to moe se sa sputanjem talpe stati na dubini voda koji se ukrta sa
rovom. Pored toga, vibracije kod sputanja i vaenja pojedinanih talpi su znatno manje nego
kada se radi o tablama pa to manje utie na lokalne objekte.
Iako je efikasnost i sigurnost rada u opisanom sistemu praena lakoom i brzinom postavljanja i
vaenja panela za veinu domaih izvoaa radova je, zbog manjih ukupnih trokova nabavke
materijala, uobiajeni (klasini) nain izrade podgrada rovova - primena rezane drvene grae.
Sukcesivno sa iskopom rova vri se runo postavljanje obloge strana rova od dasaka debljine 24
mm (plii rovovi) ili mainsko pobijanje fosni debljine 48 mm (dublji rovovi) koje se du zone
povrine tla (najvie 50 cm ispod nje) i du zona po visini rova podupiru gredama odgovarajueg
poprenog preseka (a/b 10/14) a zatim razupiru primenom horizontalnih:
a) drvenih nosaa i drvenih ploastih klinova (najee), ili
b) metalnih, cevastih razupiraa sa navojnicama (retko), ili
c) metalnih, hidraulikih razupiraa (vrlo retko).
S obzirom na tehniku mainskog pobijanja obloge (talpi) treba obezbediti da pritisak kaike
bagera na glavu fosne bude toliki da utisne njen vrh u dno iskopanog rova kako bi tlo moglo da
prihvati deo optereenja na drvenu talpu. Usled prisustva efekta rasteretnog svoda talpe se mogu

TEHNOLOGIJA GRAENJA
postaviti na podesnom razmaku tako da svojim delovanjem na bokove rova prihvataju

optereenja tla ali dozvoljavaju utedu materijala za podgradu. Klasini nain podgraivanja ide
uz klasini (runi) nain iskopa i stvara velike potekoe prilikom montae cevovoda jer gust
raspored razupiraa (uslovljen malom nosivou drvene grae) ometa vertikalni transport
segmenata cevi veih duina. Stoga je primena ograniena na vodovodne i kanalizacione cevi
manjeg prenika i duina komada do 2 m.
Prilikom izgradnje podgrade rova treba obratiti posebnu panju na obezbeenje neposrednog
kontakta tla i podgrade. Sa povrine terena zasipanjem prostora izmeu vertikalnih talpi i konture
rova treba popuniti zaostalu prazninu a sve kontakte horizontalnih talpi i vertikalnih delova
podgrade overiti zabijanjem klinova. Postavljanje cevovoda se vri uz pomo odgovarajue
mehanizacije. Cevi od keramike, betona i azbesta se isporuuju u komadima standardnih duina
koji se sa kamiona ili privremenih deponija formiranih pored trase transportuju do mesta pos-
tavljanja manjim auto-dizalicama ili (najee) primenom dubinske kaike bagera za iji se zub
zakae sajle za zahvatanje pojedinanih komada. Povezivanje ovakvih segmenata vri se na licu
mesta, u rovu, nakon polaganja na tamponski sloj ljunka ili peska. Za razliku od njih, eline cevi
za instalacije vodovoda ili razvod gasa se povezuju zavarivanjem, na povrini terena i du rova, a
postavljaju u projektovani poloaj primenom cevopolagaa.
Instalaciona cev se postavlja na sloj dobro zbijenog peska ili ljunka ija debljina ne sme biti
manja od 10 cm. Zbijanje ovog sloja vre vibro-nabijai, vibro-ploe ili vibro-valjci a izbor zavisi od
dubine i irine rova i uslova za kvalitetnu obradu usvojenim sredstvom. Nakon postavljanja
instalacionih vodova poinje njihovo zatrpavanje. Obino se odvija u dve podfaze:
1. delimino zatrpavanje rova u cilju obezbeenja stabilnosti mree, i
2. zatrpavanje ostatka rova do povrine terena sa obradom zavrnog, povrinskog sloja.
Prva faza traje do probnog ispitivanja kvaliteta spojeva segmenata cevovoda i odmah nakon
prijema ispitane deonice prelazi se na drugu fazu. U nekim sluajevima je u prvoj fazi dovoljno
materijal samo mestimino nasuti preko cevi (bez velikog nadsloja) ali je u toku druge faze
neophodan paljiv izbor materijala i sredstava za rad. Nasipanje i zbijanje materijala neposredno
oko cevi se vri u malim slojevima ije zbijanje garantuje dobar kontakt sa cevovodom i
ravnomerno prenoenje optereenja budueg nadsloja na cev. Pri radu se koriste vibro-nabijai
(abe) male radne povrine koji mogu lako da se kreu izmeu cevi i podgrade. Istim sredstvima
se ugrauje i materijal prvog nadsloja cevo-voda, sloja koji treba da bude istog stepena zbijenosti
kao materijal na bokovima. Tek nakon ispitivanja zbijenosti i dobija-nja potvrde da se moe
nastaviti rad pristupa se popunjavanju rova u slojevima po celoj irini rova pri emu se koriste
vibro-ploe ili (u poslednje vreme sve ee) vibro-valjci malih gaba-rita. Zavrni sloj se obrauje
na nain predvien projektom.
Postavljanje kablovskih, elektro-instalacija moe biti izvedeno
polaganjem kablova direktno u rov ili u kablovice. Ukoliko se
kabl polae u rov kao podlogu treba ugraditi uobiajeni tampon
sloj a poloeni kabl zatititi slojem nekoherentnog materijala
(najbolje peska) i nastaviti ugraivanjem viih slojeva. Kablovi-
ce su prefabrikovani betonski elementi, oupljeni u toku izrade,
koji se slau u nizu i kroz ije se glatke kanale sa lakoom pro-
vlae kablovi veeg prenika. Da bi se zatitile od dejstva pod-
zemne vode spojeve kablovica treba zaliti odgovarajuim,
vododnepropustnim materijalom. Na opisane naine se razvodi
mrea glavnih elektro-instalacija za privremene objekte a lokal-
ni razvod kablova moe biti podzemni ili nadzemni. Ukoliko
vodove izmeu objekata ne treba ukopavati obino se posta-
vljaju primenom samonoseih kablova okaenih o stubove. Po-
laganje kablovskih instalacija pokazuje neracionalnost u fazi pri-
preme jer se za kabl malog poprenog preseka mora iskopati
znaajno iri rov. Kao odgovor na zahteve izvoaa radova proi-
zvoai graevinske mehanizacije su konstruisali rovokopae
Rovokopa sa testerom

TEHNOLOGIJA GRAENJA
uskih testera sposobnih za seenje gotovo svih vrsta nekoherentnih i slabo koherentnih terena.
Kao tehnoloko poboljanje pojavili su se vibro-plugovi koji teren rasecaju monim noem i u
prostor neposredno iza pluga istovremeno polau elektro-vodove. Novi modeli vibro-pluga, kojim
se pravi rov dubine do 1,0 m i u njega polae do 3 kabla maksimalnog pojedinanog prenika d =
11 cm, imaju brzinu rada do 600 m/h. U svim opisanim varijantama nakon polaganja vodova uski
rov treba zasuti peskom ali je i pored toga ukupno utroeno vreme i uticaj na sadraje na povrini
terena mnogo manji nego u klasinim metodima rada.
Zasipanje rova zahteva puno materijala iji transport nije uvek komforan
ZAMENA INSTALACIJA POLOENIH U CEVI

Pored opisanog naina polaganja novih instalacija velikog preseka potrebno je ponekad zameniti
postojei stari vod novim. To je podjednko vano za instalacije pitke ili tehnike vode,
kanalizacije, gasa, elektrine i telefonske vodove i slino. Nemaka firma Tracto-Technik je
patentirala ureaj pod nazivom Grundocrack koji je pogodan za zamenu vodova veine ukopanih
infrastrukturnih mrea iji vodovi imaju presek 50 600. Oprema se sastoji od monog ureaja
za vuu i metalne ralice. Postupak se sastoji u uvlaenju sajle voice kojom se do ureaja za
vuu samo dovodi lanac ili ue koje se vezuje za ureaj a na drugom kraju je privreno za
ralo u vidu cilindrinog metka opremljenog otrim metalnim krilcima. Povlaenjem rala postie
se razaranje stare cevi iji delovi metalnim krilcima bivaju razlomljeni i delimino potisnuti u
okolno tlo kako bi obezbedili prolaz novom vodu (namotanom na kotur odgovarajueg prenika)
koji ralo vue za sobom. Time se eliminiu skupi trokovi iskopa i vaenja vodova. Postupak je
veoma koristan za deonice ispod puteva.
Finska kompanija T.A.P. Engineering je lansirala svoj sistem kojim se uspeno eliminiu
betonske i keramike cevi prenika 150 600 i automatski polau nove (plastine, betonske,
metalne ili keramike). Sistem je poznat kao center-bite trenchless pipeline replacement system a
dozvoljava i zamenu stare cevi novom istog prenika uz kompletno uklanjanje delova stare cevi
ime se eliminie oteenje nove cevi. Ovo je znaajno poboljanje u odnosu na metodu sa
razaranjem stare cevi koja otrim ivicama moe otetiti novu cev ili izolaciju novog elektrinog
voda. Postupak se zasniva na primeni rotacionog udarnog ekia koji specijalnim zubima drobi
staru cev. Sav uklonjeni materijal se transportuje izmeu nove cevi, kao omotaa, i masivne
osovine koja potiskuje rotacioni udarni eki jer je ta osovina obloena limom u vidu beskonanog
pua.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
TESARSKI RADOVI
3.1 OSNOVNO O TESARSKIM RADOVIMA

Tesarski radovi obuhvataju izradu velikog broja konstrukcija, delova konstrukcija i proizvoda od
drveta koji se ugrauju u graevinske objekte ili se koriste u toku ostalih (betonskih, zidarskih,
montanih) vrsta radova. Za rad se koriste razliite vrste kvalitetnog drveta koje se see u delo-ve
i obrauje runim alatom ili mainama a zatim spaja mehanikim sredstvima (ekseri, zavrtnji,
modanici, limovi...) ili hemijskim sredstvima (lepkovi). Drvena graa se moe koristiti samo ako
joj graa i mehanika svojstva garantuju propisanu nosivost ali u cilju poveanja trajnosti, t.j.
otpornosti na agresivna dejstva koja nastaju u toku njene eksploatacije (npr. vlaga), moe pre ili
nakon upotrebe biti posebno pripremljena (impregnirana, lakirana ...). Mehanika sredstva moraju
imati garantovana standardna svojstva u pogledu dimenzija, geometrije i nosivosti a mo-raju se
primenjivati na nain koji nee poremetiti stabilnost nosaa ni otetiti drvenu grau u meri veoj
od propisane.
Tesarski radovi u velikoj meri imaju zanatski karakter

Primena drveta kao graevinskog materijala je u prolosti imala mnogo vei udeo u graditeljskim
poduhvatima nego danas. Zamena drveta metalima i plastinim masama posledica je njihove sve
kvalitetnije obrade i otvaranja mogunosti primene i u onim oblastima koje se ranije nisu mogle ni
zamisliti. Na primer, teke graevinske skele namenjene podrci zidarskih radova (graenje
tvrava, mostova od kamena) su vekovima bile konstrukcije ijem su proraunu i izgradnji
graditelji poklanjali istu panju kao i samim objektima a danas ih naruuju putem kataloga i iste
komplete koriste nekoliko desetina puta na razliitim tipovima objekata. U istom trendu je i
opadanje interesovanja za oblaganje unutranjih prostora drvenim proizvodima koje sve vie
zamenjuju laki (esto vetaki) materijali boljih termikih i akustikih svojstava. To ne znai da
tesarski radovi gube mesto u procesu graenja ve da se, u cilju njegove racionalizacije i
pojeftinjenja cene objekta, tesarima daje mogunost primene savremenijih materijala i alata. To je
posebno vidljivo u oblasti izrade i primene oplata za izradu elemenata betonskih konstrukcija.
Tesarski radovi obuhvataju niz aktivnosti od kojih su najvanije:
1. izrada i primenu oplate za izradu betonskih nosaa,
2. izrada lakih i tekih skela,
3. izrada krovnih konstrukcija od drveta,
4. priprema i obrada drvne grae,
5. izrada potpornih konstrukcija za razupiranje rovova i jama,
6. ugraivanje termoizolacionog materijala u montane elemente,
7. izrada obloge konstrukcije od letvica, dasaka i drvnih preraevina,
8. izrada stolarskih elemenata (prozori, vrata) i drvenih podova,
9. izrada i oblaganje drvenih kostura od rezane grae, ...

TEHNOLOGIJA GRAENJA
3.2. MATERIJAL I SREDSTVA ZA SPAJANJE
Obzirom na injenicu da se u tesarskim radovima za grau mogu uzeti nosai dobijeni obradom
razliitih vrsta drveta (najee) iz naeg podnelja vano je prilikom biranja materijala obratiti
panju na to da li su u pitanju:
A. etinari:
a) laki etinari (jela, omorika, smreka), s = 0,40 0,50 t/m3
b) poluteki etinari (bor), s = 0,50 0,60 t/m3
c) teki etinari (ari) s = 0,60 0,70 t/m3
B. listari:
d) laki listari (topola, lipa, javor, bukva), s = 0,50 0,65 t/m3
e) poluteki listari (jasen, brest, bagrem), s = 0,65 0,80 t/m3
f) teki listari (grab, hrast) s = 0,80 1,00 t/m3
jer je zapreminska masa drvene grae promenljiva i zavisi od poroznosti i vlanosti drveta od
koga potie.
Pre upotrebe, graa se ostavlja da se lagano isui pod dejstvom vetra ili se taj proces u sua-
rama ubrzava tehnikim sredstvima da bi se drvo isuilo a vlanost iz prirodnog stanja spustila na
15 25%.
Da bi se drvena graa lake vrednovala razvrstana je u tri klase:
I klasa - graa naroite nosivosti, u primeni je za izradu lepljenih drvenih konstrukcija i
izuzetno optereenih drvenih nosaa,
II klasa - graa obine (normalne) nosivosti, u primeni je za sve kasine drvene konstrukcije
i manje optereene lepljene konstrukcije,
III klasa - graa male nosivosti, u primeni je za sve pomone i privremene konstrukcije za
koje se ne trai poseban kvalitet drvene grae.
Nosivost grae zavisi od vrste drveta i njegovog kvaliteta pa je za svaku klasu odreena
doputena veliina greaka drveta (odstupanja od idealnog) nastala kao posledica nepravilnosti
grae (nepravilan oblik i struktura drveta, zakrivljenost ili usukanost vlakana, kvrgavost i dr.) ili
raznih fizikih uticaja (raspukline razliitog porekla, greke kod obrade drveta i dr.). Na grau se
oznaka klase nanosi postojanim igom.
Reetkasti krovni nosai se brzo prave i lako montiraju

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Naziv Dimenzije poprenog preseka

drvene (mm)
grae visina (debljina) irina
12 8
18 8
Daske 24 8
28 8
38 8
48 10
Talpe 76 10
96 10
6 24
12 38 ili 48
Letve 18 38 ili 48
24 24 ili 38 ili 48
28 28 ili 38 ili 48
38 48 ili 76
48 48 ili 76
Gredice
76 76 ili 100
100 100
Grede 100 100
Prilikom prijema grae ima sluajeva odbacivanja pojedinih elemenata jer u jednoj ravni imaju
zakrivljenost koja se procenjuje kao nedopustiva stoga je dobro znati da se zakrivljenost meri na
duini od 200 cm a dozvoljena visina luka grae (f) se odreuje za svaku klasu grae posebno.
Drvene konstrukcije mogu biti izraene lepljenjem ali je najvei broj izraen od monolitnog drveta
pripremljenog za upotrebu obradom razliitih vrsta i nivoa:
obla graa - se dobija uklanjanjem sa drveta svih grana i kore a kao graa se koriste
samo oblice deblje od 16 cm ija je poduna promena prenika najvie 2 cm/m1,
poluobla graa - se dobija obradom polovine oble grae, obrada se vri podunim
zasecanjem poluoblice sa jedne, dve ili tri strane,
tesana graa - se dobija runom obradom debla i daje elemente kvadratnog i
pravougaonog preseka koji se koriste za enterijerske radove,
rezana graa - se dobija podunim struganjem oblovine u pilanama pa moe biti
razliitih dimenzija ali je gotovo iskljuivo kvadratnog i pravougaonog preseka.
Delovi grae se oblikovanjem tesarskih veza ili bez naknadne obrade spajaju u elemente veeg
poprenog preseka i sloene konstrukcijske forme. Za spajanje se koriste razliita spojna
sredstva:
1. elementi od elika (imaju oblik flaha, obujmice, ugaonika i slino),
2. zavrtnji (bez obzira da li su konstrukcijski ili statiki mora ih biti najmanje 2 u vezi;
moraju imati podlone ploice i moraju se povremeno pritezati),
3. trnovi (to su cilindrina, nenarezana metalna tela koja se ugrauju u rupe mainski
izbuene kroz paket nosaa i spreavaju smicanje t.j. meusobno pomeranje nosaa u
vezi),
4. ekseri (u veze idu u pravilnim grupama; da bi inili jednu vezu mora ih biti najmanje 4 a
prilikom izbora debljine eksera za vezu treba voditi rauna o opasnosti od cepanja
drveta; veze ekserima mogu biti ojaane elinim limovima debljine d 2 mm),

TEHNOLOGIJA GRAENJA
5. zavrtnji bez navrtke (imaju krupnu navojnicu pa kao obini zavrtnji mogu da nose
uticaje u pravcu svoje ose i upravno na nju; zavrtnji sa estougaonom glavom se
ugrauju kljuem a ostali - zavrtkom),
6. modanici (se ugrauju u otvore i lebove na elementima koji ulaze u vezu ili se
utiskuju u njih; mogu imati prizmatini, kruni ili neki drugi, specijalan oblik; izrauju se i
od drveta ali su najei elini) i
7. pijavice (izrauju se od okruglog ili kvadratnog gvoa - poznate kao klanfe, ili kao
metalne perforirane ploe; ugrauju se utiskivanjem u nosae koji se eono dodiruju a
slue i kao osiguranje kod veza pod uglom).
Kada su u pitanju lepkovi kao sredstva za spajanje drvenih
elemenata (lepkovi su "one supstance koje poseduju
sposobnost transformisanja iz stanja lepljivosti u vrsto
stanje") misli se, pre svega, na lamelirane lepljene nosae
ali se kao tesarski lepak koriste i tutkalo, kazein i slina
hemijska sredstva na bazi sintetikih smola ija primena
mora biti striktno prema nameni i priloenim uputstvima jer
"svaki lepak ne lepi svako drvo" a neka sredstva nisu ni
postojana u svim eksploatacionim uslovima (tutkalo nije
stabilno u prisustvu vlage). Pored garantovanih mehanikih
svojstava ovrsli lepak mora biti u dovoljnoj meri otporan na
uticaj organskih i neorganskih materija kojima veza mo-e
biti izloena u toku eksploatacije i mora imati dovoljno
veliku vatrootpornost.
Da bi lepak mogao da funkcionie treba obezbediti ambijentalne uslove (temperatura, vlanost

vazduha) koji odgovaraju tom tipu lepka a povrina elementa na koju se nanose mora biti:
obraena na nain koji nee dozvoliti cepanje podune veze vlakana i odvajanje od
osnovne mase, i
suva i oiena od svega to moe uticati na atheziju lepka.
Lepak se na takve povrine elemenata u spoju nanosi u tankom ili debelom sloju (sloj je tanak
ukoliko ima debljinu do 0,2 mm) ravnomerne debljine i to:
runo (obino specijalnom pahtlom - lopaticom nazubljene radne ivice ili valjkom a
ree etkom jer je u pitanju gust, smolast materijal koji se etkom tee razmazuje), ili
mainski (postupak karakteristian za izradu lameliranih lepljenih konstrukcija iji se
elementi izrauju od lamela - dugih dasaka od punog drveta),
a zatim se ostavlja odreeno vreme da prodre u pore na povrini i tek nakon toga se elementi
dovode u projektovani meusobni poloaj, spajaju i fiksiraju do potpunog ovravanja lepka.
Ovravanje se odvija fiziki, fiziko-hemijski ili hemijski: u toku fizikog ovravanja dolazi do
isparavanja ili upijanja razreivaa iz lepka a hemijsko ovravanje nastaje hemijskom reakci-
jom u lepku koja utie na poveanje njegove molekularne teine i prelazak iz lepljivog u vrsto
stanje. Mehanika i hemijska sredstva za spajanje nisu kompatibilna, ne mogu se primenjivati u
istom spoju sa idejom o raspodeli uticaja (kod elinih konstrukcija je dozvoljena veza sa varovi-
ma i prednapregnutim zavrtnjima u istom spoju) jer mehanika sredstva imaju mnogo vea do-
zvoljena pomeranja u spoju od lepkova pa bi usled preraspodele unutranjih sila na tetu lepko-
va moglo doi do razaranja spoja zabranjeno je sprezanje mehanikih i hemijskih sredstava !
3.5. KARAKTERISTIKE OPLATA
Oplate se sastoje od montanih tabli ojaanih noseom konstrukcijom sposobnom da primi sve
neravnomernosti optereenja i ostane kruta u okviru dozvoljenih tolerancija duina i uglova. Table
su od elinog lima ili materijala na bazi drveta a noseu konstrukciju ini rotilj od hori-zontalnih i
vertikalnih drvenih ili metalnih profila. Delovi oplate su montani elementi, standard-nih (a po-
eljno je) i modularnih dimenzija, koji su sistemom podupiraa, razupiraa i privremenih veza
TEHNOLOGIJA GRAENJA
spojeni u stabilnu i relativno krutu celinu. Savremene oplate i sredstva za njihovu zatitu
omoguavaju dobijanje visokog kvaliteta vidljivih povrina nosaa. Tehnike specifikacije propi-
suju da nakon skidanja oplate povrine zidova moraju biti potpuno ravne i sposobne da bez
ikakvog malterisanja prime na sebe zavrnu finalnu obradu molerske, farbarske, keramiarske
vrste. Sa betonom uobiajene konzistencije takav kvalitet nije mogue postii bez dugog
vibriranja usled koga se esto oteuju glazirane povrine oplate. Ako elimo da izbegnemo
takve trokove i oteenja neophodno je primenjivati plastian beton koji moe da nam prui i niz
drugih prednosti:
1. smanjeno vreme vibriranja betona u oplati,
2. svoenje oteenja oplate na minimalnu meru, i
3. smanjenje kvarova na ureajima za vibriranje.
Osnovni zadatak oplate je da prihvati i oblikuje sveu betonsku masu, vibracijama pretvorenu u
gust fluid i zada joj projektovane dimenzije. Pored toga oplata treba da uva ugraeni beton od
moguih tetnih uticaja sve do trenutka kada ovrsli beton postigne eljene mehanike i druge
fizike karakteristike i postane sposoban da primi eksploataciona optereenja.
PERI oplata je koriena pri ponovnoj izgradnji tornja na Avali

Plastinost betona je izazov arhitektama da mu daju ne samo konstrukcijsku ve i estetsku ulogu
pa je oplata i svojevrsni nosa matrice koja betonu daje ornamentnu vidljivu povrinu iji izgled ne
zahteva naknadnu obradu. Tenja da se maksimalno smanji uee radne snage na montai i
demontai oplate afirmie zahtev da se primeni oplata malih teina strukturnih delova, sa jedno-
stavnim a pouzdanim vezama koje e biti osigurane od nesmotrenih pomeranja ili udaraca, sa to
je mogue veim radnim povrinama.
Prefabrikovana OMNIA ploa slui kao oplata

Kvalifikaciona struktura radne snage i teki radni uslovi u koje, pre svega, spadaju velika
optereenja, potresi i vibracije, iziskuju oplate jednostavne za manipulaciju, a dovoljno robusne
da izdre desetine radnih ciklusa upotrebe bez veih opravki, samo uz tekue odravanje.
Savremene oplate dozvoljavaju svojevrsnu industrijalizaciju proizvodnog procesa, ime mini-
miziraju utroak radne snage, ali zahtevaju i velike serije primene sa kontinualnim angaovanjem
u duem periodu vremena.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Dugo je izrada oplata bila, a i danas je za radove manjeg obima, upuena na upotrebu drvene
grae. Koriena je rendisana ili nerendisana graa ije su nedovoljne mehanike karakteristike
nadoknaivane veim poprenim presecima, t.j. utrokom mase. Udarna optereenja u toku
transporta, montae - demontae i deponovanja oplate labavila su veze ostvarivane ekserima i
zavrtnjima a brojni ciklusi kvaenja i suenja (karakteristini za period negovanja betona) su
uticali na smanjenje eksploatacionog perioda utroene drvene grae.
Da graa svaki put ne bi bila ponovo rezana i ukrajana uinjene su sledee izmene:
1. uvedena je standardizacija elemenata oplate,
2. drvena graa je zatiena impregnisanjem a table su premazivane vodootpornim
lakovima,
3. umesto klasinih naina veze delova oplate uvedene su metalne veze sa mogunou
podeavanja i primene u razliitim sluajevima,
4. drveni nosai i podupirai su zamenjeni metalnim, cevastim profilima.
Ipak, uee ivog rada (utroak N) je i dalje bilo veliko a prirodni materijali, osim to su bili
skupi, nisu garantovali mogunost primene vie od 5 10 puta. Dalji napredak je uinjen u
primeni vetakih materijala na bazi drveta, u njihovoj zatiti ili zameni metalnim profilima, pri
emu veina savremenih oplatnih sistema poveanje manipulativnosti elemenata bazira na
zameni elinih nosaa aluminijumskim profilima.
Masa oplate
Konstrukcija oplate (kg/m2)
Drvena graa i per-ploe sa podupiraima 60
Drvena graa i per-ploe (oplata temelja do 1 m visine) 50
per-ploe na alu-rotilju sa elinim podupiraima 50
elina inventarna oplata pogodna za transport kranom 75
Inventarna oplata u vidu traka i panela 35 45
Metalna oplata specijalne namene (elini lim 5 mm) 95 120
Primena vetakih materijala na bazi drveta obuhvata izradu tabli od impregniranih per - ploa,
panel - ploa, lesonita, iverice, uz primenu sintetikih lepkova koji garantuju znaajnu trajnost u
vlanoj sredini. Zatita tih materijala u tipskim delovima (tablama) oplate ostvaruje se primenom
tankih elinih limova, plastinih folija ili gumiranih platnenih prekrivaa.
Oblikovanje i montaa oplata jo uvek zahteva veliko uee ljudskog rada

Delovi oplate se sve vie ukrupnjavaju, a na oplatu se odavno nadograuju i radne platforme sa
ogradama. Krupniji delovi oplate se opremaju elementima za lako i sigurno dizanje a kompleks-
ne celine postavljaju na tokove koji olakavaju manipulaciju i smanjuju utroak radne snage.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Prosene teine zidnih oplata projektovanih za pritiske betona 50 70 kN/m2 i izraene od

razliitih vrsta materijala daje tabela 3.2. Na osnovu nje moemo zakljuiti da je opta teina ovih
oplata znaajno varira to se ne moe rei za oplatu ploa.
Ukoliko se rade od drveta i vodonepropustnih per-ploa (npr. blaujki) oplate za ploe tanje od
30 cm nemaju masu veu od 50 kg/m2 a ukoliko se radi o uoblienom oplatnom sistemu mase
kreu oko 50 85 kg/m2. Navedene teine odgovaraju konstrukcijama oplata dimenzionisanim na
radno optereenje sveeg betona od 2500 kg/m2 (ukljuuje samo 2% armature) i operativno
optereenje radnika sa alatom i pomonim materijalom od 1,5 kN/m2 (ukoliko se radi o pristupnim
elementima operativno optereenje se moe redukovati na 0,75 kN/m2.
Pomenuto radno optereenje oplate za zidove zavisi od sledeih faktora:
1. visine oplate (treba napomenuti da visinu oplate ne treba izjednaavati sa visinom
elementa jer tipska oplata moe biti koriena pri izradi nosaa razliitih visina),
2. brzine betoniranja (brzinu napredovanja radova izraavamo u m/h i konstatujemo da
se maksimalni pritisak betona na oplatu smanjuje pri sporijem radu jer se javlja efekat
poetnog vezivanja koji silama izmeu estica agregata kompenzuje deo horizontalnog
pritiska sveeg betona),
3. temperature betona u trenutku ugraivanja (najee je u intervalu 5 30oC, utie na
brzinu vezivanja pa i na redukciju pritiska betona),
4. dimenzija elementa koji se betonira (kod elemenata manjih dimenzija preseka se vie
manifestuju efekti luka tj. svoda estica agregata koji pomae prijemu optereenja novih
slojeva i redukuje horizontalnu komponentu rezultujueg pritiska),
5. sastava betonske meavine i vrste primenjenih aditiva (vrsta, oblik i granulometrijski
sastav agregata su vani kao i uticaj W/C odnosa ali ih nadmauje uticaj ubrzivaa ili
usporivaa vezivanja), i
6. gustine betona (zavisi od vrste agregata, stepena armiranja i sl.)
i ima maksimalni intenzitet u trenutku vibriranja sveeg betona.
Brzina betoniranja zavisi od dimenzija osnove (horizontalnog preseka) elementa i kapaciteta si-
stema za ugraivanje. Kod tankih zidova visine 3 m brzina moe biti 3 5 m/h a kod zidova iste
visine i debljine 15 20 cm, i stubova proizvoljnog preseka je oko 2 3 m/h. Razvoj sistema
oplata nije u vezi samo sa njihovom primenom u stambenoj izgradnji, mada je tu njihova primena
najmasovnija i varijante najbrojnije, ve su novine brzo nale mesto i kod betonskih radova na iz-
gradnji hidrotehnikih objekata (lunih i gravitacionih brana, vodozahvatnih graevina), betonskih
mostova i tunela, a omoguile su ili znaajno olakale izgradnju objekata tipa radio i TV - tor-
njeva, dimnjaka velikih visina, rashladnih graevina pored termo - centrala, silosa za itarice i
rasute materijale. Dalji razvoj sredstava za oblikovanje betona moe se oekivati u oblasti
primene novih, sintetikih materijala velike mehanike otpornosti, hemijski neaktivnih u kontaktu
sa sveom betonskom masom laganih i lako obradljivih. Ovi materijali treba u potpunosti da
istisnu drvo jer ga cenom i trajnou efikasno zamenjuju.
Tesarski radovi su uvek angaovali puno ljudskog rada pa je uvek ekonominije izvriti dobru
pipremu oplate u radionici nego organizovati njenu izradu na frontu rada. ak i kada se pravilno
oblikuje i prilagodi zahtevima konstrukcije objekta oplata vie angauje radnu snagu nego sam
beton (tabela) a poznato je da od ukupnog vremena tesarskih radnika montaa oplate apsorbuje
75% dok 25% odlazi na njeno skidanje, ienje, opravljanje i povrinsku zatitu.
Element konstrukcije objekta Oplata Beton
Stubovi 70 % 30 %
Grede 60 % 40 %
Ploe debljine d = 12 cm 57 % 43 %
Ploe debljine d = 20 cm 46 % 44 %
Stepenice 57 % 43 %
Krovne ljuske 70 % 30 %

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Kriterijumi za podele postojeih tipova oplata su brojni pa neki od tipova mogu pripadati i
razliitim grupama. Ukoliko je kriterijum vrsta nosaa koji se oblikuje razlikujemo oplate: stubova,
greda, zidova, ploa. Ako se apstrahuje nosa pa se posmatra objekat kao celina tada se oplate
dele na oplate za zgrade, oplate za mostove, oplate za brane, itd. U okviru oplata noseih zidova
viespratnih objekata razlikujemo oplate unutranjih od oplata fasadnih zidova. Za pojedina teh-
noloka reenja koriste se kao oplate polumontani linijski i ploasti betonski nosai koji se,
nakon postavljanja u projektovani poloaj, zalivaju sveom betonskom masom i monolitiziraju u
jedinstvenu meuspratnu konstrukciju. Za razliku od klasinih oplata, koje se nakon ovra-
vanja betona uklanjaju radi dalje upotrebe ove izgubljene oplate ostaju trajno ugraene u ele-
ment. Tako se, za olakanje teine greda, stubova i ploa, koriste cevi od debelog vodonepro-
pustnog kartona irokog izbora nazivnog prenika (75 466) i duina, ali i table stiropora
proizvoljnih debljina koje, osim funkcije olakavanja preseka, imaju termoizolacionu ulogu pa se
ugrauju u meuspratne i fasadne elemente.
Savrenstvo u oblikovanju betona zavisi od oplata

Ve iz ovog nepotpunog pregleda postojeih tipova oplata moe se naslutiti sva arolikost
reenja iju realizaciju one mogu obezbediti. Meutim sa stanovita primene "istih" tehnolokih
reenja ne preporuuje se meanje vie razliitih sistema, tim pre to neki od njih nisu
meusobno kompatibilni. Stvaranje optimalnog kompleta oplata za izvoenje radova na nekom
objektu moe biti zadatak sa trivijalnim reenjem (ukoliko raspolaemo ogranienom koliinom
potrebnih elemenata i materijala) ali je mnogo ee zadatak koji od slube za organizaciono-
tehniku pripremu radova zahteva precizne odgovore na pitanja kao to su:
1. Koji su zahtevi u pogledu kvaliteta betona koji treba proizvesti i koja e sredstva u tu
svrhu biti upotrebljena ?
2. Koji je dozvoljeni (ugovoreni) obim finansijskih sredstava koji se sme utroiti za tesarske
radove ?
3. Koliko oplate i kog tipa treba za izvoenje ugovorenih radova ?
4. Da li e se oplata koristiti u kontinuitetu ili samo povremeno, sa dugim intervalima
ekanja na pripremu narednih pozicija betonskih radova ?
5. Da li se ceo posao moe podeliti na faze ujednaenog obima i priblino istog sastava
kompleta neophodne oplate ?
6. Koliko oplate treba pripremiti kao rezervu za sluaj veih oteenja ili pojavu
neplanirane paralelizacije betonskih radova na odvojenim frontovima rada ?
Kriterijumi optimalnosti su obino minimalno vreme radnog takta i minimalni trokovi radne snage
koja se angauje na tesarskim radovima a na projektima ije ugovorne klauzule predviaju i
"plaanje penala" za svaki dan zakanjenja kao kriterijum se javlja zahtev za strogim
potovanjem ugovorene dinamike radova. Svi kriterijumi se svode na tri osnovne grupe:

TEHNOLOGIJA GRAENJA
I. kvalitet - obuhvata brojne odlike oplate a najee izdvajamo vrstou, nedeformailnost

i trajnost oplate,
II. sigurnost - odnosi se na sigurnost konstrukcije koja se gradi (obezbeuje se
dimenzionisanjem za sva optereenja koja, sa odreenom verovatnoom pojave, mogu
uticati na oplatu a da se pritom ne prekorai propisani koeficijent sigurnosti) i sigurnost
angaovanih radnika, i
III. ekonominost - ukazuje na potrebu dostizanja projektovanog nivoa kvaliteta uz rad koji
garantuje potrebnu sigurnost ali i racionalno angaovanje neophodnih resursa.
Primena tipskih elemenata oplate podrazumeva potovanje zahteva proizvoaa kojima je on
ograniio veliinu eksploatacionih optereenja, uslovio redosled postavljanja i povezivanja njenih
delova u jedinstveni sklop ili propisao nain njihove upotrebe.
Na ekonominost tesarskih radova znaajno utie tip oplate. Izbor i projektovanje oplate su
obino svedeni na listu tipskih elemenata kojima izvoa radova ve raspolae ali se investiranje
u moderne oplatne sisteme vrlo brzo isplauje kroz utede u radu pa prilikom razmatranja
tehnolokih alternativa, pored primene oplate kojom ve raspolaemo, treba ukljuiti i nabavku
odgovarajue oplate.
Gotovo svaki objekt sadri elemente koji se, bilo
zbog nestandardnih dimenzija bilo zbog retke
pojave (i neracionalnosti izrade odgovarajuih
tipskih elemenata), moraju izvesti u oplati "kro-
jenoj po meri". Pri oblikovanju takvih elemenata
projektanti konstrukcije esto pokazuju nedovolj-
no poznavanje tehnologije tesarskih i betonskih
radova. Najbolji primer za to su temelji-samci i
temeljne grede kod kojih se u cilju utede beto-
na koji nije ukljuen u zonu rasprostiranja uticaja
iz stuba ili zida projektuju gornje povrine noice
temelja sa odgovarajuim nagibom. To za ima
posledicu izradu komplikovane a nepotrebne
oplate gornje povrine, njeno teko fiksiranje u
projektovanom poloaju i uvoenje jo jedne
faze betonskih radova na elementu.
Sve to bi bilo izbegnuto jednostavnim zanemarivanjem srazmerno manjeg gubitka zbog zadra-
vanja osnove temeljnog elementa u vidu kvadra. Izvoa radova mora, kao obavezni deo posla,
preduzeti detaljan pregled dobijene projektne dokumentacije u cilju identifikacije spornih detalja
oplate i armature i uz saglasnost slube za nadzor radova obezbedi racionalizaciju detalja.
3.5.1. OPLATE ZA STUBOVE I GREDE

Proces modernizacije opreme za oplaivanje je meu poslednjim koracima obuhvatio i oplatu za
linijske elemente, tj. elemente kod kojih je jedna dimenzija izrazito naglaena. Iako se kod oplata
stubova i greda danas radi o modifikovanim reenjima za krupnije elemente (oplate ploa i
zidova) treba naglasiti da mnoga kvalitetna reenja sredstava veze na spojevima elemenata svih
tipova oplate nastaju usavravanjem oplata stubova. Isto tako nova reenja izvoenja vorova,
mesta u objektu gde se sustiu dva, tri ili etiri zida, nalaze svoju prvu praktinu primenu i pro-
veru kod oplata linijskih nosaa.
Tradicionalni pristup, da se za ovakve elemente oplata radi od drvene grae na samom gradilitu,
je jo uvek najvea prepreka masovnoj primeni savremenih reenja. Ove oplate se rade bilo u
kombinaciji drvenih tabli i metalnih uzengija koje spajaju table i ine ih meusobno nepomerljivim,
bilo kao sistem ojaanih tabli sa fiksiranim metalnim rotiljom koje formiraju oplatu stuba
proizvoljnog poprenog preseka. Korak od 5 cm na vezama standardnih ploa dozvoljava obliko-
vanje stubova sa fiksiranom jednom dimenzijom i u slobodnoj kombinaciji dimenzija strana.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Oplate stubova pri radu imaju nestabilan poloaj koji je posebno osetljiv na horizontalna dejstva.
U visokogradnji je njihovo stabilizovanje oteano jer su mnogi stubovi viespratnog objekta
rasporeeni po obodu osnove, ime dve strane ostaju nedostupne za podupiranje. U tim
sluajevima primena oplata na otvaranje sa kosim podupiraima kod kojih je zakljuavanje veza
sa dostupne strane, uspeno reava problem kvalitetnog oplaivanja. Na vrhu oplate se privr-
uje radna platforma sa zatitnom ogradom do koje vode lestve.
Za razliku od temeljnih greda, gde je utroak grae za oplatu veliki...

Betoniranje stubova se vri manjim posudama za beton zbog preciznijeg rada a kod sluajeva
primene stacionarnih pumpi za beton raspodeljivanje se moe vriti pomou krana privrenog
za izvedenu konstrukciju. Iako projektantska reenja sve vie tee formama u kojima nema
drugih osim povrinskih oblika nosaa (zidovi, ploe) ipak postoje delovi konstrukcija gde je
pojava betonskih greda nunost. Obrada ovakvih mesta je, ak i uz primenu savremenih
sredstava veze, okarakterisana poveanim ueem radne snage. Razlozi lee u injenici da se,
zbog malog obima radova, preduzeima ne isplati nabavka ili izrada standardizovanih delova
oplate. Upravo iz tih razloga se kod kasine drvene oplate mora obratiti vea panja fazi
ugraivanja betona jer dolazi do otvaranja spojeva, gubljenja dragocnog maltera i ogoljenja
montirane armature.
...grede koje su delovi meuspratne konstrukcije, oblikuju sistemske oplate (PERI)

TEHNOLOGIJA GRAENJA
3.5.2. PRENOSNA OPLATA ZA ZIDOVE
Pod pojmom prenosne oplate zidova treba podrazumevati elemente oplata ijim spajanjem u
kompleksan sklop ploa i tapova nastaju velike radne povrine za betoniranje vertikalnih beton-
skih nosaa. Primena ovako formiranih oplata karakteristina je za masovnu stambenu izgrad-nju
gde elementi vertikalnih oplata visine 2,5 2,7 m i standardizovane irine 0,5 7,0 m dozvo-
ljavaju izradu svih podunih i pregradnih zidova jedne etae. Pojam prenosne oplate se vezuje i
za oplatne stolove kojima se reava problem betoniranja ploa - tavanica od armiranog betona.
Preko 50% cene izrade betonskog zida d = 30 cm ini rad u vezi sa oplatom pa je oito u kom
pravcu mora ii redukcija trokova i opti napor ka poveanju konkurentnosti graevinskih firmi.
PERI oplata za zidove (tip TRIO)

Korienjem industrijski uraene prenosne oplate za zidove ostvaruje se:
vea brzina rada, a samim tim i produktivnost (ove oplate su robustnije od klasine op-
late i dozvoljavaju i velike brzine betoniranja),
mogunost izrade kvalitetnog betona,
vea primena menanizovanog rada,
uteda u radnoj snazi za potrebe montae/demontae oplate,
viestruko korienje iste oplate (metalni delovi su dugotrajno zatieni), i
dovoljno glatka povrina zida (nije potrebno naknadno malterisanje).
Prenosne oplate su logina, savremena zamena klasinih, tekih oplata ija je montaa i
demontaa iziskivala veliki utroak vremena. Veza delova oplate je vijana ili pomou anker -
spona.
Da bi primena prenosne oplate bila mogua (a zatim i efikasna) ve u fazi izrade projekata
moraju se zadovoljiti osnovni uslovi:
a) osnova tipske etae mora imati, ako je mogue, simetrino i isto reenje bez za-
tvorenih unutranjih prostora, sa ustaljenim ritmom pregradnih zidova dok je meusobno
spajanje podunih noseih zidova mogue samo u nivou meuspratnih konstrukcija -
ploa,
b) ukoliko se primenjuju oplatni stolovi u ravni fasade ne smeju postojati parapetni zidovi a
projektantima se ne preporuuje ni primena ojaanja ploa u vidu podvlaka jer je u
protivnom izvlaenje oplata iz objekta oteano a kod nekih tipova oplata i nemogue,
c) projektovanje osnove sprata mora biti u modularnoj mrei da bi bila omoguena
konkurentnost razliitih tipova oplata, pri emu se preporuuje modul M = 10 cm, koji je
najrasprostranjeniji, ili neto krupniji modul M = 30 cm.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Zahvaljujui ovakvim postavkama dobijaju se viespratne graevine visokog stepena duktilnosti

koje mogu, uz adekvatnu paralelizaciju radova, u kratkom roku dobiti noseu, armiranu betonsku
konstrukciju. U organizacionom smislu potreban je dodatni napor da se brzi tempo izgradnje
etaa prati ostalim radovima: montaa fasadnih elemenata, izrada unutranjih pregradnih zidova,
instalaterski, zanatski i zavrni radovi.
Radne povrine prenosne oplate su od vodootpor-
ne per-ploe kod nas poznate pod imenom
blaujka, debljine 8 25 mm ili od elinog lima d
= 3 mm. Iako, zbog vee trajnosti i lakeg odra-
vanja, lim ima prednost ipak je vodootporna per-
ploa donela veliki napredak jer je, u odnosu na
drvenu grau, 15 puta tvra a 6 8 puta vra na
savijanje. S obzirom na to da je jo uvek skuplja
od grae treba je racionalno koristiti i ojaavati
horizontalnim nosaima. Izradu betonskih zidova u
ravni fasade, stepeninih prostora ili liftovskog
okna karakteriu specifini problemi naina osla-
njanja oplate. Oplate koje se koriste u ovim
situacijama zovemo - oplate zabatnih zidova. One
se moraju vezivati ankerovanjem za ovrsle be-
tonske elemente, zidove nie etae ili meusprat-
nu konstrukciju na kojoj je ve postavljena oplata
druge strane betonskog zida. Veze moraju biti jed-
nostavne a sigurne. U cilju paralelizacije radova,
koja bi obuhvatila betoniranje zida vie etae i pri-
marnu obradu (uklanjanje ankera platformi, po-
pravku slabo izvedenih delova zida, fiksiranje
termoizolacije...) zida nieg sprata, zabatne oplate
imaju dve radne platforme, kojima opsluuju an-
gaovanu radnu snagu.
Oplata za zidove velike povrine
O uticaju vetra se kod primene prenosne
oplate mora voditi rauna kako u fazi kada
se oekuje ugraivanje betona u fiksiranu
oplatu, tako i u fazama demontae, prenosa
i deponovanja. Velike povrine prenosne
oplate, splet sekundarnih nosaa i iroke
radne platforme kod malo jaeg vetra izazi-
vaju lokalnu turbulenciju koja moe uzroko-
vati pomeranje i teih oplatnih ploa. Njihovo
povezivanje u par ili oslanjanje na sopstvene
podupirae moe biti kombinovano sa kru-
tom vezom (podupiraem sa teleskopskim
mehanizmom) za ankerovanu ploicu. Kod
transportovanja delova oplate u uslovima
jaeg vetra preporuuje se pridravanje i
manipulacija tabli pomou uadi duine oko
5 m, a prema proceni odgovornog lica, rad
moe biti i privremeno prekinut. Primena
prenosne oplate je esta i kod izrade temelja
i potpornih zidova, pri emu se, ukoliko mo-
gunosti doputaju praktikuje ulivanje beton-
ske mase direktno iz auto - mealice. Da ne
bi dolo do segregacije meavine, kod viih
elemenata treba primeniti usmerivae sve-
eg betona od gume, lima ili dasaka. PERI RUNDFLEX za krune/lune zidove

TEHNOLOGIJA GRAENJA
3.5.3 OPLATA ZA PLOE I OPLATNI STOLOVI
Oplata za meuspratne ploe se sastoji od vrste i ravne povrine izraene od vodonepropustnih

tabli (d = 2 3 cm) koje lee preko sistema drvenih i/ili metalnih nosaa oslonjenih na vertikalne
metalne podupirae koji radno optereenje prenose na vrstu i stabilnu podlogu ili meuspratnu
konstrukciju. Savremene oplate ploa se formiraju od modularno projektovanih panela tj. tabli ije
konstruktivno ojaanje predstavlja rotilj od olakanih aluminijumskih nosaa. Takvi segmenti
imaju masu 30 35 kg/m2 a pojedinana masa je manja od 25 kg.
Oplatni stolovi smanjuju utroke radnog vremena i materijala jer se do gradilita dopremaju kao
krupne oplatne forme, lako transportuju toranjskim kranovima i brzo montiraju na mestu upotrebe.
Stabilnost oplate se postie kosim podupiraima koji se nalaze u sastavu oplatnog sistema.
Delovi tavanice gde se ne mogu primeniti stolovi (stepenini prostor, mali balkoni, delovi loa)
mogu da se rade od drvene oplate sa podupiraima. Prednosti oplatnih stolova su:
velika nosivost,
jednostavno i lako premetanje,
jednostavno i tano podeavanje visine,
postizanje (tehniki) idealno ravne ploe.
Veliki prenosni stolovi mogu imati povrine do 40 m2
a teinu od 60 80 kg/m2. Njihova pri-mena u
betonskim radovima zahteva angao-vanje monih
toranjskih kranova. Precizno doterivanje visine stola
vri se okretanjem vretenastih umetaka cevastih
oslonaca stola. Umetci dozvoljavaju hod do visine
od 30 50 cm a to olakava manipulaciju pa je
izuzetno povoljno u fazi demontae i iznoenja
stola.
Operacije oko postavljanja stola, njegovog pripre-
manja i podeavanja, do izvlaenja i ienja ne
angauju radnu snagu u veoj meri (0,30 0,40
N/m2). Uz utroak 0,15 0,25 N/m2 za posta-
vljanje armature (uobiajene su zavarene mree) i
0,20 0,30 N/m2 za ugraivanje betona razliite
deblji-ne postaje jasno kako savremena tehnoloka
reenja omoguavaju bri rad uz manje angao-
vanje radne snage.
Moderna reenja stolova imaju sistem podupiraa koji se mogu preklopiti uz donju stranu radne
ploe to olakava njihovo deponovanje kao i omoguava izvlaenje iz objekta i u sluaju
uraenih (montiranih) parapetnih zidova u ravni fasade.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
3.5.4. TUNELSKA OPLATA
U toku procesa unapreivanja metoda graenja sa pojedinanih elemenata oplate (dasaka)

prelo se na korienje standardizovanih sistema prenosne oplate a zatim je, spajanjem oplata
zidova i tavanica, ukrupnjavanje zavreno prostornim sklopom koji je zbog karakteristinog
izgleda dobio naziv - tunelska oplata. Prvi su na ovakvu ideju doli Francuzi (1958 god.) a
desetak godina posle njih tunelsku oplatu su prihvatili i nai graditelji.
Tuneleska oplata - popreni presek oplate, zidova i ploe

Gabarit tunelske oplate i njena prostorna krutost uz nefleksibilnost celog sistema nameu
prioritetno zadovoljenje nekoliko zahteva koji se moraju ispuniti ve u fazi projektovanja. Zahtevi
u odnosu na osnovu sprata stambenog ili poslovnog objekta su:
betonski nosei zidovi moraju biti u jednom
pravcu (npr. svi popreni),
pregradni zidovi moraju biti izvedeni zidanjem
ili montaom lakih panela,
razmak zidova koji se izvode u tunelskoj oplati
mora se u osnovi sprata ritmino ponavljati
(ovo ne znai da se objekat mora izvesti sa
samo jednom irinom prostorija, mogua je pri-
mena nekoliko prethodno pripremljenih tu-
nelskih formi ili izmena irine prostorije posta-
vljanjem umetaka u oplatu ploe, ali takva pro-
mena oplate na objektu stvara suvine pauze i
aritmiju proizvodnog procesa a onemoguava
brzu otplatu sredstava uloenih u nabavku sku-
pe tunelske oplate; tunelska oplata postaje
ekonominija od velike prenosne oplate tek
nakon 70 100 upotreba, radnih ciklusa),
fasadna strana objekta mora biti potpuno otvorena, bez parapeta i slinih betonskih
formi, kako bi skidanje i izvlaenje oplate bilo mogue a sve zahteve u pogledu brzog
zatvaranja objekta treba reiti naknadnom montaom prefabrikovanih fasadnih panela ili
klasino - zidanjem.
Nabrojani zahtevi ukazuju na delimino ograniavanje slobode oblikovanja objekta ali njihovim
projektantima ipak ostavlja iroke mogunosti izbora dimenzija prostorija:
duine prostorija od 2,0 12,0 m zadovoljavaju gotovo sve potrebe koje viespratni
objekti nameu omoguavajui taktove koji se prostiru od jedne do druge fasade
objekta.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
irine prostorija se mogu nalaziti u rasponu od 1,5 8,0 m,

visine prostorija, zahvaljujui mogunosti zamene panela, mogu biti od 2,0 3,5 m
ime je, pored izrade standardnih objekata sa slobodnom visinom od 2,60 m,
omogueno oblikovanje i tehnikih etaa i reprezentativnih prostora,
Da bi se tunelska oplata mogla primeniti osnova svakog sprata objekta mora zadovoljiti odreene
geometrijske uslove
Prostornu celinu oplate ine parovi polutki (polukoljke) ijim spajanjem oplata daje zatvoren
prostor. Svaka polutka ima sopstveni sistem tapastih, cevastih nosaa koji fiksiraju horizontalni i
vertikalni pano u projektovanom poloaju i olakavaju prijem i prenoenje optereenja svee
betonske mase na ovrsle delove konstrukcije. Neophodno, fino doterivanje poloaja panoa vri
se mehaniki, okretanjem kosih podupiraa i vertikalnog stabilizatora koji imaju unutranje navoje
sa vretenastim ulokom zglobno vezanim za vertikalno ukruenje panoa.
Postavljanje tunelske oplate zahteva kranove velike nosivosti

Bonim vezama je omogueno precizno uklapanje i vrsto spajanje vie polutki u jedinstvenu
celinu. Da bi se skratilo vreme postavljanja i skidanja oplate razvijene su usavrene forme
prostorne oplate. One imaju koljku sastavljenu od bonih vertikalnih panoa povezanih
jedinstvenim horizontalnim panoom. Da bi se radovi mogli maksimalno ubrzati na jednoj
(unutranjoj) eonoj strani je ostavljena mogunost za montiranje novog (treeg) vertikalnog

TEHNOLOGIJA GRAENJA
panoa ime se gubi tunelski profil sklopa ali omoguava istovremena izrada jedne tavanice sa tri
pripadajua nosea zida. Kod prostorija vee slobodne irine problem nosivosti oplate tavanice
reavaju kruto vezani vertikalni podupirai koji se prenose zajedno sa prostornom oplatom.
Ovakva konstrukcijska reenja, dopunjena usavrenim mehanizmima za fiksiranje poloaja (npr.
Hunnebeck tunelska oplata dobija projektovani poloaj jednim pokretom kratke poluge), daju do
50 % bolje rezultate od klasine prenosne oplate tako da se uz garantovanih 300 700 upotreba
(za neke tipove i do 1000 radnih ciklusa) i mali utroak radne snage (0,10 0,25 N/m2). Nabav-
ka ovakve opreme moe da se isplati izvoau tek nakon 3 4 godine intenzivne upotrebe.
Horizontalni i vertikalni panoi oplate duguju trajnost elinim limovima (d = 3 4 mm) koji mogu
da podnesu agresivno dejstvo cementne emulzije, dugotrajnog vibriranja i dinamika naprezanja
karakteristina za transport oplate tornjskim kranom. U zavisnosti od teine oplate i dimenzija
radnih jedinica usvaja se odgovarajui kran. Kako je prosena masa ovakvih prostornih oplata
oko 60 120 kg/m2, a sklapanjem nastaju celine od 20 100 m2 radne povrine jasno je da
efikasna upotreba tunelske oplate u mnogome zavisi od pravilnog izbora toranjskog krana.
3.5.5. KLIZAJUA OPLATA
Dugo su graevinari nailazili na ogromne tekoe pri izgradnji visokih a vitkih objekata kod kojih
je trebalo efikasno reiti problem brzog graenja. Naime, mali front rada i male koliine betona
koje se u slojevima mogu ugraivati onemoguavaju postizanje velikih radnih efekata a i oplate
veih povrina ne daju oekivane rezultate jer se, npr. kod krunih preseka, pri demontai uvek
"otvaraju". Trebalo je pronai nain da oplata u zatvorenoj formi kliza preko ugraenog betona a
da pri tom debljina betona po celom obimu bude ista. Moralo se unapred odbaciti spajanje oplata
metalnim spojnicama koje prodiru kroz beton i distancerima reguliu razmak oplata.
Svi prethodno prikazani tipovi oplata omoguavaju iskljuivo ciklian rad t.j. rad u kome se
izmeu ciklusa moe uoiti kraa ili dua tehnoloka pauza. Klizanjem oplate se ostvaruje princip
kontinualnog betoniranja elementa.
Za krune zidove manjih visina podesne su i

specijalizovane oplate (npr. PERI Vario) ali su
za izradu visokih silosa i dimnjaka potrebne
sofisticiranija tehnoloka reenja
Klizajua oplata je projektovana za kontinualan rad u kome tehnoloka pauza (u principu) ne
postoji a namenjena je za izvoenje objekata ili delova objekata velike visine (silosi, dimnjaci
industrijskih objekata, stubovi mostova, televizijski tornjevi, rashladne i liftovske kule energetskih
objekata i sl.). Iz pregleda se vidi da se radi o objektima pravilne osnove (trougaone, kvadratne,
pravougaone, mnogougaone, krune) ija je dominantna dimenzija - visina. Izrada horizontalnih
delova konstrukcije (ploe, ukruenja) moe biti organizovana i izvedena u toku klizanja zidova
koji se nalaze na perimetru objekta, ili nakon zavretka ovih radova. Zbog ovoga se oplata
oslanja na izbetonirane delove (zidove) objekta ija se kritina vrstoa obezbeuje pogodnim
tehnolokim merama - aditivima, specijalnim cementom, vetakim zagrevanjem i sl.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Za razliku od prethodih tipova oplate klizajua oplata nije standardizovana u pogledu dimenzija
elemenata ali su poznati proizvoai oplata ponudili svoje sisteme koji obezbeuju kvalitetno
zatvaranje spojeva oplatnih elemenata nezavisno od ugla pod kojim se oni nalaze. Razlike
sistema se mogu uoiti u obastima:
1. naina oslanjanja na izbetonirane delove objekta,
2. naina noenja opreme za klizanje, i
3. naina podeavanja prostorne geometrije oplate.
Konstrukcija klizne oplate se sastoji od elinih nosaa dovoljno krutih da dre oplatu u
projektovanom poloaju, opremljenih hidraulikim dizalicama i oslonjenih na izbetonirani deo
preko specijalno oblikovanih elinih ipki (tapovi punog krunog preseka od specijalnog elika -
kleter-tangle) koji nose spoljanje i unutranje radne platforme. Oplatne povrine se izrauju od
razliitih materijala ali su uvek pod uglom od 0,5 % u odnosu na pravac klizanja kako bi se
redukovala povrina kontakta sa betonom i smanjila adhezija. Kako su slojevi visine 20 30 cm
obino se usvaja oplata visine 120 150 cm koja garantuje i vizuelnu kontrolu ugraenog sloja.
Tolika je i duina zatitne cevi koja "putuje" sa oplatom i titi kleter-tanglu preko koje se sistem
oslanja na graeni beton. Klizanjem zatitne cevi formira se prostor za lake pomeranje kleter-
tangle koji se nakon zavretka radova popunjava cementnom pastom. Klizna oplata esto ima
radne platforme (frontovi rada) postavljene na tri nivoa:
najvii slui za prijem i distribuciju betonske mase i armature,
srednji slui za kretanje radnika: betoniraca i armiraa, i
najnii nivo ine unutranja i spoljana radna platforma sa kojih je mogua obrada
povrine isklizanih slojeva.
Platforme su projektovane za kretanje i rad radnika koji postavljaju armaturu i anker-elemente,
ugrauju sve beton, odravaju oplatu, vre popravku i negu betona, postavljaju armaturu za
horizontalne delove konstrukcije objekta, izrauju povrinsku zatitu ili oblaganje isklizanih
betonskih povrina i na druge naine uestvuju u proizvodnom procesu. Vertikalni transport
armature i metalnih nosaa se vri lakim dizalicama a betonska masa se transportuje monim
pumpama i distribuira polarno postavljenim kranovima.
Ovakva konstrukcija omoguava rad bez pomonih skela ija bi izrada potpuno onemoguila
kontinualan i brz rad jer bi dugo vreme njihove izrade omoguilo betonu da zavri vezivanje i
adhezijom nadmai kapacitet hidraulikih dizalica.
Oplata doputa brzo napredovanje radova, obezbeuje ujednaeni ritam i kvalitet rada, podrazu-
meva angaovanje visoko obuene i uigrane radne snage, omoguava rad u svim klimatskim
uslovima (uz adekvatne mere tehnike zatite) ali i zahteva:
pravilnu organizaciju privrednog gradilita i dobru koordinaciju aktivnosti na tlu i "u
vazduhu",
tehnoloku disciplinu i preciznost u radu svih uesnika,
radna snaga mora biti struna i iskusna u radu sa ovim tipom oplate ali je vano i da je
motivisana da prihvati neprekidan rad bez duih pauza,
dobru logistiku podrku sa terena u smislu pravovremene i dovoljne dopreme
materijala i obezbeenja uslova za 24-asovni neprekidni rad, i
relativno visok stepen iskorienja oplate u toku ekspoatacije.
3.5.6. SAMOPODIUA OPLATA
Primena krupnogabaritne oplate ak i kada su u pitanju obini, veliki paneli prenosne oplate za
zidove je uslovljena kapacitetom (nosivou) toranjskog krana kojim se oplata premeta sa
jednog fronta rada na drugi. Primena ukrupnjenih delova oplate i na dobro opremljenim
gradilitima mora biti spreena ukoliko se u toku transporta moe nai pod udarima vetrova jaih
od 5 bofora. Opisane situacije nisu retkost jer se na visini veoj od 20 m poinje oseati dejstvo
klimatskih pojava koje je potpuno razliito od onih koje se manifestuju u prizemnim slojevima

TEHNOLOGIJA GRAENJA
vazduha. Na toj visini poinje da se osea i nedovoljnost jednog toranjskog krana za podrku svih
radova koji se na "napadnutoj koti" moraju odvijati bez neplaniranih prekida. Vertikalni transport
betona pumpama za beton moe reiti veinu problema u vezi sa dopremom svee betonske ma-
se ali ostaju neugodnosti sa dugim ciklusima transporta armature i materijala. Potreba da se odri
stabilna veza oplate i objekta i eliminie neproduktivna faza uklanjanja i vraanja ljudstva, alata i
pomonog materijala sa radne platforme za potrebe bezbedne demontae i transporta
(karakteristina za standardnu prenosnu oplatu zidova) navela je projektante oplate da u jednom
sistemu objedine karakteristike prenosne i klizajue oplate.
Tako su nastale samopodiue oplate (engl. climbing
formwork) koje se konstrukcijski puno ne razlikuju od
savremene oplate za zidove ali su opremljene ureajima
koji omoguavaju lako horizontalno pomeranje i bezbedan
vertikalni transport (premetanje) oplate malim brzinama.
Ove oplate predstavljaju tehnoloku inovaciju koja se
moe uspeno primeniti na velikim oplatnim elementima
(visine do 6 m) izraenim od per-ploa i drvene grae ali
se mogu isto tako uspeno primeniti i na panelima od
metalnih delova.
Konstrukciona povezanost radne skele i oplate i kvalitetne
anker-veze daju samopodiuoj oplati stabilnost i pouzda-
nost, nezaobilazne tehnike osobine posebno karakteristi-
ne za poslednju generaciju graevinske opreme. Oplata
je vrlo adaptibilna a mali broj delova (platforme su gotovi,
prefabrikovani elementi) zahteva kratko vreme za monta-
u i demontau i posebno olakava odravanje u toku
rada.
injenica da se prilikom otvaranja oplate i prelaska na viu
radnu poziciju moe formirati ugao u odnosu na be-tonsku
povrinu od 15o omoguava izuzetno efikasan rad kod
izgradnje televizijskih tornjeva, visokih stubova mostova,
betonskih brana i slinih (delova) objekata pro-menjivog
nagiba spoljne povrine.
Ovaj tip oplate se proizvodi u vidu kompleta podesnih za jednokratno premetanje kranom sa
pozicije na poziciju ili kompleta opremljenog hidraulinom presom koja iskljuuje potrebu za
kranom. Ovaj drugi nain premetanja oplate dozvoljava kretanje slino podizanju klizajue oplate
(princip kretanja gusenice) ali sa korakom visine preko 2,0 m. Elektronska kontrola daje
pomeranju relativno tekog sklopa neophodnu preciznost i iskljuuje potrese ali i pored toga
opisana oplata pokazuje veu prostornu krutost od klizne oplate, jer se oslanja na vrsti beton, pa
nema pojave drobljenja zatitnog sloja betona kao to se deava pod dejstvom donjeg ruba kliza-
jue oplate. Primena samopodiue oplate, za razliku od klizajue oplate, dozvoljava pojavu
radnih spojnica ime rad oslobaa stresnih situacija koje nastaju u vreme klimatskih i tehnolokih
poremeaja na gradilitu (nedostatak betona, greke u odravanju prostorne geometrije objekta u
izgradnji) pa treba oekivati sve bru zamenu klasine klizajue oplate novim sistemima vee
fleksibilnosti.
3.6. POMONA SREDSTVA ZA PRIMENU OPLATE
Razmiljajui o potrebnoj oplati veina projektanata tehnologije koncentrie panju na dimenzije i

mehanike karakteristike panela kojima se formira kalup za betonsku masu. Brojna sredstva
kojima se i kalup i armatura u njemu dovode i odravaju u potrebnom poloaju postaju vana u
trenutku kada treba napraviti specifikaciju svih elemenata koji se (u ispravnom stanju, spremni za
upotrebu) moraju spakovati i poslati na gradiite kao nezaobilazni deo oplatnog sistema.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Dimenzije i teina tih delova obino zahtevaju poseban nain pakovanja (sanduci, kontejneri) koji
se razlikuje od pakovanja oplatnih panela (palete) pa time uslovljava potrebu za odgovarajuim
sredstvima za pretovar i manipulaciju.
Hidrauliki lift (PERI PTL 1250) kojim se lako premetaju i postavljaju oplate ploa je samo jedan
od primera da pomona sredstva mogu znaajno poveati produktivnost
U pomona sredstva se ubrajaju ne samo sredstva za njihovo povezivanje u skladne prostorne
celine i odravanje forme u toku radnih ciklusa ve i sredstva za ienje i zatitu oplate od
uticaja koji ih mogu otetiti i umanjiti eksploatacioni vek.
3.6.1. PRIBOR OPLATE
Pre poetka ugraivanja svee betonske mase potrebno je obaviti itav niz operacija koje imaju
za cilj obezbeenje meusobnog odnosa oplate i opreme, tj.:
da montiranoj armaturi obezbede ujednaenu debljinu zatitnog sloja,
da juvidur-cevima za prolaz elektro-instalacija obezbede projektovan poloaj tokom
ulivanja i ugraivanja betona,
da oplatu elementa i oplatu otvora (vrata, prozora, otvora za prolaz instalacija) dovedu u
projektovani poloaj i fiksiraju ga,
da poveu delove oplate u vrstu celinu sposobnu da sveem betonu da eljeni oblik,
da obezbede radne platforme na oplati po kojima e se kretati radnici i deponovati
pomoni materijal,
da omogue ostvarenje stabilnosti delova oplate i bezbedno transportovanje sklopova
oplate, ...
Odsustvo potrebe da se pomoni materijal, koji ove zadatke izvrava, podvrgne dejstvu nekog
normativa i npr. nacionalnim standardima reguliu pitanja u vezi sa njihovom proizvodnjom i
primenom dovela su do pojave velikog broja proizvoda iste namene ali razliitih oblika i veliina.
Neki od njih imaju karakter potronih sredstava, jer ostaju u betonskom elementu ili se deformiu
do neupotrebljivosti, a drugi predstavljaju stadardnu opremu oplate pa se moraju redovno
odravati kako bi se mogli regularno koristiti tj. montirati i demontirati. Poznavanje osnovnih
karakteristika najvanijih pomonih sredstava omoguava pravilan izbor, tedi novac nabavku i
titi tesare od nepotrebnih radnih operacija.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Distanceri armature su uslov za kvalitetno ugraivanje betona u zoni zatitnog sloja

Mogunost projektanata da betonu daju lepu arhitektonsku formu rezultuje tenjom da ostavljaju
fasade objekata bez naknadne obrade. Naalost, ima sluajeva gde nepaljivo ugraena
armatura svoju bliskost spoljnoj sredini manifestuje velikim mrljama koje su posledica stvaranja i
spiranja produkata korozije a i na mnogim tavanicama se armaturne mree jasno ocrtavaju pa
zbog temperaturnih efekata u eksploataciji ostavljaju prugaste fleke. Jasno je da ovakvim na-
brajanjem greaka u izvoenju radova primarna uloga pravilnog poloaja armature (obezbeenje
zahtevane nosivosti konstrukcijskog elementa) nije zaboravljena ali primeri oito pokazuju da
greke u radu imaju viestruke posledice. Fiksiranje fleksibilnih plastinih cevi za provoenje
instalacija efikasno obavljaju obine veze (tankom paljenom icom) za armaturne sklopove.
3.6.1.2 OPLATA ZA OSTAVLJANJE OTVORA U BETONU
Pravilno i lako ugraivanje standardizovanih tipova prozora i vrata zahteva da se u betonskim

zidovima na projektovanim mestima ostave otvori neophodnih stolarskih dimenzija.
Oblikovanje otvora za vrata i prozore u zidovi-

ma od betona zahteva primenu alata koji se
mogu vrlo lako montirati i ukloniti nakon ovr-
avanja ali i izdrati veliki broj radnih ciklusa.
Stoga su metalni ramovi na fotografijama neka
od reenja.
Prilikom montiranja dvodelnih oplatnih okvira za vrata i etvorodelnih okvira za prozore treba
koristiti zavrtnje na predvienim pozicijama. Zaptivanje okvira se moe obezbediti trakama od
salonita koje moraju biti priljubljene uz samu oienu oplatu ovih otvora. irina otvora za vrata
se moe regulisati poloajem parova matica na fiksiranim zavrtnjima ablona za vrata.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
3.6.1.3 ANKER-SPONE
Ravnomernu debljinu betona i krutost oplate obezbeuju metalne anker-spone preko elinih
ankera sa narezanim navojem koji prolaze kroz telo betonskog elementa ali su pritom zatieni
od athezije krutim plastinim cevima koje ujedno slue i kao distanceri oplate. Okretanje spone
kod montae/demontae oplate vri se, u zavisnosti od konstrukcijskog reenja anker spone,
mainskim kljuem, metalnom polugom ili kuckanjem ekiem.
Anker-spone se izrauju od elika i slue za meusobno povezivanje dve oplate u gornjem i
donjem delu nosaa. Navoj na anker-sponama je grube trapezaste izrade. Matice su robusne i
mogu se pritezati kljuem ili laganim udarcima ekia. Duina anker-spona omoguuje fiksiranje
meusobnog razmaka za sve betonske zidove debljine 12 - 30 cm a na zahtev gradilita anker-
spone mogu biti i drugih dimenzija. Teina kompletne anker-spone domae izrade je 4,3 kg.
Pre nanoenja prileue oplate anker-spone se uvlae kroz otvore na primarnim nosaima
postavljene oplate i na provueni kraj anker-spone natiu konusne aure. Nakon nanoenja druge
strane oplate anker-spone se provlae i kroz otvore na njenim primarnim nosaima. Zatim se vri
fino regulisanje vertikalnog i horizontalnog poloaja, kao i njihovo dovoenje u zadati pravac zida.
Pritezanje oplate pomou anker-spona mora biti paljivo da konusne aure potpuno zatvore
neravnine na limu oplate kako prilikom ugraivanja ne bi dolo do curenja cemetnog mleka.
3.6.1.5 UMETCI ZA UGLOVE OPLATE ZIDOVA I STUBOVA
U toku eksploatacije javnih i industrijskih objekata koji imaju skeletnu konstrukciju sa brojnim,
vidljivim stubovima moe doi do oteenja ivica stubova i naruavanja estetskih zahteva
projektanta objekta. Da bi se to spreilo u uglove oplate stubova se umeu i privruju
profilisane PVC ili gumene trake. One poveavaju ugao pod kojim se betonske povrine sustiu
na 135o ili uglu oplate daju zaobljenu formu malog radijusa krivine (r = 2,0 - 2,5 cm).

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Ugraeni beton time postaje otporniji na sluajne udare a postie se i lepi izgled ivice. Ukoliko
se oplata pravilno demontira ovakvi umetci mogu biti iskorieni 4 - 10 puta. Ukoliko se kao
materijal iskoristi tanji lim, koji se na jednu stranu oplate postavlja (fiksira) tako da elastino
nalee na povrinu druge strane oplate, limeni umetak moe biti korien preko 20 puta ali, kao
kod svih metalnih delova oplate koji dolaze u vezu sa sveim betonom, posebna panja mora biti
posveena njegovom ienju i zatitnom premazivanju.
Kod industrijskih objekata ovaj nain obrade ivica esto nije dovoljan ve se zahteva ojaavanje
ivice metalnim profilima koji se ankeruju u betonskoj masi sredinjim, izduenim, profilisanim
limenim perom ili zavarenom tankom armaturom. Da bi u toku ugraivanja ostali u projekto-
vanom poloaju treba ih u odnosu na armaturu ugla elementa fiksirati elastinim distancerima koji
e razupiranjem pritiskivati profil uz ugao oplate.
3.6.2. PREMAZI ZA OPLATE
Primena struktur-betona bi bila nemogua ukoliko se oplata od poliuretanskih matrica pre

betoniranja ne bi zatitila nekim od sredstava za spreavanje athezije betona i oplate. Vrlo
izraena reljefnost povrine matrica znaajno poveava kontaktnu povrinu pa bi sila koja
nadmauje ostvarenu atheziju sigurno razorila povrinski sloj betona, ogolila armaturu i verovatno
otetila oplatu.
Pojava athezije je deo interakcije oplate i betona a zavisi od vrste materijala od koga je izraena
oplata (reljefnosti, rapavosti, poroznosti) kao i odlika betonske meavine (konzistencije,
skupljanja) koja je u oplatu ugraena. Obian elini lim, bez zatitnog premaza, ostvaruje silu
prianjanja koja je 4 puta vea od sile koju treba savladati ukoliko je premaz pravilno nanet a ak i
vodootporna per-ploa ima 2,5 puta vee prianjanje uz betonski element od uglaane i zatiene
metalne oplate. Potreba da se radni takt oplate maksimalno skrati proizilazi i iz opasnosti od stva-
ranja veze betona i oplate koja, prilikom skidanja velikih segmenata, moe dovesti do otkidanja
zatitnog sloja. Nakon 3 dana ovravanja u oplati od sintetiki zatiene per-ploe prianjanje
je 2,5 puta vee nego nakon 1/2 dana a kod metalne oplate se u istom periodu belei pojava 3
puta veeg prirasta athezije.
Da bi spreili razorno delovanje ove pojave i omoguili realizaciju projektovanih karakteristika
povrine betonske konstrukcije tehnolozi su propisali obaveznu primenu odgovarajuih
antiathezionih premaza (engl. release agents) kojima se izmeu oplate i betona formira zatitni
film sposoban da izdri radna optereenja u fazi ulivanja i ugraivanja sveeg betona. Osnovni
zadaci koje opisani premaz treba da izvri su, pored navedenih, i:
da nema nepoeljne reakcije sa oplatom (ne izaziva koroziju ili zapreminske promene
druge vrste) i betonom (ne izaziva promenu vremena vezivanja niti stvara gasovite
mehuraste oblike),
da pomogne dobijanje neoteene vidljive povrine elementa,
da pomogne maksimalni broj primena oplate,
da bude u stanju pogodnom za trenutnu primenu kako bi se izbeglo ekanje na potpuno
rastvaranje prakastih formi,
da bude pogodan za lako nanoenje u propisanoj debljini,
da je vremenski stabilan, tj. da najmanje nekoliko sati nakon nanoenja zadrava
deklarisana svojstva,
da omoguava poznate oblike zavrne povrinske obrade betona (dobru prionljivost
maltera i razliitih premaza), i
da je bezopasan za radnike koji njime manipuliu ili dolaze u kontakt sa njim.
Sredstva koja se primenjuju na naim gradilitima su industrijski proizvedena i imaju garantovana
svojstva, ili spravljena prirunim sredstvima od sekundarnih graevinskih i drugih materijala.
Prva grupa, grupa industrijskih hemikalija je rastvorena u uljnim destilatima male viskoznosti i
zasniva se na pojavi hemijske reakcije sa cementom usled ega se stvara sapunasti krem na

TEHNOLOGIJA GRAENJA
kontaktnoj povrini. Toj grupi pripadaju i emulzije otporne na spiranje pod dejstvom atmosferskih
padavina. Nanose se runim rasprivaima kako bi se ekonomisala potronja i ostvarila ravno-
merna, mala debljina sloja koji nee ispoljiti dubinsko dejstvo na beton.
Na slici, nanoenje zatitnog prema-
za primenom rasprskivaa.
Brojni nabrojani zahtevi pokazuju da
se u praksi neka sredstva nisu po-
kazala efikasnim u nekim oblastima
primene pa je to iskustvo ugraeno
u tehnike uslove za ovu vrstu za-
titnih sredstava.
Deavalo se, na primer, da usled
nekvalitetnog ili neadekvatnog pre-
maza betonska povrina dobije fle-
ke, prsline, fluoroscentne pojave i
promene boje, a kod nanoenja de-
belih slojeva zatite ak izgubi povr-
insku vrstou i otpornost na agre-
sivna dejstva okoline.
Oplatni premazi u praksi ponekad stvaraju probleme jer ih neadekvatno pripremljena oplata upija i
ostavlja mrlje na povrini betona ili ih ne apsorbuje pa oni na kosim i vertikalnim povrinama
teko mogu da se zadre i slivaju se niz montiranu oplatu. Poslednja generacija ovih sredstava
se odlikuje potpuno novim sastavom (zahvaljujui biljnom poreklu u potpunosti su razgradljivi i
bioloki nekodljivi) koji ne samo da omoguava lako skidanje oplate ve i profilaktiko delovanje
jer prodire u drvenu oplatu i impregnira je titei je od truljenja a pritom ne poveava dejstvo
korozije na poloene armaturne profile.
3.7. GRAEVINSKE SKELE
Skele se, kao privremene graevine, javljaju u istoriji graditejstva vrlo rano. Potreba da se
graditelji, njihov alat i pomoni materijal nalaze u neposrednoj blizini mesta rada namee, kod
izgradnje hramova i vojnih objekata, primenu vitkih drvenih nosaa koji se povezuju konopcima
od biljnog materijala. Nosivost i stabilnost takvih formi nisu poznate ali se, sa stanovita
savremenih saznanja o kvalitetu upotrebljenog materijala, moe sumnjati u pouzdanost tih skela.
Dananje graevine angauju veliki broj radnika ija se sigurnost ne sme dovoditi u pitanje pa su
svi delovi skela, zadravajui poznatu skeletnu formu sklopa, doiveli tehnike transformacije.
Prioritetni zahtev, brz i lak rad, savremene skele zadovoljavaju zahvajujui primeni lakih formi
(cevi), lakih materijala (sve vie aluminijum) i dekompoziciji na delove koji se mogu, spakovani u
sanduke, lako transportovati, montirati i demontirati. Iako je veina drvenih delova, radi lakeg
odolevanja eksploatacionim optereenjima i boljeg odravanja, dobila zamenu u metalnim
elementima drvene daske se jo uvek primenjuju kao patosnice ili podmetai za noice stubova.
Pomenuta sredstva veze u vidu konopaca i klinova su u potpunosti zamenjena metalnim klips
vezama koje se lako postavljaju na elemente u voru i runim alatom brzo osiguravaju od
otvaranja.
Skele mogu u visokogradnji sluiti za zidarske i fasaderske radove ali mogu biti namenjene i
podrci oplate za konstrukcije ili delove konstrukcija velikih raspona. Kljuna razlika ovih grupa
tipova skela nastaje kao posledica razlike radnh, vertikalnih i horizontalnih, optereenja.
Dok se kod fasadnih skela vertikalno optereenje kree od 1,0 kN/m2 (za skele namenjene
pregledu i odravanju) do 3,0 kN/m2 (za radove sa tekim predmetima, npr. zidanje kamenom)
ono, kod izrade velikih betonskih lukova i ploa mostova, najee prelazi 20 kN/m2.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
PERI skele i oplate su primenjene kod ponovne izgradnje tornja na Avali
IZRADA GRAEVINSKIH SKELA
Primenom sistema "cev - spojnica" nastaju forme ija je nosivost obrnuto proporcionalna duini
noseih cevi i visini (spratnosti) skele. Stoga je izrada i upotreba svih provizornih konstrukcija
najstroe zabranjena. Projektom tehnologije graenja treba dati sve karakteristike potrebne
pomone konstrukcije - skele koje slue za izvrenje radova na visini veoj od 150 cm iznad tla.
Skele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i demontirati samo struno obueni radnici
zdravstveno sposobni za rad na visini i pod nadzorom strunog lica na gradilitu. Konstrukcija
skele mora biti tako napravljena da radnicima prua potrebnu zatitu za sve zidarske, betonske i
fasaderske radove; zatitna ograda mora biti konstruisana po propisu. Za kretanje radnika na
dubini, na mestima gde nije mogue uraditi stepenice, treba obezbediti propisne lestve, ili trepne.
Pre upotrebe svi delovi konstrukcije skele moraju da se
kontroliu po "Uputstvu o voenju kontrolne knjige skele"
koje ima karakter internog dokumenta firme ali sadri
odredbe koje su saglasne zahtevima vaeih propisa o
zatiti na radu.
Montaa fasadne skele poinje postavljanjem oslonaca
na poloene fosne debljine 48 mm a prema datim
razmacima (l = 250 cm). Na tako postavljene oslonce
montiraju se vertikalne cevi i za njih na svaka 2 m visine
privruju horizontalne cevi, nosai podnih dasaka.
Nastavljanje vertikalnih cevi (stubovi skele) vri se
primenom umetaka a sve meusobne veze tapova se
osiguravaju spojnicama bilo ortogonalnim, bilo obrtnim.
Za osiguranje lica koja se mogu nai u opasnoj zoni
neposredno uz skelu treba formirati zatitnu galeriju. Ona
se montira na prethodno opisani nain pri emu se sva
potrebna ukruenja vre u krajnjim poljima skele.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Pre montae skele sve cevne nosae i vezne elemente treba dobro prokontrolisati i odbaciti one
koji bilo iz kog razloga nemogu garantovati ostvarenje projektovane geometrije i propisanih
koeficijenata sigurnosti.
Za montau skele treba angaovati kvalifikovanu radnu snagu (po mogustvu uvek iste izvrioce)
i obezbediti kvalitetan nadzor od strane strunih lica iz uprave gradilita. Sve probleme koji mogu
nastati pri montai razreava ef za radove na montai, a u sluaju (eventualne) potrebe treba
konsultovati strunjake proizvoaa.
Kod ostvarivanja veza tapova spojnice treba pritezati propisanim kljuem duine 330 mm ili
moment kljuem, i ostvariti obrtni momenat od oko 800 Kpcm. Da bi pritezanje ilo neometano
neophodno je pre upotrebe spojnice oistiti zaostale tragove praine ili ulja i proveriti stanje
navojnih povrina. Demontaa skele se vri obrnutim redom, adekvatnim alatom i uz paljivu
manipulaciju. Zabranjeno je bacanje delova skele jer moe doi do njihovog prljanja i oteenja ili
povreda radnika.
VOENJE KONTROLNE KNJIGE SKELE
Prilikom projektovanja i izrade skele treba se pridravati "Pravilnika o zatiti na radu u gra-
evinarstvu" ali i u toku eksploatacionog perioda treba proveravati njenu tehniku ispravnost.
Ispravnost skele mora se proveravati najmanje jednom meseno, a naroito posle vremenskih
nepogoda, prepravki, oteenja i slino. Proveravanje ispravnosti skela se upisuje u Kontrolnu
knjigu skele koju gradilite obavezno mora da vodi. U vezi sa tim, potrebno je da se na gradilitu
vri propisani pregled i utvruje ispravnost skele u pogledu zatite na radu. Pregled i utvrivanje
ispravnosti skele vri se po elementima i u celini prema obrascu "Kontrolna knjiga skele" koji
sastavlja sluba tehnike zatite izvoaa.
Pregled ispravnosti skele vri se:
1. po zavrenoj montai, a neposredno pre upotrebe,
2. najmanje jednom meseno,
3. posle vremenskih nepogoda,
4. posle veih vidljivih oteenja,
5. posle popravki i sl.
Pregled i utvrivanje ispravnosti skele vri struna komisija u ijem sastavu su najmanje tri lana,
koju imenuje upravnik gradnje, odnosno rukovodilac samostalnog gradilita. Zadatak komisije je
da pri pregledu utvrdi da li je skela izvedena i postavljena prema planu - projektu skele, da li su
na istoj primenjene propisane mere zatite na radu, i da svoj nalaz upie u Kontrolnu knjigu skele
uz potpis. Skela se moe koristiti tek kada je Komisija utvrdila da je skela izvedena prema planu -
projektu i da su na istoj primenjene propisane mere za bezbedan rad uz obaveznu saglasnost
tehnikog rukovodioca.
Za propisano i uredno voenje Kontrolne knjige skele odgovoran je tehniki rukovodilac za
graevinske radove, a ukoliko ovo lice na gradnji - gradilitu ne postoji, upravnik gradnje,
odnosno rukovodilac samostalnog gradilita, koji je odgovoran za pregled i overu Kontrolne knjige
skele.
3.9. PRIPREMA TESARSKIH RADOVA
U okviru pripreme tesarskih radova (pre svega onih koji su u vezi sa oplatom) treba obavezno
preduzeti sledee tehnike, tehnoloke i organizacione mere:
1. utvrditi uticaj kvaliteta betona na karakteristike tesarskih radova i usvojiti materijal i
konstrukciju oplate koji e omoguiti ostvarenje projektovanog kvaliteta,
2. utvrditi uticaj klimatskih karakteristika na betonske radove i izabrati (projektovati) oplatu
koja ispunjava zahtevane termike uslove,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
3. specificirati sadraj kompleta delova oplate, spojnih sredstava, podupiraa i ukruenja

neophodnih za kontinualno izvoenje projektovane betonske konstrukcije,
4. propisati redosled i nain montae i demontae oplate koji e minimizirati angaovanje
radnika i omoguiti neometano pripremanje ili izvrenje ostalih (zidarskih,
instalaterskih, zavrnih) radova,
5. utvrditi uticaj raspoloive mehanizacije i organizovati radove na ukrupnjavanju delova
oplate i izradi adekvatog alata i pomonih sredstava za transport i stabilizaciju oplate,
6. utvrditi broj i dimenzije alata za ostavljenje otvora (tehnoloki, za vrata, za prozore)
udubljenja i lebova u betonskim elementima i pripremiti sredstva za njihovo fiksiranje
u projektovanom poloaju,
7. utvrditi vrsta i dimenzije instalacionog materijala (cevi za razvod ianih instalacija,
razvodne kutije ...) i drugog materijala (ankeri, uzemljenje) koji e biti ubetoniran u
element i pripremiti sredstva za njihovo fiksiranje u projektovanom poloaju,
8. utvrditi vrsta, broj, poloaj i dimenzije spojnica koje e biti izvedene i pripremiti sredstva
koja e biti ugraena u njih,
9. usvojiti trajanje radne smene i broj smena za izvoenje planiranih tesarskih radova
pravovremeno i sinhrono sa armirakim, betonskim i zidarskim radovima,
10. odrediti potreban broj radnika i sastav radne brigade za realizaciju planiranih zadataka
u okviru usvojenog takta rada,
11. proraunati veliina deponija oplate, odrediti njihov poloaj na gradilitu i frontovima
rada i pripremiti odgovarajua zatita oplate i radnika od posledica incidentnih situacija,
12. propisati nain kontrole tesarskih radova u okviru optih mera kojima se garantuje
regularno ostvarivanje ugovorenog kvaliteta objekta,
13. kompletirati tehnika dokumentacija potrebna za izvoenje tesarskih radova i
pravovremeno predati licu odgovornom za njihovo izvoenje.
Realizaciju ove grupe pripremnih radova treba izvriti uz rednovno informisanje i konsultovanje
strunih lica odgovornih za realizaciju ostalih a posebno instalaterskih radova ime se
predupreuje pojava grubih greaka ije ispravljanje bi zahtevalo ruenje pogreno izvedenih
delova betonske konstrukcije. Poslednja generacija oplatnih sistema u tom smislu prua
specijalne pogodnosti jer dozvoljava primenu odgovarajueg softvera i time slubu za plan i
pripremu radova oslobaa velikog dela posla.
Ovi namenski uraeni programi usvajaju arhitektonske crtee objekta uraene uz pomo CAD
programa kao podloge za automatsko pridruivanje elemenata oplatnog sistema i njihovih spojnih
sredstava pa se, na zahtev operatera, za par minuta dobija crte sa taktnim planom, specifikacija
delova oplate sa naznakom tipa, veliine, broja komada i koda pod kojim se deo nalazi u
magacinu. Ukoliko postoje odreena ogranienja (na deponiji nema dovoljno elemenata
odreene vrste ili veliine) operater moe uneti izmene i dobiti automatsku izmenu liste za
trebovanje oplatnog materijala. Sloeniji delovi oplate (konstrukcije) esto zahtevaju izradu
trodimenzionih modela koji olakavaju sagledavanje prostornog rasporeda nosaa oplate, podu-
piraa, ukruenja, radnih platformi ... i dozvoljavaju precizne izmene u cilju racionalizacije radova.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
ZEMLJANI RADOVI
Zemljani radovi se od ostalih graevinskih radova razlikuju po obimu (daleko je vei od obima
betonskih radova kao najmasovnijih radova u oblasti visokogradnje) i stepenu mehanizovanosti.
Pomenuti stepen predstavlja odnos obima (vrednosti) radova izvedenih primenom maina i
ukupne vrednosti radova izvedenih na istom projektu te ima praktinu vrednost jer ukazuje na
stepen zamene ljudskog rada - mainskim.
S obzirom da je ovekova snaga na nivou 0,10 KS a snaga graevinskih maina se meri i
stotinama konjskih snaga stepen mehanizovanosti zemljanih radova pokazuje i stepen vanosti
ovih radova za ljudsku civilizaciju jer se do koncentracije opisane snage na malom prostoru
moglo doi samo mukotrpnim evolutivnim razvojem primitivnih alatki.
Vekovni razvoj je nuno utroio mnogo sredstava ranijih civilizacija ali se isplatio jer su te
civilizacije svoj razvoj pa i samo postojanje zasnivale u velikoj meri i na stvaranju objekata
(kanala, puteva, mostova ...) koji su mogli zadovoljiti odreene, narasle drutvene potrebe. Stoga
je tehnologije iz familije zemljanih radova nemogue potpuno razumeti ukoliko se pravilno ne
razumeju osnovni principi funkcionisanja i racionalnog angaovanja graevinskih maina.
ovek je, jo u vreme prvih zajednica, poeo da menja prirodno okruenje prilagoavajui ga
svojim potrebama i u tome je ostao dosledan do dananjih dana. Za razliku od kralja Menes-a koji
je pre vie od 5000 godina gradio na Srednjem Istoku kanale za navodnjavanje, ili Persijanaca
koji su 300 godina posle njega gradili tunele za dovod pitke vode, ljudski rad je danas sveden na
minimuma maine su zauzele mesto hiljada radnika i brzo i pouzdano izvravaju postavljene
zadatke.
Samo se jo ponekad masovnim angaovanjem ljudske radne snage obavljaju zemljani radovi.
Primer je kanal Severni Kiangsu (Kina) gde je 70 miliona kubnih metara zemlje iskopano za samo
80 dana, a slini i manji zahvati se javljaju i u drugim, danas malo razvijenim zemljama.
U graevinskoj maini su dve maine: pogonsku
mainu koja mainu pokree pretvaranjem razlii-
tih oblika energije u pogonsku i radnu mainu ko-
ja radnim organom kao neposrednim izvriocem
obavlja odreenu operaciju. Daljim razvojem pode-
le maine dolazimo do njenih sklopova.
Osnovni sklopovi su motor, transmisioni ureaj,
sistem za upravljanje, sitem za pokretanje i radni
organ. Svaki sklop sadri desetine delova koji su
oblikom, mestom u sklopu, vezama sa drugim
delovima i nainom funkcionisanja prilagoeni
izvravanju specifinih radnih zadataka.
Primena maina je uslov kvalitetnog i brzog zavr-
avanja veine radova u graevinarstvu.
Da bi tu svoju ulogu graevinske maine to bolje obavile ovek ih usavrava poveavajui
njihove radne karakteristike (brzinu kretanja, veliinu radnog organa, manevarske sposobnosti
...), bezbednost i konform rukovaoca, pouzdanost vitalnih delova ili mainskih sistema a
smanjujui trokove rada u vezi sa potronjom goriva i maziva, zamenom habajuih delova i
slinog. Tako je i doao u poziciju da, umesto da sam nosi teret od 40 - 50 N brzinom od 3 - 5
km/h, takve poslove radi maina nosei hiljadu puta vei teret deset puta veom brzinom.
Sa poveanjem angaovanja mehanizacije na zameni ljudskog rada raste uloga i odgovornost
onog koji planira rad maina, njihovu tehnoloku povezanost u proizvodnom procesu, brzinu i
efikasnost otklanjanja kvarova. Iako graevinska firma moe imati veliki broj maina, za radove
poveanog obima ili specifinog karaktera mora se razmatrati i mogunost iznajmljivanja maina
od izvoaa sa neangaovanim kapacitetima, kao i mogunost kupovine novih maina.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
U sluaju iznajmljivanja maina treba razlikovati dve varijante. Prva, kada se iznajmljuje za
potreba jednog posla i druga, kada se maina iznajmljuje na dui rok sa izgledima da bude
otkupljena od vlasnika. Alternativa drugoj varijanti je kupovina nove maine i treba joj dati
prednost u sluaju zamene dotrajale maine (uslov je da postoje sredstva u fondu amortizacije) i
u sluaju potrebe za pouzdanijim radom - iznajmljene maine uglavnom nemaju adekvatno
odravanje to prati visoka uestalost otkaza delova ili sklopova maine. Odluka se donosi tek
nakon detaljne tehnoloke i ekonomske analize.
Svaki tehnoloki proces predstavlja svojevrsni sistem u kome su elementi sistema radne
operacije. Da bi takav sistem bio efikasan meusobni odnos radnih operacija mora biti usklaen i
po pitanju vremena i po obimu izvrenog posla. Usklaenost po vremenu je posebno vana kod
maina sa ciklinim dejstvom. Sinhronizacija rada maina neposredno vezanih procesom rada je
uslov za harmonino funkcionisanje celog sistema i minimiziranje ukupnih trokova mainskog
rada. Iako zemljani radovi obuhvataju i radove na povrini terena i radove ispod nje prva grupa se
izdvaja po obimu i investicionoj vrednosti radova. Iskopi ispod povrine terena su zato tehnoloki
sloeniji i zahtevaju kompleksniju pripremu i kvalitetniju kontrolu.
Osnovne operacije koje ove maine obavljaju na povrini terena su:
a. PRIPREMA TERENA - podrazumeva mainsko uklanjanje sveg niskog i visokog rastinja (i
svakog drugog materijala organskog porekla) koje bi u toku procesa graenja ometalo
izvoenje radova ili kretanje vozila, a u sluaju ostanka u telu objekta (nasipa, brane, ...)
svojim raspadanjem izazivalo njegovo nepravilno sleganje, kao i drugih vetakih objekata u
tlu ili na tlu (poput temelja sruenih objekata, zaostalih instalacija, neorganskog uta i sl.) koji
ometaju fundiranje ili graenje objekta.
Uee ljudskog rada u ovim operacijama je minimalno i svodi se na olakavanje pristupa

maine frontu rada, seenje debelih stabala i miniranje veih komada stene na povrini terena
ili temelja samaca sruenih hala, kao i eventualnu popravku konanih rezultata rada.
b. ISKOP MATERIJALA - ukljuuje iskop razliitih materijala: vezanih i nevezanih, zateenih u
prirodnom stanju ili iz vetakih objekata, suvih i vlanih ili ispod vode ... a u cilju
obezbeivanja sirovinskog materijala potrebnog za izgradnju drugih objekata ili iskljuivo radi
stvaranja prostora za njihovu izgradnju.
Iskop materijala savremenim mainama najee podrazumeva i njegov utovar u transportna
sredstva. ovek pritom uestvuje samo kao rukovaoc maine a savremene komande mu
omoguavaju da mainama uspeno profilira i strane i dno iskopa.
c. TRANSPORT MATERIJALA - je gotovo nezaobilazna operacija zemljanih radova jer je
promena okruenja, kao deo svakodnevnih ovekovih aktivnosti, u vezi sa pomeranjima velikh
zemljanih masa. Maine za transport zemljanih materijala mogu biti univerzalne (za
transportovanje razliitih materijala) ili specijalizovane za odreeni materijal, ali u svakom
sluaju raspolau hidraulikom opremom za istovar (kipovanje) sadraja svog koa. To ine
izdizanjem jednog kraja koa ) sanduka i isipanjem materijala preko suprotne ivice.
TEHNOLOGIJA GRAENJA
d. UGRAIVANJE MATERIJALA - kao radna operacija predstavlja najsloeniju fazu zemljanih

radova obzirom da je zahtevani kvalitet ovih radova - visok. Ugraivanje se vri najee uz
pomo dinamikog dejstva maine ili njenog radnog organa, a u slojecvima iju debljinu
direktno odreuju svojstva materijala, performanse maine i projektovani kvalitet radova.
Na savremenim mainama za ugraivanje postoje, kao delovi standardne opreme, digitalni

ureaji za merenje stepena zbijenosti materijala, korekciju radnih parametara u sledeem
radnom ciklusu i beleenje konanih rezultata rada u cilju kompletiranja baze podataka o
izvrenim radovima. Zbog svega ovoga je uee ljudskog rada zanemarljivo malo i
podrazumeva prevashodno aktivnu kontrolu i korekciju zahteva u pogledu nivoa zadovoljenja
pojedinih komponenata projektovanog kvaliteta rada.
e. POMONI RADOVI - su svi oni radovi na kojima ove maine uestvuju a da nije u pitanju rad
sa zemljanim materijalima (uklanjanje snega sa saobraajnih povrina i sl.) ili nisu za njih
direktno projektovane a uz pomo prikljunih ureaja i opreme mogu dati zadovoljavajue
rezultate rada.
SVOJSTVA TLA
Za planiranje i izvrenje radova u tlu neophodno je razumeti procese u zemljinoj kori, strukturu tla
i stena i njihove osobine koje su od znaaja u inenjerstvu.
Stene su prirodni agregati ili kombinacije jednog i vie minerala;
Minerali su prirodna, neorganska, vrsta tela odreenog hemijskog sastava
i ureene atomske grae.
U inenjerstvu termin stene se odnosi na materijal u komadima veim od 300 mm.
Graevinsko tlo su estice manje od 75 mm i definisano je standardom ASTM D2487.
Obluci i komadi kamena od 75 mm do 300 mm su graevinsko tlo u irem smislu. Materijal
ove granulacije znaajan je za pojedine nasipe (kao to su nasute brane i donji stroj eleznica)
kao konstruktivni materijal, a u iskopima kao veoma vodopropustan materijal.
Razliku geolokog i inenjerskog poimanja stena treba stalno imati na umu, jer se esto poslovi
geologa (inenjerska geologija) i graevinskog inenjera (geotehnika) prepliu.
Stene se klasifikuju prema mineralokom sastavu, veliini zrna i postanku na sledee vrste:
1. Magmatske stene: granit, diorit, gabro (krupnozrne), riolit, andezit, bazalt (sitnozrne);
2. Sedimentne stene: konglomerat, brea, pear, laporac (klastine), krenjak, dolomit,
kreda, kremen (neklastine);
TEHNOLOGIJA GRAENJA
3. Metamorfne stene: kriljci, isti, gnajs, mermer.

Formacija je individualna vrsta stene ili mnotvo stena koje su homogenih geolokih svojstava
sa odreenim granicama u prostoru, tj. imaju definisanu zapreminu.
Geoloko vreme sainjavaju ere, periode i epohe.
Povrina Zemlje pokrivena je vegetacijom, a manji deo je otkriven gde se moe dobiti bilo
potpuno transformisana stena kao tlo ili stene u razliitim stepenima raspadanja. Sve to to se
vidi na povrini ukazuje na veliku raznolikost sastava onog dela Zemljine kore koje je od znaaja
za graditelja, to potvruju i istraivanja u manjim i veim dubinama. Raspadanje stena je
kontinualni rad prirode na sniavanju planina, a sile raspadanja izazivaju 2 grupe procesa:
1. Hemijsko razlaganje rezultat je hidratacije, hidrolize, oksidacije, karbonizacije i
rastvaranja.
2. Mehaniko usitnjavanje rezultat je zamrzavanja vode, temperaturnih promena
vazduha, hlaenja stenske mase, kidanja delova radom vode i tektonskim pokretima,
i dejstvom korenja biljaka.
Kombinovani efekti hemijskog, jaeg i mehanikog, slabijeg, izazivaju procenjenu brzinu
raspadanja 15 cm stene na 10.000 godina in situ.
Pored procesa raspadanja stena koji deluju na malom prostoru, deluju i globalni procesi, osnovni
tvorci geomorfolokih formi, koje izaziva 6 sila:
1. led,
2. voda,
3. vetar,
4. vulkani,
5. gravitacija,
6. pokreti kore.
Globalno dejstvo leda ogleda se u kretanju lednika i stvaranju sledeih formi: lateralne morene,
terminalne morene, drumlini i eskeri. Voda je najmonija spoljanja sila Zemlje ije se dejstvo
ogleda u sledeim vanim formama: doline i klisure, plavne ravni, terase, muljni peskovi... Vetar
stvara dve bitne forme: dinski pesak i les. Vulkani stvaraju tokove lave i vulkanske bree i tuf.
Gravitacija se uoava u stvaranju talusa, klizita i odrona. Pokreti Zemljine kore stvaraju rasede,
nabore, sinklinale i antiklinale.
Da bi se u mnotvu karakteristika, kojima se pojedina tla meusobno razlikuju, mogao napraviti
red, neophodan za jasno opisivanje odreenog tla, dugo se tragalo za odgovarajuim sredstvom.
Racionalan i jednostavan sistema klasifikacije koji su stvorili A. Casagrande, Corps of Engineers i
Bureau of Reclamation je 1952. godine utvren pod oznakom USCS (Unified Soil Classification
System). Iako se za tlo, zbog nabrojanih razloga, ne moe oekivati egzaktna klasifikacija (kao
to je periodni sistem hemijskih elemenata prof. Mendeljejeva) konano je dobijena pouzdana
osnova za inenjerska istraivanja i oblikovanje konstrukcija. Nakon toga objavljen je ameriki
standard ASTM D-2487, kojim su se rukovodile i druge drave koje su, varirajui pojedne veliine
stvorile analogne standarde. Meu njima se izdvaja britanski BS 5930 koji, kao i ameriki, ima
veliku meunarodnu primenu, ali ima drugaije postavljene granice grupa tla. Za razumevanje
analize tla, koju dobijamo kao deo tehnike dokumentacije pripremljene za realizaciju projekta.
treba spoznati prema kojem je standardu raena i koje su terenske i laboratorijske procedure
identifikacije tla raene. Jednom reju, klasifikacija tla je osnovno orue u prouavanju svojstava
tla i inenjerskom rasuivanju pri graevinskim radovima sa tlom i kljuni deo opisa kojim se
identifikuje tlo sa kojim se radi.
GEOMEHANIKE KARAKTERISTIKE TLA

Ova grupa parametara predstavlja sutinsku odrednicu ireg izbora maina za zemljane radove.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Koliina vlage u tlu se odraava kako na veliini otpora rezanja (u fazi iskopa materijala) tako i na
plastinost i lepljivost materijala (u fazi utovara) koji utiu na koeficijent punjenja radnog organa.
Vrlo esto gradilini putevi nemaju posebnu obradu pa higroskopnost tla igra veliku ulogu jer i pri
malim padavinama utie na efikasnost prianjanja pneumatika za putnu podlogu. U kontekstu
klimatksih uslova ova odlika opredeljuje iri izbor za grupu "tokaa" ili "guseniara".
Svojstva tla se utvruju pregledom i terenskim ispitivanjem

U odnosu na teine materijala u zbijenom i rastresitom stanju moemo izvriti podelu na:
Lake terene (suv zemljani ili glinovit materijal),
Srednje terene (obina zemlja, suvi pesak i/ili ljunak, peskovita zemlja, srednje
vlana glina, laka glina visoke vlanosti, teka glinovita zemlja) i
Teke terene (mokar pesak i/ili ljunak, smrznuti pesak i/ili ljunak, tucanik, glinovito
zemljite),
Podela na kategorije tla u zavisnoti od otpora tla prilikom rezanja pod uglom od 45o:
I. Kategorija (vrlo slab teren) - pesak, peskovita zemlja, laka glinovita zemlja, ljunak i
tucanik; otpor rezanja do 0,5kp/cm 2.
II. Kategorija (slab teren) - srednje vlana glinovita zemlja, lake gline srednje i
poveane vlanosti; otpor rezanja od 0,5 do 1,0 kp/cm2.
III. Kategorija (teren srednje vrstoe) - glinovita zemlja male vlanosti, teka glinovita
zemlja i srednje gusta glina; otpor rezanja od 1,0 do 2,5 kp/cm2.
IV. Kategorija (teren poveane vrstoe) - slabi peari sa glinom, slabi laporac i glinac,
gusta glina; otpor rezanja od 2,5 do 5,0 kp/cm2.
V. Kategorija (vrst teren) - guste karbonske gline, slabi pkolkasti krenjaci, mineralne
stene i zamrznuti vlani pesak; otpor rezanja do 5,0 do 10,0 kp/cm2.
VI. Kategorija (vrlo vrst teren) - guste gline, slabi peari, laporac, zamrznuti mokri
pesak ili glinovita zemlja (do -3 0C); otpor rezanja od 10.0 do 15 kp/cm2.
VII. Kategorija (veoma vrst teren) - gue i vre modifikacije tla VI kategorije,
zamrznuta glinovita tla II i III kategorije pri temperaturama tla do - 5 oC; otpor rezanja
od 15,0 do 20.0 kp/cm2.
VIII. Kategorija tla (izuzetno vrst teren) - vrsti peari i laporci, tvrde gline i zamrznuto
glinovito tlo pri temperaturama do - 20 oC; otpor rezanja od 20,0 do 30,0 kp/cm2.
INENJERSKE OSOBINE TLA

VODOPROPUSTLJIVOST je svojstvo tla da proputa vodu kroz svoje pore (upljine) koje
su delimino ili potpuno povezane.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
ljunkovi sadre makro pore, peskovi sadre makro pore i kapilare, u prainama su bitne kapi-
lare, neporemeene gline sadre kapilare i mikro pore, a ispucale gline sadre i makro pore.
Voda u tlu je u kretanju koje nastaje usled energetskog potencijala (razlika energije dva nivoa
vode) stvorenog gravitacionim, kapilarnim, osmotskim ili termalnim gradijentom. Gravitaciono
kretanje vode u tlu definie se Darsijevim zakonom:
V = k i (m/s)
gde su: V - brzina proticanja (m/s)
k - koeficijent propustljivosti (m/s)
i - hidrauliki gradijent
Pri gravitacionom kretanju vode u tlu javljaju se sile proceivanja koje se dobijaju na osnovu
mehanike fluida poroznih sredina u ijoj je osnovi Darsijev zakon. Za analizu kretanja vode u tlu
neophodno je znati koeficijent k, koji se dobija u laboratoriji testovima sa konstantnim ili
opadajuim pritiskom, a in-situ (na terenu) probnim pumpanjem.
VRSTOA je otpor tla dejstvu sila do loma.

Za sva tla vrstoa na smicanje je kritina vrstoa, jer tla pokazuju manji otpor smicanju nego
aksijalnom naprezanju. Faktori koji utiu na vrstou na smicanje su:
1. svojstva materijala (tip tla, zasienost, drenaa...)
2. spoljanji faktori (istorija naprezanja, hemijsko raspadanje, bona pomeranja...)
3. metod testiranja
Coulomb je 1776. postavio zakon o vrstoi tla na smicanje:
f = C + tan
gde su: f - vrstoa smicanja
C - kohezija
- normalni napon
- ugao unutranjeg trenja
Merenje vrstoe smicanja radi se u geomehanikoj laboratoriji i in-situ. U laboratoriji se koriste
testovi direktnog smicanja i triaksijalni test.
Za test je presudno razmatranje promene primenjenog ukupnog napona u odnosu na disipaciju
pornog pritiska u realnim okolnostima. In-situ merenja obuhvataju testove krilnom sondom,
standardni test penetracije i statiki penetrometar sa konusom (CPT) i presometar.
STILJIVOST je odnos promene zapremine tla (V) i primenjenog optereenja.

Zavisi od vrste optereenja (statiko, dinamiko), duine trajanja optereenja i prostornog
rasporeda optereenja, vrste tla, gustine i sadraja vode.
Navedeni uticaji izazivaju sledee promene zapremine tla:
o kompresija je smanjenje zapremine usled statikog optereenja,
istezanje je suprotno kompresiji,
o konsolidacija je smanjenje zapremine nakon proteklog vremena,
ekspanzija je suprotna konsolidaciji
o skupljanje je smanjenje zapremine zbog kapilarnih napona u toku suenja tla
bubrenje je suprotno skupljanju,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
o zbijanje je smanjenje zapremine usled dinamikih sila vibriranja i udaranja,

rastresanje je operacija suprotna zbijanju.
Svojstvo stiljivosti je prvenstveno vezano za promene pora i veoma malo za promene samog
skeleta tla. Ispitivanje se vri u laboratoriji edometrom i triaksijalnom aparatom, a in-situ
presiometrom, statikom i dinamikom penetracijom, CBR-om i krunom ploom.
PRISUSTVO PODZEMNIH VODA

Nekvalitetni podaci o kretanju podzemnih voda mogu da dovedu izvoaa u situaciju da u toku
radova na iskopu bude zateen sa neadekvatnom mehanizacijom. Visok nivo podzemne vode
uslovljava promenu tehnologije rada a time i adekvatnu procenu njenih trokova. Rad u suvom, u
ovakvim sluajevima moe biti obezbeen samo kvalitetnim depresiranjem nivoa vode ali i tada
pred inenjerima ostaju problemi ukoliko se mora raditi u nedovoljno oceenom materijalu.
Vlanost tla u prirodnom stanju je jedna od tehnoloki najvanijih osobina.
estice tla mogu biti razliite vrste, veliine i naina meusobne povezanosti a na sve te osobine
utie voda, nezaobilazni faktor prirodnih uslova u kojima, i pod uticajem vode, dolazi do fizikih i
hemijskih promena tla. Voda, prisutna u jednom ili vie agregatnih stanja, doprinosi makro i mikro
pomeranju estica tla, reaguje sa njima rastvarajui postojee veze i inicira reakcije hemijski
aktivnih supstanci iz tla. Ona ispunjava pore tla i istiskujui mnogo pokretljiviji vazduh menja
mehanike, pa samim tim i tehnoloke, osobine tla.
Sloj zasien vodom ima veu teinu od sloja koji se ve ocedio ili je samo prirodno vlaan. Za-
seen radovima na iskopu tla za potrebe izgradnje objekta, takav sloj ima manju stabilnost i
pokazuje tendenciju klizanja ka zoni iskopa. Time ugroava sigurnost radnika i remeti ritam
tehnolokog procesa pa se javlja potreba za preduzimanjem specijalnih zatitnih mera zatite
zone iskopa.
Brzina filtracije podzemne vode kroz tlo zavisi od osobina tla (vrste tla, granulometrije...).
Nekoherentna tla pod uticajem suvie brze filtracije (efekat ispiranja tla) mogu izgubiti sitne
estice koje su neophodne za ouvanje granulometrijske strukture tla i time omoguiti stvaranje
uslova za neeljena sleganja.
U koherentnim materijalima je brzina manja pa se u cilju ubrzanja depresijacije mora poveati
gustina mesta na kojima se crpljenje vri.
estice tla, osloboene unutranjeg pritiska vode u porama, se sleu i poveavajui zone
meusobnih kontakata daju tlu veu koheziju.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Hidrogeoloke karakteristike terena se dobijaju laboratorijskim ispitivanjem uzoraka prikupljenih

istranim radovima na mestima gde e zatita radova biti neophodna.
Poznati Darsijev zakon:
Q = k A h L-1
u kome oznake zamenjuju sledee veliine:
Q - koliina proceene vode,
k - koeficijent filtracije (vodopropustljivost),
h - pad nivoa podzemne vode na duini L (h/L je hidrauliki gradijent),
A - povrina poprenog preseka zone koja se posmatra,
pokazuje da emo veu koliinu proceene vode imati u materijalima sa veom vodopro-
pustljivou ali i da u njima ta koliina moe biti poveana ukoliko ostvarimo vei hidrauliki
gradijent.
Orijentacione vrednosti koeficijenta filtracije su date u tabeli:
Stepen k
Reprezentni tip materijala
vodopropustljivosti (10- 6 m/s)
Visok > 1000 ist ljunak
Srednji 10 - 1000 ist pesak i meavine peska i ljunka
Nizak 0,1 - 10 Vrlo fini pesak
Vrlo nizak 0,001 - 0,1 Praina i meavine peska i gline
Ne postoji < 0,001 Netaknute gline
Da bi se usvojile odgovarajue mere neophodno je, pre analize grupe moguih metoda rada,
utvrditi do koje se dubine tla eli postaviti zatita (oblast primene postojeih metoda nije ista za
sve) i odgovoriti na kljuno pitanje, da li se na gradilitu eli:
a) privremena zatita od dejstva podzemne vode (zatita koja e trajati dovoljno dugo da
se zavre odreen radovi ili objekat osposobi za samostalnu zatitu), ili je potrebna
b) trajna zatita podruja (pod ovim se podrazumeva teritorija" ali i dubina terena" do
koje zatita dopire).
Polazei od sredstava kojima u borbi sa vodom raspolae inenjer mora vriti izbor na bazi
finansijskih sredstava koja su planom namenjena izradi zatitnih objekata. Stepen ugroenosti
zatitnih objekata zbog opisanih okolnosti zavisi od pritiska podzemne vode (nivoa) na te
graevine i kohezije koja vlada u tlu. Da bi se smanjio pritisak posebnim konstruktivnim merama
moe biti doputeno delimino proceivanje vode kroz "pore" zatite ali to podrazumeva mere za
crpljenje vode iz zone iskopa, mere koje zbog neophodnog nivoa pouzdanosti mogu biti
finansijski neracionalne.
Izbor metode rada zahteva dobro poznavanje tehnologija i podataka o objektu, klimatskom okru-
enju u vreme izgradnje, geomehanikim i hidrolokim karakteristikama terena, kao i mnogim
tehnikim detaljima i ogranienjima proisteklim iz osetljivosti objekta (ili metoda rada namenjenih
njegovoj izgradnji) na promenu trase unutranjih puteva, dejstvo vibracija...
KONTROLA NIVOA PODZEMNE VODE

Osnovna zatita teritorije gradilita i same zone iskopa moraju biti objekti za prihvatanje i
odvoenje povrinske vode. Takvi su nasipi i rovovi, graevine koje inenjerima stvaraju velike

TEHNOLOGIJA GRAENJA
potekoe u organizaciji unutranjeg transporta ali ih treba primenjivati u svim sluajevima kada
tehno-ekonomska analiza ne ukazuje na bolja reenja.
Na nekim gradilitima problem je povrinska voda, na drugim nema ni povrinske vlage

Jedan od naina zatite je pobijanje elinih talpi po obodu zone iskopa i iskop materijala pod
zatitom ovog tita. Ovakav postupak je skup, traje relativno dugo i nije ga mogue primeniti u
svim sluajevima. Slina ocena moe biti data i metodima smanjenja permeabilnosti tla u zoni
perimetra iskopa, izmeu ostalog i zato to, kao i prethodni, zahtevaju primenu specijalne
tehnologije. Ovoj grupi pripadaju metodi zamrzavanja tla (primena je mogua samo u slojevima
koji su zasieni vodom), primene elektro-osmoze (samo za materijale ija je permeabilnost manja
od oko 10-8 m/s) i komprimovanog vazduha (karakterie kesonski rad) ili injektiranja terena (visoki
trokovi mogu biti prihvatljivi samo kod graevinskih radova velikog obima).
Grupi metoda pripada i izrada betonskih dijafragmi u tlu. Ona je primerena objektima koji se
fundiraju duboko (do 40 m) ili su podzemni sa malom visinom nadsloja pa se, kao racionalniji put
realizacije posla, prihvata da se izgrade u otvorenom iskopu a zatim zatrpaju.
Preovladavajui broj projekata zahteva primenu jeftinih a pouzdanih i jednostavnih tehnologija
zatite koje izvoa moe primeniti oslanjajui se na sopstvene ljudske i materijalne resurse. Koja
e metoda biti prihvaena oito zavisi od njene sposobnosti da uspori ili zaustavi kretanje vode
kroz izvedenu zatitu.
Ukoliko se radi o nekoherentnim materijalima voda se relativno lako moe ocediti ukoliko se po
obodu (perimetru) zone radova ili unutar nje iskopaju ocedni rovovi ili jame ije je dno na dubini
veoj od dubine iskopa. Oceenu vodu treba zatim prepumpati u otvoreni ili zatvoreni kanal ili na
neki drugi nain najkraim putem odvesti van zone gradilita.
DEPRESIRANJE PODZEMNE VODE

Depresiranje podzemne vode moe biti izvedeno linijski, dubokim rovovima, ili takasto primenom
dubokih buotina iz kojih se voda crpe pumpama postavljenim na povrini terena.
Zatita rovovima moe biti izvedena tako to se u noici kosine iskopa izvede rov u koji se, pod
odgovarajuim nagibom, poloe perforirane cevi i zatrpaju istim ljunkom. Oceena voda se
prikuplja u rovu, sloj ljunka oko cevi zadrava sitnije estice tla isprane iz tla pod dejstvom hidra-
ulikog gradijenta i spreava da se rupice na cevi zatvore. Cevi se tako postavljaju da se na
mestima susticanja vie njih formira vor mree proceivanja iz koga se voda crpe pumpama i
prebacuje u druge zone gradilita ili specijalne instalacije u kojima nee biti tetna.
Ukoliko se radi o iskopima u ljunkovitim ili peskovito-ljunkovitim materijalima ispumpavanje
vode je najjeftiniji nain zatite. Naalost, efikasnost metoda je ograniena kapacitetom pumpe a
to znai da se na ovaj nain moe raditi samo sa buotinama dubine do 5 - 6 m. Jedna pumpa
moe opsluivati nekoliko buotina u nizu.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
U toku rada treba kontrolisati sadraj koji se izvlai iz buotine jer se sa vodom izvlae i sitnije
estice koje su znaajne za ouvanje strukture tla pa vei gubitak te komponente moe dovesti
do neeljenog sleganja terena. Osetljivost gradilita na pojavu otkaza pumpi za depresiranje
podzemne vode ne treba komentarisati, ona je nesumnjivo visoka, pa u rezervi uvek treba imati
adekvatnu zamenu za kljune ureaje. Broj rezervnih pumpi zavisi od broja aktivnih, instaliranih
pumpi i njihove pouzdanosti a trokovi dranja ovakve rezerve se obavezno stavljaju u kontekst
tete koja bi nastala prodorom vode u zonu rada, materijale i opremu koja se tamo nalazi, i tek na
osnovu toga odluuje o broju i pojedinanom kapacitetu pumpi.
Za crpljenje vode iz ocednih jama koja sadri i sitnije estice tla (praina, sitan pesak) mogu po-
sluiti potapajue pumpe (vidi slike) koje se potpuno uranjaju u vodu i rade bez usisne cevi a
izbacuju vodu na visinu do 15 - 20 m. Pumpe ovog tipa su vrlo pouzdane a mogu se podesiti i da
automatski prestaju sa radom kada nivo vode u jami padne ispod odreenog nivoa, odnosno da
automatski startuju kada nivo oceene vode dostigne kritinu granicu. Otporne su na izmenu rei-
ma rada i ne pokazuju osetljivost ukoliko se u toku rada usisnik izvue iz vode. Kapacitet ovih
pumpi je ogranien visinom prepumpavanja.
DRENIRANJE TLA
Vertikalni drenovi (iglofiltri) se postavljaju i vade brzo i lako a imaju relativno veliku mo isisa-
vanja vode iz tla ime se svrstavaju u "popularnu" opremu za kontrolu podzemne vode. Efikasni
su u materijalima kao to su pesak, ljunak i njihove meavine.
Postavljanje iglofiltra u mekano tlo se odvija pod dejstvom koncentrisanog mlaza vode (engl.
jetting) a za prolaz kroz neto vri povrinski sloj (zbijeni pesak ili ljunak, tvrda glina) slui
metalni probija u vidu kratke cevi ojaanog vrha. Kada se voda pod pritiskom (oko 8 bara) kroz
fleksibilnu cev dovede u zonu vrha iglofiltra ona, svedena na uzak mlaz, poinje da razbija veze

TEHNOLOGIJA GRAENJA
estica tla, stvara gustu suspenziju i izlazi ka povrini terena. Na ovaj nain se u tlu stvara
buotina nepravilne konture kroz iji porozni omota moe da se proceuje voda iz tla.
Fundiranje velikih objekata zahteva primenu velikog sistema iglo-filtera

Opisani problemi stabilnosti tla koje gubi vodu iz pora mogu ugroziti buotinu i dovesti do
uruavanja okolnog materijala pa se odmah nakon izrade buotine oko fleksibilne cevi za odvod
vode i iglofiltra na dnu buotine ugrauje ist pesak kao ispuna i filtar. Iglofiltar poinje da
funkcionie kada se pod dejstvom pumpe u sistemu stvori podpritisak koji usmerava kretanje
vode ka rupicama u oblozi (cediljki) iglofiltra. S obzirom na potrebu postavljanja velikog broja
drenova pokazuje se kao neracionalno reenje aktiviranje posebne pumpe za svaki od njih. Stoga
se niz drenova povezuje jednom cevi veeg prenika, pri emu se na mestima prikljuivanja
njihovih dovodnih cevi postavljaju zatvarai koji slue za regulisanje protoka vode.
Kod iskopa kanala depresiranje podzemne vode stvara uslove za rad u suvom
Depresiranje podzemne vode je postupak ije su neophodnosti projektanti konstrukcije objekata
koji se grade u tlu svesni ve u fazi preliminarnih studija ili najkasnije u vreme izrade idejnog
projekta. Ukoliko se istranim radovima konstatuje prisustvo podzemne vode na nivou koji moe
remetiti tok glavnih radova preduzimaju se mere za praenje promene tog nivoa (merenje
piezometrima ili na slian, pouzdan nain) i podaci dostavljaju projektantima objekta.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
ARMIRAKI RADOVI
Armiraki radovi obuhvataju sve aktivnosti na pripremi, izradi, transportu i ugraivanju sredstava
(armaturnih ipki, armature u koturovima i zavarene armaturne mree) koja se koriste za armi-
ranje betonske konstrukcije.
Potreba da se beton ojaa elinim profilima doprinela je razvoju industrijskih materijala pogo-
dnih za primenu u elementima konstrukcije iji oblik, uloga u konstrukciji i stepen izloenosti
razliitim tetnim dejstvima nastalim unutar objekta i izvan njega utiu na izbor vrste i oblikovanje
profila Projektankoji su izraeni od elika razliitih povrinskih i mehanikih karakteristika.
Odgovornost projektanta prilikom izbora vrste elika, oblika i dimenzija profila podrazumeva
odgovornost izvoaa radova za dosledno potovanje zahteva tehnikih uslova za armirake
radove i realizaciju armirakih radova na nain koji e armaturnim profilima garantovati ostva-
renje poverenih zadataka. Kao i kod ostalih graevinskih radova i kod ovih je uee meha-
nizovanog rada sve vee, posebno u oblasti pripreme i obrade profila, ali je prisustvo ivog rada u
fazi montae armature i dalje neizbeno pa samim tim i pojava greaka.
Potovanje tehnikih uslova o kojima e biti rei u ovoj tematskoj jedinici treba da pomogne
eliminaciji ili bar smanjenju broja takvih greaka. Jedna od osnovnih greaka se ini ve u fazi
organizacije armirakih radova. Veina firmi na velikim gradilitima problematiku ugraivanja
armature stavlja u vezu sa betonskim radovima i njihovo reavanje poverava strunjaku za
betonske radove. Naalost, broj i raznovrsnost praktinih problema trai adekvatan tretman koji,
izmeu ostalog, donosi utede u vremenu neophodnom za realizaciju radova i garantuje vane
elemente kvaliteta objekata - njihovu trajnost i eksploatacionu pouzdanost.
4.1. VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE

Armatura kao ojaanje betona se primenjuje ve skoro jedan vek i u tom razdoblju se razvoj
karakteristika ovih materijala kretao u dva paralelna pravca:
1. u pravcu poboljavanja karakteristika svakog materijala posebno,
2. u pravcu obezbeenja to kvalitetnijeg sadejstva ovih materijala.
Simbioza elika i betona je neophodna jer armaturni profili betonu daju neophodnu duktilnost a
beton svojom nepropustljivou titi armaturu od agresivnih uticaja sredine. Potreba da se u
sklopu razvoja montanog graenja i teorijskih postavki prorauna konstrukcija prema graninim
stanjima betonski elementi uine to manjih poprenih preseka uslovila je razvoj tehnologije
izrade armaturnog materijala.
Armaturne mree su doneli napredak u oblast boljeg sadejstva betona i elika ali je primena ovih
formi ostala ograniena samo na odreenu grupu betonskih elemenata a mnogo vaniji bio je
razvoj tehnologije izrade armature sa rebrima pravilno rasporeenim po njenoj povrini. Rebrasti
elik ima poprena i poduna rebra ili izboine na povrini.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Na gradilitima je vrlo dugo skoro 75 % armature bilo izraeno od tzv. mekog glatkog armaturnog
elika ija je granica teenja bila 240 N/m2 a ostalih 25 % su delile armaturne mree i rebrasti
visokovredni profili. injenice da je primena mrea i rebrastih profila korisnija sa stanovita
postignutih uteda u radu na montai armature i da je ponuda trita sve vea u toj oblasti (uz
neznatnu razliku u ceni) uticali su na masovniju primenu kvalitetnijeg armaturnog materijala tako
da je danas pomenuti odnos izmenjen u korist rebrastog elika.
Prema Pravilniku o tehnikim normativima za beton i armirani beton na gradilitima je dozvoljena

primena sledeih vrsta armature:
Vrsta armature Oznaka Asortiman

Glatka armatura GA 220 / 340 5 - 12
Glatka armatura GA 240 / 360 5 - 36
Rebrasta armatura RA 400 / 500 5 - 40
Zavarene armaturne mree od glatke ice MAG 500 / 560 4 - 16
Zavarene armaturne mree od rebraste ice MAR 500 / 560 4 - 12
Bi armatura BiA 680 / 800 3 - 11
Iako se u asortimanu glatke i rebraste armature nalaze i vrlo veliki profili njihova praktina
primena je vrlo mala - preko 90% ugraene armature ima prenik koji je manji ili jednak 25.
Zavarene armaturne mree se koriste u velikom broju kombinacija debljina ipki ali su
najprimenjenije one za koje vai 4 8.
elik za armiranje je materijal o kome se najee zna samo to da je srednja vrednost za-
preminske mase 7,85 t/m3 a srednja vrednost koeficijenta termike dilatacije 10 10-6 /oC.
Meutim kada je u pitanju armatura kao graevinski materijal potrebno je mnogo vie informacija.
Firme nabavljaju armaturni materijal iz razliitih izvora pa prilikom njegove obrade moe doi do
greaka ije se posledice direktno odraavaju na nosivosti elementa t.j. konstrukcije u koju je ar-
maturni materijal ugraen. Uz materijal moraju biti isporueni podaci o:
a) kvalitetu materijala (izraen je karakteristinom vrednou konvencionalne granice
teenja armature tj. vrednou napona pri kome je nepovratna dilatacija 0,2 %),
b) klasi duktilnosti (moe biti normalna ili visoka a izraava se karakteristinom
vrednou izduenja armature pri maksimalnom optereenju uk, odnosno karakte-
ristinim odnosom vrstoe pri zatezanju prema granici teenja (ft/fy)k),
c) dimenzijama profila koji su isporueni (one moraju odgovarati zahtevima u pogledu
veliine dozvoljenih odstupanja, tj. moraju biti u granicama tehnike tanosti),
d) povrinskim karakteristikama armaturnog gvoa (razlikujemo glatke rebraste ipke
kod kojih se povrinske karakteristike iskazuju faktorom povrine rebra fR (odnosom

TEHNOLOGIJA GRAENJA
povrine projekcije poprenih rebara u pravcu ose ipke i povrine omotaa ipke
izmeu uzastopnih rebara),
e) mogunosti zavarivanja armaturnih profila (vano sa stanovita nastavljanja profila i
izrade veza profila metodom zavarivanja).
Armatura se ugrauje u betonske elemente u cilju njegovog ojaavanja i postizanja neophodne
otpornosti na statika i dinamika optereenja, temperaturne uticaje, skupljanje kao i
omoguavanja manipulacije i transporta prefabrikovanih betonskih elemenata pa je, prema ulozi
koju ima, moemo podeliti na:
a) glavnu armaturu - slui za prijem dominantnih zateuih naprezanja nosaa nastalih
usled prijema staslnih i eksploatacionih optereenja,
b) podeonu armaturu - slui za preraspodelu uticaja izmeu ipki glavne armature i
omoguavanje njihovog sadejstva kao i spreavanje pojave prslina u elementu,
c) montanu armaturu - slui za obezbeivanje poloaja ipki armature ugraenih u
armaturne sklopove povrinskih ili prostornih formi.
Pored ugraivanja armature u vidu otvorenih armo-sklopova (ravnih, savijenih, zakrivljenih) koji
se primenjuju kod izrade zidova, ploa i ljuski sve su brojnije forme zatvorene (pravougaone,
poliugaone, krune) konture koji se primenjuju kod izrade ipova, temelja, stubova i greda.
U betonske elemente se esto ugrauju razliiti oblici ankerovanih metalnih formi (anker ploice)
koje se koriste za izradu veze:
betonskog prefabrikovanog elementa sa betonskom konstrukcijom,
betonskog elementa sa metalnom konstrukcijom, ili
betonskog elementa sa opremom i instalacijama objekta.
Ankerovanje pomenutih formi se izvodi primenom armaturnih ipki (zavarenih za ploicu) ili
direktnim zavarivanjem za glavnu i/ili podeonu armaturu elementa.
4.2. ARMATURA (ELIK) ZA PREDNAPREZANJE

Razvoj tehnologije proizvodnje ili obrade graevinskih materijala omoguio je unapreenje
procesa graenja. Zahvaljujui betonima visokih marki prefabrikovani elementi su postajali sve
laki za transport i montau a skraenje roka za izradu betonske konstrukcije objekta bio je i
ostao glavni argument pobornika primene metoda montanog graenja. Da bi se u poprenom
preseku apsorbovali veliki naponi zatezanja morala se primeniti armatura velike otpornosti na
kidanje. Njena interakcija sa betonom je zahtevala uvoenje novih pravila i postupaka primene pa
je oblast primene dobila i poseban naziv - prednaprezanje. Za prednaprezanje se koriste profili
(ice) 2 - 12 izraeni od elika ija minimalna vrednost karakteristine vrstoe na zatezanje
mora biti preko 1500 MPa. Sila prednaprezanja sa elika na beton moe biti preneta bilo direktno,
tzv. athezionim prednaprezanjem, bilo indirektno, tzv. kotvama sa kablovima za prednaprezanje.
TEHNOLOGIJA GRAENJA
Kotva predstavlja sklop vie elemenata (aura, klin, podlona ploa, anker ploa, ...) iji su glavni
zadaci:
a) da obezbede pravilan raspored i podjednako zatezanje svih ica,
b) da ice za prednaprezanje pouzdano dre u istegnutom stanju,
c) da silu zatezanja preko oslonakog preseka (bloka) prenesu na betonski element a da
pritom, usled velike koncentracije napona zatezanja u zoni oko kotve, ne doe do
pojave prslina i cepanja betona.
Armatura za prednaprezanje i jedna vrsta kotve

Kotve se, prema ulozi u prednaprezanju, dele u 3 osnovne grupe i mogu biti:
1. normalne kotve (su aktivne kotve jer slue za jednokratno ili viekratno unoenje sile
prednaprezanja u kabl i injekcione mase u zatitnu cev) pojavljuju se u varijantama:
normalne kotve za postavljanje na beton,
normalne kotve za postavljanje u beton,
viestruke normalne kotve za postavljanje na beton,
2. fiksne kotve (su pasivne kotve jer slue za fiksiranje jednog kraja kabla kod je-
dnostranog prednaprezanja u kome je na drugom kraju kabla normalna ili nastavna
kotva), i
3. nastavne kotve (slue za nastavljanje dugih ve prednapregnutih kablova i kablova koji
tek treba da se prednapreu a ne mogu biti izraeni u jednom komadu).
Projektom prednaprezanja moraju biti precizno dati tehniki uslovi za izvoenje radova sa svim
podacima o materijalima i opremi koji se primenjuju. Ukoliko izvoa radova nije u mogunosti da
obezbedi nabavku i primenu projektovanih sredstava mora se obratiti projektantu sa listom
alternativnih sredstava kako bi proverom njihovih tehnikih karakteristika bila utvrena podobnost
za primenu i na osnovu pozitivnog odgovora dobijena pismena saglasnost za zamenu.
4.3. KARAKTERISTIKE I PRIMENA MIKRO-ARMATURE

Ako masivni armaturni profili vie nisu atraktivni mikro armatura sigurno jeste. Mikroarmirani
beton predstavlja meavinu klasinog betona sa odgovarajuom koliinom armature u vidu
elinih vlakana. Armiranje graevinskih materijala vlaknima je ideja stara gotovo kao graditeljsko
umee jer su seena slama, vlakna jute, konjska dlaka i slini materijalni davno korieni za
ojaavanje graevinskih proizvoda na bazi gline. Vlaknasta ojaanja tankih i krtih materijala su
uvodila nove proizvode u oblasti azbest-cementnih prefabrikata a od pre trideset godina se
eksperimentie i sa sintetikim materijalima (karbonskim i staklenim vlaknima).
Poev od 1970. godine elina vlakna poinju da ulaze u graevinsku proizvodnju (procene
pokazuju da je 1975. u celom svetu ugraeno samo 50.000 m3 mikro-armiranog betona (engl.
fiber reinforced concrete) da bi u poslednjih par godina i itavi objekti bili izvedeni armiranjem
TEHNOLOGIJA GRAENJA
jedino pomou vlakbastih estica metala. U poetku razvoja ove vrste tehnologije vlakna su bila
debljine 0,25 - 0,65 mm i duine 2 - 6 cm a danas su dimenzije proizvoda najveeg proizvoaa
mikro-armature, Mitchell Fibercon Inc. (USA), 0,25/0,70/20 mm ili 0,25/0,70/25 mm za ravna
vlakna odnosno 0,25/1,20/25 mm za vlakna koja su deformisana podunim uvijanjem.
Iskustvo pokazuje da odnos duine i prenika vlakna, standardno L/d = 45 - 55, ne bi trebao biti
vei od 60 - 80. Vlakna sa odnosom L/d 50 se doziraju kao svaki rastresiti materijal a za L/d
50 treba fazi doziranja posvetiti veu panju jer u suprotnom moe doi do tekoa u doziranju
armature i homogenizaciji meavine. estice mikro-armature se najee proizvode od
niskougljeninog hladno valjanog elika i mogu biti u obliku ravnih, jednom ili vie puta uvijenih ili
spiralno uvijenih traka. Poslednjih godina u primeni su i vlakna od sintetikih materijala visokih
mehanikih karakteristika.
Poboljana mehanika svojstva ovako armiranih betona su prednost

koja se koristi i kod izrade podova u industrijskim objektima
Mikro-armatura moe u potpunosti zameniti klasinu armaturu pokazujui i mnogobrojne
prednosti u odnosu na nju:
1. dozvoljava betoniranje odmah posle postavljanja oplate (nema ekanja na armirae:
postavljanje, kontrola, ...) ime ubrzava tok radova,
2. dozvoljava prekide u radu ime proizvodni tok ini manje osetljivim na spoljanje uticaje
i poremeaje u snabdevanju,
3. poveanjem ilavosti betona (udvostruuje otpornost na udar i utrostruuje otpornost na
slom) dozvoljava smanjenje poprenih preseka uz isti ili vei koeficijent sigurnosti,
4. spreava pojavu povrinskih prslina u ploama,
5. eliminie sve probleme sa korozijom, ...
6. dozvoljava kreativnije oblikovanje betonskih elemenata jer nema problema (zahteva) u
vezi sa oblikovanjem detalja klasine armature i ouvanja minimalnog zatitnog sloja.
elina vlakna se isporuuju u kartonskim kutijama ili dakovima i pomou dozatora unose u
mealicu. Brzina doziranja mora biti usklaena sa brzinom meanja kako ne bi dolo do
nagomilavanja vlakana i produenja homogenizacije. Pokrenuta esticama agregata vlakna se
ravnomerno rasporeuju unutar mase, zauzimaju proizvoljne poloaje i delimino se savijaju pod
uticajem krupnijih zrna. Koliina mikro-armature se kree u intervalu 0,2 - 2,0% u odnosu na
zapreminu betona (1,5 - 6,5% u odnosu na teinu betona). Meavina sa vlaknastom armaturom
se transportuje, ugrauje i neguje na uobiajeni nain sa izuzetkom zabrane runog
ugraivanja jer moe uticati na homogenost meavine. Prilikom zavrne obrade treba paziti da
se preteranim tretmanom male zone ne poremeti visok stepen izotropije meavine. Povrinu ele-
menta ne treba runo rapaviti jer moe doi do izvlaenja krajeva vlakana iz mase ali specijalne
maine mogu vriti i ovakvu obradu.
4.4. OBRADA ARMATURE

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Priprema armature za potrebe svakog veeg gradilita ili veeg broja manjih gradilita se vri u
proizvodnim jedinicama smetenim u zatvorenom prostoru - pogonima.
Pogoni za obradu armature (armiranice) predstavljaju mono sredstvo za racionalizaciju procesa
graenja jer mogu da svedu armirake radove na objektu na ugraivanje armaturnih sklopova u
oplatu i njihovo povezivanje u zoni preklopa armature. Izvode se kao stalni objekti, postavljeni
samostalno ili u sklopu veeg centra za tehnoloku pripremu proizvodnje, koji obuhvataju
deponiju sirove armature, objekat sa jednom ili vie tehnolokih linija (odeljenja) i deponiju gotove
armature spakovane u snopove ili armaturne koeve. Transport armature u pogonu obavlja se
kranovima (na deponijama) ili transportnim kolicima (u odeljenjima) pa je produktivnost instalira-
nih maina maksimalno iskoriena.
Samo se na gradilitima koja nemaju podrku armirakih pogona (u pitanju su udaljena gradilita
ili radovi manjeg obima) za radnike moraju graditi armirake nadstrenice takvih dimenzija da se
ispod njih mogu smestiti: radni sto za savijanje armature, maina (makaze) za seenje armature,
aparat za zavarivanje i prostor za izradu armaturnih koeva.
Priprema armaturnih ipki se sastoji
od nekoliko operacija koje se na sa-
vremenim mainama odvijaju odvo-
jeno (kada su u pitanju ipke velikih
prenika ili je potreban veliki kapaci-
tet obrade pa su maine specijali-
zovane) ili vie njih na istoj maini,
na odgovarajuim alatima i sukcesi-
vno jedna za drugom.
Razvoj opreme za obradu armature
je olakao izradu pojedinih oblika
(spiralne forme) i oslobodio projek-
tante konstrukcija straha da njihovi
zahtevi nee na adekvatan nain biti
preneti na materijal.
Mainskom obradom armature se definitivno razdvajaju greke u radu od greaka u pro-

jektovanju. Mali zatitni sloj betona ne moe biti posledica nepravilno savijene ipke (osim u
sluaju da je operater uneo u kompjuter pogrene podatke) koja je izala iz projektovanog
gabarita armaturnog koa ve samo posledica izostanka ili nepravilnog rasporeda podmetaa
(distancera) za armaturne profile.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Veliki broj proizvoaa maina za obradu armature prua iroke mogunosti izbora i kupovine
upravo one koja e na najefektniji nain zadovoljiti potrebe gradilita ili centralnog armirakog
pogona izvoaa radova. Nabavka ovakvih maina ne optereuje jedininu cenu obraene
armature u meri koja e izvoaa obeshrabriti da ih uvrsti u spisak opreme neophodne za
normalno odvijanje betonskih radova. Potpuno drugaiji je problem projektovanja armirakog
pogona i usklaivanja kapaciteta maina u cilju maksimalnog iskorienja njihovih mogunosti.
U ponudi maina za armaturu na tritu su zastupljena sledea etiri tipa maina:
1. maine za obradu armature isporuene u kalemovima (koturovima),
2. maine za obradu armature isporuene u ipkama,
3. maine za pravljenje mreaste armature, i
4. maine za pravljenje armaturnih koeva.
Svi tipovi maina imaju elektronski kontrolisane, automatizovane operacije ije se voenje moe
pojednostaviti jednostavnim povezivanjem sa spoljnim kompjuterom koji na monitoru neprekidno
daje stanje proizvodnog sistema a na zahtev (periodino) daje u pisanoj formi pregled koliina i
vrsta obraene armature.
Akcent tehnolokog razvoja svih navedenih tipova maina je stavljen:
1. na maksimalno proirenje automatizacije (uz ostavljanje mogunosti kontrole i prekida
operacije od strane operatera),
2. na kompjutersko povezivanje pojedinih faza obrade i kompleksnu kontrolu proizvodnje,
3. na razvoj sistema za odlaganje obraene armature i
4. na racionalizaciju utroka energije i minimum otpada sirove armature.
Specifini tehnoloki razlozi zahtevaju da se maine prilikom instaliranja postave u zatvoren
objekat, na ravnu, vrstu podlogu i poveu sa odgovarajuom gromobranskom zatitom.
1. Maine za obradu armature u kalemovima su po broju modela verovatno najbrojnije.
Obrada na njima podrazumeva ispravljanje, seenje i savijanje ipki armature. Deponovana
dugo ili na nepropisan nain armatura dobija sloj povrinske re koji treba oistiti pre
ugraivanja ipki. Deo re se skida ve u fazi ispravljanja, prolaskom ipke kroz niz parova
valjaka, a ukoliko nisu postignuti eljeni rezultati treba primeniti posebna mehanika sredstva
(metalne rotacione etke) ili hemijska sredstva (premazi koji istovremeno skidaju ru i nanose
primarnu zatitu). Noviji modeli su preteno opremljeni etkama i odlikuju ih sledee
karakteristike:
brzina izvlaenja i ispravljanja armature ide do 2m/s ,
prenik jednostruke armature koju obrauju je u intervalu 5 - 18 a za dvostruku
armaturu prenik ide samo do 14,
minimalna duina ipki je 750 - 800 mm,
na mainama postoje automatske jedinice za brzu promenu prenika za ukupno 8
razliitih tipova armatura,
postoji mogunost savijanja armature po duini i na oba kraja ipke koja moe biti
duine do 12 m,
postoji mogunost irokog izbora (programiranja) uglova povijanja ipki,
vreme promene oblika profila je oko 5 s,
sekundarna jedinica za savijanje profila je pokretna i omoguava brz prelazak na
razliite profile.
postoje jedinice za odlaganje armature duine do 12 m sa mogunou njenog
prebacivanja na drugi radni nivo radi etiketiranja, i

TEHNOLOGIJA GRAENJA
postoje specijalne rotirajue jedinice sa etiri ruke za prihvatanje manjih savijenih

profila (uzengija) svih prenika.
Velika panja proizvoaa je posveena elektronskoj podrci proizvodnje. Jedan od najpoznatijih
proizvoaa Pedinghaus nudi opremu kojom se podaci unose samo jednom u kompjuter u
centralnoj planskoj stanici. Sistem kontrolie proizvodnju i vri optimizaciju obrade unetog
materijala a konstantno je prisutan uvid u sadraj skladita armature. Planovi proizvodnje se
automatski prikazuju na monitoru a proizvodne linije snabdevaju podacima iz kompjutera. Na taj
nain vlasniku maine se omoguava:
poveanje produktivnosti za 15 - 25 %,
sortiranje podataka i pisanje propratnih dokumenata,
smanjenje karta sa prosenih 3 - 5% na industrijski nivo od 1%,
dodatno poveanje kapaciteta obradom vie ipki u isto vreme,
optimizacija korienja uskladitene armature,
memorisanje velikog broja oblika armature (do 999 oblika),
simultana proizvodnja pravih i savijenih komada,
smanjenje uticaja ljudskog faktora na greke na minimum, i
maine opsluuje jedan ili najvie dva operatera.
2. Maine za obradu armature iz ipki su slinih karakteristika. Predviene su za rad sa
prenicima armature od 6 - 55 mm. Armatura se iz deponovanog snopa izdvaja automatski
i brzo broji, see prema meri, savija i skladiti. U zavisnosti od prenika ipki moe se
istovremeno savijati vie ipki a postoji mogunost memorisanja velikog broja pozicija. Brzina
obrade je 90 - 120 m/min, maksimalna duina ipki sirovog materijala je 24 m a proseni radni
ciklus traje samo 15 sec. Kao i kod prethodne grupe maina postoji mogunost povezivanja sa
kompjuterom smetenim u kontrolnom punktu radi optimizacije seenja i formiranja prateih
dokumenata. Mainu mora da napaja napaja struja od 380 V.
3. Maine za pravljenje armaturnih koeva proizvodi samo manji broj firmi. Na tritu se mogu
nabaviti modeli koji prave armaturne koeve prenika 40 - 160 cm. Ko se pravi na taj
nain to se preko poduno postavljene grupe ipki veeg prenika spiralno namotava i
mestimino (na nekim preklopima) zavaruje tanja armatura odmotana sa posebnog kalema.
Korak spirale je najvie 30 cm ali postoje maine sa mogunou njegovog poveanja do 60
cm. Operater podeava razmak armature i brzinu rotacije koa u zavisnosti od broja varova
koje eli da napravi. Duina koa se moe poveavati do 12 m (kod nekih modela do 18 m).

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Proizvoai garantuju savren cilindrini oblik koa i savrenu paralelnost podunih ipki. Kao
podatak za procenu uinka ove vrste maina moe posluiti primer: armaturni ko za
armiranje ipa prenika 120 cm, duine 12 m, sa 24 podune ipke, na kome je 50%
zavarenih ukrtanja, jedan operater moe da uradi za 45 minuta.
4. Maine za pravljenje mreaste armature su u najveoj meri smanjile ljudski rad na
ugraivanju armature u povrinske elemente konstrukcije. Mree inostranih proizvoaa su
ortogonalnei sastoje se od podunih i poprenih ipki istog prenika i istog razmaka u oba
pravca (Q-mree) ili razliitih prenika i razmaka u oba pravca (R-mree). Podune ipke
armature su prenika 6 - 16 mm i nalaze se na 6 kalemova sa kojih se izvlae, seku i
dopremaju na transportnu traku. Poprene ipke se na podune ipke dovode posebnim
mehanizmom koji obezbeuje potreban, projektovani razmak. Spojevi ipki se automatski
zavaruju i sa trake izlazi ravna mreasta armatura. Kod nekih modela postoji mogunost do-
punskog seenja i/ili savijanja mrea.
Na tritu se mogu nai armaturne mree razliitih proizvoaa a za veinu je bitno to da je:
prenik ipki od kojih se izrauju 4 - 12,
razmak podunih i poprenih ipki 10, 15 ili 25 cm,
standardna duina podunih ipki 7,5 m,
standardna duina poprenih ipki 2,5 m
a nosivost im se razlikuje u zavisnosti od oblika i veliine okca mree, odnosno od toga da li su:
1. R mree - uzduno nosive mree ije su uzdune i poprene ipke ukrtene u obliku
pravougaonika a prenici uzdunih i poprenih ipki su isti ili se razlikuju u cilju
racionalizacije primene i ravnomernijeg iskorienja kapaciteta ipki,
2. Q mree - popreno nosive mree ije su uzdune i poprene ipke ukrtene u obliku
kvadrata a prenici uzdunih i poprenih ipki su isti.
Velikom broju armiraa najvie vremena oduzima povezivanje ipki koje su dovedene u
projektovani poloaj. Dinamiko optereenje koje se javlja prilikom sipanja i ugraivanja sveeg
betona moe promeniti poloaj ipki i umanjiti njihovu nosivost ili zatitni sloj pa je vezivanje ipki
na mestima ukrtanja podune (glavne) armature i poprene armature (uzengije) - obavezno.
Proces armiranja je esto komplikovan
injenicom da se na mestima prekida i na-
stavaka armature, zbog velike duine pre-
klopa ipki i uveanja broja ipki, javljaju
zone u konturi poprenog preseka nosaa u
koje beton teko moe biti ugraen na
propisani nain. Da bi smanjili potekoe te
vrste projektanti propisuju odgovarajue
zavarivanje ipki. Elektroluno zavarivanje
se izvodi preklapanjem ipki ili primenom
ploice (podvezice) i izradom obostranog
vara na duini od najmanje 5 a elektro-
otporno se izvodi sueonim spajanjem pro-
fila i proputanjem kroz njih struje visokog
napona usled koje na mestu spoja dolazi do
naglog zagrevanja i topljenja metala a on
se pod obostranim pritiskom mea i stvara
zadebljanje - eoni var.
Izrada varova na licu mesta nije dovoljno brza (1,0 - 1,5 m/h), stvara brojne tehnike i orga-
nizacione probleme jer opremu treba transportovati, napajati i tititi u uslovima intenzivnih radova
i velikog prisustva radne snage. Stoga se u poslednjih nekoliko godina, preteno kod rebraste
armature velikog prenika, radioniki obrauju (narezuju) krajevi ipki a nastavak se izvodi na licu

TEHNOLOGIJA GRAENJA
mesta - jednostavnim, pojedinanim navijanjem svake ipke na cevasti zavretak njoj odgova-
rajue ipke.
Automatska obrada armature podrazumeva i automatsku kontrolu zadovoljenja kriterijuma o
minimalnom preniku krivine povijene armature koji zavisi od vrste elika ali se kod rune obrade
profila mora voditi vie rauna o oblikovanju ipki i kuka.
4.6. IZVOENJE ARMIRAKIH RADOVA

Armiraki radovi ne poinju na gradilitu iako se oni tamo (u najveoj meri) izvode. Priprema za
rad sa armaturom poinje izborom isporuioca i ugovaranjem naina pakovanja robe, transporta i
manipulacije. Tretman armature utie na stepen korozije i mehanika oteenja sa kojom ona
stie na gradilite. Armaturu treba tititi sve vreme: prekrivanjem u toku transporta i depono-
vanjem u zatvorenim skladitima na bezbednoj udaljenosti od tla (za podmetae koristiti drvene
oblice ili valjane profile).
Prilikom prijema armature na gradilitu obavezno mora biti prisutno odgovorno lice koje e
proceniti stepen oteenja i odluiti o eventualnom odbijanju prijema, odnosno vraanju
isporuene koliine. Ovo ukazuje na potrebu da se na velikim projektima, na koima postoji
potreba za velikim koliinama razliitih vrsta armature, odredi struno lice koje e se starati
iskljuivo o kvalitetu i obradi armature. Ono bi bilo duno da prisustvuje prilikom pakovanja i
utovara materijala u transportna sredstva i time bilo u prilici da predupredi dopremu neadekvatne
robe na gradilite.
U naem podneblju je uobiajena pojava male, povrinske re i ona se u praksi ne smatra suvie
tetnom jer je beton "pojede" u toku sazrevanja ali se na svaki ozbiljniji napad korozije mora
odgovoriti ienjem ipki. Brzina razvoja korozije utie na organizaciju i sinhronizaciju ienja
sa preradom i ugradnjom armature jer se ve 24 sata nakon uklanjanja re na istom mestu
pojavljuje nova. Oiena armatura ulazi u proces ispravljanja, seenja i oblikovanja koji se, kao
to smo pokazali, moe smatrati vrlo automatizovanim pa su greke sporadine i lako se identi-
fikuju. Ipak, operater na mainama za oblikovanje armature mora posvetiti dunu panju kod
unoenja podataka o grupama ipki i izboru odgovarajuih radijusa krivine. On mora eliminisati
sve krupnije profile koji u mainu za ispravljanje mogu ui nepravilno deformisani (oteeni) jer ta
mesta, nakon obrade, mogu biti ponovo savijena i na povrini armature formirane mikro prsline.
Ovakva vrsta oteenja ponekad nastaje i kod neusklaenosti kvaliteta materijala i naina
obrade.
Obraena armatura se slae u snopove koji se povezuju i oznaavaju etiketama koje sadre
informaciju o delu konstrukcije (poziciji nosaa), poziciji armiranja, debljini ipke i broju komada.
Etiketa se privruje tankom icom pa moe doi i do njenog oteenja ili gubljenja. Stoga se
takvi snopovi moraju identifikovati pre odvezivanja i upotrebe. Armatura se, na zahtev lica koje
rukovodi armirakim radovima, a prema dinamikom planu odvijanja radova, doprema u blizinu

TEHNOLOGIJA GRAENJA
fronta rada i paljivo polae u poretku koji e omoguiti lak pristup radnika, identifikaciju i iz-
dvajanje eljenih profila. Armatura se u oplatu unosi u obliku:
a) pojedinanih, pravih ili oblikovanih komada,
b) zavarenih armaturnih mrea, i
c) prefabrikovanih armaturnih formi.
Prilikom dovoenja armature u projektovani poloaj postavljaju se distanceri i proverava se
ravnomerna udaljenost ipke od najblie povrine oplate. Pritom ne treba zaboraviti na poloaj
krajeva ipki koji kod rune obrade usled torzije mogu izai iz ravni ostalog dela ipke i pribliiti se
oplati pospeujui prodor korozije u element.
Upotrebljeni distanceri mogu biti od tanje armature, drveta i plastike ali su najbolji podmetai
izraeni (prefabrikovani) od maltera ili betona koji treba uliti u oplatu. Time se postie jednorod-
nost materijala i izbegava pojava fleka od re na povrini elementa (usled korozije metalnih di-
stancera) ili koncentracija vlage u takama gde drveni (higroskopni) distanceri izlaze na povrinu.
Neke vrste distancera armaturnih profila

Zadatak armiraa je da postave armaturne profile u projektovani poloaj ali odgovorna struna
lica (rukovodioci radova) moraju pre prijema postavljene armature i poetka ugraivanja betona
proveriti:
da li postavljena armatura ima projektovani popreni presek (u sluajevima
nemogunosti nabavke armaturnih profila odgovarajueg prenika izvoai radova, uz
pismenu saglasnost nadzorne slube, mogu ugraditi profile prenika veeg od
projektovanog ali se mora voditi rauna da se ne ugrozi minimalni razmak armaturnih
ipki),
da li maksimalni razmak ipki rebraste armature ne prelazi granice (u cm) date za
razliite napone u eliku i razliite vrste naprezanja armiranih betonskih nosaa:
Napon u eliku (MPa) 160 200 240 280 320 360

isto savijanje 30 25 20 15 10 5
isto zatezanje 20 15 12,5 7,5 --- ---
Napon u eliku, na osnovu koga se dobija kriterijum o maksimalnom razmaku ipki
predstavlja maksimalni doputeni napon u armaturi (s) neposredno posle nastajanja
prslina u betonu ija je veliina ograniena vrstom elementa i eksploatacionim uslovima.
da li minimalni razmak ipki (e) obezbeuje efikasno ugraivanje betona i ostvarenje
projektovanog stepena prianjanja armature i betona, tj. da li je jednak ili vei od
vrednosti iz tri sledea kriterijuma, vaea za elemente izraene od betona u kojima je
najvea nominalna dimenzija najkrupnije frakcije agregata dg 32 mm:
1. e 30 mm,
2. e ( - najvei prenik armature u elementu),

TEHNOLOGIJA GRAENJA
e n (n - ekvivalentan prenik svenja armature),

3. e 0,8 dg.
Nakon usvajanja merodavne vrednosti moe se napraviti pogodan ablon (od komada
punog drveta) i njegovim postavljanjem u take kritinog pribliavanja ipki proveriti
zadovoljenje postavljenog uslova.
da li je debljina zatitnog sloja do armature (ao), dobijena postavljanjem distancera,
jednaka projektovanoj, tj. da li obezbeuje siguran prenos sila prianjanja, adekvatnu
zatitu od oljuskavanja betona, dovoljnu otpornost na dejstvo vatre i potrebnu zatitu od
korozije.
da li su duine sidrenja i preklopa armature, na mestima nastavljanja, jednake ili vee
od projektovanih vrednosti. Na armaturi ne postoje oznake duine sidrenja te se
preciznosti ugraivanja armature mora posvetiti adekvatna panja, posebno kod
nastavljanja pravih ipki na oba njihova kraja; usled nepreciznog rada duina preklopa
na jednoj strani moe biti poveana na raun smanjenja preklopa na drugoj strani. U
presku moe biti nastavljeno najvie:
100 % zategnute rebraste armature ukoliko je < 16,
50 % zategnute rebraste armature ukoliko je 16,
50 % zategnute glatke armature ukoliko je < 16,
25 % zategnute glatke armature ukoliko je 16.
Sve vea primena zavarenih armaturnih mrea od glatke i rebraste armature i lakoa njihove
montae stvaraju uslove za pojavu greaka u oblasti obezbeenja minimalnog potrebnog
preklopa nosivih ica. Minimalne duine preklopa nenosivih (poprenih) ica mreaste armature
zavise samo od uslova adhezije, pa je preporuka, da ukoliko su uslovi za postizanje kvalitetne
adhezije:
dobri - duina preklopa bude 15 cm ili 2 poduna vora, a ako su
loi - duina preklopa je 20 cm ili 3 poduna vora.
Nakon preciznog i vrstog povezivanja armature
jednog sloja (jedne zone) elementa mora se osigu-
rati nepomerljivost sklopa i nepromenljivost posti-
gnute geometrije. U tom smislu mora se zabraniti ili
ograniiti dalje kretanje radnika u toj zoni, depo-
novanje materijala (armature, oplate) i sve ostalo
to moe izazvati savijanje ipki, pomeranje iz pro-
jektovanog poloaja ili gubljenje zatitnog sloja. Na
pravcima neophodnog kretanja radnika treba polo-
iti iroke i debele daske koje e raspodeliti optere-
enje i zadrati neminovne deformacije armature u
elastinoj oblasti. Prilikom sipanja svee betonske
mase u oplatu ne sme doi do pomeranja armature
pa kod transporta betona toranjskim kranom u kibli
radnici treba da usmeravaju i kontroliu kretanje
ove teke posude i onemogue njeno udaranje u
oplatu i armaturu.
Nakon ugraivanja betona ostaje vidljiva samo armatura koju u toku iste smene ili narednih dana
treba pokriti u sledeoj fazi betoniranja. Ukoliko ta faza, zbog tehnikih razloga ili finansijskih
problema investitora, zakasni nekoliko nedelja ili meseci treba neubetoniranu armaturu zatititi
gumiranim ili PVC prekrivaima.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
BETONSKI RADOVI
Istraivanjem prirodnih i proizvodnjom vetakih materijala ire se ovekove mogunosti u
pogledu izbora najpogodnijeg za oblikovanje konstrukcija ali e sigurno jo dosta dugo beton,
proizveden na mestu gradnje ili prefabrikovan, biti dominantan graditeljski materijal. Beton je
heterogeni viefazni materijal u obliku vetake stene koja se dobija povezivanjem razliitih
tipova agregata pomou cementne paste. U betonu agregat predstavlja linearno-elastinu a
cementna pasta visko-elastinu komponentu. Razliita mehanika svojstva vetake stene potiu
od promena u sastavu pomenutih komponenata a one se odraavaju i na zapreminsku masu
materijala pa prema tom kriterijumu razlikujemo 3 vrste betona:
a) laki beton zapreminska masa 1800 kg/m3,
b) beton zapreminska masa 2100 kg/m3 - 2500 kg/m3,
c) teki beton zapreminska masa 2800 kg/m3.
U zavisnosti od kompozicije sastava meavine sve beton moe imati razliite konzistencije: od
krute do vrlo plastine i tene. Beton se moe proizvoditi na samom gradilitu ali i van njega pa
zatim transportovati do mesta ugraivanja. Za metod ugraivanja se moe usvojiti jedan od
desetak postupaka razliite efikasnosti a najmanje toliko vrsta zatite i negovanja betona stoji
inenjerima na raspolaganju.
Maina za spravljanje betona i kolica za transport iz 1908. godine

Imajui navedeno u vidu moemo se upitati odakle toliko interesovanje za materijal koji se izra-
uje sa tako raznovrsnom tehnologijom. Prednosti betona kao graevinskog materijala su brojne:
proizvodi se od jeftinih sirovina (agregata i vode) koje se ne moraju transformisati ni dugo
transportovati, mali je utroak energije za njegovo meanje, transport i ugraivanje a stepen
ekoloke sigurnosti od primenjene tehnologije je znaajno visok. Kraj dvadesetog veka ove
zahteve namee kao prioritetne ali se prilikom izbora materijala ne sme zanemariti vanost brzine
graenja kao vanog ekonomskog inioca.
S obzirom na to da beton, ugraen klasinom tehnologijom, zahteva relativno dug period nege to
se sve savremene tehnologije betonskih radova baziraju na unapreenjima koja skrauju vreme
spravljanja, transporta i ugraivanja i omoguavaju ranije dostizanje zahtevanih mehanikih
karakteristika. Njihov krajnji cilj je ostvarenje dugotrajnog materijala otpornog na brojne uticaje
koje moemo podeliti na grupe:
1. spoljni uticaji
a) klimatski uticaji,
zamrzavanje/odmrzavanje,
temperaturne varijacije,
varijacije vlanosti vazduha,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
b) hemijski uticaji,
neorganske soli,
kiseline,
c) abrazivni uticaji
vetar,
voda,
saobraaj (u irem smislu "kretanje po betonu"),
2. unutranji uticaji
a) alkalno-silikatna reakcija,
b) zapreminske promene,
c) vodoprpustljivost i absorpcija.
Veina betonskih konstrukcija je izloena simultanom delovanju razliitih uticaja koji u toku
vremena menjaju intenzitet delovanja pa se pred inenjere postavlja pitanje projektovanja i
izvoenja betona dovoljno otpornog da u toku vremena uspeno ispunjava povereni zadatak.
Inenjrima (tehnolozima) stoje na raspolaganju etiri grupe akcija:
1. izabrati komponente betona odgovarajuih koliina i kvaliteta,
2. ostvariti visoku homogenost materijala koju odlikuje:
a) dobra obradljivost,
b) potpuna pomeanost sastojaka,
c) primeren nain transporta i izlivanja, i
d) odgovarajui metod ugraivanja.
3. formirati dobro obraen povrinski sloj u emu pomau:
a) pogodna oplata, i
b) kvalitetna dorada slabih mesta ili oteenja.
4. osigurati adekvatnu negu betona u toku sazrevanja obezbeenjem:
a) optimalne temperature, i
b) minimalnih gubitaka vlage.
Grupe akcija su navedene po redosledu izvoenja to samo naglaava vanost izbora kvalitetnih
sastojaka betonske meavine jer greke uinjene na poetku rada teko mogu biti otklonjene
kasnije iskazanim vetinama tehnologa. Na alost, ni izvoa ni investitor ne poklanjaju dovoljno
panje ovoj fazi rada ime otvaraju mogunosti za sporove u oblasti dokazivanja kvaliteta.
Uverenje u mo vlastitog znanja i iskustva moe obmanuti izvoaa i dovesti ga u situaciju da
snosi ogromne trokove rekonstrukcije tek zavrenog objekta, kao to uverenje da ga ugovorne
odredbe i penali dovoljno tite moe obmanuti investitora i naneti mu poslovne tete daleko vee
od vrednosti naplaene odtete (oprema u objektu zastareva, trite osvajaju drugi i sl.).
Izvoenje betonskih radova na licu mesta je, u manjoj ili veoj meri, prisutno pri izgradnji svih
objekata a sa stanovita sloenosti moguih tehnolokih reenja naroito je interesantna njihova
primena u oblasti visokogradnje gde je, pre svega usavravanjem sistema oplata, razvijena
posebna metoda industrijalizovane izgradnje.
Tenja da se radovi na jednom radilitu postepeno razvijaju da bi zatim, u jednom duem
periodu, imali visok intenzitet i postepeno se zavravali ima za posledicu pojavu nedovoljne
iskorienosti gradilita. U poetku tokovi materijala i radne snage nisu dovoljno organizaciono
povezani (period uhodavanja) da bi se pri kraju posla instalisani kapaciteti, zbog prestanka
mnogih aktivnosti, koristili na neekonomian nain. Prisustvo skupe opreme i mehanizacije

TEHNOLOGIJA GRAENJA
optereuje jedinine trokove veine pozicija rada pa se mora teiti skraenju ovih nedovoljno
produktivnih faza izgradnje objekta. Izvoa koji je primoran da ispotuje ugovoreni rok na zaka-
njenja izazvana konfuznim poetkom obino reaguje primenom skupih mera: produenim radom
koji je 20 - 30 % skuplji od redovnog rada i uveanim zahtevima u pogledu praktinih uinaka gde
usled prekoraenja normalnog intenziteta eksploatacije dolazi do uveanja trokova za opravke i
tekue odravanje. Da bi se na gradilitu pomenuti efekti umanjili treba obezbediti pravovremen i
po koliini adekvatan transport betona i kvalitetnu, industrijski obraenu oplatu i armaturu (sve je
vea primena armaturnih mrea). Ako se izuzmu gubici usled rastura ili predoziranja graevinskih
materijala rad sa oplatom prua najvee mogunosti za unapreenje procesa graenja.
Neracionalnost korienja materijala posledica je i usvajanja ponekad neiskorienih preseka
nosaa iz konstruktivnih razloga (tipiziranje nosaa, arhitektonski uslovi i sl.). Ako se u ove ra-
zloge ne moe sumnjati (jer bi se time sumnjalo u strunost i dobronamernost projektanta) onda
je zauujue kako se malo panje poklanja injenici da ak i male nekorektnosti u toku dimen-
zionisanja konstrukcije mogu eliminisati iz primene neki oplatni sistem. Ukupna vrednost svih pla-
nova izvoenja radova i planova oplate iznosi samo oko 0,25 - 0,65% ukupne investicione
vrednosti objekta a kao posledicu moe doneti i desetostruko veu utedu sredstava.
Oblasti racionalizacije su:
1. Minimizacija vremena izvoenja betonskih adova a time i znaajno skraenje trajanja
projekta. Ovo donosi koristi i na konkretnom poslu i u smislu poveanja konkurentnosti
izvoaa na tritu rada.
2. Minimizacija obima ugraenog materijala koja je mogua samo doslednom primenom
kvalitetnog oplatnog sistema i racionalnim projektovanjem konstrukcije.
3. Efikasno korienje materijala i radne snage. Ulaganja u zaokruen program oplatnih
komponenti su minimalna u poreenju sa izdacima za analognu opremljenost u
uslovima arolikosti sistema. Kompletiran sistem se velikom frekvencijom primene
ubrzano otplauje omoguavajui svoje obnavljanje i inoviranje.
Sve to je ve na poetku realizacije projekta onemo-
gueno ukoliko projektant nije imao za cilj minimiza-
ciju trokova i vremena graenja, odnosno ukoliko
pri projektovanju nije vodio rauna o potpunom
uslaivanju proizvodnih procesa i tehnologija rada.
Doprinos izvoaa merama racionalizacije odnosi se
na oblast pravilnog izbora oplatnog sistema i na kva-
litetno reavanje organizacionih tokova angao-vane
radne snage.
U prvom sluaju cena sistema ne sme biti kriterijum
pri izboru nego mogunost este i dugotrajne upo-
trebe uz minimalno angaovanje radne snage, jer
vai pravilo - "jeftina oplata je esto najskuplja".
Sa druge strane, eliminacijom neproizvodnog rada,
usklaivanjem i organizacijom radnih mesta moe
se utedeti 10 - 20% vrednosti ukupnih graevinskih
Mala motorna mealica za beton i malter radova uz mogunost adekvatnog vrednovanja efi-
(model koji se jo via na gradilitima) kasnosti rada.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
5.1. OSOBINE KOMPONENATA BETONSKE MEAVINE
5.3. PROIZVODNJA BETONA
Potreba da se betonska meavina u relativno kratkom roku nakon spravljanja nae u oplati, ugraena
i zatiena, nagoni tehnologe da fazu proizvodnje i fazu transporta povezuju ostvarujui neophodan
kontinuitet rada. Proizvodnja meavine se u nekim sluajevima odvija u transportnim sredstvima a kod
kontinualne proizvodnje betona ima elemenata transporta meavine kroz sam bubanj mealice. Izbor
transportnog sredstva (auto-mealice) zavisi od poloaja i visine koa za prihvatanje i utovar sveeg
betona na fabrici betona. Sastav meavine i ritam rada betonare zavise od karakteristika transportnog
sredstva (koliko titi sve beton u toku transporta, koliko je sposobno da odri ciklinost utovara i
istovara materijala). Sve ovo govori u prilog injenici da su pomenute faze tehnolokog procesa deo
kompleksnog problema koji se ne sme jednostavno ralaniti i razmatrati kao niz zasebnih,
pojednostavljenih procesa.
Meanje komponenata betona u kontrolisanim uslovima ima za cilj dobijanje to potpunije
homogenizacije smese uz pravilno obavijanje zrna agregata cementnom pastom. Da bi se to ostvarilo
treba:
a) pre poetka rada pregledati mealicu i otkloniti (eventualne) nedostatke,
b) u prvom meungu dozirati prvo krupan agregat i vodu kako bi se pokvasila unutranjost
bubnja a zatim cement i sitan agregat u neto veoj koliini od potrebne (kako bi se
kompenzirali gubici nastali lepljenjem cementnog maltera za zidove mealice),
c) materijale (komponente) unositi u bubanj mealoce simultano ili sukcesivno jedan za
drugim,
d) doziranje podesiti tako da se ne prekorai kapacitet bubnja mealice,
e) rotacije bubnja vriti propisanom brzinom i propisano vreme sve do postizanja uniformnog
izgleda i boje svee betonske mase,
f) prazniti mealicu odjednom (viekratno odlivanje meavine moe ugroziti homogenost).
Svea betonska masa ve nakon spravljanja pokazuje odreena svojstva kojima utie na ostale faze
proizvodnog procesa pa se esto postavljaju dva pitanja:
1. Koje su osobine betona vane sa stanovita efikasne i racionalne primene tehnoloke
opreme ?
2. Koja je od tih osobina najvanija za osiguranje kvaliteta ovrsle mase ?
Sa sigurnou se ne moe odgovoriti ni na jedno od njih jer gotovo sve osobine svee betonske mase
utiu na tehnologiju a samo neke utiu na vie faza proizvodnog procesa; ne uvek na isti nain i u istoj
meri. Inenjeri pokazuju najvee interesovanje za:
homogenost,
obradljivost,
segregaciju,
vreme vezivanja,
temperaturu,
sadraj pora,
izdvajanje vode,
ali se moe rei da je radnicima obradljivost sveeg betona kljuna za ostvarenje planiranih rezultata
rada. Uz ovu osobinu ide i odrednica o "dobroj", odnosno "looj" konzistenciji. ta je konzistencija ?
Prema jednoj od definicija to je "stanje sveeg betona koje se odreuje empirijskim metodama
ispitivanja obradljivosti", prema drugoj "reoloka karakteristika plastinih i kvaziplastinih meavina
koja se menja sa promenom koliine vode", a prema treoj "svojstvo materijala kojim se on odupire

TEHNOLOGIJA GRAENJA
trajnom menjanju oblika". Bilo kako da definiemo konzistenciju ona je pre svega funkcija koliine
vode i cementa, onih inilaca koji podmazivanjem kontaktnih povrina estica agregata smanjuju
njihovo trenje i olakavaju njihovo kretanje i dovoenje u poloaj najmanje potencijalne energije.
Sline efekte donosi uvueni vazduh ukoliko se komponentama meavine pridrui neki aerant.
Viskoznost meavine se menja i pod uticajem promena sadraja sitnih estica koje vezuju deo vode
unete u meavinu i time poveavaju adheziju u sveoj betonskoj masi ali se unutranje sile
savladavaju pod dejstvom indukovanih vibracija jer je svei beton tiksotropan materijal. Da bi beton
dobio eljenu obradljivost moe se, u ogranienoj meri, varirati odnos koliine vode i cementa jer mala
koliina vode (v/c 0,20 - 0,25) moe dati vrlo krutu i teko obradljivu meavinu koja nakon ovr-
avanja ostaje vrlo porozna i male vrstoe na pritisak, a velika koliina vode (v/c 0,70 - 0,75) odu-
zima meavini homogenost jer nastaje segregacija agregata i cementne paste. Ukoliko se eli zadra-
ti odreena konzistencija uz smanjivanje v/c odnosa neminovno je poveavanje utroka cementa, a
eventualna tednja cementa neposredno utie na slabljenje unutanjih veza i pad krajnje vrstoe
betona. Kako u takvim uslovima inenjer (tehnolog) moe odrediti optimalnu koliinu cementa?
Ispitivanje konzistencije betona merenjem sleganja

Za spravljanje dobre meavine eljene plastine konzistencije odnos vode i cementa treba da bude u
intervalu 0,35 - 0,55 pri emu je kod obinog etvorofrakcijskog betona (Dmax = 32 mm) koliina vode
u granicama 100 - 200 l a koliina cementa je minimalno 300 kg. Nemogunost jednoznanog
odreivanja sastava meavine za eljenu konzistenciju namee obavezu eksperimentalne provere
kvaliteta sveeg betona. Za kontrolu na gradilitu je najjednostavniji postupak sa primenom
Abramsovog konusnog limenog kalupa u koji se beton (JUS U.M8.050) ugrauje u tri sloja zbijanjem
elinom ipkom (slika).
Slabo Tekua
Opis konzistencije Kruta Plastina
plastina (itka)
Sleganje konusa (cm) 0 2-5 6 - 10 11 - 18
Nakon zavretka zbijanja poslednjeg sloja treba saekati 30 sec i paljivo podii kalup ostavljajui
beton bez bone podrke. Pod uticajem teine on e doiveti sleganje (engl. slump) koje se moe
izmeriti u odnosu na skalu urezanu na spoljnu povrinu kalupa. Veliina tako dobijenog sleganja je
mera konzistencije sveeg betona (tabela 5.2). Za mrave betone ova metoda nije dovoljno pouzdana
pa se obino koristi Vebe-metoda (JUS U.M8.054). Potreba da se na gradilitu ostvari veliki uinak
tera tehnologe da primenjuju pumpe za beton kao sredstva za brz transport meavine od auto-
miksera do same oplate. Takav pristup zahteva plastine i tene meavine za koje je metoda
rasprostiranja (JUS U.M8.052) pouzdano sredstvo u kontroli konzistencije.
Slabo Tekua
Opis konzistencije Kruta Plastina
plastina (itka)
Mera zbijanja 1,25 1,11 - 1,24 1,04 - 1,10 1,03

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Koeficijent zbijanja 0,80 0,90 - 0,81 0,91 - 0,96 0,97

Obzirom na injenicu da se beton danas samo izuzetno ne ugrauje vibriranjem za utvrivanje
konzistencije betona koji e u oplatu biti ugraen dejstvom vetaki pobuenih vibracija preporuuje
se metoda sleganja betona vibriranjem poznata i kao metoda zbijanja (JUS U.M8.056) po kojoj se
beton na odreeni (standardizovan) nain ugrauje u metalni kalup dimenzija 20/20/40 a zatim se
beton u kalupu vibrira na tehnoloki isti nain (istim vibratorom i sa istim trajanjem obrade) na koji i
onaj u konstrukciji. Meru zbijanja predstavlja odnos visine kalupa (40 cm) i visine betona nakon
zavrenog ugraivanja a koeficijent zbijanja ima recipronu vrednost u odnosu na meru zbijanja
(tabela 5.3).
5.3.4. TEHNOLOGIJA SPRAVLJANJA BETONA
Primena betona kao graevinskog materijala traje dovoljno dugo da bi se (verovatno) sa sigurnou
moglo rei ta treba uraditi tokom njegove izrade kako bi se dobio trajan vetaki kamen, sposoban
da decenijama odoleva eksploatacionim optereenjima za koja je projektovan. Izgled objekata sa
betonskom konstrukcijom koji nas okruuju ne daje dovoljno osnova za zakljuak da se u tehnologiji
betona toliko odmaklo da bi se smelo zastati. Krivica za prsline u noseim elementima, koroziju
betona i armature i druge vidljive manifestacije nedovoljnog kvaliteta betonskih objekata se najee
pripisuje izvoaima radova, ali injenica je da se opisane i sline manifestacije nemara pojavljuju i na
objektima kod kojih su tehnike specifikacije i druga normativna akta bili striktno potovani. Graditelji
se, uglavnom, brane podacima o nekvalitetnom materijalu i uzroke svojih propusta trae u projektnoj
dokumentaciji, ali vreme i okruenje nameu sanaciju i objekata sa "istim" reenjima konstrukcijskih
problema. Javno mnjenje kao objanjenje nudi i odgovor po kome je to-tako-zato-to-nam-je-sve-tako
ali i ameriki inenjeri (esto pominjani kao etalon za kvalitetan rad) su se suoili sa ovim problemom i
12
pre deset godina zakljuili da bi za sanaciju svega to treba sanirati trebalo vie od 3,5 10 $.
Gde su glavni izvori tolikog broja greaka? Ko najee ini previde u toku rada?
Beton je materijal koji zahteva mnogo vie znanja i potovanja nego to mu se poklanja.
Jednostavnost postupka spravljanja meavine i dostupnost receptura tehnologiju izrade betona svode
u oima nedovoljno upuenih na - meanje sastojaka. O tome "kakvi su ti sastojci" i "kako ih meati"
ne vodi se dovoljno rauna. Stoga su proizvoai opreme za izradu svee betonske mase ovim pita-
njima posvetili posebnu panju i ponudili pouzdanije sisteme za kontrolu kvaliteta meavine.
Standardna fabrika betona sa skreperom i zvezdom boksova za agregat

Da bi se dobio trajan beton kljuni parametar je konzistencija betona. Precizno doziranje sastojaka
se reava pravilnim odravanjem postrojenja i periodinom kalibracijom teinskih dozatora ali pritom
ostaje nepoznat podatak o vlanosti agregata koji je unet u bubanj mealice. Zbog velike specifine
povrine zrna agregat (najvie pesak) predstavlja potencijalnog nosioca toliko vode da se velika
varijacija konzistencije moe smatrati neminovnou ukoliko se doziranjem vode ne bi vrila korekcija

TEHNOLOGIJA GRAENJA
sastava meavine. Pokazano je da prosean radni ciklus fabrike betona traje 60 sekundi - suvie
kratko za klasina laboratorijska ispitivanja peska. Zato je razvijena familija sondi koje koriste efekat
elektroprovodnosti peska ili promene prilikom prolaska neutrona kroz vlane matrijale i mere vlanost
u rasponu do 20 % u odnosu na ukupnu masu agregata. One se instaliraju na ulaznom otvoru
mealice za prijem agregata ili na zid bunkera za agregat i na badarenoj skali daju podatke o
vlanosti materijala.
Podaci ne odgovaraju u potpunosti stvarnoj vlanosti jer se zahvatanjem agregata skreperskom
kaikom sa deponije unosi agregat iz slojeva razliite dubine (manje ili vie prosuen vetrom i
Suncem) ali su dovoljno tani da se izvri korekcija potrebne koliine vode koju treba ubrizgati u
mealicu. To se vri automatski zahvaljujui ureajima koji kalkuliu koliinu unete vlage, uporeuju je
sa potrebnom (projektovanom) i daju odgovarajuu informaciju ureaju za doziranje vode. Automatska
korekcija je mogua i za dve razliite vrste agregata (peska) a odvija se u toku doziranja agregata i ne
remeti tehnoloki proces.
Agregat se moe drati i u boksovima

Normalnim (standardnim) spravljanjem betona u ispravnoj mealici moemo da ostvarimo odreenu
vrstou betona samo pod uslovom da smo dobili homogenu smesu. Ukoliko produimo vreme
meanja vrstoa moe da se povea do izvesne granice. To poveanje treba pripisati boljem
usitnjavanju grudvica cementa nastalih usled dugog i neadekvatnog lagerovanja. Pri kraem vremenu
meanja nee se, eventualne, grudvice dovoljno usitniti pa nee ni sve estice cementa biti obuhva-
ene procesom hidratacije. Meutim, ako se eli radikalan efekat poveanja vrstoe betona mora se
ii na primenu cemenata sa sitnijim zrnima, tj. finije mlevenih cemenata. Rane vrstoe visokovrednih
cemenata zasnivaju se na veoj finoi mlevenja u odnosu na normalne cemente. Produenjem
vremena meanja betona, kao i poveanjem intenziteta meanja ostvaruje se, u meri zavisnoj od
vodocementnog faktora i prirode agregata, i usitnjavanje zrna cementa usled trenja o zrna agregata.
Proces meanja moemo, po analogiji, smatrati vrstom mlevenja pri kome ulogu kugli u mlinovima za
mlevenje cementa imaju zrna agregata pa se energija uloena u meanje prenosi sa zrna agregata na
estice cementa. Specifina energija meanja moe se poveati poveanjem brzine (intenziteta)
meanja ili promenom konzistencije betona (prema provedenim opitima vee intenziviranje procesa se
postie na meavinama sa niim dozaama cementa). Zavisnost izmeu utroka energije, specifine
energije meanja i vremena trajanja meanja je takva da isti efekat meanja moemo postii
meanjem u trajanju od 1 minuta sa utrokom specifine energije od 2,5 kW/kN materijala kao i mea-
njem u trajanju od 2,5 minuta i energijom od 1,0 kW/kN. Upravo je ta injenica navela proizvoae
mealica na dalji razvoj koji je rezultirao:
a) konstrukcijom prinudnih mealica sa poveanim brojem lopatica, poveanjem broja njihovih
obrtaja i poveanjem instalisane snage mealice, i
b) konstruisanjem mealica za intenzivno meanje sa vrtlonicima koji spravljaju meavinu 2 -
3 puta bre od klasinih mealica.
Poveanje kvaliteta betona usled intenzivnog meanja moe se objasniti time to se sloj gela koji
obavija estice cementa usled intenzivnih udara estica ljuti delimino ili potpuno. Na taj nain je

TEHNOLOGIJA GRAENJA
omogueno da nova, osloboena povrina cementa doe u kontakt sa vodom ime se proces
hidratacije intenzivira. Skidanjem sloja gela suspenzija se obogauje njihovim esticama a cementno
testo postaje gue i lepljivije. Uz to se poveava i temperatura betonske mase (brzinom od oko 6
o
C/h). Upravo to skidanje opne gela odgovara opisanom mlevenju cementnih estica koje postaju
finije pa omoguavaju postizanje veih ranih vrstoa. U cilju maksimalnog intenziviranja meanja
primenjuju se specijalne lopatice sa velikim brojem obrtaja koje se obru nezavisno od sistema
lopatica za prinudno meanje. One imaju naziv virbla i omoguavaju vrtlono meanje jer usmeravaju
kretanje svee betonske meavine suprotno dejstvu primarnih lopatica i izazivaju intenzivno sudaranje
estica cementa i agregata. Ako se uporedi efekat poveanja vrstoe betona usled poveanog broja
obrtaja i primene vrtlonika moe se zakljuiti da su dobijene vrstoe u sledeim (priblinim)
odnosima:
1. za normalno meanje betona (etalon) vrstoa 100 %
2. za meanje sa uveanim brojem obrtaja vrstoa 115 %
3. za vrtlono meanje vrstoa 143 %.
Precizno doziranje sastojaka i kvalitetna homogenizacija meavine bi trebali biti garanti za dobijanje
svee mase eljene gustine ali se pokazuje da ni vizualna kontrola izgleda mase od strane iskusnog
operatera ne eliminie greke u radu. Jedini pouzdan nain da se proveri konzistencija meavine je
da se utvrdi njeno stanje dok je jo u mealici. Prvi indikator da stanje ne odgovara eljenom je potro-
nja energije u toku meanja jer krue meavine daju vei otpor od plastinih pa se oitavanjem
potronje utroka energije (angaovane snage) moe dobiti gruba slika o konzistenciji. Puno precizniji
je postupak automatskog merenja elektro-otpora sadraja mealice, tj. sveeg betona, jer meavina
predstavlja dinamian elektrolit u kome, u periodu spravljanja meavine, procesi ipak nisu toliko burni
da bi uticali na pouzdanost merenja.
Problem sa agregatom i vlagom nije samo u tome to se ne zna koliko vode agregat nosi "na sebi"
nego koliko ga ima "u sebi". Pokazano je da porozan agregat moe upiti veliku koliinu unete vode i
ostaviti cement bez mogunosti da do kraja izvri proces hidratacije. Ukoliko se doziranjem, na raun
poroznosti, unese neto vie vode moe doi do neeljene promene konzistencije - jer poroznost
agregata varira. Ukoliko bi se doziranje usporilo u meri neophodnoj da se promena konzistencije izvri
i stepen promene stanja konstatuje moglo bi se desiti da izrada meavine potraje nekoliko minuta a
time bi teorijski kapacitet velikih postrojenja bio sveden na nivo mealica sa manualnim punjenjem.
Tehnolozi su opisane probleme reili na taj nain to su mikroprocesorsku opremu za registrovanje
promena konzistencije povezali sa impulsnim generatorom koji dozira i meri koliinu unete vode. Na
taj nain se obezbeuje da agregat i cement ravnomerno dobijaju vodu tokom veeg dela intervala
meanja sastojaka ime se automatskoj opremi za kontrolu konzistencije (meri promenu otpora
izmeu elektrode u zidu mealice i elektrode u lopatici mealice) dozvoljava da meavinu dovede do
projektovanog stepena plastinosti. Kao i veina druge opreme zasnovane na mikroprocesorima i
opisana oprema ima mogunost memorisanja nekoliko desetina recepata za izradu svee betonske
mase pa se iz fabrike betona materijal uvek moe isporuiti sa projektovanom konzistencijom.
5.4. TRANSPORT BETONA

Sa pojavom fabrika betona javila se i potreba za transportovanjem sveeg betona na vea rastojanja -
tzv. spoljni transport betona. Pomenuta potreba je realizovana na efikasan nain tek nakon
proizvodnje savremenih transportnih sredstava koja mogu dopremiti vee koliine betona. Ovaj vid
transporta usavren je sa pojavom specijalnih dodataka retardera koji, iako u malim koliinama (0,1 %
od teine cementa), uspeno usporavaju proces vezivanja i omoguavaju ouvanje obradljivosti
znatno due nego ranije. Ovo je izuzetno vano jer je svei beton esto roba proizvedena u
industrijskim uslovima, roba iji se kvalitet garantuje kupcu u trenutku primopredaje.
Poznato je da proces vezivanja moe biti samo delimino odloen to vreme od trenutka doziranja i
poetka meanja do trenutka ugradnje u pripremljenu oplatu postavlja strogi uslov ogranienja. Iako
su danas transportne brzine vozila auto mealica velike zbog kvalitetnih puteva i velike pogonske
snage motora nije preporuljivo dopremati beton sa daljine vee od 15 - 20 km. Proizvesti kvalitetan,
sve beton znai i pripremiti ga da u toku transporta i manipulacije odri eljeni stepen obradljivosti.
Prilikom projektovanja betona treba stoga voditi rauna o sledeim odlikama transporta:

TEHNOLOGIJA GRAENJA
1. temperatura spravljenog betona (tbp) mora biti takva da u toku transporta ne pree
doputene granice,
2. u toku meanja betona krupnije frakcije ne smeju da mrve sitnije i time menjaju
granulometrijski sastav agregata,
3. mora se ostvariti neto vei v/c faktor od uobiajenog,
4. moe doi do segregacije betona,
5. nezi betona se mora posvetiti vie panje jer se u toku transporta (koji u nekim sluajevima
moe trajati vie od 1 sata) deo vode gubi isparavanjem a zabranjeno je nekontrolisano
dolivanje vode iz rezervoara na mealici (izmene konzistencije mora izvesti struno lice).
Izbor naina transporta betona s mora izvriti u najranijoj fazi projektovanja organizacije radova jer
prostorom koji angauje i vremenom realizacije utie na usvajanje komponenata ostalih proizvodnih
procesa koje treba isplanirati.
Kapacitet i domet mobilnih pumpi za beton je sve vei

Transport je operacija u kojoj se (generalno posmatrano) ne utie aktivno na promenu obradljivosti
meavine ali, pod uticajem mikro-klimatskih uslova i uslova manipulacije i transporta, tokom vremena
do promena ipak dolazi. Na promene utiu svi pomenuti faktori ali da bi se lake kvantifikovale treba ih
posmatrati u svetlu uticaja parova promenljivih; na primer vremena transporta i koliine cementa u
meavini ili vremena transporta i vodo-cementnog faktora. Meavina sa velikim ueem cementa
skoro tri puta bre gubi obradljivost od mravih meavina, kao i da je meavina sa manje vode ose-
tljivija od one koja je zasiena. Meavine koje su plastine pa prilikom ugraivanja malo menjaju svoju
zapreminu imaju manju osetljivost na trajanje transporta i manipulacije od krutih meavina. Pri analizi
tehnolokih parametara relevantnih za izbor naina transporta panju treba usredsrediti na:
ukupan obim betonskih radova koji se moraju izvesti,
dozvoljeno vreme izvrenja i (eventualne) vremenske rezerve,
konzistenciju koju beton mora imati u trenutku ugraivanja, i
koliinu radova koja se izvodi na pojedinim nivoima (kotama).
Veina objekata je prostorno organizovana na jedan od naina koji omoguava da ih svrstamo u
"nadzemne" ili "podzemne". Iako objekti visokogradnje imaju znaajan podzemni deo (podrumi,
garae, tehnike etae) ipak su najveim delom iznad zemlje a koliina betonskih radova po etaama
je preteno ujednaena. Ovo ne sme uticati na injenicu da inenjer sme usvojiti dve razliite vrste
maina: za podzemni deo graevine i za nadzemni deo. Izbor zavisi od obima radova i tehnikih

TEHNOLOGIJA GRAENJA
mogunosti kojima raspolae mainska baza izvoaa radova. Da bi se lake odluio za odreenu
vrstu transporta i spreio pojavu hladnih spojeva usled nekontrolisanih prekida potrebno je da inenjer
poznaje najvanije tehnoloke karakteristike sredstava za transport koja mu stoje na raspolaganju.
Beton proizveden u gradilinoj fabrici betona se u okviru gradilita moe transportovati: mikserima
(ako su transportne daljine vee) ali i kranovima sa korpama za beton, pumpama za beton,
transportnim trakama, punim transporterima i drugim pogodnim sredstvima.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
5.5. UGRAIVANJE BETONA
Ugraivanje betona je proces punjenja pripremljene oplate sveom betonskom masom, ispunjavanja
prostora oko armature i umetaka za ostavljanje otvora ili praznina u elementu, kao i zbijanja betonske
meavine primenom nekog od tehnikih sredstava. Neugraeni beton je smesa u kojoj postoje pore i
mehurii vazduha ija je eliminacija, usled trenja estica agregata, nemogua bez primene
mehanikih dejstava. Ranije je to dejstvo ostvarivano probadanjem mase metalnim ipkama ali se
danas taj nain zadrao uglavnom na pozicijama betonskih radova za koje se ne oekuje visok
kvalitet materijala (betoni do MB 20). U praksi se betonska masa iz mirovanja pokree indukovanim
vibracijama sa frekvencijom od 100 - 250 Hz, iz nje se istiskuje vazduh a zrna agregata razliitih veli-
ina i oblika unutar svoje okoline zauzimaju stabilan poloaj.
5.5.1. PRIPREMA PODLOGE ZA BETON
Svea betonska masa se ugrauje uz ulivanje u prethodno montiranu oplatu ili se sipa na neku
podlogu (sloj zbijenog peska, ljunka ili mravog betona) i obrauje na nain propisan tehnikim
uslovima. Iako podne ploe mogu biti izvedene i bez podloge ona je uobiajena jer omoguava
postizanje ravnomerne debljine i krutosti ploe, tedi beton na mestima moguih udubljenja u podlozi i
daje istu osnovu koja spreava kontakt i meanje betona i zemljane osnove. Podloga moe biti od
betona niih marki ili sloja zbijenog peska i ljunka. Ukoliko je podloga od mravog betona MB 15
treba je pripremiti za prijem i povezivanje sa novom masom. To se obino radi zbijanjem i
rapavljenjem podloge u toku izrade i ravnomernim kvaenjem par sati pre nanoenja novog betona.
Ova poslednja faza je posebno vana ukoliko se radi o letnjim uslovima rada ili o podlozi koja je
izuzetno higroskopna.
Nasipanje materijala za izradu tampon sloja ispod stuba (zbijanje se vri vibro-abom)
U zimskim uslovima se podloga mora oistiti od tragova leda i zagrejati na nju poloena armatura
kako ne bi dolo do temperaturnog oka tople betonske meavine u kontaktu sa daleko hladnijom ar-
maturom. Podloge u vidu tampon-sloja peska ili ljunka se rade kvalitetnim zbijanjem materijala u
slojevima debljine do 10 cm. Ukoliko se, zbog tehnikih razloga, mora izvesti deblji sloj podloge

TEHNOLOGIJA GRAENJA
njegova izrada se vri u slojevima od 10 cm. Loa priprema podloge moe biti uzrok pojave prslina u
podnim ploama a najei oblici greaka u radu su:
1. loa zbijenost podloge,
2. ispod podloge postoje zone razliite nosivosti, i
3. podloga lei na ekspanzivnom materijalu.
Uzroci mogu biti otklonjeni preciznim iskopom koji ostavlja materijal ispod podloge u prirodno
zbijenom stanju a ako to nije mogue zbog potrebe mestiminih dubljih iskopa radi vaenja panjeva i
delova starih fundamenata ta mesta treba ugraditi do tehniki mogue zbijenosti: u slojevima, uz
adekvatno kvaenje i kontrolu zbijenosti. Preko podloge treba postaviti sloj iroke PVC trake u cilju
obezbeenja minimalnog trenja izmeu podloge betonske ploe a time se obezbeuje i zadravanje
cementne paste donjeg sloja ploe koji bi se mogao iscediti u poroznu podlogu.
Postupak ugraivanja se mora uskladiti sa vrstom elementa koji se betonira i tehnikim zahtevima koji
vae za tu vrstu. Masivni elementi se dele na blokove i betoniraju tako da im povrina osnove ne
prelazi 50 - 60 m2 a visina 4 - 5 m. Grede i ploe sitnorebrastih konstrukcija se izvode istovremeno a
ploe podova i betonskih podloga se dele u trake irine 3 - 4 m i polja duine 6 - 8 m i betoniraju
naizmenino. Pritom se, izmeu parova traka, ostavljaju dilatacione spojnice a izmeu susednih polja
iste trake tzv. lane dilatacione spojnice (kontrakcione spojnice).
Pre betoniranja zidova u oplatu se postavljaju vodovi instalacija

Pre ugraivanja potrebno je detaljno proveriti kvalitet oplate a posebno posvetiti panja njenoj istoi,
zatvorenosti spojeva i ravnomernosti nanoenja zatitnog premaza. Suvine delove drvene grae,
starog betona, maltera i praine i druge predmete koji mogu ometati rad treba ukloniti runo ili
primenom komprimovanog vazduha. Kod izvoenja temeljnih greda est je sluaj da se gromobranska
instalacija vezuje za glavnu armaturu pa, pored navedenog, moramo proveriti i kvalitet takvih veza,
poloaj juvidur cevi za prolaz elektro - instalacija u zidovima i meuspratnoj konstrukciji i naravno u
okviru prijema armature ustanoviti da li:
1. koliina montirane armature,
2. raspored po zonama i to po visini preseka i po duini i irini nosaa,
3. veze podune i poprene armature, i
4. visina i stabilnost distancera
koji treba da obezbede projektovanu debljinu zatitnog sloja, odgovaraju projektom zadatim
veliinama.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
5.5.2. POSTUPAK U TOKU UGRAIVANJA BETONA
Poetak betoniranja se vri ispunjavanjem krajeva horizontalnog elementa, ako je on linijski, odnosno
uglova ako ima povrinsku formu a zatim se napreduje ka sredini nosaa. Raspodeljivanje sveeg
betona treba vriti u horizontalnim slojevima ravnomerne debljine (za uske elemente) ili u trakama
koje imaju zone preklapanja (kod povrinskih nosaa) a debljina sloja se utvruje u zavisnosti od moi
sredstava kojima se beton ugrauje - u visokogradnji obino 30 cm (najvie 50 cm) a kod izrade
masivnih elemenata obino oko 50 cm. Uslov je nastao zbog injenice da debeo nadsloj svee mase
onemoguava izlaenje vazduha sa dna obraivanog sloja, kao i da se pozitivno dejstvo teine
nadsloja na opisano istiskivanje pora moe oekivati samo ako sloj ima potrebnu debljinu.
Ugraivanje betona u zidove treba da se odvija na nekoliko taaka
meusobno udaljenih 2 - 3 m na kojima e se beton izruivati i uz
minimum razastiranja ugraivati u slojevima 30 - 40 cm.
Zbog sporog vezivanja sveeg betona mogu se prilikom vibriranja
javiti velike sile pritiska na donje delove oplate. Veina zidova u
visokogradnji ima visinu do 3 m i mogu se betonirati u jednom ci-
klusu ali je i kod njih, u sluaju vrlo brzog ritma rada, preporuljivo
krae odmaranje posle 4 - 5 ugraenih slojeva. Pauza ne sme
uticati na stvaranje hladne spojnice slojeva.
Za zidove vie od 3 m treba oplatu pripremiti tako da je sa jedne
strane u potpunosti montirana (kao i kompletna armatura zida) i da
je na drugoj strani prisutan donji segment oplate (50 - 60% visine
zida). Time se smanjuje visina pada betona i segregacija usled su-
dara mlaza sa oplatom i armaturom a olakava pristup pervibratora
mestu ugradnje. Ovo je posebno vano za tanke zidove (d < 15 cm)
ali i kod debljih igra znaajnu ulogu jer montaa gornjeg dela oplate
Beton se doprema i mikserima daje pomenutu pauzu za poetno vezivanje betona.
Odreeni procesi, koji se javljaju u toku ovravanja a imaju vremenski karakter, nameu odreenu
vremensku razliku izmeu betoniranja vertikalnih elemenata (zidova i stubova) i horizontalnih delova
konstrukcije (greda i ploa). Ukoliko se ne ostavi da beton ugraen u vertikalne elemente dovoljno
ovrsne i pod dejstvom procesa skupljanja slegne moe se oekivati pojava prslina u zoni njihove
veze sa horizontalnim nosaima pa se preporuuje pauza od nekoliko sati, jo bolje pauza od jedne
smene a najbolje je ukoliko beton stubova i zidova, u trenutku ugraivanja nastavka konstrukcije, ima
starost od najmanje 24 sata. Ukoliko stubovi imaju vute ili kapitele tada se ovi elementi imaju
betonirati zajedno sa narednim, horizontalnim delom konstrukcije: gredom, odnosno ploom.
Svea betonska masa se izabranim transportnim sredstvom
doprema do mesta ugraivanja pa treba nastojati da se izruuje
direktno u oplatu ili u njenu neposrednu blizinu. Svako
preruivanje i uvoenje nove faze transporta pospe-uje se-
gregaciju meavine i vodi ka padu mehanikih karakteristika
ovrsle mase.
Rad na mestu ugraivanja mora biti organizovan tako da se
nova koliina izliva neposredno do, a delimino i preko,
prethodno ugraene mase kako bi se izbeglo nepotrebno runo
razastiranje koje povlaenjem smese preko armature stvara
segregirane zone betona.
Runo pomeranje se dozvoljava samo kao deo obrade manje
pristupani mesta oko sloenijih delova oplate ili oplatnih ume-
taka za formiranje otvora u betonskom elementu.
Prilikom izruivanja betona na gomilu ili u oplatu moe doi do
segregacije mase ukoliko se dozvoli pad mlaza vei od 75 - 100
cm. Ukoliko zbog prisustva velikih armaturnih sklopova ili
nezgodne konfiguracije montirane oplate nije mogue dovesti
sud sa betonom ili crevo pumpe za beton do blizine mesta
ugradnje tada ovu razliku treba premostiti limenim ili drvenim
Stubovi se betoniraju i kranom

TEHNOLOGIJA GRAENJA
koritom pod adekvatnim nagibom i usmerivaima (reduktorima)
betonskog mlaza u vidu oblikovanih gumenih zastora. Iako se primenom pumpi za beton, savitljivim
gumenim krajem betonovoda, masa dovodi do mesta ugradnje kod tankih zidova (d < 15 cm)
manipulacija je oteana. Kako takve elemente armatura gusto proima to se mlaz svee meavine, pri
brzini od oko 2 m/sec, sudara sa reetkom i razdvaja na krupnu frakciju i betonski malter. Zato se
preporuuje primena sporijeg reima rada pumpe a u nekim sluajevima se u oplati mogu napraviti
privremeni otvori kroz koje e se beton i ulivati i ugraivati.
Da bi se prilikom ugraivanja novog sloja,
poloenog na dobro zbijeni prethodni sloj,
omoguilo pravilno prodiranje pervibratora
kroz zonu spojnice brzina rada mora biti
tako podeena da se ne dozvoli pojava
hla-dnih spojnica, odnosno zavretak
vezivanja prethodnog sloja dok novi nije
poloen. U toku ugraivanja se izdvaja vi-
ak vode iz meavine i zadrava na
povrini sloja, odnosno u uglovima i uz
ivice oplate. Ovaj viak treba runo ukloniti
kako bi se izbegla pojava slabijih mesta
nastalih nakon ovr-avanja u zonama iz
kojih je isparila ova voda. Praksa pokazuje
da se sa meavina-ma sklonim izdvajanju
vode mora raditi sporije ili, ako to nije
delotvorno, promenom sastava doi do
krue konzistencije. S obzi-rom na
redovnost pojave vode na povrini
elementa praktikuje se i nalivanje 2 - 3 cm
betona vie nego to je potrebno da bi se
kasnije, nakon poetnog vezivanja i izdva-
janja vode, taj viak uklonio.
Pre ugraivanja treba obezbediti potreban broj rezervnih sredstava za ugraivanje kako bi se
pouzdanost procesa mogla drati na potrebnoj visini a jo u fazi prijema materijala iz transportnog
sredstva treba organizovati i izvesti vizualnu kontrolu dopremljene smese kao i redovno merenje
temperature vazduha i betona. Rezultati tih i svih ostalih merenja u toku prvih 15 dana ovravanja
se moraju uneti u graevinski dnevnik a za svaki mesec dana rada se daje tabelarni i grafiki pregled
prikupljenih rezultata.
Ukoliko se radi o izradi nosaa velikih raspona, odnosno nosaa za koje je izgraena specijalna skela,
potrebno je u toku rada vriti praenje sleganja skele i u sluaju opasnog odstupanja od projektovane
dinamike sleganja trenutno obustaviti radova i ukoloniti radnike sa skele.
U uslovima visokih temperatura i smanjene relativne vlanosti vazduha problem ouvanja obradljivosti
svee betonske mase postaje komplikovaniji zato to se veliki pad obradljivosti javlja ranije nego u
normalnim uslovima kada i 3-4 sata posle spravljanja moemo oblikovati beton. Stoga kod rada u
uslovima arkih klimatskih podruja treba biti posebno oprezan i obezbediti neto vie oplatnih
vibratora i pervibratora kao i odgovarajuu hladnu rezervu koja e pouzdanost ostvarenja pro-
jektovanih uinaka zadrati na eljenom nivou.
Brzo ugraivanje spravljene betonske mase nije specifinost rada u uslovima visokih temperatura ali
tada brzina rada dobija naglaen znaaj. Temperatura betona od gradiline fabrike betona do
pripremljene oplate neznatno raste jer su udaljenosti male ali su u sluaju primene betona spravljanog
u centralnoj fabrici transport auto - mealicama mora izvesti uz posebne zatitne mere. Fiksiranjem
sunerastog plata na omotau bubnja miksera i njegovim povremenim kvaenjem mogu se, usled
efekta evaporacije, umanjiti posledice due izloenosti Sunevim zracima.
Savremene oplate, dugim stajanjem na suncu u fazama ienja i pripreme za rad kao i montiranja
armature akumuliraju toplotu koja tetno deluje na sveu betonsku masu. Zato ih treba zatititi i
povremeno kvasiti, kako na deponiji tako i u fazi ovravanja betona, primenjujui po potrebi obloge
TEHNOLOGIJA GRAENJA
od jutanih i slinih materijala. Izuzetna vanost prvih nekoliko sati posle ugradnje zahteva i pomeranje
betonskih radova u none sate kada pomenuti tetni uticaji nemaju tako izraene efekte a proces
primarnog ovravanja protie u blaem temperaturnom reimu.
Za ostvarenje oekivanih rezultata je vano dosledno potovanje tehnikih specifikacija ali se i meu
zvaninim dokumentima te vrste mogu nai razliita tumaenja. Ameriki standard ASTM C94
propisuje da istovar i ugraivanje betona moraju biti izvreni najkasnije za 90 minuta nakon izrade
betonske meavine ili za vreme u toku koga bubanj auto-mealice ostvari 300 rotacija, pri emu je
merodavno krae od ovih vremena. U letnjim reimima rada se limit, iz tehnolokih razloga, mora spu-
stiti na 60 ili ak 45 minuta a najea (zbog ugraene rezerve vremena) preporuena granica je 30
minuta.
Vreme transporta utie ne samo na gubljenje toplote ve i na ubrzano isparavanje vode iz zagrejane
betonske mase pa ga treba maksimalno skratiti. Neki istraivai za takve sluajeve daju praktina
uputstva jer konstatuju da se sa svakim satom odloenog ugraivanja gubi oko 4 cm visine sleganja
konusa pa u sluaju oekivanih zastoja preporuuje dodavanje one koliine vode koja e omoguiti
projektovanu konsistenciju u trenutku ugraivanja. Ovo uputstvo treba primiti sa izvesnom dozom
rezerve i, u sluaju primene, pratiti ga sa poveanom kontrolom jer viak vode na poetku meanja
sastojaka izaziva segregaciju meavine.
Pored opisanih "suvozemnih" postupaka postoji i tzv. podvodno betoniranje delova konstrukcija koje
se izvodi izlivanjem betonske mase na pripremljenu povrinu koja se nalazi nekoliko metara ispod
povrine vode. To je postupak kojim se eliminie potreba za radom u suvom tj. ograivanjem zone
rada i crpljenjem vode iz jame. Da bi se ogradio prostor i spreilo nekontrolisano razlivanje betona po
konturi eljenog oblika ovrslog betona treba poreati vree ispunjene betonom. Levkasta cev (150
za meavine sa Dmax 20 mm, 200 za meavine sa Dmax 40 mm) za transport betona se spusta u
vodu sve dok ne dodirne dno, u nju se stavlja ep od papira ili od jutane vree i zatim puni sveim,
betonom potrebne obradljivosti (sa cementom od najmanje 300 kg/m3). Beton klizi niz cev potiskujui
epom vodu do dna cevi a, kada se laganim izdizanjem dna cevi za 20 - 30 cm omogui isticanje
materijala, slobodno se izliva i rasprostire po ograenoj povrini.
5.5.3. METODE UGRAIVANJA BETONA
Izloeni principi rada i preporuke ne pruaju mogunost celovitog sagledavanja razliitih mogunosti
delovanja na sveu betonsku masu. Od izbora tehnologije ugraivanja u mnogome zavise mehanike
i ostale (fizike) karakteristike ovrslog betona. Postoji vie tipova obrade, a svakom tipu odgovara
beton drugaije kompozicije meavine. U praksi razlikujemo sledee metode:
1. ugraivanje pomou efekta smanjenja unutranjeg trenja, odnosno:
a) dinamiko delovanje
udarnim optereenjem, i
vibracionim optereenjem, i
2. ugraivanje apliciranjem spoljanjih sila, koje obuvata:
a) statiko delovanje:
sisajuim dejstvom, ili
valjanjem, ili
presovanjem,
b) dinamiko dejstvo:
nabijanjem, ili
centrifugalnim dejstvom.
i kombinacije ovih metoda dobijene superponiranjem vibracionog dejstva na smanjenje unutranjeg
trenja sa statikim spoljnim silama. Tehniki i tehnoloki zaokruene metode [205] su ugraivanje:
1. pervibriranjem betona,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
2. povrinskim vibriranjem betona,

3. vakumiranjem betona,
4. vibropresovanjem betona,
5. centrifugiranjem betona, i
6. ekstrudiranjem betona.
Poslednje tri metode su primerenije industrijskim uslovima rada, t.j. prefabrikaciji elemenata, nego
radu na samom objektu pa su u ovoj tematskoj celini dati samo iri opisi metoda koje inenjerima stoje
na raspolaganju u gradilinim uslovima rada.
5.5.3.1. PERVIBRIRANJE BETONA
Vibriranje betona je danas uobiajen i iroko rasprostranjen postupak ugraivanja betonske mase.
Bazira se na aktiviranju sopstvenih vibracija estica meavine pomou ureaja koji nalee na povrinu
elementa. Vibratori rade na komprimovani vazduh ili elektrinu energiju tako to se pomou
ekscentrino postavljenog rotora pobuuju oscilovanje estica sredine u kojoj se nalaze.
Za efikasnost ugraivanja je vrlo vaan pravilan sastav betonske meavine. Iako se uspeno ugrauju
sve meavine iji je vodo-cementni odnos u intervalu 0,38 - 0,65 optimalna vrednost v/c odnosa je oko
0,50. Ogranienje je nametnuto krutou, odnosno nestabilnou meavine pa u radu treba paziti na
sledee sluajeve:
1. ukoliko telo vibratora pod dejstvom svoje teine i pobuenih vibracija ne tone sa lakoom u
neugraenu masu, ve je potrebno utiskivati iglu u nju, a prilikom izvlaenja igle ostaje
prostor koji okolna masa teko ili nikako ne ispunjava, tada se radi o krutoj meavini
nepogodnoj za rad,
2. ukoliko je meavina u toj meri zasiena vodom i sitnim esticama agregata da pod uticajem
pobuenih vibracija u okolini tela igle nastaje vidljiva segregacija zrna uz naglo izdvajanje
tene faze imamo sluaj nepravilno sastavljene meavine.
Frekvencija i amplituda oscilovanja sredstava i ureaja za ugraivanje se razlikuju od tipa do tipa i
nalaze se u odnosu koji zavisi od tehnikih mogunosti i konstrukcije vibro-sredstava. Poveanjem i

TEHNOLOGIJA GRAENJA
frekvencije i amplitude postie se poveanje centrifugalne sile ali to dovodi materijal ureaja za
vibriranje do zone velikih naprezanja i moe da stvara nepremostive tekoe pri konstruisanju
ureaja. Vibriranje svee mase je praeno pojavom usmerenog kretanja zrna agregata to stvara
segregaciju meavine pa se veliina amplitude i frekvencije, kao i trajanje obrade vibriranjem,
odreuju u zavisnosti od konzistencije betonske mase i krupnoe zrna.
Na veliinu amplitude i frekvencije u velikoj
meri utiu konzistencija mase i krupnoa
zrna od kojih, samim tim, zavisi i efikas-nost
ugraivanja.
Svaka veliina zrna agregata ima svoju opti-
malnu frekvenciju pa se za unapred odree-
nu granulometriju moe odrediti optimalna
frekvencija - i obruto. Kako je betonska me-
avina sastavljena od zrna razliite krupno-
e to se danas problem optimalne amplitu-
de, odnosno usklaivanja amplitude i velii-
ne zrna, reava primenom polifrekventnih
vibracionih ureaja koji omoguavaju po-
stupnu promenu trajanja vibriranja pri oda-
branim frekvencijama a zasnovani su na
pogonskom elektromotoru sa kliznim prste-
novima putem kojih se vri regulacija para-
metara obrade.
Problem ravnomernog ugraivanja svee betonske mase prenoenjem vibracija estica kvalitetno
reavaju prenosni vibratori - pervibratori. To su metalni cilindri zaobljenih krajeva koje radnici uranjaju
u masu i zahvaljujui malom preniku mogu dospeti do gotovo svih prostora unutar oplate a imaju
ugraen ekscentar kao izvor vibracija. Zavisno od dimenzija elementa koji se izrauje bira se prenik
pervibratora (r) jer od njegove veliine (30 - 200 mm) zavisi radijus dejstva (R) pervibratora. Moe
se, kao mera za orijentaciju, usvojiti procena da jednom milimetru prenika pervibratora odgovara
jedan centimetar prenika radijusa dejstva. Efikasnost ugraivanja opada sa udaljenou estica
meavine od pervibratora pa radijusom optimalnog delovanja moemo smatrati veliinu:
Ropt = 4 r
Ova sredstva treba paljivo koristiti jer njihova energija, zbog radijusa dejstva esto veeg od
udaljenosti naspramnih strana oplate, moe biti apsorbovana krutou oplate i njenih veza i ubrzati
pojavu kvarova na njima. Sa druge strane zbog suvie udaljenih mesta uronjavanja igle pervibratora i
nedovoljno dugog vremena vibriranja moe doi do neravnomernosti gustine ugraenog betona i
nepostizanja projektovanih karakteristika. Smatra se da je optimalna udaljenost taaka obrade oko 1,5
R ime se postie potreban stepen preklapanja zona delovanja vibracija.
Kako kod produenog vibriranja dolazi do segregacije mase, pri emu se oko igle formira zona sa
vikom maltera, kao i u sluaju kontakta pervibratora sa armaturom ili zidovima oplate (gde ovi postaju
novi izvori vibracija) postaje jasno koliko je ugraivanje betona kompleksan problem.
Rezultati dosadanjih istraivanja mogu se formulisati u vidu preporuka:
1. debljina sloja ne bi trebalo da bude mnogo vea od duine igle pervibratora. Pervibrator
treba uranjati vertikalno ili najvie do ugla 45o sve dok igla ne prodre bar 15 - 20 cm u
ugraeni sloj i neutralie dejstvo spojnice.
2. razmak mesta uranjanja igle treba da je oko 50% vei od radijusa dejstva i mora se voditi
rauna da ona ne dotie glavnu armaturu niti da prilazi oplati blie od 10 cm.
3. optimalna duina vibriranja ne moe se jednoznano definisati ali vibriranje due od 40 sec
sigurno ne daje znaajnije efekte (u ovo vreme ne ulazi vreme uranjanja i vaenja igle). Za
meru dostignutog kvaliteta mogu se koristiti oigledne manifestacije dobro ugraenog
betona:
na povrini se vie ne pojavljuju istisnuti mehurii vazduha,
u trenutku zavretka sleganja estica agregata dolazi do promene tona brujanja
karakteristinog za proces ugraivanja, i

TEHNOLOGIJA GRAENJA
u zoni oko uronjene igle poinje da se izdvaja cementno mleko.

Igla se u masu spusta i potiskuje da bi se do zone spojnice slojeva dolo brzo i time onemoguilo
zbijanje povrinske zone koje bi izazvalo zatvaranje elementa i onemoguilo izlaenje estica
vazduha iz betona. Preporuuje se stoga da kod debljih slojeva ugraivanja i elemenata komplikovane
konfiguracije oplate pervibrator saeka novi sloj leei ve u oplati, da bi zatim ugradnja bila izvrena
izvlaenjem igle na povrinu. Pervibrator lako zbija beton oko sebe pa brzo vaenje igle moe ostaviti
upljine, t.j. slabo ugraene zone. Stoga se brzina izvlaenja igle mora odravati u granicama 4 - 8
cm/sec. Rukovanje mora biti paljivo a igla se ne sme koristiti za guranje i razastiranje betona.
Pored toga, kod odreivanja broja pervibratora inenjeri gree jer raunaju sa deklarisanim uinkom
ovih sredstava a on se ostvaruje samo kontinualnim radom koji nije karakteristika realnih proizvodnih
procesa. Stoga treba raunati sa koeficijentom iskorienja od najvie 50% ime se obezbeuje
dovoljan broj sredstava za pravovremenu obradu sveeg betona i prestizanje efekata brzog vezivanja.
5.5.3.2. POVRINSKO VIBRIRANJE BETONA
Ova metoda ugraivanja ne zahteva promene sastava betonske meavine ve obrauje iste one
smese koje se mogu ugraivati pervibratorima. Stalna potreba da se skraenjem tehnolokih i drugih
neproizvodnih pauza ubrza izrada konstrukcije dala je motiv tehnolozima da privrste vibratore na
vee delove oplate, na onim mestima i u onolikom broju koji e obezbediti kvalitetno ugraivanje
materijala. Time se eliminie vreme postavljanja i skidanja opreme za ugraivanje pa se odmah nakon
pripreme oplate moe pristupiti ulivanju i vibriranju materijala.
Oplatni vibratori imaju dva pogonska sredstva: kompri-
movani vazduh ili najee elektrinu energiju. Za razliku
od elektro-oplatnih vibratora koji svoje vibracije (nor-
malne sa 50 Hz ili visoke sa 100 Hz) nameu oplati i
sveem betonu oni na pneumatski pogon pod radnim
opteree-njem smanjuju frekvencu oscilovanja i ceo
sistem tei po-stizanju rezonance vibriranja. S obzirom
da efikasnost prenoenja energije sa vibratora na kalup i
ulivenu beton-sku masu zavisi od kvaliteta veze kalup-
vibraciona ploa, primenjuje se pneumatsko, hidraulino
ili obino, mehani-ko privrivanje a u prefabrikaciji se
najee prime-njuje privrivanje elektromagnetnim
dejstvom. Poto su kalup i vibro-sto metalne konstrukcije
time se skrauje rad iskljuivanjem operacija
privrivanja i oslobaanja veza jer se kod elektro-
magnetnog dejstva te operacije odvijaju trenutno.
Konstrukcijska reenja vibratora sa opisanim nainom ra-
da su: vibro-sto, vibro-daska, vibro-greda i oplatni vibra-
tor. Nazivi dovoljno slikovito prikazuju oblik reenja a go-
tovo svi oblici nalaze primenu i na gradilitima i u indu-
Vibro-greda za povrinsku obradu strijskoj prefabrikaciji.
Primenom oplatnih vibratora koji se na pogodan nain privruju na oplatu nije mogue postii ona-
kav kvalitet sabijanja kao primenom vibro-stolova. Sabijanje betona najbolje je uz sam vibrator a sa
po-veanjem odstojanja od ureaja efekat se smanjuje. U sluaju primene veeg broja oplatnih
vibratora postoji opasnost pojave rezonance pa i rastresanja betonske mase. Stoga je od izuzetne
vanosti pravilnost rasporeda vibratora jer se time utie na ravnomernost predaje energije masi. U
prefabrikaciji se oplatni vibratori primenjuju kod betoniranja sa primenom baterija vertikalnih kalupa.
Princip rada povrinskih vibratora je uslovio izmenu osnovnog konstrukcijskog reenja vibratora pa im
je dejstvo znatno smanjeno u odnosu na vibro-igle. Obino se primenjuju slobodni vibratori (za manje
prenosne vibracione ureaje) dok se dvojni, vezani vibratori primenjuju kod vibracionih dasaka
(greda). Ukoliko se oni poveu sa ureajem za glaanje mogue je, uz obradu betona vibriranjem, u
jednom prolazu obaviti i zavrnu obradu povrine. Kod izrade betonskih kolovoza je opisano reenje
primenjeno kod finiera za beton, maina koje mogu imati radnu irinu ugraene betonske trake do
7,5 m. Njihova primena je efikasna uglavnom za tanje betonske konstrukcije, debljine do 20 cm.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Trajanje obrade betona vibriranjem zavisi od konzistencije betona, tj. od krutosti smese. Odnos
koliine cementa i sitne frakcije agregata ima znaajan uticaj na nju. Moe se rei da se prilikom
ugraivanja mogu oekivati dobri rezlultati ukoliko u betonu sa najveim zrnom Dmax = 32 mm ima 350
- 400 kg sitne frakcije, a za Dmax = 16 mm je neophodni udeo sitne frakcije oko 400 - 450 kg/m3 mea-
vine. Odnos vode i sitnog agregata bi u kvalitetnoj meavini trebao biti u intervalu 0,45 - 0,50.
Osim konzistencije bitan uticaj ima i vibraciono
sredstvo (veliina indukovanog ubrzanja esti-
ca agregata) kao i to da li se vibriranje izvodi
pod optereenjem (to je sluaj kod vibropreso-
vanja) ili ne. Vibriranje svee mase u horizon-
talnim kalupima je praeno pojavom usmere-
nog kretanja zrna agregata koje stvara segre-
gaciju meavine pa se radi eliminacije ove
pojave vibratori montirani na stolovima za pre-
fabrikaciju povezuju u parove, sinhronizuje im
se rad i tim postupkom neutralie horizontalno
kretanje estica sveeg betona a dejstvo ure-
aja pretvara u stresanje mase velikom frek-
vencijom. Skladno sadejstvo oplate i vibratora
se ostvaruje vrstim povezivanjem sredstava
za metalne nosae noseeg rotilja oplate (vi-
brator se nikada ne sme postaviti direktno na
zid oplate), bez podmetaa i elemenata za pri-
Ravnanje betona za kolovoz primenom valjka guivanje oscilacija, ali se oplata mora
obezbe-diti postavljanjem specijalnih odboj-
nika.
Ovo osiguranje je neophodno u niim zonama vertikalne oplate jer se tamo javljaju najvea optere-
enja od pokrenute svee mase. Jednom postavljeni oplatni vibratori esto prestaju biti predmet
kontrole. Time inenjeri i druga tehnika lica koja organizuju radove ine veliku greku koja bi se
mogla uoiti jednostavnim praenjem potronje struje u toku ugraivanja. Ukoliko je ona vea od
deklarisane uzrok mogu biti samo:
a) rezonantno dejstvo ostalih vibratora,
b) labava konstrukcija oplate,
c) prsline u varovima na mestima veza nosaa oplate, ili (najee)
d) odvrtanje zavrtanja u vezama ureaja i oplate
pa prostaje da se jednostavnim tekuim odravanjem obezbedi pouzdan rad ovih korisnih, masovno
primenjivanih sredstava.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
BETONSKI RADOVI
5.5.3.3. TORKRETIRANJE BETONA
Beton se osim u horizontalnim slojevima (preko odgovarajue pripremljene podloge ili u oplatu)
ugrauje i preko prethodno obraene stenske mase ija je povrina u nagibu. Takvi sluajevi se
najee javljaju kod osiguravanja bokova otvorenih ili podzemnih iskopa kada nastaje potreba da se
na neke vertikalne zidove ili tavanicu (svod) nanese sloj betona. Ovim betonom se zatvaraju pore u
povrini i spreava odvajanje sitnijih, nestabilnih delova povrine koji u toku nastavka radova, pod dej-
stvom vibracija, mogu pasti i ugroziti radnike ili mehanizaciju.
Torkretiranje odbojnika na nadvonjaku (levo) i stabilizacija kosine iskopa (desno)

Da bi efikasno izvrio postavljeni zadatak beton se, u nekim sluajevima, armira elinom (pletenom ili
presovanom) mreom koja se privruje za stensku podlogu ankerima od rebrastog betonskog
elika. U izbuenu i oienu buotinu se pod pneumatskim pritiskom ugrauje cementni malter
spravljen u razmeri 1 : 1 od peska ije je maksimalno zrno D = 3 mm. Nakon toga se u malter
poduno utiskuje anker koji mora biti toliki da mu nakon ugradnje vidljivi deo bude dug najmanje 15
cm. Za taj kraj se, zavarivanjem ili vezivanjem, privruje elina mrea. Beton koji se koristi za
osiguranje vertikalnih povrina i svodova mora imati specijalna svojstva pa mu je i sastav drugaiji od
betona uobiajene namene. Granulometrijski sastav etvorofrakcijskog agregata koji se koristi za
torkret-beton sa vodo-cementnim odnosom 0,35 - 0,55 trebao bi zadovoljiti uslove date tabelom:
Veliina zrna (mm) 1 3 5 7 9 16 20 30

Prolaz kroz sito (%) 20-40 30-50 40-70 50-80 60-80 70-90 90-100 100
Ukoliko se koristi trofrakcijski agregat granulometrijska kriva mora uzeti vrednosti unutar intervala:
Veliina zrna (mm) 0,25 0,50 1 2 4 8 16

Prolaz kroz sito (%) 3 - 18 7 - 33 12 - 49 21 - 62 36 - 74 60 - 88 100
Maksimalno zrno agregata mora biti bar 2 puta manje od debljine sloja koji se ugrauje i bar 3 puta
manje od prenika cevi kroz koju se mlazni beton transportuje. Preciznije podatke o granulometriji
agregata daje JUS U.M1.057. Agregatu se dodaje oko 300 - 350 kg/m3 cementa (to je maksimalno
zrno manje to je koliina cementa vea) i neki od aditiva iz grupe akceleratora u koliini 1 - 3% (uko-
liko se koristi CaCl2 treba ga dozirati 4 - 5% ali se kod torkretiranja betona preko ankerovanih
armaturnih mrea ne sme zaboraviti opasnost od izraene korozije).
Ugao pod kojim se torkret-beton, obino sa udaljenosti od oko 80 - 120 cm, nanosi na neku povrinu
mora biti vei od 45o. Maina pod pritiskom nabacuje masu na povrinu koja se betonira dajui u
jednom prolazu sloj debljine oko 2 cm (tavanice i svodovi) odnosno 3 - 4 cm na vertikalnim i kosim
povrinama. Torkretiranjem se mogu formirati i deblji slojevi ali uz vie prelazaka preko istog mesta.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Da bi se obezbedilo kvalitetno prianjanje betona uz podlogu treba saekati da se ona dovoljno prosui
od podzemne vode. Ako je priliv vode stalan treba na pogodnim mestima ugraditi cevice za
dreniranje podloge. Cevice ostaju na svojim mestima do zavretka vezivanja prvog sloja a zatim se
skrauju, zatvaraju drvenim epiima i nanosi se sledei sloj betona. Ukoliko se, zbog nepravilnog
dreniranja, pojave slaba mesta u sloju (detektuju se kucanjem) treba ih oznaiti, obiti sloj, ugraditi
nove cevice i ponoviti opisani postupak.
Da ne bi dolo do odvajanja slojeva treba nakon svakog prelaska saekati da naneti sloj dobije
potrebnu vrstou ali ne toliko da beton zavri sa vezivanjem. U toku rada treba kontrolisati debljinu
nanetog sloja. Za to moe posluiti i obian dui ekser koji se utiskuje u svei beton i meri dubinu
prodiranja. Pre nanoenja novog sloja podlogu treba paljivo pokvasiti. Ukoliko se obrauju
horizontalne povrine treba voditi rauna da se mlaz pomera lagano, preko tek nabaene svee ma-
se, kako pod udarima zrna ne bi dolo do istiskivanja iz sloja ve ugraenih zrna krupnijeg agregata a
mora se paziti i da se pritom ne stvaraju deblje naslage betona. Torkret-beton (mlazni beton) se pod
opisanim uslovima dobro sabija, brzo vezuje i za par sati nakon izrade sloja dostie neophodnu
vrstou; prema podacima proizvoaa opreme za torkretiranje oko 40% MB se dostie ve nakon 24
sata.
5.5.3.4. VAKUUMIRANJE BETONA
Vakuumiranje betona je retko i primenjuje se za obradu betona u horizontalnim kalupima: kod

prefabrikacije (uz niu dozau cementa), za betonske podove i meuspratne konstrukcije i sl. Na
obraenu povrinu betona se postavljaju laki, prenosni vieslojni panoi iju kontaktnu stranu ine
guste mree koje imaju zadatak da zadre sitne estice iz meavine kada oprema za vakuumiranje pri
podpritisku od 0,65 - 0,70 bara pone da izvlai suvinu vodu iz sveeg betona.
Brzina odvijanja procesa obrade vakuum opremom zavisi od v/c faktora, dozae cementa i karakteri-
stika agregata. Visoki v/c faktor produava vreme obrade na isti nain kao i visoke dozae cementa.
Za postupak vakuumiranja drobljeni agregat je pogodniji od renog agregata jer obezbeuje veu
filtracionu sposobnost sveeg betona.
Debljina tretiranog sloja ne treba da je vea od 30 cm jer se dejstvo isisavanja smanjuje sa porastom
debljine elementa. Debljina elementa utie i na visinu njegovog sleganja izazvanog izvlaenjem dela
vode ali je ono zanemarljivo malo i kod ploa debljine d = 30 cm iznosi oko 4 mm, dok je kod ploa d =
10 cm samo oko 2 mm. Brzina vakuum postupka je najvie 1 cm/min jer se vakuumiranje obavlja isto-
vremeno sa obradom betona vibriranjem i na taj nain olakava oslobaanje vika vode i vazduha.
Brzina obrade je u intervalu 0,5 - 0,8 cm/min jer rad sporiji od 1 cm/min ostavlja za sobom ve ovrslu
masu nepogodnu za uobiajenu zavrnu obradu povrine. Vakumiranje karakteriu ove osobine:
1. betonska meavina se formira sa uobiajenom koliinom vode a svea masa se ugrauje
vibratorima ili pervibratorima,
2. na obraenu povrinu betona se 30 minuta nakon ugraivanja postavljaju vieslojni
vakuum-panoi iju kontaktnu stranu ine guste mree koje imaju zadatak da zadre sitne
estice iz meavine,
3. vakumiranje pod pritiskom od 0,65 - 0,70 bara izvlai suvinu vodu sve dok se ne dostigne
najvie v/c = 0,38,
4. blago vibriranje u toku isisavanja vika vode popunjava osloboeni prostor sitnim
esticama cementa i gregata,
Brzina odvijanja procesa obrade vakumom zavisi od poetne koliine vode (tj. od v/c faktora
meavine) od dozae cementa i od karakteristika agregata. Visoki v/c faktor produava vreme obrade
na slian nain kao i visoke dozae cementa a za postupak vakumiranja je pogodniji drobljeni agregat
jer omoguava veu filtracionu sposobnost sveeg betona.
Za uspeno provoenje postupka obrade vakumom i postizanje visokog kvaliteta betona bitni su
parametri:
duina trajanja obrade vakumom,
duina trajanja obrade vibriranjem pri vakuumiranju,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
sastav betonske meavine (kompozicija betonske mase) i

debljina sloja betona koji se obrauje vakuumom.
Za provoenje obrade vakumom potrebna je sledea oprema:
1. vakuum-pumpa iji kapacitet mora biti u skladu sa povrinom koju elimo obraditi,
2. sistem razvodnih cevi odgovarajue duine, i
3. pano (dispozitiv) koji se stavlja na povrinu betona. On se sastoji od elinog rama i limene
table sa ortogonalnim ojaanjima. Po obodu rama se postavlja meka gumena traka koja
slui za zaptivanje konture a na donjoj strani dispozitiva se nalazi fino metalno sito
prekriveno poroznom tkaninom. Njen zadatak je da obezbedi filtraciju vode ali i da
istovremeno sprei prolazak estica cementa. Ukoliko se obrada ne vri u hali na vibro-stolu
nego na objektu na gornjoj strani dispozitiva mogu se postaviti i oplatni vibratori.
Pre poetka rada treba proveriti ispravnost vakuum-pumpe. U toku rada se na mernim instrumentima
moe pratiti koliina izvuene vode a preko posebnog prikljuka se uzorak (betonska kocka) moe
obraivati na isti nain kao i beton u ploi to daje mogunost preciznog odreivanja postignute
vrstoe na pritisak. Po zavrenoj obradi prekida se isisavanje i uputa atmosferski vazduh te se
dispozitiv lako odvaja od povrine koja se obrauje. Kako je beton posle obrade veoma suv treba
povrinu zatiti pokrivanjem ili premazom nekim zatitnim sredstvom. Porozna tkanina se mora skinuti
sa sita i oprati posle svake upotrebe a ako je koliina estica koje je zadrala velika u korito za pranje
treba dodati sredstvo (1% rastvora hlorovodonine kiseline) za rastvaranje taloga.
Vakuumiranje betonske ploe (TREMIX Vacuum System)

Prednosti koje prua obrada vakuumom su sledee:
olakano je ugraivanje betona jer on pri ugraivanju moe biti i tean a nakon obrade i
izvlaenja 15 - 30% ugraene vode se dobija veoma kompaktan beton koji nakon 24 sata
udvostruuje svoju poetnu vrstou a za 28 dana dobija vrstou za 20 - 40% veu od
projektovane,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
rad moe da se odvija u gotovo svim vremenskim uslovima pa ak i za vreme jakih kia a pri
jakom suncu pano slui kao idealna zatita od kratkotalasnog zraenja i prua svojevrsnu
membransku negu,
zahvaljujui usavrenoj fizikoj obradi mogue je, ak i sa manjim dozama cementa (npr.
280 kg/m3 umesto 350 kg/m3 betona), ostvariti isti kvalitet i mehanike karakteristike betona,
pored toga to se nalazi pod zatitom opreme do trenutka dostizanja znaajne vrstoe pa
je otporan na sluajne udare, pad alata ili hodanje ovrsli beton pokazuje manju tendenciju
ka skupljanju a na povrini ima manje prslina,
ovravanje betona izloenog vakum-postupku znatno je bre jer takvi betoni zahvaljujui
niskom v/c faktoru imaju osetan rani porast vrstoe uz znatnu kompaktnost, to je od
posebnog znaaja za prefabrikaciju, i
posle vakumiranja beton postie prividnu vrstou od 100 - 150 kPa, to omoguuje izradu
betonskih panela jednog nad drugim (neposredno po izradi i poetnom ovravanju
prethodnog) i dozvoljava bolje korienje opreme i radnog prostora.
Metoda se moe primeniti kod izrade ploa meuspratnih konstrukcija ali je, zbog tipizacije veliina
vakuum-panoa, u prefabrikaciji jo efikasnija jer i uz niu dozau cementa daje visok kvalitet betona,
zadovoljavajue kompaktnosti i dobrih mehanikih karakteristika. Ovaj nain obrade ima manu u vidu
vidljivog otiska mree vakuum-panoa na obraenoj povrini ali se, uz neto vie energije nego obino,
neravnine mogu skinuti mainskom ili runom obradom. Tanke ploe se mogu izraivati na radnoj pisti
(dimenzija 7 - 30 m2, debljine d =10 cm) tako da se one mogu ve nakon 12 - 24 h premetati
vakuum-lifterom na deponiju da bi zatim, prema planu montae, bile transportovane na objekat. Veliki
pregradni zidovi uz obradu vakumom sa jedne ili sa obe strane i skidanje oplate ve nakon 1 - 2 sata
mogu takoe da se rade na licu mesta. Izrada tankih ljuski kao povrinskih nosaa (dimenzija 2 - 8 m
irine, duine od 3 - 15 m) moe da se vri na drvenom li betonskom postolju i obavlja uz primenu
savitljivih vakum-panela.
Mogue je i livenje betona postupkom ploa-na-ploi uz predhodno polaganje folija na povrinu obra-
enog elementa. Razdvajanje ljuski se vri nakon 3 do 4 dana. Ukoliko se povrinski nosai rade iz
pojedinih delova mogue je njihovo spajanje u celinu zavarivanjem sveim betonom ugraenim vaku-
um-postupkom. Veoma uspena primena je i kod izrade zasvedenih elemenata (kanaleta, kolektora i
velikih cevi) gde moe da se primeni i dvostrana oplata sa dispozitivima. Uslov za primenu dvostrane
vakuum-oplate vai da je debljina zida obraivanog elementa vea od 20 cm, ali manja od 40 cm.
5.5.3.5. UGRAIVANJE BETONA VIBRO-VALJCIMA
Izgradnja hidrotehnikih objekata spada u velike investicione poduhvate koji zahtevaju angaovanje
znaajnih finansijskih sredstava u duem vremenskom periodu. Dug vremenski period potreban za
izgradnju ovih, posebno nasutih i gravitacionih brana, i uslovi visoke inflacije osporavaju takve
finansijske planove i dovode investitora u teak poloaj. Ako se tome doda da projektna reenja esto
predviaju putanje u rad takvih objekata i poetak njihovog finansijskog doprinosa tek kad je i
poslednji pratei objekat gotov razumljivi su tenja investitora da nametne to krae vreme izgradnje i
uslovi izvoaa da istrauje i osvaja tehnologiju kojom e te uslove moi da ispuni.
Derom Rafael (Jerome M. Raphael) je dao postulate metode koja se zasnivala na ugradnji agregata
obogaenog cementom primenom klasine mehanizacije za zemljane radove. Nadgradnja ove ideje
konkretizovala je primenu "suvih" meavina betona sa malim stepenom sleganja za ije ugraivanje
se koriste moni vibro - valjci. Sastav betonske meavine, reenja unutranjeg transporta i tehnologija
zbijanja bili su osnovni problemi reavani u optimizaciji efekata primene metode a kao krajnji rezultat
dobijena je savremena tehnologija valjanog betona - rollcrete. Pod skraenicom treba podrazumevati
engleski termin roller compacted concrete tj. beton zbijen valjkom koji se esto obeleava i sa RCC.
Kod opisivanja pristupa ovoj metodi u Japanu je vie u upotrebi oznaka RCD (Rolled Concrete for
Dams) koja ukazuje na primenu metode kod izgradnje gravitacionih brana. Alternativna upotreba obe
oznake ima opravdanja u znaajnom doprinosu japanskih istraivaa razvoju i primeni ove metode.
Osnovni ciljevi metode su: minimalni utroak najskuplje komponente - cementa, ostvarivanje uteda u
proizvodnom procesu (pre svega kada je u pitanju transport), efikasnost korienja celokupne
mehanizacije u njemu, kao i postizanje to veeg rezultata rada izraenog kroz koliinu ugraenog

TEHNOLOGIJA GRAENJA
materijala po jedinici vremena. Pri tome ne treba zaboraviti da je koliina materijala koju treba ugraditi
za varijantno reenje brane projektovane od valjanog betona i do 75 % manja od koliine potrebne za
varijantno reenje iste brane od nasutog materijala a da je u tom poslu mogue istovremeno ostvariti
priblino iste ili ak znaajno vee praktine uinke uz daleko manju osetljivost proizvodnog procesa
na dnevne i sezonske promene klimatskih uticaja (temperatura, padavine).
Tehnoloki proces se moe opisati sledeim osnovim operacijama:
1. spravljanje betonske meavine (primena mealice sa ciklinim radom i prinudnim meanjem,
ili protone mealice kontinualnog dejstva),
2. utovar u transportni sud/vozilo/traku,
3. unutranji transport betona (primena kranova, istovarivaa, transportne trake),
4. razastiranje betona u slojevima (primena dozera, grejdera),
5. ugraivanje betona (primena vibro-valjaka),
6. izrada dilatacionih spojnica (primena vibracionih sekaa),
7. ienje i kvaenje povrinskog sloja i
8. nanoenje podloge na uzvodnom i nizvodnom licu brane za novi sloj.
Navedene operacije, na prvi pogled jednostavne i poznate, zahtevaju u pripremi i realizaciji niz
specifinih adaptacija standardnih procedura, u prvom redu zbog znaajne razlike u odnosu
komponanata betona kao i zbog primene maina za zemljane radove u tehnolokom procesu.
Primena mealica sa prinudnim meanjem uzrokovana je konsistencijom betonske meavine i
koliinom cementirajue komponente koju ine cement, letei elktrofilterski pepeo (engl. fly ash,
skraeno FA) i drugi materijali. Meavina je siromana u pogledu vezivnog materijala i vode (valjani
beton u odnosu na obine meavine sadri najmanje 30 % manje cementa i 40 % manje vode) pa lii
na vlanu zemlju u kojoj je maksimalno zrno D = 80 mm.
Racionalizacija procesa graenja se ostvaruje kroz utede u koliini upotrebljenog cementa jer je u
ukupnoj koliini cementirajuih sastojaka od 180 - 230 kg/m3 uee Portland cementa samo 10 - 30
% ili 50 - 70 kg/m3 betona a preostala koliina se nadopunjuje leteim pepelom i slinim vezivnim
materijalom. Osim toga to je znaajno jeftiniji od cementa letei pepeo utie i na smanjenje ukupne
koliine toplote hidratacije osloboene u betonskom bloku pa tehnolozi njegovim doziranjem i de-
bljinom sloja koji se ugrauje utiu na toplotu elementa i ubrzavaju ritam graenja. Potrebna koliina
vode se prethodnim laboratorijskim ispitivanjima mora utvrditi za svaku vrstu meavine pojedinano ali
je uobiajeni odnos v/(c + FA) u intervalu 0,60 - 0,65. Ugradljivost meavine zavisi i od pomenutih
TEHNOLOGIJA GRAENJA
komponenti i od uea sitne frakcije - kod meavina sa max D = 80 mm uz 130 kg/m3 cementirajue
komponente i 100 kg/m3 vode pesak mora initi bar 1/3 zapremine meavine.
RCC metoda osim primene klasinih transportnih sredstava (betonske pumpe, kranovi, transportne
trake...) omoguuje i primenu transportnih maina za zemljane radove (kamioni, istovarivai kroz dno).
Primena pumpanog betona je uslovljena minimalnim prenikom cevi od 200, agregatom sa
maksimalnim zrnom do 60 mm i veim ueem cementa i leteeg pepela (220 - 240 kg/m3). Kada su
u pitanju transportne trake mora se rei da odsustvo uobiajene koliine sitnog agregata i velika zrna
poveavaju opasnost od segregacije pri istovaru mase na mesto ugradnje. Pravilnim situacionim
reenjima inenjer mora dati takav raspored traka koji e reiti probleme koje stvara topografija a
zahtevaju veliki nagib opreme i dovode do proklizavanja na spoju trake i materijala.
Sva transportna sredstva na pneumaticima pre ulaska na plato za istovar ili rad moraju imati oiene
i vodom oprane tokove a maine na gusenicama ne treba koristiti jer kretanjem razaraju povrinski
sloj ugraenog betona. Transport materijala mora biti brz a njegov istovar i manipulacija vozilima bez
zastoja kako bi beton bio ugraen najvie 30 min posle doziranja komponenti meavine, odnosno
najkasnije 15 min nakon razastiranja. Ovaj uslov dolazi kao posledica velike osetljivosti krute
meavine na uticaj gubitka vlage usled isparavanja.
Pravilno niveliranje svee RCC mase se vri dozerima ili grejderima. Najnovija japanska istraivanja
idu ka optimizaciji proizvodnog procesa u kome bi paket slojeva koji se kompaktira bio debljine 100
cm. Pojedinani slojevi betona prilikom razastiranja imaju debljinu 20 - 30 cm, pa se sloj debljine 70
cm postie polaganjem u tri, a sloj d = 80 cm, u etiri faze. Ovakvim postupkom se mainama za zbi-
janje betona omoguuje rad na frontu od oko 150 - 250 m2.
Doprema mase kamionima na branu (levo) i izrada nizvodnog lica brane (desno)
Zadovoljenje osnovnih pretpostavki koje hidrotehniki beton mora da ispuni (mala vodopropustljivost,
visoka vrstoa na zatezanje, malo skupljanje, dobro srastanje betonskih slojeva na horizontalnim
spojevima...) uslovljeno je kvalitetnim zbijanjem mase. Zbijanje mora biti efikasno jer pore neistisnutog
vazduha smanjuju specifinu teinu betona koja je kod hidrotenikih objekata veoma vana za
ostvarenje ravnotee gravitacionih i hidrostatikih uticaja. Jedan od najvanijih parametara procesa
zbijanja je broj prelazaka valjka preko sloja. Potrebna energija zbijanja zavisi od karakteristika valjka
(teine, frekvencije i amplitude vibracija), i meavine betona, kvaliteta agregata i temperature
vazduha, ali je za odreivanje broja prelazaka merodavna debljina sloja.
Pregled dosadanjih pozitivnih iskustava pokazuje:
za sloj d = 30 cm se moe koristiti valjak Q = 10 tona koji treba da izvri ugraivanje u toku 4
prelaska (prvi put bez aktiviranja dejstva vibracija),
za sloj d = 80 cm se moe koristiti valjak Dynapac CA 25 koji brzinom 0,5 km/h vri
ugraivanje u toku 10 prelazaka (prvi put bez vibracija),
za sloj d = 100 cm se moe koristiti Bomag BW 200 tandem-valjak koji brzinom od 1,0 km/h
treba da izvri 15 prelazaka preko istog mesta (prva dva puta bez ukljuivanja dejstva
vibracija).
Efikasnost i opravdanost primene valjanog betona bazira na optimizaciji problema izbora materijala,
maksimalog zrna agregata, debljine sloja i sve to za usvojen tip vibro-valjka ije su performanse jedan
od dominantnih radnih parametara.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
5.6. OBRADA BETONA

Skidanjem oplate sa delova betonske konstrukcije oslobaaju se velike povrine koje, u skladu sa
poloajem i ulogom tog dela konstrukcije, moraju imati odreena svojstva pa se, u toku izgradnje
objekta, moraju obraditi na odgovarajui nain. Povrine betonskih elemenata mogu biti:
vidljive povrine - povrine koje e u toku eksploatacije biti vidljive pa su im dekorativna
svojstva od posebnog znaaja;
pokrivene povrine - povrine koje e u toku graenja ili eksploatacije biti zatrpane
zemljom, peskom, ljunkom ili pokrivene nekim drugim materijalom iz grupe graevinskih i
zanatskih radova pa time postaju nedostupne za vizualnu kontrolu;
kvaene povrine - povrine koje e u toku eksploatacije biti u povremenom ili stalnom
kontaktu sa vodom.
Vidljive povrine betonske konstrukcije su izloene agresivnim uticajima sredine pa je neophodno dati
im to je mogue veu nepropustnost i otpornost na mehanika dejstva kako bi se trokovi odravanja
konstrukcije sveli na neophodni minimum. Savremeni tipovi oplata omoguavaju izradu verikalnih
(bonih) i horizontalnih (plafonskih) povrina elemenata u granicama dozvoljene tehnike tanosti.
Posle ugraivanja betona najee treba samo gornju, vidljivu povrinu elementa runo ili mainski
obraditi na nain propisan uslovima za izvoenje ove vrste radova. Da bi se obrada izvrila u
potrebnom roku na frontu rada treba obezbediti prisustvo dovoljnog broja strunih radnika opremljenih
potrebnim materijalom i alatom. Posebna vrsta obrade je namenjena spojnicama (fugama).
5.6.1. OBRADA SPOJNICA
Betonski elementi se izrauju kao prefabrikovani ili liveni na licu mesta. Koliine betona koje treba
ugraditi mogu biti toliko velike da termiki i fiziko-hemijski procesi u masi mogu dovesti do neeljenih
naprezanja i deformacija materijala ime se ugroava jedan od kljunih parametara kvaliteta - trajnost
objekta. Vetina da se projektovanjem oblika diskontinuiteta konstrukcije i preciznim preslikavanjem
usvojenih tehnikih reenja u materijalne veze omogui pouzdano funkcionisanje njenih delova
predstavlja spoj teorijskih i praktinih znanja. Najvaniji deo ini poznavanje osobina materijala,
dinamike i patologije njihovog razvoja i ocena uticaja odreenog oblika prekida na preraspodelu
uticaja u konstrukciji. Promena temperature i vlanosti betona du nosaa ili ak unutar istog
poprenog preseka esto zahteva formiranje veza koje dozvoljavaju meusobno pomeranje (klizanje)
delova konstrukcije u pravcu i veliini koje opisana promena zahteva.
Izrada prekida redukuje oblast uticaja tetnih
pojava na ograniene delove objekta ali uvodi i
potrebu zatvaranja prekida jer je postojanje kon-
tinuiteta betonske povrine zahtev koji projekt-
antu namee potreba da ona bude nepropustna
za prolaz razliitih fluida, praine ili stranih tela.
Kvalitet materijala koji treba upotrebiti u tu svrhu
zavisi od eksploatacionih optereenja povrine
na kojoj se prekid javlja i projektovane trajnosti
ispune spoja. Savremena reenja spojnica obu-
hvataju detalje oblikovanja prekida u kontinuite-
tu, materijale koji se ugrauju u toku betonskih
radova i materijale koji se u spojnicu unose kao
Ekspanziona spojnica na vezi dve ploe deo finalne obrade betonske povrine.
Tehnloki uslovi za beton koji se ugrauje na gradilitu su izraeni propisanom konzistencijom
meavine i koliinom vode koja se u meavinu mora uneti kako bi masa bila sposobna da se
transportuje i oblikuje na eljeni nain. Suenjem betona i kontaktom sa drugim suvljim materijalima
se u toku sazrevanja gubi viak vode i dolazi do promene gustine i skupljanja betona. Sa druge
strane, usled interakcije objekta (konstrukcije) i tla dolazi do vremenskih procesa sleganja njegovih
delova. Izazvano pritiskom na tlo ovakvo sleganje se razlikuje za delove konstrukcije pa se srazmerno
veliini njegovog uticaja na objekt velike duine ili promenljive visine mora predvideti tehniki odgovor
u vidu dilatacija. Delovi podne konstrukcije na koje se mora osloniti maina u ijem radu se javljaju
TEHNOLOGIJA GRAENJA
jake vibracije takoe moraju biti odvojeni od drugih delova za koje bi vibracije mogle biti tetne bilo
zbog ugroavanja sigurnosti objekta, bilo zbog komfora korisnika.
Prilikom izrade konstrukcija postupkom ulivanja betona u oplatu javljaju se prekidi u kontinuitetu,
odnosno:
1. dilatacione spojnice, i
2. radne spojnice.
Dilatacione spojnice imaju zadatak da omogue kontrolisano pomeranje susednih polja ploa, ili de-
lova sloenog nosaa, jednog u odnosu na drugo koje je izazvano:
delovanjem temperature na betonski element sa jednom (dve) istaknutom dimenzijom,
skupljanjem betona u toku vezivanja,
promenom poloaja u dve ortogonalne ravni koji izazivaju promena temperature, vlanosti i
spoljnog optereenja,
savijanjem usled eksploatacionog optereenja,
delovanjem vibracija i drugim uticajima.
Dilatacione spojnice (fuge) su obino irine 10 - 20 mm i mogu biti slaba mesta u betonu pa se
preporuuje posebna panja pri njihovoj obradi. Ivice dilatacione spojnice na povrini elementa moraju
biti pod kosim uglom, oborene, kako kretanje tereta po podnoj ploi ne bi stvaralo udare i izazivalo
lomljenje tih ivica. Ove spojnice mogu biti izvedene kao:
a) potpuni prekid betona ostvaren primenom specijalne oplate oblikovane za zatvaranje kraja
elementa,
b) delimian prekid betonskog elementa ostvaren mainskim usecanjem leba na mestima na
kojima se oekuju veliki naponi zatezanja, ili
c) delimian prekid ostvaren oblikovanjem V - lebova na naspramnim povrinama elementa
(lebovi se dobijaju pomou profilisanih komada oplate ostavljene u sveem betonu i
izvaene pre zavretka vezivanja).
Radne spojnice slue pojednostavljenju procesa graenja betonskih konstrukcija, ostaju izmeu slo-
jeva betona razliite starosti i predstavljaju samo specijalno obraenu povrinu prekida u ugraivanju
sloja betona. S obzirom da je neracionalno formirati dilatacionu spojnicu svaki put kada se, npr.
prilikom betoniranja debelih elemenata (blokova) ili izrade nosaa komplikovanog oblika, mora privre-
meno prekinuti rad tada treba izvesti radnu spojnicu sposobnu da prenese sve eljene uticaje sa
jedne faze betoniranja na drugu. Radne spojnice mogu biti izvedene sa ciljem olakanog izvoenja
nastavka betoniranja obino nastaju prilikom prekida betoniranja na kraju radnog dana pa se u lite-
raturi mogu nai kao dnevne spojnice (engl. daywork joints) a najee nastaju kao posledica
nedostatka betona, tj. dopreme koliine betona nedovoljne da se punjenje oplate zavri do kraja.
Nezavisno od toga kako je oblikovana spojnica mora biti u betonskoj meavini dobrog sastava,
pravilno ugraenoj i povrinski obraenoj. injenica da se oko uske zone elementa angauje velika
panja i rad ne sme uticati na pojavu nepanje i greke u tretmanu betona pored spojnice jer e se, u
suprotnom, tu pojaviti slaba, vodopropusna mesta. Oblikovanje dilatacionih spojnica zavisi od toga da
li elementu treba da omogue:
1. da se skuplja prilikom sazrevanja kontrakciona spojnica, ili
2. da se iri pod dejstvom temperature ekspanziona spojnica.
Kontrakcione (kontrolne) spojnice imaju zadatak da omogue pojavu kontrolisanih prslina izazvanih
hemijskim ili termikim procesima te se formiraju u gornjoj zoni ploe:
a) primenom umetaka - umetci su u vidu vertikalno ubetoniranih metalnih, plastinih ili drvenih
letvica debljine 1,0 - 1,5 cm i irine 0,25 D gde je D - debljina betonske ploe, ili
b) mainskim usecanjem leba - leb je irine i visine identine prethodno opisanom umetku,
koji se zatvara deliminim ili potpunim ispunjavanjem nekim elastinim, vodonepropustnim
materijalom.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Pojava kotraktivnih dejstava na mestima vetaki izazvanog oslabljenja ploe stvara prslinu po celoj
debljini ploe ali je pojava prsline kontrolisana i usmerena pa samim tim i bezopasna jer se ispunom
spojnice pouzdano osigurava od procurivanja.
Razmak kontrakcionih spojnica zavisi od:
a) vrste konstrukcije i debljine elementa,
b) tendecije betona ka skupljanju,
c) deformabilnosti podloge,
d) uticaja okruenja na kotraktivne pojave,
e) naina izrade betonskog elementa i
f) stepena armiranja ploe.
S obzirom na to da inenjeri nisu uvek u mogunosti da istrauju veliinu uticaja pomenutih
parametara preporuuju se sledee maksimalne udaljenosti (u metrima) uzastopnih kontrakcionih
spojnica:
debljina = 10 - 15 cm < 10 cm
ploe Dmax < 20 mm Dmax 20 mm Dmax 20 mm
10 cm 2 2,5 3
12 cm 2,5 3 3,5
15 cm 3 3,5 4,5
18 cm 3,5 4,5 5
20 cm 4 5 6
22 cm 4,5 5,5 7
25 cm 5 6 7,5
- visina sleganja Abramsovog konusa (slump),

Dmax - veliina maksimalnog zrna agregata u betonu.
Ukoliko se kontrakciona spojnica mora izvesti u zidu izvodi se na opisani nain i istih dimenzija kao za
ploe ali na maksimalnom meusobnom razmaku od 5 m, ali horizontalna armatura u zoni spojnice
mora po visini zida biti naizmenino prekinuta: horizontalna ipka u mrei sa jedne strane zida, pa red
nie horizontalna ipka u mrei sa druge strane zida. U zidovima koji se na ovaj nain pripremaju za
prijem posebnih optereenja mogu se nai i tehniki otvori ili otvori za vrata ali ih dopunskom
armaturom (u skladu sa propisima) treba obezbediti od pojave prslina.
Ekspanzione spojnice kod kojih dolazi do izduivanja delova susednih elemenata moraju imati
ugraen uloak od elastinog materijala sposoban da apsorbuje veliinu pomeranja bez plastinih
oteenja. Izolacione spojnice predstavljaju varijantu ekspanzione spojnice i nalaze se na mestima
spoja (horizontalne) podne ploe sa vertikalnim elementom konstrukcije. Dozvoljavaju horizontalno i
vertikalno pomeranje kraja ploe ali spreavaju prodor vode sa ploe u njenu bazu. S obzirom na to
da su betonski povrinski elementi relativno debeli u spojnicu se ugrauje ispuna (engl. filler) a za
zatvaranje slui smesa za zatvaranje (zalivanje) spojnica (engl. joint sealant). Ispuna mora biti vrst ali
dovoljno elastian materijal pa to u praksi moe biti komad drveta (letva, daska) premazan bitumenom
a za zatvaranje spojnica slue trajnoelastini gitovi, vreli bitumen ili plastine elastine trake umetnute
u spojnicu i fiksirane specijalnim lepkom. Vodonepropusnost sredstava za zatvaranje spojnica mora
biti garantovana kako bi spojnicu i ispunu pouzdano titila od atmosferske vode ili drugih fluida.
Spojnice se kao vertikalni prekidi u kontinuitetu materijala, u principu, postavljaju na mestima
minimalnih transverzalnih sila (kod grednih nosaa na mestima u blizini sredine raspona) odnosno
tamo gde e omoguiti skupljanje/irenje betona i najmanje remetiti pravilno ponaanje elementa u
toku eksploatacije. S obzirom na to da se spojnicama obezbeuje dilatiranje dugih konstrukcija, a na
mestu dilatacije statika armatura ne sme prolaziti kroz fugu, treba pre izbora mesta spojnice utvrditi

TEHNOLOGIJA GRAENJA
da li ve postoje nearmirani ili vrlo slabo armirani delovi konstrukcije i onda u njihovoj zoni oblikovati
prekid u betonu. U protivnom se dilatacijom menja nain prijema optereenja i to mora nai odraza u
proraunu konstrukcije. Svaka dilataciona fuga predstavlja prekid ravne betonske povrine pa ak i
kada je pravilno oblikovana i izvedena nije ukras konstrukcije. Stoga je treba locirati tako da se uklopi
u izgled objekta a na mestima gde to nije mogue paralelno sa njima izvesti jo nekoliko lanih
spojnica, otrih ili talasastih ispupenja tipa struktur-betona ili slinih intervencija koje e postojanje
spojnice uiniti neprimetnim. U fasadnim zidovima prekidi betoniranja se mogu izvesti u nivou gornje
ivice sokle, donje ili gornje ivice otvora za prozore.
Neke dilatacione spojnice imaju zadatak da
omogue poduna pomeranja ali i da prenesu
deo transverzalne sile. U takvim sluajevima
se po sredini spojnice ugrauje serija metalnih
profila (modanici) odgovarajue krutosti koji
na jednom kraju imaju punu vezu sa betonom
u koji su poloeni a na drugom je, premaziva-
njem povrine profila bitumenom ili slinim
sredstvima, puna athezija betona onemogu-
ena to dozvoljava samo poduno pomeranje
delova elementa. Modanici mogu biti od obi-
nih armaturnih profila.
Na mestima prekida betoniranja nosaa (plo-
a, zid) koji mora imati garantovanu vodone-
propustnost u spojnicu se ugrauju specijalno
profilisane gumene ili PVC trake (vidi sliku) ko-
je mogu da prihvate i izdre eventalna pome-
ranja u spoju a imaju irinu veu od zone
mogueg procurivanja. Ova zona mora biti
ugraena sa posebnom panjom, uostalom
kao i sama traka iji poloaj i neoteenost
moraju biti garantovani. Ukoliko se na njoj
uoe vea oteenja ta sekcija trake mora biti
iseena i zamenjena novom a spoj krajeva
traka izveden posebnom vrstom hemijskog
zavarivanja.
Radne spojnice se u praksi najee izvode pa nji-
hovoj izradi treba posvetiti srazmernu panju. Anga-
uju dosta rada i time usporavaju ritam proizvodnog
procesa pa radnici tee da na raun kvaliteta skrate
njihovu obradu.
Uloga tehnikog osoblja u obezbeenju pravilne
obra-de radne spojnice je nezamenljiva. Strana
radne spoj-nice mora biti vertikalna u odnosu na
osu elementa i treba je obraditi i, ukoliko to tehniki
uslovi trae, ugraditi armaturu za spajanje delova
elementa koji se izrauje.
Ukoliko se radi o debljoj ploi mesto prekida rada
tre-ba pripremiti za nastavak betoniranja izradom
odgo-varajue oplate prekida od ravnih dasaka sa
prikuca-nim horizontalnim letvicama trougaonog
preseka koje e spojnici, nakon ovravanja
betona i skidanja oplate prekida, dati neophodnu
rapavost.
Ukoliko je ienje povrine potrebno treba mu pristupiti dok je beton jo sve kako bi se mlazom
vode ili komprimovanog vazduha (u nekim sluajevima i metalnim etkama) sa povrine spojnice lako
uklonila skrama cementnog mleka. ienje mora zapoeti na manjoj, probnoj povrini kako bi se
ustanovilo da li mlaz skida samo skramu ili i upa zrna agregata iz leita u malteru. Da bi se ienje
olakalo oplatu spojnice pre montae moemo dobro oistiti i naneti neki retarder, usporiva

TEHNOLOGIJA GRAENJA
vezivanja, koji e omoguiti da se nakon uklanjanja oplate mlazom vode spere samo cementna
skrama i povrina spojnice pripremi za nastavak betoniranja. Ovim se postie kulije efekat ali
preciznost obrade povrine spojnice ne mora biti visok jer e je prilikom nastavka rada prekriti sloj
novog betona.
Nastavak betoniranja na mestu radne spojnice sme poeti tek nakon uvida u stanje betona koji je
vezao. Ukoliko je on iste i vlane povrine, sa pravilnim rasporedom maltera i krupnih zrna koja su
pravilno usaena u masu, rad se moe nastaviti. Betonsku povrinu koja treba da primi novi sloj a
dugo je ovravala treba pre nastavka rada vie sati kvasiti vodom. Nakon toga u povrinu oienu
od skrame treba runo utrljati malter sastavljen od istog materijala kao beton ali bez krupnih frakcija.
Malteru treba dodati sve aditive kojima e biti obogaen beton koji se ugrauje kako bi sadejstvo ma-
terijala sa obe strane spojnice bilo potpuno jednako. Malter se mora paljivo i dobro utrljati etkama
kako bi ispunio sve otvorene pore na povrini spojnice a zatim se prema planu rada nastavlja beto-
niranje elementa.
5.6.2. OBRADA HORIZONTALNIH POVRINA
Da bi se obrada povrine betonske konstrukcije mogla izvriti na propisani nain materijal za obradu
mora imati neophodni stepen obradljivosti, odnosno konzistenciju zasnovanu na primerenoj koliini
dobro komponovanog maltera. On ak i nakon vibriranja mora biti sposoban da sauva dovoljnu
koliinu vode kako bi obraena povrina u toku sazrevanja imala pravilnu hidrataciju vezivne
komponente. Povrina ugraenog betona pre obrade mora imati ujednaenu boju (podsetimo: boja
betona moe varirati ali samo u tonovima - u zavisnosti od vrste cementa i primenjenog agregata) a
zrna krupnog agregata moraju biti pravilno, po celoj vidljivoj povrini, obavijena cementnom skramom
ili malterom.
Obradi se pristupa samo u uslovima bez atmosferskih padavina i jakog vetra. Ukoliko se takve
okolnosti mogu predvideti treba izvriti pripremu posla koja ukljuuje mere zatite a ako one nastupe
iznenada treba prekriti izbetoniranu, obraenu i neobraenu povrinu radi umanjenja tete usled
prekida i nakon prolaska nevremena pristupiti sanaciji oteenja i planiranoj vrsti obrade.
Obrada se vri perdaenjem, runim ravnanjem povrine elementa pravougaonom ploom koju radnik
dri pod malim uglom u odnosu na vidljivi beton. Povrina gladilice (perdaka) moe biti ravna a
plastinim gladilicama se zadaje radna povrina sa gustom teksturom i naborima visine oko 1 mm
ijim se kretanjem po betonu ostvaruje dinamiki efekat na povrinu. Blago pritiskujui preko drke na
ploi radnik alatkom utiskuje zrna krupnog agregata u malter istovremeno razmazujui istisnuti malter
preko povrine. Ritmini pokreti pomau istiskivanju pora vazduha iz povrinskog, zatitnog sloja
dajui mu neophodnu gustinu i nepropustnost. Perdaenje ne sme ukljuivati razvlaenje sveeg be-
tona sa jednog mesta na drugo, niti krpljenje povrine nabacivanjem novog betona na mesta sa
ulegnuem u povrini. Razlog je lo kvalitet zakrpe koja nema neophodnu gustinu (ugrauje se runo
a ne mainskim vibriranjem) pa ostaje kao trajno slabo mesto. Ipak, neravnine povrine koje nastaju
prilikom obrade moraju biti uklonjene: viak materijal odseen mistrijom a manjak nadoknaen sitno-
zrnom frakcijom betona (malterom).
U toku perdaenja se na povrini betona izdvaja voda ili meavina vode i cementa pa ih treba paljivo
ukloniti ili ostaviti izvesno vreme da voda ispari. Obraivanje povrine betona koji ima krutu
konzistenciju moe biti vrlo naporno i nedovoljno uspeno. Povrinskom sloju se obradljivost ne sme
menjati dodavanjem cementnog mleka ili cementa u prahu i ponovnim vibriranjem jer to utie na veliki
rast skupljanja i sigurnu pojavu prslina u betonu, ali se cement u prahu sme koristiti na pozicijama ijoj
se povrini eli dati vii stepen obrade. Na tim mestima se suva meavina peska i cementa (sastojci
iste vrste kao u betonu) utrljava u vlanu betonsku povrinu sve dok meavina ne absorbuje viak
vlage iz povrinskog sloja i formira visokootpornu pokoricu.
Zavrna obrada povrine elementa moe poeti tek pri kraju vezivanja cementa, tj. u fazi kada
povrina elementa postane dovoljno otporna da izdri test palca. Pritisak palca ne sme ostaviti
udubljenje na povrini ali ona mora biti jo toliko vlana da se jaim pritiskom perdake moe istisnuti
dovoljna koliina maltera za zavrno zaglaivanje. Ranija obrada ostavlja mogunost da zaostala
voda izbije na povrinu i opere cementnu oblogu zrna agregata a zakasnela obrada se sukobljava sa
vezalim materijalom koji se pod radnim pritiskom lomi i otvara prsline u povrini elementa. Kon-
strukcije izloene dejstvu Sunca i vetra u toku ugraivanja mogu dobiti povrinske prsline kao
posledicu brze evaporacije ali se one pravovremenom zavrnom obradom definitivno zatvaraju.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Kada se javi potreba za zamenom dela betona nekvalitetno ugraenog u podnu plou treba mesto
mehaniki oistiti i pripremiti za nanoenje novog betona. Udubljenje treba obraditi tako da strane
budu vertikalne i blago nagnute ka unutranjosti udubljenja kako bi novi beton, slabijih mehanikih
svojstava jer nije mogao biti ugraen na isti nain kao ploa, lake izdrao dinamika optereenja za
koja je ploa dimenzionisana.
Kvalitet zavrne obrade je na najozbiljnijoj probi kod povrina izloenih abrazivnom delovanju
saobraajnog optereenja i uticaju hemijskih preparata. Podovi industrijskih objekata pored pomenutih
dinamikih i hemijskih uticaja treba da garantuju odgovarajui koeficijent trenja i budu otporni na
hemijska sredstva kojima se uklanjaju mainska ulja, rastvori i kiseline nastali u toku proizvodnog
procesa. Da bi se dobio materijal neophodnih svojstava trebalo je saekati razvoj tehnologije polimer
cementnih betona koji se nanose na ovrsle betonske ploe (slika 5.55) ili beton koji je tek zavrio
vezivanje. Ovi materijali sitnozrne strukture, izraeni na bazi agregata visokih mehanikih svojstava,
dozvoljavaju intenzivno optereenje od prolaska viljukara i drugih sredstava unutranjeg transporta.
vrstu vezu polimer cementnog betona i podloge omoguava sloj prajmera koji se prethodno etkama
nanese na pripremljenu i oienu povrinu podne ploe.
5.6.3. OBRADA VERTIKALNIH POVRINA
Pored obrade vidljivih povrina horizontalnih elemenata postoji esta potreba i za popravkom povrina
koje su bile u kontaktu sa oplatom. Na mestima oteenja zatitnog sloja, nastalih usled neadekvatne
povrinske zatite oplate i jake athezije, treba izvriti lokalno kvaenje podloge a zatim naneti i utrljati
malter. Ukoliko bi se, umesto malterom, radilo betonom mala debljina zatitnog sloja bi zatevala veliku
panju a ugraeni materijal bi bio neotporan na uticaje evaporacije (nema dubinsku vlagu koja bi
kompenzirala evaporaciju u fazi primarnog ovravanja) i slabijih mehanikih svojstava.
Kod elemenata vee debljine i oteenja velikog obima moe se, umesto maltera, primeniti beton ali
samo kao torkretiran i samo preko povrine koja je osloboena nestabilnih zrna agregata i kvaena
vie sati pre opravke. Obraene i neobraene povrine elementa treba negovati na nain opisan
tehnikim uslovima za izvoenje betonskih radova uz periodinu kontrolu stanja povrine i primerene
izmene obima i sadraja mera zatite.
Pored popravki betonskih povrina ima vie razloga za njihovu obradu. Najei je elja da se izmeni,
popravi estetski izgled vidljive betonske povrine. Sivi i tamno sivi tonovi boje ovrslog betona dolaze
od boje cementnog mleka koje obavija zrna agregata i povezuje ih. Ono to je poeljno sa aspekta
mehanikih svojstava postaje smetnja sa stanovita ureenja eksterijera i enterijera objekta. Glatkim
povrinama unutranjih zidova se gletovanjem, premazima i bojama moe dati izgled u desetinama
varijanti. Fasadni zidovi su izloeni dejstvu vetra, praine i atmosferilija pa nedugo nakon izgradnje
objekta mogu dobiti rune prljave fleke koje se zbog velikih povrina teko uklanjaju.
Obrada fasadnih zidova se najee usmerena na uklanjanje tankog, povrinskog sloja cementnog
mleka i maltera radi oslobaanja povrine zrna agregata i isticanja lepote njegovih zrna razliitih boja i
tekstura. Da bi se to postiglo radnici koriste mehanika, elektrina i pneumatska runa sredstva
projektovana da uestalim udarima ujednaene snage (ekianje) omogue uniformnu obradu velikih
povrina. Osnovni uslov koji pritom mora biti ispunjen je da je tretirana povrina iste zrelosti, odnosno
da je beton podoban za obradu bez opasnosti od razbijanja zatitnog sloja ili odvaljivanja veih ljuski
sa njegove povrine. Iskustvo govori da bi on morao imati projektovanu marku ali je vano znati i
kakav je granulometrijski sastav betona koji se obrauje. Betoni sa Dmax = 20 mm bi u vreme obrade
trebali imati starost 40 - 50 dana a za betone sa Dmax = 30 mm je i 30 dana sazrevanja dovoljno. Udu-
bljenja u povrini, nastala pod udarcima alata, smanjuju povrinu zatitnog sloja pa se na raun toga
ovaj sloj mora izvesti vee debljine od standardne.
Uklanjanje samo cementnog mleka i estica maltera skida 3 mm (maksimalno 5 mm) sloja ali duboko
ekianje ili udarci dleta mogu skinuti i do 25 mm pa se rad mora ograniiti na povrine udaljene,
zavisno od naina obrade, bar 3 - 5 cm od ivica zida ili ivica na njemu formiranih ispupenja. Struktura
obraene povrine zavisi od koliine energije koja je uloena na jedinicu povrine pa je pre poetka
obrade poeljno na probnoj povrini betona, iste starosti kao fasadni zidovi, utvrditi kako se beton
ponaa pri obradi.
Pored opisane obrade mehanikim putem betonski zid se u fazi ranog ovravanja moe obraditi
etkanjem ianim etkama ime se skida cementna pokorica ali se, ako beton nije dovoljno vrst,
upaju i zrna agregata pa rad zahteva, pored pouzdane provere povrinske vrstoe, paljivo

TEHNOLOGIJA GRAENJA
doziranje pritiska etke. Nekada se nakon etkanja zid i prska vodenom maglom kako bi sitne kapljice
rastvorile cement i oprale zrna agregata otkrivajui njihove boje.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
5.7. NEGOVANJE BETONA

Pod negovanjem betona treba podrazumevati skup razliitih postupaka i mera koje se preduzimaju u
cilju ostvarenja projektovanih mehanikih karakteristika u izabranom periodu vremena. Nega betona
je u isto vreme organizacioni, tehniki i tehnoloki odgovor na probleme hidratacije betona izloenog
atmosferskim promenama.
Na svakom gradilitu se mora organizovati nega betona adekvatna lokalnim uslovima rada jer brzina
ovravanja betona utie na brzinu napredovanja radova pa samim tim utie i na racionalno kori-
enje skupe oplate. Praenjem promena u i oko betona koji ovrava pod dejstvom sloenih
kombinacija uticaja dobija se mogunost blagovremenog registrovanja pojava koje se mogu svrstati
pod pojmom patologije betona. Neke od njih su date u tabeli 5.13 sa naznakom vremena pojave,
moguih uzroka i oekivanih posledica ukoliko se ne preduzmu potrebne tehnoloke i organizacione
mere.
Pored pomenutih razloga kvalitetna nega betona dovodi do poveane otpornosti na abraziju i spoljne
uticaje obzirom da smanjuje permeabilnost ovrsle mase ali i titi povrinu svee mase od mehanikih
oteenja. Nega betona doprinosi svoenju temperaturnog gradijenta unutar mase izlivenog bloka
ispod granice pojave velikih termikih prslina na taj nain to regulie odavanje toplote u vreme in-
tenzivnog razvoja hidratacije pa time utie i na pad vodopropustljivosti ovrsle mase.
5.7.1. METODE NEGOVANJA
S obzirom na to da je problematika negovanja betona kompleksna u praksi je prisutno mnotvo

razliitih pristupa traenju odgovora a sva reenja imaju polazite u zahtevu da nega betona,
nezavisno od ostalih tehnolokih uslova, treba da:
1. uva betona u uslovima takve vlanosti u kojoj e hidratacija cementa biti izvrena u
najveem stepenu;
2. utie na razvoj mehanikih karakteristika betona;
3. kontrolie posledice promene temperature u betonu;
4. kontrolie sadraj vlage u betonskoj masi; i
5. titi beton u nepovoljnim klimatskim uslovima.
Metode nege se mogu podeliti na vie naina. Za grupu letnjih metoda, primenljivih u uslovima visokih
temperatura vazduha, niske relativne vlanosti i blagog vetra, pogodna je podela:
1. na one koje ukljuuju korienje vode u vidu taloga ili vlanih zatitnih materijala, i, neto
ree u primeni,
2. na one koje minimiziraju potrebu za vodom primenom vodonepropustljivih medija ili
korienjem drugih sredstava slinih efekata.
Prvu grupu moemo smatrati neracionalnom, jer iako omoguava dobijanje projektovanih kvaliteta u
najveoj meri, zahteva veliki ljudski rad kako na praenju promena u betonu tako i na ouvanju
ravnomerne distribucije vlage.
Analogno, gruba podela zimskih metoda, primenljivih u uslovima niskih temperatura vazduha, visoke
relativne vlanosti i pojaanog vetra, svela bi ih na:
1. metode koje ne obuhvataju direktno zagrevanje betonske mase;
2. metode koje vre zagrevanje betonske mase; i
3. metode kombinovanih dejstava na betonsku masu;
5.7.2. TEHNOLOKE ODLIKE NEGE BETONA

TEHNOLOGIJA GRAENJA
U procesu ovravanja betonske mase dolazi do vezivanja ugraene vode ali i do njenog
isparavanja preko povrine nosaa. Migracija vlage tee od sredine betonske mase ka njenoj povrini
brzinom koja zavisi od:
temperature betona i okoline,
strujanja vazduha oko nosaa, i
konzistencije mase.
Prisustvo ovog specifinog gradijenta mora se kompenzirati dodatnim kvaenjem povrina betona,
odnosno spreavanjem isparavanja preko nje. Postupak negovanja mora poeti ve u fazi poetnog
ovravanja, t.j. odmah posle vezivanja cementnog mleka na povrini elementa, i trajati do trenutka
dostizanja kritine vrstoe na pritisak (50 - 70% MB) kada se oplata moe demontirati a nosa
prepustiti daljem ovravanju u prirodnim uslovima. S obzirom na to da je nega betona proces u
kome se stvara i/ili odrava neophodan nivo vlanosti i temperature materijala u fazi kada mlad beton
razvija svoje mehanike karakteristike to je treba posmatrati u svetlu injenice da do hidratacije
hemijski aktivnog materijala moe doi samo u kapilarima bogatim vodom a ona u prirodnim uslovima
ili ubrzano nestaje (leti) ili menja fiziko stanje i prelazi u inertan oblik (zimi). Zato se nega mora
organizovati u oba tehnoloka pravca, radi:
a. spreavanja gubitka aktivne komponente vode unete u meavinu;
b. uravnoteenja v/c odnosa u toku ovravanja i kompenziranja gubitaka vrlo brzo posle
njihove pojave.
Profilaktiki pristup (a) je svojstven i zimskim i letnjim uslovima rada a problemi sa gradijentom pritiska
pare se javljaju prevashodno u uslovima visokih temperatura i niske relativne vlanosti vazduha.
Podatak da u takvim uslovima posle 6 meseci starenja beton bez nege ostvaruje samo 42% vrstoe
pravilno negovanog betona zahteva studiozan i selektivan pristup raspoloivim postupcima nege jer
oni pored efikasnosti dejstva moraju biti, sa stanovita utroka materijala i ljudskog rada, zado-
voljavajue ekonomini.
Navlaenjem bele PVC folije betonska ploa se titi od prekomernog suenja

Na izbor vrste nege znaajno utie moduo povrine preseka betonskog elementa (Mp). Nosai sa
velikim modulom povrine (Mp) su vie osetljivi na evaporaciju pa takav nosa, npr. u letnjem reimu
rada (r.v. = 70%, t = 21 oC, brzina vetra 9 m/s) gubi oko 0,50 l/h po 1 m2 izloene povrine. To znai
da nezatiena betonska ploa debljine 15 cm moe za samo 5 - 6 sati izgubiti 10% ukupne vlage
ime se umnogome usporava hidratacija koja kod pada relativne vlanosti cementne paste ispod 85%
prestaje da funkcionie i moe da se reanimira tek naknadnim, obilnim kvaenjem povrine ugroenog
nosaa.
Opisani uslovi evaporacije, nimalo ekstremni, zatitnom sloju betona od 20 mm za samo nedelju dana
delovanja mogu definitivno onemoguiti hidrataciju i time dezavuisati sve pretpostavke o pouzdanosti,
trajnosti nosaa. U kontekstu navedenih osobina tehnolokog postupka jasno je da trokovi nege
betona zavise od niza parametara meu kojima su najuticajniji:
1. specifikacije precizirane ugovorom,
2. geografski poloaj gradilita,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
3. odlike konstrukcije (tip, veliina, nain izvoenja),

4. stepen izloenosti betona,
5. lokalni mikro-klimatski uslovi, i
6. usvojeno sredstvo (medijum) za negovanje.
Ukupna koliina toplote koju oslobaa ugraeni beton ne zavisi od oblika nosaa ali s obzirom na to
da se beton ponaa kao vrlo lo provodnik to u nosaima sa malim modulom povrine preseka, usled
oteanog emitovanja toplote, raste temperatura u jezgru bloka, srazmerno se ubrzava hidratacija ... i u
tim uslovima nosa bre ostvaruje oekivani stepen vrstoe omoguavajui raniji poetak skidanja
oplate. Inertnost betona kao provodnika ima i svoje pozitivno dejstvo jer ne doputa adekvatnu
reakciju betonske mase na skokovite promene ambientalne temperature. Za pravilno emitovanje
toplote hidratacije nuan je pravilan izbor vrste oplate (koja je regulator kondukcije betonske mase) a
to znai i materijala od koga se izrauje, njegove debljine i vlanosti. U letnjim uslovima se eliminacija
vrne temperature betona vri i ranijim skidanjem oplate ime se obezbeuje bolje hlaenje - ali i
beton izlae dejstvu termalnog oka.
Na duinu perioda u kome beton mora obavezno biti pod zatitom oplate utiu:
1. vrsta upotrebljenog cementa i njegov kvalitet (klasa);
2. srednja temperatura vazduha u toku odleavanja;
3. temperatura betona pri ugraivanju;
4. vrsta i karakteristike oplate, i naravno
5. oblik preseka (Mp) a naroito minimalna dimenzija nosaa.
O minimalnim temperaturama betona u trenutku ugradnje postoje razliita miljenja a ona u mnogome
zavise od usvojene metode negovanja ali je sa stanovita praktine primene posebno interesantan
stav nekih britanskih specifikacija. One zahtevaju da beton tokom 3 dana nakon ugradnje ima
minimalnu temperaturu tb = 5 oC, odnosno minimum tb = 15 oC ako pravilna nega traje 2 dana i time
se, prema preporukama, garantuje formiranje kvalitetnih uslova za dalji razvoj mehanikih karakte-
ristika.
Za rad u zimskim uslovima ekvivalentne preporuke Amerikog komiteta za beton (ACI) upuuju na
vezu sa debljinom betona izgraenog elementa, pa je za debljinu:
d < 30 cm min tbp = 13 oC
d = 30 - 90 cm min tbp = 10 oC
Kada su letnji uslovi rada u pitanju ima preporuka koje polaze od stava da se pri proizvodnji betona
mora obavezno voditi rauna o maksimalnoj dozvoljenoj temperaturi jer od nje zavisi i veliina
temperaturnog ekstrema (pik). ACI je dao preporuku prema kojoj nije celishodno limitirati maksimalnu
temperaturu betona, s obzirom na to da se proizvodne okolnosti menjaju, ve je preporuljivije pro-
jektovati i optimizirati sastav meavine za najviu oekivanu temperaturu ugraenog materijala. Takav
beton nakon ugradnje se od prekomerne insolacije moe tititi i laganim prekrivaima ali ove treba
distancirati od povrine betona kako bi vrlo povoljno strujanje vazduha moglo da usporava rast tempe-
rature i 5 - 6 sati posle ugradnje, kada nema dejstva evaporacije koja takoe iznosi toplotu. U
suprotnom prekrivai mogu stvoriti efekat "staklene bate" podiui temperaturu za 5 - 6 oC.
Jedan od izuzetno jednostavnih a jeftinih postupaka redukovanja temperature ugraenog betona je
rasprivanje (sprinklerovanje) sitnih vodenih kapljica u vidu magle iznad povrine betonskog nosaa.
Vetakim podizanjem vlanosti sloja vazduha iznad povrine betona se u uslovima visokih
temperatura obezbeuju uslovi neophodni za povoljno dejstvo intenzivne evaporacije koja apsorbuje
deo toplote betonske mase a ne redukuje vlanost osetljivost povrinskog sloja. Postupak ima
tehnoloki nedostatak jer je osetljiv ak i na sporo kretanje vazduha kada, zbog nastale
neravnomernosti raspodele vodenog taloga na povrini betonskog elementa mogu nastati
neravnomernosti gradijenta pada temperature i u kombinaciji sa unutranjim naponima dati i prsline.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
MONTANI RADOVI
Primena montanog metoda rada je potpuno opravdana pri izgradnji objekata visokogradnje,
industrijskih objekata i uopte svih objekata pri ijem su projektovanju projektanti koristili
tipizirane raspone pri oblikovanju konstrukcije i primenom modularne koordinacije projektovali
vei broj elemenata istih geometrijskih karakteristika i iste nosivosti. U takvim sluajevima stiu
se uslovi za industrijalizovanje proizvodnih procesa sa svim pozitivnim karakteristikama
industrijalizacije: velikoseriskom proizvodnjom, uigranou ekipa radnika koje stalno izvravaju
isti skup operacija i postupaka, dobrim kvalitetom proizvoda, punim iskorienjem instaliranih
kapaciteta, minimalnim utrokom materijala (oplate)... Sve to bi, u normalnim okolnostima, trebalo
da rezultira visokom produktivnou i brzim izvoenjem radova na objektu. Na osnovu rezultata
postignutih na naim gradilitima, opravdano je pitanje da li je primena montanog metoda
graenja, naroito u visokogradnji, iskazala sve svoje pozitivne efekte ? Najkrai odgovor je - naj-
ee nije. Uzroci su kompleksne prirode i proizilaze, pre svega, iz nedovoljnog poznavanja
sutine i projektnih mogunosti primenjenih sistema, nedovoljne zaokruenosti proizvodnih
programa pojedinih montanih sistema i loeg upravljanja proizvodnim procesima.
Primena montane metode rada zahteva razvijen informacioni sistem sposoban da obezbedi
kvalitetne informacije neophodne za donoenje odluka u svakom segmentu rada: proizvodnji,
transportu, privremenom deponovanju, montai elemenata.
Za uspenost primene metode montae bitno
je reenje koordinacije aktivnosti: proizvodnje
montanih elemenata sa jedne strane i izvo-
enja montanih radova sa druge. Zbog toga je
prilikom planiranja izgradnje montanih obje-
kata, izuzetno vano strukturom mrenog plana
obuhvati ne samo sve aktivnosti na gradilitu,
nego i logistike aktivnosti pri proizvodnji mon-
tanih elemenata i snabdevanju gradilita rele-
vantnim resursima.
Analiza moguih metoda rada i specifinosti
terena na kome se podie objekt treba da po-
kae da li je opravdano upotrebiti neku vari-
jantu montanog graenja u cilju efikasnijeg
izvoenja radova i bre finalizacije objekta kao
celine.
Pri izboru metode graenja bitno utiu sledei faktori:

geomehanike karakteristike terena,
karakteristike naselja (okruenja) kao urbane celine,
karakteristike raspoloivih kapaciteta za proizvodnju elemenata,
raspoloiva sredstva mehanizacije i opreme za rad,
raspoloiva struna radna snaga.
pa, ukoliko se pokae da je primena montanog sistema racionalna, treba pre masovne primene
proceniti njegovu tehnologinost. Pod ovim pojmom treba podrazumevati stepen usklaenosti
projektovanih reenja sa mogunostima optimalne realizacije proizvodnog procesa pa je logino
da se rast tehnologinosti u prvoj fazi mora traiti u maksimalnom iskorienju kapaciteta
tehnolokog procesa a tek nakon iscrpljenja takvih mogunosti treba inovacijama u proizvodnji
stvarati mogunosti za uveanje slobode projektovanja.
Montani radovi spadaju u grupu glavnih radova i svojom kompleksnou i znaajem za
uspenost zavretka investicionog projekta nameu potrebu celovitog prikaza postupka i
neophodnih mera od ije primene zavisi njihovo bezbedno i efikasno izvoenje. Jedan od
najvanijih uslova za to je kvalitetna prefabrikacija delova objekta. Kada su pre jednog veka

TEHNOLOGIJA GRAENJA
francuski inenjeri izvrili prefabrikaciju i montau armirano-betonskih nosaa konstrukcije Kazina

u Bijarcu,
1. otvorili su vrata novoj tehnici graenja, koja je
2. omoguila da se prednosti armiranog betona bolje iskoriste, i
3. doprinela razvoju mnogih konstrukcijskih sistema,
to je uz stalan razvoj pratee mehanizacije imalo uticaj na :
4. ukrupnjavanje montanih elemenata i
5. dalje usavravanje tehnike graenja.
Izgradnja stambenih objekata doputa primenu veine montanih metoda ali, zbog specifinih
zahteva u vezi sa dimenzijama elemenata i nainom njihovog povezivanja u jedinstvenu celinu,
trai i sistemski pristup koji treba da obezbedi doslednu:
modularnu koordinaciju u cilju standardizovanja raspona i rastera; i
tipizaciju elemenata u cilju smanjenja broja razliitih tipova; ali i
otvorenost sistema u smislu stvaranja mogunosti da se elementi mogu spajati, kako
meusobno tako i sa elementima drugih sistema, u brojne funkcionalne celine;
zaokruenost proizvodnje kao uslov da se minimizira improvizovanje reenja fasade,
pregradnih zidova, instalacionih zona i slinog; i
celovitost sistema u smislu obezbeenja zatvorenog lanca, od adekvatne projektne
dokumentacije, preko organizovane proizvodnje sa preciznom dinamikom isporuke do
okupljanja sposobnih izvoaa za brojne zanatske i instalaterske radove ija je vrednost
u stambenoj izgradnji dva puta vea od prefabrikovane i montirane konstrukcije.
Postojea iskustva govore da domai sistemi montane gradnje stambenih i poslovnih objekata
nakon dvadesetak godina primene i razvoja pokazuju nedoreenost u pogledu navedenih krite-
rijuma. Razlozi su razliite prirode i razliitih uticaja pa zahtevaju ekstenzivno obrazlaganje uslova
pojave i naina eliminisanja i o njima ovde nee biti rei. Za inenjere u praksi je daleko vaniji
praktian pristup realizaciji montanih radova u postojeim uslovima.
7.1. SISTEMI MONTANOG GRAENJA
U savremenoj praksi razlikujemo dva osnovna sistema montane gradnje:

1. skeletni sistem - bazira na stubovima kao vertikalnim kostruktivnim elementima. Raspored
stubova u osnovi objekta daje najee pravougaonu mreu. Stubovi mogu biti povezani
montanim gredama i/ili ploama i formirati prizemne ili viespratne objekte. Ukoliko se nalaze
u viespratnim ramovima ovi moraju biti ukruenim posebnim platnima za prijem vertikalnih
sila. To su lake konstrukcije posebno pogodne za industrijske objekte (dozvoljavaju brzu
promenu instalirane proizvodne tehnologije) ali i poslovne objekte (primena lakih zidova
dozvoljava punu slobodu u organizaciji i oblikovanju unutranjeg prostora). Izrada fasadnih
zidova moe biti organizovana kroz zidarske ili montane radove. Domai predstavnik ovog
sistema je "IMS" sistem.
2. panelni sistem - se zasniva na prefabrikovanim zidovima (panelima) koji istovremeno
pregrauju prostor i nose rezultujue vertikalno i horizontalno optereenje. U zavisnosti od
veliine prefabrikovanih nosaa razlikuju se sitno-panelni i krupno-panelni sistem. Sitno-
panelni sistem je izgubio u efikasnosti usled pojave velikog broja veza koje se moraju ostvariti
i tekoa u obezbeivanju nepropustljivosti dugih spojnica izmeu panela pa krupno-panelni
sistem, sa noseim zidovima upravnim na ravan fasade, danas ini najrasprostranjeniju
varijantu panelnog sistema jer daje, uz pomo krutog stepeninog jezgra i liftovskog okna,
stabilne viespratne graevine. Kvalitetno povezivanje panela namee osnovi objekta ortogo-
nalni sistem u kome se irine polja mogu varirati u skladu sa zahtevima projektanata. Meu-
spratnu konstrukciju panelnog sistema ine montane ploe ().

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Panelni sistem montane gradnje
a dosta su rei u primeni (gotovo naputeni) sistemi zasnovani na ukrupnjavanju montanih

elemenata:
3. blokovski sistem - koji je prelazni oblik iz prethodnog, panelnog sistema u prostorni, elijski
sistem jer su mu elementi formirani od jednog, dva, tri ili etiri povezana panela. Sanitarne i
kuhinjske kabine ugraene u skeletne sisteme predstavljaju poslednje tragove blokovskog
sistema jer su najbolje rjeenje za industrisko izvoenje instalaterskih radova u stambenim
objektima. Kabine se proizvode fabriki tako to se formiraju od etiri panela kao posebna,
potpuno zatvorena celina u koju se ugrauje kompletno kupatilo i WC ili radni deo kuhinje, sa
svim potrebnim vodovodnim, kanalizacionim, ventilacionim, elektrinim i dimnjakim insta-
lacijama. Takva, finalno izraena kabina postavlja se na tavaninu plou a kasnije se izvri
njeno prikljuenje na ostale razvode instalacija zgrade.
elijski sistem montane gradnje

4. elijski sistem - zasnovan na prefabrikaciji i montai prostornih, kutijastih formi od kojih se,
poput kockica, sastavlja konstrukcija objekta a finalizacija povrina elija je ubrzana ili u
najveoj meri izvrena radionikom obradom. elijski sistem znatno oteava oblikovanje
rasporeda prostorija pa je projektantima ponueno nekoliko podsistema:
a) elijski sistem sa tunelskim elementima - elije objekta su formirane od spolj-
nih, noseih zidova i ploa (podna i plafonska) tako da se mogu reati strogo
linijski, jedna do druge, ili u slobodnom, smaknutom redosledu,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
b) elijski sistem sa prstenastim elementima - elije su formirane samo od

prstenova fasadnih i pregradnih zidova, i
c) elijski sistem sa skeletno-panelnim elementima - elije su formirane, slino
tunelskim elementima, od podnih i plafonskih ploa ali su one umesto noseim
zidovima razdvojene stubovima ime se, montaom vie elija, stvara veliki
slobodan prostor koji dozvoljava fleksibilan raspored i veliinu unutranjih
prostorija.
U praksi se mogu nai i objekti na kojima je primenjena kombinacija dva ili vie sistema ali su
takvi objekti retki jer zahtevaju proizvodne kapacitete u svim primenjenim sistemima a ak i kada
je taj uslov zadovoljen teko je ili nemogue uklopiti u projekat njihove mogunosti u pogledu
oblikovanja objekta i razliite naine prijema i prenoenja optereenja.
Koliko su industrijski principi organizacije radova i izvoenja objekata metodima montanog

graenja superiorniji od klasinog pa ak i polumontanog naina graenja pokazuje tabela 7.1 u
kojoj je posebno indikativan odnos prosenog broja godinje izgraenih stanova (Ns) po
zaposlenom radniku (Nrs). Izuzev u oblasti primene elijskog sistema, u kojoj nema znaajnijih
rezultata na domaim gradilitima (izuzev to je u GIP "Vegrad" bio primenjen sistem DOM 101
koji je imao utroak od oko 9 - 12 N/m2) kao i oblasti primene klasinog sistema graenja
opekom, kod kojeg se rezultati naih graditelja (35 - 45 N/m2) nalaze na nivou evropskih, u
primeni svih ostalih, montanih i polumontanih sistema nae firme ostvaruju iste fizike rezultate
kao nemaki, nordijski, francuski graditelji ali sa 25 - 30% veim utrokom vremena (kod nekih
varijanti unapreenog tradicionalnog sistema imamo i do 50% manju produktivnost).
Tabela 7.1
Primenjeni sistem N Stan od 60 m2 Stan od 75 m2
graenja stambenih objekata za 1 m2 sati Ns / Nrs sati Ns / Nrs
elijski sistem (vedska) 4 245 8,20 307 6,50
elijski sistem (vajcarska) 7 415 4,80 520 3,85
Krupnopanelni sistem 16 960 2,10 1200 1,67
Sitnopanelni sistem 20 1200 1,67 1500 1,33
Polumontani sistem 25 1500 1,33 1880 1,06
Unapreeni tradicionalni sistem 30 1800 1,10 2250 0,88
Klasino graenje opekom 44 2640 0,75 3300 0,60
Domai izvoai koji nemaju vlastite pogo-
ne za prefabrikaciju pribegavaju primeni
polumontane metode izgradnje kod koje
je karakteristini element polumontana
tavanica (poznata kao Omnia).
Uporedo sa razvojem montanih sistema
za stambenu izgradnju izvrena je i indu-
strijalizacija klasinog naina graenja pri-
menom savremenih oplata i manjeg broja
tipiziranih montanih elemenata.
Na slici levo je paket Omnia tavanica.
Iako su trokovi, vreme izrade i montaa konstrukcije kod montanih sistema u nekim slua-
jevima dostigli evropski nivo, cene i vreme potrebno za izvrenje zanatskih i zavrnih radova,
posebno instalaterskih, su bili u stalnom porastu, tako da je dolazilo i do kompromitovanja prime-
ne montanog metoda graenja stambenih objekata.
Zbog toga to industrijalizacija tehnolokih procesa nije, pored konstruktivnog dela objekta, na
adekvatan nain obuhvatala i zanatsko - zavrne radove, vreme graenja objekata primenom
montanih sistema se produavalo od pet do dvanaest meseci. Istovremeno su bili prisutni
izuzetno visoki trokovi osnovnih sredstava za graevinske maine i opremu u fabrikama za
TEHNOLOGIJA GRAENJA
proizvodnju montanih elemenata, kao i za transport i montau na gradilitu. Sve to je rezultovalo

produavanjem vremena angaovanja mehanizacije, gradiline operative i bankarskih sredstava.
Razumljivo je da se u takvoj situaciji jedan deo graevinske industrije orijentisao ka industrijaliza-
ciji klasinog naina graenja sa osnovnim ciljem da se primenom savremenih tipova oplata
obezbedi dovoljno brz ritam izgradnje osnovne konstrukcije objekta koji omoguuje ravnomerno
ukljuivanje narednih aktivnosti.
Ovakva metoda graenja podrazumeva
da se, izuzev pripremnih radova na mode-
liranju oplate, svi radovi izvode na samom
gradilitu to predstavlja osnovnu pred-
nost s obzirom na visoke trokove osnov-
nih sredstava za proizvodnju, transport i
graenje montanih sistema. Uvoenjem
odreenog broja montanih elemenata, a
pre svega polumontanih i montanih ta-
vanica, razvijeni su polumontani sistemi
za graenje stambenih objekata.
Osnovni element tih tehnolokih sistema
je izrada armiranobetonskih zidova pomo-
u prenosne oplate, najee kombinovan
sa polumontanim tavanicama a u sluaju
primene tunelske oplate sa izradom
kompletne meuspratne konstrukcije. Montano graenje skrauje rokove
Ovako formiranu osnovnu konstrukciju mogu da dopune tipizirani montani elementi: stepenini
kraci, parapeti ili fasadni zidovi.
Polumontani sistemi su vrlo fleksibilni i imaju znaajnu prednost u odnosu na montane sisteme
ali samo u sluajevima kada je u pitanju manji obim posla (250 - 300 stanova). I oni, kao i
montani sistemi, zahtevaju potovanje modularne koordinacije tokom izrade projektne
dokumentacije jer samo u tom sluaju moe da se postigne vrlo visoka produktivnost rada i
racionalno korienje oplate. Polumontane metode omoguavaju da se ostvare samo neki, ne
svi, pozitivni elementi primene montanih elemenata.
7.2. PRINCIPI I PREDNOSTI METODA MONTAE
Da bi se montano graenje potvrdilo kao ekonomino, prema Krastaveviu [118], treba teiti
zadovoljenju sledeih osnovnih principa
1. Posao ne treba poinjati pre nego to se saini projektni zadatak sa preciziranim
uslovima i oekivanjima (ta treba postii, sa kakvim kvalitetom, sa kakvom radnom
snagom i mainama, i u kom roku).
2. Pre definitivnog usvajanja montanog konstruktivnog sistema treba razmotriti i
analizirati raspoloive metode montae.
3. Treba teiti ukrupnjavanju montanih elemenata jer se time smanjuje broj aktivnosti na
kompletiranju objekta.
4. Teine montiranih elemenata treba da budu u to veoj meri ujednaene da bi se
pravilno iskoristila nosivost upotrebljene mehanizacije i alata (esto se izrauju i
primenjuju samo na jednom projektu).
5. Treba teiti uproavanju veza elemenata sa preciznim razdvajanjem:
privremenih veza (pomau nam da sredstvo za montau - kran to pre odvojimo
od elementa koji se montira), i
stalnih veza (one konstrukciji daju obavezne elemente kvaliteta: pouzdanost,
vrstou i duktilnost).

TEHNOLOGIJA GRAENJA
6. Tok montiranja treba izabrati tako da se omogui sukcesivna predaja montiranih delova
objekta kako bi se to pre prilo izvoenju ostalih graevinskih i zavrnih radova.
7. Montiranje konstrukcije treba da se odvija kontinualno, bez prekida, jer skupi
prefabrikovani nosai zadravaju komparativnu prednost u odnosu na klasino
izvedene samo ako se brzo montiraju.
8. Montiranje konstrukcije moe da pone i izvodi se samo prema planu izrade i montae
elemenata; bilo kakve improvizacije sa nosaima koji imaju malu toleranciju greke
pouzdano vode gradilite u konfuziju i finansiske gubitke.
9. Za rad na montiranju najbolje je da se odaberu kompleksne brigade, formirane od vie
struka - montera, tesara i armiraa sa pomonim radnicima. Normativ rada kompleksne
brigade je jedinstven pa se time izbegava prazan hod i saekivanje zavravanja
prethodnih pozicija u okviru tehnolokog procesa i u sluaju nepredvienih zastoja u ra-
du (npr. tesara) obezbeuje neophodna pomo ostalih radnika (npr. armiraa).
10. U projektu organizacije montanih radova za deo usklaivanja izrade, deponovanja,
prenosa i montae treba obezbediti program (software) za obradu podataka na
raunaru. Ovo se naroito preporuuje:
pri predvianju izrade veeg broja montanih elemenata, raznih tipova i vrsta,
izraenih od razliitih vrsta materijala;
kada se projektom prefabrikacije betonskih elemenata predvia izrada veeg broja
montanih elemenata u jednom kalupu;
kada je deponija elemenata mala po povrini, pa postoji opasnost od zatrpavanja
ili gubljenja nekih od elemenata, ali i da bi se izbeglo dugo traenje potrebnog
elementa po deponiji;
kada se montaa izvodi istovremeno sa vie dizalica, pa treba uskladiti fazu
transporta i redosled utovara elemenata na prevozno sredstvo (koji je obrnut od
redosleda montae).
Zadovoljenjem pomenutih principa moe da se oekuje i postigne ekonominiji rad kao i da se
ostvare ostale prednosti koje prua montano graenje. Osnovne prednosti montanog naina
graenja su [68]:
1. prefabrikovani nosai su proizvedeni u kontrolisanim uslovima, u vrlo kvalitetnoj oplati,
imaju standardne dimenzije i ujednaeno visok kvalitet ugraenog betona;
2. u toku prefabrikacije primenjena oplata se koristi mnogo ee pa time i manje utie na
jedininu cenu proizvoda - montiranog elementa;
3. velike serije pojedinih nosaa dozvoljavaju vea ulaganja u kvalitet oplate - doprinose
boljem arhitektonskom oblikovanju prostora;
4. tenja da prefabrikovani nosai budu laki za montau utie na smanjenje poprenih
preseka, to namee primenu armature i betona viih mehanikih karakteristika i vodi
do porasta kvaliteta objekta u celini;
5. izvoenje montanih radova se u tehnolokom smislu ne nalazi pod uticajem klimatskih
parametara - rad nema sezonski karakter,
6. montanim radovima je omoguena visoka paralelizacija radova, jer je vreme
ostvarenja veze nosaa mnogo krae od faze negovanja pri ovravanju - rokovi
graenja su krai.
7.3. DEKOMPOZICIJA OBJEKTA NA ELEMENTE
Konstrukcije graevinskih objekata projektant oblikuje u skladu sa potrebama i zahtevima kojim

Investitor definie obim posla i kvalitet objekta koji namerava da izgradi. Zahtevi su formulisani
"Projektnim zadatkom" i drugim dokumentima koje ugovorne strane proglase merodavnim za
specificiranje optih i posebnih zahteva ali projektant ima i odreeni (neophodni) stepen slobode
u odnosu na tu "listu elja". Kreativna sloboda nije velika jer je on u strogoj obavezi da na osnovu
zakljuaka tehno-ekonomske analize varijantnih reenja projektnog zadatka izvri izbor i obli-

TEHNOLOGIJA GRAENJA
kovanje velikog broja materijala razliitih uloga u funkcionisanju objekta. Pritom, zbog velikog
obima i uea u ukupnoj vrednosti objekta, izbor materijala za izradu njegove konstrukcije ima
odluujuu ulogu za ocenu racionalnosti usvojenih reenja. Konstrukcija objekta moe biti
armirano-betonska, metalna (elina) ili drvena a mogu se nai i savremeni objekti izgraeni od
prirodnog, obraenog kamena i drugih (preteno vetakih) materijala.
Oblikovanje konstrukcije je jedan od
najkreativnijih inenjerskih zadataka
jer zahteva poznavanje odlika mate-
rijala, oblasti optimalnih i graninih
mogunosti njihovog iskorienja,
kao i korelaciju napona i deformacija
vitalnih delova konstrukcije i optere-
enja nanetih na nju.
Konstrukcije sa elementima pravilnih
geometrijskih oblika su jednostavnije
za analizu od povrinskih formi ali se
svi oni, najee zbog razliitih ulo-
ga koje imaju u prijemu eksploataci-
onih optereenja, u objektu nalaze
jedni pored drugih. Priroda i intenzi-
tet optereenja zatevaju da se kon-
strukcija podeli na jednostavnije ele-
Montani nosai imaju vrlo redukovane dimenzije mente, t.j. da se dekomponuje.
poprenog preseka
U takvom obliku elementi pokazuju sa kakvim e se konstrukterskim i tehnolokim problemima
projektant i Izvoa susretati na putu od ideje do realizacije objekta; koliko i kakvih materijala
treba upotrebiti, koji su uslovi za njihovo sadejstvo, ...
Priroda betona kao materijala koji prolazi kroz nekoliko agregatnih stanja dozvoljava da se od
njega prave i montane konstrukcije i konstrukcije dobijene ugraivanjem betona u oplatu na
samom gradilitu. eline i drvene konstrukcije postoje samo u montanoj verziji. Oblikovanje
konstrukcija predvienih za montani nain graenja prolazi kroz sve opisane faze i inenjerima
(najee) stvara brojnije dileme u vezi sa tehnologijom radova nego to je to sluaj sa tzv. li-
venim betonskim konstrukcijama. Montane konstrukcije su karakteristine za objekte visoko-
gradnje ali se mogu primeniti i kod nekih hidrotehnikih objekata i objekata niskogradnje.
Da bi se omoguilo kvalitetno ree-
nje problema jeftine prefabrikacije
treba objekat podeliti na to manje
elemenata. Na slici desno je jedan
primer podele objekta na kompo-
nente:
1. T nosa
2. TT nosa
3. Oupljena ploa
4. Krst nosee konstrukcije
5. Viespratni nosei panel
6. Fasadni betonski panel
7. Fasadni panel (ostalo)
8. Betonski stubovi i grede
Objekti se, prema prevladavajuoj dimenziji kao kriteriju, mogu podeliti na linijske, povrinske i
prostorne elemente, odnosno:

TEHNOLOGIJA GRAENJA
a) linijske sisteme - u kojima je najvei broj elemenata konstrukcije linijskog oblika

(stubovi, grede) pa je montaa laka ali (u odnosu na ostale sisteme) dosta dua jer
konstrukcija ima puno montanih veza,
b) povrinske sisteme - koje karakteriu povrinski elementi (ploe, zidovi) ija teina nije
takve prirode da moe oteati, komplikovati rad i time umanjiti efekte brze realizacije
malog broja montanih veza, i
c) prostorne sisteme - iji su glavni elementi nastali ukrupnjavanjem, povezivanjem
odreenog broja linijskih i povrinskih nosaa, tako da se javlja potreba za malim brojem
veza visoko finaliziranih elemenata.
Preciznija i obuhvatnija je podela objekata na sastavne delove njihove konstrukcije:
1. temelje, kod kojih se uoava nekoliko bitnih tehnolokih faktora:
oblik (samci, trakasti, povrinski) i
podloga (prirodna, vetaka), a zatim
2. zidove,
3. ploe, koje se koriste kao delovi meuspratnih i krovnih konstrukcija ali imaju ulogu i u
oblikovanju funkcionalnih delova objekta kao to su stepenita, balkoni, nadstrenice ...
pa se mogu podeliti na:
ploe punog preseka, koje prema odnosu debljine i raspona oslonaca moemo
podeliti na:
debele ploe,
tanke ploe, i
ljuske
ali se njihova podela moe izvriti i prema obliku preseka, na:
ploe bez rebara,
ploe ojaane rebrima u jednom pravcu, i
ploe ojaane rebrima u dva pravca (kasetiranje ploe moe biti izvreno
rebrima postavljenim ortogonalno jedna u odnosu druga ili pod uglom)
ploe olakanog preseka, koje se najee oblikuju kao ploe bez rebara i kod
kojih razlikujemo:
ploe olakane ostavljanjem upljina u preseku,
ploe olakane zamenom betona lakim materijalima (Stiropor, opekarski
elementi, Ytong, Durisol);
4. stubove, koji se dele na dve osnovne grupe:
puni stubovi, i
reetkasti stubovi,
u okviru kojih postoji i podpodela, na:
stubove konstantnog poprenog preseka, i
stubove promenljivog poprenog preseka;
5. grede, koje su linijski nosai oblikovani kao:
gredni puni nosai, delimo ih prema strukturi preseka na:
gredne nosae punog (poligonalnog) preseka, i
gredne nosae olakanog preseka,
reetkasti gredni nosai,
a u odnosu na oblik sistemne linije moemo razlikovati:
prave grede,
poligonalne grede,
zakrivljene grede (lukovi),
ali se svi oblici javljaju kao grede sa prepustom ili grede bez prepusta;

TEHNOLOGIJA GRAENJA
6. ostalo (u ovoj grupi je vie elemenata razliitih oblika i funkcija a najvaniji su sanitarni
blokovi, instalacioni blokovi i liftovska okna).
Navedeni elementi se u konstrukciji nalaze u razliitim poloajima (vertikalnom, horizontalnom ili
kosom) i na razliitim mestima (unutra, spolja) ali je mnogo vanije znati da li su oni nosei ili
nenosei s obzirom na to da njihovo mesto u redosledu montae zavisi od toga da li mogu biti
oslonac za naredni element. Na koliko i kakvih elemenata e se objekat podeliti zavisi u velikoj
meri od tehnolokih mogunosti Izvoaa (proizvodnih kapaciteta, sredstava za transport i
montau, znanja i iskustva ljudi) s obzirom na to da njima treba savladati lokalne topografske,
transportne i druge uslove ogranienja.
Ralanjavanjem objekta se stvaraju uslovi za primenu prefabrikacije elemenata ali njihov broj ne
sme biti veliki jer se time poveavaju trokovi izrade. Ovo je posebno izraeno u stambenoj
izgradnji u kojoj projektanti objekata uveavaju svoju slobodu poveavanjem broja razliitih
elemenata. Pritom ne treba teiti samo unificiranju tipova elemenata i njihovih veza ve i ujed-
naavanju teina prefabrikovanih nosaa s obzirom na to da e one definisati kljune maine za
manipulaciju i transport. Generalna podela prema teini kao kriterijumu daje tri grupe:
laki elementi masa do 2,5 t V 1 m3
srednje teki elementi masa 5,0 - 7,5 t V 2 - 3 m3
teki elementi masa preko 10,0 t V 4 m3
"Dekompozicija objekta na elemente" nije samo specifini zadatak projektanta montanog
objekta. Pojam dekompozicije se moe dovesti u vezu i sa demontaom objekta s obzirom na
potrebu da se nakon zavretka eksploatacije objekta ili iz nekih drugih razloga montani objekt
mora ukloniti. Demontanost je odlika koja nije nuna posledica montanosti s obzirom na to da
se veliki broj montanih veza ostvaruje na nain koji onemoguava lako i brzo razdvajanje
nosaa i esto podrazumeva delimino ili potpuno razaranje zone oko veze.
Za montane radove postojanje montano-demontanih veza nije izvor tehnolokih potekoa.
Naprotiv, takve veze su obino jednostavnije za pripremu i rad pa mogu ubzati izgradnju objekta i
time ukupne trokove uiniti znaajno manjim. Uticaj ovog parametra zavisi od vrste objekta to
preciznije pokazuje tabela u kojoj su sumirani uporedni rezultati o cenama projekata ostvarenim
na nemakim gradilitima.
Vrsta Nain izgradnje objekta

izgraenog Montani i "Nemontani" objekti
objekta demontani objekti Skeletni Ostali
Industrijski 100 152 197
Skladini 100 114 192
Administrativni 100 161 137
Stambeni 100 109 102
Nain dekompozicije konstrukcijskog sistema je pod uticajem potrebe da se u statikom sistemu

izvri takva distribucija zglobova i prekida koja nee tetno delovati na momente savijanja i
izazvati poveanje dimenzija poprenih preseka i koliine ugraene armature. Projektant stoga
tei uproavanju, linearizaciji oblika konstrukcije i njenih sastavnih delova ime stvara uslove za
njihovo povezivanje u sloenije prostorne sisteme dok, sa druge strane, Izvoaeve potrebe za
racionalizacijom prefabrikacije i montae nameu forme koje sve vie izlaze iz klasinih linearnih
formi pa sukob ovih interesa mora biti razreen u korist Investitora.
U pripremi varijantnih reenja dekompozicije se mora voditi rauna o svim aspektima problema
koji su bitni za tehno-ekonomsku analizu. Jedan od nezaobilaznih je proizvodnja elemenata. Na-
pori tehnologa za prefabrikaciju, koji sarauje u dekompoziciji, moraju biti usmereni na:
1. svoenje dimenzija elemenata na one veliine koje se, uz minimalne izmene, mogu
uklopiti u gabarite postojeih kalupa za prefabrikaciju,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
2. izbor oblika i veliine elementa (njegovih poprenih preseka) koji omoguavaju izradu u
jednom taktu (bez posebne dorade, naknadnog betoniranja kratkih elemenata ...),
3. oblikovanje elementa, poprenih preseka i konturnih ivica na nain koji e omoguiti
lako vaenje iz kalupa,
4. ograniavanje maksimalne dimenzije i teine elementa (usvajanjem sanduastih ili olak-
anih preseka, redukovanjem preseka na raun primene betona vee marke) na one
koje postojea sredstva u toku proizvodnje, manipulacije i transporta ve postoji podo-
bna mehanizacija i pomona oprema (mostni kran, uad, hvataljke, traverze, trejleri,
auto-dizalice ...),
5. izbor oblika elemenata koji nee imati masu koncentrisanu u vie zona, nee imati
vitkost veu od one koju raspoloiva sredstva mogu podrati ili na drugi nain zahtevati
posebnu panju u toku podizanja i transporta,
6. oblikovanje dekompozicije koja e u fazi montae moi bezbedno i lako apsorbovati i
odstupanja od veliine greaka doputenih u proizvodnji,
7. usvajanje takvog tipa i rasporeda montanih veza koji e omoguiti lako dovoenje de-
lova u zonu kontakta povrina i postizanje neophodne stabilnosti montiranog elementa
do trenutka kada takva veza dobija neophodnu nosivost.
Prilikom dekomponovanja konstrukcije posebnu panju treba obratiti na precizno projektovanje
detalja veza koje e uz obezbeenje neometanog pristupa vezama tokom svih vitalnih delova
procesa omoguiti ostvarivanje pouzdanog spoja. Da bi se mogla usvojiti odgovarajua veza
treba voditi rauna o veliini dozvoljenih tolerancija dimenzija nosaa jer je zadatak montane
veze da ih premosti. Sve ove aktivnosti moraju biti usmerene na realizaciju tehnolokih procesa
iji su proizvodi objedinjeni pod pojmom tehnolokog niza elemenata, pod kojim podrazumevamo
"grupu elemenata istih ili slinih geometrijskih karakteristika, istog ili slinog stepena tanosti i iste
ili sline obrade povrina, koja se moe proizvesti pod bitno istim uslovima".
7.4. METODI IZVOENJA MONTANIH RADOVA
U zavisnosti od vrste montanih elemenata i konstruktivnih celina ali i redosleda i naina

montiranja, primenjuju se sledei metodi montae:
a) Metod montae kod kojeg je kriterijum pripadnosti dat u zavisnosti od graevinske celine na
kojoj se montaa izvodi:
po konstruktivnim elementima - prema ovom metodu montiraju se prvo temeljne
stope, zatim zidovi, stubovi, lukovi ... pa je pogodan za graenje svih vrsta industrijskih
objekata ujednaene spratne visine (industriske hale, skladita),
po kompletnim celinama objekta - ovaj metod je pogodan za graenje (prefabrikaciju)
kompletnih modularnih jedinica stambenih objekata (soba, stambenih jedinica) koji se u
jednom komadu dopremaju na gradilite i monim sredstvima za montau podiu u
projektovani poloaj,
po delovima konstrukcije - montirati ceo sanitarni vor u vidu kabine, kabine kuhinj-
skih delova, sklop krovnih vezaa ... nije komplikovano ali se tako ne moe izgraditi ceo
objekat ve samo delovi,
b) Metod montae kod kojeg je kriterijum pripadnosti dat u zavisnosti od redosleda montae
delova objekta:
diferencijalni metod montae - predvia montiranje konstrukcije po pojedinim vrstama
nosaa (svi stubovi, zatim sve grede...) pa ga karakteriu racionalna upotreba meha-
nizacije (sredstava za transport, sredstava za montau) i prostora za prefabrikaciju
(moemo na istom mestu smenjivati razliite kalupe - jedan za drugim) ali i odsustvo pa-
ralelizacije radova pa samim tim dosta dug rok izgradnje objekta,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Primer za metod montae po kompletnim celinama objekta
kompleksni metod montae - metod obezbeuje montau svih nosaa date konstruk-
cijske celine (polje, hale, sprat) pa je pogodan za izgradnju velikih industrijskih objekata
koji se vrlo esto predaju korisniku deo-po-deo; zahteva veliki broj uvebanih radnika
opremljenih brojnom mehanizacijom ime garantuje izvrenje poveanog obima posla u
kratkom roku,
kombinovani metod - objedinjuje karakteristike prethodna dva metoda pa odluka hoe
li biti primenjen zavisi samo od zahteva Investitora i mogunosti izvoaa (ljudstvo,
oprema, mehanizacija).
c) Metod montiranja kod kojeg je kriterijum pripadnosti dat u zavisnosti od pravca izrade
objekta i obuhvata varijante:
metod montae narastanjem odozdo-navie - predstavlja sutinu gotovo svih metoda
montae pa samim tim obuhvata ogromnu veinu objekata jer podrazumeva slaganje
elemenata jedan-na-drugi,
metod montae podraivanjem - vrlo retko je u primeni; izgradnja poinje na tlu pro-
izvodnjom paketa meuspratnih konstrukcija i paralelnim klizanjem betonskog jezgra,
nastavlja podizanjem celog paketa na sam vrh objekta, pojedinanim sputanjem meu-
spratnih konstrukcija u projektovani poloaj i izradom ostalih delova objekta; varijant-no
reenje je izgradnja krutog jezgra objekta a zatim podizanje i kaenje o jezgro itavih
spratova izgraenih na tlu. Najpoznatiji objekt izgraen ovom metodom u naoj zemlji su
Genex apartmani u Beogradu koje je KMG Trudbenik izveo klizanjem liftovskog jezgra i
montaom stubova po perimetru objekta uz podizanje paketa od 8 ploa i nji-hovo
sukcesivno razdvajanje i oslanjanje na montane stolice na stubovima.
d) Metod montiranja kod kojeg je kriterijum pripadnosti dat u zavisnosti od naina postavljanja
elemenata u konstrukciju. Primenu ovog metoda karakterie podloga za kretanje i pravac
kretanja dizalica a varijante su:
metod montae sa terena - po njemu dizalica treba da se kree po terenu ili pored
objekta (sa strane) ili kroz objekat,
metod poluslobodne montaa - u primeni je u mostogradnji, gde se dizalica kree po
ve sastavljenom delu konstrukcije,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
metod slobodne montaa - u primeni je u mostogradnji na objektima kod kojih mon-

tirani deo konstrukcije moe, bez pomonih ojaanja, da primi optereenje kretanja
dizalice zajedno sa slobodnim elementom,
metod navlaenja elemenata - takoe se primenjuje u mostogradnji ali za nosae veli-
kih raspona ija teina onemoguava primenu predhodna dva metoda pa se uz primenu
specijalnih konstrukcija (lansirne reetke) gredni nosa navlai preko stubova do svojih
oslonaca; preduslov za primenu ovog metoda je da je most projektovan "u pravcu" i da
postoji mogunost za organizaciju prefabrikacije i prednaprezanja velikih nosaa na
poligonu u blizini obalnih stubova,
Shema metode montae navlaenjem dela konstrukcije mosta
metod navoenja elemenata - pogodan za montau mostova preko irokih reka mir-
nog toka; pojedini nosai velikih raspona ili itava polja mosta se izgrade na ploveim
platformama uzvodno od ose mosta a zatim se platforme uz pomo brodova navode u
poloaj izmeu stubova mosta dok ne zauzmu poloaj za sputanje dopremljenog
segmenta na leita,
metod uspravljanja elemenata - karakteristian je za objekte ije masivne stubove ili
ramove treba izraditi na-licu-mesta i postaviti u aicu uspravljanjem, t.j. rotacijom oko
noice stuba, i
metod odizanja kompletnih konstrukcija (ovaj metod se moe primeniti samo ukoliko
izvoau na raspolaganju stoje mona hidraulika sredstva za dizanje (prese), u tom
sluaju on moe na tlu izvriti izradu (montau) cele krovne konstrukcije ili veeg dela
objekta a zatim tu celinu podii (izvui) do projektovanog poloaja i tek tamo, na-licu-
mesta, izraditi oslonce; metod je usvojilo i unapredilo par naih velikih firmi postigavi u
svetskim razmerama znaajne rezultate, kako u pogledu ukupne teine podignutog
tereta tako i u pogledu brzine montae).

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Primer za montau mosta metodom navoenja elemenata sa plovnih objekata
7.5. PREFABRIKACIJA BETONSKIH ELEMENATA
"Prefabrikovani betonski elementi su takvi graevinski elementi (komponente) od betona,

armiranog i prednapregnutog betona koji se proizvode van mesta na kome e se nalaziti u toku
eksploatacije a ugrauju se (montiraju) nakon zavrenog ovravanja i postizanja zahtevane
vrstoe betona". Merodavan za veinu tehnikih pitanja u vezi sa prefabrikovanim betonskim
elementima je domai standard JUS U.E3.050 iz koga potie i citirana definicija.
Prefabrikovani elementi se koriste masovno u oblasti visokogradnje, u kojoj nema vrste objekata
koja nije podlona dekompoziciji, ali je i primena kod hidrotehnikih objekata (delovi cevovoda i
kanala) i objekata niskogradnje (elezniki pragovi, ipovi, elementi za stabilizovanje kosina,
delovi obloge tunela, ivinjaci) vrlo rasprostranjena. Svaka vrsta nosaa namee svoje proizvo-
dne uslove pa se njihova izrada obino koncentrie na povrinama ili u objektima u kojima se teh-
noloki zahtevi mogu realizovati. Tako je i uspostavljena podela na:
1. proizvodnju na gradilitu - koja obuhvata procese na izradi nosaa na samom gra-
dilitu, u blizini mesta montae, a primenjuje se za male serije masivnih ili krunogaba-
ritnih elemenata (stubovi, viespratni ramovi) iji bi transport sigurno doneo vee
probleme od organizacije prefabrikacije na-licu-mesta,
2. proizvodnju na poligonima za prefabrikaciju - koja se za potrebe manjeg broja
gradilita (objekata) organizuje na jednom od gradilita ili van njega, na specijalno
opremljenim povrinama, tako da je moe opsluivati manja fabrika betona, toranjski
kran i slina oprema a odvija se odreeno vreme, nakon ega se oprema demontira i
prenosi na drugu lokaciju, i
3. proizvodnju u fabrikama za proizvodnju montanih elemenata - ija velikoserijska
proizvodnja traje u objektima trajnog karaktera, odvija se sa podrkom brojnih i
specijalizovanih sredstava iji su kapaciteti usklaeni tako da su efekti rada najvei i
podrazumeva organizaciju utovara i transporta proizvoda do gradilita, bez obzira da li
e proizvedeni delovi tamo biti privremeno deponovani ili e, sukcesivno transportovani,
biti montirani "sa vozila".

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Prefabrikacija delova mosta na poligonu (levo) i linija za ekstrudiranje u fabrici (desno)
7.5.1. PREDUSLOVI ZA PREFABRIKACIJU
Osnovna karakteristika prefabrikacije betonskih elemenata, bez obzira gde se ona obavlja, treba
da bude organizacija rada koja omoguava da ona ima to vie industrijski a manje zanatski
karakter proizvodnje. Prefabrikacija u stalnim fabrikama-pogonima je u tom pogledu najbolji
primer jer se obavlja u industrijskim uslovima, uz pomo specijalizovane mehanizacije i opreme a
sve vie ih karakteriu proizvodne linije na kojima se mogu menjati kalupi pa samim tim i
asortiman proizvodnje.
Prefabrikacija na gradilitu (baterija kalupa za gredne nosae je izmeu auto-dizalice i objekta

a uti prekriva eka da nakon ugraivanja betona zatiti beton)
Kada se organizuje prefabrikacija najee se radi o serijskoj proizvodnji pa industriski pristup
prefabrikaciji postaje jo izraeniji jer industrijsku proizvodnju karakterie precizna organizacija
tehnolokih procesa iji su parametri:
1. dosledna podela rada i veliko iskorienje efekta uigranosti,
2. rad na velikim serijama proizvoda,
3. primena odgovarajue mehanizacije i opreme,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
4. kontinualan rad nezavisan od spoljnih uslova,

5. usklaenost brzina rada (ritminost proizvodnje),
6. stalna kontrola kvaliteta rada.
Graenje uz primenu prefabrikovanih elemenata nije uvek organizovano na nain koji predstavlja
nastavak industrijalizovane prefabrikacije pa dolazi do nesklada brzine proizvodnje elemenata i
brzine zavretka objekta. Uzroci lee i u injenici da se objekti ne projektuju kompletno u odre-
enom sistemu ve se prefabrikovani elementi primenjuju samo na nekim pozicijama a jo vie u
zanatskom karakteru velikog broja zavrnih radova koji se ne izvode u halama, prilikom prefabri-
kacije, ve na samom gradilitu. Stoga e morati biti uinjeno jo mnogo poboljanja u organiza-
ciji i realizaciji izgradnje objekata kako bi se izmeu "industrijalizovanog" i "prefabrikovanog"
graenja mogao staviti znak jednakosti. Najkrai put do tog cilja imaju industrijski objekti kod kojih
je uee zanatskih radova najmanje.
Prefabrikovano graenje predstavlja poseban sistem koji karakterie neraskidiv spoj prefabrika-
cije i montae pa se u praksi ravnopravno koriste termini "prefabrikovano graenje" i "montano
graenje". Da bi taj sistem mogao funkcionisati potrebna su mnogo vea ulaganja u proizvodna
sredstva nego kod klasinog i unapreenog-klasinog sistema a veliki je porast i trokova
transporta i manipulacije materijalima. Pored toga projektantima problem stvaraju ogranienja
dimenzija elemenata proistekla iz ograniene fleksibilnosti proizvodnih kapaciteta. Stoga primena
prefabrikacije zahteva sistemski pristup poslu.
Fabrike montanih elemenata su opremljene savremenom opremom

za transport i distribuciju svee betonske mase u kalupe na pisti
Ako do detalja razraenu i precizno izvedenu prefabrikaciju shvatimo kao preduslov za efikasnu
montau tada je modularna koordinacija conditio sine qua non industrijske prefabrikacije. Danas
nema stambenih blokova iji se projekti ne zasnivaju na doslednoj primeni nekog od modula (M =
10 cm) a i industrijski objekti u sve veoj meri koriste pozitivne efekte unifikacije dimenzija
nosaa. Modularna koordinacija, prema ISO standardu 2848/1993:
1. olakava saradnja izmeu projektanata, proizvoaa, isporuilaca, investitora i
izvoaa,
2. omoguava da se zgrade tako projektuju da mogu da budu izgraene od standardnih
graevinskih komponenata a da se time ne ograniava sloboda projektovanja,
3. dozvoljava standardizovanje fleksibilnog tipa proizvoda kojim se podstie upotreba
ogranienog broja standardnih graevinskih komponenata u izvoenju razliitih tipova
zgrada,
4. uprouju operacije na gradilitu racionalizacijom iskolavanja (obeleavanja objekta),
postavljanja i sklapanja graevinskih komponenata,
5. optimizira broj standardnih veliina graevinskih komponenata,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
6. obezbeuje dimenzionalna koordinacija izmeu raziitih vrsta instalacija (za osnovnu

opremu, jedinice za skladitenje, drugu montanu opremu, itd.) i ostalog dela zgrade.
Na alost, u praksi se mnogo ee javljaju objekti u ijem projektovanju modularna koordinacija
nije dosledno sprovedena ali Izvoa raspolae kapacitetima neophodnim za primenu nekog od
poznatih metoda montanog graenja pa ih eli i iskoristiti. U tom sluaju moemo razlikovati
jednu od ove dve varijante:
1. objekat "nije modularan" ali je u potpunosti projektovan za sistem montanog graenja,
2. objekat nije projektovan kao montani, ali njegov konstrukcijski sistem dozvoljava
loginu dekompoziciju na delove i sklopove.
Jasno je da industrijski prefabrikovani nosai imaju manju dozvoljenu toleranciju mera pa se zato
mora voditi rauna o problemu superpozicije greaka karakteristinom za vei broj istih ele-
menata u nizu. Veze nosaa moraju biti sigurne i adaptabilne da bi mogle absorbovati uobiaje-
ne imperfekcije u oblikovanju i izradi konstrukcijskog reenja. Izbor reenja je od presudne va-
nosti za prefabrikaciju objekta. Pod pojmom konstrukcijsko reenje treba podrazumevati kom-
pleksan skup meusobno povezanih delova konstrukcije koji ispunjavaju zahteve proizvodnog
procesa i obezbeuju pouzdanost i dugovenost objekta definisanog prostornim rasporedom
njegovih delova i sadraja kao i tipovima konstrukcije i njenih elemenata.
Prefabrikacija omoguava optimizaciju konstrukcionog sistema graevine jer direktno utie na
brzinu graenja, kvalitet radova i utroak resursa. Dostizanje ekstremalnih vrednosti pomenutih
ciljnih funkcija je najee nemogue zbog diskretnosti promene preseka armature, zahteva
graevinske fizike, veliine pokretnih i stalnih optereenja i slinih ogranienja pa pribliavanje
idealnom reenju zahteva mnoge iteracije. Pored toga, nekim delovima proizvodnog procesa tre-
ba prii sa vie panje jer (npr. priprema armaturnih sklopova) mogu da angauju veliki deo
ukupnog utroka radne snage.
Na alost, jednostavno jednodimenzionalno poboljavanje konstrukcionog sistema (samo po
jednom kriterijumu) moe dovesti do pogoravanja stanja po nekom ili svim ostalim kriterijima pa
optimizaciju sistema treba shvatiti kao sloen zadatak koji ini sr tehno-ekonomske analize
svakog dugotrajnijeg procesa prefabrikacije.
7.5.2. ORGANIZACIJA PREFABRIKACIJE
Kao i izrada nosaa na-licu-mesta tako i prefabrikacija betonskih elemenata predstavlja ciklini
proces jer se proizvodnja obavlja sukcesivnim ili istovremenim izvrenjem radnih operacija i
itavih faza rada. Industrijski karakter proizvodnje donosi sutinske tehnoloke razlike.
Prefabrikacija poinje spravljanjem betona a paralelno se odvijaju operacije:
a) priprema kalupa,
b) postavljanje i vezivanje armature,
c) punjenje kalupa betonom,
d) zbijanje betona i obrada finalnih povrina,
e) ubrzano ovravanje betona putem zaparivanja,
f) odleavanje elemenata, vaenje iz kalupa, uz
g) eventualne popravke povrina i
h) deponovanje elemenata na skladite, a zatim
i) vraanje praznih kalupa na poetak procesa.
Proizvodnja prefabrikovanih betonskih elemenata veoma utie na racionalizaciju oblika i veza
nosaa pa proizvodnji nosaa treba posvetiti veliku panju. U prefabrikaciji se, pored standardne
graevinske mehanizacije, koriste i specijalna oprema i maine pa to ima za posledicu potrebu
usvajanja odreenih prostornih struktura u kojima e se prefabrikacija odvijati. Osnovni princip pri
oblikovanju prostornih struktura proizvodnog i tehnolokog sistema je minimalizacija transportnih
trokova jer su oni dominantni meu neposrednim trokovima proizvodnje.
U prefabrikaciji postoje tri faze tehnolokog procesa:
TEHNOLOGIJA GRAENJA
1. spravljanje svee betonske meavine,

2. izrada (prefabrikacija) betonskih elemenata, i
3. skladitenje gotovih proizvoda.
Svaka od faza zahteva posebne prostore koji mogu biti u razliitim meusobnim odnosima i
formirati razliite prostorne strukture proizvodnog procesa. Za uspenu primenu principa
efikasnog organizovanja proizvodnog sistema treba analizirati varijantna reenja i ustanoviti koje
je, sa stanovita trokova po jedinici proizvoda, optimalno. Fabrika betona, na primer, moe biti
na elu prostora za proizvodnju elemenata. Beton i elementi se tada kreu pravolinijski, bez pro-
mene pravca, a tehnoloke linije su meusobno paralelne pa armatura i pomoni materijal na njih
dolaze sa bone strane.
Prefabrikovani betonski elementi se formiraju u kalupima a poloaj kalupa u procesu proizvodnje
odreuje poloaj i sadraj radnih mesta. U osnovi svih metoda prefabrikacije moemo prepoznati
jedan od sledeih sluajeva:
1. kalupi su nepokretni, fiksni pa tehnoloki tok karakteriu fiksne pozicijom radnih
mesta na kojima se obavljaju sve radne operacije, i
2. kalupi se kreu a radnici ostaju na svojim radnim mestima.
Koji e sluaj biti primenjen najvie zavisi od dimenzija nosaa koji se prefabrikuju jer je velike
nosae racionalnije proizvoditi na jednom mestu, smenjujui ekipe specijalizovane za pojedine
operacije, a male nosae moemo transportovati primenjujui klasine postavke linijske
proizvodnje. Atributi pokretni i nepokretni odnose se na pomeranje itavog kalupa a ne na krutost
njegovog elinog sklopa koji je, zbog olakavanja pristupa svim delovima kalupa i ubrzavanja
vaenja gotovog elementa, izraen od nedeformabilnih ali pomerljivih delova (osnova kalupa je,
najee, fiksna a stranice kalupa se otvaraju) a zahvaljujui hidraulikim ureajima moe zauzeti
i gotovo vertikalni poloaj.
Izrada tehnoloke opreme za prefabrikaciju proizvoda predstavlja sloen zadatak ali su ga,
zahvaljujui primeni proverenih tehnikih reenja, savladali i domai proizvoai opreme. Danas
se uspeno primenjuju i kompleksne konstrukcije vertikalnih kalupa za povrinske elemente
(baterije) u kojima se istovremeno moe proizvoditi 8 - 10 elemenata (zidova) debljine 7 - 20 cm.
U fazi pripreme baterija se slino harmonici otvara klizanjem listova po voicama noseih
ramova, u prostore izmeu njih ulaze radnici koji iste i tite metalnu povrinu listova, fiksiraju
oplatu otvora, montiraju cevni razvod vodovodnih instalacija, ugrauju armaturu i za nju privru-
ju juvidur cevi za razvoenje elektro-instalacija. Zatim se baterija zatvara i hidrauliki pritee da bi
se smanjili gubici zasiene pare koja se uduvava u prostor izmeu listova baterije radi primarnog
zagrevanja do temperature od oko 30 oC. Beton, ve zagrejan do 30 oC, se unosi u elije uz po-
mo korpe sa raspodeljivaem i ugrauje oplatnim vibratorima privrenim za zidove elija.
Zahvaljujui termikoj obradi, kojom se u toku 1,5 sati temperaturu betona podie do 65 oC (brzi-
nom od najvie 25 oC/h) a zatim odrava jo toliko dugo, za samo 5 sati moe biti proizvedeno
preko 150 m2 betonskih panela (u okvir jednog ciklusa prirodno hlaenje do spoljne temperature
od oko 20 oC traje neto vie od 1,5 sati). Zidovi elija mogu biti ravni ili, kada su u pitanju fasadni
elementi, mogu biti profilisani na nain koji povrini daje efekat struktur betona.
Veina fasadnih elemenata je vieslojna (sendvi) pa se proizvodi u horizontalnim kalupima ali
ako se radi o objektima kod kojih se ugraivanje termoizolacije vri naknadno, na samom gradi-
litu, vertikalne baterije ostaju najefikasnije sredstvo za brzu proizvodnju panela.
Kao i u mnogim drugim oblastima tehnike i u prefabrikaciji dolazi do kombinovanja (blendiranja)
tehnologija, odnosno kombinovanja najpovoljnijih osobina vie tehnolokih linija. Tako danas u
fabrikama nalaze primenu razliite kombinacije lanano-agregatne proizvodnje obogaene
sredstvima za bri transport kalupa ime se zadrava fleksibilnost jedne tehnologije ali namee
ritam i produktivnost druge.
Najefikasnija novina u radu sa nepomerljivim kalupima je da se koristi samo jedan ureaj za vi-
briranje i okretanje (tiltovanje) svih kalupova; vei broj kalupova lei u nizu a ispod njih se, du
inskih voica, kreu kolica sa vibratorima i hidraulikim ureajem za okretanje kalupa.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Ureaj za okretanje kalupa za zidne panele u skoro vertikalni poloaj
Vibro-sto za obradu betona u kalupima
7.5.3. METODI PREFABRIKACIJE
Velika investiciona ulaganja u izgradnju stalnih objekata zahtevaju precizan izbor tehnologije koji
e omoguiti da se eksploatacione mogunosti maksimalno iskoriste u cilju minimizacije
proizvodnih trokova. Zato je osnovni zadatak tehnologa koji projektuje fabriku za prefabrikaciju
elemenata da odredi koji e tip tehnoloke eme biti primenjen u organizaciji proizvodnje:
1. lanano-agregatna prefabrikacija - u kojoj su svi kalupi pomerljivi i kreu se du
proizvodne linije bez prinudnog ritma (trajanje operacije nije limitirano); nakon zavretka
jedne ili vie operacija nastavlja se sukcesivno pomeranje kalupa koje du linije vuku
lananici a sa kraja linije na poetak vraa ih mostni kran; proces poinje pripremom ka-
lupa u koji se polae armatura i unosi beton a zatim se kalup postavlja na vibro-sto kako
bi se beton kvalitetno ugradio; ubrzano ovravanje se vri u komorama za zaparivanje
u koje moe biti smeteno 6 - 10 elemenata; ema je pogodna za proizvoae koji rade
male serije elemenata i ele brzu izmenu proizvodnog programa, izmenu asortimana ili
naina obrade pa relativno mala specijalizacija opreme i maina zahteva minimalne
intervencije i dozvoljava brzo prilagoavanje promenama.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
2. konvejerska prefabrikacija - u kojoj su kalupi takoe pomerljivi (ili imaju ugraene

tokove ili se kotrljaju preko leajeva na podu proizvodne linije) ali se od jednog do
drugog proizvodnog mesta ralanjenog tehnolokog procesa kreu po linijskoj trajekto-
riji (u dva nivoa) ili krunoj trajektoriji; promena pravca, u vertikalnoj i horizontalnoj ravni,
je pod pravim uglom a izvodi se uz pomo hidraulikih ureaja (bina) koje prihvataju,
okreu kalup i prenose ga do sledee grane proizvodne linije. Kod konvejerskog siste-
ma ubrzano ovravanje vri se u toku prolaska kalupa sa elementom kroz tunel za
zaparivanje; proizvodnja ima prinudni ritam (trajanje operacije je limitirano); kao i agre-
gatna proizvodnja zahteva precizan i pouzdan dotur potrebnih materijala - u suprotnom
se remeti ritam i pada produktivnost; ogranieno vreme obrade u svakom taktu zahteva
visoku specijalizovanost maina to izmenu proizvodnog programa oteava ili ini
nemoguom ali zato stvara uslove za jeftinu izradu velikih serija tipskih elemenata.
3. stendovska (tandova) prefabrikacija - u kojoj su kalupi nepomini, postavljeni
horizontalno (piste) ili vertikalno (baterije) a faze procesa definiu redosled i vreme
pristupa ljudi, maina i pomone opreme; armatura se u vidu armaturnih sklopova unosi
u kalupe kranom a beton se doprema pumpom za beton ili korpom zakaenom za
monorej; primenjuje se za izradu malih serija velikih i tekih elemenata koji zato ostaju u
vezi sa kalupom sve do dostizanja neophodne vrstoe; umesto tekih kalupa mostni
kran transportuje gotove, ovrsle elemente; za razliku od pista koje angauju veliki
prostor i decentralizuju proizvodnju baterije dozvoljavaju bolje iskorienje korisne
povrine fabrike, omoguavaju bru, dvostranu termiku obradu preko parom zagrejanih
listova (kalupa) i imaju veu produktivnost; piste se zato koriste za proizvodnju
atheziono prednapregnutih nosaa a baterije za proizvodnju povrinskih elemenata za
krupno-panelni sistem.
Pored pomenute tri tehnoloke eme, zasnovane na neizbenoj primeni kalupa, u sve veoj
primeni je i proizvodnja betonskih elemenata ekstrudiranjem u kojoj se primenjuje suvlja
meavina (w/c = 0,28 - 0,30) ijim ekstrudiranjem nastaju linijski ili ploasti elementi punog ili
oupljenog preseka, irine do 0,3 - 2,4 m, visine 0,1 - 0,5 m i duine do 10 m. Zbijenost materijala
se postie spiralnim potiskivaima, puevima (3 - 12 kom.) koji zahvataju sveu masu iz korpe i
potiskuju je preko svog cilindrinog kraja kroz otvor krutog, elinog kalupa. Elementi se izrauju
na specijalnim pistama u dugakim trakama maksimalnom brzinom oko 0,3 m/s (1 km/h), gotovi
proizvodi se pokrivaju i tite a ovravanje se ubrzava lokalnim zagrevanjem odreene deonica
piste.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
MONTANI RADOVI
7.6. POMONA SREDSTVA ZA MONTANE RADOVE
Primena sredstava za montau nosaa (kranova) se ne moe zamisliti bez primene niza
pomonih sredstava iji je zadatak da u toku tehnolokog procesa:
A. Pomau u fazama podizanja i transporta elemenata tako to:
a) zahvataju element (hvataljke, kuke, viljukaste karike, alke),
b) povezuju element sa kukom krana (elina uad, elini lanci),
c) redukuju sile pritiska na vitki element (nosive grede - traverze),
d) spreavaju izvijanje vitkog elementa (krute ili reetkaste proteze),
e) pridravaju element u toku transporta (jutana ili sintetika uad), ili
B. Pomau u fazi izrade privremenih i trajnih veza elemenata tako to:
f) stabilizuju montirani element (zatege, podupirai),
g) omoguavaju pristup montaera radnom mestu (lestvice), i
h) omoguavaju lak i bezbedan rad (radne skele, korpe, platforme).
Primena ovih sredstava je mogua samo ukoliko je elemenat pripremljen za podizanje i transport
kroz vazduh. U nekim sluajevima je dovoljno da povrina elementa bude ista pa da pomono
sredstvo moe da funkcionie (primena efekta trenja) ali je kod veine elemenata neophodno
ugraditi ankere za privrivanje kuke, alke, viljukaste karike ili nekog drugog sredstva kojim se
teina elementa prenosi na kuku dizalice. Naglaena vanost kontinualnosti i brzine montae u
velikoj meri zavisi od adekvatnosti pomonih sredstava postavljenim zadacima.
Projektant u toku razrade tehnike dokumentacije mora sagledati potrebe gradilita za ovim sred-
stvima, izvriti analizu uslova njihove primene i omoguiti da se ona pravilno primene. To znai
da projekat montane konstrukcije objekta mora sadrati oznake mesta za zahvatanje eleme-
nata, detalje veza pomonih sredstava i elementa i raunsku proveru nosaa na statike i
dinamike uticaje kojima e biti izloen u toku montae. Prefabrikovani element mora imati
garantovanu stabilnost i adekvatnu krutost od trenutka vaenja iz kalupa do ostvarenja trajne
veze za prethodno montirani deo konstrukcije pa Izvoa radova mora detaljno prouiti mogu-
nosti elementa.
Nakon uporeivanja uticaja kojima e u toku rada izloiti element primenjujui pomona sredstva
kojima ve raspolae sa uticajima koje taj element moe podneti (kapacitet nosaa) Izvoa mora
nabaviti ili isprojektovati i proizvesti pomona sredstva koja e kapacitet nosaa uiniti dovoljnim,
t.j. jednakim ili veim od potrebnog. U praksi su esti sluajevi da je izvoau lake da izmeni
tehnologiju rada podelom velikih nosaa na vie delova nego da izradom ili kupovinom kompletira
potrebna sredstva za montau. S obzirom na to da pomenuti sluajevi zahtevaju preprojektovanje
detalja armature i izradu veeg broja veza poeljno je napraviti tehno-ekonomsku analizu obeju
varijanti (u domaoj praksi ona obino izostaje) i na osnovu dobijenih rezultata doneti konanu
odluku.
7.6.1 POMONA SREDSTVA ZA TRANSPORT
Pomona sredstva za zahvatanje i transport moemo podeliti prema nainu zahvatanja tereta na:
a) sredstva koja rade na principu pridravanja tereta,
b) sredstva koja rade na principu pritiskivanja tereta,
c) sredstva koja rade na principu privlaenja tereta,
d) sredstva koja, u razliitim varijantama grajferskog ureaja, rade na principu zahvatanja
tereta.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Usvojena pomona sredstva u Projektu organizacije montanih radova moraju biti zastupljena
grafikim prikazom i detaljnom proverom statikih i dinamikih uticaja i postizanja potrebnih
koeficijenata sigurnosti. Veina sredstava se izrauje od elika koji mora zadovoljiti zahteve u
pogledu mehanikih karakteristika propisane standardima. Dimenzionisanje i provera stabilnosti
pomonih sredstava se vre prema domaim standardnim procedurama (standardi JUS U.E7).
7.6.1.1 SREDSTVA KOJA PRIDRAVAJU TERET
Sredstva koja rade na principu pridravanja tereta, se oblikuju u varijantama:

1. uad (eng. wire ropes),
2. traverze (eng. spreader beams), ili
3. sredstva za poduhvatanje (paji kljun),
U prethodnim poglavljima je vie puta pokazano da je optimalno da za razliite funkcije
oblikujemo i koristimo razliita sredstva ali je u montanim radovima osnovno sredstvo za
oblikovanje veine pomonih sredstava - elino ue. Ono se sastoji od jezgra (moe biti od
vlaknastog, prirodnog ili vetakog materijala ili elino a slui da obezbedi pravilan raspored
strukova) i grupe okruglih ili profilisanih strukova omotanih oko jezgra. Svaki struk ini centralna
ica (ima ulogu jezgra) i grupa perifernih ica (7, 19, 37 ili 61 komad) omotanih oko nje.
Standardom JUS C.B6.051 su regulisana sva pitanja kvaliteta ovih materijala.
U graevinarstvu se najee koriste okrugla uad (postoje i pljosnata) a izbor ueta se vri pre-
ma optim i posebnim zahtevima u pogedu otpornosti na koroziju, deformacije, zamor, habanje i
sl. Domaim standardom JUS C.H1.020 su dati kriterijumi za podelu uadi prema obliku i nainu
proizvodnje. Nazivna vrstoa domaih uadi je obino 1600 N/mm2.
Da bi ue zadralo eljena svojstva i moglo biti upotrebljeno za izradu pomonih sredstava treba
ga skladititi u prostorijama u kojima nee biti izloeno agresivnim uticajima a pre upotrebe
proveriti stanje upotrebljivosti. Posebno vaan za izbor i kontrolu ueta je njegov prenik () koji,
zbog nepravilne konture poprenog preseka pletene uadi, podrazumeva prenik kruga opisanog
oko poprenog preseka. Ue ne sme biti upotrebljeno, odnosno mora biti zamenjeno novim, ako
mu je iz bilo kog razloga naneto nedozvoljeno oteenje u vidu:
a) jae korozije, ili je
b) prekinut jedan struk ueta, ili je
c) usled pogrenog rukovanja nastala petlja, ili je
d) nastalo vidljivo oteenje usled previjanja preko neke otre ivice, ili je
e) ue deformisanjem spljoteno za vie od 0,20 , ili je
f) na najloijem mestu (mereno na duini od 20 ) prekinuto 10 i vie ica.
Vrste oteenja uadi za prenos tereta pomou kranova

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Upotreba uadi zanatski oblikovanih krajeva je u graevinarstvu vrlo raznovrsna pa je praktina

primena dovela i do preporuka u vezi sa oblikovanjem pomonih sredstava na bazi elinih ua-
di. Jedna od njih je da minimalni poluprenik koturae preko koje je prebaeno ue mora biti
rmin = 5, druga je da minimalni ugao izmeu ueta i horizontale mora biti min = 45o a da maksi-
malni ugao izmeu parova susednih uadi u snopu ili krakova istog ueta prebaenog preko kotu-
rae moe biti max = 90o a ukoliko se za podizanje nekog, npr. ploastog, elementa koriste 4
ueta za naspramnu uad u snopu vai max = 120o. Ova geometrijska pravila vae i za primenu
elinih lanaca kao pomonih sredstava u montai. Pored ovih pravila potrebno je zadovoljiti i
uslove u pogledu minimalno doputenog koeficijenta sigurnosti (ks) za ue u upotrebi.
Koeficijent sigurnosti je odnos najvee dozvoljene sile u uetu (P) i najmanje sile pri kojoj se
moe prekinuti (Fmin).
ks = P / Fmin (7. )
Prema naem standardu JUS C.H1.022 namanja prekidna sila je:
Fmin = f k A M (7. )
pri emu primenjene oznake zamenjuju:
f - koeficijent ispune ueta (zavisi od vrste ueta)
k - koeficijent gubitka vrstoe zbog pouavanja ueta
A- metalni popreni presek ueta (mm2)
M - nazivna zatezna vrstoa ica (kN/mm2)
Minimalni koeficijent sigurnosti za uad koja se zahvataju kukom za dizanje je 6,0 a za sve ostale
primene u prenosu ljudi i visee radne platforme je 10,0 [118]. Da bi se izbegle greke u upotrebi
uadi i lanaca kao pomonih sredstava na svakom treba privrstiti metalnu ploicu sa oznakom
dimenzije, broja strukova, dozvoljene nosivosti pod uglom = 90o, klase kvaliteta i proizvoaa.
Uad, lanci i trake od sintetikih materijala su u masovnoj primeni

Da bi se spreilo savijanje i oteenje ueta u zoni njegove veze za montani element primenjuju
se eline uke (ome) oblikovane prema normi DIN 6899 (odgovara na JUS C.H1.302). Uke
su profilisane kao polukruni kanal po ijoj krivini slobodno nalee ue. Minimalni poluprenik
krivine ome je rmin = 3. Da bi se kraj ueta pravilno oblikovao u omu on se obavija oko uke a
slobodni kraj se stezaima (abicama) privruje za ostatak ueta. abica mora odgovarati zah-
tevima standarda JUS C. H1.300. Broj stezaa (n) i ukupna duina veze ostvarene stezaima (x)
zavisi od nazivnog prenika ueta i odreuje se prema sledeim pravilima:
a) minimalni broj stezaa za izradu ome preklopom je:
za uad prenika do 15 n = 3 kom.
za uad prenika 16 do 30 n = 4 kom.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
b) minimalni osovinski razmak krajnjih stezaa u nizu je:

za uad prenika 8 do 15 xmin = 20
za uad prenika preko 32 xmin = 10
Razmak izmeu susednih stezaa u nizu treba da bude priblino 6, odstojanje poslednjeg
stezaa od odseenog kraja ueta 140 - 160 mm, a zatezanje navrtki stezaa treba zavriti kada
prenik ueta u vezi dostigne 60% nominalnog prenika ueta. Ukoliko se slobodni kraj ueta
uvijenog oko eline uke eli privrstiti uplitanjem ica u drugu stranu preklopa to se mora izvesti
na duini od najmanje 20. Za razliku od opisanog naina, uobiajenog za oblikovanje veze
obinog ili balansirajueg ueta sa kukom, obruem sa karabinom ili karikom (kopcem), uad
mogu da se oblikuju i kao univerzalna. Taj oblik podrazumeva da se ue odsee u potre-bnoj
duini a zatim krajevi preklope i upletu jedan u drugi na duini od najmanje 40 ili preklope i
privrste primenom najmanje 6 abica. Ovaj oblik je povoljan za stabilizaciju montiranih elemena-
ta, izradu omi za zahvatanje i druge operacije u kojima nema previjanja ueta preko otrih ivica
koje ga mogu otetiti.
Primena abica za oblikovanje kraja ueta i kopac

Za zahvatanje veih (povrinskih) elemenata obino se koristi vei broj uadi. Prilikom obli-
kovanja sredstava za ovakve sluajeve ne treba dozvoliti da dva ueta u paru (ili dva naspramna
ueta) zauzmu ugao vei od 90o. Uad se seku i oblikuju tek nakon precizne analize geometrije
poloaja elementa sa kojim e se raditi ali se u sluajevima koji zahtevaju poveanu preciznost
rada ili dodatno zatezanje nekog ueta upotrebljava zatezna spojka koja se okretanjem navrtke
moe skratiti ili produiti i time uneti potrebna sila u celo pomono sredstvo. Zatezne spojke su
izraene prema standardu JUS M.B5.102 a biraju se prema maksimalnoj sili koju njihova navrtka
moe da prenese.
Da bi se betonski montani element lako zahvatio i montirao iz njega se, pre izlivanja betona u
oplatu, isputaju ankeri u vidu armaturnih ipki, delova ueta ili metalnih delova oblikovanih za
prolaz kuke ili kraja ueta. Delovi metalne konstrukcije mogu imati veliku teinu (npr. limeni
nosai) pa za obezbeenje stabilnosti u toku rada dobijaju ploice sa odgovarajuim otvorima
zavarene za gornji pojas.
Pomona sredstva (sajle, spojnice) oblikovana za rad sa opisanim nosaima se kompletiraju
pribavljanjem elinog kopca (eng. shackle) koji ima oblik karike iji je jedan deo zamenjen
cilindrinim trnom sa navrtkom na kraju (videti gornju sliku). kopci mogu biti obini ili trbuasti ali
moraju zadovoljavati uslove iz standarda JUS C.H4.080 a usvajamo ih prema sili koju mogu da
prenesu. Ugraivanje ankera zahteva njihovo uklanjanje nakon montae nosaa. esto se u tu
svrhu koriste aparati za autogeno zavarivanje kojima se (plamenom) anker odseca u zoni izla-ska
iz betonskog elementa. Dejstvo plamena utie na neravnomerno zagrevanje i irenje betona i
armature pa dolazi i do razaranja zatitnog betonskog sloja. Zbog ovih efekata i gubitaka u
radnom vremenu zahvatanje montanih nosaa treba reiti na neki drugi nain.
Traverze su metalna pomona sredstva oblikovana u vidu punih ili reetkastih grednih nosaa ili
ramova o koje su okaena uad. Uad se vezuju fiksno, za kuke ili kopce na traverzi, ili se,
prebaena preko koturaa okaenih o traverzu, koriste kao balansirajua uad. Balansirajua

TEHNOLOGIJA GRAENJA
uad mogu, zahvaljujui prisustvu koturae, da menjaju duinu krakova pa se koriste kod
montae elemenata koji u toku manipulacije moraju iz jednog (horizontalnog) poloaja prei u
drugi (vertikalni) kako bi zauzeli pravilan odnos prema leitu u konstrukciji. Traverze opremljene
balansirajuom uadi omoguavaju transport vrlo dugih elemenata (stubova, krovnih vezaa,
koruba) uz preraspodelu i ujednaavanje sila kojima uad deluju na njih. Ovo je izuzetno povoljno
kod vitkih stubova koji bi zbog prijema uticaja momenata savijanja morali dobiti mnogo vie
podune armature ili doiveti poveanje bar jedne dimenzije poprenog preseka.
Kombinacija velike reetkaste i dve pune traverze za prenos nosaa

Da bi se balansiranjem ueta preko koturae element doveo u eljeni poloaj koriste se uad za
osiguranje koja su oblikovana kao obino ue sa omama na krajevima. Oma na jednom kraju
se, prilikom pripreme za podizanje, zakai za kuku ili drugu fiksnu taku a oma na drugom kraju
za element (kod sloenih konfiguracija uadi sa vie koturaa fiksna taka moe biti i osovina
fiksirane koturae). Kada u toku podizanja elementa krak balansirajueg ueta dostigne duinu
ueta za osiguranje ono se zatee i spreava dalju rotaciju elementa. Oblikovanje uadi za
osiguranje zahteva precizan proraun promene geometrije balansirajueg ueta jer od toga zavisi
da li e element u trenutku prilaza leitu imati pravilan poloaj.
7.6.1.2 SREDSTVA KOJA PRITISKUJU TERET
Sredstva koja rade na principu pritiskivanja tereta primenjuju se najee u toku izrade i
transporta elemenata elinih konstrukcija a dejstvuju u sledeim funkcionalnim varijantama:
1. zahvatanje kljetima,
2. frikcione hvataljke,
3. hvataljke sa nazubljenim ekscentrinim polugama,
4. veze na bazi klinova,
Razliiti oblici ovih sredstava pokazuju vetinu inenjera kojima je bilo zabranjeno formiranje
anker-mesta na betonskom elementu (buenjem rupa, ugraivanjem omi ili ploica sa zavare-
nom alkom) pa su bili prinueni da koriste efekat trenja sa povrinom elementa. I dok su kljeta
naroito pogodna za prenos cevastih elemenata hvataljke dozvoljavaju rad i sa ploastim i sa
linijskim elementima. Dizanje frikcionim i nazubljenim hvataljkama je brzo jer je prihvatanje goto-
vo trenutno a prenos bezbedan jer otputanje blokiraju sigurnosni ureaji koje oslobaa radnik na
mestu prihvatanja. Pogodne su za transport tereta u vertikalnom i horizontalnom poloaju.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Primena krute traverze kao sredstva za zahvatanje tereta zasnovano na principu ekscentriciteta
7.6.1.3 SREDSTVA KOJA PRIVLAE TERET
Sredstva koja rade na principu privlaenja tereta nisu mehanika jer im za dejstvo nije potrebna
fizika (materijalna) veza sa elementom. To su ureaji tipa:
1. vakuum ureaji,
2. magnetni ureaji, ili
3. elektro-magnetni ureaji.
Za razliku od prethodnih grupa sredstava dejstvo ovih ureaja je uslovljeno neprekidnim
funkcionisanjem napajanja pa pumpa za stvaranje podpritiska i snop razvodnih cevi vakuum
ureaja moraju biti podjednako pouzdani kao i sistem napajanja elektromagnetnih ureaja
elektrinom energijom.
Vakuum ureaji se preteno koriste u industrijskoj proizvodnji punih ili olakanih ploastih ele-
menata. Slue za vaenje elemenata iz kalupa i transport do deponije. S obzirom na to da se radi
o elementima male vrstoe betona vakuum ureaj omoguava efekat povrinskog zahva-tanja
koji je tehnoloki vrlo povoljan jer ne dozvoljava savijanje i pojavu napona zatezanja u be-tonu.
Sredstva za ubrzanje ovravanja betona su omoguila da se ovi ureaji gotovo u potpunosti
izbace iz pogona i zamene hvataljkama u vidu kljeta sa polugama za zahvatanje.
Elektromagnetni i slini ureaji koriste se iskljuivo za zahvatanje elemenata elinih konstruk-
cija, ali prevashodno za povrinske nosae ili sline nosae sa dovoljno velikom povrinom
naleganja ureaja.
7.6.2 POMONA SREDSTVA U FAZI IZRADE VEZA
Brzina montae neke konstrukcije je u velikoj meri zavisna od lakoe pristupa i slobode kretanja
radnika - montera u zoni ostvarenja veza elementa i ve formiranog dela konstrukcije. Da bi se
realizovale propisane tehnike mere obezbeenja i zatite radika neophodna su sredstva koja
mogu da:

TEHNOLOGIJA GRAENJA
a) stabilizuju montirani element (zatege, podupirai),

b) omoguavaju pristup montaera radnom mestu (lestvice), ili
c) omoguavaju lak i bezbedan rad (radne skele, korpe, platforme).
Zatege za pridravanje stubova u vertikalnom poloaju se izrauju od uadi opremljene zateznim
spojkama ili sajlcugom (tzv. tirfor - ureaj za runo zatezanje elinog ueta) a povezuju taku u
blizini vrha stuba sa takom na konstrukciji ili pomonim betonskim blokom vrsto ankerovanim u
tlu.
Podupirai imaju istu ulogu kao zatege ali, s obzirom na to da su relativno kruti, mogu primati i si-
le pritiska i sile zatezanja pa se primenjuju na pozicijama kod kojih se oekuje pojava alternativ-
nih uticaja.
Prenos TT nosaa uz kontrolu kretanja tereta sa tla pomou poliamidne uadi

Veina pomonih sredstava koje treba da omogue pristup montera radnom mestu ili omogue
lak i bezbedan rad privruje se za element dok je on na tlu, t.j. jo u fazi njegove pripreme za
podizanje. Time lestvice okaene o vrh stuba postaju korisne ve nakon njegovog fiksiranja u
aicu temelja jer monter moe da se popne do ve privrene korpe na vrhu stuba, prihvati
krovni veza i povee ga sa osloncem na stubu. U suprotnom bi posebna dizalica morala da
podie i kai korpu a to je sporo i neracionalno.
Zahvaljujui pogodno oblikovanim vezama pomonih sredstava dizaliar moe kukom krana da
otkai lestvice i skine korpu a zatim ih prenese do narednog stuba koji treba montirati. Radne
skele i visee platforme omoguavaju radnicima mnogo konformniji rad nego korpe ali zahtevaju i
mnogo veu pripremu, montau/demontau pa se koriste samo na objektima kod kojih su
neophodne.
7.7. MEHANIZACIJA MONTANIH RADOVA
Priroda montanh radova, veliina montanih elemenata i vrsta materijala od kojih su izraeni
uslovljavaju primenu specijalizovanih maina za transport osposobljenih za zahvatanje i prenos
komadnog tereta razliitih dimenzija, oblika i rasporeda masa. Nove ideje u oblasti razvoja
tehnologije proizvodnje i montae nosaa zahtevale su paralelan, ubrzan razvoj odgovarajuih
maina, ureaja i alata. Sa vremenom su sredstva, zadravajui osnovne principe funkcionisa-
nja, dobila standardizovane ali sline oblike koji se mogu klasifikovati u dovoljno razliite familije
tipova. Sredstva za podizanje i prenos montanih elemenata su:

TEHNOLOGIJA GRAENJA
1. Dizalice (kranovi)
samohodne (auto) dizalice,
toranjske dizalice,
portalne dizalice,
konzolne dizalice,
derik kranovi,
kabl-kranovi,
lanane dizalice,
plovee dizalice,
2. Hidraulike dizalice (prese),
3. Viljukari,
4. Specijalni ureaji za dizanje ili povlaenje tereta.
Dizalice predstavljaju specijalizovana, mobilna ili stacionarna sredstva sa pogonom na dizel ili
elektrinu energiju koja slue pri vertikalnom i horizontalnom transportu tereta. Neki tipovi su
univerzalni i mogu sa lakoom prilagoditi reim rada promenjenim radnim uslovima dok su drugi u
tom stepenu prilagoeni odreenim operacijama da su gotovo neupotrebljivi za drugu vrstu
primene. Stoga se nabavka novih dizalica (kranova) sve vie usmerava na univerzalna sredstva
jer se samo tako mogu otplatiti visoki trokovi nabavke i odravanja. Specijalizovane dizalice
(derik kranovi, kabl-kranovi, plovee dizalice) se najee izrauju kao unikati, prema specifikaciji
naruioca.
Toranjske dizalice se montiraju u konfiguracijama koje se razlikuju poloajem i oblikom strele u
odnosu na reetkasti nosei stub (toranj):
a) horizontalna strela dizalice (standardna varijanta, uobiajena je za veinu kranova na
domaim gradilitima),
b) kosa strela dizalice (postavljanje strele pod otrim uglom poveava visinu dejstva
dizalice ali oteava manipulaciju teretom),
c) slomljena strela dizalice (najee se primenjuje na industrijskim i javnim objektima
nepovoljnog gabarita), ili
d) univerzalna strela dizalice (objedinjuje prethodne tipove u razliitim varijantama:
horizontalna strela koja moe da se postavi i pod uglom, kosa slomljena strela)
Toranjska dizalica se moe kretati po inama, ime znatno poveava oblast dejstva, ili je moe-
mo postaviti kao stacionarno sredstvo ogranienog dohvata. Dugo vreme montae krana proje-
ktovanog za rad na inama motivisalo je neke proizvoae da konstruiu modele sposobne za
samorasklapanje t.j. samoizgradnju ime je vreme aktiviranja dizalice svedeno sa nekoliko dana
na nekoliko sati. Stacionarna uloga se moe obaviti dejstvom sa lokacije pored objekta ili dej-
stvom iz samog objekta - dizalica se postavlja u blizinu centra mase osnove objekta, na primer, u
liftovsko ili stepenino jezgro, du koga puza primenom hidraulikih ureaja pomerajui se svaki
put za visinu jednog ili vie spratova. Ukoliko je postavljena spolja, uz objekat, toranjska dizalica
mora mestimino biti kruto povezana sa konstrukcijom objekta kako bi se smanjila vitkost tornja.
Portalne dizalice se najvie koriste za rad na deponijama prefabrikovanih elemenata ili za pred-
montau veih i sloenijih montanih formi a u izgradnji mostova slue za poduni transport
tekih glavnih nosaa velikog raspona. Veina portalnih kranova radi na paralelnim inama ali su
poznati i sluajevi sa polarnom konfiguracijom u kojoj je jedan kraj bio fiksan a drugi se kretao po
krunoj stazi. Radom portalne dizalice se rukovodi sa tla (kranovi manje nosivosti) ili iz kabine
smetene na gredi portala. Zahtevaju kvalitetno pripremljenu podlogu, imaju dugo vreme montae
i ogranienu oblast delovanja. Ove mane ine ih sredstvima za montau koja se primenjuju vrlo
retko, samo u specijalnim sluajevima.
Hidraulike dizalice su stacionarni ureaji koji, u zavisnosti od poloaja u odnosu na trajektoriju
kretanja transportovanog tereta, slue za potiskivanje ili povlaenje tereta, odnosno delova,
sklopova ili itavih montanih konstrukcija. Funkcionisanje se zasniva na radu jednostavne klipne
pumpe za ulje kojim se potiskuje cilindar sa radnim organom - klipom. Rade i na runi i elektrini
pogon a pumpe mogu da poveaju unetu silu i do 6000 puta. Visina podizanja tereta u jednom

TEHNOLOGIJA GRAENJA
hodu je do 40 - 50 cm pa se, za vee visine dizanja, pribegava radu u vie faza uz postavljanje
privremenih podmetaa. Brzina rada je mnogo manja nego kod auto-dizalica i toranjskih kranova
ali su zato dozvoljene montane operacije sa teretima gotovo neograniene teine (5 - 200 t) i uz
sprezanje veeg broja dizalica. U sluaju potrebe za sinhronizacijom dejstva veeg broja hidrau-
likih dizalica poeljno je primeniti mikro-raunarsku opremu. Praktino, tehniki limit za primenu
hidraulikih dizalica predstavlja samo nosivost podloge na koju su ove dizalice oslonjene.
Viljukari su samohodne maine opremljene
hidraulikim ureajem ili lananikom za podi-
zanje tereta i sredstvom za zahvatanje tereta
u vidu para elinih poluga (viljuka) isprue-
nih ispred maine ili montiranih bono, izme-
u osovina prednjih i zadnjih tokova.
Viljuka se kree (klizi) po ramu iji nagib mo-
e da se menja. Zahvaeni teret se naginja-
njem unazad za 10-12o obezbeuje od
iskliznua pri promenama pravca i brzine kre-
tanja viljukara a istovar se vri naginjanjem
rama unapred, sputanjem viljuke do potpu-
nog oslanjanja tereta na podlogu i povlae-
njem maine unazad sve do oslobaanja vi-
ljuke za novu radnu operaciju. Opisanim na-
inom mogu se po dobroj podlozi transporto-
vati tereti do 50 - 70 kN to je ogranieno
rasporedom masa same maine i transporto-
vanog tereta. Iako je predodreen za komad-
ni teret viljukar moe biti upotrebljen i za
transportovanje sveeg betona u specijalnim
posudama, paletiranih betonskih ili glinenih
prefabrikata i sl. Velika manevarska mo ini
ova sredstva nezamenljivim u opsluivanju
proizvodnih procesa organizovanih u halama i
skladitima sa prostornim ogranienjima.
Portalni kran na deponiji elemenata
Gumirani pneumatski jastuci su izraeni od specijalne gume armirane vieslojnim elinim
mreama koja sredstvu daje odgovarajuu otpornost protiv razaranja usled velikih unutranjih
pritisaka. Jastuk je relativno tanak pa se moe uvui ak i ispod vrlo nisko oslonjenih elemenata.
Nakon povezivanja sa kompresorskim ureajem jastuk se puni vazduhom koji ubrzo dostie
pritisak neophodan za podizanje tereta.
Ova sredstva su pogodna za sve procese u kojima se zahteva mala brzina rada ali imaju manu u
relativno malom opsegu visina podizanja pa se za odizanje velikih tereta na visine preko 20 - 30
cm moraju koristiti paketi ija stabilnost nije dovoljno pouzdana. Praktinije je ukoliko se radi
postepeno, u koracima, nakon svakog odizanja ispod tereta se ubacuju privremeni podupirai
(oslonci) a postupak se ponavlja.
U praksi se u masovnoj primeni nalaze i rune mehanike dizalice maksimalne mase oko 50 -
70 kg. One rade na principu okretanja ruice koja ili preko zupanika izaziva sporo podizanje i
sputanje zubaste poluge, ili preko ipke sa navojem izaziva sporo pomeranje (skupljanje i
razmicanje) zglobno vezanih parova poluga, a zbog velike koncentracije pritiska u oslonakoj
zoni slue prevashodno za podizanje tereta sa vrste podloge. U zavisnosti od konstrukcije mogu
podizati i do 5 - 12 tona na visinu od 30 - 40 cm. Konstrukcijski su osigurane protiv iskliznua
tereta pa je rad njima jednostavan i bezbedan.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
7.7.2 IZBOR MEHANIZACIJE ZA MONTANE RADOVE
Oblik nosaa i njegova osetljivost na promenu statikog sistema utiu na izbor naina montae, a
gabarit i teina elementa utiu na izbor sredstva za montau. U odnosu na postupak rada
elementi se mogu podeliti na etiri kategorije:
a) laki - dizalice ih mogu brzo i bezbedno premetati sa mesta na mesto, pa i u hodu
transportovati od deponije do mesta montae (kinematika montaa elemenata),
b) srednji - dizalice ih podiu i montiraju bez kretanja a sa isputenim stabilizatorima protiv
prevrtanja,
c) teki - za ovakve elemente je nuno proraunati taan poloaj stabilizirane autodizalice,
u odnosu na deponovani nosa (najblie mogue projektovanom poloaju) i leita
pripremljena za njegov prijem, zato to dizalica radi u zoni svoje granine nosivosti, i
d) izuzetno teki - jednom dizalicom nije mogue izvriti montau ve je nuno primeniti
dodatne mere ukljuujui primenu sprezanja rada dveju adekvatnih dizalica.
Iz podele se vidi da se ona odnosi na odreeno, usvojeno sredstvo za montau nosaa pa bi, za
dizalicu drugaijih performansi, isti elementi prelazili u niu/viu kategoriju. Specijalizovanim
firmama stoje na raspolaganju mona sredstva za podizanje nosaa, ali, kao i kod ostalih
graevinskih maina, kriterijum pri izboru moraju biti efikasnost i ekonominost rada tj. praktini
uinak dizalice i kotanje radnog sata. Prilikom sagledavanja karakteristika objekta, sa aspekta
montanosti njegovih delova, izuzetno je vano izabrati odgovarajui tip dizalice. Stoga Izvoa,
na osnovu sagledavanja svojih potreba i mogunosti, mora odluiti da li e:
1. koristiti vlastitu mehanizaciju za montau,
2. iznajmiti neke ili sve maine samo za potrebe konkretnog projekta,
3. kupiti maine koje mu nedostaju za montau.
Svaka dizalica ima karakteristian dijagram do-
hvata u kome su, u zavisnosti od duine strele i
njenog nagiba tj. od visine dizanja i daljine do-
hvata, naznaene dozvoljene teine tereta.
Ukoliko vlastitim kranovima moe ispuniti zahte-
ve ugovorene dinamike izvoenja montaerskih
radova Izvoa obino nerado iznajmljuje tue,
ak i u situacijama kada mu oni mogu olakati i
ubrzati radove. On najee posee za iznajmlji-
vanjem kada mu nedostaje kljuna maina ili
kada, zbog iskorienja vlastitih kapaciteta i
kanjenja radova, eli da nadoknadi kanjenje
otvaranjem novih, paralelnih tokova montae.
Rei, ali mogui, sluajevi su oni kod kojih je na
razliitim frontovima rada istog gradilita potre-
bno povremeno angaovanje krana koji je u vla-
snitvu izvoaa a njegov "tamo-amo transport"
je otean topografijom terena. I u tim sluajevi-
ma je opravdano iznajmljivanje pogodnih sred-
stava. Trokovi iznajmljivanja ne moraju biti ve-
liki ukoliko Izvoa ima ugovor o poslovnoj sara-
dnji sa drugom firmom koja ima slian mainski
park pa se usluge plaaju razmenom maina.
Uslovi zahtevaju dobru organizaciju rada
Na odluku o eventualnoj kupovini utiu tehniko-tehnoloki ali i ekonomski faktori, posebno oni
koji se zasnivaju na obimu ugovorenih poslova i mogunostima otplate nabavljene maine kroz
njeno intenzivno angaovanje i iznajmljivanje.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Strukturu teina montanih nosaa potrebno je sagledati jo u fazi analize projektne doku-
mentacije jer se samo na osnovu potpunog tabelarnog pregleda, u kome o svakom tipu nosaa
postoje sledei podaci:
oznaka pozicije sa naznakom vrste nosaa (stub, greda, itd.),
oblik poprenog preseka (radi lake identifikacije),
ukupan broj komada (ili dat kao zbir po fazama izgradnje),
duina nosaa (sa skicom oznaenih mesta za zahvatanje),
teina nosaa (radi kontrole opte nosivosti dizalice), i
poloaj u konstrukciji (visinske kote montiranog nosaa),
moe usvojiti dizalica adekvatne nosivosti i produktivnosti. Naime, u sluaju znaajne uje-
dnaenosti teina nosaa izbor dizalice i nije poseban problem ali za ekstremne sluajeve u
kojima se meu parametrima rada dizalice javlja kao mogua:
najvea daljina dohvata, ili
najvea visina dohvata ispruenom strelom, ili
najvea visina dohvata strelom krana na koju je montiran produni ureaj.
treba, prema dijagramu dohvata raspoloivih dizalica, izvriti selekciju onih koje zadovoljavaju
konkretne zahteve posla. Optimalan izbor bi bila dizalica za koju je, za veinu montanih
elemenata, zadovoljen uslov da je:
ND = 65% - 85% EL (7.1)
pri emu primenjene oznake predstavljaju:
EL - teina elementa koji se montira,
ND - nosivost dizalice za potrebne parametre montae (duinu strele
i daljinu dohvata elementa).
Spregnut rad etiri dizalice na montai metalne konstrukcije

Za izvoenje montanih radova pri izgradnji industrijskih objekata esto se koriste dve auto-
dizalice razliite nosivosti. Jedna za zadatke iz oblasti teke montae krupnogabaritnih nosaa i
nosaa velike teine (krovne reetke, prednapregnuti krovni vezai, stubovi i kranske staze) i
druga za ostale, manje i lake nosae (krovne ploe, ronjae, fasadne elemente i sl.). Ritam ra-

TEHNOLOGIJA GRAENJA
da ovih dizalica Izvoa moe i mora uskladiti uprkos razlici duina radnih ciklusa jer lakih
nosaa obino ima mnogo vie od nosaa iz primarne strukture objekta a cena ekanja monih
kranova ne dozvoljava neproizvodne pauze.
Nezavisno od toga koja je vrsta nosaa u pitanju potrebno je obezbediti odgovarajue sajle, po
duini i broju, kako bi zahvatanje i podizanje montanih elemenata bilo sigurno, a manipulacija u
zoni oslonakih mesta minimalna. Duinu sajli (elinih uadi) treba isprojektovati tako da prili-
kom podizanja nosa (krak stepenita, krovna koruba, itd.) zauzme poloaj koji e garantovati
priblino istovremeno naleganje na svim oslonakim takama. Veza sajle i nosaa mora biti pou-
zdana, ali je treba proveriti i probnim podizanjem nosaa do visine od oko 50 cm ime se omogu-
uje da se veza i sajla pravilno meusobno uklope i iskljuiti proklizavanja i nestabilnosti u trans-
portu. Za montau mogu biti koriene samo atestirane sajle i pomoni ureaji.
Sinhronizacija rada brojnih maina zahteva strunost, iskustvo ali i stalno prisustvo
7.7.3 USLOVI ZA PRIMENU MEHANIZACIJE
Poznato je da se za 1m3 objekta u izgradnji mora angaovati od 50 - 500 kg graevinskog mate-

rijala. Taj materijal je u rastresitom ili komadnom stanju i deponuje se na teritoriji gradilita prema
dinamikom planu angaovanja resursa. Veliki deo tog materijala (posebno onog u krupnim ko-
madima ili na paletama) moraju preneti ili makar podii sredstva za vertikalni transport. Ona sto-
ga postaju kljuni faktor efikasnog, visoko produktivnog rada pa treba posvetiti znaajnu panju
izboru mesta za deponije materijala i organizaciji rada na njima. To nije vano samo zbog olaka-
vanja rada dizalica ve, pre svega, zbog visokih trokova rada transportnih sredstava koja, e-
kajui na istovar ili utovar, gube dragoceno vreme.
Preciznim prikazom tehnologije rada olakava se kako pravilno planiranje potreba za resursima
tako i uspostavljanje neophodnih veza izmeu aktivnosti mrenog plana. Tako, na primer,
polazei od raspoloive mehanizacije i opreme izvoaa montanih radova treba za auto-dizalicu
izvriti detaljnu statiko-dinamiku analizu faze montae nosaa i utvrditi organizacione i tehnike
mere neophodne za pravilno odvijanje planira-nih aktivnosti. One obuhvataju sledee akcije:

TEHNOLOGIJA GRAENJA
1. Auto-dizalica se mora postaviti osovinski, t.j. u zonu u blizini polovine rastojanja izmeu
osa stubova.
2. Pre poetka montae treba izvriti detaljnu proveru stanja hidraulikih ureaja na auto-
dizalici. Ovo se odnosi na ureaje koji e na bilo koji nain, u bilo kojoj fazi rada, biti
uvedeni u aktivno stanje i za svu elinu uad kojom je maina opremljena. Sama auto-
dizalica sme pristupiti montai jedino ukoliko ima atest o potpunoj ispravnosti, izdat od
strane ovlaene organizacije za odravanje tog tipa maina, a pregled pre poetka ra-
da podrazumeva i standardnu vizuelno-tehniku kontrolu od strane rukovaoca maine.
3. Nakon pregleda maine postavljaju se liperi (drveni pragovi) za indirektno oslanjanje
papua stabilizatora na tlo. Podloga za lipere mora biti ravna i ravnomerne nosivosti
kako ne bi dolo do neravnomernog ili progresivnog sleganja tla. Stabilizatori se iz
bezbednosnih razloga uvek isputaju do kraja i fiksiraju, zabravljuju klinovima, a zatim
maina podie u poloaj za rad.
4. Postavljanje sredstava za montau vri grupa atestiranih montera potujui preporuke i
grafike prikaze iz ovog projekta. Kontrolu pravilnosti rada i adekvatnog poloaja bolcni,
ekli i uadi vre sami monteri uz prisustvo efa montae.
5. Pre probnog odizanja nosaa sa njega treba skloniti sve nestabilne delove konstrukcije,
oistiti povrinu i popraviti mesta na kojima je dolo do oteenja boje. Aktiviranjem vitla
auto-dizalice zateu se sajle i polako se unosi oko 70% potrebnog optereenja uz kon-
trolu indikatora pritiska u hidraulinim ureajima. Pre odizanja portalnog nosaa vri se
blokiranje teleskopske ruke i prelazi na rad i podizanje samo pomou vitla. Nosa se za-
tim probno odie na visinu od 20 - 30 cm kako bi se proverio poloaj itavog sklopa
sredstava za montau i samog nosaa a posebna panja se poklanja pravilnom nale-
ganju eline uadi.
6. Podizanje nosaa vri se lagano uz pomnu kontrolu stanja tereta i ponaanja rada auto-
dizalice. Nakon fiksiranja nosaa u projektovanom poloaju u potpunosti se oputaju
sajle i demontiraju koriena pomona sredstva za montau.
Unutranji putevi mogu angaovati veliki i vaan deo teritorije gradilita pa je u mnogim sluaje-
vima povoljnije angaovati stacionarni kran velikog dohvata nego reavati saobraajne probleme i
zastoje u transportu usled rada krana u zoni saobraajnica. U takvim sluajevima inenjeri tee
da postave kran to blie objektu kako bi maksimalno iskoristili operativnu mo maine ali je va-
no da pritom ne zaborave na opasnost od klizanja materijala na bokovima iskopa pod teinom
krana u radu.
Preporuka za rad je da minimalni razmak od ivice iskopa temeljne jame do najblieg oslonca kra-
na zadovolji uslove iz tabele koji rastojanje prikazuju u funkciji vrste materijala u kome se iskop
vri i dubine temeljne jame.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
MONTANI RADOVI
7.8. PROJEKAT MONTANIH RADOVA
Montani radovi u Projektu organizacije graenja (POG) mogu biti zastupljeni u jednom delu
(ukoliko su po obimu mali i obuhvataju montau delova objekta: stepenini krakovi, manji fasadni
elementi ...) ili kompleksnou problema koje treba razreiti mogu nametati izradu Projekta mon-
tanih radova (PMR). Izrada projekta montae i POG-a je obavezan deo procesa pripreme teh-
nike dokumentacije a moe ga za potrebe Investitora raditi bilo projektant konstrukcije, bilo oda-
brani Izvoa radova. Ovaj drugi sluaj se javlja kod montae nestandardnih konstrukcija ili no-
saa izuzetnih raspona kada je neophodno projektovanje specijalnih alata ili primena standardne
opreme u nestandardnim uslovima pa u cilju racionalizacije radova Izvoa dobija pravo da u
Projektu montanih radova daje reenja kojima u najveem stepenu moe iskoristiti raspoloive
kapacitete. Da bi projekat montae uspeno posluio svrsi projektant mora izvriti detaljnu anali-
zu projektovanog konstrukcijskog sistema sa stanovita vrste, veliine i broja razliitih konstrukci-
onih elemenata i dekomponovati objekat na elemente. Na strukturu dekompozicije najvie utiu:
1. nain proizvodnje nosaa (da li e biti prefabrikovan na-licu-mesta ili u specijalizovanim
industrijskim pogonima)
2. nain transporta nosaa (vrste i kapaciteti transportnih sredstava),
3. sredstva za montau, i
4. nain spajanja delova u funkcionalnu celinu (tipovi veza).
7.8.1 SADRAJ PROJEKTA MONTANIH RADOVA
Odobrenje za poetak montanih radova moe se dati samo na osnovu odobrenog (revidovanog)
Projekta montanih radova. Kao deo tehnike dokumentacije PMR mora da sadri tekstualne
opise tehnologije rada, numeriku kontrolu stabilnosti nosaa i maina u toku rada, grafike pri-
loge i drugo. Standardnim sadrajem PMR-a treba obuhvatiti najmanje sledee tematske celine:
1. Tehniki opis sa osnovnim tehnikim uslovima za montane radove.
2. Analiza usvojene metode sa opisom bitnih tehnolokih reenja.
3. Proraun fonda radnog vremena za montane radove.
4. Tabelarni pregled podataka o montanim elementima.
5. Opis naina izrade (prefabrikacije) montanih nosaa.
6. Spisak radova koje treba izvriti pre poetka montae.
7. ema redosleda montae nosaa.
8. Detaljni dijagram toka montanih radova.
9. Spisak opreme i alata za montane radove.
10. Prikaz pomonih sredstava za montau sa proverom statikih uticaja.
11. Idejni projekat pomone skele za montau stuba/glavnog vezaa.
12. Statika provera svih nosaa za uticaje u pojedinim fazama montae.
13. Izbor optimalnog sredstva za montau.
14. Sastav radne brigade za montane radove sa opisom rada na montai.
15. ema gradilita i prikaz trajektorija dizalica i transportnih sredstava.
16. Prikaz mera higijensko-tehnike zatite pri montai.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Veliki sportski objekti se u velikoj meri grade montanim postupkom

Uoljiva je velika slinost sa POG-a objekata visokogradnje to ukazuje na istu, organizaciono-
tehniku i tehnoloku prirodu pripreme za proizvodne procese na samom gradilitu. Detaljan
analitiki i grafiki prikaz ovog procesa smanjuje mogunost greke u radu. Posebno vaan
grafiki prilog je ema montae nosaa s obzirom da daje sumarni prikaz frontova rada,
primenjene mehanizacije, poloaje stajnih taaka dizalica i naznaku daljina dohvata za grupe
nosaa a obavezan je i proraun (provera) prefabrikovanih nosaa za optereenja koja se javljaju
u fazama montae (transportu i uspravljanju) dok se u nekim sluajevima, npr. kada nosa velike
povrine mora due vreme ekati montau ostalih nosaa ili ukruenja, mora kao faktor
optereenja uzeti i vetar. U esto skuenim gradilinim uslovima javlja se problem kvalitetnog
oblikovanja gradilinih puteva, kako sa stanovita neophodne irine, tako i sa stanovita mini-
malnih radijusa krivine. Mnoge nosae, uglavnom one duine L = 15 - 20 m ili due, transportuju
specijalna vozila koja zahtevaju adekvatne radijuse krivina. Ukoliko radijusi krivina ne zadovolja-
vaju uslove, tada se nosai velikih raspona liju na-licu-mesta izmeu stubova na koje se posle
montiraju. Zato, projektovane eme gradilita treba staviti u funkciju izvoenja montanih radova,
radi lake manipulacije vozilima.
Sve karakteristike proizvodnog procesa treba prikazati u odgovarajuoj tehnikoj dokumentaciji.
Ukoliko se prefabrikovani betonski element prednapree tada, prema odredbama standarda JUS
U.E3.050, pored standardnih (obaveznih) delova tehnike dokumentacije:
a) projekta konstrukcije od prefabrikovanih elemenata sa preciznim dokazom sigurnosti
konstrukcije za sva oekivana optereenja, svim radionikim crteima i crteima spojeva
i veza elemenata i konstrukcije,
b) projekta tehnologije proizvodnje prefabrikovanih elemenata sa dispozicionim raspore-
dom proizvodnih kapaciteta, opisom procesa i specifikacijama potrebne opreme, i
c) programa kontrole kvaliteta,
za potrebe izvoenja ovih radova treba obezbediti i:
d) podatke o karakteristikama sistema za prednaprezanje,
e) prostor za radove na prednaprezanju,
f) uslove za kvalitetnu zatitu kablova za prednaprezanje,
g) sredstva za kontrolu sila prednaprezanja u predvienim fazama, i
h) podatke o vrednostima ugiba elementa.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
7.8.2 IZRADA PROJEKTA MONTANIH RADOVA
Projekt organizacije graenja moe sadrati neke, najvanije podatke iz nabrojane tehnike
dokumentacije ili se pozivati na nju ali mora obezbediti uslove za izvoenje radova u planiranom
obimu i kvalitetu. Kod prefabrikata je posebno vana tanost izrade pa treba isplanirati sve
organizaciono-tehnike mere koje e tolerancije tanosti (odreene u zavisnosti od funkcije
elementa u sklopu i njegovog odnosa prema ostalim elementima) drati u okvirima doputenog.
Pri projektovanju redosleda montae elemenata objekta treba obratiti posebnu panju na to da:
prethodno montirani deo konstrukcije objekta bude u statiki i dinamiki stabilnoj
konfiguraciji,
usvojeni redosled montae obezbeuje kontinualno odvijanje radova sa priblino istim
reimom rada (laka, srednja, teka montaa), i
se montaom nosaa otvara to je mogue vei front rada drugim grupama radova kako
bi se poveala paralelizacija proizvodnih procesa.
Stoga je najvaniji grafiki prilog Projekta montae ema montae nosaa jer daje sumarni
prikaz frontova rada, primenjene mehanizacije, poloajem stajnih taaka dizalica i naznakom
daljina dohvata za grupe nosaa itd. Radi lakeg prikaza odnosa veliina montanog sredstva,
elementa i objekta eme montae treba raditi u razmeri 1:100 (kod pomonih ema 1:200).
Prikaz montae viebrodne industrijske hale

ema montae je kompleksan crte koji, u osnovi i karakteristinim presecima objekta, prikazuje:
dispoziciju saobraajnica sa naznakom stanja unutranjih i spoljanjih transportnih
puteva,
trajektorija kretanja transportnih sredstava do privremenih deponija, odnosno do mesta
montae dopremljenih elemenata,
dispoziciju susednih objekata sa oznaenim visinskim kotama i udaljenou od dizalice
kada je ona u radnom poloaju,
osovine objekta koji se montira sa osnovnim kotnim linijama (kod objekata na
stepenasto zaseenim terenima neophodne su i visinske kote, pa samim tim i oznake
veliine uspona du transportnih puteva),
prikaz osa objekta i drugih oznaka bitnih za orijentaciju na lokaciji,
dispoziciju objekata i povrina odreenih za deponovanje nosaa,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
oznake redosleda montae na tipinim stajnim takama du trajektorije kretanja dizalice

sa karakteristinim emama zahvatanja jednog ili vie nosaa na svakoj od tipinih
stajnih taaka dizalice.
na karakteristinim stajnim takama treba dati detaljan prikaz kraka dizanja sa
naznakom momenta dizanja (teina elementa krak dizanja) i elementima rotacije i/ili
translacije nosaa koji se montira.
prikaz poloaja pomonih sredstava (jarmova, lakih montanih skela, ograda...) u fazi
privremenog deponovanja i aktivne primene,
zatiene radne zone u kojima je tokom rada dozvoljen pristup samo ekipi montaera i
ovlaenim licima,...
Potrebno je naglasiti da se u esto skuenim gradilinim uslovima javlja problem kvalitetnog
reavanja gradilinih puteva, kako sa stanovita neophodne irine tako i sa stanovita minimalnih
radijusa krivine. Mnoge nosae, duine L = 15 - 20 m, transportuju posebna vozila koja zahtevaju
adekvatne radijuse krivina. Ukoliko je tako jednostavnije i jeftinije kretanje ovih vozila treba
organizovati du trasa sa kvalitetno zbijenom podlogom.
Kod ucrtavanja nosaa, u fazi privremenog deponovanja, treba obratiti panju na ostavljanje
dovoljnog prostora kako bi dizalica, locirana iznad stajne take, mogla izvriti pravilno
stabilizovanje pre poetka rada. Kod srednje i teke montae treba krakove za stabilizaciju
maine pri radu:
a) montirati (kod dizalica sa zglobnim stabilizatorima na preklop), ili
b) izvui (isputanjem hidraulinim putem).
Vee dizalice u svom priboru imaju i podmetae za oslonce ispod krajeva stabilizatora u vidu
armirano - betonskih ploa ili rotilja od monih drvenih greda preko kojih se optereenje maine i
njenog tereta redukuje i ravnomerno prenosi na tlo. Kako su ovakvi podmetai znaajnih di-
menzija treba ih pri prostornoj analizi stajnih taaka ucrtati u emu montae u odgovarajuoj
razmeri. U toku montae je neophodno primenjivati odgovarajua, brojna sredstva zatite na
radu, ali je isto toliko vano kontrolisati stanje temperature i brzine vazduha na gradilitu jer se pri
niskim temperaturama neke veze ne mogu realizovati na eljeni nain a pri jaem vetru se
montaa mora (do daljeg) prekinuti. Uticaj vetra se ogleda u neravnomernom pritisku na pomo-
na sredstva i elemente koje transportujemo pa dolazi do njihovog ljuljanja, okretanja oko ose i
podrhtavanja a sve to ometa montere da bezbedno i precizno dovedu element do njegovog
oslonca na montiranoj konstrukciji. to je element veih dimenzija, razueniji i neravnije povrine
(ima otvore, udubljenja) to je kontrola njegovog transporta sloenija jer usled otpora (ak i mirnog)
vazduha kretanju takvog predmeta dolazi do pojave ekscentriciteta rezultantne sile u odnosu na
teite mase elementa. Ukoliko se radi o montai delova relativno niskih objekata (industrijske
hale, jednospratni objekti) najee se koriste auto-dizalice i uobiajeno je pridra-vanje eleme-
nata dugim (do 20 m) uetima; mora ih biti najmanje 2 a vezuju se za take najudaljenije od
teita kako bi se minimizirala sila potrebna za upravljanje elementom.
Visoki objekti zahtevaju transport toranjskim i slinim kranovima iji se teret ne moe kontrolisati
na taj nain. Ukoliko se, pritom, zna da se mikro-klimatski uslovi (temperatura, brzina vetra)
menjaju ve nakon nekoliko metara iznad tla postaje jasno da se sa zemlje ne mogu prikupljati ni
precizni podaci o klimatskim promenama.
Da bi se izvela bezbedna i precizna montaa neophodno je u fazi pripreme za podizanje ele-
menta izvriti merenje brzine vetra na tlu (jer nakon odizanja element moe dobiti rotaciju koja ga
gura ka okolnim predmetima i objektima u zoni deponovanja) i na objektu, u zoni montae (jer
pokrenuti element treba prihvatiti, stabilizovati i umiriti da ne bi udario u montirani deo konstrukci-
je). Merenje brzine vetra se precizno vri runim (meteorolokim) brzinomerima ali se moe i
dovoljno precizno proceniti prema uticaju vetra na neposrednu okolinu objekta. Tabela daje prak-
tine opise za vetrove jaine 0 - 9 stepeni Boforove skale (vetrove koji karakteriu nae klimatsko
podruje) i orijentacione vrednosti pritiska kojim deluju na predmete. Kod takve procene treba
uzeti u obzir uticaj samog objekta u izgradnji na pojaanje strujanja vazduha i pojavu lokalnih i
neoekivanih turbulencija. Takav uticaj moe iznositi i do 0,5 - 1,0 bofora.
Opis uticaja vetra na okolinu objekta Broj Brzina vetra Pritisak vetra

TEHNOLOGIJA GRAENJA
bofora (m/s) (Pa)

Tiina, dim se die uspravno 0 0 - 1,3 ---
Lahor, dim se die skoro uspravno 1 1,4 - 2,7 0,2 - 2
Povetarac, povremeno treperi lie,
na licu se osea vetar 2 2,8 - 4,5 2-7
Vetri, povremeno pomera lie i

granice, pokree i razvija zastave 3 4,6 - 6,6 7 - 17
Umeren vetar, povija tanke grane,

podie papire, lepra zastavom 4 6,7 - 8,9 18 - 34
Umeren sve vetar, povija vee grane,

podie talase na stajaoj vodi 5 9,0 - 11,3 35 - 60
Sve vetar, klati tanja stabla, uje se

huk iznad kua i kroz ice 6 11,4 - 13,8 61 - 95
Jak vetar, povija tanja stabla, kotrlja

otpatke drveta, talasima pravi penu 7 13,9 - 16,4 96 - 145
Vrlo jak vetar, povija i lomi jae grane,

ovek teko ide protiv vetra 8 16,5 - 19,2 146 - 205
Olujni vetar, lomi vee i jae grane,

rui crep i dimnjake sa krova 9 19,3 - 22,4 205 - 290
Za montane radove je, pored uslova u pogledu jaine vetra, vrlo vana kvalitetna osvetljenost
gradilita i frontova rada. Potreba da se montaa konstrukcije odvija u vrlo povoljnim uslovma
moe stvoriti probleme pri realizaciji radova planiranom dinamikom. Odlaganje pojedinih aktivno-
sti zbog jakog vetra, atmosferskih padavina i drugih razloga mogu nametnuti rad u popodnevnim i
veernjim satima kada dnevna svetlost nema potrebnu jainu za obezbeenje optimalnih radnih
uslova. A minimalni uslovi su, izraeni u luksima (lx), razliiti u zavisnosti od vrste rada:
5 lx - za prilaze radnim mestima, staze, saobraajnice,
10 lx - za deponije i platoe za pretovar delova konstrukcije,
30 lx - za montau elemenata konstrukcije.
Kvalitetna osvetljenost frontova rada obezbeuje se odgovarajuim projektom gradilinih instala-
cija i odravanjem svetleih tela u ispravnom i istom stanju (zbog brzine prljanja i neredovnosti
ienja uobiajeni faktor uveanja instalirane moi svetleih tela je 1,50). Osvetljaj se moe po-
stii kombinacijom opteg i lokalnog osvetljenja, usmerenog na uu radnu zonu. Kod montanih
radova koji se odvijaju uz pomo toranjskih kranova reflektori se postavljaju na kulu krana; ma-
ksimalno visoko kako bi se izbeglo vrlo nepovoljno (zaslepljujue) koso osvetljavanje i stvaranje
velikih senki. Ukoliko se u montai koristi auto-dizalica reflektori se postavljaju na visoke drvene ili
metalne stubove.
7.9. IZVOENJE MONTANIH RADOVA
U procesu montae karakteristine su sledee radne operacije:

a) kontrola i priprema leita za element,
b) kontrola i priprema elementa za montau,
c) zahvatanje i probno podizanje nosaa,
d) postavljanje nosaa u projektovani poloaj, i
e) izrada veze elementa sa konstrukcijom.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
7.9.1 KONTROLA I PRIPREMA LEITA ZA ELEMENT
Leite je posebno obraeni deo konstrukcije objekta na koji se oslanja montani element pa je
pre montae neophodno izvriti njegovu inspekciju, proveriti ispravnost stanja i eventualno
ukloniti prepreke za normalan rad (iz temeljnih aa izvaditi naneti ut, sa ankernih veza ukloniti
ostatke maltera i slino). Pored ovoga neophodna je geodetska kontrola poloaja osovine leita i
njene apsolutne visine. Izrada temelja za montane stubove je aktivnost koja donosi nesiste-
matske greke; neki temelji nemaju dovoljnu visinu leita dok su drugi vii nego to je potrebno,
pritom se razlike javljaju i izmeu temelja u susednim redovima i u susednim osama osnove
objekta.
Da bi se radovi na korekciji visina leita minimizirali treba analizirati rezultate geo-detskog
snimanja i odrediti proseno odstupanje svih temelja a zatim, u odnosu na tu veliinu, izvriti
proraun veliina potrebnih popravki. Naravno, ovaj postupak je dozvoljen samo u slua-jevima
kada je dozvoljeno bilo kakvo odstupanje visina objekta. Ukoliko se, na primer, dograuje
proizvodna hala pa je predvienim radovima potrebno produiti kransku stazu veliina dopu-
tenog odstupanja zavisi od dozvoljene razlike visina delova kranske staze na mestu njenog
nastavka.
Pre poetka rada treba ograditi prostor i obezbediti uslove da sve bude bezbedno
S obzirom na to da su uslovi ove vrste stroi od onih koji se odnose na proizvodnju montanih
stubova potrebno je, u okviru analize apsolutnih i relativnih odstupanja visina vanih taaka,
izmeriti stubove pre montae, utvrditi apsolutne visine oslonakih taaka na njihovim kratkim
elementima i korekcijom visina leita stubova kompenzirati greke u njegovoj prefabrikaciji.
U cilju olakavanja preciznog postavljanja montanog elementa na taku oslanjanja projektanti
oslonaku zonu oblikuju na nain koji dozvoljava lak pristup i vizuelnu kontrolu od strane radnika.
S obzirom na potrebu da se ugraivanjem sveeg betona u prostor izmeu montanog stuba i
aice temelja omogui ostvarivanje njihove nepokretne veze uobiajeno je da se oslonaka
povrina stuba ojaa elinom ploicom sa trnom.
Trn je mali komad masivnog gvoa zavaren za ploicu koja je ankerovana u dno stuba; njegova
povrina mora biti dovoljna da sprei drobljenje betona dna aice usled koncentracije teine
stuba a visina je 2 - 3 cm ime se omoguava prodiranje ekspanzivnog maltera ili sitnozrnog
betona za zalivanje u sve delove oslonake zone. Ukoliko je potrebno korigovati visinu oslonca
ispod trna se podmee potreban broj elinih ploica prosene debljine 4 - 5 mm.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
7.9.2 KONTROLA I PRIPREMA ELEMENTA
Montaa prefabrikovanih betonskih nosaa je tehnoloki proces u kome je, i pored opsenih
tehnikih mera pri prefabrikaciji elemenata i pripremi gradilita, nuno vriti sukcesivnu kontrolu
prilikom svake operacije. Puna panja mora biti posveena jo u fazi deponovanja nosaa kako bi
proces montae tekao bez zastoja. Naime, iako se veina elemenata iste vrste (stubovi, grede,
ploe, itd.) zbog izvrene tipizacije moe proizvoditi u veim serijama u istim kalupima est je
sluaj da se na nosaima, pri prefabrikaciji vre i odreene intervencije, kao to su: ostavljanje
otvora za prolaz ili ugraivanje instalacija, ili ugraivanje ankera za privrivanje delova opreme i
sl. Sve ove izmene, u odnosu na tipske karakteristike, moraju se registrovati korekcijom oznake
pozicije nosaa koja se na nosau upisuje prilikom prefabrikacije. Iako istih gabarita takvi ele-
menti su meusobno razliiti. Zato prilikom njihovog deponovanja treba potovati redosled obrnut
od redosleda montae, kako bi radni takt pri montai bio ujednaen, a rad efikasan.
Da bi se proces pojednostavio nekad se
montaa vri direktnim zahvatanjem elemenata
sa vozila ali i tada vae isti principi o redosledu
utovara. Montaa "sa vozila" je esta u slu-
ajevima veeg broja manjih nosaa jer bi
njihovo privremeno deponovanje bilo
neracionalno, ali se zato doprema takvih
nosaa mora precizno planirati i izvriti kako
skupa mehanizacija ne bi nepotrebno ekala.
Kontrola elemenata se vri na gradilitu, na
mestu privremenog deponovanja prefabrikata.
Stoga je pravilno deponovanje vano za lako-
u pristupa i efikasnost rada montera. Ukoliko
se element zahvata sa vozila kojim je doprem-
ljen mora se razmotriti i opasnost od nekontro-
lisanog pomeranja i preturanja elemenata do-
premljenih u parovima i meusobno privreme-
no povezanih u cilju stabilizovanja. Ukoliko po-
stoji opasnost te vrste pomonim sredstvima
(uadima, podupiraima) treba obezbediti no-
sa koji ostaje na vozilu.
Pre podizanja nosaa treba proveriti oznaku
pozicije i potvrditi da dimenzije odgovaraju po-
dacima iz tehnike dokumentacije.
Radnici proveravaju oslonac novog elementa
Kod nosaa kod kojih je ugraena asimetrina armatura treba identifikovati strane (ukoliko to nije
mogue prema drugim, spoljanjim odlikama elementa) i izvriti pravilnu orientaciju nosaa.
Ukoliko u nosau nisu ostavljeni ankeri ili otvori u cilju lakeg zahvatanja treba utvrditi i obeleiti
poloaj mesta za zahvatanje nosaa sajlama ili nekim drugim pomonim sredstvima. Vizuelnu
kontrolu stanja nosaa nakon transporta, ili dueg deponovanja, treba dopuniti detaljnom
proverom oslonake zone i stanja isputene armature. Kako je posmatrani nosa esto oslonac
za druge nosae to i njihova oslonaka mesta podleu kontroli.
Nain dekompozicije objekta zavisi i od uslova transportnih ogranienja. Neki elementi konstruk-
cije mogu biti prefabrikovani van gradilita i transportovani standardnim vozilima a druge treba
proizvesti u vidu to je mogue krupnijih delova. Takvi elementi, ije se povezivanje mora izvriti
na gradilitu, zahtevaju posebne mere kontrole kvaliteta spojeva a u nekim sluajevima se vri i
probno optereivanje nosaa u cilju provere njegove nosivosti i veliine stvarnih napona i defor-
macija. Prefabrikovani betonski elementi u toku proizvodnje, transporta i montae prolaze kroz
razliite kombinacije statikih i dinamikih uticaja koji mogu da izazovu i oteenja njegove
strukture, odnosno da dovedu do smanjenja njegove nosivosti, upotrebljivosti ili trajnosti. Ove tri
karakteristike kvaliteta nemaju podjednaku vanost pa se i mere za sanaciju nastalih i konstato-
vanih oteenja razlikuju. Razlike proizilaze i iz tipa i karakteristika elementa (oblik, dimenzije,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
mesto i uloga u objektu) pa je, u okviru izrade projekta montae, potrebno predvideti mere i sred-
stva za otklanjanje onih oteenja koja se moraju eliminisati pre ugraivanja montanih
elemenata u konstrukciju.
Iako se nakon prefabrikacije proizvoda obavezno vri pregled i (kada veliina i priroda greke to
dozvoljavaju) opravka oteenja treba upozoriti na one proizvodne greke koje, usled grubog
nepotovanja kriterijuma o kvalitetu proizvoda (previda) mogu biti konstatovane tek na gradilitu -
pre montae. To su obino greke koje, zbog toga to povrina nosaa (panela) ostaje vidljiva, ne
mogu biti otklonjene klasinim postupcima. Mogu se konstatovati kao:
a) zone betona promenljive debljine i razliite starosti, izazvane nepotovanjem dinamike
ugraivanja betona i slabom obradom horizontalnih radnih spojnica,
b) zone nepravilnog sloja betona iste partije, izazvane nepravilnim razastiranjem i
ugraivanjem materijala u slojevima neujednaene debljine,
c) zone sa razliitim sastavom betona za izradu nastavaka na mestima vertikalnih radnih
spojnica, i
d) zone iz kojih je zbog slabih spojeva u oplati dolo do gubljenja cementnog mleka ili je
zbog retkih distancera mreasta armatura isplivala na povrinu elementa.
Neka oteenja nastaju u toku dugog depono-
vanja zbog nepravilnog rasporeda ili stabilnosti
oslonakih mesta (sleganje oslonaca stvara
uslove da se usled teenja betona male staro-
sti stvore i trajne deformacije elementa), druga
u fazi transporta zbog velike koncentracije na-
pona u zonama promena preseka, otvora u
elementima i drugim na dinamike uticaje ose-
tljivim mestima. Deava se da, zbog nepovolj-
ne konfiguracije nosaa, on ne moe biti depo-
novan na vozilu na planirani nain pa se, usled
promene mesta oslanjanja poveavaju naponi
zatezanja u zonama koje nisu armirane za
takve uticaje.
Prsline koje tako nastaju ostaju vidljive samo
do trenutka odizanja elementa sa vozila; po-
tom se usled ispravljanja elementa zatvaraju i
eventualna identifikacija ovih prslina nakon
montae moe dovesti inenjera u zabludu jer
ne poznaje uslove njihovog nastanka. To daje
posebnu vanost kontroli nosaa tankozidnih
i/ili razuenih preseka jer oni svoju stabilnost i
nosivost duguju ne samo obliku i dimenzijama
preseka ve i kvalitetu materijala od koga su
izraeni.
Metalne lestve i do 12m visokog radnog mesta
Neka oteenja nastaju lomljenjem elemenata u okolini uglova ili ivica pa je za popravku bitno da
se utvrdi da li je opravku mogue izvesti minkanjem uz primenu cementnog mleka ili se ve
odlomljeni deo mora potpuno ukloniti, vidljiva armatura oistiti i (eventuelno) dodata nova a zatim
ugraditi i obraditi beton.
Proraun prefabrikovanih nosaa mora biti izvren za sva optereenja koja se javljaju u pojedinim
fazama proizvodnog procesa. Na primer, stub koji je u fazi eksploatacije preteno pritisnut u fazi
transporta i uspravljanja u projektovani poloaj trpi uticaje usled savijanja. Ili, drugi sluaj, kada
pojasni tapovi reetkastog armirano - betonskog nosaa prilikom podizanja iz kalupa trpe
savijanje, a u eksploataciji imaju preteno aksialno naprezanje. Pored toga, pomenuta krovna
reetka i mnogi drugi, luni i linijski nosai (stubovi, grede) pokazuju tenju ka izvijanju izazvanom
sekunarnim dejstvom na konstrukcijski element. Ovakva dejstva su posebno karakteristina za
fazu montae:

TEHNOLOGIJA GRAENJA
a) kada se nosa podie pomou dizalice primenom para elinih sajli ili drugih sredstava
koja stvaraju ili ne spreavaju pojavu horizontalnih sila pritiska, i
b) kada je nosa postavljen u projektovani poloaj a sekundarni (krovni) nosai jo nisu
montirani kako bi ukruivali vitku, pritisnutu zonu montiranog nosaa.
Redukovanje preseka moe u fazi podizanja dugih, vitkih ili reetkastih nosaa dovesti do pojave
opasnosti od izvijanja ili nedovoljne nosivosti. Radi bezbedne montae reetkastog elementa
pribegava se njegovom privremenom ojaavanju montaom:
a) obujmice - metalna ili drvena kljeta koja u vidu para krutih nosaa, mestimino pove-
zanih dugim zavrtnjima, obuhvataju i povezuju vie tapova reetkastog nosaa vrei
preraspodelu uticaja upravnih na ravan reetke.
b) proteze - metalne ili drvene ekstenzije vora reetke koji omoguava oslanjanje nosaa
u vie linijski poreanih taaka i smanjuje uticaje koncentracije teina u vorovima i
deformaciju tapova reetke usled momenata savijanja upravnih na ravan reetke.
7.9.3 ZAHVATANJE I PROBNO PODIZANJE ELEMENTA
Jedan od uslova za organizaciju precizne i brze montae je jednostavno zahvatanje nosaa i lako
oslobaanje sajli nakon privrivanja montiranog elementa. Zahvatanje elemenata se moe
izvesti korienjem razliitih sredstava (videti poglavlje Pomona sredstva za montau) a
najee primenom :
eline ipke odgovarajueg prenika - kod montae ploastih nosaa ove ipke se pro-
vlae kroz rupe u nosau izvedene ugraivanjem cevi prenika veeg od prenika ip-
ke; ovaj nain moe uspeno da se koristi i pri montai tekih stubova i visokih greda,
elinih ankera ubetoniranih u masu nosaa - ankeri se najee primenjuju za monta-
u noseih i konstruktivnih povrinskih elemenata (ploe, zidovi, fasadni elementi),
specijalnih obujmica koje koriste efekat kleta - slue pri zahvatanju lakih elemenata, ili
sajlama (uadima) - njima se element obuhvata direktno ili indirektno (preko horizon-
talnih drvenih ili elinih poluga) i podie u projektovani poloaj.
Redosled montae nosaa znaajno utie na brzinu montae ali zavisi i od obezbeenosti
gradilita dovoljnim brojem kranova i ekipa radnika-montera

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Bez obzira koji je od naina usvojen nosa posle zahvatanja mora biti probno odignut na visinu
od oko 10 - 30 cm - da bi se potvrdila stabilnost veza pomonih sredstava. Visina odizanja ne
sme biti velika da bi se, u sluaju potrebe, element brzo i bezbedno mogao vratiti na oslonce i
pritom ostao neoteen. Deava se da usled velikih sila ankeri doivljavaju znaajne deformacije
uz mestimino razaranje povrine betona u zoni oko ankera. Probno odizanje dozvoljava ovakvo
sleganje veze dok je nosa na bezbednoj visini a omoguava da i nedostupne, leee povrine
elemenata budu oiene od ostataka prljavtine.
7.9.4 POSTAVLJANJE ELEMENTA U LEITE
U ovoj fazi rada je mogue razlikovati vie operacija

dizalice (podizanje tereta, okretanje strele). Transport
tekih nosaa treba tako organizovati da u toku podiza-
nja ne bude nuna promena duine strele. Razlozi lee u
osetljivosti hidraulinih ureaja i elji da se izlau to
manjim udarnim optereenjima.
Transport se odvija pod kontrolom radnika - montaera
koji parom uadi usmeravaju krajeve nosaa ka oslona-
kim mestima. Prilikom postavljanja nosaa u projekto-
vani poloaj potrebno je obezbediti precizno praenje
rada od strane geodetske ekipe kako bi bili ispunjeni us-
lovi u pogledu centrisanja nosaa i njegovog visinskog
Element se mora stabilizovati poloaja.
7.9.5 IZRADA VEZE ELEMENTA SA KONSTRUKCIJOM
Veina nosaa tipa stubova, montanih zidova ili reetkastih

krovnih nosaa pokazuje naglaenu osetljivost na dejstvo
vetra u fazi realizacije trajne veze sa stabilnim delovima
konstrukcije. Mere stabilizacije ovih nosaa, krutim cevastim
nosaima ili uadima, moraju biti precizno razraene u fazi
projektovanja montanih radova i dosledno sprovoenje na
samom gradilitu. Nijedan nosa, podignut sa privremene
deponije u cilju ugraivanja, ne sme biti van potpune
kontrole ekipe radnika. Napredovanje radova je mogue
samo ako su svi montirani elementi spojeni na adekvatan
nain u stabilnu celinu. Bez obzira da li se montirani nosa
nalazi u stabilnoj ili labilnoj ravnotei treba primenom: dr-
venih ili betonskih klinova, drvenih ili metalnih podupiraa,
zatega od elinog ueta ili drvenih i metalnih ramova,
obezbediti njegovu vertikalnost i nepomerljivost u prostoru.
Pritom prisutna geodetska sluba daje neophodne instruk-
cije i potvruje tanost montae u odnosu na projektne
Kontrola montae grede na stub zahteve.
Nakon fiksiranja poloaja treba prii ubrzanoj izradi trajne veze elementa u konstrukcijsku celinu
kako bi on mogao preuzeti optereenja usled montae drugih nosaa. Veze elementa i
konstrukcije se obezbeuju na razliite naine: zavarivanjem na preklop krajeva isputene
armature, zavarivanjem ubetoniranih elinih ploa ili nosaa, prednaprezanjem, betoniranjem
vora uz dodavanje sekundarne armature, zalivanjem spoja cementnim malterom ili lepljenjem
elementa za konstrukciju uz pomo smesa na baci epoksidnih smola.
Da bi mogle apsorbovati uobiajene imperfekcije trajne veze moraju biti sigurne i adaptibilne pa
na to ne sme uticati da li su one:
suve veze - ostvarene zavrtnjima, zavarivanjem, lepljenjem ili pomou modanika, ili

TEHNOLOGIJA GRAENJA
mokre veze - ostvarene povezivanjem osnovne armature, (eventualnim) dodavanjem

armaturnih profila i zalivanjem spoja sveim betonom.
Iako u analizi odnosa naina proizvodnje nosaa i vrste veze tih nosaa i izgraenog dela objekta
nisu mogue generalizacije ipak treba rei da: suve veze karakteriu nosae preciznije izrade, tj.
one koji su prefabrikovani u specijalizovanim proizvodnim pogonima, a mokre veze odlikuju
nosae proizvedene na gradilitu, odnosno krute veze u kojima se eli postii nosivost
ekvivalentna nosivosti monolitno izvedene konstrukcije. S obzirom na to da su veze potencijalno
slabije take konstrukcijskog sistema njihovom projektovanju i izvoenju treba posvetiti posebnu
panju. Od uspenosti reenja zavisi ne samo brzina i preciznost graenja, ve i obezbeenje
eksploatacionih performansi sistema. Duina preklopa armature ili izvedenih varova mora biti
adekvatna spoljnim uticajima koje posmatrani presek mogu opteretiti, a kvalitet betona razliitih
starosti utie na dodatnu raspodelu uticaja.
Montaa stepeninog kraka i prefabrikovane oupljene ploe

Kod projektovanja veza treba imati u vidu da sprezanjem prefabrikovanog i na gradilitu livenog
betona nastaju veze kod kojih se javlja preraspodela napona na tetu betona vee starosti i ugra-
ene armature koji apsorbuju razliku u deformacionim karakteristikama spregnutih materijala -
prevashodno modulu elastinosti novog i starog betona. Pored toga, zone krajeva nosaa sa
isputenim ankerima ostaju ponekad slabijeg kvaliteta usled gubljenja cementne paste na
otvorima za prolaz armature kroz oplatu. Takva mesta tokom transporta i montae lako mogu biti
i oteena pa odgovorno lice mora, pre montae nosaa, propisati mere za sanaciju ovih ote-
enja.
Angaovanje radne brigade oko montae odreenog elementa zavisi od kapaciteta sredstava za
montau, dimenzija i oblika elementa, vrste trajne veze, dostupnosti mesta oslanjanja i sl. Za
dnevni uinak brigade su, pored navedenog, vani podaci o trajanju radne smene i klimatskim
uslovima u vreme rada (temperatura, brzina vetra, intenzitet atmosferskih padavina) pa se tek
nakon prikupljanja i analize ovih faktora moe pristupiti analizi vremena.
Proraun vremena potrebnog za montau jednog stuba bi morao poi od sledeih faza rada:
1. postavljanje ureaja za zahvatanje stuba,
2. zahvatanje stuba,
3. probno odizanje stuba,
4. uspravljanje stuba
5. transport stuba do leita,
6. sputanje stuba u leite,
7. centrisanje stuba uz geodetsku kontrolu,
8. privremeno uvrenje stuba,
9. demontaa ureaja za zahvatanje, i
10. okretanje krana u prvobitni poloaj.
a proraun vremena potrebnog za montau glavnih vezaa bi trebao obuhvatiti sledee operacije:

TEHNOLOGIJA GRAENJA
1. vezivanje za stub (nosa vezaa) tornjeva pomonih skela,

2. postavljanje ureaja za zahvatanje vezaa,
3. zahvatanje vezaa,
4. probno odizanje vezaa,
5. uspravljanje vezaa,
6. dizanje i prenos vezaa,
7. postavljanje vezaa u projektovani poloaj,
8. centrisanje vezaa uz geodetsku kontrolu,
9. privremeno uvrivanje vezaa,
10. demontaa ureaja za zahvatanje,
11. demontaa tornjeva pomonih skela, i
12. okretanje krana u prvobitni poloaj.
Prilikom analize vremena treba poi od stvarnih podataka o brzini (o)kretanja sredstva za
montau ali i dobijena vremena posmatrati u svetlu gubitaka vremena i kratkih zastoja zbog
neophodnih meuradnji koje ine rukovaoc maine i radnici koji manipuliu nosaem. Koeficijent
korienja radnog vremena kojim treba redukovati uinak brigade moe se usvojiti samo ukoliko
postoji znaajna slinost uslova za rad sa nekim od prethodnih projekata, u protivnom se dobija
proraunom gubitaka vremena na premetanju maine sa jedne na drugu stajnu taku, na
ekanju sredstava za dopremu nosaa sa deponije i slinom. Sve planirane aktivnosti moraju biti
sinhronizovane a radna mesta odgovarajue opremljena kako bi do maksimuma mogao biti
iskorien faktor uigranosti radnika.
Montaa krovnih nosaa sportske hale na Novom Beogradu

TEHNOLOGIJA GRAENJA
ZAVRNI RADOVI
Prema tumaenju "Pravilnika o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje zavrnih
radova u graevinarstvu" (Sl. list SFRJ 21/90) "pod zavrnim radovima u graevinarstvu (...)
podrazumevaju se svi graevinsko-zanatski i ostali radovi na zavrnoj obradi, opremi i ureenju
svih objekata visokogradnje: stambenih objekata, objekata drutvenog standarda, privrednih
objekata i objekata niskogradnje i hidrogradnje, bez obzira na vrstu ugraenog materijala,
primenjenu tehnologiju graenja i projektovani konstrukcioni sistem, kao i graevinsko-zanatski
radovi na sanacijama, rekonstrukcijama i adaptacijama na izgraenim objektima".
Veliki broj vrsta ovih radova i u okviru svake vrste primena materijala i specijalnih alata koji ne
mogu biti upotrebljeni u drugim zavrnim radovima nameu spacijalizaciju radne snage u cilju
usvajanja specifinih praktinih znanja.
Stalni razvoj tehnologija proizvodnje novih ma-
terijala, ija je prednost u odnosu na postojee
u racionalizaciji utroka rada, materijala i ener-
gije za ugraivanje ili u postizanju boljih efeka-
ta (porast kvaliteta proizvoda) uz odranje ni-
voa utroka pomenutih resursa, prati proizvod-
nja runog alata i opreme kojima se neposre-
dno ostvaruju oekivani rezultati primene novih
materijala.
Usavravanje radnika ukljuuje organizovanu ili
samostalnu obuku za primenu savremenijih
postupaka, probni rad i fazu uigravanja (u kojoj
se usklauje ritam rada radnika razliitih kvalifi-
kacionih nivoa; u argonu poznatih majstora i
pomonika).
Permanentno obrazovanje radnika predstavlja uslov za porast konkurentnosti na tritu mani-
festovan kroz racionalizaciju rada, prirast kvaliteta i podizanje organizacionih sposobnosti ue-
snika u poslu. Ono podrazumeva odgovarajui nivo znaja inenjera (operativaca, rukovodilaca,
menadera) o tehnologijama zavrnih radova koji u stanbenoj izgradnji, u zavisnosti od vrste
objekta i nivoa obrade, mogu predstavljati 20 - 40 % investicione vrednosti objekta.
Upoznavanje projektanata organizacije graenja sa tehnikim uslovima za izvoenje zavrnih
radova omoguava:
pravilno sagledavanje meusobne tehnoloke uslovljenosti razliitih vrsta radova (iz
ega sledi precizno odreivanje vremenskih zazora u planu realizacije radova),
pravilno sagledavanje potreba za resursima (omoguava pravovremenu nabavku i
uskladitenje osnovnih i pomonih materijala i pribora),
kontinuiranje izvoenja srodnih vrsta radova, i sl.
Iako se u savremenoj izgradnji tei sve veoj primeni polufabrikata ili ugraivanju gotovih pro-
izvoda, injenica je da se zavrnim radovima na konstrukcijske elemente nanose novi materijali
(sve se deava na-licu-mesta) i da se radne operacije za vie vrsta radova vre na istom mestu.
U skladu sa pomenutim Pravilnikom, prema mestu ugradnje/izvoenja, zavrni radovi grupiu se
prema sledeim elementima objekta:
1. krov sa odgovarajuom zatitom;
2. sistemi fasada I obimni zidovi;
3. prozori, balkonska vrata, ulazna vrata i drugi spoljni otvori;
4. unutranja vrata;
5. laki pregradni zidovi;

TEHNOLOGIJA GRAENJA
6. ugraeni nametaj;
7. pod;
8. zavrna obrada I zatita povrina.
U daljem tekstu e biti dat saet opis 20-tak vrsta radova ili grupa radova koje su koncentrisane
na navedene elemente objekta.
8.1. KROVOPOKRIVAKI RADOVI

Krov objekta ima zadatak da svojom konstrukcijom i pokrivaem u potpunosti zatiti objekat i
sadraje i obezbedi neometanu eksploataciju objekta izloenog atmosferskim uticajima
(padavine, temperatura) a da pritom obezbedi protivpoarnu zatitu i omogui siguran pristup i
kretanje po krovu radnika na odravanju. U zavisnosti od toga da li krov kao prostorna celina slui
u stambene svrhe ili kao pomoni prostor razlikujemo podkrovlje od tavana. Obloge krovova treba
da odgovaraju zahtevima koji proizilaze iz namene pa krovovi u funkciji podkrovlja (topli krovovi)
imaju obloge koje pored osnovne funkcije (zatite od atmosferskih padavina) imaju i funkciju
toplotne i zvune zatite zgrade.
Krovni pokriva od slame, od drvenih ploa i od kamenih ploa

Krovni pokriva mora biti pod nagibom koji odgovara njegovoj sposobnosti da dovoljno brzo
odvede atmosferski talog do olunih horizontala. S obzirom na injenicu da se koliina padavina
menja u zavisnosti od klimatskog podruja to pokriva od istog materijala u uslovima jakih i estih
kia mora imati vei nagib od onog u krajevima gde su padavine slabijeg intenziteta. Ovo je
posledica zahteva da atmosferska voda ne sme ni direktno ni kapilarnim putevima prodreti kroz
pokriva u objekat. U skladu sa iznetim kriterijima moe se rei da se u praksi uglavnom potuju
sledee preporuke za izbor pokrivaa:
za nagib krova 3 - 7o mogu se primeniti sve vrste metalnih pokrivaa (limovi) ili Ruberoid
- krovna lepenka sa uvaljanom kamenom sitnei,
za nagib krova 7 - 15 o mogu se primeniti sve vrste Salonita - valovitih azbestnih ploa
koje su posebno obezbeene od prodora vode (vei preklop tabli, gitovanje spojeva) ili
dvostruki sloj krovne lepenke,
za nagib krova 15 - 30o mogu se primeniti ploe Salonita sa manjim preklopom tabli ili
jednostruki sloj krovne lepenke,
za nagib krova 30 - 40o mogu se primeniti dvostruko pokrivanje biber crepom ili Eternit -
azbest-cementne ploe,
za nagib krova 40 - 45o mogu se primeniti gusto pokrivanje biber crepom ili dvostruko
pokrivanje indrom - drvenim daicama,
za nagib krova 45 - 60o mogu se primeniti prosto pokrivanje biber crepom ili falcovanim -
ljebastim crepom ili gusto pokrivanje indrom.
Kao to je pokazano krovne obloge mogu biti ravne (u jednom sloju bez reljefa), slojevite ili
valovite pri emu im debljina i mehanika svojstva mogu biti takvi da zadovoljavaju zahteve u
pogledu samostalne nosivosti radnih optereenja ili su takve (ravan lim, ter-hartija) da im je
potrebna posebna podloga.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Krovna obloga (pokriva) moe biti uraen samo od hidroizo-

lacije (jednoslojna, vieslojna) ali i od crepa (vueni crep biber,
presovani crep), azbest-cementnih ploa, lima (ravnog ili tala-
sastog pocinkovanog, ravnog ili talasastog elinog lima,
aluminijumskog lima, bakarnog lima, plastinih masa, armiranog
stakla ... i svih drugih materijala koji zadovoljavaju uslove koje i
pomenuti materijali zadovoljavaju.
U tehnolokom pogledu povoljnije su obloge koje se isporuuju u
veim komadima jer postavljanje zahteva manji broj koraka pa
time i manji ukupan rad. Ipak, za veinu stambenih i javnih obje-
kata koji imaju krovove ravnih povrina crep predstavlja naje-
Biber crep u vrstu pokrivaa.
Crep se proizvodi od kvalitetne gline i moe imati ravne povrine (vueni crep - dobijen
postupkom plastinog oblikovanja) i biti pogodan za krovove sa nagibom do 60o ili profilisanu
formu sa ivicama oblikovanim za vezu "pero-leb" to ga ini podesnim za prihvat i usmeravanje
atmosferske vode niz crep (presovani i betonski crep - dobijen postupkom polusuvog oblikovanja)
na krovovima maksimalnog nagiba 45o.
Nagib krova 25o - 30o 30o - 35o 35o - 45o 45o - 60o
Duina preklopa 10 - 12 9 - 11 8-9 7 - 7,5
Pokriva na preklopima svojih delova mora obezbeivati kvalitetno zaptivanje koje e spreavati
prodiranje atmosferilija sa jakim vetrom. Da bi se zadovoljio taj uslov krov sa crepom kao
pokrivaem mora imati nagib vei od 22o i manji od 60o a preklop crepova u krovnoj ravni mora
zadovoljiti kriterijume date tabelom.
Moe se primeniti samo mainski izraen crep koji ima pravilan oblik i dobro je peen, jedre
strukture i ujednaene boje.
Najpoznatije vrste crepa su:
biber crep (dobio je ime po obliku koji lii na dabrov rep; na nemakom je bibber -
dabar) koji je ravan a kai se na letvice preko nosa (bradavice) koji tri iz ploice i ima
manu u tome to je nedovoljno pouzdan na dejstvo jakog vetra (odie se) i jakih kia;
koristi se za prosto pokrivanje (primena samo kod pomonih objekata, razmak letvica je
20 - 25 cm, obavezno osiguravanje spojnica), gusto pokrivanje (razmak letvica je 15 - 18
cm, spojnice crepova su nepropustne) i dvostruko pokrivanje (zvano i krunsko; zahteva
jae letve i podkonstrukciju jer je 50% tei od prostog sloga pokrivaa),
falcovani crep kome ljebovi daju veliku nosivost za stalno i udarno (grad) optereenje
a pritom odvoenje atmosferske vode ini mnogo sigurnijim nego biber crep a pritom
ima istu teinu (0,65 kNm-2); nabori povrine crepa su formirani na naspramnim ivicama
tako da omoguavaju pouzdano zabravljenje preklopa, i
kanalica crep u narodu poznat i kao eramida iji je polukruni konusni oblik pouzdan
zatitnik od intenzivnih kia a ima i vrlo dekorativan oblik kome je najvea mana velika
teina (1,10 - 1,40 kNm-2), oslanja se na letve na razmaku do 32 cm ime se
obezbeuje preklop od 8 cm.
Pokriva od crepa se izvodi polaganjem crepova preko letvica na prosenom razmaku od 34 cm
("tri-u-metar").
Poprenik presek letvica se dobija dimenzionisanjem za konkretne uslove oslanjanja, vrste crepa
i klimatsku zonu ali je u praksi uobiajeno da se potuje preporuka iz Tabele 8.2 o dimenzijama
letvi:
Razmak rogova 75 cm 90 cm 100 cm

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Dimenzije letvi 24 / 48 mm 30 / 50 mm 40 / 60 mm
Polaganje moe biti u paralelnom ili smaknutom poretku (sledei red poinje sa pomakom za 1/2
crepa). Da bi se stvorila bolja veza i zajedniki rad pokrivaa i krovne konstrukcije svaki peti crep
se zakiva pocinkovanim ekserom E 28/60. U klimatskim zonama koje karakterie jak vetar zakiva
se svaki drugi crep a kod nagiba krova veeg od 45o se zakiva svaki crep u redu. Podloga za
pokrivanje mora biti propisno i kvalitetno izraena tako da pokriva bez gibanja nalee celom
svojom povrinom. Grbina i slemena krova moraju biti izraeni ravno, bez talasa. Za vertikalan
transport grae i pokrivaa se obino koristi stubna konzolna dizalica.
Pokrivanje je vrlo zahtevno sa stanovita bezbednosti pri radu

Pokrivanje ploama je znatno lake i bre od pokrivanja crepom jer se preko debljih letvi 5/8 cm
polau valoviti elementi irine 1 m a duine 0,5 - 2,5 m iji poduni preklop od 0,2 m (u krajevima
sa jakim i dugim kiama preklop je 0,25 m) i popreni preklop od 1/2 talasa garantuju vodo-
nepropustnost spojeva. Za privrivanje svake table za gredice slue po 2 zavrtnja 6 sa
zaobljenim podlokama koji se postavljaju mainskim buenjem rupa 8 kroz preklopa talasa
tabli. Vezivanje tabli za metalne krovne rigle vri se zavrtnjima sa telom u vidu kuke koja se
zakainje za flanu profila. Za razliku od crepa ovi proizvodi se mogu oblikovati (skraivati)
seenjem du izvodnice talasa. Iako im talasast oblik daje krutost sa njima se mora paljivo ma-
nipulisati jer su osetljive na udar, pad alata ...
Krovni pokriva od crepa je osetljiv na dugo zadravanje vlage pa ga provetravanjem krova treba
odravati u to suvljem stanju. To je posebno vano u opisanim sluajevima adaptacija potkrovlja
gde termo izolacija mora ostati suva kako bi pravilno funkcionisala. Provetravanje ide od nieg ka
viem delu krova - od strehe prema slemenu - pa se na slemenu postavlja specijalno oblikovan
crep sa otvorima za provetravanje. Takvim elementima se pokrivaju i grebenasti prelomi krovne
ravni a krovne uvale se obrauju polaganjem lima preko daane podloge. Bone ivice krovne
ravni su izloene dejstvu vetra i atmosferilija pa ih treba zatvoriti vertikalnom daanom oblogom
sa odgovarajuim limenim lebom za prikupljanje i odvod vode. Posebna panja mora biti
posveena mestima prodora ventilacionih i dimnjakih kanala kroz krovnu ravan i mestima uvala i

TEHNOLOGIJA GRAENJA
prevoja na kojima se krovna ravan lomi pa dolazi do tekoa u oblikovanju krovne obloge od
krutih materijala (crep, Salonit). Industrija graevinskog materijala proizvodi od gline delove koji
se mogu lako uklopiti i primeniti za zatitu osetljivih mesta, slemena, grbina i prodora. Ovakve
forme se povezuju produnim cementnim malterom u razmeri 1 : 3 : 9.
8.2. TERACERSKI RADOVI

Teracerskim radovima se smatraju svi radovi na izradi vetakog kamena koji se sastoji od
mineralne vezivne komponente (obino cement) i drobljenog kamenog agregata, ploastih
komada prirodnog kamena debljine 2 - 3 cm ili keramike. Teraco se radi na licu mesta (kada za to
postoje tehniki i estetski razlozi) ili se teraco-ploe (dimenzija 20/20/2 ili 50/50/4 cm) i teraco-
table prefabrikuju a zatim polau na odgovarajuu podlogu. U grupi teracerskih radova
razlikujemo sledee vrste teraco proizvoda:
obian teraco - poznat je i kao liveni teraco a javlja se u varijanti jednobojnog (najee
beli) ili viebojnog teraca; tehnika njegove izrade je detaljno obraena u daljem tekstu,
teraco mozaik (venecijano) - izrauje se od mermernih ploa pravilnog ili (ee)
nepravilnog oblika, debljine do 15 mm i veliine do 15 cm koje se polau u obian ili
bojeni malter (za bojenje se koriste "oksidne" boje otporne na svetlost i vodu); ukoliko se
umesto mermera koriste delovi izlomljenih keramikih ploica dobija se keramiki teraco
mozaik,
teraco trake - predstavljaju klasian teraco izveden u vidu traka irine do 20 cm koje se
izrauju na podovima a slue u dekorativne svrhe i razdvajanje polja izvedenih na
drugaiji nain ili od drugih materijala,
teraco zaobljenja (holkeli) i podnoja (sokle) - su na spojevima vertikalnih i
horizontalnih povrina; imaju debljinu 1 cm i visinu do 15 cm,
teraco stepenite - gazita se prave od livenog teraca ili teraco ploa.
Teraco se na gotovu betonsku meuspratnu konstrukciju polae direktno, u jednom sloju
prosene debljine 2 - 3 cm, a ukoliko podoga nije kruta onda preko tankog sloja betona (marka
MB 15 ili vie) debljine 2,5 - 4 cm ija starost u trenutku nanoenja teraco smese mora biti
najmanje 5 - 8 sati. Teraco se esto radi kao zamena za oteene ili stare keramike ploice pa
nakon njihovog uklanjanja na podu ostaje neravna podloga koju treba pripremiti na odgovarajui
nain. Nakon grubog ienja od delova koji nisu vrsto vezani za podlogu ovu treba osloboditi i
od zaostale praine to se moe uiniti mlazom komprimovanog vazduha. Nakon toga podloga
se rasprivaem ravnomerno kvasi, prvo vodom a zatim se prevlai filmom od cementnog mleka
(debljine 2 - 3 mm) koji dobro penetrira u podlogu i slui kao lepak za sloj teraca.
Teraco moe imati boju po elji projektanta, jer se ton dobija meanjem komponenata
Teraco je kruta podna obloga koja ne trpi deformacije meuspratne konstrukcije pa ga
dilatacionim razdelnicama treba obezbediti od nekontrolisanog pucanja. Veliina polja unutar
razdelnica ne sme biti vea od 3/3 m a na ivicama polja treba ugraditi trakaste umetke od
nerajueg elika ili obojenih metala. U poslednje vreme u primeni su i umetci od plastine mase

TEHNOLOGIJA GRAENJA
ali se kao najlepi najvie cene mesingani jer daju lep i trajan odsjaj. Prilikom spravljanja teraco
meavine treba obratiti panju na poreklo, granulometrijski sastav agregata (prenik zrna do 15
mm) i doziranje cementa. Ukoliko se radi o viebojnom teracu treba voditi rauna o mehanikim
svojstvima agregata, posebno o otpornosti na habanje, jer e itava teraco-povrina biti obrai-
vana na isti nain pa razlika u stepenu habanja moe komplikovati obradu ili tokom eksploatacije
dovesti do veeg habanja (mermernih) komada u odnosu na materijal spojnica. Vertikalne povri-
ne pod teracom (holkeli, sokle, stepenice) treba izvoditi samo od meavina sa zapreminskim
odnosom cementa i drobljenog (mlevenog) agregata od 1 : 2 a sve ostale, horizontalne povrine
sa odnosom 1 : 2,5.
Teracerski radovi pruaju projektantima enterijera iroke mogunosti za izbor boja povrina (boje
su obino oksidne), oblika i veliine polja pod teracom, kao i veliine zrna u zavrnom sloju. Taj
sloj nakon primarne obrade teraco meavine treba posuti mlevenim zrnima (ako se radi o
viebojnom teracu "boje" se predhodno izmeaju u suvo) ili lomljenim komadima mermera a
zatim njih utisnuti u teraco meavinu i zaliti jo jednim slojem cementnog mleka. Ovo mleko ima
zadatak da obavije zrna, ispuni sve upljine i obezbedi maksimalnu nepropustnost obraene
povrine. Nakon klasine nege (zatita i kvaenje po potrebi) koja traje najmanje 7 dana moe se
pristupiti zavrnoj obradi. Da bi se sa povrine uklonio deo sloja cementnog mleka treba ga dobro
mainski izbrusiti. Kako se prilikom obrade stvara veliko trenje koje moe otetitti brusni kamen
mora se ubrizgavati voda koja hladi materijal i pere prainu koja pri radu nastaje. Obraenoj
povrini se moe dati visoki sjaj ali je za to potrebno obaviti par operacija glaanja i poliranja.
Nakon njih povrinu odlikuje tekstura u kojoj su zrna mermera maksimalno vidljiva, iste, prirodne
boje a spojnice izmeu zrna od cementnog mleka su nenaglaene. Zavrnu obradu u vidu
glancanja uljem i krpama treba izvesti pre tenikog prijema objekta; u okviru operacije "zavrnog
ienja objekta".
Teraco moe biti u formi mozaika s ageometrijskim i drugim oblicima

Kao malter i teraco mora izdrati test kuckanja koji treba izvriti lakim (drvenim) ekiem po svim
zavrenim povrinama u cilju otkrivanja slabih mesta na kojima se zvuk menja pokazujui
nedovoljno prianjanje teraca za podlogu. Ta mesta treba odmah sanirati jer se raspoae
materijalom istog sastava kao ostala teraco-povrina pa razlike u obradi mogu biti male ili
neprimetne.
Prema [132] u teracerske radove treba ubrojiti i poploavanje staza, parkinga i slinih povrina
prefabrikovanim elementima veliine opeke (25 - 50 kom/m2). Veliina ovih dekorativno
oblikovanih prefabrikata dozvoljava veliku kreativnu slobodu ali zahteva i srazmerno vei utroak
rada za polanje na podlogu od peska. Stoga specijalizovane maine imaju sve veu primenu jer
hidraulikim hvataljkama sa palete zahvataju i precizno polau gotove sklopove povrine 0,5 - 1,5
m2 pri emu njihov dnevni uinak moe biti do 500 m2.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
8.3. FASADERSKI RADOVI

Fasada ima zadatak slian krovu: da zatiti objekat od spoljnih uticaja (vlage, vetra, temperature,
buke ...), omogui ostvarenje zahteva protivpoarne zatite, stabilnost i sigurnost eksploatacije
objekta i njegovih delova (terasa, balkona, loa, ispusta) ali i da u estetskom pogledu doprinese
izgledu sredine u kojoj se objekat gradi. Zato se umetnikom, plastinom oblikovanju fasade u
prolosti poklanjala izuzetna panja ali je i izgradnja objekta bila srazmerno dua. Danas se na
reprezentativnim objektima ee primenjuju montane fasade iako je vetina fasadera sauvana
i dolazi do izraaja na drugaiji nain. Fasaderski radovi obuhvataju sve radove na oblaganju
fasadnih povrina prirodnim i vetakim kamenom, plemenitim i plastinim malterom i fasadnim
bojama i premazima radi zatite od tetnih uticaja atmosferskih padavina, toplotnih i zvunih
uticaja i poara, kao i odvoenja atmosferskog taloga i difuzne pare. Ukoliko se radi sa kamenom
ili malterom izloenim mehanikoj obradi za vezivnu komponentu se, od prirodnih materijala,
najee uzimaju cement i kre a kada su u pitanju fasadni premazi sve vie su u primeni razne
sintetike boje i smole rastvorene u vodi ili organskim rastvaraima.
Fasadne skele omoguavaju lak i bezbedanrad (PERI ASG 160)

Vetaki kamen koji koristimo za fasaderske radove predstavlja vrstu cementnog maltera t.j.
meavinu cementa i agregata izraenu u odnosu 1 : 2 (2,5). Spravlja se na gradilitu i nakon
ovravanja obrauje na razliite naine - prema specifikaciji projektanta. Agregat za izradu
vetakog kamena je drobljenac ujednaene veliine zrna ili od razliitih frakcija. Izrada meavine
poinje doziranjem agregata, zatim se dodaje cement i nakon stvaranja kvalitetne, suve
meavine dodaje se voda. Za rad na fasadi postavlja se fasadna skela (stojea, visea).
Obrada spoljnih zidova objekta (fasade) se obino vri u dva sloja. Prvi (osnovni) sloj se direktno
nanosi preko povrine koja se obrauje i zato ona mora biti potpuno ista, neophodne vrstoe i
dovoljno rapava da bi se omoguila trajna veza sa osnovnim slojem. Pre nanoenja osnovnog
sloja sve eventualne ice (zaostale posle skidanja oplate greda ili stubova) treba odstraniti sa
fasade kako bi se izbeglo prenoenje korozije iz betonskih i drugih nosaa na zavrni sloj a sa-
mim tim onemoguila pojava mrkih fleka na fasadi. Nanoenje maltera na fasadu moe biti:
runo - malter se spravlja u mealici i do radnog mesta doprema u metalnoj ili drvenoj
kadici (tekme) iz koje ga radnik zahvata velikom kutlaom (fangla) i iz nje mistrijom vadi,
nabacuje na povrinu fasade i razastire u tankom sloju, ili
mainski - malter se spravlja u mealici iz koje se pneumatskim putem transportuje do
radnog mesta i kroz pitolj, u mlazu, nabacuje na zid a radnik gladilicom (perdaka) sloj
ravna i oblikuje.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Debljina zavrnog sloja maltera na fasadi ne sme

prei 2 cm a povrinska obrada mu se daje glaa-
njem. Danas postoje razliiti alati (etke, valjci,
eljevi) ije su radne ivice tako profilisane da se
njima u sveem malteru sa lakoom prave neravni-
ne i brazde razliitog izgleda.
Da bi se mogao pikovati (okljucavati), tokovati
(okrnjavati), arirati (brazdati) ili brusiti (mirglati)
malter mora dobiti neophodnu vrstou pa se na-
kon nanoenja i primarne obrade obino eka 5 - 7
dana. Sve izvedene povrine moraju biti potpuno
ravne, vertikalne a gde je potrebno horizontalne,
kose ili oble. Profili ili uglovi moraju biti otrih ivica u
svemu izraeni prema projektom predvienom
obliku.
Za obradu ovrslog maltera se koristi runi alat
(ekii specijalno oblikovane udarne povrine) ije
savremene verzije imaju elektrini pogon i vei
Maina za spravljanje maltera praktini uinak.
Meu projektantima je u proteklim godinama bilo vrlo popularno korienje kulijea (fr. coulier) kao
zavrne obrade. Kulije predstavlja vetaki kamen dobijen od pranog ljunka ujednaene gra-
nulacije kome je, pre zavrenog vezivanja, mlazom vode sa povrine (do dubine od 2 - 3 mm)
ispran cement i sitne estice agregata. Ovako dobijenu povrinu zida odlikuju tekstura
poluogoljenih zrna i lepa, prirodna boja meavine agregata.
Kulije ima takoe veliku primenu u prefabrikaciji fasadnih
elemenata jer se radi neto lake i dobija kvalitetnija
fasada: na oienu i pripremljenu povrinu kalupa se pre
ugraivanja armature i betona nanosi film specijalnog gela
iji zadatak je da uspori vezivanje matera koji obavija zrna
u povrinskom sloju fasadnog elementa a nakon termike
obrade i okretanja kalupa u vertikalni poloaj mlazom vode
se skidaju usporiva i cementno mleko a ostaje - kulije. Na
ovaj nain se eliminie montaa fasadne skele i rad u
oteanim klimatskim uslovima.
Ovakvim uslovima treba smatrati rad na visokim tempe-
raturama (preko + 35 oC) i rad u uslovima niskih tempera-
tura (nie od + 3 oC) a rad svakako treba prekinuti ukoliko
Kulije na povrini ardinjere brzina vetra pree 30 km/h.
Kvalitet kulijea kao i vetakog kamena zavisi od nege pa ga, u uslovima visokih temperatura,
treba ujutru, u podne i uvee prskati vodom i to 2 - 3 dana nakon primarne obrade. Mlaz vode ne
sme biti jak da ne bi otetio povrinu pa treba koristiti pumpe sa finim rasprivaima. Dobijeni
materijal moraju odlikovati: sloj ujednaene debljine koji dobro prianja na zid, tehniki ravna
povrina, odsustvo vidljivih pukotina i mrlja - bilo kakva odstupanja od ovih zahteva moraju biti
popravljena.
Fasaderski radovi se izvode na vrlo uskom frontu rada pa se primena iole komplikovanije metode
odraava na velikom utroku ljudskog rada i produenju vremena izvoenja. U tom pogledu se
istie plemeniti malter (teranova) koji se izrauje od meavine drobljenog agregata, cementa,
krea i pigmenta u prahu kojoj se na licu mesta, uz stalno meanje, dodaje voda do dobijanja
eljene konzistencije. Nanoenje mase je kao kod obinog maltera - u dva sloja - pri emu je
drugi sloj tanji jer se nanosi u debljini do 1 cm. Nakon nanoenja tog sloja povrina se, zavisno od
klimatskih uslova, ostavlja 2 - 6 sati da se zavri vezivanje i malter postigne vrstou neophodnu
za povrinsku obradu. Obrada se vri struganjem pomou fasaderskog elja kojim se, posle

TEHNOLOGIJA GRAENJA
nekoliko prelazaka, uklanja povrinski sloj do dubine od samo 1 - 2 mm. Posle obrade treba
etkom ukloniti ostrugane estice.
Veliki broj reprezentativnih objekata je projektovan sa viseom fasadom sastavljenom od metalne
podkonstrukcije i ispune od staklenih, metalnih ili plastinih elemenata kojima je na pogodan
nain smanjena zvuna i termika propustljivost. Podkonstrukcija fasade ima zadatak da nosi
samo fasadne elemente i uticaje vetra. Obzirom na to da su elementi znaajne specifine mase
visee fasade moraju biti oslonjene na konstrukciju objekta - meuspratne ploe ili fasadne zi-
dove. Alternativni pravci dejstva vetra zahtevaju paljivo oblikovanje kako podkonstrukcije tako i
njenih veza za nosee elemente objekta. Veliki raspon temperaturnih uticaja kojima je izloena
fasada (T 80oC) namee veze panela i podkonstrukcije koje e omoguiti vertikalno i
horizontalno dilatiranje. Razliiti stepen tanosti industrijski proizvedenih delova visee fasade i
(vrlo esto) betonske konstrukcije livene na licu mesta zahteva spojna sredstva sa velikom spo-
sobnou podeavanja. Sredstva veze delova fasade moraju biti izabrana na nain da daju
kvalitetne spojeve u kojima se, pod dejstvom vetra, nee javljati vibracije. Sve ovo ukazuje na po-
trebu preduzimanja brojnih organizaciono-tehnikih mera iji e krajnji cilj biti kvalitetna visea
fasada.
Fasade od stakla su savremeno obeleje velikih gradova

Sa projektantskog i izvoakog stanovita jedan od najozbiljnijih problema je dobra
termoizolovanost objekta. Visee fasade su u tom pogledu posebno problematine jer se osim
preko stakla (primenjuje se dvostruko, od skoro i trostruko staklo) i fasadnih elemenata (ter-
moizolacija mineralnom vunom i ekspandiranim poliuretanom daje efikasnu zatitu) toplota gubi
toplotnim mostovima kroz veze sa podkonstrukcijom. Veliki broj spojeva razliitih materijala i
zahtev da se spojevi odre trajno elastinim nameu upotrebu specijalno profilisanih gumenih
zaptivki i visokokvalitetnog gita. Svi primenjeni materijali moraju dozvoljavati laku zamenu ote-
enih delova (stakla, panela) i brzo vraanje nepropustnosti fasade niz koju se, pri jaim kiama,
slivaju velike koliine vode.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
8.4. KAMENOREZAKI RADOVI

Pod kamenorezakim radovima treba podrazumevati oblaganje kamenom povrina u objektu ili
van njega, pri emu se privrivanje kamena vri suvim postupkom (zavrtnjima, klinovima,
kotvama) ili mokrim postupkom (malterom, betonom). Zidovi se, u dekorativne i druge svrhe,
mogu oblagati razliitim materijalima ali najei je kamen u vidu tesanih komada ili bruenih
ploa. Nekada je kamen bio osnovni materijal od koga su graeni veliki objekti a danas je, zbog
tekoa na koje nailazimo pri njegovoj obradi, znatno skuplji ali i trajniji od prefabrikovanih zidnih
elemenata pa se koristi kao sloj za dekorativnu doradu zidova ili podova.
Svojstva kamena, a posebno njegova boja, tekstura i trajnost utiu na projektantov izbor ali i na
cenu objekta. U zavisnosti od toga da li je:
eruptivnog porekla (andezit, bazalt, gabro, granit) ili
sedimentnog porekla (peari, krenjaci, glinci, bree, konglomerati),
metamorfnog porekla (mermeri, gnajs, serpentin)
kamen ispoljava razliitu specifinu teinu i obradljivost usled ega se koliina energije i radnog
vremena uloenih za seenje i obradu 1 m3 kamena znaajno menja od jedne do druge vrste.
Osnovne karakteristike za utvrivanje vrednosti kamena i njegove primenljivosti za zidanje ili
oblaganje povrina objekta su:
1. poroznost,
2. higroskopnost,
3. vodopropustivost,
4. sprovoenje toplote,
5. otpornost na uticaj vetra,
6. otpornost na habanja i
7. vrstoe na pritisak, zatezanje i savijanje.
Kamen obino mora zadovoljiti specifine zahteve projektanta (ukoliko je obloga unutranjih
zidova mora dugo zadravati visok sjaj a ukoliko je obloga podova mora imati malo habanje, itd.)
pa se tehnikom dokumentacijom propisuje i nain njegove obrade. Problemi obrade potiu od
mehanikih svojstava prirodnog kamena pa se kamen u vidu komada i manjih blokova obrauje
runo, klesanjem a za potrebe oblaganja gazeih povrina podova i sline namene mainskim
seenjem u tanke ploe ija se jedna strana moe doraditi finim rapavljenjem (radi spreavanja
klizanja) ili poliranjem do visokog sjaja. Za potrebe kamenorezakih radova se nabavlja materijal
iz domaih ili inostranih kamenoloma. Vrsta i boja kamena, a u istoj meri struktura i veliina zrna,
utiu na mogunost kvalitetne obrade pa strunjaci za ureenje enterijera imaju slobodu izbora
izmeu nekoliko desetina vrsta kamena (vidi tabelu 8.3).
Kamenorezakim radovima se obino bave specijalizovane organizacije opremljene alatima i
ureajima za transport i obradu kamenih blokova. S obzirom na visoku cenu ukrasnog kamena
seenje mora biti vrlo precizno i u skladu sa detaljima oblaganja. Da bi kamena ploa ili blok bili
TEHNOLOGIJA GRAENJA
stabilno usaeni u fasadu mora se izvriti povezivanje fasadnog zida i fasadne obloge specijalnim
kotvama od nerajueg materijala. Oblaganje se odvija "odozdo - navie" pri emu na svakih 5 -
6 m du fasade i u zoni dilatacionih razdelnica izmeu redova treba ostaviti spojnice kako bi se
obezbedio normalno dilatiranje fasade.
Prirodni kamen je ne samo funkcionalan ve i izuzetno dekorativan

Oblaganje podova kamenim kockama (dimenzija strane oko 10 cm) ili ploama dozvoljava
oblikovanje razliitih geometrijskih ornamenata pa se obino u te svrhe koriste razliite vrste
kamena ili iste vrste (npr. Mermeri) ali razliitih boja. Takvi mozaici moraju imati kamene ploe
sline otpornosti na habanje jer prilikom eksploatacije moe doi do pojave talasa na mestima
spojeva ploa. Manje i tanke ploe (2 3 cm) se koriste za oblaganje unutranjih povrina
objekta i polau se na sloj cementnog maltera a vee i deblje (preko 5 cm) se koriste za pristupne
staze i platoe pa se mogu polagati i na sloj peska jer su dovoljno krute da mogu izdrati nera-
vnomernosti optereenja povrine.
Kamen se koristi u poluobraenom (staze) i obraenom obliku (obloga stepenica)

Ploe se obino slau bez fuga a spojnice se, u cilju obezbeenja vodonepropustljivosti povrina,
zalivaju malterom kome je dodat neki hidrofob. Ovi aditivi imaju zadatak da spree pojavu
kapilarnog kretanja vode pa malteru daju i veu otpornost na dejstvo mraza. Malter za zalivanje
se spravlja mainski a u meavini mora postojati teinski odnos cementa i peska 1 : 2 (ili 2 : 7).
Suvoj meavini se dodaje hidrofob u vidu praka (obino u koliini 2 - 3% u odnosu na cement) a
tek nakon homogenizacije dodaje se voda.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
8.5. GIPSARSKI RADOVI

Gipsarski radovi obuhvataju izradu i obradu plafona, zidova, stubova i drugih povrina i ele-
menata od gipsa, izradu i ugraivanje ukrasnih gipsanih formi (gipsarska plastika) i rad uz
primenu ukrasnih maltera (tukatura). Pored iroke primene u okviru enterijerskih radova gips ima
primenu i u protivpoarnoj zatiti metalnih konstrukcija. Gipsarske radove moemo podeliti na
sledee vrste:
a) malterisanje plafona gips-malterom,
b) rabiciranje plafona u jednom ili vie slojeva i obrada gips-malterom,
c) izradu profilisanih plafona sa obradom gips-malterom,
d) izradu gipsane plastike (lajsne, rozete, kapiteli),
e) montau prefabrikovanih gips-kartonskih ploa,
f) izradu sputenih plafona od prefabrikovanih gipsanih ploa,
g) izradu lakih pregradnih zidova od prefabrikovanih gips-elemenata.
Gips je osnovni materijal za gipsarske radove, higroskopan je pa ga treba uvati na suvom, ali
kada se pomea sa vodom dobija se obradljiv graevinski materijal. Meavina se pravi laganim
dodavanjem gipsa vodi (nikada obrnuto) uz stalno meanje do postizanja eljene konzistencije. S
obzirom na to da je vreme vezivanja kod gipsa znatno krae nego kod cementa (do pola sata)
gipsarski radovi zahtevaju dobru pripremu i precizno izvoenje jer spravljena meavina brzo gubi
plastinost (za 10 - 15 min) a nakon toga se mora baciti jer je neupotrebljiva. Da bi se to spreilo
meavini se moe dodati boraks, kazein ili tutkalo i produiti vreme vezivanja na 1 sat i vie, ali
e vrstoa dobijenog proizvoda biti manja nego od istog gipsa. Da bi se gipsarski radovi mogli
odvijati u regularnim uslovima potrebno je pre poetka rada zatvoriti fasadne otvore (montirati
fasadnu stolariju) a za unutranja vrata i druge otvore u zidovima postaviti ramove (tokove).
Gips se u sklopu maltera (meavina gipsa, gaenog krea i vode izraena u skladu sa
standardom JUS U.M2.012) nanosi na suvu i istu podlogu runo ili, ukoliko se radi o radovima
veeg obima, mainski.
Zatim se runo/mainski zaglauje i lajfovavanjem
obrauje do postizanja eljenog izgleda. Da bi se
dobio eljeni rezultat najee nije dovoljno naneti
jedan sloj maltera pa se malterie u dva ili tri sloja.
Prvi sloj, da bi se ostvarila bolja veza sa podlogom,
se radi od maltera u kome ima i peska (produni
gipsani malter) a u ostalim slojevima peska nema.
Debljina slojeva gipsanog maltera moe biti velika i
rad otean pa se u takvim sluajevima na povrinu
koja se obrauje (zid, plafon) privruje rabic mrea
izraena od pletene pocinkovane ice. Ona mora biti
pravilno zategnuta jer je tanka (do 1 mm) i stoga
nedovoljno kruta ali dobro slui za pridravanje i
armiranje maltera pa je korisno imati je uvek u
Gips na plafonu kancelarije rezervi pre poetka rada.
Od gipsa se mogu raditi razliiti dekorativni elementi koji se mogu liti na licu mesta ili, ukoliko je to
lake, prefabrikovati i ugraivati montaom. Takvim, prefabrikovanim ploama vri se i zidanje ili
oblaganje zidova. Ploe za pregradne zidove mogu da imaju razliite dimenzije i slue za izradu
lakih neoptereenih pregradnih zidova. Ploe imaju na jednoj duoj i jednoj kraoj (eonoj) strani
"pero" za vezu. Za vezu jedne ploe sa drugom najee se koristi gipsani malter (smea gipsa i
specijalnog lepka). Isporuka ploa vri se u paletama pa se utovar i istovar obavljaju lakom
dizalicom, viljukarom ili runo. U toku manipulacije i rada sa ovim elementima nije dozvoljeno
bacanje ploa a deponovanje na gradilitu treba obezbediti u natkrivenim magacinima ili ploe

TEHNOLOGIJA GRAENJA
obavezno pokriti nepromoivim platnima ili folijama. Dozvoljene dimenzije zidova (d) bez
posebnih ukruenja i podupiranja su:
kod visine zida do 3,2 m, ili duine zida do 6,0 m d = 7 cm
kod visine zida do 4,5 m, ili duine zida preko 6,0 m d = 10 cm
U sluaju neophodnog prekoraenja ovih vrednosti treba predvideti posebna sredstva za
ankerovanje ili ukruenja pomou aluminijumskih i pocinkovanih metalnih profila. Da bi se
prihvatile sile nastale deformacijom konstrukcije objekta, kao i radi prikupljanja zvunih efekata iz
meuspratnih tavanica, spoj gipsanog zida sa okolnim delovima konstrukcije objekta treba da se
izvodi kao elastian. Za spoj gipsanog zida sa ravnim zidom treba predvideti laku graevinsku
plou od drvene vune (heraklit), stiropora ili tervola a svuda okolo zid treba odvojiti od poda
polaganjem na mekanu vlaknastu traku, bitumenizirani filc debljine 5 mm ili neku slinu podlogu.
Za montau gipsanih ploa podlogu treba dobro oistiti a ukoliko nije tehniki horizontalna treba
je izravnati gipsanim malterom. Na takvu podlogu se postavlja bitumen filc traka:
za zidove debljine 7 cm dimenzije filc trake su d / b = 5 / 15 cm, a
za zidove debljine 10 cm dimenzije filc trake su d / b = 5 / 17 cm.
Na bitumenizirani filc lepi se traka od heraklita (d = 25 mm irine 7 / 10 cm) a preko heraklita se
posipa gipsani malter u svojstvu lepka u horizontalnom sloju debljine do 0,5 cm. Ploe se zatim
moraju dobro priljubiti i postaviti horizontalno i ''pod visak''. Malter koji iscuri treba skinuti
pahtlom i koristiti za zatvaranje spojnica ili eventualnih oteenja. Ostale ploe se postavljaju "u
vezu". Poslednji red ploa se koso zasee oko 3 cm a zatim se spojnica popunjava gipsanim
malterom i obrauje pahtlovanjem. Montirani pregradni zid treba gletovati i presvui slojem
cementnog maltera.
Gipsarska plastika je vrlo est ukras u ugostiteljskim objektima

Sve instalacije na pregradnim zidovima postavljaju se u liceve koji se urezuju mainama za
frezovanje. Dubina lica ne sme biti vea od 1/2 debljine zida. temovanje zidova od gipsa treba
izbegavati jer se, zbog male krutosti, mogu polomiti. Veliina lica za instalacije zavisi od preseka
instalacija koje postavljamo. Sloj za pokrivanje instalacija mora imati debljinu minimalno 1 cm.
Kosi i horizontalni licevi ne smeju ii preko cele duine zida. Kod postavljanja veeg broja
instalacija (cevi i kablova) treba voditi rauna da minimalni razmak izmeu njih bude adekvatan
debljini zida. Dva ili vie provodnika ne smeju biti zajedno. Krute instalacije (vodovodne cevi, cevi
centralnog grejanja) treba pre polaganja u leb obaviti valovitom hartijom minimalne debljine 5
mm. Cevi kod kojih dolazi esto do velikih temperaturnih razlika zbog kondenzacije treba obaviti
velikim izolirajuim materijalima (mineralnom vunom, ter papirom, plutom i slino). Elementi koji
se ugrauju u gipsane zidove ne smeju korodirati. Nakon montae instalacija sve liceve treba
zatvoriti prvo retkim gipsanim malterom (da bi ispunio praznine) a zatim guim. Vidljive povrine
nakon toga obavezno izgletovati i lajfovati.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
8.6. KERAMIARSKI RADOVI

Keramiarski radovi obuhvataju oblaganje unutranjih i spoljnih zidova, podova i plafona
keramikim ploicama, ali i oblaganje svih povrina u prostorijama u kojima se, iz tehnolokih
razloga, zahtevaju specijalni uslovi u smislu otpornosti na delovanje temperaturnih, hemijskih ili
mehanikih uticaja. Keramike ploice se izrauju presovanjem ili vuenjem u razliitim
dimenzijama, oblicima i finalnim obradama (klinker, sinterovane, neglazirane, mat ili sjajne, ...) ali
je svim tipovima zadnja povrina izbrazdana radi to boljeg prianjanja veziva. Mogu biti ravne,
zaobljene ili reljefne povrine, najee su kvadratnog ili pravougaonog obllika ali se prave i
drugih, dekorativnih oblika. Keramike ploice se specijalnim alatom mogu sei i buiti.
Keramike ploice su bile ukras u starom Vavilonu

a danas su ukras i privatnih stanova
Ploice se polau na sloj sveeg cementnog maltera (zapreminski odnos cementa i agregata 1 :
3) ili se lepe sintetikim lepkovima koji se isporuuju na gradilite u vidu praha, paste ili smole.
Rad sa cementnim malterom odgovara sluajevima kada ploice treba postaviti na nemalterisanu
vertikalnu ili neravnu horizontalnu povrinu pa radnik cementni malter koristi kao podlogu i sloj za
ravnanje ali istovremeno i kao lepak za ploice. Rad sa lepkovima je uobiajen u masovnoj
izgradnji stanova ili slinih objekata iji su zidovi izvedeni u glatkoj, kvalitetnoj oplati. Lepkovi se
nanose ili na podlogu ili na poleinu ploice a moraju imati svojstva propisana za eksploatacione
uslove u kojima e se ploica nalaziti. Kako se oni mogu razlikovati u pogledu radnih optereenja,
temperature, stepena vlanosti, prisustva agresivnih kiselina i drugog, pre upotrebe lepkova treba
obratiti panju na deklaraciju koja ih prati i potvrditi valjanost za upotrebu u konkretnom sluaju.
Povrine koje treba oblagati bi trebalo da su izvedene vertikalno, odnosno horizontalno a mesta
sueljavanja zidova, ivice i sl. moraju biti izvedena pod uglom koji se trai projektom. Povrine
treba da su dovedene na kotu koja obezbeuje izradu podloge u debljini od:
minimum 20 mm - maksimum 25 mm (za pozicije koje podrazumevaju oblaganje u
cemetnom malteru),
minimum 6 - 8 mm (za pozicije koje podrazumevaju oblaganje keramikim ploicama
vri u lepku).
S obzirom na to da daju zavrnu obradu povrina keramiarski radovi zahtevaju potpuno
zavrene zidarske radove (malterisane ili pripremljene zidove), izolaterske radove (izolovanje
podova i delova zidova izloenih vlaenju), stolarske radove (obavezno postavljene ramove za
prozore i vrata) i instalaterske radove (instalacije koje idu kroz zidove ispod keramikih ploica
moraju pre poetka rada biti ispitane kako ne bi dolo do kasnijih popravki, ruenja i krpljenja ...).
Pre poetka oblaganja treba jo jednom proveriti podlogu da bi se uklonila sva nedovoljno vrsta
ili prljava (zamaena) mesta i utvrdile manifestacije nedozvoljenih deformacija konstrukcije
objekta. Priprema zidova za polaganje keramikih ploica u cementnom malteru vri se takoe

TEHNOLOGIJA GRAENJA
cementnim malterom (u razmeri 1 : 1) ali u vrlo tankom sloju; realizuje se runim (ree ma-
inskim) prskanjem zida pa se dobija sloj debljine 2 - 4 mm koji ravnomerno prianja uz sve
neravnine zida. Ukoliko se za vezivni materijal koristi neki od lepkova (primena je za obradu
unutranjih povrina stambenih objekata) podlogu pre polaganja ploica treba dobro nakvasiti a
ploice potopiti u dubok sud sa vodom kako bi najmanje 5 minuta upijale vodu.
Oblaganje zida se vri odozdo-navie polaganjem horizontalnih redova ploica na iju je oceenu
poleinu nanet sloj lepka debljine 1 - 2 mm (prosean utroak lepkova je 2 - 4 kg/m2). Lepak je na
temperaturama od 10 - 40 oC upotrebljiv samo 3 - 5 sati nakon spravljanja pa koliinu lepka koja
se rastvara treba uskladiti sa brojem radnika i njihovim uinkom. Ploice se postavljaju na mesto i
dovode u istu ravan doziranim kuckanjem po njihovoj povrini a zatim se ispunjavaju spojnice i vi-
ak materijala (lepka, gita, cementnog maltera) uklanja pre nego to je sasvim vezao.
Sve obloene povrine moraju biti izvedene ravno (bez talasia, ispupenja i udubljenja) i sa
ujednaenim spojnicama ija se irina odreuje srazmerno dimenzijama ploica. Te spojnice se
nakon polaganja ploica zatvaraju materijalima sa razliitim stepenom vodopropustljivosti, ela-
stinosti i kiselootpornosti a sve u skladu sa namenom, eksploatacionim uslovima u kojima e biti
obloena povrina. Prilikom izrade treba voditi rauna o deformacionim karakteristikama objekta i
njegovih funkcionalnih celina i predvideti odgovarajui broj dilatacioni razdelnica kako u toku
eksploatacije ne bi dolo do nekontrolisanog deformisanja povrina pod keramikim ploicama.
Ploice se polau na pripremljenu povrinu a nakon toga se ispunjavaju fuge

Kada su u pitanju agresivni eksploatacioni uticaji delovanje razliitih industriskih kiselina (mlena,
siretna, hlorovodonina, sumporna ...), rastvaraa, fekalnih i drugih otpadnih voda, kao i
intenzivno habanje usled trenja razliitih abrazivnih materijala svakako spadaju u grupu
najtetnijih. Da bi se predupredilo razaranje konstrukcionih elemenata vri se njihovo oblaganje
keramikim kiselootpornim ploicama poloenim na cementni malter (1 : 3) ili sloj kiselootporne
mase. One su zbog prirode optereenja znatno deblje od obinih keramikih ploica; zidne kise-
lootporne ploice su u rasponu d = 8 - 30 mm a podne u rasponu d = 12 - 30 mm, pa se i polau
na sloj maltera odgovarajue debljine.
Kiselootporne mase i kitovi za ispunjavanje spojnica moraju imati dokazanu otpornost na poznate
hemijske agense, zahtevanu prionljivost i elastinost ali i vrstou na zatezanje s obzirom na to
da e funkcionisati pod razliitim temperaturnim i drugim uticajima. Pre postavljanja ovih ploica
treba oistiti podlogu od svega to moe remetiti vezu sa vezivnom komponentom i, tamo gde je
to predvieno, ugraditi hidroizolaciju podloge. Zidne kiselootporne ploice zahtevaju prskanje
podloge cementnim malterom kako bi drugi sloj maltera debljine 20 - 25 mm bolje prionuo uz zid.
Za podne ploice ovakva priprema nije potrebna ali je zato sloj maltera debljine 4 cm ili vie.
Izmeu ploica se ostavljaju spojnice (fuge) od 6 - 8 mm a tamo gde se prave dilatacione
spojnice fuga je 12 - 15 mm. Popunjavanje fuga se vri nakon suenja maltera i ienja fuga od
neistoa. Da bi se spreilo trajno prljanje ploica kitom za fugovanje ploice se premazuju
zatitnom emulzijom koja omoguava da se ostaci kita, nakon zavretka fugovanja, speru jakim
mlazom vrue vode.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
8.7. MOLERSKI RADOVI

Molerski radovi podrazumevaju obradu spoljnih i unutranjih povrina objekta (zidova, plafona) a
ukljuuje pripremu podloge od betona, maltera ili organskog materijala i runo ili mainsko
nanoenje sloja krenog mleka, posnih, silikatnih, emulzionih, disperzionih i plastinih premaza.
U toku rada se koriste vrlo raznovrsni alati: etke razliitih oblika i veliina, valjci, pahtle, posude
za boje, lestvice ali i rune i kompresorske prskalice. Za pripremu povrine koriste se iane
etke, let-lampe (plamenici) i elektrine brusilice.
Pre izrade molerskih radova izvoa je duan da zatiti sve finalno obraene i ugraene
elemente delova zgrade kako ne bi dolo do njihovog oteenja ili prljanja, a zatim se mora pro-
kontrolisati i pripremiti podloga za nanoenje premaza. Ona ne sme imati grube neravnine,
zaprljana ili slaba mesta koja se runo mogu odvojiti od ostale povrine niti biti preterano vlana.
Grube neravnine na betonskim povrinama treba otkloniti runo ili brusilicom, oistiti mesto od
praine i nakvasiti ga vodom, pa tek nakon toga nanositi sredstvo (npr. poligit) za izravnanje.
Poligit se nanosi u dva ili tri sloja sve dok se ne dobije potpuna glatka i ravna povrina. Pre
nanoenja poligita treba zatititi antikorozivnim sredstvima sve metalne delove koji se nalaze na
povrini na koju se nanosi poligit. Mainsko nabacivanje poligita vri se pomou specijalnih mai-
na a za zavrno ravnanje, zaglaivanje mase se sve vie upotrebljavaju i elektrini gleteri.
Kreenje zidova i plafona je verovatno najjednostavnija vrsta molerskih radova a primenjuje se, s
obzirom na to da je i nedovoljno kvalitetna vrsta obrade, uglavnom za pomone prostorije i
prostorije kod kojih zbog prljanja povrina treba ee ponavljati molerske radove. Za kreenje se
koristi vodeni rastvor gaenog krea kome se obino, radi boljeg nanoenja slojeva, dodaje 1 %
firnajsa od lanenog ulja. Kreenje se ponavlja nanoenjem krenog mleka u 2 ili, tamo gde je to
neophodno, u 3 tanka sloja ujednaene debljine. Ukoliko se kreenjem vri zaptivanje povrinskih
pora povrine na koju treba naneti neku posebnu vrstu premaza (forgruntiranje) tada je obino
dovoljno naneti jedan sloj mleka.
Kod posnog bojenja triclom treba prethodno izvriti bruenje (mirglanje) i stipsiranje t.j.
impregnisanje podloge vodenim rastvorom stipse. Zatim se vri sapunisanje pa gipsovanje i
gruntiranje odgovarajuim rastvorom (rastvori mogu biti sa biljnim ili kazeinskim lepilom, ili
sapunom) a nakon svega toga prskanje aparatom prvi put i prskanje aparatom drugi put vodei
rauna o tome da tonovi boje budu potpuno ujednaeni po celoj obraenoj povrini. Nakon za-
vretka rada na obojenim povrinama ne sme biti mrlja ni tragova etke. Ton traga etke mora biti
ravan po celoj duini sastavaka. Obojene povrine se ne smeju otirati rukom ni vlanom krpom,
niti ljutiti a moraju biti otporne na temperaturne i druge mehanike uticaje.
8.8. FARBARSKI RADOVI

Farbarski radovi podrazumevaju runu ili mainsku obradu unutranjih povrina objekta (podova,
stepenica, limarije, stolarije, bravarije, roletni, radijatora, vidljivih instalacija, ...) premazima
razliite vrste (osnovni premazi, sintetiki premazi, uljani premazi), bojama (uljane boje,
disperzione boje) ili lakovima (nitro lakovi, viekomponentni lakovi, bitumenski lakovi) a kao nain
nanoenja pomenutih sredstava dozvoljeno je i umakanje u to sredstvo. Da bi se trajnost nanetih
slojeva pomenutih materijala uinila to veom neophodno je sa povrine ukloniti svu neistou u
vidu tragova maltera, zemlje, praine ili stare boje. Obino je dovoljno primeniti jednostavna
fizika sredstva a nekada ienje podrazumeva upotrebu i jakih hemijskih sredstava.
Kada se radi o drvenoj podlozi treba biti paljiv u radu bilo da se koriste mirgl-papir ili iane,
rotacione etke na elektrini pogon jer u sluaju greke moe doi do oteenja povrinskih vla-
kana podloge. Za uklanjanje stare farbe sa stolarija esto se koriste let-lampe pod ijim
plamenom nakon nekoliko laganih prelazaka preko isprljanog mesta dolazi do odvajanja starog
sloja od podloge, njegovog pucanja i koruenja, pa ga je lako ukloniti elinom strugaljkom.
Kod pripreme povrina metalnih predmeta moramo razlikovati odmaivanje od ienja jer je
kod prvog dovoljno primeniti nezapaljive pare organskih rastvaraa (trikor-etilen, perkol-etilen) ili

TEHNOLOGIJA GRAENJA
potopiti predmet u rastvara. Krupniji predmeti se moraju runo ili mainski oprati nekim
rastvaraem masnoe pa je to, zbog velikog utroka rastvaraa, prilino skupa operacija.
Rastvara moe biti neko alkalno sredstvo (boraks, natrijum-hidroksid, natrijum-karbonat)
zagrejano do 70 - 90 oC. Alkalni rastvarai zahtevaju pranje toplom vodom a to poskupljuje
pripremu. Svi opisani postupci su prethodili pojavi deterdenata za odmaivanje koji se zagrejani
do 70 - 100 oC nanose prskanjem pod pritiskom u trajanju od 3 - 4 minuta a zatim se odmaena
povrina predmeta ispire mlazom takoe tople vode. Povrinska neistoa se sa metalnih
predmeta obino skida brusnim papirom ili metalnim (ianim) etkama a ako to ne daje
oekivane efekte (npr. kada su u pitanju tragovi materijala za zavarivanje) koriste se rotacione
brusilice na elektrini pogon - abrazivne ploe. Detaljniji prikaz antikorozione zatite metalnih
predmeta i konstrukcija treba potraiti u daljem tekstu pod takom 8.14 Antikorozioni radovi.
Podloga za farbarske radove mora biti suva i nezaprljana; ukoliko je drvo ne sme biti trulo ili
neobraeno, a ukoliko je metal ne sme biti zarao. Pripremni radovi za farbarske radove su slini
opisanim za molerske radove ali se materijal za pripremu i impregnisanje podloge razlikuje u
zavisnosti od toga da li je podloga drvo, metal, malter ili neki drugi materijal. Impregnisanje
podloge se, ako je podloga drvo, najee radi kvalitetnim zasiivanjem povrine firnajsom ili, ako
je podloga metal, olovnim minijumom i drugim sredstvima za zatitu od korozije. Da bi se predmet
zatitio pre transporta do gradilita prvi sloj zatite, miniziranje metalnih konstrukcija i bravarije,
vri se u radionici zato to se samo tako mogu obezbediti kontrolisani ambijentalni uslovi u
pogledu temperature, vlanosti i brzine vazduha. Drugi sloj se nanosi tek na gradilitu; obino
runo (etkom ili valjkom odgovarajue irine) ili mainski, pri emu se vri i eventualno poprav-
ljanje oteenja na prvom sloju minijuma. Ukoliko se zahteva izuzetno fina glatkoa ve obraena
povrina metala moe jo jednom da se kituje kvalitetnim kitom (iberciguje) radi popunjavanja
rupica i ispravljanja neravnina povrine. Na pripremljenu povrinu se zatim nanose slojevi boje;
obino dva sloja, ree tri. Broj slojeva zavisi od vrste boje i projektovane debljine sloja.
Boja se nanosi etkom, valjkom ili nekim mehanikim alatom. Pod mehanikim alatom treba
podrazumevati prskalice na komprimovani vazduh (pitolji). Ukoliko je pritisak u sistemu mali
boja se na povrinu nanosi u sitnim kapljicama a ukoliko se pritisak na boju u rezervoaru
prskalice povea kapljice se usitnjavaju i prelaze u maglu. Prvi sluaj pri prelasku pitolja daje
deblji sloj ali zahteva vrlo precizan rad dok drugi sluaj dozvoljava popravku jer se nanoenje boje
odreene debljine odvija u nekoliko prelazaka. Izbor tipa prskalice zavisi i od veliine posla - ako
se radi o bojenju velikih povrina pogodniji su pitolji koji nabacuju boju u vidu magle jer deluju
povrinski i nema velikih gubitaka farbe (mali je rastur) a ako se radi o konstrukcijama sa malim
dimenzijama elemenata (tapova) bolje su prskalice sa niskim radnim pritiskom. Prvi sloj boje
mora dobro nalegati na povrinu pa se u sluajevima bojenja pocinkovanih povrina, kao po-
mono sredstvo, koriste vo-prajmeri koji obezbeuju kvalitetnu vezu stare i nove boje. Da bi
drugi sloj dobro prianjao uz prethodni mora prvi sloj biti potpuno suv i dobro omirglan. Farbanje
mora biti izvedeno paljivo, tako da se dobije premaz ujednaene debljine, bez tragova etke ili
kapljica (kod mainskog prskanja) a ton boje bude ujednaen. Nakon rada ostatke boje u kutija-
ma i kantama treba paljivo skloniti kako ne bi dolo do nehotinog razlivanja a eventualne
tragove nehotino nanete boje treba oistiti pre potpunog suenja.
Za korekciju gustine boje (kod primene sredstava na komprimovani vazduh gustina boje
predstavlja kljuni tehnoloki parametar) ili njeno uklanjanje koriste se razreivai koji
predstavljaju sastavni deo svakog premaza za zatitu elinih konstrukcija. Iako im je dejstvo na
boje vrlo slino razliiti razreivai ipak razliito deluju na boje pa treba potovati preporuke
proizvoaa u pogledu vrste i koliine razreivaa koji treba koristiti. U sluaju da se odgovarajui
razreiva ne moe nabaviti u eljenom roku treba izvriti probna ispitivanja reakcije boje sa
sredstvom kojim gradilite raspolae kako bi se predupredili eventuelni neeljeni efekti njegovog
delovanja. Razreivae kao lako isparljiva i zapaljiva sredstva treba koristiti uz odgovarajue
mere zatite na radu (maske za ruke i lice) i zatite od poara.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
8.9. TAPETARSKI RADOVI

Tapetarski radovi obuhvataju sve radove na oblaganju unutranjih povrina objekta (zidovi, pla-
foni) tapetama i slinim pokrivnim materijalima. Tapete mogu biti papirne, papirne plastificirane,
tekstilne i sl. a za oblaganje se mogu koristiti tanke ploe razliitih dimenzija izraene od plastike,
plute i drugog materijala. Pokrivni materijal se nanosi na povrinu uz pomo sintetikih lepkova. U
radu se koriste sto za seenje tapeta i nanoenje lepka (duine oko 3 m i irine oko 0,6 m),
posude za pripremu lepka, etke za nanoenje lepka i etke za ravnanje nanetih tapeta, valjci za
pritiskivanje spojeva tapeta i drugo. Kod tapetarskih radova je od posebne vanosti kvalitet
materijala za rad. Podloga i materijal za oblaganje moraju dobro prihvatati lepilo a ovo mora biti
postojano, ne sme menjati boju tapeta niti odavati neprijatan miris. Podloga za lepljenje tapeta
mora biti dovoljno suva i vrsta a ukoliko se na njoj mogu uoiti pukotine ili neravnine njih treba
sanirati odgovarajuim materijalom (gletovanjem), odnosno bruenjem (mirglanjem). Na-kon gle-
tovanja treba saekati da se zavri suenja pa u cilju impregnacije zida izvriti premazivanje
njegove povrine rastvorom lepka i vode. Ovaj sloj slui za vezu sa lepkom na tapetima a (eve-
ntualno) neravnomerna debljina nanoenja ne utie na kvalitet prianjanja obloge.
Lepak za tapete se isporuuje u vidu praha koji najkasnije 6 - 12 sati pre upotrebe treba rastvo-
riti u hladnoj vodi. Pre upotrebe lepku treba proveriti ispravnost jer ima ogranieni rok upotrebe.
Za meanje lepka se mogu iskoristiti i builice u koje je umetnuta burgija velikog prenika. Velika
brzina okretanja burgije povoljno deluje na razbijanje grudvica lepka i ujednaavanje meavine.
Da bi se izbegle grudvice nerastvorenog lepka meavinu treba procediti kroz sito. Tapetarske ra-
dove treba na vreme pripremiti, dobro organizovati i izvriti iskljuivo u prostorijama koje nisu iz-
loene promaji t.j. nekontrolisanom suenju a prekide radova u jednoj prostoriji izbegavati jer
mogu uticati na pojavu razlika u kvalitetu rada i izgledu zida.
Tapeti se isporuuju u rolnama pa ih treba isei na komade (trake) odgovarajue duine. Tapeti
se kroje na tapetarskom stolu (seku se na meru par centimetara veu od visine zida) a nakon
pripreme vie komada etkom se nanosi lepak i krajevi trake se preklapaju kako bi se lepak bolje
upio u tapet i zatitio od prljanja. Zatim se komadi lepe uz paljivo dovoenje ivica u zonu dodira
susednih traka kako bi se, posebno kod oslikanih (dezeniranih) tapeta, ostvario eljeni vizuelni
efekat. Materijal za oblaganje ne sme prelaziti preko dilatacionih spojnica objekta, mora biti ujed-
naenog kvaliteta i mora biti nanet na nain koji nee ostaviti vidljive spojeve, nabore i preklope a
viak lepka koji je iscureo na spojevima mora biti uklonjen. Za ravnanje materijala mogu posluiti
kratke a iroke letve zaobljenih ivica ili runi valjci. Ravnanje mora biti izvedeno uz doziranje
pritiska kako ne bi dolo do preteranog istiskivanja lepka ili "peglanja" tapeta koji imaju fabriki
naboranu povrinu. Spojeve treba prebrisati vlanim sunerom a zatim suvom krpom kako bi se
uklonili tragovi nehotino razmazanog lepka.
8.10. IZOLATORSKI RADOVI

Izolatorski radovi obuhvataju izradu svih vrsta zvune izolacije, toplotne izolacije i hidroizolacije,
ukljuujui izradu slojeva za izjednaavanje pritiska difuzne pare i parne brane, kao i razliite
oblike zatite ugraene izolacije. Da bi se odreeni materijal mogao racionalno primeniti kao
termoizolacioni mora zadovoljavati brojne zahteve, posebno one koji limitiraju:
a) koeficijent toplotne provodljivosti (),
b) postojanost pri povienoj temperaturi i temperaturnim promenama,
c) postojanost pod atmosferskim uticajima,
d) zapreminsku masu i vrstou na pritisak,
e) promenljivost zapremine i oblika,
f) vlanost i higroskropnost, ...
Termoizolacionim materijalima se stalno poboljavaju karakteristike a posebno u oblastima
smanjenja higroskopnosti, poveanja otpornosti na pritisak i postojanosti pri dugotrajnoj izloe-
nosti visokim temperaturama.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Danas su u primeni najee:

Mineralna vuna - Na tritu se mogu nai brojni proizvodi izraeni od ovog materijala;
njihova osnovna razlika je u zapreminskoj masi, debljini i formi. Najee su to: tvrde ili
savitljive ploe ili rolne materijala debljine 3 - 6 cm i zapreminske mase 40 - 80 kg/m3;
vlakna se presuju u tvrde ploe uz impregnaciju fenolnom smolom usled ega se
zapreminska masa uveava do 150 - 200 kg/m3 a taka ugljenisanja pada sa prirodnih
800 oC na oko 250 oC. Ima koeficijent toplotne provodljivosti 0,041 W/moK.
Ekspandirana pluta - Proizvodi se od samlevene, ekspandirane i u toplom stanju pre-
sovane kore hrasta plutnjaka. Zidovi elija plute su vrlo elastini i predstavljaju rezervo-
are gasa koji ini skoro 90% zapremine plute tako da ona ima zapreminsku masu samo
100 - 130 kg/m3. Tritu se isporuuje u "sirovim" ploama debljine 4 - 6 mm i dimenzija
1,0/0,5 m, 0,5/0,5 m ili seena na manje mere; ploe se nakon seenja bruse i povrin-
ski zatiuju u cilju poveanja vodonepropustljivosti. Ukoliko se eli upotrebiti kao deo
podne konstrukcije potrebno je da cementna kouljica ima najvie 5% vlage.
Staklena vuna - Proizvodi se u rastresitom stanju i u tom obliku slui za ispunu upljina
i onih teko dostupnih mesta u objektu koja u eksploataciji mogu biti hladni mostovi ali
se, u cilju poboljanja svojstava i olakavanja upotrebe, najvie presuje u table ili pro-
iva u vidu jastuka i rolni.
Materijali na bazi drvenih vlakana ili drvene vune - Proizvode se od sekundarnog
drvenog materijala pa meke ploe imaju zapreminsku masu 200 - 400 kg/m3 a tvrde
ploe 600 - 800 kg/m3. Imaju koeficijent toplotne provodljivosti 0,052 - 0,060 W/moK a
najpoznatiji proizvodi su Heraklit i Tarolit.
Penoplasti - To su vetaki termoizolacioni materijali ija primena kod dela javnosti iza-
ziva podozrenje u pogledu zapaljivosti i stalnosti zapremine. Da bi se primenili u okviru
graevinskih radova ovi materijali moraju biti samogasivi. Ekspandirani polistirol koji se
u trgovakoj mrei ee nalazi pod imenom Stiropor ima u toku vremena odreene
zapreminske promene ali se one sa vremenom smanjuju pa treba koristiti samo table
materijala koji je nakon ekspandiranja odleao najmanje 90 dana. Stropor ima elijastu
strukturu koja mu daje malu zapreminsku masu (15 - 30 kg/m3) i nizak koeficijent
toplotne provodljivosti (0,028 - 0,037 W/moK). Materijal je otporan na truljenje i ima vrlo
mali stepen upijanja vlage pa, pravilno ugraen, pouzdano slui kako za izolovanje
delova objekta tako i (proizveden kao livena ambalaa) za izolovanje magistralnih
vodova termotehnikih i vodovodnih instalacija. Preciznije podatke o osobinama ovog
materijala daje standard JUS G.C7.202.
Priroda prirodnih i veine vetakih termoizolacio-
nih materijala je takva da i sa stanovita zvune
izolacije daje povoljne (esto: zadovoljavajue)
efekte pa se zvuna izolacija ugrauje na onim
pozicijama objekta koje, u akustikom pogledu,
imaju posebnu ulogu. Ugraivanje dopunske zvu-
ne i toplotne izolacije se, u veini praktinih slu-
ajeva, svodi na montani postupak (postavljanje
u suvo) odgovarajuih izolacionih elemenata u vi-
du ploa ili traka a ree se proizvodni proces osla-
nja na tzv. mokri postupak. Takvim sluajevima
pripadaju malterisanje fasadnih zidova i izrada
cementnih kouljica spravljenih sa agregatom pro-
izvedenim od ekspandirane gline. Proizvodnjom
perlita i keramzita dobijena je mogunost da se sa
slojem za pad od lakog betona dobije i sloj dobrog
termoizolatora jer vetaki punioci imaju bolja ter-
Keramzit moizolaciona svojstva od prirodnog agregata,.
Za vertikalne povrine (npr. fasadne zidove) u primeni je i perlit-malter napravljen od sitnozrnog
perlita koji se, radi zatite od vlage u toku transporta, isporuuje u plastinim dakovima i,

TEHNOLOGIJA GRAENJA
nanesen na zid, znaajno poveava njegova termoizolaciona svojstva. Perlit-malter zapreminske

mase 500 - 800 kg/m3 ima koeficijent toplotne provodljivosti 0,11 - 0,23 W/moK. Slina svojstva
imaju gas-betonski i peno-betonski blokovi koji se najee primenjuju za termoizolovanje uko-
panih delova objekata. U situacijama kada se ne raspolae nekim od pomenutih punilaca moe
se, kao zamena, primeniti drvena strugotina.
Projektantski i izvoaki problemi sa pomenutim vrstama izolacije, po broju i sloenosti reenja
predstavljaju laki zadatak od ugradnje hidroizolacije. Hidroizolacionim radovima se moraju
zatititi sve zatrpane i/ili kvaene povrine objekta a to su: temeljne ploe i podrumski prostori,
ravni krovovi, sanitarni vorovi, kuhinje, kupatila i sva druga mesta u kojima dolazi do stalnog ili
povremenog izlivanja vode ili postoje drugi, slini oblici agresivnog ili tetnog dejstva okoline na
objekat i njegove sadraje. Da bi se lake identifikovala vrsta, tip, mesto izrade, nain izrade ili
mehanika svojstva hidroizolacija poeljno je poznavati strukturu podela hidroizolacija. Prema
kriterijumu poloaja povrine koju treba zatititi razlikujemo hidroizolaciju unutranje i hidroizola-
ciju spoljanje povrine objekta pri emu se u oba sluaja mogu uoiti razlike u oblikovanju
hidroizolacije horizontalne i hidroizolacije vertikalne (kose) povrine.
Pored datih podela znatno vaniju ulogu u razumevanju razlika u tehnolokom pristupu zatiti od
vode ima podela izolacija na:
1. vieslojne (deformabilne) hidroizolacije, i
2. krute hidroizolacije.
Svakoj od pomenutih vrsta odgovara odreena grupa materijala a svi hidroizolacioni materijali
moraju ispunjavati standardne zahteve u pogledu tehnikih, tehnolokih i ekolokih potreba:
a) da su vodonepropustni i ne upijaju vodu,
b) da su postojani u dodiru sa vodom i rastvorenim materijama,
c) da u toku i nakon ugradnje nisu tetni po ljude i okolinu,
d) da dobro prianjaju uz povrine na koje se ugrauju,
e) da prihvataju izolacione i druge materijale koji se nanose na njih,
f) da imaju elastinost dovoljnu za apsorbovanje dilatacija podloge ...
Savremena tehnologija proizvodnje graevinskih materijala nudi sve vei broj proizvoda koji, u
veoj ili manjoj meri, zadovoljavaju potrebne uslove. Ljudi su prve hidroizolacione premaze pravili
od prirodnih materijala - smola i bitumena, a i danas je turistika atrakcija uvena "Paradna ulica"
u Vavilonu koja je pre skoro 4.000 godina izgraena od peenih opeka kod kojih su fuge sloga

TEHNOLOGIJA GRAENJA
zalivene bitumenom. Vieslojne hidroizolacije su takoe zasnovane na bitumenu i bitumenskim

preraevinama koje su u zatiti od vode zadrale primat do dananjih dana, a najpoznatiji su:
bitumenom impregnisani krovni karton (JUS U.M3.220),
bitumenske trake sa ulokom od krovnog kartona (JUS U.M3.226),
bitumenizirani stakleni voal (JUS U.M3.227),
jednostrano obloene aluminijumske folije (JUS U.M3.229),
bitumenske trake sa ulokom od aluminijumske folije (JUS U.M3.230),
bitumenske trake sa ulokom od staklenog voala (JUS U.M3.231),
bitumenizirani krovni karton (JUS U.M3.232),
bitumenske trake sa ulokom od staklene tkanine (JUS U.M3.234),
koji su sastavljeni od uloka (nosaa bitumenske mase), obostrane obloge od bitumena i posipa
od sitnog peska iji je zadatak zatita od slepljivanja. Koliina bitumena je definisana navedenim
standardima. U prodaji ima i sve vie proizvoda stranih proizvoaa, stvorenih na bazi kombina-
cije mehanikih osobina aluminijumskih ili sintetikih folija (poliesterski filc) i bitumena.
Da bi se vieslojna hidroizolacija mogla efikasno primeniti i da bi pouzdano vrila projektovanu
funkciju u toku projektovanja i izvoenja izolacije na bazi bitumena i nosaa bitumenske mase
mora biti zadovoljeno nekoliko uslova:
1. izolacija mora biti ugraena izmeu krutih delova objekta (slojeva) kako ne bi dolo do
klizanja ili slivanja sredstva za lepljenje njenih slojeva i promene strukture hidroizolacije,
2. izolacija mora biti ukletena izmeu krutih delova objekta (slojeva), odnosno mora biti
izloena odreenom minimalnom pritisku, kako ne bi dolo do prodiranja vode u pore
izolacije i ugroavanja zatite,
3. izolacija mora biti optereena samo upravno na svoju ravan kako ne bi bili poremeeni
odnosi u unutranjosti hidroizolacije postignuti potovanjem prethodna dva uslova,
4. izolacija mora biti izloena ravnomerno raspodeljenim optereenjima ije je ujednaeno
delovanje po itavoj povrini (nezavisno od promene oblika povrine) garancija da nee
doi do lokalnih pritisaka i istiskivanja sredstva za lepljenje slojeva hidroizolacije,
5. izolacija mora biti izloena kontrolisanom temperaturnom reimu, odnosno reimu koji
odgovara fizikim karakteristikama sredstva za lepljenje slojeva hidroizolacije (promena
viskoznosti lepka pod uticajem temperature moe dovesti do pojave teenja a
podjednako je opasan gubitak dela njegovih elastinih svojstava na niskim
temperaturama koji onemoguava hidroizolaciju da prati deformacije podloge na koju je
naneta).
Najvei broj sredstava za hidroizolaciju funkcionie kao specijalno formirana vodonepropustna
membrana koja se prodoru vode odupire vlastitim mehanikim i fizikim svojstvima. Ali, od vode
efikasno tite i vodonepropustljivi betoni i malteri koji ine grupu krutih hidroizolacija. Njihova
generalna razlika potie od veliine zrna agregata (punioca) a osnovna slinost je u ueu
specijalnih vodoodbojnih dodataka (hidrofobi) koji spreavaju ili umanjuju upijanje vode od strane
ovrslog sloja. Vodonepropustljivi malteri su u tom smislu vrlo atraktivni jer se, na vlagom
ugroenu povrinu, lako nanose. Hidrofobi se isporuuju u razliitim agregatnim stanjima pa ih,
ukoliko su kupljeni u vidu praha, pre primene treba rastvoriti u vodi (razmere su 1 : 1 do 1 : 4).
Primenjuju se u situacijama kada treba zatvoriti mikro-prsline u oteenom betonskom elementu
a postoje i hidrofobi sa ubrzanim vezivanjem (npr. proizvod Sika - 4a na temperaturi +18 oC za-
vrava vezivanje za samo 15 - 45 sekundi) koji se uspeno primenjuju za neutralisanje dotoka
vode iz veih prslina.
Pored njih postoje i sredstva koja menjaju svojstva povrine poveavajui njenu vodone-
propustljivost. Re je o neorganskim penetratima, penetrirajuim hidroizolacionim sredstvima,
koja imaju posebno efikasnu primenu u impregnaciji betonskih povrina izloenih dejstvu vode.
Dodaju se meavini cementa i sitnog agregata i kao deo paste nanose na ugroena mesta.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Prodiranjem u pore na napadnutoj povrini ova sredstva reaguju sa kalcijumom stvarajui

produkte nerastvorljive u vodi koji ekspandiraju unutar pora i prslina, ispunjavaju puteve kojima
voda prodire u dubinu betonskog elementa i spreavaju ak i kapilarno kretanje vode kroz njih.
Razumljivo je da se ova vrsta zatite, po kvalitetu, ne moe porediti sa vodonepropustnim
membranama na bazi bitumena i odgovarajuih uloaka pa se najee koristi prilikom sanacija
ugroenih povrina i rekonstrukcija delova objekta.
Razlike u stepenu deformabilnosti izolacija mogu biti kljune prilikom izbora metode zatite jer je
sposobnost hidroizolacije da odoli naprezanjima u svojoj ravni i upravno na nju visoko rangirana u
svim sluajevima u kojima se, pod uticajem sopstvene teine objekta i/ili eksploatacionih
optereenja, oekuju pojave napona zatezanja usled savijanja ili istezanja podloge hidroizolacije.
Ipak, za projektovanje zatite objekta vrlo vanu ulogu u izboru materijala i metoda zatite ima
pritisak vode na njegove povrine kao najvaniji parametar eksploatacionih uslova. Na tom
kriterijumu se zasniva podela na:
1. hidroizolaciju protiv vode pod pritiskom, i
2. hidroizolaciju protiv vode koja nije pod pritiskom.
Da bi se za izolaciju ukopanog dela objekta moglo usvojiti adekvatno reenje treba izvriti deta-
ljna geomehanika i hidrogeoloka ispitivanja terena na kome se objekat gradi. Dobijene rezultate
treba tumaiti u kontekstu injenice da se visina nivoa podzemne vode i brzina njenog kretanja
menjaju u toku godine i u toku eksploatacionog veka objekta. Havarija vodovodne ili kanalizacio-
ne mree u blizini objekta moe dovesti do lokalnog zasienja tla vodom, otapanje snega ili jake i
dugotrajne kie mogu privremeno izmeniti stanje vlage u povrinskim slojevima tla ali iskop za
temeljnu jamu susednog objekta moe otvoriti puteve vode kroz vododrive slojeve i omoguiti joj
da trajno ugroava neadekvatno zatiene zidove podruma. Zato treba, u okviru graevinskih
radova i radova na ureenju terena, predvideti i precizno izvesti pouzdanu zatitu objekta od
povrinske i podzemne vode. Sistem rigola, kanala i drenaa mora efikasno sakupljati vodu i
usmeravanjem "ka kanalizaciji" i/ili "od objekta" smanjivati opasnost od njenog tetnog delovanja
na ve izgraenu hidroizolaciju.
Materijal za izvoenje radova potrebno je to vie pribliiti mestu ugradnje kako bi se izbegli
nepotrebni horizontalni i vertikalni prenosi. Do trenutka upotrebe sav materijal mora ostati u
skladitima, propisno sloen i zatien. U sluaju da materijali navedeni u opisima pozicija radova
ne postoje na tritu moe se upotrebiti samo onaj materijal koji po JUS-u ima iste ili bolje
kvalitete. U toku izrade izolacionih slojeva, a pre izrade finalne zatite, nije dozvoljeno hodanje po
izolaciji, deponovanje ni transportovanje graevinskog materijala, kao ni izvoenje drugih vrsta
radova iji tehnoloki procesi bi mogli da ometaju ili onemogue pravovremeno zavravanje
izrade kompletne izolacije. Hidroizolacija se ugrauje samo preko povrina koje ispunjavaju
standardima odreene uslove. Oni se tiu ravnosti, vrstoe, istoe povrine i svih drugih
karakteristika koje ukazuju na njenu sposobnost da stvori pouzdani spoj sa hidroizolacijom.
Pomenuti uslovi se razlikuju u zavisnosti od vrste materijala koji se koristi.
Savremeni hidroizolacioni materijali se odlikuju visokim mehanikim karakteristikama (potrebnu
vrstou, postojanost pri temperaturnim promenama i sl.), malom teinom i irokim spektrom
primene. Ipak, da bi se to bolje odgovorilo specifinim zahtevima koje pojedine pozicije radova
nameu, industrija graevinskog materijala najbre razvija one kod kojih se navedene osobine
uveavaju i za tehnoloki najvanije oblasti - lakou primene i mali utroak rada. U odnosu na
pomenute osobine moe se uoiti razlika izmeu dva postupka:
1. ugraivanje toplim postupkom (lepljenje, premazivanje ili livenje toplih hidro-
izolacionih materijala; varenje hidroizolacionih materijala toplim vazduhom ili plamenom i
sl.)
2. ugraivanje hladnim postupkom (lepljenje; premazivanje; pahtlovanje hidro-
izolacionih materijala; hladno varenje i sl.), i
Ugraivanje slojeva hidroizolacije se najee vri lepljenjem ali postoje i druge tehnike
mogunosti tako da se, prema nainu ugraivanja, moe izvriti podela na sledee tri grupe:
a) potpuno lepljena hidroizolacija - ovom nainu ugraivanja inenjeri poklanjaju sve
manje poverenja jer stvara niz tehnikih problema koje je tehnoloki teko reiti na
TEHNOLOGIJA GRAENJA
b) mestimino lepljena (punktirana) hidroizolacija - predstavlja nain ugradnje veine

savremenih hidroizolacija na bazi bitumena i bitumenoznih proizvoda; krune mrlje lepka
(take) prenika 10 - 15 cm se nanose u rasteru od 30 - 60 cm tako da dozvolja-vaju
priguenu migraciju vlage; takasto vezana hidroizolacija pokazuje vrlo malu osetljivost
na razlike u deformacionim svojstvima pojedinih slojeva izolacije; da bi se zatitila od
prodora vlage hidroizolaciju treba po konturi kontinualno zalepiti za podlogu, pritisnuti je
ili privrstiti na drugi, podjednako pouzdan nain;
c) hidroizolacija nevezana za podlogu - se primenjuje samo na pozicijama (prelomi
povrine na koju se izolacija nanosi) na kojima se oekuje pojava velikih razlika u
deformacijama koje bi, u sluaju da su lepljenjem ak i delimino spreene, mogle
otetiti osetljivije slojeve.
Kod hidroizolacionih materijala na bazi bitumena i sintetikih sredstava od polivinilhlorida su,
fabrikom proizvodnjom i primenom svojstava osnovnog materijala, industrijskih lepkova i drugih
sredstava, ostvarene slojevite, trakaste forme standardne duine 10 m i irine do 1,25 m koje su
zbog svoje otpornosti i plastinosti pogodne za primenu na objektima razliite namene. Njihovo
spajanje moe se vriti hladnim ili vruim postupkom tako da se dobijaju vodonepropusni spojevi.
Postavljanje hidroizolacione membrane (zavarivanje) na povrinu ukopanog dela zida

Topli postupak se zasniva na primeni vruih bitumenskih premaza ili na primeni tehnike
zavarivanja. Srednja vrednost take razmekavanja industrijskog bitumena je, prema standardu
JUS B.H8.613, u intervalu 75 - 135 oC ali se rastvaraima i emulgatorima granica sputa pa
bitumen treba samo dovoljno zagrejati kako bi preao u tenu fazu i postao pogodan za
razmazivanje po spoju. Tehnika zavarivanja spojeva koristi sposobnost stapanja i
homogenizovanja slojeva odreenih materijala koji se: zagrejani toplim vazduhom ili plamenom,
dovoljno razmekani i pritiskom spojeni pretvaraju u novi, neto deblji sloj. Posebno pogodne za
spajanje toplim postupkom su hidroizolacione trake izraene od mekog PVC-a debljine 0,5 - 2
TEHNOLOGIJA GRAENJA
mm. Primenjuju se uglavnom za zatitu podzemnih graevina. Iako imaju dobra mehanika svoj-
stva treba ih, nakon ugraivanja i provere kvaliteta zavarenih spojeva (preklop od oko 5 cm),
zatititi slojem sintetikog filca ili slojem zemlje (peska) debljine 20 - 30 cm.
Hladni namazi predstavljaju meavine bitumena, vode, emulgatora i filera (kameno brano iji je
kvalitet propisan standardom JUS B.B3.045). Sastav meavine, procentualno uee pojedinih
sastojaka, utie na njeno agregatno stanje pa u sluaju izostanka filera dobijamo sasvim teni
premaz a u sluaju neto veeg uea kamenog brana (15 - 20%) namaz dobija oblik paste.
Hladno naneti sloj ovrava srazmerno brzini isparavanja vode i emulgatora. Ukoliko se u okviru
sanacije objekta pojavi potreba za zatitom zidova od kapilarne vode jedna od pouzdanih varijanti
je primena vodonepropustljivih maltera. Oni se, kao svi ostali cementni malteri, pripremaju ma-
inski. Razlike u sastavu maltera i nainu ugraivanja odreuje nagib povrine koju treba zatititi.
Zatita se nanosi u dva sloja ukupne debljine 1,0 - 1,5 cm:
a) masna meavina za prvi sloj debljine 5 - 6 mm se u razmeri 1 : 1 spravlja od cementa i
istog peska ija je maksimalna veliina zrna 3 mm a potom se dodavanjem vode
postie potrebna konzistencija koja omoguuje da se materijal lepi na ravnu, oienu i
ravnomerno pokvaenu povrinu zida na koju se nabacuje runo (fanglom) ili mainski,
b) meavina za drugi sloj, debljine 10 - 15 mm, je neto posnija i spravlja se od cementa i
peska u razmeri 1 : 2; od prvog sloja se razlikuje gustinom koja je slina gustini maltera
pa se na isti nain ugrauje i obrauje.
Zatita podova od kapilarne vlage je slina a osnovnu razliku unosi posebna priprema povrine
na koju se, nakon standardne pripreme, nanosi materijal pripremljen kao masna cementna
meavina (razmera 1 : 1) koja je razblaena vodom u razmeri 1 : 10. Ovakav prvi sloj ima
zadatak da olaka i pojaa penetraciju hidrofoba u kontaktnu zonu. Drugi i trei sloj zatite poda
odgovaraju, po sastavu i debljini, opisanom prvom i drugom sloju zatite zida - uzeto respektivno.
Utroak zaptivnog, hidrofobnog sredstva koje ulazi u opisane maltere varira u zavisnosti od tipa
proizvoda i prirode aplikacije i iznosi od 0,3 - 0,5 kg/m2 za svaki centimetar debljine zatite.
Hidroizolacioni materijali na bazi bitumena se u toku rada moraju paljivo nanositi na ugroenu
povrinu i ugraivati uz dosledno potovanje odgovarajuih tehnikih uslova. Jedan od njih se
odnosi na veliinu preklopa (uzduni preklopi bitumenskih traka se bitumenom lepe u irini od
najmanje 10 cm a popreni preklopi su 25 - 30 cm; svi preklopi traka sa ulokom od staklene
tkanine ili voala koji se zavaruju imaju iinu 1 cm a ukoliko se radi sa PVC trakama hladno
zavareni preklopi su iroki 5 cm a toplo zavareni oko 3 cm), drugi na koliinu lepka izmeu
slojeva (bitumenskog premaza treba da bude oko 2 kg/m2) ... Broj "slabih" mesta u hidroizolaciji
velike povrine je srazmeran broju i kvalitetu spojeva pa vieslojna izolacija mora biti adekvatno
zatiena: u toku radova privremeno, od mehanikih, hemijskih i atmosferskih uticaja, a nakon
zavretka radova trajno, od delovanja vode i drugih eksploatacionih optereenja.
Privremena zatita treba da obezbedi da ne doe do oteenja ugraenih slojeva pod uticajem
kretanja radnika, deponovanja alata i materijala, sluajnog razlivanja hemijski agresivnih materija
(mazut, ulja, rastvarai) ili zagrevanja Sunevom toplotom. U tom smislu se preduzimaju
profilaktike mere (znaci upozorenja, ograde i sl.) ali vri i aktivna zatita. Ukoliko, zbog
poremeaja u dinamici realizacije posla, bitumenska izolacija vertikalnih povrina ne moe ubrzo
nakon postavljanja dobiti kvalitetnu, trajnu zatitu preporuuje se nanoenje vie premaza
cementno-krenog mleka koje dobro reflektuje kratkotalasno zraenje Suneve svetlosti ili izrada
zaklona u vidu zavesa od tanke jutane tkanine koje ima slinu ulogu a dozvoljava strujanje
vazduha i hlaenje hidroizolacije.
Kao dobra, trajna zatita moe posluiti sloj sitnozrnog betona marke MB 15 ili vie, zid od ope-
ke, ploe Stiropora, Durisola, Tarolita ili slinih materijala a u odreenim sluajevima i sloj maltera
ili asfalta (npr. kod peakih staza preko ukopanih delova objekta). Koji e materijal biti primenjen
zavisi od uslova i zadataka koje treba da izvri. Betonski sloj treba da ima debljinu od najmanje 5
- 10 cm (u zavisnosti od toga da li je horizontalan, u nagibu ili vertikalan), zid od opeke debljinu
od najmanje 12 cm i 3 - 4 cm maltera izmeu opeke i hidroizolacije, a debljina ploa od materijala
na bazi cementa i drveta zavisi od potrebnih termikih karakteristika izolacionog "paketa" i obino
je 5 cm ili vie.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Trajna zatita hidroizolacije

Projektovanje i izvoenje izolacija ravnih krovova predstavlja sloenu grupu problema. Ovde e
biti date samo najvanije informacije i uputstva neophodna za razumevanje osnovnih pojmova i
principa, kao i korienje tehnike dokumentacije. Izolacioni radovi imaju brojne zadatke a
najznaajniji su obrada:
spojeva krovne ravni i obodnih ili protivpoarnih zidova,
prodora dimnjakih i ventilacioni kanala,
slivnika za odvod atmosferske vode,
prodora i oslonaca antena i slinih sekundarnih konstrukcija,
leeih oluka i rigola ...
Osetljivost krovnih ravni na atmosferske uticaje je obrnuto proporcionalna veliini njenog nagiba -
to je nagib vei to je bre oticanje atmosferskog taloga i lake odvodnjavanje krovne ravni. Na
ovom kriterijumu je zasnovana podela krovova na:
ravne krovove sa malim nagibom 0,5 - 1,0 %
ravne krovove sa normalnim nagibom 1,0 - 2,5 %
ravne krovove sa veim nagibom 2,5 - 4,0 %
ravne krovove sa velikim nagibom 4,0 - 15 %
ravne krovove sa vrlo velikim nagibom 15 - 40 %
Krovovi sa veim nagibom krovnih ravni spadaju u kose krovove. Ispod ravnog krova se nalazi
prostor koji moe biti stalno korien u stambene ili poslovne svrhe i uslovljavati primenu
posebne konstrukcije koja u termikom pogledu maksimalno izoluje prostor ispod krova (topli
krov) ili dozvoljava provetravanje i ujednaavanje temperature susednih slojeva krova (hladni
krov). Iako se ravnim krovovima generalno olakavaju kretanje ljudi, privremeno odlaganje
pomonog materijala i odravanje krova postoje i sluajevi kada se pokretna (pa i udarna)
optereenja smatraju obaveznim projektnim faktorom. To su terase, otvorene i poluotvorene

TEHNOLOGIJA GRAENJA
pasarele, krovovi javnih i poslovnih zgrada na kojima se formira heliodrom i sl. Posebne kara-
kteristike takvih krovova daju osnova za podelu na:
a) prohodne ravne krovove - to su vienamenski krovovi sa malim ili normalnim nagibom i
kvalitetnom zatitom hidroizolacije, i
b) neprohodne ravne krovove - to su jednonamenski projektovani ravni krovovi ije
korienje i odravanje mora tei po unapred odreenoj proceduri.
Nagib ravnih krovova od 1 - 2,5 % omoguava pravilno odvoenje atmosferske vode do slivnika i
kanalizacionih vertikala ali je neophodno potovanje tehnikih uslova za izvoenje izolatorskih
radova ukoliko se eli pouzdanost ove funkcije. Takvi krovovi ne smeju biti prohodni jer moe
doi do oteenja slojeva izolacije a ukoliko se, zbog prilaska tehnikim prostorijama smetenim
na krovu ili smetaja opreme, eli stalno koristiti kao prohodan krov mora imati nagib 2,5 - 4 %.
Razvoj stambene izgradnje i graevinskih izolacionih materijala je davno doneo ravne krovove na
javnim i stambenim objektima. Naalost, nemar u radu graditelja u sprezi sa loim odrava-njem
objekata, doveo je do potrebe za rekonstrukcijom brojnih ravnih krovova i njihove zamene kosim
krovovima sa crepom. To ne znai da ravni krov predstavlja projektantski promaaj ve da nije
postojao adekvatan pristup samoj ideji i jo preciznije: nije bilo dovoljno poznato kako treba efi-
kasno reiti tehnike probleme obrade prodora krovnih slivnika ili ventilacije, diskontinuiteta
podloge ili pojave dilatacionih spojnica ... Nedoreenosti u tehnikoj dokumentaciji nadovezuju se
improvizacijama na gradilitu a to dovodi do slabih mesta ija je sanacija izuzetno skupa.
Neprohodni ravni krov Prohodni ravni krov

Sastav krova je uslovljen njegovom namenom, nagibom i karakteristikama primenjenih materijala.
Zahtev da se krovom obezbedi hidroizolacija, termoizolacija i zvuna izolacija objekta, u manjoj ili
veoj meri, obezbeuje svaki od njegovih slojeva. Pritom je od naroitog znaaja redosled slojeva
i kompatibilnost materijala susednih slojeva. Da bi se shvatio znaaj ovih uslova treba poznavati
prirodu i ulogu svakog sloja [66]:
plafon - plafon predstavlja najnii (vidljivi) deo krova koji, u nizu funkcionalnih zadataka,
ima i dekorativnu ulogu; plafoni mogu biti neposredno naneti na noseu konstrukciju u
vidu zavrnog, zanatski obraenog sloja, ili okaeni (visei plafoni) o nju preko vlastite
(plafonske) konstrukcije;
nosea konstrukcija - ima zadatak da prihvati i prenese uticaje sopstvene teine sloje-
va krova i spoljanjih optereenja statike i dinamike prirode; predstavlja fiziku po-
dlogu za druge slojeve; izrauje se od razliitih vrsta materijala (beton, elik, drvo,
opekarski proizvodi) uz primenu neke od brojnih metoda rada (montane, polumonta-
ne, izraene na-licu-mesta); ukoliko se sastoji od oupljenih elemenata (prefabriko-
vane betonske ploe, blokovi od gline sa olakanom osnovnom masom i sl.) nosea
konstrukcija efikasno doprinosi toplotnoj i zvunoj izolaciji prostora ispod krova ali nije u
potpunosti dovoljna za samostalno preuzimanje zadataka izolacije;

TEHNOLOGIJA GRAENJA
sloj za nagib - slui da obezbedi nagib krovne ravni sa koje se odvodnjavaju atmo-
sferilije; ugrauje se u sluajevima kada nosea konstrukcija nema potreban poprean
i/ili poduni nagib; za krov predstavlja, u izvesnom smislu, balast pa se izrauje od
materijala male zapreminske mase (peno-beton, perlit-beton, keramzit-beton) i time daje
doprinos ukupnim termikim i zvunim izolacionim karakteristikama; u veini sluajeva
se formira direktno na noseoj konstrukciji ali ima sluajeva da se ugrauje preko termo
izolacije; minimalnu debljinu sloja za nagib odreuju granulometrijski sastav sloja i nain
ugraivanja (obino je 3 - 4 cm); sloj moe imati i znaajnu debljinu (krutost) pa se
preporuuje obavezna izrada dilatacionih spojnica na svakih 2,5 - 3,0 m;
sloj za izjednaavanje pritiska pare - ima zadatak da slui kao podloga viim sloje-vi-
ma, da apsorbuje i prigui uticaje deformacija podloge i omogui migraciju i isparava-nje
vlage (prirodna, kondenzat) koja je ostala ispod slojeva parne brane i hidro izolacije;
izrauje se od perforiranog ili neperforiranog staklenog voala impregniranog bitumenom
a u primeni je i talasasti, bitumenom impregnirani karton kroz ije lebove vlaga struji ka
spoljnoj sredini;
parna brana - je sloj za zatitu termo izolacije od vlage iz niih slojeva; onemoguava
podizanje difuzne pare iz nosee konstrukcije i njeno lako kondenzovanje unutar
rastresite termo izolacije (poveanje vlanosti utie na pad izolacione moi toplotne
izolacije); izrauje se od PVC folija i, mnogo ee, od aluminijumske folije (uloak)
obostrano pokrivene bitumenom bez polimera i posute peskom kao zatitom; moraju biti
pravilno proizvedene i ugraene kako bi u potpunosti zatvorile mogue puteve prolaska
vlage u termo izolaciju;
toplotna izolacija - predstavlja sloj koji smanjuje i usporava razmenu toplote slojeva
koje razdvaja (spoljanje sredine i unutranjih prostora objekta) ime ini bezopasnim
dejstva ekstremnih temperatura i temperaturnog gradijenta (migracija i kondenzovanje
vlage na kontaktnoj povrini hladne i tople sredine); vrsta i debljina toplotne izolacije se
odreuju prema zahtevima normativne dokumentacije i zakonima graevinske fizike;
hidroizolacija - je sloj koji ima zadatak da sprei razmenu vlage izmeu slojeva koje
odvaja (nain i efikasnost delovanja hidroizolacije su blie opisani u prethodnom delu);
zatita hidroizolacije - ima zadatak da hidroizolaciju koja je prirodno tamne boje (naj-
vei broj proizvoda je pokriven bitumenom) zatiti od fizikog delovanja kratkotalasnog
zraenja Suneve svetlosti i mehanikih oteenja usled kretanja radnika koji odravaju
krov;
sloj za razdvajanje slojeva - se postavlja izmeu slojeva koji, usled razlike prirodnih
mehanikih svojstava, imaju razliite deformacione sposobnosti pa postoji realna
opasnost od oteenja usled rada nosee konstrukcije ili pojave prekomernih elastinih
deformacija nekog od slojeva.
Svi slojevi moraju imati kvalitetno obraene preklope a prodori kroz njih moraju biti obraeni na
nain koji ne dovodi u pitanje vodonepropustnost i termike karakteristike.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
ZAVRNI RADOVI
8.11. PODOPOLAGAKI RADOVI
Podovi se projektuju tako da zajedno sa osnovnom, noseom konstrukcijom i plafonom ispod nje
obezbeuju zvunu i toplotnu izolaciju prostorija. Prema standardu JUS U.J.054 delimo ih prema
osetnoj toploti na:
1. ugodno tople, 3. srednje hladne i
2. tople, 4. hladne.
Podopolagaki radovi obuhvataju sve radove na izradi podnih (toplih ili polutoplih) obloga od
linoleuma, gume, PVC-a, ploastog vinil-azbesta, tekstila i nekih drugih materijala koji se ispo-
ruuju u vidu ploa i traka. Kvalitet materijala za ove radove se utvruje na bazi stepena:
dimenzionalne stabilnosti (nepromenljivosti),
postojanosti prema svetlosti,
otpornosti na poar (zapaljivosti),
elektrine provodljivosti,
klizavosti,
i drugih karakteristika znaajnih za primenu odreenog materijala u vidu podne obloge. Meu
njima mogu biti otpornost na habanje, pritisak i delovanje hemikalija a znaajne su i savitljivost,
zvuna i toplotna zatita i ujednaenost povrine. Za ovu vrstu radova je karakteristina primena
linoleuma, podnih obloga od gume, PVC-a i tekstila kao i vinil-azbestnih ploa.
Linoleum se proizvodi od meavine peska, drvenog brana i lanenog ulja koja je obojena odgo-
varajuim pigmentima a isporuuje se u kolutovima (trake) i paketima (ploe). Debljine ovakve
obloge za prostorije sa velikim peakim optereenjem su 4 mm, 4,5 mm i 6 mm.
Polaganje linoleuma nije komplikovano ali uz malo

mate moe podu dati izgled lepog mozaika
Gumene podne obloge se koriste za oblaganje podova prostorija u kojima se oekuje veliki broj
posetilaca ali je i tu izvrena gradacija: jednoslojne gumene obloge su u vidu homogenih traka ili
ploa a u dvoslojnim gumenim oblogama (namenjenim vrlo intenzivnom optereenju) donji, no-
sei sloj slui kao ojaanje. Ove obloge su, zahvaljujui specifinom sastavu (kauuk pomean
sa puniocem, smolom, pigmentom i drugim dodacima), otpornije od linoleuma pa im je i debljina
manja. Na tritu se najee mogu nai trake i ploe debljine 2,5 - 4,5 mm.
PVC podne obloge se proizvode kao PVC podne obloge bez podloge (odlike su specificirane
standardom JUS G.E5.022) i kao PVC podne obloge sa podlogom (odlike daje standard JUS
G.E5.021). Podne obloge prve grupe su najee vieslojne i mogu biti heterogene ili homogene.
Razliku stvara koliina punioca u sastavu pojedinih slojeva. Druga grupa, PVC podne obloge sa
TEHNOLOGIJA GRAENJA
podlogom, kao podlogu ima filc, jutu ili specijalne pene, proizvode se u trakama i ploama
debljine 3 - 3,5 mm ija povrina moe biti glatka ili reljefna i mogu se zavarivati na spojevima. Za
varenje se koriste specijalne trake za varenje ili pasta za varenje (plastina masa koja se nanosi
na ivice u spoju i na sobnoj temperaturi ovrava).
Vinil-azbestne ploe su dimenzija obi-
no 25/25 cm i 30/30 cm a proizvode se
(prema standardu JUS G.E5.020) od
azbestnih vlakana i polivinil-hlorida sa
omekivaem, puniocem i pigmentom.
Ploe su ograniene savitljivosti i ne
mogu se variti. Kvalitet podloge na koju
se polau ove ploe je opisan standar-
dom JUS U.F3.060.
Tekstilne podne obloge su grupa tepi-
ha koji su industrijski izraeni (tkani,
iglani, pleteni) od prirodnih i vetakih
vlakana ili od vlakana iji su krajevi ve-
takim smolama spojeni u elastinu,
Tekstilne podne obloge trakastu podnu oblogu.
Da bi se podna obloga kvalitetno ugradila neophodno je da povrina naleganja bude vrsta,
neispucala, ista, tehniki ravna i sposobna da prima lepak kojim se obloga privruje. S
obzirom na to da graevinska obrada podne konstrukcije nije adekvatna za prijem svih vrsta
obloga potrebno je da se izvede sloj odgovarajue podne podloge.
Za otklanjanje neravnina koje ometaju polaganje linoleuma, PVC i gumenih obloga se koriste
razliite mase za izravnavanje (proizvedene su na bazi nekog veziva: cementa, gipsa, vetakih
smola i sl.) koje se gradilitu isporuuju u veim sudovima ili u prahu koji treba pomeati sa pro-
pisanim rastvaraem kako bi se dobila emulzija. Masa se izliva na oienu povrinu i glaanjem
izravnava a zatim ostavlja da se osui. Na tako pripremljenu povrinu mogu da se nanose lepkovi
koji treba da obezbede vrstu vezu obloge i sloja za izravnanje, budu postojani na razne uticaje i
ne tete zdravlju. Ukoliko masa za izravnanje treba da slui i kao izolacija od vlage upotrebljavaju
se mase za izravnanje na bazi meavine cementa i bitumena.
Namena prostorije i eksploatacioni uslovi koji e u njoj vladati odreuju skup osobina koje pod
mora obezbediti a podna obloga je, zbog izloenosti habanju i drugim fizikim i hemijskim
uticajima, od presudne vanosti za komformnu upotrebu odreene povrine. Da bi se obloga pod
dejstvom pokretnog optereenja zadrala na poziciji gde je ugraena koriste se odgovarajua
lepila. Ona moraju biti neagresivna po sredinu i ljude, ostvarivati trajnu vezu obloge i podloge i
omoguavati jednostavan i bezbedan rad. Ukoliko je lepilo (lepak) zapaljivo na pakovanju mora
biti deklarisana ova osobina i uslovi u kojima se ona moe manifestovati. Lepila se proizvode kao
rastvori bitumena, vetakog kauuka, vetakih smola i sl. u odgovarajuim rastvaraima
(piritus, benzin i sl.) pa se oekivani efekti dobijaju kada iz nanetog sloja lepila ispari rastvara.
Da bi se stvrdnjavanje omoguilo u prostoriji u kojoj se radi temperatura vazduha mora biti najma-
nje 10 oC i mora biti omogueno provetravanje da se ne bi stvorila tetna koncentracija para.
Podovi od PVC-a se polau na ravnu, suvu i istu podlogu i za nju privruju (uglavnom)
lepljenjem pomou lepka nanetog po celoj povrini ploe ili trake. Sa razvojem tehnologije izrade
industrijskih tepiha rairena je njihova primena za oblaganje podova u stambenim, javnim i po-
slovnim prostorijama u kojima pojava statikog elektriciteta u podu nije zabranjena. Ovakvi,
vetaki materijali se isporuuju u trakama irine 4 - 5 m i duine 20 - 30 m i lako polau preko
podloge koja mora biti vrlo ravna. Podovi od PVC-a se kroje ali prilikom obrade spojeva susednih
traka nastaje problem njihovog povezivanja i ostvarivanja kontinuiteta obloge. Najee se spoj
zavaruje ili se krajevi lepe preko specijalne lepljive trake. Industrijski tepisi imaju manu u injenici
da jake fleke i oteenja tepiha mogu biti otklonjeni samo zamenom cele trake pri emu "zakrpa"
ostaje vidljiva. Stoga se u praksi sve vie primenjuju samolepljive ploe izraene od slinog ma-
terijala kao i tepisi ali sa lepkom nanetim na nalije ploe.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Vrlo velika koncentrina optereenja dinamike i udarne prirode koja karakteriu primenu
viljukara u industrijskim objektima zahtevaju podove sposobne da se odupru i delovanju drugih,
posebno temperaturnih i hemijskih, uticaja na njih. Pokazalo se da uobiajenom tehnologijom
izrade betonskih podnih ploa ne mogu biti dobijene povrine dovoljno vrste i guste da mogu
dugo odolevati opisanim eksploatacionim uslovima. Stoga je povrinu poda potrebno ojaati bilo
impregnacijom (utrljavanjem rastvora specijalnih smola ili prakastih aditiva u povrinski sloj
debljine 1 - 2 mm), bilo zalivanjem (preko povrine gotovog poda se u sloju od 1 - 10 mm razliva
specijalna, najee epoksidna, masa dobijena meanjem vie komponenata). Ukoliko se radi
impregnacija obino se koriste specijalizovane maine (helikopteri) a nakon 24 - 48 sati
ovravanja u podu se seku fuge i formiraju polja; obino veliine 3/3, 3/4 ili 3/5 m. Industrijski
podovi ovog tipa su vrlo skupi pa se primenjuju ree nego to je porebno.
8.12. PARKETARSKI RADOVI

U tople podove spadaju podovi od drvenih podnih elemenata (daske, razne vrste parketa i
brodski pod) a njihovom ugradnjom se bave radnici parketari. Parketarski radovi obuhvataju
postavljanje parketa u vidu obraenih daica sa lebom i perom na po dvema naspramnim
stranama bez vezivanja za podlogu (plivajui pod) kao i ploa od drveta ili plute koje se lepe za
podlogu tenim lepkom, bitumenom ili lepljivim folijama.
Postavljanje parketarskog materijala se vri polaganjem na ravnu, horizontalnu i nezaprljanu
podlogu. Podloga mora imati i sloj hidroizolacije koja spreava kapilarno kretanje vlage iz
meuspratne konstrukcije u osueni parket. Uslov za poetak ovih radova u nekoj prostoriji su
zavreni graevinski, montani i ostali zavrni radovi. Drveni materijal za rad mora biti suv
(najvie 12 % vlage) a prostorija u kojoj se radi oiena i provetrena (relativna vlanost vazduha
45 - 65 %) i u zimskim mesecima zagrejana (najmanja temperatura vazduha je 10 oC). Podni
elementi od drveta su razliitih dimenzija i kvaliteta ali moraju ispunjavati uslove vaeih
standarda (JUS D.C1.042, JUS D.D5.020, JUS D.D5.012).
Parket se sastoji od velikog

broja ploica ija tekstura i
boja daju velike mogunosti
prilikom oblikovanja zavrnog
izgleda povrine prostorije
Prilikom postavljanja drvenih podnih elemenata izmeu njih i zidova mora ostati odgovarajua
dilataciona razdelnica koja podnoj oblozi (ak i preterano suvoj) dozvoljava disanje u razliitim
temperaturnim uslovima. Privrivanje materijala se vri lepljenjem cele ploice za podlogu ili
samo du dodirnih ivica (lepak se razmazuje nazubljenom lopaticom - pahtlom) ili ukucavanjem
u podlogu pomou eksera (ovo je karakteristino za daani i brodski pod).
Lepkovi za parket zahtevaju da elementi u spoju budu dovoljno suvi: betonska podloga moe
imati vlanost maksimalno 3% a drvena podloga i parket koji se lepi najvie 8 - 10%. Tempe-
ratura vazduha mora biti najmanje 10 oC. Da bi se obezbedilo bolje prianjanje podlogu treba
premazati u jednom sloju (grundirati) rastvorom lepka i vode u razmeri 1:10. Sloj lepka mora biti
ravnomerne debljine, oko 1 mm, kako bi njegov utroak bio u okvirima standarda od oko 1 kg/m2.
Klasian parket se najee proizvodi u vidu daica debljine 18,5 ili 22,5 mm i irine 50 mm a
duina varira u zavisnosti od zahteva enterijerista i obino je 20, 25 ili 30 cm (JUS D.D5.020).
Kao materijal se (zbog trajnosti) posebno ceni hrastovina i bukovina ali i parket od jasena, bora i

TEHNOLOGIJA GRAENJA
bresta takoe moe biti lep. Slog klasinog parketa moe dati vrlo dekorativne are jer se ploice
mogu slagati pojedinano i u grupama (po 4 ili 5) a najei slog je riblja kost. Ukoliko se raspo-
lae ploicama od razliitog materijala slog moe biti i viebojan jer obraene i lakirane ploice
daju razliite tonove.
Lamel parket je nastao modifikovanjem tehnolokog procesa postavljanja parketa jer je za po-
trebe breg rada izvreno pripremanje (prefabrikacija) niza ploica debljine 8 mm koje su sloene
u grupe u nizu i mehaniki povezane. Mozaik parket je nastao na istoj ideji kao lamel parket ali je
mnogo dekorativniji i ekonominiji jer dozvoljava korienje ploica debljine i 6 mm. Ploice su
male (oko 4 puta manje od klasinog parketa) pa izrada mozaika ima kreativnu slobodu. Da bi se
postavljanje ubrzalo prefabrikovani komadi mozaika se u fabrici pokrivaju lepljivim papirom i na
objektu jednostavno polau na podlogu preko koje je prethodno razmazan lepak. Merodavan je
standard JUS D.D5.021.
Postavljanje poda od laminata

Panel parket predstavlja kombinaciju daanog poda i lamel parketa jer se na daanu podlogu
izraenu od nekvalitetnijeg (mekog) drveta lepe lamele od niskohabajueg drvenog materijala de-
bljine do 5 mm. Daske panel parketa su obraene na pero-i-leb i po potrebi se seku na meru i
slau jedna do druge. Spajanje panela se ostvaruje lepkom.
8.13. BRAVARSKI RADOVI

Bravarskim radovima se smatraju svi radovi na izradi bravarskih proizvoda (ograde, prozori,
vrata, pregrade, poklopci za ahtove, kapci, reetke, aluzine, merdevine, penjalice za ahtove,
brisai za obuu i drugi okov) koji se izrauju od profilisanog elika i limova, kao i izradi nosee
eline konstrukcije. Sva bravarija se radi od standardnih valjanih i hladno-oblikovanih profila
(crna bravarija) ili aluminijumskih profila i limova. Valjani profili, ranije jedini materijal za izradu
crne bravarija, su razvojem obrade metalnih limova hladnim valjanjem ili savijanjem (abkantova-
nje) dobili vrlo brojnu ali i kvalitetniju konkurenciju. Danas se valjani profili primenjuju samo u
nedostatku kutijastih a tehnologija ekstrudiranja aluminijuma dozvoljava izradu raznovrsnih
ramova i okova za prozore i vrata koji prozorima daju potrebnu krutost a istovremeno su podloge
za zaptivke koje spreavaju prodor vode i vazduha, kao i razmenu toplote sa okolinom. Prilikom
izrade elini i aluminijumski profili se mere na duinu predvienu radionikom dokumentacijom i
seku specijalnim alatom koji materijal ne kida ve ostavlja ravne ivice reza. Da bi se izbegle
estetske i funkcionalne greke ivice reza koje treba dovesti u spoj se dodatno obrauju. Obrada
vidljivih ivica mora biti takva da se ne primeuju tragovi seenja. Veza pojedinih elemenata
bravarskih proizvoda vri se najee zavarivanjem, zasecanjem, zakivanjem, nitnovanjem itd., a
sve u zavisnosti od zahteva tehnike dokumentacije i potrebnog izgleda gotovog elemenata.
Funkcionalnost bravarskih proizvoda je jedan od osnovnih zahteva pa se ramovi vrata, prozora,
poklopaca i drugih elemenata opremaju raznovrsnim mehanizmima koje zovemo - okovi. Ovom
skupu pripadaju arke i brave ali i mehanizmi za obrtne prozore, klizne prozore, prozore sa
otvaranjem u dva pravca (ventus), mehanizmi za klizna vrata ali i makaze, zaustavljai i sl.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Primena bravarije je raznovrsna. Najee u prostorijama (vrata, pregrade) ili na fasadi objekta
(prozori, kapci, reetke, aluzine, merdevine, penjalice) gde iz odreenih razloga postoji fiziko
naprezanje (pritisak, vibracije, visoka vlanost i temperatura) vee od onog koje standardna gra-
evinska stolarija moe izdrati ili ona ne moe omoguiti ispunjavanje spcifinih funkcionalnih
zahteva. Na primer:
a) u mainskom prostoru se predviaju aluzine radi ventiliranja jer bi klasini prozori
omoguili ventiliranje ali ne bi spreili ulaz ptica ili nepoeljnih predmeta.
b) vrata na toplotnoj podstanici u podrumu gde su predviene ostave stanara se rade od
bravarskih profila i crnog lima zbog potrebne otpornosti prema poaru, i slino.
Ukoliko se bravarskim proizvodom eli spreiti prodor atmosferilija u objekat koriste se
odgovarajui kitovi i profili. Kitovima se zaptivaju spojevi nepokretnih delova bravarije a profili se
ugrauju na nain koji (pod pritiskom delova u spoju) namee njihovo blago deformisanje i izaziva
kontinualno naleganje i zaptivanje spoja. Pre ugraivanja svaki bravarski proizvod treba
pregledati i u sluaju nedozvoljenih odstupanja od zahteva normativnih dokumenata, projektnih
zahteva ili specifikacija proizvoaa eliminisati ga iz upotrebe i uputiti na opravku.
Prilikom kontrole posebna panja se posveuje tanosti dimenzija, vrstoi veza elemenata i
stabilnosti proizvoda kao celine, kvalitetu svake veze okova i bravarije it.d. Ispravan proizvod se
transportuje do mesta ugradnje i privruje za objekat na nain koji bravariji omoguava punu
funkcionalnu gotovost a zatim se prostor izmeu spoljnog rama bravarije (vrata, prozor, pregrada)
i objekta popunjava odgovarajuim izolacionim materijalom. Kao ispuna sve vie su u primeni
ekspandirajue smese koje u dodiru sa vazduhom ovravaju dajui dopunsku stabilnost
vezama bravarije i objekta.
8.14. ANTIKOROZIVNI RADOVI

Korozija elika nastaje u kontaktu sa atmosferom, vodom, tlom i nekim agresivnim materijama.
Gotovi elini elementi se moraju antikorozivno zatititi odgovarajuim postupkom:
toplim cinkovanjem - zatita se izvodi potapanjem oienog elementa u sredstvo za
poboljanje prianjanja (flus) koje se zatim sui a nakon toga se element potapa u
rastopljeni cink (kvalitet cinka mora odgovarati standardu JUS C.E1.020) koji se pose-
bnim sredstvima fiksira i zatiuje;
premazima - premazivanje se vri olovnim minijumom, cinkolitom i sl.;
metalizacijom - zatita se izvodi prskanjem rastopljenog metala (cinka, aluminijuma,
olova) preko oiene eline povrine; metal se u metalizer unosi u obliku ice, topi
pod plamenom tehnikih gasova ili elektrinog luka a zatim komprimovanim vazduhom
nabacuje na svee peskarenu povrinu i posebnim hemijskim sredstvima fiksira i zati-
uje; metalizacija se mora izvriti najkasnije 4 sata nakon pripreme povrine jer moe
doi do njenog prljanja prainom i drugom, lebdeom neistoom.
Pre antikoroozione zatite sa metalne konstrukcije treba lakim ekiem ukloniti ostatke zgure za-
ostale nakon zavarivanja a brusnim ploama treba na spojevima ukloniti neravnine nastale
zavarivanjem. Da bi se proces korodiranja metala uspeno zaustavio i onemoguio povrina na
koju se zatita nanosi mora se izvriti ienje od tragova re i mora biti omogueno prianjanje
slojeva zatite za metal. U tu svrhu se koriste runa sredstva (eki, eline etke, strugalice)
mehanika i elektrina sredstva sa elinim etkama i brusnim papirom (mirgl-papir) za obradu
povrine, a u primeni su i hemijska sredstva u vidu specijalnih premaza. Ukoliko je povrina
delimino zamaena treba je oistiti pranjem uz upotrebu etki i specijalnih deterdenata a
ukoliko je prekrivena starom, ispucalom bojom ienje je efikasnije uz korienje plamenika i
tehnikih gasova.
Kao kod drvenih predmeta i kod skidanja farbe sa metalnih predmeta moe biti efikasna primena
let-lampi ijim plamenom se boja zagreva i spaljuje. Da bi se dobili optimalni rezultati mlaz plame-
na treba drati pod uglom od 45 - 60o i zonu njegovog dejstva na zaprljanu povrinu pomerati
brzinom oko 5 - 10 cm/sec. Kako bi se olakalo dejstvo plamena na dublje slojeve starog

TEHNOLOGIJA GRAENJA
premaza u toku rada strugaima treba uklanjati ljuspice farbe koja se pod plamenom odvaja od
elinog nosaa. Nakon svega oienu povrinu treba mlazom komprimovanog vazduha oslo-
boditi od produkata sagorevanja i ostataka praine.
Opisani postupak je relativno lak ali nije dovoljno brz pa je nekad mnogo bolje na povrinu
predmeta naneti neki od hemijskih rastvaraa jer e nakon samo 10 - 15 minuta njegovog
delovanja doi do odvajanja sloja stare farbe koju treba samo sastrugati a tragove rastvaraa
ukloniti i naneti osnovni zatitni premaz (op-prajmer). Ovaj premaz ima ulogu zatitnika povrine
do trenutka izrade kompletnije i kvalitetnije antikorozione zatite. op-prajmer mora imati takav
sastav da prilikom izrade varova ne stvara otrovna isparenja ali je razgradljiv pa mu je dejstvo
vremenski ogranieno i treba ga pokriti minijumom najkasnije 2 nedelje nakon nanoenja na neku
povrinu.
Za delove koji zahtevaju visok kvalitet pripreme povrine primenjuje se mlaz nekog abrazivnog
materijala koji se iz runog alata pod visokim pneumatskim pritiskom usmerava na povrinu
metalnog elementa i uestalim udarima skida i sloj korozije i eventualno zamaenje. Iako su u
primeni i opiljci elika ili aluminijuma ipak je najea primena istog (opranog i osuenog)
kvarcnog peska pa je ova operacija ienja poznata i kao peskarenje. Zrna istog peska (frak-
cije 0,5 - 2,0 ili 1,0 - 3,0 mm) efikasno skidaju ne samo neistoe stranog porekla ve i sloj re
stvoren u toku ekanja materijala na povrinsku zatitu. Mlaz treba usmeriti na povrinu pod
uglom do 45o i na osnovu vizuelne kontrole efikasnosti njegovog dejstva regulisati udaljenost sa
koje se zrna peska ispaljuju. Mlaz, naime, ima odreenu gustinu koja se zbog efekta irenja mla-
za smanjuje proporcionalno udaljenosti pitolja od elinog elementa pa se promenom ugla i
udaljenosti pitolja moe regulisati efikasnost rada. Rezultat ienja je metalni sjaj povrine.
Peskarenje stvara veliku prainu pa je
potrebno koristiti odgovarajua zatitna
sredstva (naoare, masku za disanje,
rukavice) i nakon rada ukloniti sav upr-
ljani pesak sa predmeta.
Pored peska koriste se i ljaka iz viso-
kih pei (granule od 0,20 - 0,25 mm) i
korund (granule aluminijum-oksida od
0,20 - 0,25 mm).
Radionika priprema povrine peskare-
njem dozvoljava neto konformniji rad
jer se moe koristiti meavina kvarcnog
peska, vode i antikorozionih dodataka
koja ne stvara prainu a titi oienu
povrinu nanoenjem primarne zatite.
Antikoroziona zatita se na elinu povrinu nanosi u dve faze:
1. osnovni premaz (temelj antikorozione boje), i
2. pokrivni premaz (antikoroziona boja)
Pre nanoenja premaza treba proveriti da li su ispunjeni potrebni uslovi za kvalitetno nanoenje
zatite. Povrina mora biti ista i suva a vazduh u prostoriji umereno vlaan (relativna vlanost
manja od 80 %) i topao (temperatura vazduha mora biti u intervalu 5 - 40 oC). Svaku fazu zatite
karakterie vie slojeva premaza jer faze moraju imati propisanu debljinu a jednim slojem se ona
ne moe obezbediti. Osnovni premaz je vaan i stoga to pokriva neravnine pa se, u cilju preci-
zne obrade i manje dostupnih mesta nanosi runo, utrljavanjem boje odgovarajuim etkama.
Ukoliko se ivica elinog profila mora zavariti za drugi profil premaz sme ii nablie 50 mm od
ivice a ukoliko je granica te zone naruena pre zavarivanja treba u njoj ukloniti tragove prvog
premaza. Povrina nosaa se nekada isti plamenom pa da bi prianjanje bilo kvalitetno prvi
premaz treba naneti dok je povrina jo dovoljno topla (30 - 70 oC).
Debljina premaza se definie zahtevima iz opisa pozicija u predmeru radova, kao i tehnikim
uslovima za izvoenje antikorozione zatite a izraava se u mikronima. Debljina premaza se mo-
e precizno meriti digitalnim ureajima koji se prislanjaju na osueni osnovni premaz, pritiskom
TEHNOLOGIJA GRAENJA
na taster se vri oitavanje debljine a nakon odgovarajueg broja merenja na displeju mernog
instrumenta se moe dobiti srednja vrednost debljine, broj merenja, standardna devijacija i drugi
relevantni statistiki podaci. Isti postupak treba ponoviti i nakon nanoenja pokrivnog premaza ali
dobijenu prosenu debljinu treba umanjiti za debljinu osnovnog premaza.
Najmoderniji merni instrumenti su toliko osetljivi da mogu razlikovati i ukupne debljine boja na-
netih u fazama. Upravo zato kvalitetu radova treba posvetiti odgovarajuu panju jer se pojavom
opisanih mernih instrumenata stvaraju uslovi da tehniki nadzor moe lako utvrditi svako
odstupanje od ugovorenih specifikacija a naknadni rad na otklanjanju slabih mesta moe biti
izuzetno skup, posebno ukoliko se radi o mestima na montiranoj krovnoj konstrukciji (ronjaama
ili reetkastim nosaima velikih raspona) kada je popravljanje uslovljeno ponovnom montaom
visoke skele. ak i kada su takve skele izraene od lakih metala i oslonjene na tokove njihova
izrada i manipulacija su dosta spori i mogu dugo remetiti ritam ostalih radova koji se izvode na
podu objekta.
Boja se na gradilite dostavlja u velikim sudovima, u stanju pogodnom za direktnu upotrebu ali
se, u sluaju potrebe (zgunjavanja boje) mogu primeniti razreivai. Na vrstu i kvalitet ovih
zapaljivih materija treba strogo paziti jer je za svaku vrstu boje deklarisan odgovarajui razreiva
pa bi primena nekog drugog mogla dovesti do neeljenih posledica: promene tona ili postojanosti
boje. Deponovanje boja i razreivaa mora biti usklaeno sa optim merama tehnike zatite na
radu.
8.15. LIMARSKI RADOVI

Limarski radovi obuhvataju sve radove na pokrivanju ili opivanju limom objekta (ili njegovih
delova) kao i izradu oluka za odvoenje atmosferskog taloga sa krovova, obradu prolaza,
prepusta i otvora na fasadi, a ukljuuju izradu ventilacionih kanala i drugi slinih delova objekta.
Limovi koji se najee koriste pri radu predstavljaju vrlo tanke eline, bakarne ili aluminijumske
ploe dobijene valjanjem. Da bi se elini limovi mogli primeniti za oblaganje povrina nakon
obrade mora biti oiena i odmaena i nanet antikorozivni premaz a moe biti i pocinkovana,
plastificirana ili zatiena na drugi nain. Na agense je najotporniji aluminijumski lim a neto
manje bakarni lim koji je skuplji od ostalih a titi ga i istovremeno ukraava sloj poetne korozije
zelenkaste boje pa slui i u dekorativne svrhe. Ranije je korienje olovnog lima bilo ee nego
danas ali je zbog komparativnih prednosti drugih limova primena svedena na rekonstrukcije starih
objekata. Generalno pravilo je da se razliiti materijali ne dovode u neposrednu vezu. To posebno
vai za bakarne i pocinkovane eline limove jer u prisustvu vode moe doi do galvanske
reakcije.
Obrada i priprema lima se vre seenjem i savijanjem a vezivanje delova zavarivanjem, nitnova-
njem ili viestrukim savijanjem. Savijanje lima (falcovanje) se u cilju obezbeenja vodonepropu-
stljivosti (spreavanja podlivanja) izvodi kao dvostruko pri emu horizontalni spojevi tabli moraju
imati minimalnu irinu 20 mm i izvode se savijanjem prevoja niz krovnu ravan (leei prevoji) a
sastavni spojevi susednih tabli (stojei prevoji) ostavljaju se upravno na krovnu ravan. Visina
sastavnih spojeva mora biti najmanje 25 mm a toliki moraju biti i preklopi kod varenja
pocinkovanih limova.
Obino se delovi limarije pripremaju u radionici gde se kroje i delimino sklapaju u vee delove, a
ovi se zatim na graevini montiraju i meusobno povezuju u jednu celinu. Povezivanje delova
treba izvriti tako da se limu omogui dilatiranje. Ekseri i zakivci, kojima se lim privruje za
objekat, moraju biti od istog materijala kao i lim. Ukoliko je podloga, na koju se lim oslanja, od
betona ili maltera treba ispod lima poloiti sloj ter-hartije. Najvei obim limarskih radova pripada
pozicijama pokrivanja krovne ili fasadne konstrukcije objekata (preteno proizvodnih, sportskih ili
drugih opte namene) gde se preko rotilja od metalnih ili drvenih nosaa polae lim u tablama
duine do 6 m. Lim se iz tehnikih i estetskih razloga profilie i time dobija neophodnu nosivost
upravno na svoju ravan. Za izradu krovnog pokrivaa industrijskih objekata se najee, zbog
trajnosti, primenjuje profilisani aluminijumski lim. S obzirom na injenicu da se radi o lakom
materijalu ijim tablama radnici lako manipuliu ovaj lim se polae preko 2 i 3 polja (limovi niske
profilacije se u nekim sluajevima mogu postaviti i preko 4 polja). Da bi se obezbedili zahtevi za
termikom izolovanou objekta izmeu dva sloja lima razdvojena hladno profilisanim limovima -
TEHNOLOGIJA GRAENJA
distancerima se polau table od presovane mineralne vune ili se u fabrikama izmeu tabli lima
izliva specijalna ekspandirajua masa koja ispunjava slobodan prostor i sa limovima gradi
sendvi.
Krovni pokriva se obavezno povezuje sa sistemom horizontalnih oluka. Uloga oluka je da
prihvati vodu koja se sliva sa krovne ravni i time sprei njeno razlivanje po fasadi. Zato se spoljna
ivica oluka mora spustiti u odnosu na unutranju za 1 - 2 cm kako se iz punog ili zaepljenog
oluka voda ne bi slivala niz fasadu ve padala na tritiar ili teren oko objekta.
Horizontalni oluci imaju otvoren, koritast ili polukruni popreni presek a olune vertikale mogu
biti pravougaonog i krunog oblika. Unutranja ivica horizontalnog oluka je oslonjena na krovnu
konstrukciju a obod spoljne se radi ostvarenja vee krutosti mora cevasto saviti (da bi se ostvarilo
pravilno savijanje po celoj duini segmenta koristi se armatura malog profila). Krovni pokriva i
oluk nemaju u istom pravcu ista termika izduenja pa ih treba povezati na nain koji ne spreava
meusobna pomeranja. Olune horizonatale se preko draa, elinih kuka napravljenih od
debljeg lima, obino preseka 6/25 mm, na svakih 0,8 - 1,2 m oslanjaju na rogove krovne kon-
strukcije za koje su privrene veim ekserima ili zavrtnjima. Oluci su kod manjih objekata irine
15 - 20 cm a kod veih 20 - 25 cm. Nastavci olunih segmenata se izvode preklapanjem od 1 cm
i moraju biti kvalitetno zalemljeni da ne bi dolo do procurivanja. Da bi ispunio svoj zadatak oluk
mora biti dovoljnog kapaciteta pa u praksi vai orijentacioni odnos da za 1 m2 krovne ravni treba
obezbediti najmanje 1 cm2 poprenog preseka oluka. Iako se voda u horizontalnom oluku ne mo-
e sakupljati (osim ako oluna vertikala na koju je on prikljuen nije zaepljena) zbog efikasnijeg
odvoenja atmosferilija, olucima treba napraviti pad 0,8 - 1,0 %.
Olune vertikale slue da odvedu vodu iz olunih horizontala pa se prave neto veeg prenika
od horizontalnih oluka kako bi ostale provodne i u sluajevima jakih kia ili naglog otapanja
snega. Optimalni odnos kapaciteta horizontalnih i vertikalnih oluka obezbeuje raspored po kome
je izmeu vertikala razmak 10 - 15 m (kod javnih objekata moe biti i vei ali ne vie od 20 m).
Vertikale obezbeuju bri protok od horizontala pa im je i popreni presek za 1/3 manji od njih.
Vertikale se na gradilite dopremaju u komadima duine 2 - 4 m iji je jedan kraj nabiranjem ivice
suen. Nastavljanje cevi vri se uvlaenjem krajeva za oko 5 cm a zatim se spoj lemi po celoj
duini. Olune vertikale mogu biti vrlo duge pa se moraju privrstiti za fasadni zid na svakih par
metara. Veza je, kao kod horizontala, od debelog pocinkovanog lima i u vidu dvodelnog prstena
kojim se vertikala obuhvata, pritee zavrtnjima i nosi na udaljenosti od 2 - 3 cm od zida.
Sa krovne ravni atmosferilije spiraju prainu ali i lie, granice i drugi otpad koji moe smanjiti
protonost oluka pa se na ulivu horizontalnog oluka u vertikalu postavlja mreica sa koje, u okviru
pregleda krova, treba redovno uklanjati neistoe. Prilikom projektovanja treba izbegavati
prelome olunih vertikala jer su takva mesta, zbog uticaja atmosferilija, obino podlona brem
propadanju i intenzivnijem odravanju. Takvo mesto je i kraj olune vertikale koji moe biti ne-
hotice oteen od strane prolaznika pa se pravi u vidu liveno-gvozdene cevi antikoroziono
zatiene premazom bitumena. Pored pokrivanja krova i izrade oluka limarski radovi imaju vanu
ulogu u obradi (opivanju) prodora dimnjaka i ventilacionih cevi kroz krovnu ravan, izradi spoja
krovne ravni i kalkanskog ili protivpoarnog zida, zatiti zavretaka ovih zidova, izradi snegobrana
i drugom.
Opivke svih prodora kroz krov moraju biti visoke najmanje 25 - 30 cm i isto toliko leati po
krovnoj ravni. Isti uslov vai za oblikovanje zatite uvala i spojeva krova sa zidovima. Posebno
vano je opivanje spoljnih povrina prozorskih pragova (solbanci) limom u nagibu ija prednja
povijena ivica (okapnica) mora biti udaljena od fasadnog zida 2 - 3 cm. Lim se zato mora poviti na
bokovima i du podnoja rama prozora - za koji ga treba i prikucati.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
8.16. STOLARSKI RADOVI

Pod stolarskim radovima se podrazumeva izrada i ugraivanje prozora, vrata, ormara (plakari),
pregrada i druge graevinske stolarije od mekog i tvrdog drveta i proizvoda na bazi drveta.
Savremeni prozori mogu biti izraeni u kombinaciji sa metalom i plastikom. Osnovna podela
stolarskih radova je na spoljnu i unutranju stolariju a podela je izvrena prema mestu ugradnje:
na fasadi ili u unutranjosti objekta. Da bi se mogla pravilno ugraditi graevinska stolarija zahteva
otvor u zidu neto vei od dimenzija prozora ili vrata. Svi stolarski proizvodi moraju odgovarati
standardima u pogledu dimenzija, termikih svojstava, vatrootpornosti i obezbeivati osvetljenje i
provetravanje prostorije uz zatitu od atmosferskih uticaja i buke. Bezbednost objekta se
obezbeuje i otpornou fasadne stolarije na pritisak od vetra i drugih uticaja (najmanje 1000 Pa).
Materijali od kojih se pravi stolarija moraju ispunjavati uslove u pogledu strukture drveta i
otpornosti na deformacije (promenu dimenzija i oblika).
Prozori se prave u modulu od 10 cm i najee su visine 140 ili 180 cm. Da bi se lako ugradili
treba u zidu ostaviti otvor za 1 cm vei od dimenzija prozora koji se ugrauje. Na prozorima se,
zbog debljine manje od debljine fasadnog zida, pojavljuje klupica koju treba zatititi oblaganjem
kamenim (keramikim) ploama ili limom. Fasadna stolarija se u cilju dobijanja potrebne
otpornosti na atmosferske uticaje finalno obrauje na neki od pogodnih klasinih naina (boje-
njem i lakiranjem) ili nanoenjem specijalnih premaza i zatitnih materijala. Ugraivanje se
najee vri suvom montaom. Pre ugraivanja treba proveriti da li je finalna zatita povrine
oteena u toku transporta.
Unutranja stolarija podrazumeva sva ulazna i unutranja vrata ije je ugraivanje mnogo lake
ukoliko se, ve u fazi pripreme za malterisanje zidova, preko sva etiri boka otvora za vrata
postavi ram od dasaka sa odgovarajuim svetlim otvorom za montau vrata - tzv. slepi tok.
Vrata mogu biti delimino ostakljena providnim ili dekorativnim staklom, puna sa nadsvetlom ili
puna bez zastakljenja. U svim varijantama moraju ispunjavati sledee uslove:
ne krive se ukoliko se nalaze izmeu prostorija sa razliitim mikroklimatskim uslovima
(temperatura, relativna vlanost vazduha),
dimenzije im odgovaraju frekvenciji prolaza korisnika objekta,
prilikom otvaranja/zatvaranja ne prave otpor i neuobiajene umove,
otvaraju se u pravcu prostorija sa pojaanom frekvencijom prolaska ljudi, odnosno u
pravcu protivpoarnih puteva.
Ulazna vrata u objekte i stanove mogu biti vea od unutranjih vrata. Vrata se izvode kao
jednokrilna i dvokrilna. Unutranja jednokrilna vrata su visine 198,5 cm i irine 61, 71 ili 81 cm.
irina vrata zavisi od namene prostorije. Unutranja vrata se ugrauju u otvore visine 205 cm i
irine za 10 cm vee od irine vrata koja se ugrauju. Spoljni zastori fasadne stolarije su obino
esling plastine ili drvene roletne i drveni kapci. Ovi proizvodi dolaze iz grupe roletnarskih radova
kojima su obuhvaeni svi radovi na izradi i montai razliitih senila na spoljnoj ili unutranjoj strani
fasadnih otvora ili izmeu slojeva graevinskog stakla.
8.17. STAKLOREZAKI RADOVI

Iako se javljaju i u unutranjosti objekta staklorezaki radovi su nerazdvojan deo izrade fasadne
stolarije i bravarije. Oni obuhvataju radove na rezanju, obradi (bruenje) i ugradnji graevinskog
stakla a izvode se na razliite naine uz korienje zaptivnog materijala od gita (obian,
silikonski) i profila od gume, drveta i obojenih metala. Na gradilitima stambenih, poslovnih i
industrijskih objekata se najee primenjuju sledee tri vrste stakla:
1. vueno staklo,
2. liveno staklo, i
3. presovano staklo.

TEHNOLOGIJA GRAENJA
Prema obliku razlikujemo ravno i profilirano staklo, pri emu obe vrste mogu biti bezbojne ili u boji
(uta, bronzana, siva, zelena, plava i dr.). Stakleni materijal mora zadovoljavati zahteve
standarda JUS B.E1.011 (ravno vueno staklo), JUS B.E1.050 i JUS B.E1.080 (ravno armirano
staklo). Do trenutka upotrebe treba ga deponovati u provetrenim prostorijama na nain koji nee
ugroziti njegovu slabu otpornost na savijanje. Staklo se mora paljivo transportovati: u (skoro)
vertikalnom poloaju i bez suvinih potresa.
Ravno staklo moe biti u vidu bezbojnog poliranog stakla (biljur), stakla bojenog u masi i stakla sa
povrinskom, termoreflektujuom prevlakom. Ukoliko se ravno staklo mora primeniti na
pozicijama koje su izloene temperaturnim uticajima vri se dopunska obrada - kaljenje. Kaljenju
se podvrgava samo staklo minimalne debljine 4 mm koje nakon obrade moe sluiti i kao
sigurnosno jer se pod jakim udarom raspada na sitne komadie, ujednaene veliine, ija masa
ne moe ozlediti ljude. Sigurnosno staklo se dobija i lepljenjem dva sloja ravnog vuenog stakla
slojem bezbojne plastine folije. Folija omoguava dopunsku obradu savijanjem a staklo pod
jakim udarom dobija prsline koje ga ine neupotrebljivim ali i bezopasnim po ljude. Ukoliko se
ravno sigurnosno staklo lepljenjem vie slojeva pretvori u paket debljine do 40 mm postaje
pancirno staklo i slui za pozicije na kojima se trai poveana bezbednost ljudi ili protivprovalna
sigurnost.
Liveno staklo nastaje tako to se izlivenoj staklenoj masi valjanjem daje oblik ili tekstura povrine.
Najpoznatije podvrste su liveno ornament staklo, liveno armirano staklo i Profilit. Liveno ornament
staklo se proizvodi u vie debljina, najee 3 - 4 mm. Moe biti bezbojno ili bojeno a slui
preteno u dekorativne svrhe. Liveno armirano staklo je ravno staklo, najee debljine 6 - 7 mm,
koje se koristi na pozicijama kod kojih moe doi do udara u staklo ali se ne doputa raspadanje
stakla na odvojene komade. Dobija se tako to se u staklenu masu u toku proizvodnje utiskuje
iana mrea (armatura) pa moe biti primenjeno i za zastakljivanje fasada, krovova, vrata i
sline pozicije.
Profilit je liveno staklo koje se proizvodi i u nearmiranoj i u armiranoj formi. Isporuuje se u
profilisanim talpama [ oblika. Najee je irine 22 cm, 25 cm ili 32 cm a duine 2 - 7 metara pa
se ugrauje u otvore na zidovima kao jednostruko ili dvostruko - u zavisnosti od toga kakva
termoizolaciona i druga svojstva stakleni zid treba da ima. Najea oblast primene su delovi
fasade i stepenita javnih objekata. Ukoliko je potrebno da Profilit pokrije delove krovne konstru-
kcije mora se primeniti armirana verzija. Presovano staklo se dobija ulivanjem u metalne kalupe
koji mu daju oblik malih staklenih blokova. Najpoznatiji su Luksfer blokovi dimenzija 20/20/8 cm
pogodnih za izradu spoljnih stepeninih ili unutranjih pregradnih zidova. Blokovi imaju lebove u
koje se u vertikalnom i horizontalnom pravcu postavljaju i zalivaju ipke tanke armature ankero-
vane u bone zidove, pod i plafon (primeri na slikama).
Prozorsko staklo je ravno vueno staklo, obino debljine 4 ili 6 mm i isporuuje se u tablama, u
odgovarajuoj ambalai. Prozorsko staklo moe biti prozirno ili mutno. Prozirno staklo se koristi
za zastakljivanje prozora i pritom obino ide u 2 ili 3 sloja izmeu kojih ostaje po 6 - 15 mm zarob-
ljenog vazduha koji slui kao termiki izolator. U najnovijim prozorima koncept izolacionog stakla

TEHNOLOGIJA GRAENJA
je usavren jer se za spoj slojeva koriste rasponci koji se vare a zaostali vazduh izvlai i
zamenjuje suvim. Takvo izolaciono staklo je kod nas poznato pod nazivom Termopan ija
moderna verzija Izostaklo predstavlja reenje svih izolacionih problema u prozorima jer zaptivanje
spojeva slojeva stakla vri kombinacijom elastinih i plastinih svojstava razliitih materijala a
zaptivka (rasponac) ima i higroskopnost potrebnu za upijanje vlage iz vazduha koji prodre u ovaj
sendvi. Prozirno prozorsko staklo ne sme imati fabrike greke u vidu talasa i mehuria koji
remete potpunu i pravilnu providnost ali mu se posebnim postupkom moe dati odreena
tekstura. Mutno staklo (matirano) se dobija peskarenjem prozirnog stakla i samo delimino
proputa svetlost pa se koristi za unutranje pregrade i unutranju stolariju (vrata).
Stakleni fasadni paneli su zatitni znak savremenih graevina

Staklene povrine su esto izloene dejstvu atmosferskih padavina a providnost im se odrava
povremenim pranjem i ienjem pa se spoj stakla i rama u koji je ono poloeno mora zatititi od
prodora vode i vazduha nekim sredstvom za zaptivanje. Ova sredstva se mogu podeliti na
nekoliko grupa od kojih su najvea kitovi a ine je:
kitovi na bazi lanenog ulja (to su klasini kitovi koji moraju odgovarati zahtevima
standarda JUS U.C6.050 a mogu biti obini i minijum kitovi za zatitu),
plastificirani kitovi (slini su prethodnoj vrsti ali je meanjem sa vetakim smolama
dobijena vea mekoa i trajnija obradljivost),
trajnoplastini kitovi (zahvaljujui specijalnim dodacima trajno zadravaju svoju
obradljivost ali se, upravo zbog toga, moraju zatititi odgovarajuim premazom ili
trajnoplastinim kitom; proizvode se kao jednokomponentni i dvokomponentni -
komponente se pre upotrebe meaju prema uputstvu proizvoaa),
trajnoelastini kitovi (izrauju se na bazi punioca kome su dodate kombinacije polimera,
omekivaa i uvrivaa pa mu omoguavaju da se pod dejstvom pritiska deformie ali
i zauzme poetni oblik kada dejstvo proe; slue za samostalno zaptivanje ili kao sre-
dstva za zalivanje spojeva sa unetom trajnoplastinom ispunom ili zaptivnim trakama;
nanose se u sloju debelom minimalno 5 - 6 mm; proizvode se kao jednokomponentni i
dvokomponentni).
Pored kitova u primeni su (naroito u industrijskoj proizvodnji stolarije) i:
zaptivne trake (moraju biti postojane na dejstvo atmosferilija pa se izrauju kao PVC,
neoprenske i sl.; elastine su ali se zbog nedovoljno pouzdanog zaptivanja moraju zaliti
odgovarajuim trajnoelastinim kitom)
zaptivni profili (izrauju se od gume, PVC-a i slinih materijala; pouzdano zaptivaju pa
im nije potrebna dopunska zatita trajnoelastinih kitova)
Da bi se staklo pravilno postavilo poeljno je skinuti ram i poloiti ga horizontalno a zatim paljivo
oistiti lebove od tragova vlage, masnoe i otpadaka. Ukoliko se ostakljuju aluminijumski okviri
treba ukloniti i sve zatitne trake, folije i premaze. Drveni ramovi prozora, pregrada i vrata se pre
ugraivanja stakla moraju zatititi osnovnim (pokrivnim) premazom boje a bravarski ramovi se

TEHNOLOGIJA GRAENJA
tite antikorozionim premazima. Pre polaganja stakla treba proveriti stabilnost odgovarajueg
okvira i visinu leba. Najmanja visina leba je 10 mm a poveava se sa dimenzijama okna.
za najduu ivicu okna < 2 m visina leba je 10 - 12 mm
za najduu ivicu okna 2 - 4 m visina leba je 15 mm
za najduu ivicu okna 4 - 6 m visina leba je 18 mm
za najduu ivicu okna > 6 m visina leba je 20 mm
Staklene ploe se seku iz veih tabli i polau u prozorske ramove. Po konturi mora izmeu stakla
i rama ostati oko 1 - 2 mm prostora kako bi staklo ostalo neoteeno i u sluajevima suenja i
vitoperenja drveta ramova. Kod veih ramova ovaj prostor treba da bude najmanje 1/3 visine
leba. Staklo se fiksira ekseriima, ivijama ili otrim, trougaonim ploicama ija gustina treba
da bude najmanje 5 - 8 kom/m (na uglovima na svakih 5 - 10 cm a du ivica na najvie 20 cm) a
zatim se izvri paljivo zaptivanje nekim sredstvom koje spoju daje vodonepropustljivost. Ukoliko
se leb kituje masa mora biti ravnomerno utisnuta i alatkom poravnata do spoljne ivice leba tako
da druga ivica leba, ona koju staklo pokriva, bude vidljiva celom duinom ivice leba i to u irini
1 - 2 mm. Za unutranju stolariju se, u nekim sluajevima, umesto navedenih zaptivnih sredstava
primenjuju ekseriima privrene letvice kojima se staklo dri u svom ramu. Da bi se
obezbedilo i pravilno, mekano naleganje i kvalitetno dihtovanje na stranu leba na koju staklo
treba da nalegne prvo treba naneti sloj kita debljine 2 - 3 mm a zatim poloiti staklo i fiksirati ga u
pravilnom poloaju.
Ugraivanje izolacionog stakla se razlikuje od opisanih postupaka, izmeu ostalog i po tome to
se izostaklo ne sme sei ve se ugrauje u isporuenom obliku. Izostaklo se u lebove (irine
najmanje 16 mm) polae preko noseih podmetaa od tvrde gume a zatim se po obodu, izmeu
stakla i okvira utiskuju rasponci od ilave gume ili mekog drveta. Gustina noseih podmetaa je 5
- 10 kom/m, minimalna debljina 5 mm, irina 10 mm a duina 5 - 10 cm. Rasponci imaju istu
irinu (10 mm) upola manju duinu (oko 5 cm) i debljinu 3 - 5 mm. Nakon fiksiranja stakla leb se
zaptiva (najee) trajnoelastinim kitom ili kombinacijom trajnoplastine ispune i trajnoelastine
zatite.
8.18. SPUTENI PLAFONI I LAKE PREGRADE

Sputeni plafoni se prave od metala, drveta i proizvoda na bazi drveta, gipsa, plastinih masa,
razliitih materijala mineralnog porekla i drugog a montiraju se na potrebnoj udaljenosti od
postojeeg plafona kako bi ispunili odreene funkcionalne i estetska zahteva. Ovu vrstu plafona
treba razlikovati od gipsarskih proizvoda privrenih za plafonske povrine objekta. Termin
sputeni oznaava da je vidljiva povrina plafona privrena na neku krutu osnovu (najee
rotilj od lakih profila) koja je preko metalnih nosaa podesive duine okaena o noseu meu-
spratnu konstrukciju. U tako formiran prostor se mogu smestiti vodovi instalacija (elektro
instalacije, termo instalacije, instalacije klimatizacije, vodovodne i kanalizacione instalacije) a
pritom i zakloniti od pogleda pojedini delovi konstrukcije objekta (kapiteli i vute stubova, gredni
nosai).
Postoje stavovi da izradu sputenih plafona treba uvrstiti u tesarske radove, jer se radi o rado-
vima koji vode poreklo iz opivanja unutranjih povrina zgrada sa drvenim skeletom, ali veina
organizacija za izradu sputenih plafona i lakih pregradnih zidova angauje stolare ili (sve ee)
brigade specijalizovanih radnika iji je dnevni uinak i do 70 m2 zidova, odnosno 50 m2 sputenih
plafona. Sve vea ponuda u oblasti sistema montae, kao i vrste i dizajna materijala koji se
koriste, ini ove radove posebnom grupom pa se ovde tako i tretiraju.
Sputeni plafoni su skuplji od klasine obrade plafonske povrine meuspratne konstrukcije ali
imaju i znaajne prednosti u odnosu na njih. Osim navedenih funkcionalno-estetskih razloga ove
plafone treba primenjivati svuda gde postoji potreba za povremenom a estom revizijom stanja
instalacionih vodova ali i imati u vidu da se projektovanjem prostorija sa sputenim plafonom
poveava ukupna visina prostorije (objekta) to se odraava kako na oblikovanje konstrukcijskog
sistema tako i na ukupnu cenu objekta. Iako delovanje zarobljenog vazduha, kao termikog i

TEHNOLOGIJA GRAENJA
zvunog izolatora, moe biti vrlo povoljno visinska razlika plafona i meuspratne konstrukcije se
mora minimizirati jer se, na primer, na 5 - 8 spratova nekog poslovnog objekta "gubi" jedan sprat
za inertan plafonski prostor. Koliko se time uveava cenu graenja moe se lako izraunati mno-
enjem povrine tipskog sprata prosenom cenom 1 m2 povrine objekta.
Podkonstrukcija sputenog plafona nema za zadatak prijem uticaja na meuspratnu konstrukciju
ve samo sopstvene teine i teine funkcionalno-dekorativnih elemenata pa se izrauje od
laganih materijala kako ne bi nepotrebno optereivala noseu konstrukciju objekta. Sputeni
plafon moe biti montiran preko rotilja od lakih, pogodno oblikovanih trakastih profila zakaenih
za odgovarajue profilisane nosae ili od ploastih formi (panela) koje se polau na okvire ili
utiskuju u okvire. Slobodno poloeni paneli se lake demontiraju od utiskujuih panela i panela
povezanih profilisanim bonim ivicama. Vidljiva povrina plafona moe biti neprovidna t.j.
izraena i oblikovana od materijala koji u potpunosti zaklanja sadraje smetene iznad sputenog
plafona ili polu providna pri emu se stepen vidljivosti pomenutih sadraja menja u zavisnosti od
poloaja (ugla) posmatraa. Trakasti profili i paneli mogu biti ravne ili profilisane (oupljene)
povrine.
Prvo se na visilice oslanja ortogonalni sistem lakih nosaa, a zatim se u polja polau
modularne ploe ili neonske svetiljke
Neki paneli se izrauju od materijala koji intenzivno reflektuju svetlost svetiljki privrenih ili
okaenih na meuspratnu konstrukciju a mogu i sami da nose svetiljke. Izbor vrste materijala i
oblika zavisi od termikih i akustikih zahteva koje sputeni plafon mora zadovoljiti. Armstrong
plafonske ploe zbog male gustine materijala (240 - 260 kg/m3, oko 3,5 kg/m2) imaju mali
koeficijent termike provodljivosti k = 0,052 - 0,057 W/moC, priguuju buku za oko 35 dB a ipak
mogu da reflektuju svetlost i preko 85% (belo obojeni, glatki metalni elementi postiu refleksiju
preko 90%). Proizvoai panela na zahteve projektanata enterijera odgovaraju velikom paletom
boja i teksture povrine. Vlanost prostorija u kojima se visei plafoni od sintetikih materijala
montiraju ne bi smela prei 90% ali ima materijala koji se mogu prati i trajati u uslovima ma-
ksimalne vlanosti od 100% a uz propisani nain eksploatacije imaju trajnost koja dostie 10 go-
dina. Sputeni plafon moe imati zadatak protivpoarne zatite pa se, pored primene nezapaljivih
i teko zapaljivih materijala za izradu podkonstrukcije i panela, u sputeni plafon ugrauju i
javljai poara i rasprivai protivpoarne vode (sprinkleri).
Obloga za sputene plafone moe biti i od gipsovanog kartona (gips-kartonske ploe) koji se na
naem tritu moe nai u varijantama:
a) d = 9,5 mm masa oko 8,5 kg/m2 (bez podkonstrukcije)
b) d = 12,5 mm masa oko 11,0 kg/m2 (bez podkonstrukcije)
i mogu dobiti i protivpoarnu ulogu jer garantuju poluasovnu zatitu prostorija od vatre. Ukoliko
se impregniraju mogu se primeniti i za prostorije sa povienom vlanou vazduha (v > 65%).
Gips-ploe se proizvode u razliitim dimenzijama, najee dimenzija 125/200 - 125/300 cm ali i
manjim, a privruju se vijcima za podkonstrukciju od drvenih letava ili hladnooblikovanih i

TEHNOLOGIJA GRAENJA
pocinkovanih profila. Ako se koriste letve one su na razmaku a = 100 cm i obino 40/60, a ako
se primenjuju metalni profili tada je a = 40 cm. Spojevi ploa mogu biti ostavljeni kao vidljivi ili
ispunjeni masom za fugovanje.
Podkonstrukcija za noenje panela moe biti
delimino vidljiva ili potpuno zaklonjena pa-
nelima a po obodu prostorije, na spoju
sputenog plafona i zidova, se postavlja
obodni nosei profil koji se privruje za
zid. Ovaj profil dozvoljava seenje panela
obodnih redova na potrebnu meru koje je
neophodno u svim sluajevima nepravilnog
ili neadekvatnog oblika osnove prostorije.
Nivelacija povrine sputenog plafona vri
se podeavanjem visine ianih draa i
uklapanjem panela po sistemu pero-leb.
Privrivanje draa za meuspratnu kon-
strukciju se vri ekserima koji se specijalnim
pitoljima upucavaju u zatitni sloj betonske
konstrukcije.
Lake pregrade (laki zidovi) podrazumevaju jednoslojne ili vieslojne pregrade koje imaju funkciju
privremenog ili trajnog razdvajanja prostora unutar objekta. U tom smislu razlikujemo pokretne i
nepokretne (fiksne) lake pregradne zidove. Oni se rade od materijala slinih onim za sputene
plafone i ugrauju se montaom (u suvo). Konstrukcija lakih pregrada mora se povezati sa
noseom konstrukcijom objekta na nain koji ne sme remetiti raspored krutosti, odnosno ne sme
stvarati tetne deformacije. S obzirom na to da se formira od lakih materijala pregradni zid
minimalno optereuje podnu konstrukciju. Obostrana obloga od gipsanih ploa preko
galvaniziranih metalnih profila zajedno sa 50 mm termoizolacije teka je samo 25 - 30 kg/m2 to
je oko 10 puta manje od zida od opeke d = 7 cm. Laki pregradni zidovi su pogodni za objekte u
kojima prostorije povremeno menjaju namenu, oblik ili dimenzije jer se lako i brzo montiraju i de-
montiraju a da pritom (pri paljivom radu) nema oteenja elemenata zida. Da bi se primenili
potrebno je da projektant objekta predvidi ravnu podnu i (ukoliko je to mogue) plafonsku
konstrukciju kako bi dopunski radovi na ukrajanju zida bili svedeni na minimum.
Montaa pregrada se esto obavlja tek nakon zavretka podopolagakih radova jer se time tedi
vreme i materijal za postavljanje podne obloge od sintetikih materijala. Montaa je jednostavna:
du obeleenih osa pregrada, du plafona i na mestima sueljavanja sa noseim ili fasadnim
zidovima postavljaju se voice C oblika a izmeu njih se na razmaku od priblino 62 - 63 cm uba-
cuju stubii od ili profila. Da bi se omoguilo da se podkonstrukcija nedeformie stubii ne
smeju ii do samog plafona a voice zidova na podu i plafonu moraju imati prekide na mestima
dilatacionih razdelnica. Neki proizvoai su itav postupak montae pojednostavili izborom C
profila kao univerzalnog nosaa u kosturu zida (bondruk). Profili su dovoljno kruti da mogu nositi
oblogu, vrata ili ak, kod instalacijskih zidova, posluiti za kaenje sanitarne keramike (lavaboa,
WC olja, bidea, pisoara).
Ukoliko se za bondruk koriste drvene gredice njihova minimalna dimenzija mora biti 60/60 ili
48/80. Kada se primenom vijaka (za metalne profile, na svakih 25 cm) ili eksera (za drvene
profile, na svakih 20 cm) zavri postavljanje gips-kartonskih ploa sa jedne strane pregrade
pristupa se montai instalacija (postavlja se mrea i montiraju prikljuci na zidu) a nakon
ugraivanja termoizolacija projektovane debljine i drugi sloj gips-kartonskih ploa. Spojevi ploa
se ispune odgovarajuom smesom a nakon njenog suenja zid moe dobiti zavrnu molersko-
farbarsku obradu. Ovakav nain izrade dozvoljava formiranje zidova sa eljenom zvunom i ter-
mikom otpornou. Poveanjem broja slojeva gips-kartonskih ploa i debljine termoizolacije
otpornost na dejstvo poara moe biti podignuta do 90 minuta.

Tehnologija Knjiga PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tehnologija Knjiga PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TEHNOLOGIJA GRAENJA

Graditeljska vetina se organizovano usavrava ve nekoliko hiljada godina ali se u pogledu

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 1. predavanje 3

1. RECIKLIRANJE PRIRODNIH I VETAKIH MATERIJALA

2. "NOVI" STARI MATERIJALI

MIKRO (VLAKNASTA) ARMATURA

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 1. predavanje 4

UVALJANI BETON - RCC

3. SINTETIKI (VETAKI) MATERIJALI

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 1. predavanje 5

Osnovni zahtevi koje moraju zadovoljiti graevinske maine su da imaju:

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 1. predavanje 6

Najvaniji pravci razvoja primene graevinskih maina su:

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 1. predavanje 7

2.1. VRSTE PRIPREMNIH RADOVA

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 1

9. ureivanje skladinih povrina i magacina za skladitenje graevinskih materijala,

Pre poetka izgradnje novih objekata sve ee treba ukloniti postojee

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 2

2.2. PRIPREMA TERENA

Parcele za infrastrukturne projekte obezbeuje drava

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 3

teritorije gradilita od moguih tetnih geolokih procesa. To je potrebno kada je gradilite

Nestabilnost stenske mase se paljivo proverava pre poetka radova

U vreme aktiviranja eksploziva se zatvara saobraaj u okolini gradilita

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 4

iskopu zemljanog materijala nepohodno je izvriti uklanjanje viegodinjeg rastinja sa povrina na

Istrani radovi daju obilje tehniko-tehnolokih informacija o stanju tla

Uklanjanje rastinja zahteva posebnu tehnologiju rada

c) dejstva vibracija nastalih eksplozijom ili padom materijala.

U fazi pripremnih radova treba organizovati transport i deponovanje graevinskog otpada

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 7

Istorijsko naslee suoava graditelje sa neuobiajenim zadacima

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 8

2. RADOVI NA OBELEAVANJU OBJEKTA

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 9

4. gedetsku kontrolu tanosti geometrijskih parametara izgraenih objekata i izradu

Mesto i uloga geodetskih inenjera su izuzetno vani

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 10

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 11

2.8. POSTAVLJANJE PRIVREMENIH INSTALACIJA

Udeo mehanizacije u ovim radovima je vrlo veliki

Gradilite angauje irok pojas i ugroava vegetaciju

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 12

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 13

projektovanom poloaju primenom metanih razupiraa. S obzirom na veliki razmak razupiraa

Obezbeenjem iskopa se ispunjavaju uslovi bezbednosti pri radu

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 14

postaviti na podesnom razmaku tako da svojim delovanjem na bokove rova prihvataju

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 15

ZAMENA INSTALACIJA POLOENIH U CEVI

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 2. predavanje 16

3.1 OSNOVNO O TESARSKIM RADOVIMA

Tesarski radovi u velikoj meri imaju zanatski karakter

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 1

3.2. MATERIJAL I SREDSTVA ZA SPAJANJE

Reetkasti krovni nosai se brzo prave i lako montiraju

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 2

Naziv Dimenzije poprenog preseka

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 3

Da bi lepak mogao da funkcionie treba obezbediti ambijentalne uslove (temperatura, vlanost

3.5. KARAKTERISTIKE OPLATA

PERI oplata je koriena pri ponovnoj izgradnji tornja na Avali