ZAKON

O POTVRIVANJU KONVENCIJE SAVETA

EVROPE O SPREAVANJU I BORBI PROTIV
NASILJA NAD ENAMA I NASILJA U
PORODICI
("Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori", br. 12/2013)

LAN 1

Potvruje se Konvencija Saveta Evrope o spreavanju i borbi protiv nasilja nad

enama i nasilja u porodici, doneta u Istanbulu 11. maja 2011. godine, u originalu na
engleskom i francuskom jeziku.

LAN 2

Tekst Konvencije Saveta Evrope o spreavanju i borbi protiv nasilja nad enama i
nasilja u porodici u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA SAVETA EVROPE

O SPREAVANJU I BORBI PROTIV NASILJA NAD
ENAMA I NASILJA U PORODICI
(Istanbul, 11. maj 2011. godine)

Drave lanice Saveta Evrope i druge potpisnice ove konvencije,

Pozivajui se na Konvenciju za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ETS br. 5,

1950) i njenih protokola, Evropsku socijalnu povelju (ETS br. 35, 1961, revidiranu
1996, ETS br. 163), Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima (ETS
br. 197, 2005) i Konvenciju Saveta Evrope o zatiti dece od seksualnog
iskoriavanja i seksualnog zlostavljanja (ETS br. 201, 2007);

Pozivajui se na sledee preporuke Saveta ministara dravama lanicama Saveta

Evrope: Preporuku Rec(2002)5 o zatiti ena od nasilja, Preporuku CM/Rec(2007)17
o standardima i mehanizmima rodne ravnopravnosti, Preporuku CM/Rec(2010)10 o
ulozi ena i mukaraca u prevenciji i razreenju sukoba i izgradnji mira, i na druge
relevantne preporuke;

Uzimajui u obzir sve vei obim sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, koji
postavlja znaajne standarde u oblasti nasilja nad enama;

Imajui u vidu Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1966),

Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966), Konvenciju
Ujedinjenih nacija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW, 1979) i
Opcioni protokol uz Konvenciju (1999), kao i Optu preporuku br. 19 Komiteta za
eliminisanje svih oblika diskriminacije ena (Komiteta CEDAW) o nasilju nad enama,
Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima deteta (1989) i Opcione protokole uz
Konvenciju (2000) i Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom
(2006);

Imajui u vidu Rimski statut Meunarodnog krivinog suda (2002);

Pozivajui se na osnovne principe meunarodnog humanitarnog prava, a posebno
na IV enevsku Konvenciju, koja se odnosi na zatitu civila u vreme rata (1949) i
Dopunske protokole I i II (1977) uz te konvencije;

Osuujui sve vidove nasilja nad enama i nasilja u porodici;

Prepoznajui da je postizanje de iure i de facto jednakosti izmeu ena i mukaraca

kljuni element u prevenciji nasilja nad enama;

Prepoznajui da je nasilje nad enama manifestacija istorijski nejednakih odnosa

moi izmeu ena i mukaraca, koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad
enama od strane mukaraca, kao i do spreavanja napredovanja ena u punoj meri;

Prepoznajui strukturnu prirodu nasilja nad enama kao rodno zasnovano nasilje,
kao i da je nasilje nad enama jedan od kljunih drutvenih mehanizama, kojima se
ene primoravaju da budu u podreenom poloaju u odnosu na mukarce;

Prepoznajui, uz ozbiljnu zabrinutost, da su ene i devojice esto izloene tekim

oblicima nasilja poput nasilja u porodici, seksualnog uznemiravanja, silovanja,
prinudnog braka, krivinih dela poinjenih u ime takozvane "asti" i genitalnog
sakaenja, koji predstavljaju ozbiljno krenje ljudskih prava ena i devojica i glavnu
prepreku ostvarivanju jednakosti izmeu ena i mukaraca;

Prepoznajui postojea krenja ljudskih prava tokom oruanih sukoba, koja pogaaju
civilno stanovnitvo, posebno ene, u vidu rairenog ili sistematskog silovanja i
seksualnog nasilja, kao i potencijalno poveanje rodno zasnovanog nasilja tokom i
nakon sukoba;

Prepoznajui da su ene i devojice izloene veem riziku od rodno zasnovanog

nasilja od mukaraca;

Prepoznajui da nasilje u porodici pogaa ene neravnomerno, a da mukarci takoe

mogu biti rtve nasilja u porodici;

Prepoznajui da su deca rtve nasilja u porodici, kao i svedoci nasilja u porodici;

Nastojei da stvore Evropu slobodnu od nasilja nad enama i nasilja u porodici,

Saglasile su se o sledeem:

I CILJEVI, DEFINICIJE, PRINCIP JEDNAKOSTI I

NEDISKRIMINACIJE, OPTE OBAVEZE
Ciljevi Konvencije

lan 1

1) Ciljevi ove konvencije su:

a) zatita ena od svih vidova nasilja i spreavanje, procesuiranje i eliminisanje

nasilja nad enama i nasilja u porodici;

b) doprinos suzbijanju svih oblika diskriminacije nad enama i promocija sutinske

jednakosti izmeu ena i mukaraca, ukljuujui i osnaivanje ena;

c) izrada sveobuhvatnog okvira, politika i mera zatite i pomoi svim rtvama nasilja
nad enama i nasilja u porodici;
d) promocija meunarodne saradnje u pogledu eliminisanja nasilja nad enama i
nasilja u porodici;

e) pruanje podrke i pomoi organizacijama i organima unutranjih poslova u

delotvornoj saradnji da bi se usvojio obuhvatni pristup eliminisanju nasilja nad
enama i nasilja u porodici.

2) Konvencijom se ustanovljava poseban mehanizam praenja s ciljem delotvorne

primene Konvencije od svih strana ugovornica.

Oblast primene Konvencije

lan 2

1) Konvencija se odnosi na sve vidove nasilja nad enama, ukljuujui nasilje u

porodici, koje ene pogaa nesrazmerno.

2) Strane ugovornice (u daljem tekstu: strane) podstiu se da primenjuju ovu

Konvenciju na sve rtve nasilja u porodici. Strane su se obavezale da poklone
posebnu panju enama, koje su rtve rodno zasnovanog nasilja prilikom primene
odredbi ove konvencije.

3) Ova konvencija primenjuje se u doba mira, kao i u situacijama oruanog sukoba.

Definicije

lan 3

U svrhu ove konvencije:

a) "nasilje nad enama" oznaava krenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad
enama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da
dovedu do: fizike, seksualne, psihike, odnosno, finansijske povrede ili patnje za
ene, obuhvatajui i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno liavanje slobode,
bilo u javnosti bilo u privatnom ivotu;

b) "nasilje u porodici" oznaava svako delo fizikog, seksualnog, psihikog, odnosno

ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice ili domainstva, odnosno
izmeu bivih ili sadanjih suprunika ili partnera, nezavisno od toga da li poinilac
deli ili je delio isto boravite sa rtvom;

c) "rod" oznaava drutveno odreene uloge, ponaanja, aktivnosti i atribute, koje

dato drutvo smatra prikladnim za ene i mukarce;

d) "rodno zasnovano nasilje nad enama" oznaava nasilje, koje je usmereno protiv
ene zato to je ena, odnosno ono koje nesrazmerno pogaa ene;

e) "rtva" oznaava svako fiziko lice koje je izloeno ponaanju opisanom pod ta.
a) i b);

f) pojam "ena" ukljuuje devojke ispod 18 godina ivota.

Osnovna prava, princip jednakosti i nediskriminacije

lan 4

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za

unapreenje i zatitu prava svakoga, posebno ena, da ive slobodno od nasilja
kako u javnoj, tako i u privatnoj sferi.
2) Strane osuuju sve oblike diskriminacije nad enama, i obavezuju se da, bez
odlaganja, preduzmu neophodne zakonodavne i druge mere za spreavanje
diskriminacije, a posebno:

- ukljuivanje principa jednakosti izmeu ena i mukaraca i obezbeivanje

praktinog ostvarenja ovog principa u ustav drave ili druge odgovarajue propise;

- zabranom diskriminacije nad enama, ukljuujui primenu sankcija, prema potrebi;

- ukidanjem zakona i praksi, koje diskriminiu ene.

3) Strane se obavezuju da obezbede primenu odredbi ove konvencije, posebno mera

zatite prava rtava, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su: pol, rod,
rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili neko drugo miljenje, nacionalno ili
drutveno poreklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, roenje, seksualna
orijentacija, rodni identitet, uzrast, zdravstveno stanje, invaliditet, brano stanje,
status migranta ili izbeglice, odnosno neki drugi status.

4) Posebne mere neophodne za spreavanje i zatitu ena od rodno zasnovanog

nasilja ne smatraju se diskriminacijom u smislu ove konvencije.

Obaveze drava i potpuna posveenost

lan 5

1) Strane moraju biti uzdrane od uea u bilo kakvom inu nasilja nad enama i
obezbeuju da dravni organi, zvaninici, slubenici, ustanove i drugi akteri, koji
nastupaju u ime drave, postupaju u skladu sa ovom obavezom.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i da, sa

potpunom posveenou spree, istrae, kazne i obezbede reparaciju za dela nasilja
obuhvaena ovom konvencijom, koja poine nedravni subjekti.

Rodno osetljive politike

lan 6

Strane se obavezuju da rade na ukljuivanju pitanja roda u primeni i proceni uticaja

odredbi ove konvencije i na promociji i delotvornoj primeni politika jednakosti izmeu
ena i mukaraca i osnaivanja ena.

II INTEGRISANJE POLITIKA I PRIKUPLJANJE PODATAKA

Sveobuhvatne i koordinirane politike

lan 7

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za

usvajanje i primenu delotvornih, sveobuhvatnih i koordiniranih dravnih politika, koje
obuhvataju sve relevantne mere za spreavanje i borbu protiv svih vidova nasilja
obuhvaenih ovom konvencijom i nude holistiki odgovor na nasilje nad enama.

2) Strane se obavezuju da obezbede da politike iz stava 1. ovog lana, postave

prava rtve u sredite svih mera i da se primenjuju kroz delotvornu saradnju svih
nadlenih slubi, institucija i organizacija.

3) Mere, koje se preduzimaju u skladu sa ovim lanom, ukljuuju, prema potrebi, sve
nadlene aktere, kao to su: dravni organi, nacionalne, regionalne i lokalne
skuptine i uprave, dravne institucije za zatitu ljudskih prava i organizacije civilnog
drutva.

Finansijska sredstva

lan 8

Strane se obavezuju da odvoje odgovarajua finansijska sredstva i ljudske resurse

za adekvatno sprovoenje integrisanih politika, mera i programa za spreavanje i
borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaenih ovom konvencijom, ukljuujui i one,
koje sprovode udruenja graana i civilno drutvo.

Udruenja graana i civilno drutvo

lan 9

Strane prepoznaju, podstiu i podravaju rad relevantnih udruenja graana i

organizacija civilnog drutva u borbi protiv nasilja nad enama i uspostavljaju
delotvornu saradnju sa tim organizacijama na svim nivoima.

Koordinaciono telo

lan 10

1) Strane se obavezuju da naznae ili formiraju jedno ili vie zvaninih tela nadlenih
za: koordinaciju, sprovoenje, praenje i procenu politika i mera za spreavanje i
borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaenih ovom konvencijom. Obaveza tih tela je
da koordinirano prikupljaju podatke u skladu sa lanom 11. ove konvencije, vre
analizu i objavljuju rezultate.

2) Strane se obavezuju da zvanino naznaena ili formirana tela u skladu sa ovim

lanom dobijaju podatke opte prirode o merama preduzetim u skladu sa Poglavljem
VIII. ove konvencije.

3) Strane obezbeuju da zvanino naznaena ili formirana tela u skladu sa ovim

lanom imaju kapacitet za neposrednu komunikaciju i odravanje veza sa
odgovarajuim telima drugih strana.

Prikupljanje podataka i istraivanje

lan 11

1) U svrhu primene ove konvencije, strane preduzimaju sledee:

a) prikupljaju relevantne statistike podatke u redovnim vremenskim razmacima o

sluajevima svih vidova nasilja obuhvaenih Konvencijom;

b) podravaju istraivanja na terenu svih vidova nasilja obuhvaenih Konvencijom

radi: prouavanja osnovnih uzroka i posledica, uestalosti i stope osuda, kao i
efikasnosti mera, koje se preduzimaju u primeni ove konvencije.

2) Strane nastoje da sprovode ankete meu stanovnitvom u redovnim vremenskim

razmacima radi procene preovlaujueg stanja i trendova svih oblika nasilja
obuhvaenih Konvencijom.

3) Strane se obavezuju da dostave strunoj grupi iz lana 66. ove konvencije

prikupljene podatke u skladu sa ovim lanom s ciljem podsticanja meunarodne
saradnje i omoguavanja meunarodnog pregleda i uporeivanja.
4) Strane obezbeuju da prikupljeni podaci u skladu sa ovim lanom budu dostupni
javnosti.

III PREVENCIJA
Opte obaveze

lan 12

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne mere u promociji promena

drutvenih i kulturnih obrazaca ponaanja ena i mukaraca s ciljem iskorenjivanja
predrasuda, obiaja, tradicije i drugih praksi, koje se zasnivaju na ideji inferiornosti
ena, odnosno na stereotipnim ulogama ena i mukaraca.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere u

prevenciji svih oblika nasilja obuhvaenih ovom konvencijom i sprovedenim od
svakog fizikog, odnosno pravnog lica.

3) Sve mere preduzete u skladu sa l. 12-17. ove konvencije moraju da obuhvate i

odgovaraju specifinim potrebama lica ugroenih odreenim okolnostima i postave u
sredite ljudska prava svih rtava.

4) Strane se obavezuju da preduzmu sve neophodne mere u podsticanju svih

lanova drutva, posebno mukaraca i deaka, da aktivno doprinose spreavanju
svih oblika nasilja obuhvaenih Konvencijom.

5) Strane obezbeuju da se kultura, obiaji, religija, tradicija ili takozvana "ast" ne

smatraju opravdanjem za bilo koje delo nasilja obuhvaeno Konvencijom.

6) Strane se obavezuju da preduzmu sve neophodne mere u promociji programa i

aktivnosti za osnaivanje ena.

Podizanje svesti

lan 13

1) Strane se obavezuju da, redovno i na svim nivoima, propagiraju, odnosno

sprovode kampanje ili programe podizanja svesti u javnosti o razliitim
manifestacijama svih vidova nasilja obuhvaenih Konvencijom, njihovim posledicama
po decu i potrebe da se takvo nasilje sprei u saradnji sa: dravnim institucijama za
ljudska prava i telima za ravnopravnost, civilnim drutvom i nevladinim
organizacijama, posebno enskim, kad god je to potrebno, a sve s ciljem podizanja
svesti i razumevanja ire javnosti.

2) Strane obezbeuju irenje informacija u optoj javnosti o raspoloivim merama za

spreavanje dela nasilja obuhvaenih Konvencijom.

Obrazovanje

lan 14

1) Prema potrebi, strane se obavezuju da preduzmu neophodne korake za uvoenje

nastavnog materijala o pitanjima kao to su: jednakosti ena i mukaraca,
nestereotipnih rodnih uloga, uzajamnog potovanja, nenasilnog razreenja sukoba u
meuljudskim odnosima, rodno zasnovanog nasilja nad enama i prava na lini
integritet - u zvanino nastavno gradivo prilagoeno sposobnostima uenika na svim
nivoima obrazovanja.
2) Strane se obavezuju da preduzmu sve neophodne korake i promoviu naela iz
stava 1. ovog lana u neformalnim obrazovnim ustanovama, kao i u sportu, kulturnim
i rekreativnim ustanovama i sredstvima javnog informisanja.

Obuka strunjaka

lan 15

1) Strane obezbeuju ili se obavezuju da ojaaju odgovarajuu obuku zaposlenih,

koji se bave rtvama ili poiniocima svih dela nasilja obuhvaenih Konvencijom, u
vezi: spreavanja i otkrivanja takvog nasilja, jednakosti izmeu ena i mukaraca,
potrebama i pravima rtava, kao i o spreavanju sekundarne viktimizacije.

2) Strane obezbeuju da se u obuku iz stava 1. ovog lana ukljui i obuka o

koordiniranoj saradnji vie organa radi sveobuhvatnog i adekvatnog reavanja
pojedinih sluajeva nasilja obuhvaenih ovom konvencijom.

Programi preventivne intervencije i programi za rad sa poiniocima

nasilja

lan 16

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za

izradu ili podrku programa, koji imaju za cilj da poinioci nasilja u porodici savladaju
i usvoje nenasilno ponaanje u meuljudskim odnosima u pogledu spreavanja
daljeg nasilja i promene obrazaca nasilnog ponaanja.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za

izradu i podrku programa za rad sa poiniocima, posebno seksualnim
prestupnicima, koji imaju za cilj spreavanje ponavljanja krivinog dela.

3) Prilikom preduzimanja mera iz st. 1. i 2. ovog lana, strane obezbeuju da

bezbednost, podrka za rtve i njihova ljudska prava budu od primarnog znaaja i da,
prema potrebi, osnivanje i sprovoenje tih programa bude u bliskoj saradnji sa
specijalizovanim slubama za podrku rtvama.

Uee privatnog sektora i sredstava javnog informisanja

lan 17

1) Uz duno potovanje slobode izraavanja i njene nezavisnosti, strane se

obavezuju da podstiu privatni sektor, sektor za informacione i komunikacione
tehnologije i sredstva javnog informisanja za uee u razradi i sprovoenju politika i
uspostavljanja smernica i sopstvenih regulatornih standarda za spreavanje nasilja
nad enama i vee potovanje njihovog dostojanstva.

2) U saradnji sa privatnim sektorom, strane razvijaju i promoviu sposobnosti kod

dece, roditelja i vaspitaa po pitanju rada u informaciono-komunikacionom okruenju,
koje omoguava pristup degradirajuem sadraju seksualne ili nasilne prirode, a koji
moe biti tetan.

IV ZATITA I PODRKA
Opte obaveze

lan 18

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere zatite

svih rtava od daljeg nasilja.
2) U skladu sa domaim propisima, strane se obavezuju da preduzmu neophodne
zakonodavne ili druge mere i obezbede odgovarajue mehanizme za delotvornu
saradnju izmeu svih relevantnih dravnih organa, ukljuujui sudove, javna
tuilatva, organe unutranjih poslova, lokalne i regionalne uprave, kao i nevladine
organizacije i ostale relevantne organizacije i lica u pruanju zatite i podrke
rtvama i svedocima svih oblika nasilja obuhvaenih Konvencijom, ukljuujui i
upuivanje na opte i specijalizovane slube podrke, navedene u l. 20. i 22. ove
konvencije.

3) Strane obezbeuju da mere, koje preduzimaju u skladu sa ovim poglavljem, budu:

- zasnovane na razumevanju nasilja nad enama i nasilja u porodici iz rodne

perspektive i da su usmerene na ljudska prava i bezbednost rtve;

- zasnovane na integrisanom pristupu, koji uzima u obzir odnos izmeu rtava,

poinilaca, dece i njihovog ireg drutvenog okruenja;

- usmerene na izbegavanje sekundarne viktimizacije;

- usmerene na osnaivanje i ekonomsku nezavisnost ena rtava nasilja;

- omoguene, tamo gde je to prikladno, u istim prostorijama za razliite usluge

namenjene zatiti i podrci rtava;

- odgovarajue za specifine potrebe ugroenih lica, ukljuujui i decu rtve, i da su

im dostupne.

4) Pruanje usluga ne sme da zavisi od spremnosti rtve da podnese prijavu ili

svedoi protiv bilo kog poinioca.

5) U skladu sa svojim obavezama i prema meunarodnom pravu, strane se

obavezuju da preduzmu odgovarajue mere za pruanje konzularne i druge zatite i
podrke svojim dravljanima i drugim rtvama, koje imaju pravo na tu zatitu.

Informisanje

lan 19

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da rtve dobiju odgovarajue i blagovremene informacije o raspoloivim
uslugama podrke i pravnim merama na jeziku koji razumeju.

Opte usluge podrke

lan 20

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da rtve imaju pristup uslugama, koje omoguavaju njihov oporavak od
nasilja. Kada je to neophodno, te mere treba da obuhvataju sledee usluge: pravno i
psiholoko savetovalite, finansijsku pomo, stanovanje, obrazovanje, obuku i pomo
prilikom zapoljavanja.

2) Strane se obavezuju da preduzmu sve neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede rtvama pristup uslugama zdravstvene i socijalne zatite, kao i adekvatnu
opremljenost tih slubi i obuenost zaposlenih za pomo rtvama i njihovo
upuivanje na odgovarajue slube.

Pomo kod pojedinanih, odnosno kolektivnih albi

 lan 21

Strane obezbeuju da rtve imaju informacije i pristup vaeim regionalnim i

meunarodnim mehanizmima za individualne, odnosno kolektivne albe. Strane se
obavezuju da promoviu pruanje pomoi osetljive i saznajne prirode usmerene ka
rtvama prilikom njihovog ulaganja takvih albi.

Specijalizovane usluge podrke

lan 22

1) Vodei rauna o odgovarajuoj geografskoj rasprostranjenosti, strane se

obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i omogue,
odnosno obezbede neposredne kratkorone i dugorone specijalizovane usluge
podrke za svaku rtvu, koja je bila izloena bilo kom delu nasilja obuhvaenog ovom
konvencijom.

2) Strane se obavezuju da omogue ili obezbede specijalizovane usluge podrke za

sve ene rtve nasilja i njihovu decu.

Sigurne kue

lan 23

Strane se obavezuju da preduzmu sve neophodne zakonodavne ili druge mere i

omogue otvaranje, u dovoljnom broju, odgovarajuih, lako dostupnih sigurnih kua
za bezbedan smetaj i da proaktivno pristupe rtvama nasilja, posebno enama i
njihovoj deci.

SOS telefoni

lan 24

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za

uspostavljanje non-stop (24 sata dnevno, sedam dana u nedelji) besplatne SOS
telefonske linije, koja pokriva celu zemlju, radi davanja saveta pozivaocima u
poverljivoj formi ili uvajui njihovu anonimnost u vezi svih vidova nasilja
obuhvaenih ovom konvencijom.

Podrka za rtve seksualnog nasilja

lan 25

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

omogue otvaranje odgovarajuih, lako dostupnih, kriznih centara za sluajeve
silovanja, odnosno centre za rtve seksualnog nasilja, koji, u dovoljno velikom broju,
rtvama obezbeuju: usluge lekarskog i laboratorijskog pregleda, podrku u sluaju
traume i savetovanje.

Zatita i podrka za decu svedoke

lan 26

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da se prilikom pruanja usluga zatite i podrke rtvama vodi rauna o
pravima i potrebama dece svedoka svih vidova nasilja obuhvaenih Konvencijom.
2) Mere u skladu sa ovim lanom podrazumevaju psihosocijalno savetovanje
primereno uzrastu dece svedoka svih vidova nasilja obuhvaenih Konvencijom uz
duno potovanje principa najboljeg interesa za dete.

Prijavljivanje

lan 27

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne mere i ohrabre svakog svedoka

poinjenog krivinog dela nasilja obuhvaenog ovom konvencijom ili lice, koje ima
opravdane razloge da sumnja da je takvo delo poinjeno, odnosno da se mogu
oekivati dalja dela nasilja, da tako neto prijavi nadlenim organizacijama ili
organima vlasti.

Prijavljivanje strunjaka

lan 28

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne mere i obezbede da pravila o

poverljivosti, koja su predviena domaim propisima za odreene strunjake, ne
proizvode prepreku za mogunou da, pod odgovarajuim uslovima, strunjaci
izvre prijavu nadlenim organizacijama ili organima vlasti ukoliko imaju osnovanu
sumnju da je poinjeno ozbiljno delo nasilja obuhvaeno ovom konvencijom i da se
mogu oekivati dalja dela nasilja.

V MATERIJALNO KRIVINO PRAVO

Graanske parnice i pravni lekovi

lan 29

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede rtvama odgovarajue pravne lekove protiv poinilaca.

2) U skladu sa optim principima meunarodnog prava, strane se obavezuju da

preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede rtvama adekvatne
pravne lekove protiv dravnih organa, koji nisu ispunili svoju dunost i preduzeli
neophodne preventivne i zatitne mere u okviru svojih ovlaenja.

Naknada

lan 30

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

omogue rtvama pravo na potraivanje naknade od poinilaca za bilo koje krivino
delo utvreno na osnovu ove konvencije.

2) Odgovarajua dravna naknada dodeljuje se onima, koji su zadobili ozbiljne

telesne povrede ili onima, kojima je narueno zdravlje do te mere da stepen povreda
nije pokriven iz drugih izvora, kao to su: poinilac, osiguranje, odnosno dravno
zdravstveno i socijalno davanje. Nita iz ovog lana ne spreava strane ugovornice
ove konvencije od zahteva za povraaj iznosa naknade od poinilaca dokle god vode
rauna o bezbednosti rtve.

3) Mere preduzete u skladu sa stavom 2. ovog lana obezbeuju zagarantovanu

naknadu u razumnom vremenskom roku.

Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost

 lan 31

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da, prilikom dodele starateljstva i prava na posetu dece, sluajevi nasilja
obuhvaeni ovom konvencijom budu uzeti u obzir.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da ostvarivanje svakog prava na posetu, odnosno starateljstvo ne
ugroava prava i bezbednost rtve ili dece.

Graanske posledice prinudnih brakova

lan 32

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da se brakovi sklopljeni pod prinudom mogu smatrati nitavnim ili
predmetom ponitenja, odnosno razvoda bez nepotrebnog finansijskog ili
administrativnog optereivanja rtve.

Psihiko nasilje

lan 33

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da namerno ponaanje, koje ozbiljno naruava psihiki integritet nekog
lica prinudom, odnosno pretnjama bude inkriminisano.

Proganjanje

lan 34

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da namerno ponaanje ponavljanjem pretnji upuenih drugom licu, koje
uzrokuju da se lice plai za svoju bezbednost, bude inkriminisano.

Fiziko nasilje

lan 35

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da namerno poinjena dela fizikog nasilja nad drugim licem budu
inkriminisana.

Seksualno nasilje, ukljuujui silovanje

lan 36

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da sledei vidovi namernog ponaanja budu inkriminisani:

a) vaginalna, analna ili oralna penetracija seksualne prirode na telu drugog lica bez
njenog, odnosno njegovog pristanka, korienjem bilo kog dela tela, odnosno
predmeta;

b) druge seksualne radnje sa licem bez njenog, odnosno njegovog pristanka;

c) navoenje drugog lica na pokuaj seksualnih radnji sa treim licem bez njenog,
odnosno njegovog pristanka.
2) Pristanak mora da bude dobrovoljan i nastao kao ishod slobodne volje lica
procenjene u kontekstu datih okolnosti.

3) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da se odredbe iz stava 1. ovog lana, takoe, primenjuju na dela
poinjena nad bivim, odnosno sadanjim suprunicama ili partnerkama u skladu sa
domaim propisima.

Prinudni brak

lan 37

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da prisiljavanje odraslog lica ili deteta da stupi u brak bude inkriminisano.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da namamljivanje odraslog lica, odnosno deteta na teritoriju strane ili
drave, koja nije njena drava boravita, s ciljem prinude tog odraslog lica ili deteta
da stupi u brak bude inkriminisano.

Genitalno sakaenje ena

lan 38

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da se sledei vidovi namernog ponaanja inkriminiu:

a) obrezivanje, infibulacija ili bilo kakvo drugo sakaenje celih, odnosno bilo kog dela
enskih malih i velikih usmina ili klitorisa;

b) prinuda i navoenje ena da se podvrgnu nekoj od radnji navedenih pod takom

a) ovog lana;

c) podsticanje, prinuda, odnosno navoenje devojice na neku od radnji navedenih

pod takom a) ovog lana.

Prinudni abortus i prinudna sterilizacija

lan 39

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da se inkriminiu sledee namerne radnje:

a) abortus ene bez njenog prethodnog i informativnog pristanka;

b) operacija u svrhu ili uz ishod onemoguavanja prirodne reprodukcije kod ene bez
njenog informativnog pristanka ili razumevanja procedure.

Seksualno uznemiravanje

lan 40

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da svaki oblik neeljenog verbalnog, neverbalnog ili fizikog ponaanja
seksualne prirode u svrhu ili uz ishod povrede dostojanstva lica, posebno kada se
stvara zastraujua, neprijateljska, degradirajua, poniavajua, odnosno uvredljiva
atmosfera bude predmet krivine ili druge pravne sankcije.

Pomaganje odnosno podstrekivanje i pokuaj

 lan 41

1) Ukoliko je poinjeno namerno, strane se obavezuju da preduzmu neophodne

zakonodavne ili druge mere i ustanove kao krivino delo pomaganje, odnosno
podstrekivanje izvrenja krivinih dela utvrenih u l. 33, 34, 35, 36, 37, 38. taka a) i
39. Konvencije.

2) Ukoliko je poinjeno namerno, strane se obavezuju da preduzmu neophodne

zakonodavne ili druge mere i ustanove kao krivino delo pokuaj izvrenja krivinih
dela utvrenih u l. 35, 36, 37, 38. taka a) i 39. ove konvencije.

Neprihvatljiva opravdanja za krivina dela, ukljuujui dela poinjena u

ime takozvane "asti"

lan 42

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da se u krivinim postupcima, pokrenutim na osnovu svakog dela nasilja
obuhvaenog Konvencijom, kultura, obiaji, religija, tradicija ili takozvana "ast" ne
smatraju opravdanjem za takva dela. Tu posebno spadaju tvrdnje da je rtva
prekrila kulturne, verske, drutvene ili tradicionalne norme ili obiaje prikladnog
ponaanja.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da se ni jednom licu, koje nagovara dete da uini bilo koje delo navedeno
u stavu 1. ovog lana, ne umanji krivina odgovornost za poinjena dela.

Vaenje krivinih dela

lan 43

Krivina dela utvrena na osnovu ove konvencije vae nezavisno od prirode odnosa
izmeu rtve i poinioca.

Nadlenost

lan 44

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede nadlenost nad svakim krivinim delom iz ove konvencije, kada je delo
poinjeno:

a) na njihovoj teritoriji;

b) na brodu koji plovi pod njihovom zastavom;

c) u avionu registrovanom prema njihovom zakonu;

d) od strane njihovog dravljana;

e) od strane lica, koje ima stalno boravite na njihovoj teritoriji.

2) Strane nastoje da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i uspostave

nadlenost nad svakim krivinim delom utvrenim na osnovu ove konvencije kada je
ono uinjeno nad nekim njihovim dravljaninom ili nad licem, koje ima stalno
boravite na njihovoj teritoriji.

3) Kod sudskih postupaka za krivina dela utvrena na osnovu l. 36, 37, 38. i 39.
ove konvencije, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge
mere i obezbede da njihova nadlenost ne bude uslovljena inkriminizacijom dela na
teritoriji na kojoj su poinjena.

4) Kod sudskih postupaka za krivina dela utvrena na osnovu l. 36, 37, 38. i 39.
ove konvencije, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge
mere i obezbede da njihova nadlenost u pogledu stava 1. ta. d) i e) ovog lana ne
bude uslovljena time da sudski postupak moe biti pokrenut samo na osnovu prijave
rtve krivinog dela ili dostavljanjem informacija drave u kojoj je krivino delo
poinjeno.

5) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

ustanove nadlenost nad krivinim delima utvrenim na osnovu ove konvencije u
sluajevima u kojima se navodni poinilac nalazi na njihovoj teritoriji, a one ga ne
isporuuju drugoj lanici samo po osnovu njenog, odnosno njegovog dravljanstva.

6) Kada vie od jedne strane ugovornice tvrdi da ima nadlenost nad krivinim delom
utvrenim na osnovu ove konvencije, relevantne strane se, prema potrebi,
meusobno konsultuju u smislu odreivanja najprikladnije nadlenosti za taj
postupak.

7) Ne dovodei u pitanje opta pravila meunarodnog prava, ova konvencija ne

iskljuuje ni jednu krivinu nadlenost neke strane, koju ona sprovodi u skladu sa
svojim nacionalnim zakonodavstvom.

Sankcije i mere

lan 45

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da krivina dela utvrena na osnovu ove konvencije budu kanjiva
sankcijama, koje su delotvorne, srazmerne i koje odvraaju od vrenja krivinih dela,
uzimajui u obzir njihovu ozbiljnost. Te sankcije obuhvataju, prema potrebi, liavanje
slobode, to moe dovesti do ekstradicije.

2) Strane mogu da donesu druge mere u odnosu na poinioce, kao to su:

- praenje, odnosno nadzor osuenih lica;

- ukidanje prava na roditeljstvo, ukoliko se princip najboljeg interesa za dete ne moe

garantovati ni na koji drugi nain, a to moe da obuhvati i bezbednost rtve.

Oteavajue okolnosti

lan 46

Ukoliko ve ne predstavljaju elemente krivinog dela u skladu sa odgovarajuim

odredbama nacionalnog zakonodavstva, strane se obavezuju da preduzmu
neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da se sledee okolnosti mogu
uzeti u obzir za oteavajue okolnosti prilikom odreivanja kazne u vezi sa krivinim
delima utvrenim na osnovu ove konvencije:

a) krivino delo poinjeno nad bivom ili sadanjom suprunicom ili partnerkom u
skladu sa nacionalnim zakonodavstvom od strane lana porodice ili lica, koje ivi
zajedno sa rtvom, odnosno lica, koje je zloupotrebilo svoj autoritet;

b) ponovljeno krivino delo, odnosno srodno delo;

c) krivino delo poinjeno nad licem, koje je postalo ugroeno usled odreenih
okolnosti;
d) krivino delo poinjeno nad detetom ili u prisustvu deteta;

e) krivino delo poinjeno od strane dvoje ili vie udruenih lica;

f) krivino delo kome je prethodilo ili ga je pratilo ekstremno nasilje;

g) krivino delo poinjeno uz upotrebu oruja ili uz pretnju orujem;

h) krivino delo sa ozbiljnim fizikim, odnosno psihikim posledicama za rtvu;

i) da je poinilac prethodno osuivan za krivina dela sline prirode.

Presude druge strane ugovornice

lan 47

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i prilikom

odreivanja kazne uzmu u obzir pravosnane presude druge strane ugovornice za
krivina dela utvrena na osnovu ove konvencije.

Zabrana procesa obaveznog alternativnog razreenja sporova, odnosno

odreivanja kazne

lan 48

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

zabrane obavezno alternativno razreenje sporova, ukljuujui medijaciju i
pomirenje, u odnosu na sve oblike nasilja obuhvaenih ovom konvencijom.

2) Ukoliko se odredi novana kazna, strane se obavezuju da preduzmu neophodne

zakonodavne ili druge mere i obezbede da se vodi rauna o sposobnosti poinioca
da ispuni svoje finansijske obaveze prema rtvi.

VI ISTRAGA, SUDSKI POSTUPAK, PROCEDURALNO

PRAVO I ZATITNE MERE
Opte obaveze

lan 49

1) Uzimajui u obzir prava rtve tokom svih faza krivinog postupka, strane se
obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da se
istrage i sudski postupci za sve vidove nasilja obuhvaenih ovom konvencijom
sprovode bez neopravdanog odlaganja.

2) U skladu sa osnovnim principima ljudskih prava i imajui u vidu razumevanje

nasilja iz rodne perspektive, strane se obavezuju da preduzmu neophodne
zakonodavne ili druge mere i obezbede delotvornu istragu i sudski postupak krivinih
dela utvrenih na osnovu ove konvencije.

Neposredni odgovor, prevencija i zatita

lan 50

1) Nudei adekvatnu i neposrednu zatitu rtvama, strane se obavezuju da

preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da nadleni organi
unutranjih poslova odgovore na sve vidove nasilja obuhvaenih ovom konvencijom
odmah i na prikladan nain.
2) Ukljuujui i upotrebu preventivnih operativnih mera i prikupljanje dokaza, strane
se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da se
odgovorni organi unutranjih poslova ukljue odmah i na prikladan nain u prevenciju
i zatitu od svih oblika nasilja obuhvaenih ovom konvencijom.

Procena rizika i upravljanje rizikom

lan 51

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da svi relevantni organi obave procenu rizika od smrtnosti, ozbiljnosti
situacije i rizika od ponavljanja nasilja s ciljem upravljanja rizikom, i ukoliko je
neophodno, obezbede koordiniranu zatitu i podrku.

2) Prilikom obavljanja procene iz stava 1. ovog lana, strane se obavezuju da

predvide neophodne zakonodavne ili druge mere za sve faze istrage i primene
zatitnih mera u vezi sa pretpostavkom da poinioci dela nasilja obuhvaenih ovom
konvencijom poseduju vatreno oruje, odnosno imaju pristup vatrenom oruju.

Hitne mere zatite

lan 52

U situacijama neposredne opasnosti, strane se obavezuju da preduzmu neophodne

zakonodavne ili druge mere i obezbede da nadleni organi imaju ovlaenje da
izdaju nalog poiniocu nasilja u porodici da napusti mesto stanovanja rtve ili
ugroenog lica u dovoljnom vremenskom periodu i da zabrane poiniocu da povredi
boravite, odnosno stupi u kontakt sa rtvom ili ugroenim licem.

Mere zabrane prilaska odnosno zatite

lan 53

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da odgovarajue mere zabrane prilaska, odnosno zatite budu na
raspolaganju rtvama svih vidova nasilja obuhvaenih Konvencijom.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da mere zabrane prilaska, odnosno zatite, koje se navode u stavu 1.
ovog lana:

- budu dostupne za neposrednu zatitu i bez nepotrebnih finansijskih ili

administrativnih optereenja za rtvu;

- donose na odreeni period ili dok se ne izmene, odnosno ukinu;

- tamo gde je neophodno, izdaju se na ex parte osnovi sa neposrednim dejstvom;

- budu dostupne nezavisno od sudskih postupaka ili uz druge sudske postupke;

- mogu da se ukljue u naredne sudske postupke.

3) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da krenja zabrane prilaska ili mere zatite izreene u skladu sa stavom 1.
ovog lana budu predmet pravnih sankcija, koje su delotvorne, srazmerne i koje
odvraaju od vrenja krivinih dela.

Istrage i dokazi
 lan 54

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da, tokom svakog parninog, odnosno krivinog sudskog postupka,
dokazi, koji se odnose na seksualnu prolost i ponaanje rtve, budu prihvaeni
samo ukoliko je to relevantno i neophodno.

Postupci ex parte i po slubenoj dunosti

lan 55

1) Strane obezbeuju da istrage, odnosno sudski postupci za krivina dela utvrena

na osnovu l. 35, 36, 37, 38. i 39. ove konvencije ne zavise u potpunosti od prijave ili
albe, koju podnosi rtva za krivino delo, koje je u potpunosti ili delimino poinjeno
na teritoriji strane ugovornice, i da se postupak moe nastaviti i ako rtva povue
svoju izjavu, odnosno prijavu.

2) U skladu sa uslovima, koje propisuje njihovo nacionalno zakonodavstvo, strane se

obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede
mogunost vladinim i nevladinim organizacijama i savetnicima, odnosno savetnicama
u oblasti nasilja u porodici da pomognu i, odnosno ili daju podrku rtvama, na njihov
zahtev, tokom istrage i sudskog postupka u vezi sa krivinim delima utvrenim na
osnovu ove konvencije.

Mere zatite

lan 56

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

zatite prava i interese rtava, ukljuujui njihove posebne potrebe kao svedoka, u
svim fazama istrage i sudskog postupka, a posebno:

a) obezbeujui im zatitu, kao i zatitu za njihove porodice i svedoke, od

zastraivanja, odmazde i ponovljene viktimizacije;

b) obezbeujui obavetenost rtava, barem u sluajevima kada rtve i njihove

porodice mogu biti u opasnosti, o bekstvu poinioca, odnosno privremenom ili
trajnom putanju na slobodu;

c) obavetavajui rtve, pod uslovima regulisanim nacionalnim propisima, o njihovim

pravima i raspoloivim uslugama, o ishodu njihove albe, prijave, o optem napretku
istrage, odnosno postupka i o njihovoj ulozi u tome, kao i o ishodu njihovog sluaja;

d) omoguavajui rtvama, da u skladu sa proceduralnim pravilima nacionalnog

prava, budu sasluane, prue dokaze i predstave svoje stanovite, potrebe i
zabrinutost, neposredno ili preko posrednika, i da one budu uzete u razmatranje;

e) obezbeujui rtvama odgovarajue usluge podrke tako da njihova prava i

interesi budu propisno predstavljeni i uzeti u obzir;

f) obezbeujui da mogu biti usvojene mere za zatitu privatnosti i ugleda rtve;

g) obezbeujui da se, gde god je mogue, izbegne susret rtava i poinilaca u

prostorijama suda i organa unutranjih poslova;

h) obezbeujui rtvama nezavisne i strune prevodioce kada su rtve stranke u

postupku, odnosno kada iznose dokaze;
i) omoguavajui rtvama da svedoe, u skladu sa pravilima njihovog nacionalnog
zakonodavstva, u sudnici bez prisustva ili barem bez prisustva navodnog poinioca,
naroito korienjem odgovarajuih komunikacionih tehnologija, tamo gde su
dostupne.

2) Prema potrebi, dete rtva i dete svedok nasilja nad enama i nasilja u porodici
mora da dobije posebne mere zatite, koje uzimaju u obzir princip najboljeg interesa
za dete.

Pravna pomo

lan 57

Strane obezbeuju pravo na pravnu pomo i besplatnu pravnu pomo rtvama pod
uslovima koje propisuje njihovo nacionalno zakonodavstvo.

Zastarelost

lan 58

Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da zastarevanje pokretanja sudskog postupka za krivina dela utvrena u
skladu sa l. 36, 37, 38. i 39. ove konvencije, traje dovoljno dugo i srazmerno
ozbiljnosti krivinog dela, koje je u pitanju, i obezbede dovoljno vremena za efikasno
pokretanje postupka nakon to rtva dostigne punoletstvo.

VII MIGRACIJE I AZIL

Boravini status

lan 59

1) U sluaju razvoda braka, odnosno veze i u smislu posebno tekih okolnosti, strane
se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da
rtve, iji boravini status zavisi od suprunika, odnosno partnera u skladu sa
njihovim nacionalnim zakonodavstvom, po zahtevu dobiju nezavisnu dozvolu
boravka bez obzira na duinu trajanja braka odnosno veze. Uslovi, koji se odnose na
dodelu i trajanje nezavisne dozvole boravka utvruju se nacionalnim
zakonodavstvom.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da rtve mogu da dobiju obustavu postupka proterivanja pokrenutog u vezi
boravinog statusa, koji zavisi od suprunika, odnosno partnera u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvom, i omogue im da podnesu zahtev za samostalnu
dozvolu boravka.

3) Strane se obavezuju da izdaju dozvolu boravka sa mogunou produenja

rtvama u jednoj od dve naredne situacije, odnosno u obe:

a) kada nadleni organ smatra da je njihov ostanak neophodan zbog njihove line
situacije;

b) kada nadleni organ smatra da je njihov ostanak neophodan u svrhu njihove

saradnje sa nadlenim organima u istrazi, odnosno krivinom postupku.

4) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da rtve prinudnog braka dovedene u drugu zemlju u svrhu venanja, a
koje su zbog toga izgubile boravini status u zemlji u kojoj inae borave, mogu
ponovo da ostvare taj status.
 Rodno zasnovani zahtevi za azil

lan 60

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da rodno zasnovano nasilje nad enama moe biti prepoznato kao oblik
proganjanja u okviru znaenja lana 1, A (2) Konvencije o statusu izbeglica iz 1951.
godine, a kao vid ozbiljnog ugroavanja, koje zahteva komplementarnu, odnosno
subsidijarnu zatitu.

2) Strane obezbeuju da se izvri rodno osetljivo tumaenje po svakom osnovu

Konvencije i, u sluajevima gde se utvrdi da postoji strah od proganjanja po jednom
ili vie tih osnova, podnosiocima zahteva odobri izbegliki status u skladu sa
primenjivim relevantnim instrumentima.

3) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

utvrde rodno osetljive procedure prijema i usluga podrke za lica, koja trae azil, kao
i rodno osetljiva uputstva i procedure za azil, koje obuhvataju utvrivanje izbeglikog
statusa i zahtev za meunarodnom zatitom.

Zabrana proterivanja, odnosno vraanja (non-refoulement)

lan 61

1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere za

potovanje principa zabrane proterivanja, odnosno vraanja u skladu sa postojeim
obavezama po meunarodnom pravu.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da rtve nasilja nad enama, kojima je potrebna zatita, nezavisno od
njihovog statusa ili boravita, ne budu ni pod kojim uslovima vraene ni u jednu
zemlju u kojoj bi im ivoti bili ugroeni, odnosno gde bi mogli da budu podvrgnuti
muenju ili nehumanom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju.

VIII MEUNARODNA SARADNJA

Opti principi

lan 62

1) U to veoj meri, strane se obavezuju da meusobno sarauju u skladu sa

odredbama ove konvencije, a kroz primenu odgovarajuih meunarodnih i
regionalnih instrumenata saradnje u vezi sa parninim i krivini pitanjima, kao i na
osnovu dogovora postignutih na bazi jedinstvenih ili recipronih propisa u
nacionalnim zakonodavstvima s ciljem:

a) spreavanja, borbe i krivinog gonjenja svih vidova nasilja obuhvaenih ovom

konvencijom;

b) zatite i obezbeenja pomoi rtvama;

c) vrenja istrage, odnosno sprovoenja postupaka koji se odnose na krivina dela

utvrena na osnovu ove konvencije;

d) sprovoenja pravosnanih parninih i krivinih presuda pravosudnih organa svake

od strana, ukljuujui i mere zatite.

2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i

obezbede da rtve krivinog dela utvrenog na osnovu ove konvencije i poinjenog
na teritoriji neke od strana, a koja nije teritorija boravita rtve, mogu da podnesu
albu pred nadlenim organima drave svog boravita.

3) Ukoliko se strani, koja pomo uslovljava sporazumom, dostavi zahtev za

uzajamnu pravnu pomo u krivinim pitanjima, ekstradiciji ili izvrenju parnine ili
krivine presude od druge strane ove konvencije sa kojom nema potpisan takav
sporazum, ova konvencija se moe smatrati za pravni osnov uzajamne pravne
pomoi u krivinim pitanjima, ekstradiciji ili izvrenju parninih, odnosno krivinih
presuda druge strane u odnosu na krivina dela utvrena na osnovu ove konvencije.

4) Strane nastoje da uvrste, prema potrebi, spreavanje i borbu protiv nasilja nad
enama i nasilja u porodici u programe razvojne pomoi treih drava, to obuhvata i
sklapanje bilateralnih i multilateralnih sporazuma sa treim dravama u pogledu
olakanja zatite rtava u skladu sa lanom 18. stav 5. ove konvencije.

Mere koje se odnose na ugroene osobe

lan 63

Kada jedna strana, na osnovu raspoloivih informacija, ima opravdanu osnovu da

veruje da je neko lice neposredno ugroeno od bilo kog krivinog dela nasilja
navedenog u l. 36-39. ove konvencije na teritoriji druge strane, podstie se strana,
koja ima te podatke, da ih bez odlaganja prenese drugoj strani s ciljem obezbeenja
preduzimanja odgovarajuih mera zatite. Tamo gde je to primenjivo, ti podaci moraju
da obuhvate detalje o postojeim merama zatite u korist ugroenih lica.

Informisanje

lan 64

1) Strana, od koje su informacije traene, ima obavezu da odmah obavesti stranu,

koja je informacije traila, o svim aktivnostima po ovom poglavlju. Strana, od koje su
podaci traeni mora odmah da obavesti stranu koja trai podatke, o svim okolnostima
koje onemoguavaju sprovoenje traene radnje, odnosno ukoliko postoji
verovatnoa da je znatno uspore.

2) Strana moe, u okviru granica svog zakonodavstva, bez prethodnog zahteva,

dostaviti drugoj strani informaciju, koju je dobila u okviru sopstvene istrage kada
smatra da odavanje takve informacije moe da pomogne drugoj strani u spreavanju
krivinih dela utvrenih na osnovu ove konvencije ili prilikom pokretanja ili
sprovoenja istraga ili postupaka po pitanju tih krivinih dela, a koja bi mogla da
dovede do zahteva za saradnjom sa tom stranom u skladu sa ovim poglavljem.

3) Strana, koja dobije neku informaciju u skladu sa stavom 2. ovog lana, mora da
prosledi takvu informaciju svojim nadlenim organima kako bi postupak mogao da
bude sproveden ukoliko organi to smatraju prikladnim, odnosno kako bi ta informacija
mogla da bude uzeta u obzir u odgovarajuim parninim ili krivinim postupcima.

Zatita podataka

lan 65

Lini podaci se uvaju i koriste u skladu sa obavezama koje strane imaju prema
Konvenciji o zatiti lica u pogledu automatske obrade linih podataka (ETS, br. 108).

IX MEHANIZAM ZA PRAENJE
Ekspertska grupa za borbu protiv nasilja nad enama i nasilja u porodici
 lan 66

1) Ekspertska grupa za borbu protiv nasilja nad enama i nasilja u porodici (u daljem
tekstu: GREVIO) prati primenu ove konvencije kod strana ugovornica.

2) GREVIO ini najmanje 10, a najvie 15 lanova, vodei rauna o rodnoj i

geografskoj ravnotei, kao i multidisciplinarnoj strunosti. lanove, na mandat od
etiri godine, uz mogunost da jednom budu ponovo izabrani, bira Komitet strana
Konvencije izmeu kandidata koje nominuju strane, a koji su njihovi dravljani.

3) Prvi izbor 10 lanova odrava se u periodu od jedne godine nakon stupanja na

snagu ove konvencije. Izbor pet dodatnih lanova obavlja se nakon 25. ratifikacije,
odnosno pristupanja.

4) Izbor lanova GREVIO zasniva se na sledeim naelima:

a) lanovi se biraju u skladu sa transparentnom procedurom iz redova lica visokog

moralnog integriteta, poznatih po svojoj strunosti u oblasti ljudskih prava, rodne
ravnopravnosti, nasilja nad enama i nasilja u porodici ili pruanja pomoi i zatite
rtava, odnosno onih koji su pokazali struno iskustvo u oblastima obuhvaenim
ovom konvencijom;

b) bilo koja dva lana GREVIO ne mogu biti dravljani iste drave;

c) lanovi treba da predstavljaju glavne pravne sisteme;

d) lanovi treba da predstavljaju relevantne aktere i organe u oblasti nasilja nad

enama i nasilja u porodici;

e) lanovi predstavljaju sami sebe i nezavisni su i nepristrasni u vrenju svojih

funkcija i na raspolaganju su za efikasno izvravanje svojih dunosti.

5) Izbornu proceduru za lanove GREVIO odreuje Komitet ministara Saveta Evrope

nakon konsultacija sa stranama i pribavljanja njihovog jednoglasnog odobrenja, u
roku od est meseci nakon stupanja na snagu ove konvencije.

6) GREVIO usvaja Poslovnik o radu.

7) lanovi GREVIO i drugi lanovi delegacija, koji obavljaju dravne posete u skladu
sa lanom 68. st. 9. i 14. ove konvencije, uivaju privilegije i imunitete utvrene u
Dodatku ove konvencije.

Komitet strana

lan 67

1) Komitet strana se sastoji od predstavnika strana ugovornica ove konvencije.

2) Generalni sekretar Saveta Evrope saziva Komitet strana. Prvi sastanak Komiteta
strana odrava se u roku od godinu dana nakon stupanja na snagu ove konvencije
radi izbora lanova GREVIO. Nakon toga, sastaje se na zahtev jedne treine strana,
predsednika Komiteta strana, odnosno generalnog sekretara.

3) Komitet strana usvaja Poslovnik o radu.

Postupak

lan 68
1) U skladu sa upitnikom koji GREVIO pripremi, strane, preko generalnog sekretara
Saveta Evrope, podnose izvetaj na razmatranje GREVIO o zakonodavnim i drugim
merama kojima se primenjuju odredbe ove konvencije.

2) GREVIO razmatra podnet izvetaj u skladu sa stavom 1. ovog lana sa

predstavnicima te strane.

3) Postupak procene koji sledi, deli se u cikluse, ije trajanje odreuje GREVIO. Na
poetku svakog ciklusa, GREVIO bira posebne odredbe na kojima e zasnivati
postupak procene i upuuje upitnik.

4) GREVIO odreuje odgovarajua sredstva za sprovoenje postupka praenja,

odnosno monitoringa. Naroito, moe da donese upitnik za svaki ciklus procene koji
slui kao osnova za postupak procene u vezi sa primenom Konvencije kod strana.
Takav upitnik upuuje se svim stranama. Strane odgovaraju na taj upitnik, kao i na
sve druge zahteve za informacijama od GREVIO.

5) GREVIO moe da dobije informacije o primeni Konvencije od nevladinih

organizacija i civilnog drutva, kao i od dravnih institucija za zatitu ljudskih prava.

6) GREVIO mora dunu panju da posveti postojeim podacima kod drugih

regionalnih i meunarodnih instrumenata i organa u oblastima obuhvaenih ovom
konvencijom.

7) Prilikom donoenja upitnika za svaki ciklus procene, GREVIO dunu panju

posveuje postojeim prikupljenim podacima i istraivanjima obavljenim kod strana u
skladu sa lanom 11. ove konvencije.

8) GREVIO moe da dobije informacije o primeni Konvencije od komesara za ljudska

prava Saveta Evrope, Parlamentarne skuptine i relevantnih specijalizovanih organa
Saveta Evrope, kao i od drugih organa ustanovljenih meunarodnim instrumentima.
albe podnete tim organima i njihov ishod na raspolaganju su GREVIO.

9) GREVIO moe, subsidijarno, da organizuje u saradnji sa dravnim organima i uz

pomo nezavisnih nacionalnih eksperata, posete dravama, ukoliko dobijene
informacije nisu dovoljne, ili u sluajevima iz stava 14. ovog lana. Tokom tih poseta
GREVIO mogu pomagati strunjaci u odreenim oblastima.

10) GREVIO priprema nacrt izvetaja, koji sadri analizu primene odredaba na
kojima se ta procena zasniva, kao svoje sugestije i predloge, koji se odnose na to
kako odreena strana moe da rei uoene probleme. Nacrt izvetaja se alje na
komentare strani koja se nalazi u postupku procene. GREVIO uzima u obzir
komentare strane prilikom usvajanja Izvetaja.

11) Na osnovu svih prikupljenih podataka i komentara strana, GREVIO usvaja

izvetaj i zakljuke, koji se odnose na mere koje odreena strana preduzima u
primeni odredbi ove konvencije. Ovaj izvetaj i zakljuci alju se strani na koju se
odnose i Komitetu strana. Izvetaj i zakljuci GREVIO objavljuju se nakon usvajanja,
zajedno sa eventualnim komentarima dotine strane.

12) Ne dovodei u pitanje postupak iz st. 1-8. ovog lana, Komitet strana moe da
usvoji, na osnovu izvetaja i zakljuaka GREVIO, preporuke koje se odnose na
odreenu stranu: (a) u vezi mera, koje treba preduzeti prilikom sprovoenja
zakljuaka GREVIO uz, ukoliko je neophodno, odreivanje datuma za podnoenje
informacija o njihovom sprovoenju; (b) s ciljem promovisanja saradnje sa tom
stranom i korektne primene ove konvencije.

13) Ukoliko dobije pouzdane informacije koje ukazuju na probleme koje je potrebno
odmah reiti s ciljem spreavanja ili ograniavanja obima, odnosno broja ozbiljnih
povreda Konvencije, GREVIO moe da zahteva hitnu predaju specijalnog izvetaja
koji se odnosi na mere preduzete za spreavanje ozbiljne, masovne, odnosno
istrajne prakse nasilja nad enama.

14) Uzimajui u obzir informacije, koje je podnela dotina strana, kao i sve druge
pouzdane informacije koje su joj na raspolaganju, GREVIO moe da naloi jednom ili
vie svojih lanova da sprovedu istragu i hitno izveste GREVIO. Kada situacija
nalae i uz saglasnost strane, istraga moe obuhvatati posetu na teritoriji te strane.

15) Nakon pregleda nalaza istrage, koja se navodi u stavu 14. ovog lana, GREVIO
dostavlja te nalaze dotinoj strani, prema potrebi, Komitetu strana i Komitetu
ministara Saveta Evrope zajedno sa svim komentarima i preporukama.

Opte preporuke

lan 69

GREVIO moe da usvoji, prema potrebi, opte preporuke o primeni ove konvencije.

Uee parlamenta u praenju primene Konvencije

lan 70

1) Nacionalni parlamenti strana pozvani su da uestvuju u praenju preduzetih mera

u primeni ove konvencije.

2) Strane podnose izvetaje GREVIO svojim nacionalnim parlamentima.

3) Parlamentarna skuptina Saveta Evrope pozvana je da redovno prati primenu ove

konvencije.

X ODNOS PREMA DRUGIM MEUNARODNIM

INSTRUMENTIMA
Odnos prema drugim meunarodnim instrumentima

lan 71

1) Ova konvencija ne utie na obaveze, koje proizlaze iz drugih meunarodnih

instrumenata kojih su strane ove konvencije sadanje ili budue strane ugovornice, a
koje sadre odredbe o pitanjima kojima se bavi ova konvencija.

2) Strane ove konvencije mogu da zakljuuju meusobne bilateralne ili multilateralne

sporazume u vezi sa pitanjima koje pokriva ova konvencija, a s ciljem dopune ili
jaanja njenih odredaba, odnosno olakavanja primene naela koja su u njoj
sadrana.

XI IZMENE I DOPUNE KONVENCIJE

Izmene i dopune

lan 72

1) Svi predlozi izmena i dopuna ove konvencije strane upuuju generalnom

sekretaru, odnosno sekretarki Saveta Evrope, koji, odnosno koja ih prosleuje
dravama lanicama Saveta Evrope, svakoj potpisnici, svakoj strani, Evropskoj uniji,
svakoj dravi pozvanoj da potpie ovu konvenciju u skladu sa odredbama lana 75,
kao i svakoj dravi pozvanoj da pristupi ovoj konvenciji u skladu sa odredbama lana
76. ove konvencije.
2) Komitet ministara Saveta Evrope razmatra predloene izmene i dopune i, nakon
konsultacije sa stranama ove konvencije koje nisu lanice Saveta Evrope, moe da
usvoji izmene i dopune veinom glasova u skladu sa lanom 20. taka d) Statuta
Saveta Evrope.

3) Tekst svake izmene i dopune koju Komitet ministara Saveta Evrope usvoji u skladu
sa stavom 2. ovog lana alje se stranama na prihvatanje.

4) Sve izmene i dopune usvojene u skladu sa stavom 2. ovog lana stupaju na snagu
prvog dana u mesecu posle isteka perioda od mesec dana nakon to sve strane
obaveste generalnog sekretara o prihvatanju izmena i dopuna.

XII ZAVRNE ODREDBE

Efekti Konvencije

lan 73

Odredbe ove konvencije ne dovode u pitanje odredbe nacionalnog zakonodavstva i

obavezujuih meunarodnih instrumenata koji su ve na snazi, odnosno mogu da
stupe na snagu, a koji odreuju ili bi mogli da odrede povoljnija prava za lica u
spreavanju i borbi protiv nasilja nad enama i nasilja u porodici.

Reavanje sporova

lan 74

1) Strane u nekom sporu, koji moe da nastane u vezi sa primenom ili tumaenjem
odredbi ove konvencije, obavezuju se da prvo pokuaju da razree spor
pregovorima, pomirenjem, arbitraom, odnosno nekim drugim sredstvom mirnog
reavanja spora koji prihvate meusobnim dogovorom.

2) Komitet ministara Saveta Evrope moe da uspostavi procedure za reavanje

sporova koje strane mogu da koriste u sluaju spora ukoliko se o tome sloe.

Potpisivanje i stupanje na snagu

lan 75

1) Ova konvencija otvorena je za potpisivanje dravama lanicama Saveta Evrope,

nelanicama koje su uestvovale u njenoj izradi i Evropskoj uniji.

2) Ova konvencija podlee ratifikaciji, prihvatanju, odnosno odobravanju. Instrumenti

ratifikacije, prihvatanja, odnosno odobravanja deponuju se kod generalnog sekretara
Saveta Evrope.

3) Ova konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu posle isteka perioda od tri
meseca nakon dana kada je 10 potpisnica, meu kojima najmanje osam lanica
Saveta Evrope, izrazilo pristanak na obavezivanje Konvencijom u skladu sa
odredbama iz stava 2. ovog lana.

4) U pogledu svake drave pomenute u stavu 1. ovog lana ili Evropske unije, a koja
naknadno izrazi svoj pristanak na obavezivanje ovom konvencijom, Konvencija stupa
na snagu prvog dana u mesecu posle isteka perioda od tri meseca nakon datuma
deponovanja instrumenta kojim se ratifikuje, prihvata ili odobrava Konvencija.

Pristupanje Konvenciji

lan 76
1) Nakon stupanja na snagu ove konvencije, Komitet ministara Saveta Evrope moe,
nakon konsultacija sa stranama Konvencije i njihovog jednoglasnog pristanka,
pozvati bilo koju dravu, koja nije lanica Saveta Evrope i nije uestvovala u izradi
Konvencije, da pristupi Konvenciji, veinskom odlukom u skladu sa lanom 20. taka
d) Statuta Saveta Evrope i jednoglasnom odlukom ovlaenih predstavnika strana
zastupljenih u Komitetu ministara.

2) Kod svake drave pristupnice Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca
posle isteka perioda od tri meseca nakon datuma deponovanja pristupnih
instrumenata kod generalnog sekretara Saveta Evrope.

Teritorijalna primena

lan 77

1) Svaka drava ili Evropska unija moe, u vreme potpisivanja ili prilikom
deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili pristupanja, naznaiti
teritoriju, odnosno teritorije na koje e se ova konvencija odnositi.

2) Svaka strana moe u nekom kasnijem periodu putem izjave upuene generalnom
sekretaru Saveta Evrope da proiri primenu ove konvencije na bilo koju drugu
teritoriju naznaenu u izjavi, a za ije je meunarodne odnose nadlena, odnosno u
ije ime je opunomoena da preduzima mere. U pogledu takve teritorije, Konvencija
stupa na snagu prvog dana u mesecu posle isteka perioda od tri meseca nakon dana
prijema takve izjave od strane generalnog sekretara.

3) Svaka izjava u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana moe se, u pogledu teritorije
naznaene u izjavi, povui putem notifikacije generalnom sekretaru Saveta Evrope.
Povlaenje stupa na snagu prvog dana u mesecu posle isteka perioda od tri meseca
nakon dana prijema takve notifikacije od strane generalnog sekretara.

Rezerve

lan 78

1) Nikakve rezerve ne mogu se staviti u pogledu bilo koje odredbe ove konvencije,
osim kao to je navedeno u stavovima 2. i 3. ovog lana.

2) Svaka drava ili Evropska unija mogu se, prilikom potpisivanja odnosno
deponovanja svojih instrumenata za ratifikaciju, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje,
izjavom generalnom sekretaru Saveta Evrope, pozvati na svoje pravo da primenjuju
ili ne primenjuju, samo u odreenim sluajevima, odnosno pod odreenim uslovima,
odredbe iz:

- lana 30. stav 2;

- lana 44. st. 1. taka e), i st. 3. i 4;

- lana 55. stav 1. u pogledu lana 35. po pitanju lakih krivinih dela;

- lana 58. u pogledu l. 37-39;

- lana 59.

3) Izjavom upuenom generalnom sekretaru Saveta Evrope, svaka drava ili

Evropska unija, prilikom potpisivanja ili deponovanja instrumenta ratifikacije,
prihvatanja, odobrenja ili pristupanja mogu da izjave kako rezerviu pravo da
obezbede nekrivine sankcije umesto krivinih sankcija za ponaanja koja se navode
u lanovima 33. i 34. ove konvencije.
4) Svaka strana moe potpuno ili delimino da povue rezervu putem izjave
generalnom sekretaru Saveta Evrope. Takva izjava postaje punovana od datuma
prijema od strane generalnog sekretara.

Vanost i revizija rezervi

lan 79

1) Rezerve opisane u lanu 78. st. 2. i 3, vae pet godina od dana stupanja na snagu
ove konvencije za svaku stranu koja ih uloi. Meutim, te rezerve mogu da se
obnove za period iste duine trajanja.

2) Osamnaest meseci pre dana isteka rezerve, generalni sekretar Saveta Evrope
dostavlja strani obavetenje o isteku perioda na koju se rezerve odnose. Ne kasnije
od tri meseca pre isteka, strana obavetava generalnog sekretara o produetku,
izmeni, odnosno povlaenju rezerve. U sluaju nedostatka obavetenja od strane na
koju se rezerve odnose, generalni sekretar obavetava tu stranu da smatra da je
rezerva automatski produena na period od est meseci. Ukoliko strana ne obavesti
generalnog sekretara o svojoj nameri da produi, odnosno izmeni svoju rezervu pre
isteka i tog vremena od est meseci, dolazi do ukidanja rezerve.

3) Ukoliko strana stavi rezervu u skladu sa lanom 78. st. 2. i 3, u obavezi je da, pre
nego to je obnovi ili po nekom zahtevu, podnese objanjenje GREVIO o
opravdanom osnovu za njeno produenje.

Otkazivanje

lan 80

1) Svaka strana moe u svakom trenutku otkazati ovu konvenciju notifikacijom

generalnom sekretaru Saveta Evrope.

2) Takvo otkazivanje stupa na snagu prvog dana u mesecu posle isteka perioda od tri
meseca nakon dana prijema notifikacije od strane generalnog sekretara.

Notifikacija

lan 81

Generalni sekretar Saveta Evrope obavetava drave lanice Saveta Evrope, drave
nelanice koje su uestvovale u izradi Konvencije, sve potpisnice, sve strane,
Evropsku uniju i sve drave pozvane da pristupe Konvenciji o:

a) svakom potpisivanju;

b) deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja;

c) svakom datumu stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa l. 75. i 76. ove
konvencije;

d) svakoj izmeni i dopuni usvojenoj u skladu sa lanom 72. ove konvencije, kao i
datumu kada takva izmena, odnosno dopuna stupa na snagu;

e) svakoj rezervi i povlaenju rezervi u skladu sa lanom 78. ove konvencije;

f) svakom otkazivanju u skladu sa lanom 80. ove konvencije;

g) svakom drugom inu, notifikaciji, odnosno predstavci koja se odnosi na ovu

konvenciju.
Kao potvrdu toga dole potpisani, ovlaeni za potpis, potpisali su ovu konvenciju.

U Istanbulu, 11. maja 2011. godine, na engleskom i francuskom jeziku, oba teksta
jednake vanosti, u jednom primerku koji se deponuje u arhivu Saveta Evrope.
Generalni sekretar Saveta Evrope alje overene kopije svakoj dravi lanici Saveta
Evrope, dravama nelanicama, koje su uestvovale u izradi Konvencije, Evropskoj
uniji i svakoj dravi, koja je pozvana da pristupi ovoj konvenciji.

Dodatak - Privilegije i imuniteti (lan 66.)

1) Ovaj dodatak odnosi se na lanove GREVIO pomenute u lanu 66. Konvencije,

kao i na druge lanove delegacija u dravnim posetama. U svrhu ovog dodatka,
sintagma "drugi lanovi delegacija u dravnim posetama" obuhvata nezavisne
nacionalne eksperte i strunjake, koji se navode u lanu 68. stav 9. ove konvencije,
zaposlene u Savetu Evrope i prevodioce, koje angauje Savet Evrope u pratnji
GREVIO tokom dravnih poseta.

2) lanovi GREVIO i drugi lanovi delegacija u dravnim posetama, prilikom

obavljanja funkcija, koje se odnose na pripremu i sprovoenje dravnih poseta, kao i
kasnijih poseta, a koji putuju u vezi sa tim funkcijama, uivaju sledee privilegije i
imunitete:

a) imunitet od linog hapenja ili pritvora i od oduzimanja linog prtljaga, kao i

imunitet od svakog sudskog postupka u pogledu rei koje izgovore, odnosno napiu i
svih postupaka koje uine u slubenom svojstvu;

b) izuzee od svih ogranienja njihove slobode kretanja na izlasku i ulasku u svoju

zemlju boravka, pri ulasku i izlasku iz zemlje u kojoj obavljaju svoju funkciju, kao i od
registracije predviene za strance u zemlji koju poseuju, odnosno kroz koju prolaze
obavljajui svoju funkciju.

3) U toku putovanja radi obavljanja svojih funkcija, lanovima GREVIO i drugim

lanovima delegacije u dravnoj poseti, po pitanjima carinske i devizne kontrole,
dodeljuju se iste olakice kao i one koje se dodeljuju predstavnicima stranih dravnih
delegacija na privremenoj slubenoj dunosti.

4) Dokumenta koja se odnose na procenu primene Konvencije u posedu lanova

GREVIO i drugih lanova delegacije u dravnoj poseti uivaju nepovredivost ukoliko
se odnose na aktivnost GREVIO. Zvanina prepiska GREVIO, odnosno zvanina
komunikacija lanova GREVIO i drugih lanova delegacije u dravnoj poseti ne
podlee zadravanju, odnosno cenzuri.

5) Da bi lanovima GREVIO i drugim lanovima delegacije u dravnoj poseti

obezbedili potpunu slobodu govora i potpunu nezavisnost u obavljanju svojih
dunosti, imunitet od sudskog postupka u odnosu na izgovorene ili napisane rei i
prema svim postupcima koje uine obavljajui svoje dunosti, ostaje na snazi ak i
kada lica o kojima se radi nisu vie angaovana u obavljanju takvih dunosti.

6) Privilegije i imunitet dodeljuju se licima pomenutim u stavu 1. ovog dodatka s

ciljem ouvanja nezavisnosti pri obavljanju funkcija u interesu GREVIO, a ne u
njihovu linu korist. Generalni sekretar Saveta Evrope se obavezuje da ukine
imunitet licima iz stava 1. ovog dodatka u svakom sluaju u kojem, po njegovom,
odnosno njenom miljenju, imunitet ometa izvrenje pravde i tamo gde ukidanje
imuniteta ne dovodi u pitanje interese GREVIO.

LAN 3

Prilikom deponovanja instrumenata za potvrivanje Republika Srbija, u smislu lana

78. stav 2. al. 1. i 2. Konvencije Saveta Evrope o spreavanju i borbi protiv nasilja
nad enama i nasilja u porodici, stavlja rezervu sledee sadrine:
"Republika Srbija zadrava pravo da ne primenjuje odredbe lana 30. stav 2. i lana
44. stav 1. taka e) i st. 3. i 4. Konvencije, dok ne izvri usaglaavanje unutranjeg
krivinog zakonodavstva sa navedenim odredbama Konvencije."

LAN 4

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom

glasniku Republike Srbije - Meunarodni ugovori".