Uprkos ovim razlikama, izgleda da postoji konsenzus oko toga da bi

pravda zahtevala neka ogranienja, koliko god limitirana. Spreavanje

ogromnih razlika u prihodima, bogatstvu, politikoj moi i drugim drutvenim
dobrima izmeu onih koji su genetski poboljani i onih koji to nisu,
predstavlja vano pitanje. U osnovi ovog pitanja nalazi se razumno uverenje
da bi, u odsustvu vladinih propisa, pristup poboljanjima mogao biti
ogranien na bogate. Bogati e koristiti svoju prednost u pogledu finansijskih
sredstava kako bi pribavili poboljane intelektualne sposobnosti, kao
to su memorija i analitika sposobnost, i fizike sposobnosti, kao to su
snaga i izdrljivost. ove prednosti u takozvanim prirodnim dobrima3 e
se zatim pretvoriti u jo vei uspeh u sticanju i odravanju poeljnih drutvenih
dobara, pogoravajui time postojee nejednakosti. prepoznavanje
prednosti ostvarenih zahvaljujui poboljanim sposobnostima navelo je
neke da predloe da bi pristup odreenim poboljanjima moda morao biti
ogranien ukoliko ova poboljanja prete da nametnu nepravedna ogranienja
na mogunosti drugih (Buchanan et al., 2000: 321). Drugi apeluju
da se zahtevi pravde ne zadovoljavaju (nuno) neposrednim ograniavanjem
pristupa poboljanjima koja neki mogu imati, ve staranjem da od
raspodele poboljanja svi imaju koristi (Mehlman 2000: 571575), naroito
najugroeniji (Farrelly 2002: 7983).
ovde razmatram tri grupe pitanja postavljenih u okviru pravedne
regulacije genetskih poboljanja, sledei naznaene stavove. pre nego to
izloim ova pitanja, treba da napomenem da postoji mnogo interesantnih
etikih problema koja nameu mogunost genetskih intervencija, a kojima
trei program JESEN 2010.
2 ovde se fokusiram na genetske intervencije, jer se na to usredsreuje