NEBOJA JOVANOVI

DRAGOVAN LAZAREVI

FAKULTET POLITIKIH NAUKA

IGOJA TAMPA
1
2
 SADRAJ

1. AGENCIJSKO NOVINARSTVO (Nastanak i razvoj) ..................................................... 1

2. AGENCIJSKO NOVINARSTVO I TELEKOMUNIKACIJE .......................................... 5
2.1. Agencijske velesile...................................................................................................... 5
3. GLOBALNE, SVETSKE NOVINSKE AGENCIJE ......................................................... 7
3.1. Agencija FRANS PRES - A F P ................................................................................ 7
3.2. Agencija ROJTERS (REUTERS) ............................................................................... 8
3.3. ASOIEJTED PRES (ASSOCIATED PRESS - AP) ............................................... 10
3.4. INFORMATIVNA TELEGRAFSKA AGENCIJA RUSIJE (ITAR - TASS).......... 11
3.5. NOVINSKA AGENCIJA SINHUA (KINA)............................................................ 12
4. NACIONALNE I KOMERCIJALNE AGENCIJE ......................................................... 13
5. AGENCIJSKO NOVINARSTVO U JUGOSLAVIJI I SCG .......................................... 14
5.1. AGENCIJA "AVALA" ............................................................................................. 14
5.2. AGENCIJA TANJUG ............................................................................................... 15
5.3. TANJUG JE BIO PRVI ............................................................................................ 20
5.4. DOMAE KOMERCUALNE NOVINSKE AGENCIJE ........................................ 21
6. ASOCIJACIJA BALKANSKIH NOVINSKIH AGENCIJA (ABNA) ........................... 23
6.1. AGENCIJA ANADOLIJA (AA) .............................................................................. 23
6.2. ATINSKA NOVINSKA AGENCIJA (ANA) .......................................................... 23
6.3. ALBANSKA TELEGRAFSKA AGENCIJA (ATA) ............................................... 24
6.4. BUGARSKA TELEGRAFSKA AGENCIJA (BTA) ............................................... 24
6.5. MAKEDONSKA INFORMATIVNA AGENCIJA (MIA) ...................................... 24
6.6. MAKEDONSKA PRES AGENCIJA (MPA) ........................................................... 24
6.7. NACIONALNA RUMUNSKA NOVINSKA AGENCIJA (ROMPRES) ............... 25
6.8. DESK - fabrika vesti ................................................................................................. 25
7. OSNOVI AGENCIJSKOG NOVINARSTVA ................................................................ 28
7.1. VEST ......................................................................................................................... 28
7.2. IZVETAJ................................................................................................................. 30
7.3. VESTI U NJZU ......................................................................................................... 30
7.4. SPECIJALAC ........................................................................................................... 33
7.5. OSTALO ................................................................................................................... 34
8. OPTE OSOBINE AGENCIJSKOG STILA .................................................................. 37

3
 8.1. LID ............................................................................................................................ 37
8.1.1. Trapavi lid .......................................................................................................... 39
8.2. PRAVILO "OBRNUTE PIRAMIDE" ...................................................................... 40
8.3. BEKGRAUND .......................................................................................................... 40
8.4. INTERPRETACIJA .................................................................................................. 41
8.5. IME I PREZIME ....................................................................................................... 42
8.6. "SITNA" AGENCIJSKA PRAVILA ........................................................................ 42
8.7. FLE ......................................................................................................................... 42
8.8. HITNO (URGENT) .................................................................................................. 43
8.9. SLAG ........................................................................................................................ 43
8.10. NASLOVI ............................................................................................................... 44
8.11. SKRAENICE ........................................................................................................ 45
8.12. NAJAVE ................................................................................................................. 45
9. PREGLED VESTI ........................................................................................................... 48
9.1. SAOPTENJA .......................................................................................................... 55
9.2. DEMANTI, ISPRAVKE, "NOVINARSKE PATKE".............................................. 55
9.3. MALISAVETI .......................................................................................................... 56
9.4. CITIRANJE............................................................................................................... 56
9.5. IZVORI ..................................................................................................................... 57
9.6. PRECIZNOST........................................................................................................... 58
9.7. STIL .......................................................................................................................... 59
9.8. FRAZE I BESMISLICE ........................................................................................... 60
9.9. (ZLO) UPOTREBA NOVINARSKIH KLIEA ...................................................... 60
9.10. JEZIK1 KOROV .................................................................................................. 62
9.11. ULOGA DEURNOG UREDNIKA ...................................................................... 63
9.12. PITANJE DOBROG UKUSA ................................................................................ 67
9.13. PRIMERI (DOBRE) PRAKSE ............................................................................... 68
9.14. PRIMERI (LOE) PRAKSE................................................................................... 79
10. UMESTO KRAJA ......................................................................................................... 82
BELEKA O AUTORIMA ................................................................................................. 86
LITERATURA .................................................................................................................... 86
DODATAK - SPISAK NOVINSKIH AGENCIJA ............................................................. 87

4
 1. AGENCIJSKO NOVINARSTVO (Nastanak i razvoj)

Novinska agencija je posrednika informativna ustanova koja

vlastitim i iznajmljenim kadrom, sredstvima veze i saobraaja,
svakodnevno prikuplja informativni materijal iz matine zemlje i
inostranstva i uz naplatu ga dostavlja na korienje domaim i
inostranim sredstvima informisanja (tampi, radiju i televiziji),
drugim domaim i inostranim korisnicima (dravnim organima,
privrednim.finansijskim, kulturnim i drugim organizacijama i
ustanovama).
LEKSIKON NOVINARSTVA
(Savremena administracija 1979.)

Ovako izgleda domae leksikonsko tumaenje koje, zaista, sadri sve vanije
odrednice pojma agencijsko novinarstvo. Moglo bi to, razume se, i krae, priroenije
agencijskom, specifinom stilu novinarstva. Tako jedna od najmodernijih enciklopedija na
CD-ROMu daje sledeu definiciju:
Novinska agencija je organizacija za sakupljanje, obradu i distribuciju vesti, iji su
proizvodi namenjeni novinama, asopisima, radiju, televiziji i drugim medijima masovne
komunikacije.
Najzad u istom agencijskom stilu, definicija moe biti jo saetija: Novinska
agencija je usluno preduzee iji su proizvod vesti o svemu to bi moglo nekoga da
interesuje.
Eto, ve na prvoj stranici prirunika, kako je to i red, pokuavamo da na primeru
pokaemo da agencijsko novinarstvo jeste specifina i relativno lako prepoznatljiva
novinarska forma, kojom dominiraju brzina, direktnost, preciznost, kratkoa...
Agencijsko novinarstvo javlja se u Evropi, sredinom 19. veka, kao posledica
industrijske revolucije, razvoja tehnike i telekomunikacione baze i to je, moda,
najvanije, otvaranja obrazovnih institucija za ire slojeve drutva. Milioni svee
opismenjenih hteli su sve da znaju o dogaanjima irom sveta, trgovci su traili
obavetenja o kretanju cena robe u raznim delovima sveta, a maine industrijske revolucije
(parne tamparske prese i rotacije ...) omoguile su jeftinu proizvodnju novina.
Listovi su masovno osnivani, nicali su u buljcima - sa nekoliko desetina, njihov
broj se, samo u Engleskoj i Francuskoj, za tri-1
5
etiri godine popeo na desetine hiljada. Poto je, razume se, samo mali broj mogao
da priuti stalne dopisnike iz svetskih centara, ideja o osnivanju preduzea koje bi
snabdevalo trite vestima, logino se nametnula.
Prvi se dosetio trgovac arl Avas (Havas) i u Parizu, 1835. godine, osnovao prvu
novinsku agenciju na svetu, koja e nositi njegovo prezime. Agencija Avas se odrala,
ali nije dobila sledbenike sve do pojave telegrafa, izuma koji e u engleskom jeziku ostati
naj tenje povezan sa novinskim agencijama - one e decenijama kolokvijalno biti
nazivane slube putem ice" (wire services).
Telegraf su prvi patentirali Kuk i Vitston, u Engleskoj, 1837. godine, ali je stvar
zaista krenula tri godine kasnije, kada je Semjuel Morze (Mors) patentirao svoj telegrafski
metod taka-crta (Morzeova azbuka), kojim su donedavno, kada je ukinut i poslednji
Morzeov signal SOS na brodovima, elektronski prenoeni signali na duinu.

1
JOVANOVI, Neboja, LAZAREVI, Dragovan: Agencijsko novinarstvo. Minimum rei maksimum
injenica, Beograd, igoja tampa, 2005., str. 5.
6

Pronalaza Morze je 1838. godine dalekovido izjavio u Amerikom kongresu:

Povrina itave zemlje bie premreena tim icama iji je zadatak da ire, brzinom misli,
saznavanje svega onog to se dogaa na itavoj teritoriji, to e itavu zemlju pretvoriti u
jedan veliki kvart (ovani Gocini Istorija noviharstva - Klio, Beograd).
Morze od drave dobija 30.000 dolara i 24. maja 1844. godine zavrava telegrafsku
liniju izmeu Vaingtona i Baltimora. Tada je u 65 kilometara udaljeni Baltimor poslao
prrvu telegrafsku poruku u istoriji: ta je to Bog uradio.
Prva vest preneta telegrafskom linijom bila je o ishodu glasanja o granicama
Oregona oko koje su se sporile SAD i Velika Britanija.
Bez telegrafa, svaka vest je bila osuena na duga i neizvesna putovanja - ona o
porazu Napoleona na Vaterlou 1815. godine, stigla je u London posle etiri dana. Vest o
Napoleonovoj smrti na Svetoj Jeleni, est godina kasnije, stigla je brodom do kontinenta
tek osle dva meseca.
Telegraf je doneo pravu revoluciju - vesti su stizale do novina, a zatim i do italaca
za nekoliko sati. Ve prva preneta icom u Engleskoj, 6. avgusta 1844. godine, pripadala
je jednom od sve do danas najpopularnijih trendova, praenju ivota slavnih i monih
telegramom iz dvorca Vindzor javnost je obavetena da je kraljica Viktorija rodila sina.
Tehnika telegrafskog prenosa zahtevala je polaganje ica i kablova, to je
usporavalo, ali nije moglo da zaustavi njegov razvoj. Za telegraf prepreka nisu bile ni
hiljade kilometara okeana - prvi kabl preko kanala Laman, tanije po njegovom dnu,
postavljen je u novembru 1851, na liniji Kale-Dover, a prvi transatlantski kabl 1866.
2
godine. Do 1880. godine ve je devet kablovskih linija ilo preko Atlantika, a do kraja 19.
veka svetska telegrafska mrea bila je na svom mestu i spremna za posao.
Pojava telegrafa i provlaenje podvodnih kablova oznaili su i poetak doba
telekomunikacija, jer je prvi put informacija mogla da putuje bre, pouzdanije i sigurnije
od ljudi. Nagli rast znaaja globalne trgovine uslovio je istovremeno i jaanje komercijalne
vrednosti snano rastue telegrafske razmene svetskih informacija. Zato su velike
meunarodne telegrafske novinske agencije bile prva-znaajnija forma globalnih medija,
pretea multinacionalnih (transnacinalnih) kompanija (Edvard S. Herman i Robert V.
Mekesni: Globalni mediji, Klio - Beograd).
Uvoenje telegrafa omoguilo je da i izdavai sa plitkim depom, po pristupanoj
ceni, dobiju vesti o svetskim dogaajima, o tome koliko kotaju proizvodi na dalekim
tritima, kako ive slavni
7
i bogati ... To je odmah dovelo do pokretanja specijalizovanih novina i asopisa i
novih novinskih agencija.
Avas vie nije usamljen - 1848. godine est njujorkih listova osniva agenciju
Harbor-njuz asosiejn (Harbour news asociation), iji e novinari u gradskoj luci Bostona
doekivati brodove iz Evrope, prvi saznavati novosti iz Starog sveta i slati ih telegrafom
u Njujork. Ta agencija e vremenom prerasti u poznatu ameriku agenciju Asoiejted Pres
(Associated Press - AP).
Naredne, 1849. godine, u Berlinu je osnovana agencija Volf, to je uinio direktor
lokalnog telegrafskog drutva Bernhart Volf, a 1851. godine u Londonu agencija Rojters
(Reuters - prezime osnivaa, nemakog iseljenika u London Pola Dulijusa Rojtersa koji je
prethodno radio kod Volfa i Avasa).
AP i Rojters i danas su najvee svetske novinske agencije, a u vrhu je i Avas (koji
se danas zove Agencija Frans Pres - AFP).
Telegraf, koji je omoguio postojanje novinskih agencija, presudno je uticao i na
njihov stil- tehniki problemi i strah da e veza iz bilo kojeg razloga u svakom trenutku biti
prekinuta, uinili su da izvetai saimaju svoje vesti, ine ih to kraim i razumijivijim -
da najvanije (saeto u lidu) najpre poalju dok se veza eventualno ne prekine. Telegraf je,
po svemu sudei, otac lida i principa obmute piramide, bez kojih se agencijsko
novinarstvo ne moe zamisliti.
Sutina i smisao postojanja agencijskog novinarstva (so soli njegove) su brzina i
ekskluzivnost, za ta se takmie i drugi mediji, ali za agencije je to iznad svega, jer su
servis, snabdeva informacijama drugih medija. Osnovni princip u agenciji je zato objaviti
prvi vanu ekskluzivnu informaciju, ali potujui temeljna pravila novinarskog zanata i
esnafa - tanost, istinitost, preciznost, objektivnost, jasnost, celovitost..
Ekskluzivna informacija je imperativ, jer ona po znaaju prevazilazi sve druge
obine i na njoj se stie, zasniva i odrava autoritet i poverenje slualaca, gledalaca i
italaca, ali samo ako sadri i ostale elemente, pogotovo istinitost i objektivnost, jer, u
suprotnom, autoritet i poverenje se brzo gube i teko vraaju. Zato ozbiljne agencije strogo
vode rauna da ne prokockaju poverenje i ugled koji se teko stiu, nastojei da informiu i
brzo i tano, dajui, ipak, prednost tanosti, istinitosti i objektivnosti.
Ekskluzivan, na latinskom jeziku, oznaava dogaaj koji je iskljuiv, koji nije
dostupan svima, koji je samo za odreenu osobu, odreenu instituciju (Ljubo Miunovi:
Savremeni leksikon stranih rei, Knjievna zajednica Novog Sada, 1988.)
Ovo je pomalo kruta i nekompletna (kao i mnoge druge) defini-
8
cija, ali to je, u svakom sluaju, novost koja snano odjekne, ak i okira javnost i
izaziva burne reakcije i emocije, ukratko prva informacija u RTV emisijama, udarna na
prvim stranicama novina, za koje se agencije utrkuju u borbi na sve probirljivijem
informativnom tritu.
3
 Ekskluzive ue u svim porama ivota, ali najee iskrsnu kada izbiju ratovi,
razne tragedije, nesree i kataklizme, politiki atentati, korupcionake i pijunske afere,
pljake, uspesi sportista, umetnika pravednika... Re je o (istinitim, proverenim,
pouzdanim) novostima koje zatalasaju javnost.
Stil i nain rada agencijskog novinarstva je, tako, po svoj prilici nametnut, ali se
pokazao izuzetno efikasnim, pa u osnovnim crtama nije menjan ni posle pojave beine
telegrafije, satelitskih veza, celularnih telefona ...

Porecnje dve vesti agencije AP, koje deli vie od sto godina, najbolje e to
potvrditi:
Ameriki predsednik Abraham Linkoln ubijen je u atentatu 14. aprila 1865. godine
u Vaingtonu, a novinar Lorens Gobrajt je javio:
VAINGTON (AP) - Na predsednika je pucano u
pozoritu veeras i on je, moda, smrtno ranjen".
9
Najvei dogaaj istorije kosmikog istraivanja, AP je zabeleio ovako (novinar
Don Barbur):
ovek se spustio na Mesec danas, u nedelju, 20. jula
1969. godine.
10

4
 2. AGENCIJSKO NOVINARSTVO I TELEKOMUNIKACIJE

Telegraf je, pogotovo posle izuma beine telegrafije, znaajno doprineo raanju i
razvoju agencijskog novinarstva poto je omoguio da se vest brzo prenese do korisnika
udaljenog nekoliko stotina, kasnije i nekoliko hiljada kilometara. Do dana dananjeg
agencijsko novinarstvo je ostalo veoma spremno da proba svaki novitet koji e doprineti
jo brem prenosu vesti. Nema nijedne telekomunikacione novosti koju novinske agencije
nisu isprobale i, ako je iole vredela, usvojile.
Uproena ema razvoja telekomunikacija izgleda ovako:
1844. - telegraf
1877. - telegraf, telefon
1920. - telegraf, telefon, zvuk
1930. - telegraf, teleks, telefaks, telefon, zvuk, televizija
1960. - telegraf, teleks, podaci, telefaks, telefon, zvuk visoke vernosti, televizija u
boji, mobilni telefon
1975. - telegraf, teleks, prenoenje podataka srednjom brzinom, telefaks, telefon,
zvuk visoke vernosti, televizija u boji, mobilni telefon, pejding
1984. - podaci sa komutacijom paketa, prenoenje podataka velikom brzinom,
podaci sa komutacijom linija, telemetrija, telefaks, mree procesora teksta, videotekst,
telefon, video konferencija, zvuk visoke vernosti, televizija u boji, mobilni telefon,
pejding
2000 ... - telegraf, teleks, irokopojasni prenos podataka, podaci sa komutacijom
paketa, podaci sa komutacijom linija, telemetrije, mree procesora teksta, telefaks teksta
(sa raunara), telefaks, elektronska pota, Internet, daljinsko tampanje novina, videotekst,
telefaks glasa (sa raunara), telefon, mobilni telefon,telefon visoke vernosti,
telekonferencija, video konferencija, video telefon, zvuk visoke vernosti, kvadrofonija,
televizija u boji, stereofonska televizija, televizija visoke rezolucije, mobilni video telefon,
mobilni tekst, mobilni telefaks, mobilni podaci, mobilni video tekst...
Tehnologija danas vie ne predstavlja prepreku za prenos informacija bilo koje
vrste. Antoan Iris je, s pravom, u knjizi Informacione magistrale, zakljuio: S
digitalizovanom tehnologijom omoguen je prenos bilo kojeg znaka oblikovanog
digitalnim kodom.
11
Futuristi bi mogli i dalje u budunost, ali verujemo da ema ve prilino ubedljivo
dokazuje da e agencijski sistem uspeti da preivi sve promene u blioj, a moda i daljoj
budunosti, prilagoavajui se potrebama muterija i postajui sve bri i moderniji.

2.1. Agencijske velesile

Decenijama, sve do pre nekoliko godina, svet agencija delio se na svetske i ostale
agencije. Posle Drugog svetskog rata svetskim agencijama, velesilama agencijskog
novinarstva smatrani su ROJTERS, AP, AFP, UPI i TASS.
Te agencije zaista su dominirale agencijskim tritem, zahvaljujui finansijskoj
moi, besprekornoj organizaciji, velikim ekipama vrhunskih novinara, ali i politikom
uticaju, to je posebno vailo za sovjetsku agenciju TASS. Posle raspada SSSR-a, ta
agencija je, pod imenom Itar-TASS ostala nacionalna ruska agencija, sa daleko manjim
uticajem ak i kod kue, gde je u Interfaksu dobila snanog konkurenta.
Iz kruga najveih poslednjih godina ispao je i ameriki UPI, poto nije uspeo da se
oslobodi finansijskih nevolja koje su ga pratile decenijama i dovodile do estih promena
vlasnika, uz bezuspene pokuaje da se pad zaustavi izmenama strukture, pa i ureivake
politike.
5
 Danas se imenom svetske agencije jo mogu hvaliti samo Rojters, AP i AFP,
mada se Rojters po svemu prilino izdvojio i uvrstio na prvom mestu, a AFP koji je,
prema ocenama nekih analitiara, polako gubio prikljuak, nastoji sve uspenije da uhvati
korak.

Morzeova azbuka

12

6
 3. GLOBALNE, SVETSKE NOVINSKE AGENCIJE

3.1. Agencija FRANS PRES - A F P

Novinska agencija Frans pres (AFP) najastarija je na svetu. Osnovao ju je, pod
imenom Avas, 1835. godine arl Luj Avas, otac modernog novinarstva.
Avas je, dovijajui se na razne naine (koristei i golubove pismonoe) kako da
dostavi vesti, svakodnevno uspevao da dobije i podatke o stanju na Londonskoj berzi.
Umesto da naplauje usluge, od novina dobija pravo na prodaju oglasnog prostora u njima,
to je bilo daleko unosnije.
AFP, naslednik Avasa, danas iri svoju delatnost po celom svetu i stie do mnogo
hiljada pretplatnika (Radio i TV stanice, listovi, firme), emitujui vesti iz svog sedita u
Parizu i regionalnih centara u Vaingtonu, Hongkongu, Nikoziji i Montevideu.
Svi, tvrde u AFP-u, imaju zajediniki cilj - da garantuju meunarodni servis
vrhunskog kvaliteta skrojen za specifine potrebe klijenata u svakom pojedinanom
regionu.
A, sve je poelo 1832. godine kada je Avas osnovao agenciju za prevoenje
tekstova iz strane tampe. Tri godine docnije - 1835, agencija postaje Aans Havas
(Agencija Avas), prva novinska agencija na svetu. Godine 1879. Agencija Avas postaje
dravno preduzee. Poreavesti, Avas poinje daerrutuje i reklame.
Agencija Avas i kompanija za reklamiranje Societe Generale des Annonces
spajaju se 1920. godine.
U Londonu l. avgusta 1940, Pol-Luj Bret pokree Francusku informativnu agenciju
(Agence ferancaise d' Information - AFI). Kasnije su, zbog zakona, morale da se razdvoje
poslovi reklamiranja i izvetavanja. Agencijski posao, koji sada pripada dravi, postaje
Francuska informativna sluba (OFI - Office Francais d' Inforamtion).
Sredinom novembra 1942, u Aliru, Bret pokree Agenciju, a 5. marta 1944, u
Aliru, prelazna vlada spaja OFI i Frans-Afriquwe, pa tako nastaje Agence Francaise de
Presse. U tajnosti, 15. aprila 1944, Komitet francuskog Nacionalnog Pokreta otpora
pokree u okupiranoj Francuskoj AID (Agence d'Information et de Documentation).
Grupa boraca Pokreta otpora 20. avgusta 1944., umesto puaka, uzima pisae
maine, sledi spajanje OFI I AID, pa nastaje Agencija
13
Frans pres (Agence France-Presse - AFP). Prvi direktor je Maral Buron. AFP,
dekretom, 30. septembra 1944. dobija prelazni status javne korporacije.
Od januara 1946. do septembra 1954, uspostavljna agencijska mrea irom sveta, a
direktor je u najduem delu ovog perioda bio Moris Negr. Meu ekskluzivnim vestima u
tom periodu je i ona od 4. marta 1953. godine, kada je AFP prvi u svetu javio o Staljinovoj
smrti.
Poetkom 1957, Parlament jednoglasno usvaja status AFP-a i agencija dobija novu
zakonsku strukturu: njenog generalnog direktora od tada bira Odbor direktora. U to vreme
AFP je imao 25 biroa u provinciji, 59 biroa u prekomorskim zemljama (ukljuujui 13 u
bivim francuskim kolonijama), dopisnike u 116 zemalja, a vesti je distribuirao u 73
zemlje.
Od 16. aprila 1957. do 1975. godine, an Marin je, na svake tri godine, biran za
direktora AFP-a. On je bio najdue direktor AFP-a, a napustio ga je 1975. godine.
Od 1. avgusta 1971. godine sateliti se koriste za prenos informacija.
itav sat pre svih, 6. scptembra 1972, AFP javlja o ubistvu.izraclskih talaca za
vreme Olimpijade u Minhenu. Iste godine - 22. novembra Vaington post i Los
Aneles tajms poinju da distribuiraju vesti AFP-a po Sjedinjenim Amerikim Dravama.

7
 U oktobru 1973, Upravni odbor direktora odluuje da kompjuterizuje AFP, a
kompletno je kompjuterizovan u januaru 1993. Godine.
Glavni urednik Bemar Kabane (Bernard Cabanes) ubijen je 13. juna 1975, u vreme
krize Parisien Libere. Direktor postaje Klod Rusel (Claude Roussel).
Prvog januara 1981. pokrenuta AGORA, baza podataka AFP informacija, l5.
oktobra 1984. pokrenut audio servis, a 1. januara 1985. i meunarodni foto servis. Grafiki
servis pokrenut je 1. oktobra 1988. godine. Ekonomski servis na engleskom jeziku AFX
Njus (News) pokrenut je 1991. godine.
Polovinom novembra 1991. prihod AFP-a premauje milijardu franaka, a vlasnitvo
drave pada ispod 50 odsto. U aprilu 1995. uspostavljen AFP-Direkt koji omoguava da
pojediiiac dobija servise AFP-a.
U septembru 1995. AFP raskida ugovor sa AP za pokrivanje teritorije SAD i
uspostavlja sopstvenu dopisniku mreu u toj zemji. U februaru 2000. AFP je i na
Internetu, jer ALKATEL i AFP uspostavljaju saradnju za Mobile Internet Content, a
posduje i interaktivnu televiziju.
Svakodnevno emituje itave knjige informacija.
14

3.2. Agencija ROJTERS (REUTERS)

U oktobru 1851.,16 godina posle arla Avasa, Pol Dulijus Rojters (Paul Julius
Reuters), imigrant, roen u Nemakoj, otvorio je u londonskom Sitiju kancelariju iz koje je
emitovao berzanske kotacije izmeu Londona i Pariza preko novog kabla Kale-Dover,
Dve godine ranije Rojters je koristio golubove koj i su prenosili cene sa berze
izmeu Ahena i Brisela servis golubija pota trajao je godinu dana dok nije
uspostavljena telegrafska veza.
Agencija je ubrzo postala poznata pod imenom Rojters (Reuters) i proirila servis
na celokupnu britansku tampu, i na druge evropske zemlje. Proirenje i sadraj, tako da su
obuhvaene vesti opteg tipa i ekonomske informacije iz celog sveta.
Ugledu agencije doprinelo je i to to je javljala o svim vanim, a ne samo
ekonomskim dogaajima. Na primer, godine 1865. Rojers je prvi u Evropi javio o ubistvu
amerilog predseanika Abrahama Linkolna.
Sa razvojem tehnikih mogunosti - telegrafske veze na zemlji i podvodni kablovi -
posao se proirio van Evrope i 1872. obuhvatio Daleki istok, a 1874. Junu Ameriku.
Godine 1883. Rojters je poeo da koristi neku vrstu printera (column printer) za
prenos poruka strujnim putem novinama u Londonu, a 1923. prvi je poeo da koristi
radio za emitovanje vesti u inostranstvo. Godine 1927. agencija je teleprinterom poela
distribuciju vesti londonskim listovima.
Britanska (dravna) novinska agencija Pres Asosiejn (Press Association) preuzela
je 1925. godine vei deo deonica u Rejtersu Ltd, a 1939. godine je kompanija preselila
sedite u londonsku ulicu Flit 85, gde se i danas nalazi.
U vreme oba svetska rata, britanska vlada vrila je pritisak na Rojters da slui
britanskim interesima, a 1941. kompanija je izbegla pritisak tako to je postala privatna
firma.
Novi vlasnici, britanska nacionalna i provincijska tampa, formirali su Rojters Trast
(Reuters Trust), s nezavisnim akcionarima koji se bavi ouvanjem nezavisnosti i
neutralnosti Rojtersa.
Principi Fonda (Trusta) su ne samo ouvani, ve i ojaani kada je 1984. Rojters
postao javna kompanija.
Rojters je nastavio da se ubrzano modernizuje u drugoj polovni 20. veka. Uvoenje
niza kompjuterizovanih proizvoda za one koji trguju po svetu preobrazilo je biznis.
8
Berzanski servis (Stockmaster service, 1964) koji je u svet emitovao podatke iz oblasti
finansija, brzo je postigao uspeh i poeo taj preobraaj.
15
Godine 1973. uvedena je jo jedna veoma znaajna i unosna novina - Rojters
Monitor koji je stvorio elektronsko trite za menjake poslove (strane valute). Servis se
proirio i obuhvatio informacije i cene osiguranja, robe i novca, a jo vie je proiren 1981.
kada je pokrenut servis Rojters Monitor Dilovanje (Reuter Monitor Dealing).
Posle ogromnog poveanja profitabilnosti, Rojters je 1984. uao kao javna
kompanija na Londonsku berzu i NASDAQ u SAD. Kompanija je imala trinu vrednost
(kapitalizaciju) od oko 700 miliona funti. Posle toga, Rojters je 1985. kupio i Visnjuz
(Visnews) - ime je promenjeno u Rojters televizija, Instinet (1986), TIBCO (raniji naziv
Teknekron) i Quotron (obe kupljene 1994.)
Rojters je nastavio da ubrzano raste, proirujui obim poslovnih proizvoda i irei
svoju mreu izvetavanja iz sveta, namenjenu medijima, kao i finansijski i ekonomski
servis. U vane proizvode, relativno novije, spadaju Ekvitis 2000 (Equities) (1987.
godine), Dilovanje 2000-2 (Dealing) (1992. godine), Biznis brifing (1994.), Rojters TV za
finansijska trita (1994), 3000 Serije (1996) i Rojters 3000 ekstra servis (1999.)
Poetkom 2000. Rojters je najavio niz vanih inicijativa da bi se ubrzalo korienje
Internet tehnologija, otvorila nova trita i glavni deo posla zasnovao na Internet modelu.
U oktobru 2001. Rojters je napravio najveu kupovinu otkad postoji, kupivi vei
deo imovine Brid Informejen Sistems (Bridge Information Systems).
Preavi taj put, Rojters je postao, kako pie na njegovom Internet sajtu, a sa tim se
slau i mnogi poznavaoci irom sveta, najvea na svetu infernacionalna novinska i TV
agencija sa 2.498 urednika, novinara, fotografa i snimatelja u 198 biroa koji opsluuju
150 zemalja.
Emituje priblino 30.000 naslova , ukljuujui priloge tree strane i vie od osam
miliona rei koje se objavljuju svakog dana na vise od 26 jezika.
Rojters ima vie od 511.000 profesionalnih korisnka, 52.900 mesta na kojima se
nalaze klijenti i emituje podatke o vie od 960.000 akcija, deonica i drugih finansijskih
instrumenata.
Vie od 150 miliona podataka se uva i aurira. Poseduje informacije o 40.000
kompanija i finansijske podatke sa 244 berze i finansijskih trita. Finansijski podaci se
auriraju 8.000 puta u sekundi.
Oko 5.000 klijenata dostavlja Rojtersu svoje cene, miljenja i analize, a vie od
18.000 ljudi radi u 220 gradova u 97 zemalja.
16
Rojters je najvei globalni provajder vesti, finansijskih informacija i tehnolokih
reenja namenjenih financijskim institucijama, medijima, biznisu i pojedincima.
Rojtersova snaga je u njegovoj jedinstvenoj sposobnosti da ponudi korisnicima
kombinaciju sadraja, tehnologije i veza. Njegova vodea pozicija se zasniva na stalnim
tehnolokkim inovacijama i na reputaciji da je brz, taan, nepristrasan i da ima integritet.
Vie od 511.000 profesionalaca na finansijskom tritu koristi Rojtersove
informativne servise irom sveta. Rojters snabdeva globalna finansijska trita i medije
najirim moguim spektrom globalnih reenja i tehnologija. Tu spadaju: finansijski podaci
riel tajm (real-time), mogunosti transakcija; orua (tools) za analizu, procenu rizika i
trgovanje, kolektivni investicioni podaci i tzv. Istorijska baza podataka. Kompanija
dostavlja vesti i u obliku teksta, grafikona, video snimaka i slika medijskim organizacijama
i stotinama veb sajtova.
Prihod za 2001. godinu iznosio je 3,9 milijardi funti (5,6 milijardi amerikih
dolara).
Rojters je najitaniji izvor vesti na Internetu i tako stie do miliona ljudi u svetu.

9
 Agencija Rojters ima i Fondaciju. To je obrazovni i humanitarni fond koji finansira
Rojters, a odraava vrednosti i stavove kompanije i zaposlenih u njoj.
Poseban akcenat stavlja na oblasti u kojima se Rojtersova vetina i ekspertiza u
prikupljanju informacija, tehnologiji i komunikacijama mogu upotrebiti tako da koriste
(drutvenim) zajednicama u kojima Rojters radi irom sveta.

3.3. ASOIEJTED PRES (ASSOCIATED PRESS - AP)

Asoiejted Pres (engl. udruena tampa) je, prema definiciji u njenim izdanjima,
neprofitna kooperativna novinska sluba osnovana 1848. Osnovalo ga je est listova za
svoje potrebe, tako da je to agencija udruene tampe.
Prvobitno ime bilo mu je Harbor, a krenuo je tako to su njegovi novinari saekivali
brodove u luci u Bostonu i od putnika saznavali ta ima novo u starom svetu. Agencija je
imala i svoj jedrenjak za plovidbu vesti iz Evrope.
Poto je telegraf ve bio u funkciji, vesti, ponajvie trgovake, slali su na taj ili
druge naine svojim korisnicima.
Ta stara i mona novinska svetska organizaciju vestima, fotosima, grafikonima,
audio i video snimcima snabdeva vie od milijardu ljudi svakog dana.
17
AP je kima informativnog sistema u svetu. Samo u Sjedinjenim Amerikim
Dravama AP snabdeva 5.000 radio i TV stanica i 1.700 listova (dnveni, nedeljni, listovi
na drugim jezicima, pa ak i kolske novine).
Jo 8.500 listova, radio i TV pretplatnika u 121 zemlji irom sveta primaju AP vesti
i fotose. AP globalni video servis vesti, sportski video i druge servise prima i 330 stranih
radiodifuznih organizacija.
AP emituje informacije na pet jezika - engleskom, nemakom, holandskom,
franuskom i panskom. Pretplatnici u raznim zemljama prevode vesti na jo mnogo jezika.
Izvetava 24 sata dnevno (danonono), sedam dana u nedelji i emituje 20 miliona rei i
1.000 fotosa dnevno za ceo svet.

Taster za Morzeovu azbuku

Ta agencija ima 3.700 zaposlenih u 242 biroa u celom svetu (novinarski i sektor
komunikacija, administracija).
Budet agencije premauje 275 miliona dolara godinje" (Podaci su iz 1990. godine
- prim.prir.).
Zadatak AP je, pie na njegovom Intemet sajtu, da prui faktografsko pokrivanje
svih delova sveta, namenjeno medijima u celom svetu. Vesti koje nose logo AP mogu se
smatrati tanim, izbalansiranim i iz pouzdanih izvora.

10
 AP bez prekida emituje nepresunu reku vesti zahvajujui i najsavremenijoj
tehnologiji. Poseduje najsavreniji digitalni foto servis i 24-asovni onlajn servis vesti koji
se stalno aurira. Ima i najmodemiji televizijski servis vesti i jednu od najveih radio
mrea u zemlji.
18
Dobio je 47 Pulicerovih nagrada, vie od ma koje druge novinske organizacije, u
kategorijama za koje je mogao da konkurie.
Za fotografije je AP dobio 28 Pulicerovih nagrada, najvie od svih novinskih
organizacija.

3.4. INFORMATIVNA TELEGRAFSKA AGENCIJA RUSIJE (ITAR -

TASS)

Novinska agencija Rusije Itar-TAS spada meu pet najveih svetskih novinskih
agencija, a nastala je u januaru 1992. godine, posle proglaenja suvereniteta Rusije i
raspada Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika (SSSR).
Agencija je u drugom delu novog naziva zadrala ime telegrafske agencije
Sovjetskog Saveza (TASS) kao prepoznatljivu marku u informativnom svetu, a ispred
dodala ITAR (Informativna telegrafska agencija Rusije).
Za razliku od TASS-a, Itar - TASS nije iskljuivo centralna dravna agencija
poprimivi nova obeleja izazvana, pre svega, demokratskim preobraajem Rusije,
promenama u politici dostupnosti informacija i savremenoj kompjuterskoj i
telekomunikacionoj tehnologiji.
Sve to je ranije bilo dostupno uskom, privilegovanom krugu ljudi, sada se
sredstvima masovnih komunikacija dostavlja svim zainteresovanim korisnicima - poev od
organizacija do pojedinaca.
Obilje informacija Itar-TASS obezbeuje, oslanjajui se na sopstvenu razgranatu
dopisniku mreu u zemlji, dravama biveg SSSRa (Savez nezavisnih drva - SNG) i
inostranstvu. Agencija ima 74 odeljenja i drugih dopisnikih punktova u Rusiji i SNG i 62
dopisnitva u 59 zemalja irom sveta. Sarauje i razmenjuje informacije i sa velikim
brojem inostranih agencija, a informacije emituje i na nekoliko najpoznatijih svetskih
jezika.
Pretea TASS-a, a potom i Itar-TASS-a, nastao je poetkom 20. veka, kada su tri
ministarstva - finansija, unutranjih i spoljnih poslova - pokrenula inicijativu za formiranje
prve zvanine novinske agencije tadanje carske Rusije.
U julu 1904. godine osnovana je Sankt-peterburka telegrafska agencija (SPTA)
koja je poela da radi 1. septembra 1904. Tome je prethodila saglasnost cara Nikolaja
Drugog od 21. jula 1904. godine.
SPTA je 1914. godine prekrtena u Petrogradsku telegrafsku agenciju (PTA). Od
1. decembra 1917. godine PTA je centralni informativni organ Sovjeta narodnih komesara
Ruske Socijalistike Federativne Sovjetske Republike (RSFSR).
19
Nepunu godinu docnije, 7. septembra 1918. godine od PTA i Biroa za tampu
RSFSR formiranaje ruska telegrafska agencija (POSTA). Prezidijum Centralnog komiteta
SSSR-a osno ao je 10. Jula 1925. godine TASS.
Dananji Itar-TASS uporedo sa irenjem kruga dopisnitava i dopisnika, proorio je
spektar i promenio karakter informacija, znatno poveao njihov i broj tema, uvodei i
najsavremenija tehnoloka sredstva za njihovu dostavu korisnicima.

11
 3.5. NOVINSKA AGENCIJA SINHUA (KINA)

Kineska Novinska agencija Sinhua (Nova Kina) nalazi se u familiji najveih i

najznaajnijuh ne samo nacionalnih, ve i globalnih agencija.
Svrstana je meu pet vodeih novinskih agencija i ona je, poput ostalih agencijskih
magnata, multimedijalna.
Prethodnik joj je agencija Crvena Kina, osnovana u novembru 1931. Pod sadanjim
imenom Sinhua djeluje od 1937. godine. Sada ima vie od 7.000 zaposlenili - od novinara
do tehniara.
Centrala Sinhue je u Pekingu, a ima dopisnitva u najveim kineskim gradovima -
oko 1.500 i irom sveta - 150.
Ima centre u sve 32 provincije (osim Tajvana) i autonomna regiona, u Hongkongu i
Makaou i jo 50 gradova koji nisu oblasni centri. Sinhua ima dopisnike u vie od 100
zemalja i regiona irom sveta i pet regionalnih kancelarija koje emituju vesti direktno, bez
slanja u centralu (Azija-Pacifik, Latinska Amerika, Afrika, Bliski Istok i Pariz koji brine o
muterijama koje primaju vesti na francuskom jeziku. Redakcije - unutranja, spoljna,
redakcija za inostranstvo, sportska, foto, dokumentacija, informativni i mreni centar kod
kue dnevno emituju 400.000 karaktera (oko 900 lajfni - stranica teksta) listovima
asopisima, radio i TV stanicama, a u inostranstvo 400.000 rei na sedam jezika - kineski,
engleski, francuski, panski, ruski, arapski i portugalski.
Ekononmski servis, takoe, emituje 400.000 rei, a foto redakcija oko 100
fotografija dnevno.
Priprema specijalne priloge i fotografije po narudbini za korisnike iz vie od 130
zemalja. Ima ugovore o saradnji i razmeni informacija s medijima u oko 100 zemalja.
Sinhuin audio i video centar, osnovan 1993, priprema vesti i specijalne programe za
radio i TV stanice.
Pored toga, Sinhua tampa oko 40 listova i magazina, meu kojima su Sinhua dejli
telegraf, Bilten na pet jezika (bez portugalskog), Godinjak, Foto asopis ...
20
Izdavaka kua, koja deluje u okviru agencije, tampa godinje 400 knjiga.
Sinhua emituje informacije i satelitom i preko Interneta i ima 10 kompjuterizovanih
sistema. Poseduje i Institut za istraivako novinarstvo i novinarsku kolu.
Centrala Sinhue smetena je u kompleksu zgrada u Pekingu, a dominira centralni
neboder, izgraden u obliku ogromne olovke.

21

12
 4. NACIONALNE I KOMERCIJALNE AGENCIJE

Gotovo da nema zemlje u svetu koja nema nacionalnu agenciju, koju bar delom
finansira vlada i koja se, uz snabdevanje domaeg trita vestima, bavi i propagiranjem
zemlje prema inostranstvu. U naoj zemlji to je, od 1943. godine, Tanjug, ali ne "isto"
dravna, ve kombinovano: dravno - komercijalna, poto je znatno vei deo prihoda
ostvarivala na tritu, prodajui tiker medijima.
Meu najpoznatije svetske nacionalne agencije, one iji uticaj prelazi granice
zemlje, spadaju kineska SINHUA, panska EFE, indijski PTI, nemaka agencija DPA,
egipatska MENA, japanski KJODO, italijanska ANSA, kuvajtska KUNA, iranska IRNA,
meksiki NOTIMEX, kanadski KENEDIJEN PRES.

Nedovoljno je znano da i Velika Britanija ima nacionalnu (dravnu) novinsku

agenciju Pres Asosijen poto je u senci Rojtersa. Nacionalne agencije imaju i nai susedi -
rumunska se zove ROMPRES, maarska MTI, bugarska BTA, albanska ATA, italijanska
ANSA ...
U veini zemalja sveta sada nema zakonskih prepreka osnivanju novinske agencije.
Moe je, dakle, osnovati ko god eli, a najee to ine razne novinske grupacije, ili
udruenja vlasnika malih novina, gde "malo" znai samo mali tira, a nikako i kvalitet
lista. Jedna od najveih svetskih agencija, ameriki AP, bila je i ostala "preduzee"
udruenih izdavaa.
Specijalizacija je izum kraja dvadesetog veka, koji nije preskoio ni agencije. Uz
"standardne", koje preko generalnih servisa nude kompletan presek vesti potrebnih
novinama, radiju, televiziji (politika, sport, zanimljivosti, kultura, vremenska prognoza...) i
to na "globalnom nivou", sve je vei broj malih specijalizovanih agencija koje se obraaju
specifinom tritu - agencije za sportske vesti, agencije za ekonomske vesti, agencije
specijalizovane za tele-tekstove ili kompjuterske biltene, itd.
Ako postoji neki pravac u kome se ta specijalizacija kree, to je sigurno put ka sve
uem i "zahtevnijem" krugu muterija. Neki teoretiari masovnih komunikacija ve niz
godina tvrde da svi trendovi vode ka novinama pravljenim za jednog itaoca, a uvoenje
interaktivnih kompjuterskih mrea to izgleda i potvruje.
22

13
 5. AGENCIJSKO NOVINARSTVO U JUGOSLAVIJI I SCG

5.1. AGENCIJA "AVALA"

Prva naa novinska agencija "Avala" osnovana je 1919. godine, ak 84 godine

posle francuskog Avasa. Hroniari tvrde da bi Srbija agenciju imala znatno ranije da je
nisu omeli Balkanski ratovi i monopolistiko ponaanje kartela tada vodeih evropskih
agencija (Avas, Volf, Rojters), koji je imao ekskluzivno pravo sakupljanja i prodaje vesti u
odreenim delovima sveta.
Prema podacima iz knjige "Dva veka srpskog novinarstva", stvaranju "Avale"
prethodila su dva neuspela pokuaja osnivanja novinske agencije u Srbiji.
Beogradski list "Narodni dnevnik" objavio je 12. septembra 1889. godine nameru
jednog neimenovanog "prijatelja Srbije" da "za kratko vreme osnuje u Beogradu rusku
novinsku agenciju koja e saoptavati opirne izvetaje iz Srbije i celog Balkana". Bilo je
to punih pet godina pre osnivanja prve telegrafske agencije u Rusiji (Petrograd 1894.).
Srbija je tada bila u interesnoj sferi nemake novinske agencije Volf, koja je imala
monopol i na informativnom prostoru Skandinavije, Austrougarske, Rusije, ostalih
istonoevropskih zemalja i evropskog dela Turske. Volf je, kao i druge lanice agencijskog
kartela, kontrolisao i ometao osnivanje nacionalnih agencija. Kartel je delovao do poraza
Nemake, 1918. godine.
U meuvremenu su neke inostrane agencije pokuavale da osnuju svoje ispostave u
Srbiji, ali je srpska vlada to odbijala, elei da ima svoju agenciju. ef Srpskog Pres biroa
Ivan Ivani je skoro tri godine radio na tome, poto je na Devetom kongresu Sveslovenskih
novinara (Sofija, 1910. godine) izabran Odbor za pripremu osnivanja Sveslovenske
novinarske agencije sa seditem u Beogradu.
Na Desetom kongresu Sveslovenskih novinara, odranom 1911. godine u
Beogradu, Ivani je izneo konkretan predlog za osnivanje agencije kao akcionarskog
drutva, ali su sprovoenje osujetili Balkanski ratovi, a posle njih i Prvi svetski rat.
U septembru 1919. godine francuski novinar Alber Mise (Albert Muet) osnovao
je, uz pristanak vlade u Beogradu, telegrafsku agenciju "Avala". Mise je bio direktor, a za
kodirektora postavljen je
23
Rista Marjanovi. Prvi saradnici bili su Francuzi de Kok i Kasteran i na novinar
Manojlo Ozerovi.
U poetku "Avala" je izdavala manji bilten na francuskom jeziku s pregledom
pisanja nekoliko jugoslovenskih dnevnih listova o politikim dogaajima u svetu i o
politikim i privrednim zbivanjima u zemlji. Bilten je bio namenjen diplomatskom koru i
dravnim organima.
Sredinom januara 1920. godine "Avala" je poela da prima telegrame (vesti)
novinskih agencija iz Pariza, Berna, Atine i Madrida, a ubrzo i iz drugih evropskih
prestonica. "Avala" je postepeno stasavala u agenciju.
Posle konferencije u Bernu (jun 1924.) na kojoj su uspostavljene osnove za kasniji
Savez agencija 27 evropskih zemalja, "Avala" proiruje delatnost formiranjem unutranje
slube (redakcije), koja je do tada bila pod okriljem Odseka za tampu Ministarstva
inostranih poslova (MIP). Iste godine organizuje i privrednu slubu za beini prijem i
slanje finansijskih, berzanskih i trgovakih informacija domaim korisnicima.
Ugovorom MIP-a, Rojtersa, Avasa i ATS-a (Bern) omogueno je da "Avala"
servise tih agencija dostavlja domaim pretplatnicima na srpskohrvatskom i slovenakom
jeziku, pa se Jugoslavija otrgla iz ponovne monopolske kontrole Volfa.

14
 U hronikama naeg novinarstva ostalo je zabeleeno da su saradnici "Avale" tih
godina "vrue" vesti, kao kolporteri, odnosili u redakcije korisnika. Tako je bilo najbre, a
nije bilo ni previe teko, jer su sve redakcije bile u blizini.
Nabavkom manje radio stanice, "Avala" je "upila" male privatne agencije
"Jugoradio" i "Oko" u Beogradu i "Vojvodinu" u Novom Sadu.
Pocetkom 1927. godine "Avala" prelazi u nadlenost Odseka za tampu MIP-a, a
time delom i na dravni budet. Mise je morao da napusti Beograd poto je otkriveno da je
bio agent francuske vojne obavetajne slube, a na njegovo mesto je za v.d. direktora
postavljen novinar "Avale" ore Peri.
Godine 1929. "Avala" je pretvorena u akcionarsko drutvo sa kapitalom od pet
miliona dinara. Drava je posedovala 90 odsto, a jugoslovenski listovi deset odsto akcija.
Vlada je godinje agenciji obezbeivala pet miliona dinara (budet "Avale" bio je oko
osam miliona) kao naknadu za emitovanje domaih saoptenja.
"Avala" je prerastala u pravu agenciju. Imala je, za to vreme, dosta zaposlenih -
pored rukovodstva, 120 nametanika (vie od polovine bili su novinari) - rasporeenih u
beogradskoj centrali i pet biroa u vodeim provincijskim centrima zemlje, sa dopisnicima
iz
24
Pariza, Berlina, Londona, Bea, Varave i Rima. Od 1929. godine ukinuta su
dopisnitva u Berlinu, Beu, Varavi i Rimu, a otvorena u Sofiji, Atini, Ankari, Bukuretu i
Tirani. Pored redovnog, telefonskog izvetavanja, dopisnici iz zemlje i inostranstva slali su
i sporovoznije izvetaje potom.
U januaru 1935. obavljene su organizacione promene u kojima su obrazovani
spoljni, unutranji i berzanski odsek i oglasno odeljenje. Godinu dana kasnije nabavljena je
radio-telegrafska prijemna stanica sa u to vreme najsavremenijim aparatima, a 1938.
godine je i centralni Pres biro preko "Avale" davao izvetaje svojih dopisnika iz
inostranstva. Od 1940. "Avala" je poela da prima i servis sovjetskog TASS-a.
Nabavkom savremene opreme, prijem inostranog servisa povean je sa 2.800 rei
dnevno u 1933. godini na vie od 40.000 rei dnevno u 1936. godini. Vesti su radio-
ureajima redovno otpremane svim novinskim agencijama na Balkanu i u centralnoj
Evropi. Njima je 1936. godine u proseku otpremano 500 rei dnevno, a domaim
korisnicima od 2.800 rei u 1936. godini do 7.700 rei dnevno u 1937. godini.
"Avala" je imala vie od 500 pretplatnika u zemlji - muterije su bili listovi (23
dnevna), radio stanice, poslovne firme, banke i razne ustanove. Inostrani servis prevoen je
na sedam jezika - francuski, nemaki, engleski, italijanski, panski, ruski i bugarski.
Meu biltenima, najznaajniji je bio onaj na francuskom jeziku za s rane diplomate,
a posebno za trgovinske predstavnike. Od 1936. goome izlazio je tri puta dnevno na 18
strana, s posebnim potpunim pregledom privredne zbilje u zemlji.
Nemaki okupator likvidirao je .Avalu" 6. juna 1941. godine, a njene prostorije,
tehniku i deo personala pripojio svojoj agenciji DNB (Deutsse nachrichten bro). Poslednji
glavni urednik i direktor "Avale" bili su Petar Beevi i Gavra Veliki.
U vreme okupacije vegetirala je i, okupatoru potinjena, agencija "Rudnik".

5.2. AGENCIJA TANJUG

Novinska agencija Tanjug (Telegrafska agencija nove Jugoslavije) bila je i ostala

nacionalna agencija, ne bukvalno u smislu pripadnosti naciji, ve zemlji, uvek kraoj
Jugoslaviji, a sada dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora (SCG).
Tanjug je zadrao staro ime i u novoj dravi SCG, jer je po njemu prepoznatljiv ve
est decenija u zemlji i svetu, tako da mu je ime zatitni znak i "robna" marka - brend.
25
15
 Najznaajniji novinarski proizvod Tanjuga je Generalni servis, koji obavetava
nau javnost o najznaajnijim zbivanjima i procesima u zemlji i celom svetu, a svetsku
javnost o dogaajima i situaciji u SCG. Dnevni tiker {stari naziv za servis, ostao iz
vremena teleksa - engl. re ticker - ono (onaj) to (koji) kuca} "napunio" bi knjigu od 500
stranica.
Tanjug je nacionalna, ali i komercijalna agencija, jer vei deo prihoda ostvaruje na
tritu, mahom od novinskih i RTV kua. Ranije Savezna vlada, a sada Savet ministara
SCG, subvencionira Emisiju za inostranstvo i emitovanje raznih saoptenja, a ta "dotacija"
iznosila je neto manje od treine ukupnih Tanjugovih prihoda. Velike muterije, pored
medija i saveznih ustanova i institucija, sve vie postaju privreda i bankarstvo.
Glavni oslonac jugoslovenskih medija, Tanjug je, svedoei o zbivanjima i
vremenima, prevalio put od getetnera do kompjutera.
Osnovan je 5. novembra 1943. godine u Jajcu, s namerom da, kako je tada
napisano, "verno prezentira svetu ta se kod nas zbiva i da upozna itaoce ta se deava u
svetu". Sudbinaje htela da zaviaj Tanjuga "ode" u inostranstvo - Bosnu i Hercegovinu.

Osniva i kum Tanjuga je Moa Pijade, a prvi direktor je bio Vadislav Ribnikar.
Tanjug je poeo rad s malim trofejnim predajnikom, rasklimatanim getetnerom (mainom
za umnoavanje) i ratimovanom pisaom mainom.
Imenu Tanjug, prethodilo je nekoliko drugih predloga skraenica i kovanica, meu
kojima Tasjug (Telegrafska agencija slobodna Jugoslavija), Notasjug ili Notanjug
(Novinska telegrafska agencija slobodne Jugoslavije), pa i Tenanoj (Telegrafska novinska
agencija nova Jugoslavija) ...
U prvim godinama rada "kopiran" je sovjetski TASS, da bi, vremenom, posle
oslobaanja Jugoslavije iz "bratskog zagrljaja" SSSRa, uz irenje dopisnike mree u
svetu i kontakte i saradnju s najpoznatijim agencijama, Tanjug prerastao u organizaciju
koja e teiti da ispunjava profesionalne standarde - brzinu, tanost, preciznost,
zanimljivost, analitinost...
Dopisnici Tanjuga najee su koristili tehnike usluge dopinitava Rojtersa irom
sveta, pa je i druenje s novinarima najuglednije svetske agencije nesumnjivo doprinelo
dobrom "peenju zanata".
Kroz tiker Tanjuga proe i vie od 400 informacija u 24 sata, a u razmeni s 35
agencija (raunajui i nekadanji Pul agencija nesvrstanih, ak i 90), Tanjug prima oko
3.000 stranica teksta. Tanjug ima dvadesetak dopisnika u svetu (nekada ih je bilo i
pedesetak), a namera je da se dopisnika mrea ponovo iri.
26
Zahvaljujui dopisnicima i vestima drugih agencija, Tanjug javlja gotovo sve to bi
moglo da zadovolji i najprobirljivije - od izvetaja o prirodnim katastrofama i dravnim
udarima, politikim skupovima i svetskim sportskim ampionatima, intimama krunisanih
glava i neobinostima koje se ponekad dogaaju "obinim" ljudima.
Jedan od uslova za takvo izvetavanje sa svih strana sveta sigurno je tehniko-
tehnoloka opremljenost agencije, pa je Tanjug, do kompletne kompjuterizacije, pored
centrale u Beogradu, imao i prijemni centar najpre u Batajnici, a potom u Ovi i otpremni
centar u Makiu, oba sa monim antenskim poljima. Oba centra sada su deo istorije.
Teleprinteri su zamenili "Morzea" jo 1947. godine a prvi moderni radio-printer
uveden je 1957. godine. Krajem 1985. godine Tanjug je kompjuterizovan, nabavkom
velikog centralnog raunara "Hanivel" i terminala "Megadata", meu novinarima, zbog
boje kutija i slova na ekranu, popularno zvanih "mali zeleni". Danas novinari i itava
agencija rade na savremenim kompjuterima.

16
 Morzeova azbuka, napisana njegovom rukom
27
Sredinom sedamdesetih godina 20. veka Tanjug je smatran za jednu od
najuglednijih agencija sveta - u gotovo svim studijama spadao je meu prvih deset, a posle
"svetskih" agencija Rojtersa, AP-a, AFP-a, TASS-a, UPI-ja, bio uz bok kineskoj Sinhui,
indijskoj PTI, egipatskoj MENI i drugima. Prema studiji dr Gertrude R. Robinson sa
Univerziteta Ilinois (ikago - SAD), Tanjug je 1968. godine bio na osmom mestu svetske
rang liste agencija.
Jo vei ugled Tanjug je stekao kao lider Pula agencija nesvrstanih zemalja,
osnovanog 1975. godine, pa su tada novinari agencije esto tvrdili da rade u, po snazi,
petoj ili estoj agenciji na svetu.
Tanjug je bio esto ekskluzivan i obilato citiran u svetu, a posebno se ponosio
injenicom da je spadao u one agencije koje su najmanje morale da povlae vesti, da ih
neko demantuje. Njegovi novinari su u vreme "hladnog rata" stalno bili na meti raznih
obavetajnih slubi, esto hapeni, maltretirani, pa i proterivani iz zemalja iz kojih su
izvetavali (proterano je deset dopisnika iz inostranstva - jedan od njih, Velimir Budimir,
dva puta).
Novinari Tanjuga su desetinama puta bili bri od kolega dopisnika monijih,
tehniki mnogo modernijih agencija i ostvarivali ono to se u novinarskom argonu zove
"ekskluziva" ili "skup" (engl. scoop - lopatica kojom se prvo zahvati kugla sladoleda).
Jedan od "skupova" upuen je iz Pekinga, 1975. godine. Tanjugov dopisnik Mihailo
aranovi je poslao sledeu vest:
Sajgon osloboen
PEKING, 30. aprila (Tanjug) - Sajgon je jutros
osloboen, saznaje dopisnik Tanjuga u sigurnim izvorima u
Pekingu.
Grad je osloboen u 09.20 asova po lokalnom
vremenu.
Armija sajgonskog reima se raspala.
(Kraj)

17
 Tanjugova vest objavljena je samo 25 minuta posle konanog osloboenja grada, pa
su je prenele sve svetske agencije.
Ova ekskluziva Tanjuga plod je dobrih i pouzdanih "veza" izvora informacija
(novinar mora da otvori "etvore oi" i da vodi rauna sa kim ima posla, jer i podmetanja
nisu retkost), to je inae i preduslov u novinarstvu da se otkrije "neto vano" pre svih.
Drugi preduslov, kada mnogo toga nije belodano, jeste sposobnost posrednog
izvoenja zakljuaka, to porazumeva dobro poznavanje prilika, hrabrost, pa i spremnost
na rizik, to je u novinarstvu neminovno. Jer, novinarstvo ima mnogo protivnika i velikog i
estokog neprijatelja koji "kida ivce" - vreme (biti prvi, a da ne pogrei).
28
Tako je dugogodinji dopisnik Tanjuga iz Kine Branko Bogunovi prvi javio o
"raspadu (neraskidivog) prijateljstva" Kine i Sovjetskog Saveza, na osnovu masovnog
odlaska sovjetskih strunjaka iz Kine. Poslao je ekskluzive i o smeni nekoliko najznaajnih
kineskih partijskih i dravnih rukovodilaca, na osnovu saznanja da se nekoliko puta nisu
pojavili na veoma vanim skupovima i susretima. Javio je i ko e ih zameniti, jer su ti,
umesto njih, bili na tim skupovima i susretima.
Bogunovi je te informacije "sloio" jednostavnom logikom seljaka iz svog kraja,
koji u slinim situacijama vele:"Odmah sam znao da je babo bio mrtav, jer sam video da ga
iznose iz kue".
U poslednjoj deceniji prolog veka, Tanjug je, pod pritiskom rigidnog reima,
profesionalno posrnuo i znatno izgubio raniji veliki uticaj, ugled i poverenje u zemlji, a
pogotovo u svetu, koje sada uspeno vraa i profesionalno se uspravlja.
To potvruje i prijem Tanjuga u Asocijaciju evropskih novinskih agencija, ijem je
kongresu bio domain u Beogradu u aprilu 2005. Tanjug je i lan Balkanske aosijacije
novinskih agencija (ABN-a).
Tanjug je delio sudbinu zemlje, pa je, kada se poetkom devedesetih raspala SFRJ,
ostao agencija Savezne Republike Jugoslavije, a sada SCG. U bivim YU republikama
nikle su njihove novinske agencije, a zanimljiv je podatak da su, u veini, oslonac
predstavljali bivi Tanjugovci, novinari nekadanjih republikih redakcija i dopsnitava.
To, vie od svega, govori koliko je agencijsko novinarstvo ipak specifino i da se ne moe
nauiti "preko noi".
Hrvatska je ak pre proglaenja nezavisnosti, osnovala novinsku agenciju HINA
(Hrvatska izvetajna novinska agencija), jer se i u toj novoosnovanoj, kao i u mnogim
drugim zemljama, smatralo da je i sopstvena novinska agencija dokaz dravnosti.
U Sloveniji je ostnovana STA (Slovenaka tiskovna agencija), u Makedoniji najpre
"Mak-pres", a docnije MIA (Makedonska informativna agencija), u muslimanskom delu
Bosne i Hercegovine "BH pres", u Hrvatskoj Republici Herceg-Bosna agencija HABENA
(Hercegbosanska novinska agencija). Kasnije je od "BH presa" i HABENE formirana
FENA (Federalna novinska agencija BiH).
Pored ''zvaninih", u Hrvatskoj, BiH i Makedoniji postoji i nekoliko privatnih
novinskih agencija.
U Republici Srpskoj osnovana je SRNA (Srpska novinska agencija). U Republici
Srpskoj Krajini je do avgusta 1995. godine, do pada Krajine i egzodusa Srba, radila
agencija ISKRA (Informativna srpsko-krajika agencija).
Tanjug je sredinom osamdesetih imao neto manje od hiljadu zaposlenih, od kojih
su treina bili novinari. Sada (maj 2005.) ima
29
oko 300 zaposlenih, meu kojima je oko 180 novinara. Raunajui i honorarce, za
Tanjug radi oko 250 novinara, a dopisnika mrea jo ni iz daleka nije "zaokruena".
Pored novinara u centrali u Beogradu, Tanjug ima u zemlji jo tridesetak stalnih i
oko tri puta vie honorarnih dopisnika. Agencija nastoji da honorarnim saradnicima
"pokrije" ne samo okruna sedita, ve i sve optine u zemlji.
18
 Na primeru Tanjuga pokuaemo da predstavimo funkcionisanje novinske agencije,
jer organizacija Tanjuga odgovara uobiajenim svetskim standardima, pogotovo kada su u
pitanju nacionalno-komercijalne agencije.
Generalni servis, namenjen domaem tritu, "nose" Unutranjopolitika i
Spoljnopolitika redakcija, a Emisija za inostranstvo emitovalaje ranije u svom
generalnom servisu vesti na srpskom, engleskom, francuskom i panskom jeziku, a sada na
engleskom. Za korisnike koji ne primaju elektronski BBS sistem, Emisija priprema i
poseban bilten sa najvanijim vestima prethodnog dana.
Uz te tri, uslovno nosee redakcije, postoje i EKOS (Redakcija ekonomskih
informacija), RIPS (Redakcija informativnih publikacija i servisa), Fono servis (tonski
izvetaji dopisnika iz zemlje i sveta i drugi "zvuni" prilozi), Foto Tanjug koji medijima
emituje fotografije fotoreportera Tanjuga i svetskih foto-agencija, Radio Tanjug (vesti,
reklame, muzika), Internet redakcija, Meunarodni pres centar Tanjuga (MPC) koji
opsluuje strane dopisnike i organizuje konferencije za tampu, Steno biro,
Dokumentacija, BIT {Banka informacija (podataka) Tanjuga}, tehnike i druge "pratee"
slube.
Unutranjopolitika redakcija ili UPR organizovana je po rubrikama, slino kao i u
drugim medijima. U njenom sastavu su politika, Privredna, Skuptinska, Kulturno-
prosvetna, Socijalno-zdravstvena, Sportska i Beogradska rubrika. U UPR je ranije
pripremana i pisana publikacija NIT (Nedeljne informacije Tanjuga) sa tekstovima
namenjenim regionalnim, optinskim i fabrikim glasilima.
Spoljnopolitikoj redakciji (SPR) "pripadaju" dopisnici iz inostranstva, a u njoj su i
"distributeri" koji kontinuirano prate strane agencije, novinari koji obrauju vesti stranih
agencija iz mesta u kojima nema Tanjugovih dopisnika, kao i "regionalci" - iskusni
novinari, specijalisti za pojedine svetske regione. Tu je i "diplomatski urednik", koji prati
rad Ministarstva inostranih poslova i spoljnopolitiku aktivnost drugih dravnih organa i
funkcionera.
U okviru SPR su i Specijalni servis dopisa iz sveta (postoji od 1951. godine) i
servis KNU (kultura, nauka, umetnost), koji priprema vesti iz tih oblasti za Generalni
servis.
30
Emisija za inostranstvo, pored svog generalnog servisa, priprema i YU servis za
listove i RTV stanice naih iseljenika i radnika u inostranstvu (dijaspora), ''fierse" (od
1961. godine) - svojevrsne specija ne opise - zanimljivosti, reportae, osvrte - iz zemlje za
korisnike u svetu. Emisija je, na etrnaest dana, izdavala i magazin "Fokus" o politikim,
ekonomskim, kulturnim i drugim zbivanjima u zemlji. "Fokus" je objavljivao i originalna
dokumenta znaajniijih skupova, a sada se to ini u okviru drugih servisa.
U Emisiji postoji posebna Internet redakcija koja objavljuje vesti na srpskom,
engleskom i francuskom jeziku.
U Emisiji, RIPS-u i EKO S-u postoji i kvalitetna prevodilaka sluba koja esto
radi i za druge ustanove i organizacije.
EKOS radi "poslovni servis" za generalni tiker, a kao posrednik prenosi i ugledni
Rojtersov ekonomski servis koji je, zbog iscrpnih izvetaja sa svih znaajnijih berzi u svetu
i obilja drugih poslovnih informacija, postao "obavezan" za svako ozbiljnije preduzee ili
banku.
EKOS priprema i stotinak raznovrsnih servisa iz svih oblasti privrede, a zajedno s
Narodnom bankom Jugoslavije meseno je izdavao ugledni asopis "Ekonomski signali".
To su samo vaniji servisi EKOS-a koji prima i specifine "narudbine" za pribavljanje
relevatnih informacija iz svih privrednih i ekonomskih oblasti. Najnoviji, veoma korisni i
traeni, servisi EKOS-a su Servis za preduzetnike i Informatiki servis.
RIPS priprema obilje servisa, publikacija i biltena, a najpoznatiji su "Tanjug pres" -
odnedavno pod novim nazivom "Izbor" (1990. godine nasledio "Crveni bilten") s
19
pregledom najznaajnijih tekstova iz domae i strane tampe, radija i TV, kao i DTS
(Dnevni telegrafski servis) kojije zapravo "mini generalni servis" domaih i inostranih
vesti i pregleda tampe. Nekada je DTS bio namenjen politikom rukovodstvu zemlje, sa
vestima koje su bile nedostupne "iroj" javnosti, a docnije svima koji se pretplate.
U okviru RIPS-a radi i tzv. prisluna sluba, koja "hvata", snima i prevodi vanije
emisije stranih radio stanica.
Tanjug ima sve rubrike kao i listovi i RTV stanice, osim Oglasnog odeljenja i
"pisama italaca" (iako se deurnim urednicima svakodnevno javljaju, kako se
predstavljaju "obini graani", sa ponekom primedbom ili eljom da neto preciznije
saznaju "iz prve ruke".)
Novinari Tanjuga, poput kolega iz drugih medija, imaju svoje "sektore",
specijalizaciju, ali, kada se deava neto vano, u posao uskau svi, bez obzira na sektor.
To je jo jedna od specifinosti agencijskog novinarstva, koje zahteva prilinu svestranost.
31

5.3. TANJUG JE BIO PRVI

Tanjug ima listu novinarskih "skupova" kojom se, s puno prava, prilino ponosi i
trudi se da je i dalje proiruje. Evo samo nekih podviga novinara Tanjuga:
- 1948. - Radista Tanjuga Ilio de Luka je u prijemnom centru u Ovi punih godinu i
po dana, jedini u Evropi, ''hvatao" vesti agencija "Nova Kina" (Sinhua) o zavrnim
operacijama kineskog oslobodilakog rata.
- 1959. - Dopisnik Tanjuga iz Budimpete Milo orovi prvi obavestio svet o
otrom sukobu komunistikih partija Kine i SSSR-a na savetovanju komunistikih i
radnikih partija odranom u Moskvi. Godinu dana ranije orovi je prvi u svetu javio iz
Budimpete da je izreena smrtna kazna Imre Nau.
- 1960. - Dopisnik iz Pckinga Branko Bogunovi prvi objavio da je poelo
povlaenje desetak hiljada sovjetskih strunjaka iz Kine, kojim je potvren raskid "bratske
ljubavi".
- 1961. - Dopisnik iz Havane Jovan Miri prvi i due vreme jedini sa lica mesta
javljao o propasti amerike intervencije na Kubu u ''Zalivu svinja".
- 1961. - Dopisnik iz Leopoldvila (Kongo) Mirko Aksentijevi prvi poslao u svet
vest o ubistvu kongoanskog premijera Patrisa Lumumbe u graanskom ratu.
- 1965. - Dopisnik iz Bukureta Aleksa Brajovi prvi preneo svetskim medijima
informaciju o smarti rumunskog predsednika Georgiju Dea.
- 1967. - Centralna redakcija Tanjuga u Beogradu prva javila da je Izrael napao
Egipat - vest prihvatale sve svetske agencije.
- 1968. - Dopisnik iz Rima Rade Vukevi prene o deklaraciju vlade i Centralnog
komiteta KP ehoslovake i time prvi potvrdio nesigurne informacije o invaziji snaga
sovjetskog bloka na ehoslovaku. Prisluna sluba Tanjuga je, hvatanjem emisija vie
lokalnih stanica u Moravskoj, ekskluzivno izvetavala o prvim danima sovjetske invazije.
- 1972. - ahovski komentator Boidar Kai prvi iz Rejkjavika (Island) poslao vest
da je Robert Bobi Fier postao prvak sveta u ahu.
- 1973. - Dopisnik iz Santjaga (ile) Momilo Pudar prvi izvestio svet o vojnom
puu i ubistvu ileanskog predsednika Salvadora Aljendea.
- 1975. - Dopisnik iz Pekinga Mihailo aranovi prvi obavestio svetsku javnost da
je vijetnamska armija oslobodila Sajgon.
32
- 1981. - Dopisnik iz Bagdada Dejan Vasiljevi pretekao sve izvetae
informacijom o napadu izraelskih aviona na nuklearni reaktor u blizini glavnog grada
Iraka.
20
 - 1986. - Dopisnik iz Moskve Slavko Stani prvi u svet poslao vest o havariji u
nuklearnoj elektrani u ernobilju (Ukrajina).
- 1986. - opisnik iz Tripolija Dejan Luki prvi poslao vest o amerikom
bombardovanju glavnog grada Libije.
- 1989. - Dopisnik iz Bukureta Petar Tomi prvi javio o zbacivanju rumunskog
predsednika Nikolae aueskua...

5.4. DOMAE KOMERCUALNE NOVINSKE AGENCIJE

U naoj zemlji je minulih desetak godina osnovano nekoliko manjih komercijalnih

agencija, gde "malo" sigurno nije oznaka za kvalitet. Neoptereene balastima koji, po
prirodi posla, prate nacionalnu agenciju, one su, uglavnom, brze i aktuelne.
Prva je meu njima osnovana Beogradska novinska agencija BNA Tiker, s
namerom da emituje iskljuivo lokalne, gradske informacije. Burna zbivanja uslovila su
proirenje polja rada i izvan beogradskog atara, a pokrenut je i magazin "Tiker". Potom je
agencija ponovo emitovala prevashodno gradske vesti, bavila se i izdavatvom, a sada se
retko "uje".
Specijalizovana agencija FoNet (telefonska mrea) osnovana je s namerom da za
RTV stanice obezbeuje fono (zvune, tonske) informacije. Agencija je angaovala
nekoliko uglednih honorarnih dopisnika iz nekih bivih jugoslovenskih republike i drugih
zemalja. Ima manji broj stalno zaposlenih novinara, a koristi i distribuira i servise nekih
stranih agencija. Osnovali su ga bivi Tanjugovci.
Informacije FoNeta, kojih je dnevno oko 150, u zanatskom smislu su, mahom,
veoma kvalitetne. Fono izvetaje agencija "skida" i na papir (tanije ekran kompjutera),
odnosno emituje kao pisani servis tampi i drugim korisnicima. Foto servis dnevno emituje
dvadesetak aktuelnih fotografija, a najmlai lan familije FoNet je TV servis koji je veoma
brzo stekao ugled, pa se krug korisnika ubrzano iri.
Beta je osnovana je 1992, a poela da radi 1994. godine i najvea je meu u naim
komercijalnim agencijama, zanatski na visokom nivou. Osnovali su je i u njoj rade,
mahom, nekadanji Tanjugovci, iskusni novinari. Beta uz novinare u centrali, ima i
prilino veliku mreu, mahom, honorarnih dopisnika u zemlji i inostranstvu, a intenzivno
koristi i servise stranih agencija.
33
Dugo se mislilo da Beta znai Beogradska telegrafska agencija, ali njeni elnici
tvrde da nisu tako bukvalno mislili kada su je osnivali, niti na grku re beta, ve su hteli
samo da asocira na Beograd, gde joj je sedite, jer izvetava i iz zemlje i iz sveta, a ne
samo iz glavnog grada SCG.
Kao komercijalna agencija, Beta nije u obavezi da emituje razna, esto rutinska
saoptenja, pa je njen tiker, mahom, aktuelan, komercijalan, novinarski esto provokativan,
uz "vrue" informacije koje imaju dobru prou u medijima. Beta informacijama snabdeva
mnoge domae listove, neke RTV kue i pojedine inostrane medije.
Beta iri delatnost, pa je osnovala i fono i foto servis. Dnevno emituje oa 250 do
300 informacija na srpskom, engleskom, maarskom, romskom i albanskom jeziku.
Korisnicima dnevno "alje" i oko 250 fotografija i petnaestak audio izvetaja za RTV
stanice.
Zapoljava oko 200 ljudi (raunajui i honorarce), od kojih su oko 80 odsto
novinari. Ima, za nae prilike, jaku dopisniku mreu u inostranstvu, pogotovo u regionu,
ukljuujui i sve drave, nekada republike bive Jugoslavije. Ukupno ima petnaestak
stalnih dopisnika u inostranstvu, od kojih su neki, radi lakeg finansiranja, "ortaki",
odnosno rade za vie medija.

21
 "Avala" je mala agencija koja nosi ime nae predratne agencije, a emitovala je, dok
se nije ugasila, iskljuivo ekonomske informacije. Radila je u okviru dnevnog lista "Glas
javnosti".
Pre nje, radila je isto imena mini agencija ije su informacije preteno bile
namenjene dijaspori.
Elektronska agencija VIP priprema, na engleskom jeziku, najaktuelnije informacije,
esto obogaene analizama strunjaka, za strane dopisnike, diplomate i medije.
Beogradska informativna agencija - BINA krenula je najpre s emitovanjem manjeg
broja vesti (mahom senzacija), da bi ak organizovala i izlobu svojih emitovanih, a
neobjavljenih vesti. Potom se opredelila za, kako su to u redakciji nazvali, pripremanje
(geo) stratekih projekata.
U Podgorici deluje mala privatna agencija MINA, ije je prvobitno ime bilo
"Montena faks". Korisnici su joj, preteno, mediji u Crnoj Gori, a njene vesti preuzimaju i
neke agencije. Prvobitno se MINA opredelila za ekonomske vesti, ali je ubrzo tiker
proirila i na druge znaajne oblasti.
AIM (Agencija informativnih medija) okupljala je saradnike iz svih bivih
jugoslovenskih republika i kompjuterskom vezom dostavlja lanke listovima i asopisima
na podruju prethodne Jugoslavije. Znaajnu ulogu ova specifina agencija imala je
naroito tokom
34
sukoba na podruju bive Jugoslavije, kada su i informacije teko ''kolale'' meu
dojuerasnjom braom.
U Novom Pazaru je osnovana Sandaka novinska agencija Sanapres, a u Vranju
Agencija Vranje pres (AVP).

35

22
 6. ASOCIJACIJA BALKANSKIH NOVINSKIH AGENCIJA
(ABNA)

Asocijacija balkanskih novinskih agencija (ABNA) nastala je na osnovu inicijativa,

pokrenutih u prolee 1995. godine, radi unapreenja saradnje nacionalnih novinskih
agencija u regionu Jugoistone Evrope.
Posle vie preliminarnih sastanaka u Sofiji krajem aprila 1995. godine, predstavnici
nacionalnih novinskih agencija sastali su se u Solunu i 26. juna 1995. godine formirali
Asocijaciju balkanskih novinskih agencija (ABNA), potpisavi deklaraciju te
novoformirane asocijacije.
lanice su Novinska agencija Tanjug, turska agencija Anadolija (AA), dve grke
nacionalne novinske agencije - Atinska novinska agencija (ANA) i Makedonska pres
agencija (MPA) iz Soluna, Albanska telegrafska agencija (ATA), Bugarska telegrafska
agencija (BTA), Makedonska informativna agencija (MIA) i Nacionalna rumunska
novinska agencija Rompres.
Najvaniji ciljevi Asocijacije su da pomae organizovanje, koordinaciju i
informisanje svojih lanova i da bude podrka njihovim zajednikim interesima, da olaka
razmenu informacija (politikih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih, sportskih...), odreenih
podataka i fotografskih dokumentacija meu agencijama.
Ciljevi su i da sprovodi istraivanja u informativnoj oblasti, organizuje skupove o
raznim problemima sa kojima se profesija suoava, razmenjuje iskustva i promovie
saradnju meu udruenim lanicama, da uspostavi saradnju s regionalnim i
internacionalnim organizacijama u korist agencija lanica, organizuje specijalne obilaske,
istraivake misije, godinje odmore ... za novinare i specijaliste iz sektora informisanja, u
saradnji s agencijama lanicama.
U Statutu je navedeno da ABNA treba da podri kreativni razvoj urnalizma,
specijalista i studenata, organizujui javne skupove, predavanja, konsultacije, kolarine i
specijalne kurseve.

6.1. AGENCIJA ANADOLIJA (AA)

Agenciju Anadolija osnovao je veliki voa Mustafa Kemal Ataturk, osniva

moderne i sekularne Republike Turske, 6. aprila 1920. goaine u Ankari.
AA je postala korporacija 1. marta 1925. godine. Taj status AA ima i sada, a 52,25
odsto deonica kompanije pripada privatnim vlasnicima.
U generalnom servisu AA domae vesti uestvuju s 44 odsto, strane s 22, privredne
s 18 i sportske sa 16 odsto. AA u proseku dnevno emituje oko 650 vesti na turskom i
izmeu 100 i 150 priloga na engleskom i francuskom jeziku.

6.2. ATINSKA NOVINSKA AGENCIJA (ANA)

Atinska novinska agencija (ANA) je grka nacionalna novinska agencija, osnovana

1895. godine kao privatna kompanija, pod nazivom Stefanopoli telegrafska agencija.
Grka drava preuzela je tu agenciju 1906. godine, od kada nosi dananje ime ANA.
ANA je 1994. godine postala anonimno drutvo sa sedmolanim Bordom direktora,
od kojih trojicu imenuje vlada, a po jednog sindikati novinara Atine i Soluna, sindikati
izdavaa tampe i zaposleni u agenciji ANA.

23
 Svi servisi su on lajn (on-line), s priblino 350 vesti dnevno na grkom i 60 na
engleskom jeziku.

6.3. ALBANSKA TELEGRAFSKA AGENCIJA (ATA)

Albanska telegrafska agencija (ATA) osnovana je odmah posle formiranja nove

albanske drave 1912. godine. ATA je nacionalna novinska agencija s dravnim budetom,
a glavni moto joj je "Vesti kako su se dogodile".
Tokom 24 asa ATA u generalnom servisu emituje 20 vesti iz unutranje politike i
80 informacija iz inostranstva. Na engleskom i francuskom jeziku dnevno emituje po
dvadesetak informacija.

6.4. BUGARSKA TELEGRAFSKA AGENCIJA (BTA)

Bugarska telegrafska agencija (BTA) osnovana je 1898. godine, kraljevskim

dekretom koji je potpisao princ Ferdinand sa zadatkom da slui dravi, odnosno u potpuno
netrine svrhe. BTA je i sada dravna agencija (drava je jedini vlasnik), ali posluje
trino.
37
Oko 50 godina BTA je egzistirala kroz dva odseka Ministarstva inostranih poslova
- Bugarsku telegrafsku agenciju i Pres-direktorat. Sredinom prolog veka, dva servisa su se
spojila po modelu Sovjetske novinske agencije TASS.
Propau komunistikog reima u Bugarskoj, BTA je izmeu 1989. i 1994. godine
maltene nestala s medijskog horizonta, a 1994. godine je, odlukom bugarskog parlamenta,
konsolidovana kao dravna agencija koja posluje po trinim principima - dotacije iz
dravnog budeta i zarada na medijskom tritu.

6.5. MAKEDONSKA INFORMATIVNA AGENCIJA (MIA)

Makedonska informativna agencij (MIA) zvanina je novinska agencija Republike

Makedonije.
Osnovana je, odlukom makedonskog parlamenta, 18. februara 1992. godine. Najpre
se zvala Makpres. Od 1998. godine, kada je postala MIA, ta agencija radi 24 asa dnevno,
emitujui oko 70 informacija o zbivanjima u Makedoniji i izmeu 150 i 180 informacija o
dogaajima na Balkanu, u Evropi i svetu.

6.6. MAKEDONSKA PRES AGENCIJA (MPA)

Makedonska pres agencija (MPA) iz Soluna, druga je nacionalna novinska agencija

u Grkoj.
Osnovana je 1991. godine, a tri godine docnije potpuno je, prva u Grkoj, prela na
on lajn rad i njen sajt je meu najposeenijim.
MPA je odigrala vodeu ulogu u formiranju asocijacije ABNA iji je stalni
sekretarijat u Solunu. MPA je kreirala i "Balkansku banku vesti", u nastojanju da ukine sve
granice informisanja na Balkanu i unapredi meusobno insformisanje balkanskih naroda
radi iskorenjivanja ovinizma, mrnje i nasilja u ovom regionu.
Izdaje i nekoliko mesenih magazima poput "Grke dijaspore" i Vodia kroz
balkanske i zemlje Crnog mora.

24
 6.7. NACIONALNA RUMUNSKA NOVINSKA AGENCIJA
(ROMPRES)

Nacionalna novinska agencija Rumunije Rompres osnovana je 1889. godine.

Tokom dosadanjeg veka menjala je ime od Rumunske pres agencije, Orient - Radio Radar
agencije do Adjerpresa i sadanjeg Rompresa.
38
Rompres dnevno emituje vie od 200 informacija iz zemlje (na rumunskom,
francuskom, engleskom i maarskom jeziku) i oko 120 informacija o zbivanjima u svetu,
koje "pokrivaju" sve oblasti - politikog, ekonomskog, sportskog i kulturnog ivota i
zabave.

6.8. DESK - fabrika vesti

Redakcija vesti - DESK (engl. pisai sto) mozak je svake agencije, mesto gde
danonono pristiu izvetaji iz zemlje i sveta, na obradu i dalje emitovanje "u mreu" -
korisnicima.
U desku se radi neprestano, 24 asa - kao na traci.
Bilo ta iole znaajno da se desi i u najzabitijem delu kugle zemaljske, posredstvom
dopisnika Tanjuga i izvetaa drugih veih agencija sveta, za nekoliko minuta stie na
monitore deska. U deurstvima na tim izvorima vesti sve se saznaje "iz prve ruke" i u tome
je prednost i dra rada u toj "agenciji u agenciji".
U ogromnoj sali, koja podsea na tramvajski depo, telefoni besomuno zvone, a na
ekrane tridesetak monitora vesti stiu "u buljucima", a urednici se nadvikuju, nervirajui se
zbog loeg lida, nejasnih i zbrkanih misli, rogobatnih reenica, predugih tekstova -
"arava" ili "ponjava" ...
Haos, reklo bi se, gledajui sa strane. Ali iz tog "organizovanog haosa" , posle
doterivanja i "umivanja", izlaze suvisle vesti. Promakne, dodue, i poneki "krokodil", kako
mi u argonu nazivamo urednike gluposti.
39
U Tanjugu postoji tzv. zajedniki desk (Unutranjopolitike i Spoljnopolitike
redakcije i Emisije za inostranstvo), u koji vesti zaista stiu u talasima. Steno-odeljenje
prima izvetaje dopisnika iz zemlje i sveta, dobar deo izvetaja stie od mnogobrojnih
25
novinara "u kui", a tu su i kilometri saoptenja raznih organa, organizacija, foruma, koji
se, po pravilu, upuuju telefaksom - od zaista znaajnih do onih koji samo are skupi papir.
Do pre desetak godina dopisnici su se gotovo iskljuivo javljali teleksom, a gotovo
itav trei sprat Tanjugove zgrade zauzimala je Teleks sala prepuna teleprintera - poseban
za svaku znaajniju svetsku novinsku agenciju (od onih stvarno znaajnih, do velikog broja
malih agencija "nesvrstanih zemalja") i desetak za prijem i emitovanje Tanjugovih vesti
(teleprinter - telegrafska "pisaa maina" - u svetu je u upotrebi od 1920, a kod nas od
1931. godine).
U takvoj organizaciji posla bilo je radnika ija je glavna dunost bila da u kraim
intervalima cepaju papir sa teleksa koji se nisu zaustavljali i niz "sulundar" (vazdunu
potu) alju sprat nie, u desk. Tu je ta brda hartije ekao "distributer" koji je morao sve da
proita (makar dijagonalno) i odlui ta e biti obraeno za korisnike.
U desku nije bilo buke teleksa, ali su galamu (mnogo veu) dizali "perforatori",
maine ''builice" kojima je tekst, pisan na pisaim mainama, prebacivan na teleks traku.
Buka je podseala na rad razboja u tkanicama, ali je i to davalo poseban "mek" radu u
agenciji.
Sada je u desku, u poreenju s tim vremenima, gotovo kao u biblioteci - kompjuteri
i telefaksi ne galame. Emisije malobrojnih agencija koje jo rade iskljuivo preko teleksa
prebacuju se u kompjuterski sistem, pa je, kau, pitanje dana kada e i poslednji teleprinter,
taj zatitni znak novinske agencije, otii u muzej, gde ga ve eka drugi simbol novinarstva
- pisaa maina.
Distributeri vie ne prebiraju hrpe papira, ali zato netremice zure u ekrane na
kojima dobijaju naslove svih vesti koje su iz sveta stigle do Tanjugovog glavnog
kompjutera. Sve to je hitno, ili bar zanimljivo, "otvaraju" (pozivaju na ekran kompletnu
vest) i zatim odluuju da li e vest ii na prevoenje i dalju obradu.
Obraena vest strane agencije i vesti Tanjugovih dopisnika i novinara stiu na
ekrane deurnih urednika koji ih, posle redigovanja, emituju u mreu - pritiskom na
dugme. Vanije vesti oznaavaju se zvezdicom (*) da bi lid automatski otiao i na Internet
ili s "tarabicom" (#) da bi glavu i drugi pasus vesti dobili i lokalni mediji.
Na tri glavna punkta u desku u picevima (naroito tokom popodneva) posla je
preko glave a brzina ostaje imperativ, pa se rad deurnih urednika na tim mestima i u
takvim smenama smatra najteim i najdelikatnijim.
40
Urednici znaju da redakcije ekaju vesti, a da je sve
blie vreme "zatvaranja brojeva", kada se listovi konano
pripremaju za tampu, a redakcije radija i TV za fiksirane
termine "dnevnika" i drugih informativnih emisija. Na
ekranima postoji i obavetenje koliko vesti eka na obradu,
pa kad taj broj bude vei od trideset, nervozu je zaista teko
obuzdati.
Sve je kao u pravom dispeerskom centru, pa se
mora uvati prisebnost, uz voenje rauna o prioritetima.
Jer, vesti sustiu jedna drugu - od najznaajnijih do bizamih,
ali zato zanimljivih i rado itanih. Neke ne mogu ni "asiti
asa", druge ba i nisu posebno hitne, tree e meu
"vampirske vesti" (one koje se emituju tokom noi, da ne
bude praznog hoda), etvrte u "pajz" (zaista sporovozni
Prvi HEL ureaji za prijem materijali) ...
vesti
U desku predaha nema, a "generalni servis" je tako aren da bi trebalo da zadovolji
sve elje i ukuse - od tekstova o sprovoenju mirovnog sporazuma u BiH i na Kosovu i
etohiji, borbama i mire-

26
 41
njima u Iraku, raznim kataklizrnama u svetu, izvetaja sa skuptinskih zasedanja i
sednica vlada, rezultata fudbalskih utakmica, filmskih i pozorinih kritika i vremenske
prognoze do vesti da je u jednom francuskom gradiu kanjen vlasnik petla koji je
kukurikanjem "kad mu vreme nije" uporno budio komiluk ...
U svetu se neprekidno neto deava, paje i posao u desku smenski - 24 asa. Tri
smene su "normalne" (u punom sastavu) - od jutra do duboko u no (od 7.30 do 01.30),
etvrta je preputena uredniku "vampiru" koji e no pregurati sam, a ako zatreba "podii
uzbunu" i okupiti ekipu. Ako sve, kao to se uglavnom i deava, proe bez neprijatnih
iznenaenja, njegov posao je samo da bira, pie, rediguje i emituje vesti koje ne mogu da
saekaju jutro. On je saradnik, urednik, esto i daktilograf.
U Tanjugu, ''vamplrska smena" uvedena je 4. marta 1953. godine - u noi kada je
umro Staljin. Do tada, Tanjug je "zatvarao radnju" u dva sata posle ponoi, uz redovnu
odjavu - poruku redakcijama da posao nastavlja ujutro.
Prva, jutarnja smena nekada je bila ''zagrevanje" za drugu, a trea, veernja,
"hlaenje" od prethodne. Danas, u svetu kao "globalnom selu", to sve manje vai. Praznog
hoda gotovo da i nema.

42

27
 7. OSNOVI AGENCIJSKOG NOVINARSTVA

ta je roba novinske agencije?

"Domai i inostrani informativni materijal - odabran i
redigovan saglasno idejno-politikoj orijentaciji zemlje, dravnoj
politici i posebnom opredeljenju agencijskih vlasnika - obuhvata:
vesti, izvetaje, komentare, lanke, reportae, preglede tampe,
zanimljivosti iz svih oblasti drutvenog ivota ".

(Leksikon novinarstva)

Prema jednostavnijoj, ali nita manje tanoj definiciji, novinska agencija je

organizacija koja vestima snabdeva novine, asopise, radio i TV stanice i sve druge koji se
pretplate na njene usluge.
Vest je, dakle, smisao postojanja svake novinske agencije. Koriste agencije gotovo
sve oblike novinarskog izraavanja, ali e osnova uvek biti vest.

7.1. VEST

Nova informacija o neemu, ili dosad nepoznata informacija novost.

Izvetaji o nedavnim dogaajima emitovani preko radija, televizije... Skoranji
dogaaj ili dogaanje, posebno oni neobini ili po neemu znaajni ...
Postoje na desetine definicija vesti, ali sve se svode na prvu reenicu ovog odeljka.
Agencijska vest e biti utoliko specifinija to e se uvek insistirati na tome da ona bude
to kraa, ali i da uvek sadri sr onoga to se eli saoptiti.
Re DANAS je za svaku novinsku agenciju znaajna i gotovo nezaobilazna
odrednica. Razume se da se esto dogaa da bude saoptena neka dotad nepoznata
informacija o neemu to se dogodilo pre nekoliko dana, u izuzetnim sluajevima i pre
nekoliko godina ili decenija. Ali, i tada je bitno da je to saopteno danas. U agenciji je jue
u lidu gotovo "zabranjena" i runa re.
Vest, dakle, mora da sadri novost, makar ona bila sasvim oekivana i oigledna.
To novo moe da bude da se neto dogodilo, da je neko neto rekao, da se neto dogodilo
zato to je neko neto uinio,
43
da je neko neto uinio reagujui na neki dogaaj ... U veini evropskih jezika vest
se tako i zove - novost.
Jo jednom, novo ne znai, ili bar ne znai uvek, da se zemlja tresla, da je bilo na
desetine mrtvih, da su roene estorke. Novo je i kada u nekom vojvoanskom selu, usred
zime, kad mu vreme nije, procveta bagrem.
Za razliku od novine koja, sa prilinom dozom sigurnosti, moe da rauna na "svoj
tip italaca", agencija radi za najvei mogui raspon klijenata i za nju je vest sve to bi
nekoga moglo da zanima, uz uslov da ne prelazi granice dobrog ukusa ili zakonitosti. Krug
korisnika zbog kojih bi vredelo emitovati neku vest danas je, zahvaljujui kompjuterizaciji
i "personalizaciji" medija, sve iri.
Vest za sve korisnike (novine, TV, radio stanice) sigurno e biti ona o nekom
ozbiljnom meunarodnom dogaaju:

TELAVIV, 15. aprila (Tanjug) - Izraelska artiljerija tukla je

danas popodne niz sela u junom Libanu, odgovarajui na jutronje
raketne napade Hezbolaha na severni Izrael.
Posebno je napeto u podruju oko grada Tira, na obali
Sredozemnog mora, koje je cele noi bilo meta sporadinih izraelskih
28
 bombardovanja. Vie od 200.000 itelja Tira izbeglo je jue prema
Bejrutu, uoi najavljenog izraelskog napada.
(Kraj)

Vest je, meutim, i to da je u Beogradu otvoren "bebi zoo vrt":

BEOGRAD, 13. aprila (Tanjug)- U beogradskom Zoolokom

vrtu danas je otvoren "bebi zoo vrt", u kome e biti smeten
podmladak "stanara" tog vrta.
Direktor Zoolokog vrta Vuk Bojovi rekao je da e u tom
novom kutku, izgraenom po ugledu na "bebi zoo vrtove" u svetu,
maliani moi da se igraju sa mladunadima tigrova, lavova, vukova,
lisica, kamila, koza i drugih ivotinja.
Gradonaelnik Beograda Neboja ovi istakao je da je
glavni grad dobio jo jednu znamenitost i zaeleo dalje irenje
beogradskog Zoo-vrta.
(Kraj)

Za mnoge korisnike, posebno za beogradske lokalne radio stanice, veliku vrednost

imae i, naizgled obine "servisne vesti".
44

BEOGRAD, 12. aprila (Tanjug) - Beogradska pekarska

industrija (BPI) planirala je manju proizvodnju hleba za uskrnje
praznike, ali e deurni pogoni, ukoliko tranja bude vea, proizvesti
dodatne koliine hleba.
Marketing menader BPI-a Vesna Kosti kae da e
maloprodajni objekti pojedinih trgovinskih preduzea u nedelju
raditi po skraenom radnom vremenu, ili e biti zatvoreni, pa je BPI
za nedelju planirala isporuku 90, a za ponedeljak 122 tone hleba.
Za danas i sutra predviena je proizvodnja oko 170 do 180
tona hleba.
(Kraj)

Najzad, agencija e pruati uslugu i onima koji veruju u ''hleb bez motike":

BEOGRAD, 15. aprila (Tanjug) - U 15. kolu igre na sreu

"Loto 7 od 39", ni u prvom ni u drugom izvlaenju nije bilo dobitne
kombinacije sa sedam pogodaka - saoptila je danas Informativna
sluba "Jugolutrije" .
"Utena sedmica" iz drugog izvlaenja nije dohijena ve dva
meseca, pa je fond premaio tri miliona dinara. Ako bude izvuena u
narednom kolu, koje je na programu u nedelju, 21. aprila, "utena
sedmica" e, prema procenama slubenika "Jugolutrije" doneti
dobitniku oko 3,4 miliona dinara, odnosno oko milion nemakih
maraka.

Vole itaoci (sluaoci) i da proitaju (uju) poneto "sasvim blesavo". U tu

kategoriju (bez uputanja u autentinost) sigurno spada i kratka vest koju je marta 1995.
godine objavio francuski list "Nuvel observater", a prenele gotovo sve svetske agencije:

Senator Dol Geteu, Gete Dolu

BON, 18. maja (Tanjug) - Nemaki dnevni list "Velt" objavio
je pismo koje je republikanski senator Robert Dol, mogui kandidat
na amerikim predsednikim izborima, poslao direktoru Geteovog
instituta u Bonu;
"Dragi Gete, imam ast da Vam predloim da postanete lan
Republikanskog kruga u Vaingtonu kako bismo raspravljali o
buduem svetskom poret-

29
 45
ku. Takoe bih voleo da Vam predstavim moju suprugu
Elizabet".

Odgovor direktora Instituta:

"Zahvaljujem na vaem ljubaznom pozivu, ali alim to neu

moi da stegnem ruku Vae supruge.
Johan Volfgang fon Gete (1749-1832)."
(Kraj)

7.2. IZVETAJ

Teoretiari novinarstva ve dugo lome koplja oko razlika izmeu vesti i izvetaja, a
teorije se kreu od stava da razlike nema, do tvrdnji da se radi o dva potpuno razliita vida
novinarstva.
Uz opasnost da previe uprostimo, stvar izgleda ovako - jedan pol teorijske
rasprave kazuje da je izvetaj samo "proirena vest", a suprotni da se izvetaj, za razliku od
vesti, bavi i tokom i interpretacijom dogaaja.
Druga teza je, verovatno, sasvim tana ako govorimo o novinama. U agenciji se,
meutim, oekuje da izveta prati tok dogaaja onako kako se on bude razvijao i da pone
da izvetava od prve znaajnije promene situacije. On alje tu prvu vest (ili itav niz kraih
vesti), pa onda duu koja e ukljuiti i tok i najzad "konanu verziju" koja e imati i
interpretaciju.
Izvetaj je, nesumnjivo, pored vesti, okosnica dnevnog novinaarstva, a najee se
poee za klasinim - opteinformativnim ili tematskim, analitiko-interpretativnirn i
reporterskim izvetajem.
Za agencijskog novinara e, prema tome, sve biti vest. Doputamo, naravno, i
drugaiju interpetaciju - da smo prvo imali vest, a na kraju i izvetaj. Pretenzije ovih
beleki su skromne i sigurno ne ukljuuju presuivanje u teorijskim raspravama.

7.3. VESTI U NJZU

Vesti u nizu su tipino agencijski proizvod i jedan od zatitnih znakova agencijskog

novinarstva. One su organski povezane sa sutinom agencijskog izvetavanja, ali to odmah
uoavaju samo profesionalci. Ako ne pratite radio ili TV iz sata u sat, ako se oslanjate
samo na novine, moda nikada niste ni primetili da postoji takav oblik novinarskog
izvetavanja.
46
U prethodnom odeljku, posveenom izvetaju, rekli smo da agencija oekuje da
njen izveta prati tok dogaaja onako kako se on bude razvijao i da izvetava o svakoj
znaajnijoj promeni situacije. Agencijski novinar, dakle, alje prvu vest o nekom dogaaju
i, ako to dogaaj zasluuje, ostaje na licu mesta oekujui dalji razvoj situacije. Svaki put
kada proceni da to novi momenti zasluuju, on alje novu vest i tako se stie do vesti u
nizu.
Specifinost takvog agencijskog proizvoda jeste da bi svaka od vesti u nizu trebalo
da bude tako napisana da predstavlja kompletan izvetaj o dogaaju koji tee.
Mediji se razliito odnose prema vestima u nizu. Novine e, ako nemaju svog
izvetaa, ekati poslednju vest pred rok za tampu, a radio i TV e, u zavisnosti od
znaaja, prekidati i redovne emisije i saoptavati jednu po jednu vest u nizu.

30
 Najbolji primeri vesti u nizu vezani su, naalost, gotovo po pravilu za kataklizme,
ratove, atentate, nesree.Avionska nesrea u blizini Dubrovnika, 3. aprila 96, u kojoj je
poginuo ameriki ministar trgovine Ron Braun, efektan je primer vesti u nizu i uopte
metoda agencijskog izvetavanja.
Prvi nagovetaji nesree pojavili su se 3. aprila oko 18 sati, a Braunava telo
identifikovano je na mestu pada aviona sutradan oko 17.30 sati. Za tih nepunih 24 sata,
Rojters je emitovao 172 vesti, a AP oko 200!
Tanjug je dogaaj pratio sa neto vie panje poto se radilo o visokom amenkom
funkcioneru koji je putovao iz Bosne u Hrvatsku, pa je u tom vremenskom intervalu
emitovao petnaestak vesti, iako bi u nekim drugim okolnostima ostao na tri-etiri.
Prva vest agencije Rojters o tome da neto nije u redu sa avionom koji je prevozio
amerikog ministra emitovana je u 18.11, u vidu biltena (drugi stepen hitnosti), i glasila je:
"Avion u kome je min. trgovine SAD Braun nestao nad Balkanom - (izjavio)
funkcioner SAD".
ira verzija svetskih agencija, koju je prenio i Tanjug, ve je sadravala i
objanjenja o razlozima puta amerikog ministra, gde je bio, kuda se uputio. Bila je to
prva kompletna vest.

SPR: AVION-SAD-BRAUN
Avion s amerikim sekretarom za trgovinu nestao nad
Bosnom
VAINGTON, 3. aprila - Avion kojim je putovao ameriki
sekretar za trgovinu Ron Braun nestao je tokom leta izmeu Tuzle i
Dubrovnika, javljaju agencije.
47
Na trodnevnoj turneji po Bosni i Hrvatskoj, tokom koje je
danas pre podne posetio Tuzlu, Braun se nalazi u pratnji
dvanaestorice amerikih biznismena iz oblasti telekomunikacija,
transporta, turizma i sektora infrastrukture. Za sada se ne zna da li
su i oni bili u avionu.
Cilj posete bilo je podsticanje amerikog ulaganja u
obnavljanje regiona.
(Kraj)

Dvadesetak minuta kasnije, agencija Rojters je emitovala vest sa oznakom HITNO

(vest treeg stepena hitnosti - posle flea i biltena):

SPR:DUBROVIK-AVION-HITNO
Vesti o padu aviona, poto je nestao ameriki avion
SARAJEVO, 3. aprila (Rojters) - Stiu izvetaji o padu jedne
letelice u blizini Dubrovnika u sredu, posle nestanka aviona koji je
prevozio ministra trgovine SAD Rona Brauna u taj hrvatski grad -
izjavio je predstavnik NATO.
(Kraj)

U tom trenutku jo niko nije mogao sa sigurnou da potvrdi da se ameriki avion

sruio, ali su agencije poele da izvetavaju gotovo iz minuta u minut, iz Sarajeva,
Zagreba, Dubrovnika, Vaingtona, Brisela, dopunjavajui polako delove "slagalice".
Novih, vanijih detalja je bilo malo, ali su vesti bile sve bogatije bekgraundom,
podacima o ministru Braunu i drugim lanovima amerike delegacije, razlozima puta u
Dubrovnik i zatim u Bosnu (razmatranje programa rekonstrukcije BiH), izjavama kolega
politiara ...
Posle nekoliko sati nagaanja, agencije su, sa oznakom hitno emitovale izjavu
amerikog dravnog tuioca Denet Reno, koja je potvrdila da se avion sa amerikom
delegacijom zaista sruio.

31
 SPR:SAD-BRAUN-UDES-HITNO
Avion s amerikim ministrom trgovine pao, kae Reno
VAiNGTON - Avion u kome je bio ameriki ministar
trgovine Ron Braun sruio se u sredu, na putu iz Bosne u Hrvatsku,
ostaci letelice su primeeni, ali sudbina Brauna jo nije poznata -
izjavila je ameriki dravni tuilac Denet Reno.
48
Odmah posle amerikog dravnog tuioca oglasilo se i
ministarstvo odbrane, poto je u pitanju bio avion sa vojnom
posadom.
(Kraj)

SPR:BRAUN-AVION-UDES
Pentagon: U avionu su bila 33 putnika
VAINGTON, 3. aprila (Tanjug) - Pentagon je veeras
potvrdio da su se u amerikom avionu, koji se danas sruio u blizini
Dubrovnika, nalazila 33 putnika, od kojih 27 lanova amerike
dravno-privredne delegacije i est lanova posade.
(Kraj)

Svetske agencije su, po svemu sudei, ekale takve, zvanine potvrde, pa su posle
nekoliko minuta usledili iri tekstovi o ministru Braunu, crnakom politiaru koji je igrao
veliku ulogu u predsednikoj kampanji Bila Klintona.

Teleprinter

"Kopa" je bila da je njegov avion pao, a zatim je ila pria o Braunovim politikim
poecima i uspesima, ali i skandalima koji su pratili njegovu karijeru (optube za mito).
Svi dui tekstovi bili su protkani izjavama politikih saveznika, ali i protivnika,
komentarima raznih "specijalista" i podseanjima koliko opasnosti za amerike vojnike i
politiare nosi Bosna.
49
Naredni korak u razvoju dogaaja bilo je saoptenje amerikog ministarstva
odbrane da "nema nikakve sumnje" da je pao avion sa amerikom delegacijom. Potom su
poeli da dolaze novi izvetaji o vremenskim uslovima, poetku potrage, tipu aviona koji
je pao (T43A, vojna verzija Boinga 737), a zatim i o mestu nesree. U prvom trenutku se
mislilo da je avion pao u more, a tanu verziju saoptio je TV mrei Si-En-En hrvatski
predsednik Tuman.
Kao veoma vaan deo prie, sve agencije su prenele tvrdnje hrvatskih i amerikih
funkcionera da nema nikakvih indikacija da je u podruju pada aviona bilo vojnih
aktivnosti.

32
 Ve tada je postalo prilino oigledno da su loi vremenski uslovi igrali znaajnu
ulogu, pa su agencije prenele izjavu strunjaka meteoroloke slube zagrebakog
aerodroma da je "vidljivost iznosila oko hiljadu metara, to je vrlo loe, a vertikalna
vidljivost oko stotinu metara to je izuzetno loe". "Zajedno sa jakom kiom, to je stvorilo
zaista veoma loe uslove", izjavio je zagrebaki meteorolog.
Ni osam sati posle prvih izvetaja, nije bilo dokaza da je ameriki ministar zaista
poginuo, ali je amerika administracija tada saoptila da pretpostavlja da Braun nije
preiveo udes.

SPR:BRAUN-STEJT DEPARTMENT-HITNO
Amerika vlada smatra da je ministar Braun mrtav
VAINGTON, 3. aprila - Amerika vlada zvanino smatra
da je ministar trgovine Ron Braun poginuo kada se njegov avion
sruio u Hrvatskoj u sredu - saoptio je Stejt Department.
(Kraj)

Na novinarskom brifmgu, predstavnica Stejt Departmenta Glin Dejvis je na pitanje

novinara, potvrdila da je to ''zvanini stav vlade".
Najzad, 4. aprila, u 17.36 sati, saopteno je da je pronaeno Braunovo telo.
Agencije su akcenat stavili na injenicu da je to supruzi Brauna saoptio ameriki
predsednik.

SPR:BRAUN-TELO-HITNO
Identifikovano Braunovo telo na mestu nesree
VAINGTON, 4. aprila - Predsednik Bil Klinton telefonirao
je u etvrtak udovici ministra trgovine Rona Brauna da joj saopti da
je telo njenog supruga identifikovano na mestu ruenja aviona u
blizini Dubrovnika - saoptila je Bela Kua.
Predstavnik Bele Kue Majk Mekari rekao je novinarima da
je Klinton telefonirao Almi Braun rano ujutro, poto je obaveten da
je brigadni general
50
MajkI Kanavan, koji je rukovodio potragom u okolini
Dubrovnika, prepoznao Braunovo teIo.
(Kraj)

Prii o traginom kraju amerikog ministra tu nije bio kraj. Agencije su uredno
nastavile da izvetavaju o rezultatima istrage, prenoenju ostataka poginulih u SAD, i
nastavie da prate dogaaj sve dok ne bude istraen i poslednji detalj. Posle nekoliko
meseci saopteno je da je istraga utvrdila da je padu aviona "doprineo" itav niz faktora- od
loeg vremena, preko neodgovarajuih ureaja na dubrovakom aerodromu, do greaka
posade. Tri visoka oficira amerikog vazduhoplovstva su smenjena.

7.4. SPECIJALAC

Kada agencijski novinar poeli da sebi da malo oduka, da, makar na kratko,
zaboravi na (esto) kruta i stroga pravila kue, u pomo stie ono to se nekada zvalo
"tema", a danas (bar u Tanjugu je tako) - "specijalac".
Specijalac je prilika da se novinar razmae, poigra reenicama, strukturom, da pie
"kao u novinama", koristei i nadnaslov, podnaslov i meunaslove i punim imenom i
perzimenom, kao u novinama, potpie ispod "specijalca".
Moe se pisati o svemu, uz jedan vaan uslov - mora da bude interesantno. To e
esto biti reportae, prie o poznatima, dogaaji o kojima je javljano, ali sada posmatrani
iz nekog drugaijeg ugla ...
33
 "Specijalac" nije vest i osnovni detalji su, najeee, ve poznati. On gotovo nikada
nema strukturu vesti - poinje ili zavrava efektnim reeninim obrtima, nema klasine
"obmute piramide", lid je najee u podnaslovu, ali ni u takvim tekstovima ne sme biti
zaturen negde u dubini tiva.
Pie se i prema porudbini korisnika.

7.5. OSTALO

Agencije, u razliitom obimu, gaje gotovo sve oblike novinarskog izraavanja,

mada e akcenat uvek biti na vesti. Deo "slobodnijeg izraavanja" smeten je u
"specijalce", ali nisu zaboravljeni ni drugi rodovi, mada e gotovo svi imati agencijsku
boju i aromu. Primera radi, agencijski intervju, po pravilu, nije napravljen po sistemu
"pitanje - odgovor", ve se razgovor prenosi po strukturi vesti, uz jak lid - prema znaaju,
uz mnogo prepriavanja i citiranje samo najznaajnijih delova.
51
Taj princip vaie i za ostale novinarske oblike pogotovo izjave sve moe, ali
prilagoeno agenciji i podreeno osnovnom obliku, vesti.

UPR: BOOVI- TANJUG-INTERVJU

Boovi: Politiko polje-velika movara
BEOGRAD, 17. oktobra (Tanjug)-Kulture kod nas jedva da
ima, a politika je movara kroz koju nije moguno kretanje bez
prljanja i zato nema napretka, izjavio je u intervjuu Tanjugu sociolog
kulture, profesor na Fakultetu politikih nauka u Beogradu dr Ratko
Boovi.
"Napredujemo u nazadovanju", izjavio je on prilikom posete
nacionalnoj novinskoj agenciji. "Nae politiko polje je movara kroz
koju ovek ne moe elegantno proi a da se ne ispralja".
Zamoljen da prokomentarie odsustvo sistema vrednosti,
Boovi je ukazao na problem sticanja bogatstava za koja niko nije
pitao kako su steena, to je sruilo ceo sistem vrednosti kod mladih
ljudi.
"Moramo da se opredelimo za istinu, ali se ... po oprobanom
komunistikom receptu nude nebitne teme da bi se ljudi zabavili i
potpuno zaboravili na sutinske probleme. Usled toga, u naoj
javnosti tretiraju se poglavito nebitne stvari".
Boovi je upozorio da su "koreni naih nevolja u tome to
kulture takorei nema", jer da je ima morala bi da postoji kritika
javnost.
"S druge strane, graani se ne bi pozivali na floskulu da su
apolitini, da nemaju vremena ... Oni se na ovaj nain samovoljno
iskljuuju iz politike sfere".
"Naa je nesrea to uvek vie oekujemo nego to je realno
mogue, pa se onda uasno razoaramo ... Usled toga, javlja se
apstinencija, to pogaa i gradove poput Beograda i Novog Sada, koji
bi trebalo da imaju 'duh urbaniteta"'.
"Grad sa velikim brojem stanovnika koji su apoIitini nije
jo grad", primetio je Boovi. "Veliina grada meri se veliinom
njegovog duha".
"S druge strane, primetio sam da se svaki drugi graanin
hvali da nije pripadnik stranke, kao da je neophodno da se bude
stranaki opredeljen da bi se
52
ponaali kao odgovorni graani, graani koji e izai na
izbore".
"Graanin jo nema u dovoljnoj meri svest da e se politika
baviti nama, ako se mi ne bavimo njome", rekao je on. "Vidim i

34
pametne i politike ljude koji su toliko zgaeni politikom da su se od
nje distancirali, pa su tako prepustili prostor najgorima" .
Upitan kako motivisati Srbe da budu graani u punom
smislu te rei, Boovi je podsetio na graanske proteste 1996/97.
godine: "Pomislio sam tada: evo, graanin se uspravlja! Na alost,
grdno sam se prevario".
"To je bio euforini talas graanskog ustajanja, probudila se
graanska neposlunost i graanin je tada odigrao znaajnu ulogu.
Ali on je kao reka ponornica ... To probueno graanstvo negdeje
usahlo ... velika i nerealna oekivanja zamenjena su rezignacijom i
oajem".
Zbog toga to se ljudi nisu naoruali strpljenjem ulogu su
preuzeli "disciplinovani", oni koji su "uvek spremni", "uvek na
oprezu", koji sluaju lidera bez pogovora, ocenio je Boovi.
"Mnogo smo zapali u neko stranarenje, to znai na delu su
partikularni interes i interesno javno mnjenje, koje ne sagledava
celinu", konstatovao je on.
Parafrazirajui aforizam Jerija Leca "Poeljan je moralni
politiar, ali je nemogu", Boovi je primetio da "ovde moralan
politiar niti je poeljan niti mogu, on jednostavno ne prolazi".
"Ve due vremena u naem politikom ivotu preovladava
ekstremizam, koji onemoguava razumnu politiku, spreava
toleranciju i sve bitne pretpostavke za demokratiju. Stie se utisak da
ak i nae razmiljanje o ovom manitom drutvu jeste manito. Jer
ovde ako ne vrisne, niko te ne uje!".
Kao da smo svi ogluveli i obnevideli od pesimizma, upozorio
je Boovi, ne skrivajui oajanje pred slikom pametnih ljudi koji
diu ruke od svega jer nemaju strpljenja, nemaju vie snage da
deluju u javnom ivotu i politici uopte.
"Ovde je izgubljeno silno vreme, nae ljudske biografije su
oteene silnim gubitkom vremena koje su nam uzele politike elite.
Njihove svae i mrnje,
53
proistekle iz malih, spornih, mediokritetskih motiva,
proizvele su zaprepaujue posledice" .
"Ja sam nazvao ove elite 'vremeubicama', jer su ubili nae
individualno i kolektivno vreme. To je najstranije", naglasio je
Boovi.
"Za nas nema vrednije stvari od naeg ljudskog vremena.
Meutim, mi izgleda ne moemo bez 'skakavaca' (koji jedu vreme).
Uostalom, tamo gde je movara, logino s njima se mora
neizostavno raunati".
Na pitanje da li je duh palanke naa sudbina, Boovi je
podsetio da svojevremeno "knjiga Radomira Konstantinovia
'Filozofija palanke' nije primeena ni u strunim krugovima".
"Kako, onda, da se promeni alosno stanje duha i palanaki
mentalitet? Konstantinovievo delo se prenebregava zato to je
stavilo ogledalo pred nae kolektivno lice, objanjava nau
provincijainost, predoava uzroke i razloge usled kojih smo na
margini u svakom pogledu".
Odgovarajui na pitanje o krizi kulture, Boovi je
konstatovao da je u "pitanju strukturaini problem, jer kultura
nikada nije imala svoje pravo mesto u drutvu a sada se nala na
samoj margini".
"Mi nemamo obino siromatvo, ve bedu od ivota. U
takvim uslovima nema dostojanstva niti aspiracija prema kulturi.
Kultura je prva rtva u ovakvim zajednicama. Bez srednjeg sloja koji
je uniten, ponien, nema ni istinske kultivisanosti".
Na pitanje kako iskoraiti iz te situacije, Boovi je
odgovorio: "Angaovanjem svih koji pripadaju javnoj sferi, koja
mora biti potpuno autonomna. Samo mislei ljudi, koji su izgleda
skloni zaboravu, mogu rasvetliti polumrak koji nas okruuje".

35
 (Kraj)

U intervjuima se trae odgovori na vei broj znaajnih pitanja, a u izjavama

reagovanje i ocena nekog vanog dogaaja, a ne "svega i svaega", to je, bez potrebe,
uzelo maha i u agencijama.
54

36
 8. OPTE OSOBINE AGENCIJSKOG STILA

Agencijski stil se moe svesti na nekoliko taaka koje ine temelje: BRZINA,
PRECIZNOST, JASNOA, TANOST. Redovi koji slede pokuaj su upuivanja u
osnove tog specifinog stila, uz to vie primera iz prakse.
BRZINA je sigurno osobina na kojoj agencije najvie insistiraju i koju e, po
pravilu, agencijski novinar prvu pomenuti kada govori o specifinostima svog posla.
Novine imaju tamparske rokove, radio i televizija termine emitovanja emisija, a u agenciji
skoro svaka vest ima oznaku "hitno".
Brzina je sve, ali, nikada na utrb TANOSTI. Greke, naroito one koje se ne
uoe odmah, nanose veliku tetu reputaciji agencije. Izveta je, zato, duan da proveri
svaku re, svaki podatak koji unese u izvetaj, a deurni urednik je duan da proveri svaku
injenicu za koju mu se uini da nema dovoljan oslonac.
U vesti injenice moraju biti upravo to, a znaenje rei samo jedno. Zato jedan od
prvih saveta mladom novinaru mora da glasi:
"Ako sumnja u verodostojnost nekog detalja, izbaci ga iz prie". Ako je, meutim,
taj detalj dovoljno vaan da utie na ton ili znaenje izvetaja, ta injenica mora da dobije
prednost nad brzinom i detalj se mora proveriti.
Jo jednom - tanost je svetinja i ne sme se rtvovati zbog efektne reenice.
U agencijske "svetinje" sigurno spada i JASNOA. Izvetaji se piu za
"prosenog" graanina, ili, kako e to esto rei stariji urednici, tako da razume i njihova
"tetka". Ne sme se, dakle, uvek raunati na "obavetenog itaoca", ono to je jasno
novinaru-specijalisti moralo bi da bude napisano da bude jasno i itaocu-diletantu.
U novinskim agencijama engleskog govornog podruja esto se parafraziraju saveti
brae Fauler, poznatih oksfordskih filologa:

Bolje poznata re nego retko koriena.

Bolje kratka re nego dugaka.
Bolje jedna re nego parafraza.
Bolje konkretna re nego apstraktna.

Koristi samo onoliko rei koliko je dovoljno da znaenje bude potpuno jasno.
55
Saveti brae Fauler, sa poetka prolog veka, deluju kao "otkrivanje tople vode",
ali, sudei po iskustvima iz agencijske prakse, zasluuju da se stalno dre u glavi.
Potovanje tih saveta bezbolno dovodi do etvrtog temelja agencijske prakse - do
PRECIZNOSTI. Taj uslov se, zapravo, ispunjava potovanjem prethodna tri - brz, taan i
jasan izvetaj bie olienje preciznosti.

8.1. LID

"Gde ti je lid?" - pitanje je koje je sigurno, bar nekoliko puta u karijeri, uo svaki
agencijski novinar. Nije ni udo, LID je conditio sine qua non svake agencijske vesti,
"zatitni znak" agencijskog novinarstva.
Prvi paragraf - glava vesti ili LID (engl. to lead - voditi) najvanijije deo
agencijskog izvetaja, on inspirie naslov i prodaje priu. LID mora, potujui pravilo
"obrnute piramide", da sadri poentu (da rezimira kljune stavke) vesti, uz minimum
informacije, neophodan zbog jasnoe.
Zato se valjan lid u teoriji novinarstva naziva i rezimirajuim, sublimirajuim, jer
novinari su "oi i ui" italaca, slualaca i gledalaca kojima, bez okolienja, moraju u glavi

37
vesti saoptiti sr informacije. Jer, dobar lid istovremeno mora da rezimira tekst i da
pridobije itaoce, sluaoce i gledaoce.
Oko lida zaista vredi gubiti vreme - tih prvih dvadesetak, tridesetak (najdue 35)
rei odluuju da li e pria zainteresovati itaoca. Promaeni lid najee znai i propalu
priu.
U najveem broju sluajeva, lid bi trebalo da je u stanju da opstane kao zasebna
vest, sa izvorom ako je pria sporna, ali bez nagomilanih detalja, dugakih imena
institucija ili funkcija, ili geografije do najsitnije take.
Kako se (i ako se) dogaaj bude dalje razvijao, lid e morati da se dopunjava, ali e,
uz ukazivanje na nove momente, uvek morati da predstavlja sutinu vesti.
Svaki poetak prie o lidu saplee se na pravilo "fajv dabl ju", ili "pet duplih ve
(W)", za agencijsko novinarstvo ekvivalent "deset bojih zapovesti". To pravilo kae da
svaka vest mora da odgovori na pet osnovnih pitanja KO (engl. Who), TA (What), GDE
(Where), KADA (When) i ZATO (Why) - i sve to u lidu.
Postoje i varijante tog "propisa" - da se dodaje jo i KAKO (engl. How) pa se
dobije ,,5W+H" ...
Pokazae se, naravno, da ni "sveto pravilo" o "pet duplih ve" nije toliko "sveto" da
ga se novinari moraju pridravati po svaku
56
cenu, pa je danas, uglavnom, postignut konsenzus da lid mora da sadri sr vesti, a
da bi na pet osnovnih pitanja trebalo odgovoriti na poetku, mada ne i obavezno u glavi
vesti - u prvom paragrafu.
Drugo, neto modernije pravilo kada je lid u pitanju glasie da on mora da ima
samo jednu reenicu, to je, kao i teorija o "pet duplih ve", ipak, previe kruto. Lid bi
trebalo da bude kratak i jasan i, po pravilu, u jednoj reenici. Ponekad, meutim, druga,
"zabranjena" reenica moe veoma efektno da deluje. Nadamo se da ste primetili
kvalifikaciju ponekad.

LOS ANELES, marta - Poznati ameriki komiar Dord

Berns (George Burns) umro je jutros u svom domu u Los Anelesu.
Imao je 100 godina i devet dana.

(Lid je, razume se, bez muke mogao da ima samo jednu reenicu. Druga se pojavila
samo da bi pojaala efekat injenice da je Berns "doiveo stotu".) To je tzv. podupirui lid.
Kakav e biti redosled, na koje od pitanja u lidu emo prvo odgovoriti, zavisi od
niza faktora, pa jednostavnog odgovora za sve situacije - nema. Evo nekoliko primera kako
bi to moglo (ne i moralo) da izgleda:
Vest poinje sa KO - kada je zaista najvanije ko je neto izjavio.

ZAGREB - Predsednik Hrvatske Franjo Tuman predloio

je danas da se Memorijalni kompleks "Jasenovac", podignut na
mestu jednog od najzloglasnijih faistikih logora smrti, pretvori u
memorijal svim hrvatskim rtvama u Drugom svetskom ratu,
ukljuujui i pale pripadnike ustakih formacija.

Vest poinje sa KADA - vreme je kljuni faktor.

BEOGRAD - Veeras oko 22 sata vatrogasne ekipe su posle

vieasovne borbe sa vatrenom stihijom uspele da lokalizuju poar
koji je unitio fabriku nametaja u Donjoj Prigrevici i nekoliko
susednih seoskih kua.

Vest poinje sa GDE - poenta je odgovor na pitanje gde e se neto odrati.

38
 ATINA - Australijski grad Sidnej bie domain letnje
olimpijade 2000. godine, odlueno je danas na sednici Meunarodnog
olimpijskog komiteta (MOK) u Atini.
57
Vest poinje sa TA:

NOVI SAD - Setva penice u Vojvodini uspeno je okonana,

izjavio je pokrajinski ministar poljoprivrede Petar Peri.

Vest poinje sa KAKO:

VAINGTON - Sa krilom u plamenu i sa samo jednim

ispravnim motorom, pilot aviona "boing 737" kompanije "Panam"
uspeo je veeras da bezbedno spusti letelicu na aerodrom u
Vaingtonu.

U agencijskom novinarstvu, poto nema klasinog nadnaslova, a podnaslova

nikada, osim kod "specijalaca", valja "izbaciti iz glave" takozvane odloene, prikrivene i
prenatrpane lidove, poto glava vesti treba da direktno "gaa u glavu" potroae
informacija.
Zar nije bolje, na primer, odmah napisati daje broj saobraajnih nesrea na naim
drumovima ak za treinu bio vei u prvoj polovini ove godine nego u isto doba lane (uz
navoenje broja nastradalih i pozivanje na izjavu ministra policije P. R.), nego
zapisniarski poeti da je ministar policije P. R. danas razgovarao s naelnicima o stanju
bezbednosti na putevima, da je prihvatio predlog da se sastane i sa zabrinutim graanima
koje e primiti krajem nedelje, a tek potom (odloeni lid)) da je ministar saoptio da je broj
saobraajnih nesrea vei za treinu, da je poginulo toliko i toliko ljudi, da je stanje
alarmantno ... ?

Prijemno-otpremni teleks centar

58
8.1.1. Trapavi lid

Prenatrpani, poznatiji kao trapavi lidovi su prava napast i u savremenom

novinarstvu, a pravi primer za to su upravo informacije o saobraajnim nesreama.
Umesto da se odmah u lidu napie da je D. K. (daleko bilo) izgubio ivot u
saobraajnoj nesrei, rano jutros kod Smedereva, a potom, sistemom "fioka", reaju
manje bitne injenice i detalji, esto se ini naopako i polazi od "Kulina bana".
Gotovo svakodnevno mogu se proitati otprilike ovakvi rogobatni izvetaji sa
''zaturenim", a uz to i glomaznim prenatrpanim lidom:

39
 Na magistralnom putu M 5 Beograd-Poarevac, rano jutros,
u 003 sata iza ponoi, u ataru sela Mihajlovac, u optini Smederevo,
dogodila se (jo gore je kada pie, a esto pie - dolo je do nesree)
teka saobraajna nesrea.
Nesrea se dogodila kada se "lada", crvene boje, registarskih
oznaka PO 346-873, za ijim je volanom bio P. V, roen 1963. u
Kasidolu kod Poarevca, a nastanjen u Poarevcu, u ulici Pere
Trandafilovia broj 34/2, prvi ulaz, sudarila s belim "golfom",
registarskih oznaka BG 568-9521, kojim je upravljao N. T, roen
1965. u Vrinu kod Beograda, sa stanom u Beogradu, u ulici
Teodosija Manduia broj 12.
Prilikom estokog sudara, "lada" se zapalila, a voza P. V,
koji je bio vezan pojasom, nije mogao brzo da izae iz automobila, pa
ga je vatra zahvatila. Voza "golfa" N. T. pokuao je protivpoarnim
aparatom da ugasi vatru, ali mu to nije polo za rukom, pa je P. V.
zadobio opekotine treeg stepena, konstatovali su lekari "Hitne
pomoi". Oni su nameravali da ga prevezu na Odeljenje za opekotine
Urgentnog centra u Beogradu, ali bilo je kasno. Nesreni P.V. ostavio
je enu i dvoje maloletne dece ....

(Za ovakve, ne mnogo karikirane, ali sasvim naopake izvetaje u redakcijama koje
dre do profesionalizma i zanata obino se kae: "Sauvaj Boe isakloni!")

8.2. PRAVILO "OBRNUTE PIRAMIDE"

Pravilo "obmute piramide" ili "opadajueg znaaja injenica" nastalo je, po svoj
prilici spontano, u pionirskim godinama agencij-
59
skog novinarstva, pogotovo u vreme Amerikog graanskog rata kao rezultat
strepnje izvetaa da u centralu nee uspeti da poalje kompletan izvetaj, zbog tehnikih
kvarova telegrafa, prekida veze i straha da neprijatelj ne presee "ice". Vest je zato
pravljena sistemom "fioka", tako da se najvanije saopti (sabije) u lidu i prvih nekoliko
paragrafa.
Takav metod je izuzetno odgovarao i urednicima u novinama, koji su, opet, stalno
bili u strahu da e prekoraiti rokove za tampu, od kojih je bitno zavisila mogunost
distribucije (vozovi nisu ekali da se novine smiluju i sklope izdanje). Izvetaj pravljen uz
dosledno potovanje principa "obrnute piramide" dozvoljavao je skraivanje "fioka"
(pasusa) odozdo, u vremenskoj stisci ak i "na nevieno", bez posebno paljivog itanja -
najbitnije je ostajalo "u vrhu piramide", a u donjim ''fiokarna'' manje vane, sekundarne
injenice.
Taj "obrazac" i dan danas, u eri kompjutera, koriste novinske agencije, jer je
pogodan za brzo emitovanje informacija u manjim celinama sa novim lidovima
(izvetavanje u nizu), a korisnicima da uzmu onoliko koliko im je potrebno.
Potrebe novina ostale su do danas iste, pa i "obrnuta piramida" ne gubi na znaaju.
Od nje se, po pravilu, odstupa samo u leernije pravljenim tekstovima, kraim
zanimljivostima, reportaama, dakle u sluajevima kada je doputen ''literarni" tretman i
poenta na kraju teksta.

8.3. BEKGRAUND

Jo jedno od "pravila" agencijskog novinarstva i jo jedna engleska re. Bekgraund

(background - pozadina, zalee) smeta dogaaje u odreeni kontekst i jasno ukazuje na

40
njihovo znaenje - on odgovara na pitanje kako je i zato neto poelo i kako je stiglo do
take o kojoj dananja vest govori.
Dobro napisan bekgraund se prirodno uklapa u tekst (kae se da je "utkan") i ne bi
smeo da izgleda kao dodatno smiljeni deo bez koga se moe.
Nai agencijski novinari (reporteri i urednici), naalost, najee smatraju da je
bekgraund gubljenje vremena i da je ono to novinar zna i o emu je ve izvetavao isto
tako dobro poznato svakom itaocu.
U agencijama zemalja zapadne Evrope i SAD izostanak bekgraunda iz neke vesti
moe da znai samo jedno - da jo nema elemenata za njegovo pravljenje. To opet najee
znai da dogaaju nije prethodilo nita to bi, makar naknadnim domiljanjem, moglo
60
da ga na brzinu objasni, pa sada u urednitvu agencije grozniavo preturaju po
arhivama traei neku kopu.
Sigurno je jedno - makar i posle sat-dva, agencija e ponovo emitovati vest
dopunjenu bekgraundom. Ako je to bio zemljotres, usledie ponovljena vest sa
navoenjem podataka o nekoliko najrazornijih zemljotresa na tom podruju ili u svetu, a
ako je u pitanju teroristiki napad - "crna hronika" slinih akata. Bie emitovane i posebne
detaljne liste zemljotresa, hronologije najteih teroristikih napada, ali e bar deo tih
podataka biti "utkan" i u izvetaj.
Prilikom svakog iole ozbiljnijeg razvoja dogaaja u Bosni, izvetaji zapadnih
agencija imali su odavno pripremljene bekgraunde u kojima je "objanjavano" zato se ni
najnoviji dogaaji ne mogu smatrati prevelikim iznenaenjem. Jer, sve je poelo tako i
tako ...
Tu se, bar na trenutak, mora prei sa terena novinske profesije na novinarstvo kao
produenu ruku politike. Jer, upravo vetom (zlo) upotrebom bekgraunda, uz veliki trud da
se ostavi utisak potpune objektivnosti, novinari zapadnih agencija nametali su javnosti
svojih zemalja odreene stavove politikih krugova ili lobija.
Izbor elemenata kojima se objanjava neki dogaaj znaajno utie na zakljuke
koje e doneti italac. Bekgraund omoguava da se to radi suptilno i izuzetno efikasno (u
stilu - mi nita ne tvrdimo, samo vam dajemo elemente da sami stvorite zakljuak).
Velike svetske agencije, pored izvetavanja u nizu o vanim dogaajima, obavezno,
zahvaljujui dobroj dokumentaciji, kao svojevrstan bekgraund, emituju i pregled, po
datumima i godinama, najveih, na primer, rudarskih nesrea, brodoloma, zemljotresa,
poplava ...

8.4. INTERPRETACIJA

Potovanje pravila lida, obrnute piramide, brzine, jednostavnosti ... ne znai da u

agencijskim izvetajima izostaje interpretacija dogaaja. Naprotiv, ona je obavezan deo
teksta - ne sme se itaocu ostavljati da se "dosea" ta bi neki razvoj dogaaja trebalo da
znai.
Svaki izvetaj - sa fudbalske utakmice ili sa samita svetskih lidera - mora biti tako
napisan da znaenje dogaaja ili izjava odmah biva potpuno jasno.
Uz to, razume se, ide i upozorenje - novinar se mora uzdravati od linih,
originalnih interpretacija. itaoca zanima kako taj dogaaj procenjuju akteri, eksperti za to
podruje, kompetentni analitiari. Novinar ima pravo na lini stav, ali bi trebalo da ga
iznosi samo u komentarima, a nikada u izvetajima.
Agencije retko objavljuju komentare, ve, umesto njih, analize.
61

41
 8.5. IME I PREZIME

U agencijama je decenijama pisanje "specijalaca" predstavljalo jedinu priliku da se

u tikeru pojavi ime autora. Jer, jedno od tradicionalnih agencijskih pravila bilo je da se
tekstovi ne potpisuju, poto iza njih stoji samo agencija.
Nije mali broj novinara kojima je smetala praksa koju su smatrali guenjem
identiteta, pa je za njih "specijalac" bio jedini oduak.
Poslednjih godina pravilo agencijske anonimnosti znatno je ublaeno, pa sada i
neke veoma ugledne agencije potpisuju autore ispod svake prie koja "nije rutinska", ili
posle irih izvetaja sa velikih svetskih dogaaja.
Nekog jasnog pravila u tome gotovo da nema, osim konsenzusa da je potpisivanje
preporuljivo u svim sluajevima u kojimaje tekst predstavlja oigledno subjektivan stav
autora koji agencija ne deli, ali potuje.
Ba takve situacije pokazuju da se ne radi samo o pokuaju da se da vie prostora
agencijskim novinarima, da se ponekad gladi njihova sujeta. Agencija e potpisivanjem
teksta esto (uvijeno) ukazivati da u njemu ima "kakljivih" teza, ali da se, boe moj,
potuje pravo novinara na drugaije miljenje. Kua, razume se, time titi sebe, a ne autora.
Bilo kako bilo, agencijski novinari danas relativno esto uivaju "privilegiju" da
ispod ili iznad teksta stoji: Pie: Pera Peri. Po pravilu, sada se potpisuju (pored
specijalaca) i osvrti, komentari, pa i beleke.

8.6. "SITNA" AGENCIJSKA PRAVILA

Agencije imaju i neka specifina, sitnija pravila, koja olakavaju rad svima u
"lancu" - od novinara do krajnjih korisnika, muterija agencije. Radi se, jednostavno, o
pokuaju da se standardizuje oblik vesti i tako doprinese njenom brem prenoenju i
prihvatanju.

8.7. FLE

Fle (engl. flash - bljesak) je u poetku bio zamiljen kao interno upozorenje
redakcijama novina da saekaju sa tampom (ili zaustave rotaciju), jer stie vest koja
zasluuje prvu stranu. Pojava radija i zatim televizije dovela je do toga da i fle predstavlja
vest, ponekad dovoljno znaajnu da se prekine emitovanje pripremljenog programa.
62
Fle zaista treba da bljesne i saopti neto veoma vano. Kada je fle u pitanju
zaboravljaju se sva pravila finog cizeliranja i ''lakiranja" vesti - u nekoliko rei, "u punom
trku", treba objaviti neto o nekome ili neemu to e uzbuditi, uznemiriti, potresti.
Prema internim pravilima svetskih agencija, fle daje apsolutnu esenciju vesti,
obino u tri, etiri, najvie desetak rei, ukljuujui izvor. Kao primer efektnog i jasnog
flea navodi se sledei:

"Kenedi mrtav - zvanino potvreno".

Naalost, fle najee znai da stie loa vest - atentat na poznatu svetsku linost,
katastrofalni zemljotres, teka avionska nesrea ... Retko, to bude i vest o dogaaju koji
predstavlja prekretnicu u istoriji neke zemlje ili ak sveta.
Takav fle (oigledno ranije i veoma paljivo pripremljen) emitovalaje 12. aprila
1961. godine novinska agencija Sovjetskog Saveza:

42
 "Agencija TASS saoptava da je Sovjetski Savez lansirao u
orbitu zemlje prvi kosmiki brod sa ovekom".

Emitovanje flea podrazumeva da e uskoro, to je pre mogue, uslediti i dua vest,

sa vie neophodnih detalja. U sluaju flea sovjetske agencije, to je znailo da e uskoro
biti emitovana vest sa imenom prvog oveka u kosmosu (Jurij Gagarin) i nizom detalja o
letu, raketi, kosmodromu sa kog je lansirana itd.
Fle se, najee, emituje zbog straha da e neka druga agencija biti bra, ali i zato
to drugih elemenata jo nema. To je uglavnom sluaj sa fleom kojim se javlja o atentatu
ili zemljotresu - sve to agencija ima stalo je u jednu reenicu. Sve to sazna, poslae to
pre bude mogla.

8.8. HITNO (URGENT)

U praksi svetskih agencija, posle fleeva a pre "normalnih vesti" slede jo dva
oblika - bilten (engl. bulletin) i hitno (engl. urgent).
Bilten se, prema definicijama zapadnih agencija, sastoje od jedne reenice,
najkonciznije mogue i nikada due od 30 rei, koja daje dovoljno jasno objanjenje prie,
ukljuujui vreme i izvor.

"Vaington, - Ameriki predsednik Don Kenedi podlegao je

ranama zadobijenim u atentatu u Dalasu, saoptio je veeras
predstavnik Bele kue".
63

Hitno (Urgent) je ve potpuna vest, sa stotinak rei, i obavezno svim bitnim

elementima prie. Po pravilu, urgent se emituje u nastavcima, s tim to drugi nastavak ne
sme da se eka due od petnaestak minuta.
Podela na f1e, bilten i urgent spada u one detalje koji se ne smatraju obaveznim u
agencijskom novinarstvu. Veina agencija e kao fle koristiti zapravo ono to svetske
agencije nazivaju bilten (takav je i fle TASS-a o prvom oveku u kosmosu).

8.9. SLAG

Novinske agencije koriste slag (engl. slug - udarac) kao specifine agencijske
nadnaslove namenjene kolegama deumim urednicima u novinama, na radiju, televiziji.
Slue, u najkraem, da odmah skrenu panju na profil vesti i da, uz naslov, pomognu u
odluivanju kojoj je rubrici namenjena i da li joj uopte treba posvetiti panju. Dobro
napravljen slag, a to je samo naizgled lak posao, predstavlja veliku pomo.
Slag u vreme kompjutera doprinosi i lakem pretraivanju i sortiranju svih vesti
koje se bave odreenim pitanjem.
Primeri moguih slagova:

UPR: SRBIJA-SKUPTINA
SPR: SAD-BUDET
SPORT: FUDBAL-KUP
KNU: OPERA-PAVAROTI...

43
 Skraenica UPR znai da je vest pripremila redakcija vesti iz zemlje (po starom
nazivu - Unutranjepolitika redakcija), SPR da je vest radila Spoljnopolitika redakcija,
KNU da je u pitanju blok kultura, nauka, umetnost ...
Posle slaga sledi naslov koji dalje objanjava vest. To, zajedno, moe da izgleda
ovako:

UPR: SRBIJA-SKUPTINA
Usvojen Zakon o dravljanstvu
SPR: SAD-BUDET
Klinton predloio drastino kresanje budeta
SPORT: FUD BAL-KUP
Borac osvojio Kup Jugoslavije.
64

8.10. NASLOVI

Svaka agencija nastoji da (uz pomo slaga) prui osnovne podatke o sadraju
izvetaja. Kada se kae da "naslov prodaje priu", novinari agencije mogu da se "vade" da
e u novinama ionako smisliti neto atraktivnije. To je sasvim verovatno, posebno u
"lakim" novinama u kojima naslovi esto zauzimaju vie mesta nego tekstovi, ali nije
opravdanje.
Naslov mora da bude u slubi vesti, a u ovo kompjutersko vreme on "prodaje priu"
i kada su agencije u pitanju. Jer, veliki (i sve vei) broj novina, radio i TV stanica koristi
BBS sisteme, u kojima "bira" vesti ba na osnovu slaga i naslova.
Naslov je, dakle, vaan, ali u agenciji ipak mora da bude "suvlji" nego u novinama.
Svaka novina gradi svoj stil, ima svoju publiku sa kojom esto komunicira intimno,
pozivanjem na interne ale, ali agencija radi za stotine novina i sebi ne moe da priuti
takav luksuz.
Preciznost, ipak, ne iskljuuje atraktivnost, to, verujemo, potvruju sledei
primeri:

Francuzi voze Londonce (vest da je u procesu

privatizacije britanske eleznice, deo londonske mree kupila
francuska kompanija)
Dijamanti nisu veni? (verc dijamanata oborio cenu
na tritu i doveo u pitanje njihovu vrednost kao dugorone
investicije)
Lansirati balkanski satelit (predlog bugarskog
politiara)
Bombom na kafi "trumfeta"
Bivi akcijai-sadanji akcionari (privatizacija)
Akcionari ponovo samoupravijai (ukinuta odluka o
privatizaciji)
Od oaja do sjaja (fudbalska utakmica sa dva po
kvalitetu razliita poluvremena)
Od beba do neba (o velikom kineskom naunom
projektu - od zatite beba do kosmikih istraivanja)

Atraktivan naslov mogu imati i neatraktivni tekstovi, kao to su vremenske

prognoze: Koava s Dunava, Kie dolaze, Drumovi u magli, Za 8. mart stie i koava
...

44
 Naslov ponekad moe i da zbuni. U uglednom dnevnom listu, na sportskoj strani,
pisalo je: Poeo evropski ampionat u Vejleu. Poto je prvo pomislio da se radi o nekom
novom sportu, tek iz tek-
65
sta je italac mogao da utvrdi da je re o evropskom ampionatu u boksu, koji je
poeo u danskom gradu Vejle.
A tek to moe da zbuni naslov: Dete ujelo prase!

8.11. SKRAENICE

Stalna trka sa vremenom nametnula je potrebu uvoenja skraenica, a to se toliko

odomailo da su mnoge postale "punopravne" rei - UN, SAD, EU (ranije EZ), NATO ...
Jo veu popularnost skraenice su zaradile kod imena politikih partija, pa kod nas svako
zna za SPS, SPO, DS, DSS, SRS ...
Skraenice su posebno zgodne kada je u pitanju neki privremeni aranman sa
beskonanim nazivom - Meunarodne snage za implementaciju (primenu) Dejtonskog
sporazuma mnogo je lake upamtiti kao Ifor,
Pravilo o pisanju skraenica pripada, naravno, pravopisu, a agencija ima svoj propis
da se u prvom pominjanju pie puno ime (npr. Savezna Republika Jugoslavija) i odmah u
zagradi skraenica (SRJ), a da se kasnije koristi samo skraenica.
Sve te, naoko, tehnike, a za agencijski posao izuzetno vane detalje (od slaga do
skraenica), jer ne treba pisati samo kratkim reenicama, ve i kratkim reima, u vidu
kraeg, izuzetno korisnog podsetnika, poodavno je u Tanjugu, koristei iskustva svetskih
agencija, sroio Vladimir Gaji.

8.12. NAJAVE

Najave su jedna od specifinosti agencijskog novinarstva, a nastale su, kao i mnogi

drugi elementi agencijskog stila, u elji da se olaka posao kupcima agencijske robe.
Od poetne namere da zaista samo ukau ta klijenti mogu sutra da oekuju i gde
mogu i sami da poalju izvetae, najave su prerasle u specifinu vrstu vesti, koje jutarnje
emisije gotovo svih radio i TV stanica obilato koriste, pa ponekad "vrte" do kasno
popodne, dok ne dobiju dovoljno "jaih" vesti.
Tako najave zaista "najavljuju" neki dogaaj, ali, istovremeno, pletu priu,
podseaju na razvoj dogaaja, interpretiraju, prognoziraju ...
Ovako izgleda jedna "standardna" Tanjugova najava:
66

UPRlSPR:DOGAAJI-NAJAVA
Najava za petak, 18. jul

MOSKVA - Predsednika vlade Crne Gore Mila ukanovia

u Moskvi e primiti ministar inostranih poslova Rusije Igor Ivanov.
Tema razgovora premijera ukanovia koji je u etvrtak doputovao
u Rusku Federaciju, posle petodnevne posete Kini, i ministra Ivanova
bie niz pitanja koja se tiu stanja na Balkanu, situacije u Srbiji i
Crnoj Gori i na meunarodnoj sceni. Jedna od vanih tema
nesumnjivo e biti i tradicionalne rusko-crnogorske veze i njihovo
dananje stanje i perspektive. ukanovi i Ivanov e, posle
razgovora, dati izjave za tampu, najavljeno je iz ruskog Ministarstva
inostranih poslova.

45
 BEOGRAD - Na poziv ministra inostranih poslova Danske
Per Stig Molera, ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Goran
Svilanovi boravie u radnoj poseti toj kraljevini. Dva ministra e
razgovarati o mogunostima unapreenja bilateralne saradnje i o
integraciji SCG u evropske i evroatlantske integracije i razmeniti
miljenja o najvanijim pitanjima iz oblasti meunarodnih odnosa.
Ministri Svilanovi i Moler potpisae Sporazum Saveta ministara
SCG i vlade Danske o sukcesiji ugovora koje su zakljuile SFRJ i
Danska.

BEOGRAD - Skuptina Srbije nastavie rad raspravom o

Carinskom zakonu i predlogu o izmenama Zakona o akcizama. Poto
se oekuje kraa rasprava, predsednica Skuptine Nataa Mii
najavila je da e ovaj petak biti i dan za glasanje. Poslanici treba,
pored ova dva zakona, da se izjasne i o zakonima o finansiranju
politikih stranaka, o Narodnoj banci Srbije i izmenama Zakona o
bankama i drugim finansijskim organzacijama.

BUKURET - Srpski ministar unutranjih poslova Duan

Mihajlovi sastae se u Bukuretu s premijerom Adrijanom
Nastaseom, a posetie i Rumunsku akademiju andarmerije.
Ministar Mihajlovi koji je u etvrtak doputovao u dvodnevnu
zvaninu po-
67
setu Rumuniji, ve je razgovarao s rumunskim ministrom
administracije i unutranjih poslova Joanom Rusom, susreo se s
predsednikom Rumunije Jonom Ilijeskuom i posetio Regionalni
centar Inicijative za saradnju u Jugoistonoj Evropi (SE Cl) za borbu
protiv organizovanog kriminala, u kome deluje i oficir za vezu sa
Srbijom i Crnom Gorom.

HAG - Glavni tuilac Hakog tribunala Karla del Ponte

boravie u Banjaluci, gde e razgovarati sa zvaninicima RS o
saradnji s Hakim sudom. Predvieno je da se Del Ponte sastane s
predsednikom RS Draganom aviem, predsednikom Skuptine
Draganom Kaliniem, premijerom Draganom Mikereviem,
ministrom unutranjih poslova Zoranom eriem i glavnim tuio
cem RS Amorom Bukiem. Glavni tuilac Hakog tribunala
razgovarae i s predstavnicima Saveza logoraa RS, koji su najavili
da e joj pruiti dokazni materijal o postojanju logora za Srbe u
vreme rata na podruju muslimansko-hrvatske Federacije BiH i
Hrvatske.

TOKIO - Britanski premijer Toni Bler dolazi u trodnevnu

posetu Japanu. Bler je prethodno boravio u Vaingtonu gde se
obratio Kongresu SAD i razgovarao s predsednikom Dordom
Buom. Bler e 20. jula posetiti Junu Koreju, 21. i 22, Kinu, dok e u
nekadanjoj britanskoj koloniji Hong Kongu boraviti do 24 jula.

RIM - Predsednik Evropske konvencije, bivi francuski

predsednik Valeri Ziskar Desten govorie o ustavu Evropske unije u
parlamentu Italije, predsedavajue EU. Time e biti omogueno da
Italija pone pregovore o tekstu Konvencije sa ostalim dravama-
lanicama EU.

TEL AVIV - Predvien je ponovni susret premijera

palestinske autonomije Mahmuta Abasa i izraelske vlade Arijela
arona. Dvojica dravnika narednih dana odlaze u SAD radi
razgovora s predsednikom Dordom Buom sa kojim su, poetkom
juna u Jordanu, potpisali tzv. mapu puta ka miru na Bliskom istoku.
68

46
 BAGDAD, VAINGTON - Zamenik amerikog dravnog
sekretara Pol Volfovic boravi u Iraku. Planom posete predvieno je
da Volfovic poseti pripadnike razliitih jedinica amerike i koalicione
vojske, koji se praktino svakodnevno irom Iraka sukobljavaju sa
ostacima snaga lojalnih bivem irakom predsedniku Sadamu
Huseinu.

NEGOTIN - U Negotinu e biti obeleena 190. godinjica

smrti slavnog junaka i hajduka Veljka Petrovia koji je hrabro
poginuo na Sancu u odbrani Negotina od Turaka 1813. godine.
Obeleavanje ovog znaajnog dogaaja iz nae istorije organizuje
negotinska podrunica Saveza udruenja ratnika od 1912. do 1920.
godine i njihovih potomaka.

BEOGRAD - U Muzeju primenjenih umetnosti, veeras e

biti otvorena izloba radova industrijskog dizajna, povodom 40
godina obrazovanja industrijskih dizajnera na Fakultetu
primenjenih umetnosti. Na izlobi e biti prikazano 150 radova
studenata svih pet godina studija, uraenih poslednjih 10 godina, a,
kako je najavio prof. Kosta Krsmanovi, cilj je da se prikae sam
proces obrazovanja umetnika.

Meunarodni pres centar Tanjuga:

- U 11 sati: Konferencija za novinare pronalazaa Dragana

Kostia koji je tuio kompaniju CocaCola Helas S.A. sa seditem u
Atini, za neovlaeno korienje njegovog nagraenog patenta za
aerodinamiki plastini naplatak za bicikle. Kosti je optuio
predstavnitvo Coca-Cola Helasa u Beogradu da je tokom
prologodinje nagradne igre neovlaeno koristilo njegov patent, a
spor se vodi u Okrunom sudu u Beogradu.

Deurni urednici:

Unutranjopolitika redakcija: pre podne Branko Radovi,

posle podne - Milica Jovaneti i uvee - Dragovan Lazarevi.
69
Telefon: 32-31-992

Spoljnopolitika redakcija: pre podne - Svetlana Stankovi,

posle podne Borislav Korkodelovi, uvee - Mladen Jovanovi.

Telefon: 3231-903.
Telefon Deska: 180-689
Telefon Fono servisa: 32-81-410
Telefon Stenobiroa: 637-919
Vebsajt: www.tanjug.co.yu
e-mail: emisija@eunet.yu

(Kraj)

Satelitska stanica
70

47
 9. PREGLED VESTI

Jo jedan specifian agencijski oblik, nastao, kao i prethodni u pokuaju da se

pomogne korisnicima, ali i da se steknu novi. PREGLEDI predstavljaju skraeni izbor
vesti emitovanih u odreenom intervalu. U Tanjugu to znai da se emituju tri pregleda
vesti iz zemlje (UPR) - u 13, u 17.30 i u 23 sata, i etiri pregleda vesti iz sveta (SPR) - u
13, u 17.30, u 23 i u 05.00 sati. Zajedniki pregled UPR i SPR emituje se u 10 sati.
U pregledima se emituju izbori lidova najvanijih vesti, esto uz jo jednu
uredniku obradu. Karakteristika tih pregleda je da imaju, protivno dobroj praksi, nekoliko
reenica u lidu, tanije da se zbog utede na prostoru jedna vest daje u jednom paragrafu, u
sledeem ve druga. U tim kapsulama vesti po pravilu nema odrednice danas, poto je ona
naznaena na poetku pregleda.
Takvi, kratki, ve "savakani" izbori su, prema iskustvu Tanjuga, veoma popularni
kod urednika radio i TV stanica koje imaju mali broj novinara, a i ne bave se suvie
"ozbiljnim" sadrajima.

SPR: VESTI-PREGLED
Pregled vesti SPR u petak, 18. jula, u 17.30 asova

BEOGRAD - Premijer Srbije Zoran ivkovi potvrdio je da

e posetiti Sjedinjene Amerike Drave krajem ovog meseca.
Premijer ivkovi je izjavio novinarima da je dobio formalni poziv
da poseti Vaington tokom susreta u vladi Srbije s amerikih
ambasadorom u Beogradu Vilijamom Montgomerijem. ivkovi je
rekao da e, najverovatnije, posetiti Vaington od 24. do 30. jula, gde
e se sastati s dravnim sekretarom Kolinom Pauelom,
predsednikim savetnikom za nacionalnu bezbednost Kondolizom
Rajs i drugim zvaninicima i predstavnicima Kongresa, Senata,
poslovnih krugova i medija.

MOSKVA - Predsednik Vlade Crne Gore Milo ukanovi

izjavio je u Moskvi da je u razgovoru s ruskim ministrom inostranih
poslova Igorom Ivano-
71
vom "postignuta saglasnost po svim pitanjima", naglasivi
da je "Ivanov izrazio podrku procesu demokratizacije Crne Gore".
"Ovo je bio na prvi susret posle avgusta 1999. godine i sa
zadovoljstvom smo uoili razlike izmeu onog vremena koje je
karakterisala nestabilnost na Balkanu i sadanjeg kada su uinjeni
znaajni koraci u stabilizaciji stanja. Posebno smo zadovoljni
injenicom da je uinjen znaajan napredak u ostvarivanju
Beogradskog sporazuma", istakao je ukanovi u izjavi novinarima
posle razgovora sa Ivanovom.

KOPENHAGEN - Ministri inostranih poslova Srbije i Crne

Gore i Danske Goran Svilanovi i Per Stig Moler razgovarali su u
Kopenhagenu o nastojanjima da SCG postane deo evropskih
integracija, problemima koji u tom procesu postoje i zajednikom
traganju za nainima kako da oni budu prevazieni. Svilanovi je
istakao da je tokom troasovnog radnog sastanka bilo rei o
bilateralnim odnosima SCG i Danske u kojoj on boravi na poziv
kolege Molera. Razgovor dvojice efova diplomatije bio je posveen i
to boljoj pripremi boravka predsednika SCG Svetozara Marovia za
nekoliko dana u Briselu, koji dolazi u vreme "razlika u gledanju na
brzinu pridruivanja nae zemlje" Evropskoj uniji, rekao je
Svilanovi.

BUKURET - Rumunija snano podrava Srbiju i Crnu

Goru u njenim nastojanjima da se reformie u modernu evropsku
48
 dravu, izjavio u Bukuretu ministar unutranjih poslova Srbije
Duan Mihajlovi. On je, ocenjujui rezultate zvanine dvodnevne
posete Rumuniji, istakao da "moemo da raunamo na podrku
Rumunije u procesu integrisanja u Evropsku uniju, Partnerstvo za
mir i NATO", koristei i iskustva koje su vlasti u Bukuretu imale, da
bi na putu integrisanja izbegli ponavljanje greaka.

BUKURET - Ministar unutranjih poslova i vicepremijer

Srbije Duan Mihajlovi zahvalio je u Bukuretu rumunskom
premijeru Adrijanu Nastaseu za nain na koji je bio uz Srbiju u
traginim okolnosti-
92
ma ubistva biveg premijera Zorana inia. Mihajlovi je
tokom razgovora predao rumunskom premijeru linu poruku
predsednika vlade Srbije Zorana Zivkovia. Srbija eli da
tradicionalni odnosi prijateljstva dve zemlje teku pod znakom
"saradnja bez granica", rekao je Mihajlovi tokom susreta s
Nastaseom. Sagovornici su istakli elju dve zemlje za unapreenje
saradnje na ekonomskom planu.

BRISEL - Evropska komisija u Briselu usvojila je Regionalni

akcioni program za ovu godinu, koji se odnosi na podsticanje
regionalne saradnje izmeu Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske,
Srbije i Crne Gore i Makedonije. Taj program je "teak" 31,5
miliona evra i sredstva e biti ukljuene u program CARDS za
zapadni Balkan. Regionalni akcioni program namenjen je, pre svega,
za pospeivanje saradnje u etiri priorotetne oblasti - za zaitu
granica, izgradnju demokratskih institucija, demokratiju i stabilnost
i regionalnu infrastrukturu.

PODGORICA - Portparol komesara Evropske komisije

Krisa Patena Ema Advin potvrdila je Radiju "Slobodna Evropa" da
je ta komisija odluila da u septembru pone izradu Studije
izvodljivosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju Srbije i
Crne Gore sa EU, u oekivanju da do tada Skuptina dravne
zajednice SCG usvoji Akcioni plan o harmonizaciji ekonomskih
odnosa dve republike. Advin je dodala da Evropska komisija, iako to
nije neophodno, oekuje i podrku efova diplomatije zemalja EU za
taj korak.

PODGORICA - Portparol komesara za spoljne odnose

Evropske unije Ema Advin demantovala je tvrdnje da Brisel nije
zainteresovan da Srbija i Crna Gora ostanu u zajednici. "Takve
ocene nisu tane", izjavila Advin crnogorskom dravnom radiju i
ponovila da Brisel smatra da su "obe strane uinile izuzetne napore u
zajednikom zalaganju po pitanju Ustavne povelje i ekonomije, koja
dri zemlju u celini". Prema njenim reima, Evropa eli da podri
svaki takav zajedniki korak, jer smatra da je to najbolji put za bri
ulazak SCG u EU.
73

PRITINA - Bivi politiki voa rasputene OVK i sadanji

lider Demokratske partije Kosova Haim Tai eli da Kosovu
obezbedi nezavisnost, "zalae se za dijalog s Beogradom i za etniku
toleranciju, ali nee vie da vidi na teritorij i Pokrajine srpske
snage". "Kosovo se ne moe vratiti u prolost i stoga totalno
iskljuujemo prisustvo srpskih jedinica, vojske ili policije, bez obzira
na okolnosti", izjavio je Tai Frans presu. On smatra da "Beograd ne
bi trebalo ni da pomisli na takvu perspektivu", s obzirom da je
regionu "globalno potrebna bezbednost, a ne da se brine o pokretima
ove ili one armije".

49
 BANJALUKA - Glavni tuilac Hakog tribunala Karla del
Ponte izjavila je u Banjaluci da oekuje od vlasti Republike Srpske
da e preduzeti konkretne akcije u hapenju i prebaivanju u Hag
osoba koje se nalaze na javnim optunicama. Ona je, posle odvojenih
razgovora s predsednikom RS Draganom aviem i premijerom
Draganom Mikereviem, izjavila novinarima da su se u RS vlade
menjale, ali da je saradnja s Hakim tribunalom "ostajala
nepromenjena".

BUDIMPETA - Maarska policija je obavestila kolege u

Beogradu o nekim sumnjivim finansijskim transakcijama, ali se radi
o rutinskoj saradnji i informacijama poverljivog karaktera, navodi se
u zvaninom saoptenju Zemaljske policijske kapetanije (ORFK),
izdatom povodom dokumenta koji je guverner Narodne banke Srbije
Mlaan Dinki dostavio javnosti. "Informacije koje smo prosledili
srpskoj policiji su, mimo nae namere, dospele u javnost, a deo su
svakodnevne saradnje nadlenih organa dveju zemalja", istie se u
saoptenju.

HAG - Bosanski Hrvat Zdravko Muci, bivi komandant

logora elebii kod Prozora u Bosni i Hercegovini, osloboen je
daljeg izdravanja zatvorske kazne, odluio je Haki tribunal.
"Shodno odluci predsednika Tribunala, Muci je jutros puten iz
pritvorske jedinice Tribunala", saoptio je Haki sud. Predsedavajui
Hakog tribunala Teodor Meron je 9. jula
74
uvaio Muciev zahtev za prevremeno putanje na slobodu,
poto je u zatvoru proveo vie od sedam godina i izdrao dve treine
kazne.

ZAGREB - Ured hrvatske vlade za saradnju s Hakim

tribunalom potvrdio je da je primio zahtev Tribunala za sasluanje
penzionisanog generala Mirka Norca, u statusu osumnjienog za
aktivnosti u okviru vojnih akcija "Medaki dep" i "Oluja". U
saoptenju Ureda za odnose s javnou hrvatske vlade, dodaje se da
je zahtev Meunarodnog krivinog suda za ratne zloine poinjene
na tlu bive Jugoslavije, Ured, odmah po prijemu, uputio u
predvieni postupak.

HAG - Pretresno vee Meunarodnog krivinog suda za

bivu Jugoslaviju naloilo je, na zahtev Tuilatva, Miloradu Dodiku,
bivem premijeru Republike Srpske, da se pojavi kao svedok u
procesu koji se u Hakom sudu vodi protiv Radoslava Branina,
osumnjienog za ratne zloine poinjene na podruju Banjaluke. U
saoptenju pres slube Hakog tribunala istie se da se Dodiku
nalae, pod pretnjom kazne, da se pojavi kao svedok u postupku
protiv Branina, poev od 31. jula ove godine.

OSLO - Norveki list "Netavisen" objavio je da se za

Vladimira Milisavljevia, sa nadimkom "Budala", koga Interpol
trai u vezi sa ubistvom srpskog premijera Zorana inia, traga, jer
se tvrdi da je umean u organizovanje bordela u Oslu. Prema
najtiranijem norvekom dnevniku "VG", Milisavljevi je protekle
dve godine redovno putovao u Oslo gde je imao salone za masau,
koji su bili paravan za prostituciju. "VG" tvrdi da se sumnja da se
Milisavljevi (26) i Milan Jurii (28), jo jedan lan Zemunskog
klana osumnjien za ubistvo premijera inia 12. marta, kriju u
istonim delovima Norveke.

LONDON - Britanska policija potvrdila je da je ranije

pronaeni muki le telo nestalog vojnog eksperta dr Dejvida Kelija,

50
 jednog od kljunih svedoka manipulacija vezanih za oruje za
masovno unitenje u Iraku. "Moemo da potvrdimo da pronaeno
75
telo odgovara opisu dr Kelija. Telo jo uvek nije zvanino
identifikovano", rekla je portparol policije. Britanska policija
saoptilaje da je jutros pronala u blizini Kelijeve kue u
Haroudaunhilu u Oksfordajru, 70 kilometara zapadno od Londona,
neidentifikovan muki le.

VAINGTON - Amerika vlada potroila je 18 milijardi

dolara u protekle dve decenije za uklanjanje radioaktivnog otpada iz
vremena proizvodnje atomskih bombi, ali i dalje kasni u sprovoenju
tih programa i ne garantuje da e nova strategija breg ienja
nuklearnog otpada uspeti, objavljeno je u Kongresu SAD. Premda su
pokuaji administracije predsednika Dorda Bua da smanji
trokove i ubrza uklanjanje nuklearnog otpada za svaku pohvalu, taj
program se oslanja na neproverene tehnologije i postupke, a suoava
se i s potencijalnim pravnim problemima, ustanovili su istraitelji
Opte raunovodstvene uprave (GAO) u izvetaju koji je u etvrtak
dostavljen nadlenom potkomitetu Predstavnikog doma.

TEL AVIV - Izrael i Velika Britanija dogovorili su se da

pojaaju saradnju u razmeni obavetajnih informacija, tako to e
dve vlade razmenjivati tajne informacije preko posebno postavljenih
zvaninika, objavljeno je u Tel Avivu. Dva izraelska zvaninika koji
e se time baviti su ef kancelarije premijera Arijela arona Dov
Vajslagas i general-major Joav Galant, aronov vojni sekretar.
Oekuje se da Velika Britanija uskoro obelodani koji su njeni ljudi za
takvu vrstu saradnje.

(Kraj)

UPR: VESTI-PREGLED
Pregled vesti UPR u petak, 18. jula, u 23 asa

BEOGRAD - Skuptina Srbije usvojila je Zakon o Narodnoj

banci Srbije, koji obezbeuje jaanje nezavisnosti centralne banke,
nadzor Skuptine
76
nad njenim poslovanjem i unapreenje koordinacije NBS i
vlade. Zakon je, uprkos tenzijama koje su vladale ovih dana u
javnosti, pojaane sukobom ministra finansija Boidara Delia i
guvernera NBS Mlaana Dinkia, glatko usvojen sa 108 glasova za i
34 protiv, a 13 poslanika nije glasalo.

BEOGRAD- Vojnik Pavel Kraji (21) iz Bakog Petrovca,

rtva je eksplozije runog bacaa "zolja" koja se dogodila prilikom
izvoenja obuke u oklopnoj jedinici Vojske Srbije i Crne Gore u
Kraljevu, saoptila je Uprava Ministarstva odbrane za odnose s
javnou. Kako se navodi, Kraji je, teko povreen, prebaen u
kraljevaki Medicinski centar, gde je podlegao povredama. Posle
eksplozije koja se dogodila jue, prilikom izvoenja popodnevne
obuke, helikopterom su na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu
prebaena etiri tee povreena vojnika i oni su van ivotne
opasnosti. Lake je povreeno osam vojnika a oni su zbrinuti u
Medicinskom centru u Kraljevu.

BEOGRAD - Srpski premijer Zoran ivkovi izjavio je da

nema pregovora o ulasku drugih stranaka u sadanju koalicionu
vladu. "Ni ja lino niti Demokratska stranka ne pregovara ni sa kim
o ulasku u vladu", rekao je ivkovi posle susreta s amerikim

51
 ambasadorom Vilijamom Montgomerijem i dodao da vlada nema
razloga da strahuje za svoju budunost.

BEOGRAD - Pet vojnika koji su jue hitno prebaeni na

Vojnomedicinsku akademiju, zbog povreda zadobijenih tokom obuke
u oklopnoj jedinici Vojske Srbije i Crne Gore u Kraljevu, u
stabilnom su stanju i van ivotne opasnosti, izjavio je Tanjugu
naelnik Sektora za leenje na VMA dr Stevan Sikimi. Operisani su
Branko Uroevi, koji je imao povredu kosti lobanje, Aleksandar
Babi, primljen sa povredom desnog oka i naprsnuem desne bubne
opne i Zoran Gliovi, koji je zadobio povredu levog oka. Na leenju
su zadrani i Sead Ljaji i Danijel Adi, kod kojih hirurka
intervencija nije bila po-
77
trebna. Oni e biti zadrani na leenju, dok e dvojica lake
povreenih uskoro biti puteni kui.

BEOGRAD - Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar

Marovi izjavio je da e nadleni dravni organi uiniti sve kako bi se
ispitali razlozi koji su doveli do eksplozije u kasarni u Kraljevu, u
kojoj je jedan vojnik poginuo, a vie ih povreeno i da e javnost biti
upoznata s rezultatima istrage. Marovi je, zajedno s predsednicom
Skuptine Srbije Nataom Mii i naelnikom Vojnomedicinske
akademije general-majorom Zoranom Stankoviem obiao pet
povreenih vojnika i izrazio najdublje aljenje zbog traginog
dogaaja.

BEOGRAD - Ministar odbrane dravne zajednice Srbija i

Crna Gora Boris Tadi izjavio je da su svih pet vojnika, koji su
ranjeni jue tokom obuke u kasarni u Kraljevu, van ivotne
opasnosni i da su povoljne prognoze za njihov oporavak. Tadi je,
posle posete ranjenicima na Vojno-medicinskoj akademiji, objasnio
da se nesrea dogodila tokom obuke kada je akativiran raketni baca
RPG-22, kalibra 64 milimetra, koji inae nije u arsenalu Vojske SCG.
Ministar odbrane je naglasio da e istraga utvrditi sve okolnosti
nesree, a krivci e biti kanjeni. Tadi je dodao da e istraga
pokazati da li je re o diverziji ili o "kriminalnom nemaru". On je
istakao da e istraga utvrditi i kako je to oruje dospelo u priruni
magacin i kako je mogue da, bez kontrole, takvo oruje s
eksplozivnim bojevim projektilom vojnici nose tokom obuke.

KRALJEVO - Vojni istrani organi jo utvruju kako se

umesto kolskog, u runom bacau tipa "zolja" jue na poligonu za
obuku u kasarni Jaruljak u Kraljevu, nalo bojevo punjenje, od ije
je eksplozije jedan vojnik poginuo, petorica su tee ranjeni, dok su
sedmorica zadobila lake povrede. Po zavretku istrage, kako je
najavljeno, bie izdato zvanino saoptenje.

78

BEOGRAD - Ministarstvo finansija i ekonomije Srbije

saoptilo je da je Skuptina danas jednoglasno - nacionalnim
konsenzusom, usvojila Zakon o finansiranju politikih stranaka.
Usvajanjem ovog zakona, kako je ocenjeno, politiki ivot u Srbiji
znaajno e se unaprediti, uz istovremeno jaanje demokratskih
institucija.

BEOGRAD - Skuptina Srbije usvojila je Zakon o carinama

i izmene i dopune Zakona o akcizama. Carinski zakon uraen je u
saradnji sa evropskim ekspertima, omoguava efikasno
organizovanje uprave i sprovoenje postupka carinjenja.

52
 BEOGRAD - Poslanika grupa DOS - Reforme Srbije u
republikom parlamentu nee pokretati pitanje poverenja vladi, ak i
u sluaju da se optube guvernera Narodne banke Srbije Mlaana
Dinkia da su slubenici vlade Zoran Janjuevi i Nemanja Kolesar
umeani u "pranje" novca, pokau kao tane, izjavio je ef te
poslanike grupe Bojan Pajti.

BEOGRAD ef poslanike grupe DOS-Reforme Srbija u

republikom parlamentu Bojan Pajti izjavio je da e Odbor za
finansije u ponedeljak "imati formiran predlog ko e biti novi
guverner Narodne banke Srbije" i da li na e na toj funckiji ostati
dosadanji guverner Mlaan Dinki. Odbor za finansije mora da
uzme u obzir i da li Dinki moe na odgovoran i ozbiljan nain da
obavlja taj posao, rekao je Pajti novinarima u Skuptini Srbije,
naglasivi da "nije velika verovatnoa" da e dosadanji guverner
ostati na toj funkciji. Na pitanje da li e novi kandidat za guvernera
biti ministarka za energetiku Kori Udoviki, Pajti je rekao da ne eli
da pekulie sa imenima, ali je dodao da je "dobra ideja da to bude
ena".

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Mlaan

Dinki uputio je kopiju dopisa taba Maarske nacionalne policije
predsedniku Komisije za spreavanje pranja novca Oliveru Bogavcu,
sa zahtevom da proveri bankarske raune navedenih lica,
79
poto novane transakcije prelaze sumu od 600.000 dinara.
Dinki se u pismu pozvao na Zakon o spreavanju pranja novca,
prema kojem je pri svakoj transakciji novca veoj od 600.000 dinara
banka "duna da utvrdi identitet stranke i zatrai pismenu izjavu o
tome da li transakciju vri u svoje ime ili kao punomonik".

BEOGRAD - Predsednik stranke G17 plus Miroljub Labus

uputio je otvoreno pismo srpskom premijeru Zoranu ivkoviu sa
zahtevom za smenu izvrnog direktora Agencije za sanaciju banaka
Nemanje Kolesara i upozorenjem da e napustiti funkciju
predsednika Save ta Agencije, ukoliko Kolesar ne bude smenjen.
"Molim vas da prosledite Vladi moj zahtev da odmah smeni
gospodina Nemanju Kolesara, izvrnog direktora Agencije za
osiguranje depozita, sanaciju i likvidaciju banaka i biveg efa
kabineta predsdenika Vlade Srbije, zbog osnovane sumnje da je
umean u poslove nespojive s njegovom funkcijom", navodi u pismu
Labus.

BEOGRAD - Srpski premijer Zoran ivkovi nije prihvatio

zahtev predsednika Saveta Agencije za sanaciju banaka Miroljuba
Labusa da odmah smeni izvrnog direktora te agencije Nemanju
Kolesara, ukazujui da "osnovi sumnje ne mogu biti dovoljan osnov
za smenjivanje bilo kog funkcionera". Ukoliko nadleni organi, posle
adekvatne istrage, utvrde da je Kolesar uestvovao u nedozvoljenim
poslovima, Ziv kovi je, u pismu Labusu, najavio da e preduzeti sve
neophodne mere da bi sauvao autoritet i kredibilitet Agencije.

BEOGRAD - Odbor za pravosue stranke G17 plus otro je

protestovao zbog izjave zamenika Okrunog javnog tuioca
Dragoljuba Stankovia da u dokumentu te stranke o umeanosti
vlade u "pra nje novca", nema elemenata krivinog dela, zbog ega
je zatraio njegovu suspenziju. "Zahtevamo da se Dragoljub
Stankovi odmah suspenduje sa tog sluaja i da dalju istragu
preuzme Okruni javni tuilac ore Ostoji, imajui u vidu
razmere tog finansijskog
80

53
 skandala i mogue posledice po unutranju i meunarodnu
reputaciju zemlje", navodi se u izjavi predsednika Odbora G17 plus
za pravosue Desimira Dragojlovia.

BEOGRAD - Predsednik Demokratske partije Kosova

Haim Tai i predsednik Skuptine Kosova Nedat Daci pozvali su
raseljene da se vrate na Kosovo, garantujui im "dobrodusedstvo i
ravnopravnost u integraciji u kosovsko drutvo". "Povratak izbeglica
na Kosovo je projekat koji odgovara svim stanovnicima i izbeglicama
koje se nalaze van Kosova. To su stanovnici Kosova, treba da se
integriu u kosovsko drutvo i bie dobro doekani, jer je Kosovo i
njihova otadbina", rekao je Tai i intervjuu za dananju emisiju
UNHCR-a "Povratak" na RTS.

BEOGRAD - Demokratska stranka Srbije predstavila je svoj

Nacrt ustava Srbije u kome se u prvom lanu navodi da je Republika
Srbija drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive,
zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi.

BEOGRAD - Skuptina Srbije zasedae u utorak, 22. jula, a

na dnevnom redu bie, na zahtev grupe od 107 poslanika, predlog za
izbor tuioca za ratne zloine, koji je podnela republika vlada.

BEOGRAD - Vee Univeztiteta u Beogradu odbacilo je

zahteve pojedinih fakulteta za proirenje upisnih kvota, s
obrazloenjem da fakulteti nemaju kadrovske, prostorne i tehnike
mogunosti da prime vei broj studenata.

PODGORICA - Ministar unutranjih poslova Crne Gore

Milan Filipovi demantovao je tvrdnje podgorikih medija da je
policija podnela krivinu prijavu protiv biveg direktora "Telekoma"
Jusufa Fetahovia, alije potvrdio daje poslovanje tog preduzea i
njegovog ranijeg direktora pod istragom.

BEOGRAD - Demokratska alternativa oekuje da nadleni

organi utvrde da li su istinite tvrdnje gu-
81
vernera Narodne banke Srbije Mlaana Dinkia i da
obaveste javnost o svemu, izjavila je potpredsednica te stranke Nada
Kolundija.

PODGORICA - Demokratska partija socijalista ponovo je

pozvala opozicione stranke na dijalog o prevazilaenju
parlamentarne krize, nastale posle odluke opozicije da, zbog
ukidanja televizijskih prenosa sednica Skuptine, bojkotuje rad
parlamenta.

BEOGRAD - Industrijska proizvodnja u Srbiji i Crnoj Gori

u junu je opala 2,3 odsto u odnosu na prosenu mesenu proizvodnju
prole godine, dok je u odnosu na predhodni mesec porasla 1,4 odsto,
rekao je pomonik direktora Zavoda za statistiku SCG Dragi
Stojiljkovi.

NOVI SAD - Dve osobe izgubile su ivot u poaru u

viespratnici na novosadskom Bulevaru osloboenja 151. Stana
Kapor (95) je, prema reima oevidaca, beei ispred vatre, skoila sa
osmog sprata, gde je izbio poar, a u jednom od tri izgorela stana u
toj zgradi pronaeno je i ugljenisano tel o llinke Jurii.

(Kraj)

54
 9.1. SAOPTENJA

Relativno veliki deo generalnog servisa svake nacionalne agencije ine saoptenja
raznih dravnih institucija i organizacija. Delovanje vlada gotovo se iskljuivo predstavlja
javnosti saoptenjirna sa sednica, a to je najee sluaj i sa dravnikim aktivnostima -
posetama delegacija, prijemima, razgovorima na najviem nivou ...
Kada su u pitanju saoptenja iz kabineta predsednika ili iz Saveta ministara SCG i
vlada Srbije i Crne Gore, nepisano pravilo je da se daju u celosti, bez skraivanja i bez
veih korekcija teksta, to ne znai da su armnestirana od pravila zanata. I kod tih
saoptenja, u kojima je obino u sredini ili ak pri kraju, lid mora biti napred, ali se pri
redigovanju ne smeju povrediti injenice, ocene, zakljuci, smisao i sutina. Razlog je
jednostavan - u elji da se tekst uini jedno-
82
stavnijim i razumljivijim za prosenog itaoca, deavalo se da se izmeni sutina
saoptenog i tako izazove prilina teta.
Sva druga saoptenja manje vanosti i "sa nieg nivoa" podlona su normalnom
urednikom tretmanu, ba kao i svaka druga vest. Najee je neophodna novinarska
obrada, sa pronalaenjem lida u tekstu sroenom administrativnim jezikom.
Postoje i saoptenja koja nacionalna agencija nije duna da prenosi - saoptenja
preduzea, kulturnih ustanova, banaka, sportskih drutava ... U takvim sluajevima,
diskreciono je pravo urednika da procene da li u tom saoptenju ima podataka koji bi
zanimale itaoce i medije.

9.2. DEMANTI, ISPRAVKE, "NOVINARSKE PATKE"

Kada u neemu pogrei, agencija ne srne da okleva - ispravka se mora dati odmah.
Pokuaj da se greka preuti, najee donosi tetu i porazno deluje na "rejting" kue.
Ljudski je greiti i to zaista vai za sve, a posebno za agencije koje se trude da stalno ure.
Ne priznati greku je glupo i, po pravilu, kontraproduktivno. Zato agencija daje ispravke
koje su korisnici duni da uvae.
Kada se daje ispravka, ona bi trebalo da bude precizna i jasna. Nije dovoljno (mada
se, naalost, esto deava) napisati samo ispravka. Neophodno je da se na samom poetku
teksta napie i u emu se ispravka sastoji.
Vest e, tako, imati ve u slagu upozorenje (npr. SPR:SADKLINTON
(ISPRAVKA), a zatim, na poetku teksta, objanjenje:

"Ispravka u treem paragrafu - ime amerikog ministra

odbrane je Vilijem, a ne MajkI, kako je grekom objavljeno."

Zatim sledi tekst sa ispravljenim imenom.

Nekada je, zbog sporijeg sistema emitovanja, ponavljanje celih tekstova dovodilo
do zaguenje tikera, pa se to inilo zaista retko. Danas, kada brzina nije problem, svaku
ispravku bi trebalo da prati kompletan ispravljeni tekst.
Agencija je u situaciji da objavljuje i demantije. Veliki deo agencijskih tekstova
zasniva se na neijim izjavama o neemu, pa je praksa da se potrai i miljenje druge
strane ako je oigledno da se tom izjavom neko optuuje, osuuje, napada. Deava se,
meutim, da takva namera ne bude oigledna, pa zatim usledi odgovor "prozvane strane".
83
U takvim situacijama, agencija e objaviti taj demanti, uz pratee obrazloenje da je
samo prenela neiju izjavu i da nije imala razloga da posumnja u njenu verodostojnost.

55
 Tanjug, po pravilu, ne objavljuje demantije na tekstove i izjave koje on nije
objavio. Izuzetak e, razume se, biti demanti koji sam po sebi ima vrednost vesti.
Agencija, ba zbog brzine kojom radi, mora posebno da se uva podvala i
takozvanih novinarskih patki. Svaku iole "sumnjivu" vest trebalo bi odmah proveriti,
telefonske izjave uzimati kao verodostojne samo ako dobro poznajete onog s kim
razgovarate. .Prvoaprilske ale" nisu obavezno povezane sa prvim aprilom.
Za agenciju je vest samo ono to se zaista dogodilo, pa je duna da svoje izvetae,
svim sredstvima, odui od svakog pokuaja da neto proguraju jer e se "sigurno dogoditi".
Drugaiji pogled na novinarstvo moe da dovede do neugodnih posledica, pa e
tako u analima novinarstva ovih prostora sigurno ostati zabeleen veliki kiks Hrvatskog
radija i zagrebakog "Veernjeg lista" vezan za pogibiju amerikog ministra trgovine Rona
Brauna, u aprilu 1996. godine.
Radio je u udarnim vestima, u 15 asova, objavio da je Braun stigao u Dubrovnik i
da ga je doekao hrvatski premijer Zlatko Matea (Braunov avion sruio se u blizini
Dubrovnika oko 14.50 sati !)
Vest je, u takozvanom provincijskom (ranije stampanom) izdanju, preneo i
zagrebaki "Veernjak" koji je u "ekskluzivnosti" otiao jo dalje i prene o "izjavu" Brauna
po dolasku u Dubrovnik!
"Osnovni razlog mog boravka u regionu je to to su kljuevi ouvanja mira u
dugoronom ekonomskom rastu i stvaranju novih poslovnih mogunosti i od posete
oekujem uinke sline onima koje je Amerika svojom ekonomskom pomoi postigla pre
50 godina u zemljama Zapadne Evrope", "rekao" je "Veernjaku" nesreni ameriki
ministar koji, naalost, nije stigao u Dubrovnik, ve je zavrio ivot u smrskan om avionu,
na brdu Sveti Ivan, nadomak dubrovakog aerodroma "ilipi".
Urednici Hrvatskog radija i "Veernjeg lista" nisu sumnjali da e Braun doputovati
u Dubrovnik, a rokovi emisije (tampe) pogurali su ih da naprave neoprostivu greku.
Pokazalo se, po ko zna koji put, da se u novinarstvu moe nagaati, ali se to nikada ne srne
predstaviti kao injenica.
ista novinarska la u novinarskom slengu naziva se "novinarska patka". Ta
sintagma nastala je u vreme pruskog kralja Fridriha Velikog (1712 - 1789).
84
Taj prosveeni apsolutista, domain Voltera, zavodio je red i u tadanjem
novinarstvu. Zahtevao je da svaku neproverenu vest redaktor oznai skraenicom NT (non
testan - nisam proverio).
Poto se NT izgovara en - te, a na nemakom Ente znai patka - eto tajne porekla
pojma "novinarska patka".

9.3. MALISAVETI

Stara misao "Stil je ovek" probie se lako kroz sva "pravila" agencijskog
novinarstva i praksa pokazuje da i u sluajevima potpunog potovanja svih profesionalnih
uzusa iskusni urednici mogu da "prepoznaju" nain pisanja veine kolega reportera.
Preputajui svakom mladom novinaru da slobodno trai svoj stil, nudimo jo neke male
savete.

9.4. CITIRANJE

Citati daju boju izvetaju i ine ga uverljivijim (osoba je to izgovorila od rei do

rei, dakle to je tako), ali se ne smeju zloupotrebljavati, to posebno vai za citiranje
delova reenica.
56
 Kada se citiraju potpuno oekivane ili oigledne stvari, samo se iri tira italac
(primer pogrene primene: Ministar inostranih poslova Ognjene zemlje izjavio je daje
"veoma zadovoljan rezultatima posete Beogradu" - u toj konstataciji nema nieg neobinog
i neuobiajenog, pa time ni razloga da se citira uz navodnike.
Primer dobre primene: Ministar inostranih poslova Ognjene zemlje izjavio je da je
"apsolutno zaprepaen epohalnim rezultatima posete". Tako neobian renik zasluuje
citiranje, naravno pod uslovom da je dotini ministar zaista to i rekao i da nije u pitanju
zanos prevodioca.
Citiranje mora to i biti - prenoenje onog to je osoba uvestima zaista rekla i oko
toga ne srne biti pogaanja. Apsolutno je zabranjeno da se kao citat prenosi novinarska
interpretacija neke izjave, ak i kada je interpretacija tana. Citat znai samo jedno -
doslovno prenoenje neijih rei.
Postoje izuzetno retke situacije u kojima ovo pravilo ipak ne vai - kada je
oigledno da je u izjavi neka nenamema gramatika greka. Novinar e to ispraviti, ali ne i
u sluajevima kada su te greke deo boje izvetaja.
Prenoenje neije izjave zahteva novinarsko "rekao je" na kraju reenice i to je
jedno od pravila svetskih agencija. Kod nas se smatra da ponavljanje tog glagola ini tekst
dosadnim i neatraktivnim, pa se
85
pribegava raznim zamenama, koje to najee nisu, tipa "ukazao je", "naglasio je",
"istakao je".
U takvim sluajevima itaocu (sluaocu) ostaje da veruje novinaru da je neko neto
zaista naglasio ili istakao. Takve kvalifikacije takoe govore da novinar i agencija veruju
da je to to je izreeno zaista tano. To ne bi trebalo da bude posao agencije - ona je tu da
prenese ta je neko rekao, bez presuivanja o istinitosti njegove izjave.
Kada se, s druge strane, izveta poslui izrazima "prema njegovim reima", ili
"tvrdi", to moe da znai da mu ba ne verujemo, ali, eto, on tvrdi.

9.5. IZVORI

Izvor je izuzetno znaajan za agencijsko novinarstvo, pa se o njemu uvek mora

voditi rauna. italac ne srne da ostane u dilemi ko je rekao ili saoptio neto.
Svaka vest ima izvor, pravilo je koje ne trpi izuzetke i nikada se ne kri. Nije,
meutim, dovoljno rei "saznaje se u izvorima" ili "saopteno je". Za verodostojnostje od
izuzetne vanosti ko je saoptio i da li su "izvori" dovoljno uver1jivi. Ako navoenje
dugakog naziva ustanove optereuje lid, u glavi vesti je doputen izraz "saopteno je", ali
se ve u narednom pasusu mora rei ko je saoptio.
Cesto se deava da izvori zahtevaju anonimnost i to je injenica sa kojom se mora
iveti. Ipak, ne srne se prenebregnuti osnovni zahtev - takav izvor se mora barem priblino
locirati (visoki funkcioner Ministarstva unutranjih poslova ...) i moe se tako koristiti
samo za injenice, a ne i za miljenja.
Doputeno je - "Rezultati istrage o poaru koji je unitio fabriku alat1jika u
Prigrevici, bie saopteni sutra", izjavio je visoki funkcioner Ministarstva pravde.
Nije doputeno - "Istraga e, najverovatnije, pokazati da je za poar koji je unitio
fabriku alat1jika u Prigrevici kriv noni uvar", izjavio je visoki funkcioner Ministarstva
pravde (kada neko izrie stav, pa u ovakvom sluaju i "presudu", neophodno je i njegovo
ime i prezime).
Kada se pie o nekom sporu i prenose argumenti dve strane, nije doputeno
prenositi anonimne izvore koji optuuju protivnika. Tu su ime i funkcija obavezni i nije
dozvoljena konstrukcija "Kau u preduzeu".

57
 Pasivni glas i uoptavanje veoma su esti i u navoenju izvora"M.M. iz Jagodine,
koju smatraju najstarijom enom u naoj zemlji", "CZ99, koji strunjaci smatraju
najkvalitetnijim svetskim pitoljem"
86
- iako bi u svim sluajevima bilo normalno i mnogo efektnije da se kae ko to
smatra (u prvom sluaju, na primer, prema podacima Zavoda za statistiku SRJ, itd).
Kada su u pitanju izvori, najea podvala u agencijskom novinarstvu jeste
korienje rei posmatrai. Gotovo po pravilu, ona se upotrebljava kada novinar eli da
neto prokomentarie, a da to ne izgleda kao njegov komentar ve objektivno prenoenje
tuih ocena.
Posmatrae treba po svaku cenu izbegavati, a to vai i za krugove bliske nekome ili
neemu.
Nepotvreni izvetaji znae upravo to - izvetaje koje treba proveri ti pre
objavljivanja. Mogu se koristiti samo ako neko verodostojan komentarie takve glasine -
"Ministar inostranih poslova Ksanadua demantovao je glasine da je u jueranjem
zemljotresu stradalo vie desetina hiljada ljudi, ponavljajui da je u ruevinama do danas
pronaeno pedesetak poginulih ... "
Procena o broju prisutnih na politikom mitingu nema mnogo smisla ako je izvor
organizator, ali se i njegova procena moe koristiti ako je u ogromnom raskoraku sa
procenom policije (koja je, najee, jedini meritorni izvor za to) - "Policija procenjuje da
je mitingu na Trgu Nikole Tesle prisustvovalo oko 15.000 ljudi, a organizator tvrdi da se
okupilo vie od 100.000 pristalica Stranke pravde ... "
Pravilo "uti i drugu stranu" i ukrtanje izvora su obavezni.

9.6. PRECIZNOST

U brzini (a ona je u agencij i, da podsetimo "stoti put", izuzetno vana) desi se da

"ispadne" neka re to moe da dovede do veoma ozbiljnih posledica. U Tanjugu se
deavalo da izostavljena reca "ne" drastino promeni smisao neke vane politike izjave,
ali je, sreom, ipak bilo mnogo vie situacija koje su izazivale smeh i kada je greka na
vreme uoena.
Tako su na sto deurnog urednika u jednom danu stigle dve vesti iskusnih novinara
koje su zbog sitnih promaaja postale besmislene, ali su mesecima sluile kao primer kada
bi se mlaim novinarima "popovalo" o potrebi da budu precizni i paljivi.
U prvoj je pisalo da je u jednom preduzeu proizvodnja u septembru poveana dva
odsto u odnosu na avgust, iako su radnici bili na kolektivnom odmoru! Naravno, nisu
roboti zamenili ljude, ve je (kako se ispostavilo u telefonskom razgovoru) novinar hteo da
kae da je proizvodnja poveana iako je u septembru vie radnika bilo na kolektivnom
odmoru nego u avgustu.
87
Nekoliko sati kasnije stigla je druga .vest dana" - u lidu je pisalo da su radnici jedne
firme stupili u generalni trajk, a ve u narednoj reenici da svi pogoni normalno rade!
Provera je pokazala da ni u tom preduzeu nije uvedena robotizacija, da nije bilo ni
trajkbrehera, ve je trajkaki odbor obeao da e pogoni normalno proraditi im budu
ispunjeni njegovi zahtevi !
Dovoljno je, ponekad, da iz teksta izostane (grekom ili neznanjem) samo jedna
re, pa da vest dobije kominu notu. Tako je objavljeno da je Drutvo knjievnika
Vojvodine (DKV) saoptilo da je u najui izbor za nagradu DKV za knjigu i prevod godine
ulo sedam knjiga lanova Drutva! (mislilo se naravno na knjige pisaca lanova Drutva,
poto knjige nisu lanovi).

58
 Tanjug, naravno, nema "autorsko pravo" na takve komine zabune. U vrlo
uglednim beogradskim novinama osvanulaje vest daje odrana Skuptina Udruenja
galopera! Sa prilinom sigurnou se, ipak, moglo pretpostaviti da konji galoperi nisu
osnovali svoje udruenje i odrali skuptinu, ali je itaocu ipak ostalo da nagaa da se
radilo o udruenju odgajivaa, trenera ili jahaa.
Dva dana kasnije, u istom listu se pojavila vest da je odrana i Skuptina udruenja
kasaa! Do danas, nije se oglasilo Udruenje tegljaa (tegleih konja).

9.7. STIL

Novinari, ponajpre agencijski, nikada ne treba da smetnu s uma sintagmu, bolje rei
savet Ivana Krilova: "Treba pisati tako da reima bude tesno, a mislima prostrano".
Gomilanje, inflacija rei, isto je to i inflacija novca. Jer, kao to je govorio Ivo
Andri, to ga je vie - vrednost mu je manja. Stil ne sme da bude laan i neiskren, a svaku
reenicu valje negovati i pisati kratko, jednostavno i prirodno.
Zato je jednostavan stil i najtei stil, govorio je Andri polaznicima prve novinarske
kole (mart-septembar 1946. godine) kojima je, sa mnogo stila, predavao stilistiku.
Podseao je Andri na rei velikih pisaca - Gogolja ("Do jednostavnosti treba
narasti"), Getea (" Ko hoe da ima jednostavan stil, treba da muje prvo jasno u glavi"),
Balzaka ("Tana misao nosi sama u sebi lepotu i finou").
U novinarstvu ima puno zaljubljenika u taj poziv, ali je za novinara pogubna
samozaljubljenost i nekritinost prema sopstvenom tekstu. Rogobatna i nejasna reenica,
prenatrpana frazama, metaforisa-
88
njem, izraubovanim mislima i izanalim opisima, naterae i naj dobronamernijeg
itaoca da proslovi: "Kojeta".
Tada je sve uzaludno jer "kupac nee robu", u ovom sluaju informaciju (Daba ste
kreili - osvanuo je grafit na tek okreenom zidu).
Novinar koji ne vodi rauna o itaocima, po pravilu je daba kreio. Zato, bez
obzira na nunost brzog, kratkog, jasnog i pouzdanog pisanja, kad god je mogue treba
raditi kao u slikarstvu. "Raditi i povremeno se izmicati pa sa odreene daljine posmatrati
oima itaoca, koji e zapravo na rad kritikovati", savetovao je Andri.
Na stranu uredniko "preoravanje" tekstova, glavni i najkvalifikovaniji kritiar je
nepoznati italac. lako ga ne poznaje "u glavu", novinar mora uvek da zna ta itaoca
zanima i kako da mu to brzo i razumljivo prenese.
italac se ne sme potcenjivati, ali se ne sme ni pretpostavljati da je on sa neim ve
upoznat, pa mu, bez podseanja, uskraivati neke bitne injenice. (Jedan iskusan urednik u
Tanjugu stalno je govorio mladim novinarima: "Piite tako da vas razume i akademik i
moja strina Jula u Lapovu").
Nepoznati italac istovremeno je i strog sudija i dragocen saradnik. Ako novinar to
stalno ima na umu, tekstovi e biti jasniji i jednostavniji.
Dobar stil se prevashodno stie pisanjem novinarskih tekstova, ali i itanjem knjiga,
ponajvie beletristike. Uporedo valja oslukivati govor oko sebe. Stil se ui i u vozu, na
pijaci, gradilitu, njivi, u kafani, na ulici ... svuda.
Jezik naroda je neiscrpan izvor. Zato nije na odmet setiti se i saveta Vuka
Karadia da se treba sluiti jezikom hercegovakih kiridija i meandija, kojim se moe
izraziti sve to ljudska kultura zahteva. Narodni jezik i njegov slikoviti izraz aktuelni su i
sada, u eri kompjutera, uz sva neophodna obogaivanja.
Sve ovo, razume se, ne treba bukvalno shvatiti kao recept. Jer, ni za novinarski stil-
recepta nema. Sigurno je jedno, stil se ne srne zapostaviti, bagatelisati, odbacivati kao

59
suvian, ili nemogu u agencijskom novinarstvu, iako ono ima svoje ablone i kalupe. Ti
kalup i su zanatski i tehnoloki, ali nee sputati stil novinara koji ima nerv i ''icu''.
U novinarstvu stil ne sme biti sam sebi svrha, ali se ne sme ni potcenjivati ili
odvajati od knjievnog. Postoji samo rav i dobar stil i na jednoj i na drugoj strani, govorio
je mudri Andri.
89

9.8. FRAZE I BESMISLICE

U novinarstvu su velike muke s reima, jer pod presijom brzine izvetavanja

promaknu izlizani izrazi, fraze i floskule kojima u tekstu nikako nije mesto. Pritisak tzv.
birokratskog jezika (beskunikog, kako ga je nazvao knjievnik Milovan Danojli) sve je
vei i nije ga lako izbei, pogotovo ako se ne neguje sopstveni jezik i stil.
Podleganje takvom jeziku pogubno je ne samo za stil, ve i za novinarstvo i od
njega bi trebalo beati k'o avo od krsta.
Frazetinama, izraubovanim klieima i ravim kovanicama mesto nije u novinarstvu,
ali se, ipak, svakodnevno mogu nai u novinskim tekstovima, ili uti u radio i TV
emisijama i zaista ponekad zvue kao zloslutni Orvelov "novogovor".
Proitaete, tako, da novim kolektivnim ugovorom "Uesnici dogovaranja
samostalno, dogovorom, utvruju postupak dogovaranja" (ta god to znailo), ili da je
"Dinamika utroenih sredstava vea od ukupnih prihoda" (ovo je ve lake - htelo se rei
da se vie troilo nego to je zaraeno). Ali, zato jednostavno kada moe komplikovano, a
moda se to ini da se "Vlasi ne sete".
Takvih, pa i jo drastinijih primera, ima na pretek. Sve u znaku one narodne: "iv
mi Todor, da se ini govor".
Dord Orvel, pisac ,,1984." i "ivotinjske farme", veliki majstor jednostavnog,
snanog stila, tvrdio je jo pre pedesetak godina da loi tekstopisci ne biraju rei zbog
njihovog znaenja, ve "prilepljuju duge trake rei koje je ve sloio neko drugi".
U virtuoznoj demonstraciji duha i superiomog stila, Orvelje na taj moderni jezik
"preveo" stih iz starozavetne Knjige propovednikove.
U Bibliji, stih je glasio: "Opet vieh pod suncem da nije do brzijeh trka, ni rat
do hrabrijeh, ni hljeb do mudrijeh, ni bogatstvo do razumnijeh, ni dobra volja do
vjetijeh, nego da sve stoji do vremena i zgode". (gl. 9, stih 11.)
U Orvelovom prevodu na "moderni" engleski to je izgledalo ovako:

"Objektivno razmatranje savremenih fenomena navodi na

zakljuak da uspeh ili propast u takmiarskim delatnostima ne
pokazuju tendenciju da budu proporcionalni uroenoj sposobnosti,
ve da se nezaobilazno mora uzeti u obzir element nepredvidivosti" .
90

9.9. (ZLO) UPOTREBA NOVINARSKIH KLIEA

U novinarstvu se koriste razne kovanice, sinonimi, izrazi, izreke, kombinacije rei

koji su, zbog este upotrebe i trpanja tamo gde im nije mesto, postali ovetali novinarski
kliei.
Te kombinacije, kovanice, izrazi, esto su dobrodoli i neizbeni, pogotovo u
vremenskom kripcu, kada valja pisati brzo, kratko, razumljivo i, ako je ikako mogue,
zanimljivo. Jer, neki od njih mogu da zamene vei broj rei, reenica, ponekad i pola
lajfne teksta. Oni pomau da se sa minimum rei saopti maksimum injenica, to je jedna
od osnovnih odlika agencijskog, pa i svakog drugog dobrog novinarstva.
60
 Na neke kliee ve ste, sigurno, naili i u ovom priruniku. Korieni su namerno
(peurke posle kie, otkrivanje tople vode, itd.), a sigurno je bilo i onih koji su se provukli,
jer su autorima delovali "prirodno" .
Koliko god korisni, a ponekad i neizbeni, ti kliei su najee tetni za novinarski
tekst, pogotovo ako se izgubi svaki oseaj za meru pa ponu da se trpaju svuda, ak i po
nekoliko u istoj reenici. Tada i one uspele, zanimljive i duhovite kovanice ili kombinacije
donose vie tete nego vajde.
Od preterane upotrebe izanali i izlizani, takvi izrazi postaju banalne floskule i
prava napast za jezik, pa ih valja izbegavati. Poto znamo da je to savet koji ne kota
mnogo, ali je gotovo zaludan, ukazujemo da bi za klieima trebalo posezati samo kada
nema druge.
Trudite se da ne koristite:
Daske koje ivot znae (pozornica), Niu k'o peurke posle kie, Bura u ai vode,
Seme razdora, Korak od sedam milja, Puevskim korakom, Crno zlato (ugalj), Zuto zlato
(kukuruz), Sladak koren (eerna repa), Hleb sa sedam kora (rudarski), Devizna etva
(devizni prihod, obino u turizmu), Dragocena tenost (krv), Zemlja izlazeeg sunca
(Japan), Majstor(i) celuloidne loptice (stoni tenis), Izmeu Scile i Haribde, Veni grad ili
Grad Romula i Rema (Rim), Zemlja Karioka (Brazil), Rapsodija (ili simfonija) u plavom
(dobra igra neke nae sportske reprezentacije), Gladijatorska borba (na sportskom terenu, u
politici ... ), Gvozdeni konj (lokomotiva, voz), elina ptica (avion), Lokomotiva razvoja,
Devojka za sve, Borio se kao lav, Predao mu vru krompir, Posle kie dolazi sunce, ivot
ga je ibao, Crpeo je sokove ivota, Popio je gorku pilulu, Nadmaio je sebe, Prav kao
strela, Uzdignuta ela, Lavljeg (zejeg) srca (nije re o engleskom kralju Riardu, ve o
sportistima), Labudova pesma, Alfa i omega (opet najee kao sportski termin), Okitio se
(ovenao) zlatom, srebrom, bronzom (osvojio medalju), Zasijao punim sja-
91
jem, Otkrio toplu vodu, Otkrio rupu na saksiji, Tantalove muke, Sizifov posao,
Ahilova peta, Borba Davida i Golijata, Mrtvo slovo na papiru, Mali ekran, Neniji pol, Jai
pol, Glava porodice, Glava u torbi (na panju), Deveta rupa na svirali, Trinaesto prase,
Runo pae, Crna ovca, Bela vrana, Raomonijada, Moneta za potkusurivanje, Biti ili ne
biti, kola ivota, Igra na 64 polja (ah), Beli sport (tenis ili skijanje), Kuni ljubimci (psi,
make ... ) , Dato zeleno svetlo ...
Spisak novinarskih kliea zauzeo bi sigurno desetine stranica, a, kako je to veoma
"otporna vrsta", novi se raaju gotovo svakog dana. Ima ih toliko i za svaku priliku da se,
uz malo mate i truda, moe napisati koliko-toliko suvisli tekst iskljuivo od kliea. To bi
moglo da izgleda ovako:

"Majstor celuloidne loptice iz Zemlje izlazeeg sunca uputio

se, pun nade i strepnje, na me ivota u Veni grad, da se ovena
zlatom, uz bogatu deviznu etvu.
Poleteo je elinom pticom, sa ivotnom saputnicom, sa
kojom je delio dobro i zlo. Stigli su do zemlje flamenka a odatle,
gvozdenim konjem, kao u izmama od sedam milja, u grad Romula i
Rema.
U Rimu ga je ekao veiti rival - prva violina i alfa i omega
belog sporta - i nenaklonjena mu, sedma sila, ali, mislio je: "Pas laje,
vetar nosi". Znao je, ipak, da e u gladijatorskoj borbi morati da
nadrnai sebe.
U porodici je bio trinaesto prase i devojka za sve, u klubu
deveta rupa na svirali, ali verovao je u sebe i svoje lavlje srce. Ali,
kada je ugledao protivnika monog asa, besnog kao ris i lukavog
kao lisica, dragocena tenost mu se sledila u ilama, a srce je postalo
zeje i silo u pete.
Zaigra o je drhtavim rukama, nisu mu cvetale rue, sve lopte
odbijale su se o neprelazni bedem protivnikove odbrane. Poraen je,
61
 ali je ostao na nogama. Uz njega je bila i ivotna sapatnica koja mu,
za razliku od sree, nije okrenula lea.
Nije klonuo duhom, nije bacio koplje u trnje, poto je znao
da posle kie dolazi sunce. Srea je opet tu, iza oka, i treba je
potraiti..;"
(Priznaete da ovaj "sportski" izvetaj zvui prenategnuto, patetino-frazerski,
isprazno i - GLUPO. Prim. prire).
92

9.10. JEZIK1 KOROV

U novinarskim tekstovima svakodnevno se mogu nai rei, izrazi i jeziki sklopovi

kojima nije mesto ni u "umotvorinama" polupismenih, a kamoli u .xlelima'' onih koji od
rei ive.
To se esto pravda vremenskom stiskom, stalnim pratiocem novinarstva, kao i
zamorom novinara, ali se retko moe prihvatiti, pogotovo kada se takve "nevaljale" rei
nau u tzv. sporovoznim tekstovima.
Jeziki korov buja i u novinarstvu, ne toliko zbog neznanja, koliko zbog nepanje,
aljkavosti, nemara, lenjosti duha i inercije reportera, a esto i urednika, korektora i lektora.
Dovoljno je da zakae jedan lan te "proizvodne linije", pa da promaknu .jeziki balvani"
koji upropatava ju vieasovni ili viednevni trud.
Umesto da ih je sve manje, ravih rei, pleonazama, nepravilnih i nerazumljivih
izraza, nepotrebnih tuica i drugog .jezikog uta" kao da je sve vie u novinarskim
tekstovima. Novinari se nekritiki povode za konferencijakim i administrativnim
"novogovorom" i "turbo folk jezikom", pa itaocu ostaje da kae samo: "Srean sam to
ovo nije moj maternji jezik".
Tekstovi koji vrve nerazumljivim rei ma po pravilu su "proizvoenje magle" i niko
osim autora (a ponekad ni on) nije sasvim siguran ta je poenta. Sreom, takvi pokuaji da
se .zaseni prostota" ipak nisu esti.
Mnogo su, meutim, ei sluajevi rogobatnih konstrukcija poznatih rei ili
gramatikih greaka koje novinari ne bi smeli da ine. Spisakje podui, izdvajamo samo
neke este greke:
- Dolo je do sudara, poara, poskupljenja, poboljanja, pogoranja,
pojevtinjenja, obrauna, pomirenja (dolo je postalo prava poast, gotovo da se moe
rei daje dolo do gue)
- Proizvodnja roba, izvoz roba, uvoz roba (robaje zbima imenica)
- Zahtev za poskupljenjem, pojevtinjenjem, ostavkom (zahtev nije za neim, ve
za neto)
- Zakon usvojen od strane Skuptine (ovo od strane dobija razmere epidemije)
- Investiciona ulaganja (investicije jesu ulaganja)
- Sat vremena (nije valjda sat nevremena)
- Putni pravac (sasvim je dovoljno - put)
- U aprilu mesecu (april je uvek mesec, to vai i za maj, juni, juli ... )
- Tako na primer (ili tako, ili na primer)
93
- Trenutno (re koja, zapravo, nita ne znai, jer dok se napie ili izgovori, trenutak
je proao. Boljeje sada ili ak i danas)
- Pomak (runa i prilino besmislena re. Mnogo je bolje napredak, korak napred)
- Jo uvek ("uvek" je ovde viak)
- Fabrika poela (nastavila) sa radom (treba - poela da radi)
- Jedna treina (dovoljno je samo treina)

62
 - Uvoz iz inostranstva, izvoz u inostranstvo (nepotrebno u inostranstvo, iz
inostranstva)
- Zahvalio se (treba: zahvalio je, poto zahvalio se znai da je odbio tu ast - inae
jedna od najeih greaka novinarske prakse).
- Pozitivan rezultat, negativan rezultat (pozitivanje nepotrebno, negativan
rezultat nije uopte rezultat)
- itaoc, sluaoc, gledaoc (eta greka - treba: italac, slualac, gledalac)
- Trebao bi, trebala bi, trebale bi, trebali bi (pravilno je samo trebalo bi) ...
Mada je svaki jezik "iv" i otvoren i za strane izraze koji su uobiajeni, pa ak za
njih nema ni valjane zamene, valja izbegavati i trapavo skovane izraze, poput odraditi,
pojasniti, odreagovati... koji imaju adekvatnu, svima razumij ivu i jasnu, zamenu,
apogotovo implementaciju (primenu, sprovoenje), transparentnost (javnost, jasnost,
otvorenost, prozirnost) i mnoge druge nekritiki preuzete iz stranih jezika, iako imamo za
njih svoju re.
Jezik administracije lako se uvlai u novinarske tekstove, najee zato to izveta
nije ba najsigurniji ta je neki funkcioner hteo da kae, pa prenese njegove rei, ma kako
rogobatno zvuale. Mnogi takvi izrazi vremenom steknu pravo graanstva pa ih koristi i
"obian svet" - pojasniti, privredni subjekt, loa dinamika isplate linih dohodaka (kasni
plata), negativne tendencije u poslovanju (preduzeu loe ide), idealni uslovi za
eksploataciju stonog bogatstva (dovoljno je idealni uslovi za stoarstvo).
U knjizi "Jezik oko nas" (Nolit, 1980.) Ivan Klajn se naalio (zlo )upotrebljavajui
"dolo je" i druge rogobatne izraze u modernoj verziji .Pepeljuge":
Tano u pono DOLO JE do prekida arolije i Pepeljuga se
dala u bekstvo. Tom prilikom DOLO JE do gubitka jedne cipelice.
Sledeeg dana, po prinevom nareenju, DOLO JE do
masovne potrage za devojkom kojoj pripada cipelica. Kada su
prinevi izaslanici doli do Pepeljugine kue, DOLO JE do pokuaja
prevare OD
94
STRANE maehe i njenih keri, ali se na kraju ipak DOLO
do istine, pa je Pepeljuga sveano odvedena princu i izmeu njih je
DOLO DO braka ...

Novinari esto poseu za potapalicama, pa nailazi te na naime, ipak, inae, takoe,

meutim, naalost, u stvari, da podsetimo, izmeu ostalog, naravno ... Koliko su one,
najee, nepotrebne, moe da potvrdi jednostavan eksperiment - upotrebite ih u tekstu, a
zatim precrtaj te. Videete da je bez njih tekst istiji, jednostavniji i "teniji".

9.11. ULOGA DEURNOG UREDNIKA

Koliko je vaan deurni urednik, pitanje je staro koliko i mediji. Ako pitate
urednike, rei e vam da bez njih nita ne bi funkcionisalo. S druge strane, novinari-
reporteri ponekad veruju da su urednici ti koji upropatavaju njihov trud.
U agenciji, ba zbog njenih osnovnih zahteva - brzine, preciznosti, jasnoe, tanosti
- forma je izuzetno vana, pa joj deurni urednici posveuju veu panju nego to bi to
inili u nekim drugim medijima. Potovanje agencijskog stila omoguava brzo baratanje
materijalom, uz minimalno zadravanje vesti na putu ka klijentima.
Ako je forma zadovoljena, sledei zadatak urednika bie da sitnijim korekcijama
doprinesu da vest bude jednostavnija, jasnija, ivlja.
Urednik, zatim, pokuava da otkrije i otkloni eventualne injenine greke i proveri
da li tekst zadovoljava zahteve objektivnosti, fer tretmana svih ukljuenih strana i dobrog
ukusa.

63
 Iskusni agencijski urednik najvie se bavi strukturom teksta, pokuajem da tekst
dobije potrebni ritam, da njegov razvoj deluje prirodno, da reenice klize ...
Na uredniki sto stigla je ovakva vest:

BEOGRAD, novembra (Tanjug) - Premda poslovne banke

nisu zateene ozvanienjem Programa II, brzina donoenja Odluka
kojima se operacionalizuje 15 mera profesora Dragoslava
Avramovia, koje su objavljene minulog vikenda u Slubenom listu
SR Jugoslavije, ih je donekle iznenadila obzirom da stupaju na snagu
odmah. Banke jo ekaju uputstva centralne banke, kako bi poeli s
prodajom deviza graanima i s primenom drugih mera, izjavio je
Tanjugu generalni sekretar Udruenja banaka Jugoslavije (UBJ).
95
Eto dobrog primera pokuaja da se sve to je relevatno uneijoj izjavi stavi u lid.
Rezultat je, naravno, potpuna zbrka. Vest je temeljno preraena, a li lidu je ostala izjava da
su poslovne banke iznenaene brzinom primene mera Programa II.
Neki od urednikih zahvata bie vidljivi iz rada na vesti o novoj knjizi izdavake
kue .L'a dom", kojuje Tanjugu poslao Radio Obrenovac. Kada je stigla, vest nije
zadovoljavala osnovne agencijske standarde, paje emitovana posle priline redakture, a
lidje pronaen u drugom paragrafu.

Otpremni antenski stub

96

Vest je ovako stigla na uredniki ekran:

OBRENOVAC, .. marta (Tanjug) - Knjiga "Uz Srbe", koju

je objavila moja izdavaka kua "Ladom", je okupila dobre pisce i
dobre ideje i ovde u vajcarskoj izazvala veliko interesovanje
intelektualne javnosti i jo vei medijski odjek. Gotovo svakog dana
se pojavi neki osvrt ili prikaz. Pokazalo se da je ona sa autorima,
meu kojima su Patrik Beson i ak Ditur, najbolji odgovor na
unificirano miljenje koje se prosto takmiilo u satanizovanju Srba,
izjavio je Radio Obrenovcu poznati vajcarski izdava Vladimir
Dimitrijevi.
Uskoro e iz tampe izai praktino drugi deo iste knjige
koja e doneti tekstove i drugih francuskih intelektualaca koji su uvid
eli koliko se lai osulo na na narod i na sve ono to se desilo u naoj
zemlji. Polako se budi uspavana intelektualna svest Zapada to bi
64
 trebalo da nas raduje, mada su posledice medijskih obmana bile
katastrofalne. Bitno je ipak da polako osvajamo teren pravde i istine,
izjavio je Vladimir Dimitrijevi, vlasnik izdavake kue "La-dom"
Radio Obrenovcu.

(Kraj)

Vest je emitovana li ovom obliku:

KNU:KULTURA-KNJIGA-DIMITRIJEVI
Uskoro nastavak knjige "Uz Srbe"

OBRENOVAC, .. marta (Tanjug) - Izdavaka kua "L'a

dom" (L'age d'homme) u Lozani uskoro e objaviti nastavak knjige
"Uz Srbe", izjavio je danas Radio Obrenovcu izdava Vladimir
Dimitrijevi.
U knjizi "Uz Srbe" Dimitrijevi je sakupio tekstove
istaknutih francuskih intelektualaca koji su se suprotstavili kampanji
satanizacije Srba i taj drugaiji pogled na dogaaje na prostorima
prethodne Jugoslavije izazvao je veliko interesovanje u Francuskoj i
Svajcarskoj.
"Knjiga je izazvala veliko interesovanje intelektualne
javnosti i jo vei medijski odjek, pa se gotovo svakog dana pojavi
neki osvrt ili prikaz. Pokazalo se da je ona, sa autorima meu kojima
su Patrik Beson i ak Ditur, najbolji odgovor na unificirano milje-
97
nje koje se prosto takmiilo u satanizovanju Srba", rekao je
Dimitrijevi.
"Uskoro e iz tampe izai praktino drugi deo iste knjige
koja e doneti tekstove i drugih francuskih intelektualaca koji su uvid
eli koliko se lai osulo na na narod i na sve ono to se desilo u naoj
zemlji", dodao je on.
Poznati izdava iz Lozane ocenio je da se "polako budi
uspavana intelektualna svest Zapada, to bi trebalo da nas raduje,
mada su posledice medijskih obmana bile katastrofalne" i dodao da
je, ipak, "bitno da polako osvajamo teren pravde i istine".

(Kraj)

Jedan od vanijih poslova deurnog urednika trebalo bi da bude "izotravanje" i

"pakovanje" novinarskih tekstova, to bi rekli "stavljanje stvari na svoje mesto". Naredna
vest, onako kako je emitovana, primer je da se ponekad taj deo posla zaboravlja:

UPR:FAKULTET-FOND-NAGRADA
Uruena nagrada iz Fonda akademika Petra Kolendia

BEOGRAD, aprila (Tanjug) - Na Filolokom fakultetu u

Beogradu danas je uruena nagrada iz Fonda akademika Petra
Kolendia za najbolji studentski seminarski rad u oblasti starije
srpske knjievnosti, to je bila i ua specijalnost tog uvenog
profesora Filolokog fakulteta.
Nagradu, koja se dodeljuje od 1969. godine, odnosno od
smrti prof. Kolendia, dobila je student druge godine Branka
Pribievi za rad "Sukob generacija u dramama Marina Dria".
Akademik Miroslav Panti istakao je da je prof. Kolendi,
prouavajui srpsku knjievnost u doba renesanse i baroka, "nailazio
na brojne bisere nae kulture, koji su ostavili dubok trag u
kulturnom, istorijskom i optem civilizacijskom razvoju srskog
naroda".
"Brojne knjige, koje je prof. Kolendi ostavio za sobom, ipak
su samo bledi odraz njegove kompleksne i pune ljudske linosti",
65
 rekao je Panti podseajui da je Kolendi bio i jedan od istaknutih
profesora koji su posle Drugog svetskog rata uestvovali u
obnavljanju Univerziteta u Beogradu.
98
Fond prof. Kolendia, kako je reeno, bio je je prvi legat na
beogradskom Filolokom fakultetu, a osnovala ga je porodica
preminulog profesora.
(Kraj)

Vest je oigledno pogreno intonirana, a deurni urednik nije adekvatno

intervenisao. Lid gotovo da go lica itaoca ili sluaoca injenicom daje nagrada dodeljena,
da se radi o nagradi iz fonda uvenog profesora, da bi tek u drugom paragrafu bilo
saopteno - ko je dobio nagradu. Zatim se do kraja vesti govori o profesoru ije ime
nagrada nosi, a nema ni rei o vrlinama nagraenog rada.
Urednik je morao da zatrai dodatne informacije, a sam lid je mogao i bez njih da
bude "otriji".

BEOGRAD, aprila (Tanjug) - Tradicionalna nagrada Fonda

"Petar Kolendi" za najbolji studentski seminarski rad u oblasti
starije srpske knjievnosti, dodeljena je danas na Filolokom
fakultetu u Beogradu studentu druge godine Branki Pribievi.
Ona je nagraena za rad "Sukob generacija u dramama
Marina Dria".
Nagrada Fonda "Petar Kolendi" dodeljuje se od 1969.
godine, od smrti uvenog profesora Filolokog fakulteta, velikog
poznavaoca i istrazivaa starije srpske knjievnosti.

U agenciji, deurni urednikje duan da uradi svoj deo posla ak i kad je "u
cajtnotu", kada je vest zaista hitna. Jedan od primera jeste i vest o uspehu beogradske
policije koja je u rekordnom roku uhvatila kradljivce uvene Renoarove slike.
Vest je na desk stigla ovako:

BEOGRAD, marta (Tanjug) - Beogradska policija napravila

je jo jedan podvig zlata vredan, jer je posle samo etiri dana od
krae Renoarove umetnike slike "Kupaica" iz Narodnog muzeja u
Beogradu rasvetlila sluaj i pronala sliku.
U saoptenju koje je danas izdala Informativna sluba SUP-
a, zbog osnovane sumnje da su uestvovali u krai uvene slike
uhapeni su XX (28) iz Ulice ... , XY (26) iz Ulice ... i YZ (24) iz Ulice
... , svi iz Beograda, dok se za N.N (21) iz Ulice ... , intenzivno traga.
Trojica uhapenih mladia predati su istranom sudiji
Okrunog suda u Beogradu.

(Kraj)

99

Vest je emitovana ovako:

UPR:KRIMINAL-RENOAR- HITNO! HITNO!

Pronaena Renoarova "Kupaica", kradljivci uhapeni

BEOGRAD, 18. marta (Tanjug) - Beogradska policija

pronala je uvenu Renoarovu sliku "Kupaica", ukradenu pre etiri
dana iz Narodnog muzeja, i uhapsila tri osobe osumnjiene za krau
- saoptila je veeras informativna sluba beogradskog SUP-a.

66
 U saoptenju sa navodi da su, zbog osnovane sumnje da su
uestvovali u krai uvene slike, uhapeni X.X. (28) iz Ulice ... , X.Y.
(26) iz Ulice ... , i Y.Z. (24) iz Ulice ... , svi iz Beograda.
Za etvrtim lanom ekipe, N.N. (21) iz Ulice ... , intenzivno se
traga.
Uhapeni mladii predati su istranom sudiji Okrunog suda
u Beogradu.(Kraj)

Emitovana verzija ima izvor u lidu, to je obavezno u svim izvetajima o kriminalu,

a poinje sa najvanijom informacijom - da je pronaena uvena slika i dodaje da su
uhapeni osumnjieni za krau.
U prvobitnoj, neredigovanoj verziji, u lidu nema podatka da su kradljivci uhapeni,
ali ima nepotreban komentar da je policija napravila jo jedan podvig zlata vredan i da je
rasvetlila sluaj.
Agencijski urednici se, sreom, najee sreu sa vestima koje su zanatski dobro
napravljene, ali, malo dodatnog doterivanja nikada nije na odmet. To veoma dobro
pokazuje naredna vest:

UPR: VUKOVAR-SKUPS
Skups preuzeo komandu

KLISA, marta (Tanjug) - Belgijski general ozef Skups

preuzeo je danas, na aerodromu Klisa nadomak Vukovara, komandu
nad vojnim delom prelazne uprave Ujedinjenih nacija za Sremsko-
baranjsku oblast.
Skups je rekao da veruje u uspeh mirovne operacije,
naglasivi da on zavisi od spremnosti srpske i hrvatske strane da
sarauju sa predstavnicima UN ...

(Lidu nita ne nedostaje, ali je mogao da bude vri. Mesto preuzimanja komande
u ovoj vesti nema presudan znaaj, ak i zbunjuje, i trebalo je da bude prebaeno u drugi
paragraf.)
100

9.12. PITANJE DOBROG UKUSA

U "opisu radnog mesta" urednika je i zadatak da utvrdi da vest ne naruava

nepisana pravila dobrog ukusa. Nedavna vest veoma poznate novinske agencije (ime joj
ovom prilikom neemo pominjati) pokazuje da od takvih propusta nisu imune ni
agencijske "velesile".
Vest je glasila:

LONDON, aprila - Stari psi mogu da naue nove trikove,

barem kada su u pitanju kompjuteri, i izvode ih bolje od svojih
mlaih kolega - saoptio je u etvrtak britanski psiholog.

Posle ovakvog lida, usledio je drugi paragraf iz koga je postalo jasno da vest nema
nikakve veze sa psima i trikovima:

Nikolas Bozionelos sa kotskog Stretklajd Univerziteta

ustanovio je da je strah od nove kompjuterske tehnologije izraeniji
kod mlaih nego kod starijih osoba ...

67
 Novinari Tanjugove KNU rubrike s pravom su procenili da je vest zanimljiva i
znaajna, ali da je, u pokuaju da bude duhovita, agencija ipak naruila parametre dobrog
ukusa. Lid vesti je, zato, izmenjen, pa je glasio:

KNU :PSIHOLOGIJA-KOMPJUTER
Strah od kompjutera izraeniji kod mlaih osoba

LONDON, 14. aprila - Starije osobe lake prihvataju

kompjuter nego mladi, prenosi agencija XY zakljuak studije
Nikolasa Bozinelosa sa Univerziteta u Stretklajdu (kotska).
Bozinelos je sproveo istraivanje kojim je obuhvatio dve
grupe ispitanika. U prvoj su bile osobe izmeu 18 i 23 godine, a u
drugoj osobe izmeu 30 i 43 godine. Iako su imali manje iskustva sa
radom na kompjuteru, ispitanici iz druge grupe oputenije su radili
pismeni test posveen kompjuterskoj tehnologiji.
Suprotno onome to bi se moglo pretpostaviti, strah od
kompjutera i negativan odnos prema kompjuterskoj tehnologiji
izraeniji su kod mlaih, nego kod starijih osoba, tvrdi kotski
psiholog.

101

9.13. PRIMERI (DOBRE) PRAKSE

Primerima (dobre) prakse pokuaemo da vam pokaemo kako izgleda agencijska

produkcija u standardnom obliku, bez "istorijskih", blistavih dometa, ali uz potovanje
zanatskih pravila koja ne brane niti ometaju dobro pisanje. Ni takve vesti nisu bez greaka,
ali ovde ih dajemo bez naknadne redakture, onako kako su emitovane.
Prvi primer, izvetaj o izvetaju generalnog sekretara UN, pokazuje aktivan odnos
Tanjugovog dopisnika, jasnu misao, pa zato i jasne reenice.

SPR:GALI-SRBI-ISELJAVANJE
Gali optuuje muslimansku vladu zbog iseljavanja Srba iz
Sarajeva

VAINGTON, 23. marta (Tanjug) - Generalni sekretar UN

Butros Gali optuio je danas muslimansku vladu u Sarajevu da nije
nita preduzela da zatiti srpski ivalj u sarajevskim naseljima i prui
mu garancije da tamo ostane da ivi.
U izvetaju koji je Gali pripremio za Savet bezbednosti,
iznose se optube na raun muslimanske vlade koja je svojom
pasivnou doprinela egzodusu Srba iz Sarajeva.
Muslimanske vlasti ne samo da nisu nita preduzele da
srpskom ivlju prue sigurnost da tamo moe ostati, nego ga nisu
zatitile ni od divljanja muslimanskih bandi koje su tamo poele da
operiu u vreme prelaska srpskih naselja pod upravu muslimansko-
hrvatske federacije.
Zbog pritisaka i zastraivanja muslimanskih bandi, kae se
dalje u izvetaju Galija, iz Sarajeva su otili i oni Srbi koji su bili
odluili da tamo, ipak, ostanu.
Kao dokaz tome da muslimanske vlasti nisu preduzele nita
da ohrabre Srbe da tamo ostanu, Gali navodi i ponaanje televizije
vladajue muslimanske stranke SDA koja je u tim danima emitovala
islamske i nacionalistike programe umesto da promovie versku i
etniku toleranciju od ega je i poao Mirovni sporazum iz Dejtona
kada se opredelio za celovitu, multietniku Bosnu.

68
 102

Gali je u izvetaju optuio i srpsko rukovodstvo sa Pala, koje

je po njegovim reima, na razne naine podsticalo iseljavanje Srba iz
Sarajeva.
Generalni sekretar UN je, meutim, u svom izvetaju ostao
nedoreen kada je u pitanju odgovornost meunarodne zajednice za
dramatina zbivanja i egzodus 140.000 Srba iz Sarajeva.
Deo te odgovornosti sigurno pada i na UN, koje vie nemaju
mirovne trupe u Bosni, ali je u njihovoj nadlenosti bilo
organizovanje i kompletiranje meunarodnih snaga civilne policije za
Bosnu.
Mirovne trupe Ifora su, sa svoje strane izbegle, i Gall na to
podsea u svom izvetaju, da se u to meaju, jer oigledno nisu htele
da izlaze iz okvira svoje striktno definisane misije - da uvaju mir i
dre strane u sukobu na odstojanju.
UN sa svoje strane to nisu mogle da urade, jer snage
meunarodne policije jo nisu kompletirane. Gali se na to i ranije
alio. Dvadesetak zemalja je obealo svoj doprinos tim snagama, alije
do sada malo na tome uinjeno, mada su od parafiranja Mirovnog
sporazuma prola etiri meseca. SAD su, recimo, obeale 200
policajaca, a do sada su poslale samo 33.
Od 1.720 policajaca, koji su odavno trebalo da stignu u
Bosnu, sada ih je tamo svega 700 , od kojih opet znacajan broj nije
bio stacioniran u Sarajevu.
(Kraj)

Drugi primer, vest o odluci izraelske vlade da saopti ime efa tajne slube, moe
da poslui kao obrazac dobro izbalansiranog, ''utkanog" bekgraunda. Istovremeno, tekst
pokazuje da se o politici moe pisati zanimljivo.

SPR:IZRAEL-MOSAD
Ime novog efa Mosada javno saopteno

TEL AVIV, marta (Tanjug) - Izraelska vlada saglasila se

danas da general - major Dani Jatom (Danny Yatom) postane novi
ef tajne izraelske slube Mosad (Moad).
Jatom e ui u izraelsku istoriju kao prvi ef Mosada ije je
ime saopteno javnosti. On je do sada bio vojni savetnik dva izraelska
premijera, a pre toga je sluio u jedinici komandosa i isticao se po
hrabrosti.
Godine 1972, kao lan elitne jedinice komandosa, on je prvi
put postao poznat iroj izraelskoj javnosti. Preruen u mehaniara,
Jatom je upao u kidnapovani belgijski avion na aerodromu u Tel
Avivu.
Jatom je, kako pie izraelska tampa, blag, vredan i kloni se
publiciteta, za razliku od drugih na slinom poloaju. On je 33 godine
sluio u vojsci, izmeu ostalog i kao komandant centralnog regiona,
ukljuujui i Zapadnu obalu, pre nego to je postao savetnik
pokojnog premijera Jicaka Rabina.
Vojni cenzor je dozvolio da mu se ime objavi, za razliku od
imena njegovih prethodnika i time okonao praksu skrivanja
identiteta efova Mosada.
Izraelski dnevni list na hebrejskom "Haarec" ("Haaretz")
objavio je jo prole nedelje da e Jatom (51) preuzeti rukovodstvo
Mosada.
Tradicija skrivanja imena efova pijunskih slubi prekinuta
je nedavno objavom da je nekadanji komandant izraelske mornarice
Ami Ajalon postao naelnik in beta - unutranje obavetajne slube.
Jicak Hofi (Yitzhak Hofi), ef Mosada od 1974. do 1980.
ocenio je da je podizanje vela tajnosti greka, jer se time stavlja na
69
 kocku lina sigurnost oveka koji rukovodi ovom organizacijom i
ograniava njegova sposobnost da lino nadgleda operacije u
inostranstvu.
Kao naelnik Mosada, Hofi je puno putovao na razna mesta
kako bi odobrio razliite akcije i smatra da je vrlo vano da se ovek
na takvom polozaju ne povezuje sa mestom na kome se neto kasnije
dogodilo.
Izraelska tajna obavetajna sluba je 1960. godine
kidnapovala ratnog zloinca Adolfa Ajhmana u Argentini. Ona je
poznata i po tome to se obraunala sa Palestincima umeanim u
masakr 11 izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu 1972.
godine.

(Kraj)

Posao Tanjugovih dopisnika iz inostranstva zahteva da, uz budno praenje onog to

se govori i pie o nama, javlja i o svim suptilnim promenama koje pogaaju zemlju iz koje
izvetavaju. Takve vesti, ponekad, veoma plastino govore o svetu oko nas, otkrivajui da
je sve politika.
104

SPR:BRITANIJA-ISLAM
Sa stranim novcem i islam prvi put na Kembridu

LONDON, aprila (Tanjug) - Na Univerzitetu u Kembridu

e, kako je danas potvreno, prvi put, posle pet vekova te
visokokolske kue, biti uvedene studije islamske religije.
Osnivanje katedre za islam je omogueno donacijom od 1,2
milion funti, koji je uplatila fondacija Zajed bin Sultana (Zayed) iz
Abu Dabija.
Najednom od najuglednijih svetskih i britanskih univerziteta
su se minulih vekova religijske studije svodile na hrianstvo, a islam
je bio deo izuavanja orijentalnih jezika i kulture.
Uvoenje katedre za islam se tumai, pre svega, kao znak
pro mena u britanskom drutvu i to u znaku multietnike i
multireligijske zajednice.
Britanski strunjaci za islam upozoravaju, meutim, da su
studije te religije postali i svojevrsni regrutni centri militantnih
aktivista koji neretko zavravaju kao teroristi.
Utisak je, kako sugerie "Tajms", daje donacija za
izuavanje islama dola posle inicijative filmskog reditelja Stivena
Spilberga i njegovog priloga od 33.000 funti da se u Kembridu
posebno izuava savremena jevrejska misao.

(Kraj)

SPR:RUSIJA-MOSKVA-SUBOTNJIK
Milion Moskovljana na ulicama

MOSKVA, 13. aprila (Tanjug) - Oko milion Moskovljana,

prema proceni gradskih vlasti, izalo je danas na ulice i trgove, u
parkove i dvorita da, posle duge zime, oiste i urede svoj grad, kao
to su to inili i nekada, u sovjetsko vreme, kada je masovni
dobrovoljni rad subotom pred prvomajske praznike postao tradicija.
U anketi sprovedenoj nedavno u Moskvi, veina upitanih je
odgovorila da "subotnjik" kao dobrovoljna akcija ienja grada
posle zime ne izaziva kod njih negativnu reakciju.
Naprotiv oko 70 odsto uesnika u anketi, koju je poetkom
aprila sprovela nezavisna sluba "Mnjenje", odgovorila je da je to
"dobra tradicija".
105
70
 Ipak, Savet Federacije, gornji dom Federalne skuptine,
odbio je pre dva dana da se, kao nekad sovjetske vlasti, obrati apelom
graanima Rusije da izau na "subotnjik".
Gradonaelnik Moskve Jurij Lukov, po funkciji lan Saveta
Federacije, ostao je ipak miran verujui da se stanovnitvo
devetmilionskog grada uverilo da je "subotnjik" koristan.
Lukov je danas, medujtim, podvukao razliku izmeu
nekadanjeg i dananjeg izlaska na takav rad, rekavi da su graani
ranije dolazili moda i pod prisilom, a da je sada to "apsolutno
dobrovoljno".

(Kraj)

Agencija e uvek insistirati da svaku vazniju vest dobije danas. Kada, iz raznih
razloga, dopisnik zakasni, a vest ipak zavreuje emitovanje, preostaje samo domiljanje i
izostavlljanje vremenske odrednice iz lida. Izvetaj iz Sofije odlianje primer razreavanja
takve dileme - vest je bila suvie vana da se zanemari, pa je kasno sino "silo" u drugi
pasus.

SPR:BUGARSKA-ELEV - VIDENOV
Videnov optuio eleva za sabotau

SOFIJA, aprila (Tanjug) - Bugarski premijer an Videnov

optuio je predsednika Republike elja eleva za demagogiju i
sabotiranje primene novih zakona od vitalnog znaaja za zemlju.
Obraajui se kasno sino naciji posredstvom dravne
televizije, Videnov je rekao da ef drave totalno blokira primenu
novih vladinih zakona, da s predumiljajem rui javne finansije,
podstie rat izmeu institucija i "otvoreno izlae podsmehu
nacionalni prosperitet, dostojanstvo i bezbednost".
"Po svemu sudei, cilj eleva je da po svaku cenu izazove
katastrofu", rekao je Videnov i dodao da je re i o svojevrsnoj
demagogiji efa drave u elji da pobolja svoje izglede u trenutku
kada opozicija bira svog kandidata za predstojee predsednike
izbore, zakazane za kraj ove godine.
Obraanje premijera naciji je usledilo posle odluke eleva
da vrati parlamentu na ponovno razmatranje vie zakona iz oblasti
finansija. Sredinom ove nedelje, ef drave je, na osnovu ustavnih
ovlaenja,
106
vratio parlamentu i meudravni dogovor Bugarske i Grke
o zajednikom korienju voda reke Mesta.
Sukob Videnova, ija Socijalistika partija ima apsolutnu
veinu u parlamentu, i eleva, koga je na izborima 1992. godine
podrala koalicija opozicionih snaga, traje ve due vreme.
"Varnice" su sevnule u etvrtak i zbog toga to sluba
protokola efa drave nije u programu posete litvanskog predsednika
Algirdasa Brazauskasa predvidela susret sa premijerom Videnovim.
List "Duma" danas prenosi izjavu direktora Dravnog protokola
Atanasa Pavlova da je "uobiajeno da premijer priredi
sveani ruak visokom gostu".
S druge strane, elev se poalio novinarima to Videnov nije
prisustvovao govoru Brazauskasa u parlamentu. On je izjavio, prema
pisanju sofijskog lista "Standart", da je "nedopustivo da u
parlamentu nema predsednika vlade kada govori ef strane drave".
Prema dobro informisanim bugarskim izvorima, Videnov je
bio odsutan zato to je imao sednicu vlade, a, prema istim izvorima,
ni dravni protokol ne predvia da premijer mora da bude prisutan
kada u parlamentu govori ef jedne strane drave.

(Kraj)
71
 Jo jedan primer vesti koja nema u lidu danas, ali je imala veoma dobar plasman u
tampi. Dopisnitvo u Podgorici saznalo je naknadno daje jedan Cetinjanin kanjen zbog
pucnjave na svadbi, pa u vesti nema vremenske odrednice. Tu je, meutim, znaajan
podatak da je to prva kazna koja je izreena posle serije nesrenih sluajeva izazvanih
enluenjem i apela cmgorskog predsednika da se pitolji ne poteu olako. Zahvaljujui toj
kopi, vest je imala izuzetnu prou, mada je, lid morao da bude direktniji, a podatak da je
to prva kazna mnogo blie poetku.

UPR:PUCNJAVA-ZATVOR
Zbog pucnjave na svadbi u zatvor

PODGORICA, 13. aprila (Tanjug) - Cetinjanin Rajko

Roganovi osuen je na kaznu zatvora od 30 dana, zbog pucnjave na
svadbi.
Bie mu, takoe, oduzeto oruje. Roganovi je kanjen zbog
prekraja iz lana 14. Zakona o javnom redu i miru u Crnoj Gori.
107
Pomenuti zakonski lan predvia takvu kaznu za sve one
koji na javnom mjestu pucaju vatrenim orujem, ili bez odobrenja
upotrebljavaju eksplozivna, zapaljiva ili druga sredstva kojima se
stvara eksplozija, kao i za one koji prirede bakljadu ili vatromet, ili
na drugi nain narue mir i sigurnost graana ..
Kazna za Roganovia prva je za nedozvoljenu upotrebu
oruja poslije nedavnog apela predsjednika Crne Gore Momira
Bulatovia da se ne puca na svadbama i drugim veseljima.
Apel je uslijedio poto je poetkom aprila, od svadbarskog
metka, na terasi svog stana u Podgorici, teko ranjen Vasko
Matkovi, dvanaestogodinji deak, koji je poslije nekoliko dana
umro.
Crnogorski Zakon o javnom red i miru, koji je donet gotovo
prije dvije godine, dosta strogo je sankcionisao razne vidove
naruavanja javnog reda i mira i sigurnosti graana, a posebno
orujem, koje se doskoro vrlo nekontrolisano upotrebljavalo.
Tek posle predsjednikovog apela, oruje je, izgleda, utihnulo,
a poela je i primjena zakonskih mera.
(Kraj)

Ekonomske vesti postaju sve znaajniji deo agencijskog tikera, a vest koju
ukljuujemo u ovaj pregled, pored ekonomske, ima i dodatnu, socijalnu dimenziju,
zahvaljujui podatku da .Bajer" nastavlja da ukida radna mesta iako ostvaruje rekordni
profit.

EKOS:POSLOVNI SERVIS-NEMAKA
Rekordni profit kompanije "Bajer"

BON, 21. marta (Tanjug) - Nemaka hemijska i

farmaceutska grupacija "Bajer" (Bajer) saoptila je da u 1996.
oekuje rekordni profit pre oporezovanja, ali e ipak nastaviti da
ukida radna mesta, iji e broj biti smanjen za 1.500.
Predsednik Upravnog odbora kompanije Manfred najder
(Schneider) oekuje da neoporezovani profit poraste za deset odsto u
odnosu na rekordne rezultate iz 1995. Promet bi trebalo da bude
povean za est odsto.
Grupacija "Bajer", najpoznatija po svom aspirinu
proizvedenom pre 97 godina, u prva dva meseca 1996. belei uspene
poslovne rezultate, pri emu je
108

72
 prihod premaio oekivanja kompanije za deset odsto, a
promet za sedam odsto.
Prologodinji promet vredeo je 44,6 milijardi maraka (30,3
milijardi dolara), to je za samo 2,7 odsto vie nego 1994.
Neoporezovani profit skoio je, meutim, za 27 odsto, na 4,2 milijardi
maraka, ime je nadmaen rekord iz 1989. od 4,1 milijardi.
Uprkos odlinim rezultatima, neophodno je dalje
restrukturisanje i ukidanje radnih mesta, posebno na hemijskom
sektoru koji je ostvario slabiji profit.
Kompanija "Bajer" je u proloj godini ugasila 3.800 radnih
mesta, ukljuujui 3.300 uNemakoj, ime je broj zaposlenih smanjen
na 142.900. Nova otputanja usledie u vreme rekordno visoke
nezaposlenosti u posleratnom periodu.
Grupacija e nastojati da ublai ovaj problem u saradnji sa
radnikim sindikatima. Jedan od naina da se zadre radna mesta je
ogranienje plata, a neophodno je i smanjenje trokova rada, koji su
u Nemakoj izuzetno visoki.

(Kraj)

Blok vesti S RAZNIH STRANA, takozvani SRS, odnosno ZANIMLJIVOSTl,

jedanje od naj populamij ih proizvoda Tanjuga- objavljuju ga gotovo svi, radio, TV, novine
... SRS razgaljuje duu, nasmeje, zaudi ... Naredni primer izabran je po principu sluajnog
uzorka.

SPR:ZANIMLJIVOSTI
Sa raznih strana za ponedeljak 25. mart

LONDON - Britanski istraivai tvrde da sluanje pop

muzike pomae pri uenju bolje od klasine muzike ili govornih
programa.
Strunjaci su podelili 11.000 dece u tri grupe, koje su sluale
pop muziku, klasinu muziku ili govorne programe.
Na testovima inteligencije, koji su posle raeni, deca koja su
sluala popularne britanske pop grupe postigla su za etiri odsto
bolje rezultate od ostalih grupa.
Istraivai, stoga, tvrde da sluanje pop pesama sa top lista
moe povoljno da utie na deju inteligenciju i da ubrza rad na
domaim zadacima, mnogo bolje nego sluanje klasine muzike ili
govornih programa.
109
AKRA - Ukoliko ste stanovnik grada Kumasija u Gani i
elite da na brzinu zaraditejedan dolar, treba samo da donesete 156
bubavaba u lokalni Rotari klub.
Klub nudi deset kedisa (1,560 kedisa = 1 dolar) za svaku ivu
ili mrtvu bubavabu, rekao je lan Kluba Set Kuajnor.
Ukoliko se taj pokuaj istrebljivanja gamadi pokae
uspenim, bie najverovatnije organizovane sline akcije i za mieve i
paukove, pa ak i prazne konzerve, kako bi grad bio istiji, rekao je
Kuajnor listu Miror (Mirror), ije pisanje prenosi Rojters.
On je dodao da je do sada u tri klubska otkupna centra u
gradu, koji se nalazi 230 kilometara severozapadno od Akre, doneto
oko 5.000 bubavaba i da su sve unitene.
ATLANTA - Posetioci na predstojeim Olimpijskim igrama
u Atlanti bi mogli biti izloeni ultravioletnom zraenju koje je vee od
normalnog, tvrdi dobitnik prologodinje Nobelove nagrade za
hemiju Pol Krucen (Paul Crutzen), sa hemijskog instituta Maks
Plank (Max Planck) u Majncu (Nemaka).
Krucen je, kako javlja Rojters u izjavi listu Konstitun
(Constitution), koji izlazi u Atlanti, rekao da bi ozonski omota iznad

73
 junog dela SAD ovoga leta mogao biti od pet do deset odsto tanji
nego to je normalno.
To znai da e ljudi biti izloeni veem riziku od opekotina i
ultravioletne radijacije koja izaziva rak. To je neto to bi
zdravstveni zvaninici morali da prate, upozorio je Krucen.
PARIZ - Francuski desniarski politiar Filip Vilier
(Philippe Villiers) optuio je Evropsku komisiju da je godinama
skrivala dokaze da bolest "ludih krava" moe da bude opasna za
ljude.
"Tvrdim da je Komisija u Briselu znala da ima indicija da se
bolest 'ludih krava' moe preneti na ljude", rekao je on u intervjuu
nedeljniku urnal d'Diman (Journal du Dimane), koji prenosi
Rojter.
Vilier je ve preduzeo pravne korake u Evropskom sudu.
Francuska je, inae, jedna od deset zemalja lanica Evropske unije
koja je stavila zabranu
110
na uvoz britanske govedine nakon to je zvanini London
priznao da postoji mogunost da izmeu stonog oboljenja i njegovog
fatalnog ekvivalenta kod ljudi, postoji veza.

(Kraj)

Rubrika "Dogodilo se na dananji dan" takoe spada u najpopularnije proizvode

Tanjuga i gotovo da nema radio stanice koja u jutarnjim as ovima ne posee za tom
kapsulom istorije.
Rubrika, posebno u novom ruhu koje u Tanjugu dobija, pokazuje da i u starom ima
mnogo novog, ili barem zaboravljenog a veoma zanimljivog.

SPR:ISTORIJA-LINOSTI-DOGAAJI
Dogodilo se na dananji dan

BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je sreda, 27. mart, 87. dan u

godini.
Do kraja godine ima 279 dana.
1697. - Roen je francuski pesnik Alfred Viktor de Vinji
(Victor, Vigny). Centralne teme njegove romantiarske misaone
poezije su usamljenost genija, ravnodunost prirode i stoiko mirenje
sa sudbinom. Dela: poeme "Mojsije", "Pastirska kua", "Eloa",
"Samsonov gnev", drama "aterton", roman "Cinq-Mars"
(preveden kod nas kao "Zavera"), novele "Ropstvo i veliina voj
nikog poziva", "Dnevnik jednog pesnika".
1703. - Ruski car Petar Veliki osnovao je novi glavni grad
Rusije na uu reke Neve u Baltiko more, nazvan po njemu
Petrograd, odnosno Sankt Petersburg. Mnogi su proricali propast tog
podu hvata, ali je Petrograd postao veliki i moderan grad i prestonica
Rusije do 1918. Posle pobede boljevika, koji su Oktobarsku
revoluciju poeli u tom gradu, Petrograd je preimenovan u
Lenjingrad, a 1991. vraeno mu je ime Sankt Petersburg.
1845. - Roen je nemaki fiziar Vilhelm Konrad Rendgen
(Willhelm, Roentgen), koji je 1895. otkrio "iks-zrake", za ta je 1901.
dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Ti elektromagnetski talasi duine
od milionitog do milijarditog dela santimetra njemu u
ast nazvani su "rendgenski zraci". Primenjuju se u medicini
za dubinsko snimanje organa i za zraenja,
111
ali poto izazivaju tetne promene u strukturi tkiva kroz koja
prodiru, potiskuju ih druge metode za uspostavljanje dijagnoze i
leenje. Takoe se koriste za identifikovanje pojedinih hemijskih
elemenata i u industriji za strukturnu analizu raznih supstanci.

74
 1854. - Francuska je objavila rat Rusiji i stala na stranu
Turske u ratu koji je izbio krajem 1853. Sutradan je to uinila i
Velika Britanija, koja je nastojala da suzbije ruske aspiracije na
Balkan i Crno more. Rat protiv Rusije udrueni saveznici su vodili
dve godine na poluostrvu Krimu, gde su posle krvavih borbi i velikih
gubitaka uspeli da osvoje kljuni luki grad Sevastopolj.
1867. - Roen je engleski inenjer Frederik Henri Rojs
(Frederick Henry Royce), koji je s arisom Stjuartom Rolsom
(arles Stewart Rolls) 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju
automobila "RolsRojs". Rojsova firma poela je 1904. da pravi
automobile, iji je izgled impresionirao Rolsa, i njih dvojica su dve
godine kasnije postali suvlasnici kompanije ija su vozila u
automobilskoj industriji nenadmana po luksuzu i kvalitetu.
Kompanija "Rols-Rojs" proizvodi i avionske motore.
1933. -Japan je objavio da istupa iz Drutva naroda.
1939. - Adolf Hitler je zahtevao od Poljske da se saglasi s
aneksijom slobodnog poljskog grada Gdanjska, tada Danciga, kojije
zatim pripojen Treem rajhu, uprkos poljskom odbijanju, to su
zapadne demokratije nemono posmatrale.
1941. - U noi izmeu 26. i 27. marta u Beogradu je u
oficirskom puu svrgnut regent knez Pavle Karaorevi i na presto
je doveden maloletni kralj Petar II Karaorevi. Zbaena je i vlada
Dragie Cvetkovia i Vlatka Maeka i obrazovana nova s generalom
Duanom Simoviem na elu. Narod je pozdravio pu masovnim
demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije, jer je to
znailo raskidanje sporazuma potpisanog dva dana ranije u Be o
pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Javno su spaljivane
nemake i italijanske zastave, cepane slike Adolfa Hitlera i Benita
Musolinija (Mussolini) i izvi-
112
kivane parole "Bolje rat, nego pakt", "Bolje grob, nego rob".
1953. - U Sovjetskom Savezu je pomilovan veliki broj
politikih zatvorenika, to je nagovestilo kraj "staljinistike ere".
1958. - Nikita Sergejevi Hruov zamenio je na poloaju
sovjetskog premijera Nikolaja Aleksandrovia Bulganjina.
1968. - Prilikom probnog leta avionom, kojim je sam
upravljao, poginuo je Jurij Aleksejevi Gagarin, prvi ovek koji je
poleteo u kosmos.
1968. - General Suharto izabran je za drugog predsednika
Indonezije, umesto Sukarna koji je izgubio vlast u martu 1966.
godine.
1970. - U zemljotresu u zapadnoj Turskoj poginulo je
najmanje 1.087 ljudi.
1977. - U najteem udesu u istoriji vazdunog saobraaja,
poginuo je 581 putnik i lan posade u sudaru na aerodromskoj pisti
na Kanarskim ostrvima amerikog i holandskog putnikog aviona.
1992. - Poslednje jedinice Jugoslovenske narodne armije bez
incidenata su napustile teritoriju Bive Jugoslovenske Republike
Makedonije. To je obeleeno potpisivanjem zavrnog dokumenta i
predajom kasarne "Maral Tito" u Skoplju.
1993. - Predsednik Kine je postao ijang Cemin (Jiang
Zemin), generalni sekretar vladajue Komunistike partije i vrhovni
komandant armije. Takvo objedinjavanje kljunih funkcija ne pamti
se od vremena Mao Cedunga, ali je stvarnu mo zadrao
neprikosnoveni kineski voa, ijangov pokrovitelj Deng Sjaoping
(Xiaoping).
1995. - Predsednik June Afrike Nelson Mandela iskljuio je
iz vlade suprugu Vini (Winnie), s kojom je iveo razdvojeno zbog
meusobnih nesporazuma. Brak je sudski razveden marta 1996.
godine.
- Danas je Meunarodni dan pozorita, ustanovljen odlukom
Meunarodnog pozorinog instituta.

75
 (Kraj)

Servis KNU (kultura, nauka, umetnost) priprema tekstove koji imaju izuzetnu
prou u svim medijima, a esto se prepriavaju u askanjima jer prenose "otkria", nove
teorije, rezultate raznih pro-
113
uavanja, dakle ono to uvek zanima "prosenog itaoca"(sluaoca, gledaoca).

KNU:MEDICINA-ALKOHOL
Umerena koliina alkohola dobra za srce

LONDON, 27. marta - Sva alkoholna pia, u umerenim

koliinama, smanjuju rizik sranog udara, pokazuje jedna nova
studija amerikih i holandskih istraivaa, objavljena u asopisu
"Briti medikal dornal" (British Medical Journal).
Za razliku od ranijih studija koje su ukazivale, recimo, da
umereno konzumiranje vina povoljno deluje na zdravlje, ova nova
studija podvlai da je u pitanju sam alkohol, a ne vrsta pia.
Grupa autora je izuavala relevantne tekstove o vezi
alkohola i sranih bolesti koji su objavljeni od 1965. godine, a u
centru panje se nalo 10 studija.
Pod umerenim konzumiranjem alkohola se obino
podrazumeva dve do etiri ae vina ili male ae piva dnevno,
podsea Rojters.

KNU :SZO-PUENJE-IZVETAJ
Upozorenje o "duvanskoj epidemiji"

ENEVA, 25. maja - U svetu danas ima milijardu i sto

miliona puaa, utroi se est triliona cigareta, a svakih 10 sekundi po
jedna osoba umire od posledica puenja, ne raunajui rtve
duvanskog dima "iz druge ruke", upozorila je Svetska zdravstvena
organizacija (SZO).
U izvetaju, koji je oznaen kao dosad najsveobuhvatniji na
tu temu, procenjuje se da e poetkom narednog veka 10 miliona
ljudi umirati svake godine od posledica puenja. Sada ta cifra iznosi
tri miliona.
Poljska je prva u svetu po broju popuenih cigareta - 3.620
po glavi odrasle osobe godinje, aslede Grka, Maarska, Japan i
Juna Koreja, prenose agencije navode iz izvetaja SZO, naslovljenog
"Duvanska epidemija - urgentno stanje javnog zdravlja".
Nadleni komitet SZO usvojio je dve rezolucije iji je cilj
jaa kontrola konzumiranja duvana, kako bi se deca destimulisala da
steknu tu tetnu naviku, zatitli nepuai, a puai odrekli duvana.
114
Ocenjuje se da e skuptina SZO, koju ine predstavnici 190
zemalja, usvojiti te rezolucije na godinjem zasedanju koje se
zavrava danas.

KNU: MEDICINA-STARENJE
Vitamin E usporava starenje nervnog i imunog sistema

VAiNGTON, 29. maja - Neosporno je dokazano da vitamin

E usporava starenje imunog i nervnog sistema kod ljudi, to znai da
bi mogao da igra vanu ulogu kod prevencije pojave degenerativnih
bolesti, kao to je Alhcajmerova.
To je zakljuak do kojeg je dola ekipa amerikih
istraivaa, sa dr Margerit Kej (Marguerite Kay) na elu, a objavila
ga u Analima Nacionalne akademije nauka.
Klinika ispitivanja su potvrdila da vitamin E titi protein
bitan za promene u nervnom i imunom sistemu.
76
 Dr Kej istie da je ovo prvi sluaj molekularne potvrde
pozitivnog delovanja vitamina E na dva bitna sistema u ljudskom
organizmu. Ona preporuuje da se vitamin E unosi hranom kao to
su bamija, prokule, kukuruz ili u vidu preperata, ali da se ne
prekorai doza od 800 miligrama dnevno.

KNU:ANTARKTIK-JEZERO
Ispod leda naeno najstarije jezero na svetu

SIDNEJ, 16. maja - Duboko ispod veitog leda na Antarktiku

otkriveno je najstarije jezero koje je ve pola miliona godina
odseeno od spoljnog sveta.
Kako prenosi agencija AP, jezero Vostok se nalazi u srcu
australijske teritorije na Antarktiku u neposrednoj blizini ruske baze
Vostok i dugo je 230, a iroko 50 kilometara.
Specijalnim sonarima je utvreno da se jezero nalazi ispod
leda, na dubini od 3,7 kilometara, a dubina vode je oko 500 metara.
Ruski naunici su izbuili rupe u ledu koje su doprle na 500
metara od jezera. Uzeti uzorci leda pokazali su da su oni stari oko
420.000 godina, to znai
115
da je jezero, koje je na jo veoj dubini pod ledom, staro
izmeu pola miliona i milion godina.
Naunici veruju da je voda u jezeru ostala tena i da e u
njoj nai mikroorganizme koji su se prilagodili ivotu u tim uslovima.
Buenje je prekinuto i odlae se dok naunici ne nau nain
da ne zagade vodu jezera.

KNU:MUZIKA-INTELIGENCIJA
Muzika razvija inteligenciju

LONDON, 24. maja - Bavljenje muzikom i drugim granama

umetnosti moe da pomogne deci da lake savladaju pisanje, itanje i
raunske radnje, prenosi Rojters zakljuak amerikih istraivaa.
Zaposleni u muzikoj koli u gradu Providens (Providence),
u saveznoj dravi Rod AjIend (Rhode Island), sproveli su istraivanje
kojim je obuhvaeno 96 dece uzrasta izmeu pet i sedam godina.
Polovina uesnika u istraivanju je imala dodatne as ove muzike i
umetnosti, dok se druga polovina pridravala standardnog broja
asova iz tih predmeta.
Deca su na kraju kolske godine podvrgnuta testu, a dobijeni
rezultati su uporeeni sa rezultatima postignutim dok su bili u
obdanitu.
Sva deca iz prve grupe su pokazala vidan napredak u
reavanju matematikih zadataka. Osim toga, zahvaljujui dodatnim
asovima muzike i umetnosti, deca koja su u obdanitu svr-stana u
kategoriju "ispod proseka" uspela su da ostvare "prosene rezultate"
na testovima za proveru itanja.
Rukovodilac istraivanjem, Martin Gardiner, smatra da
rezultati mogu da prue nova saznanja o funkcionisanju mozga. Po
njegovim reima, odavno je poznato da je smisao za muziku na neki
nain povezan sa smislom za matematiku.
"Uzmite kao primer Ajntajna (Einstein)", kae Gardiner.
"Poznato je da je on voleo da svira violinu".

SPECIJALCI su vid agencijskog novinarstva koji se znaajno razlikuje od ostalih

oblika agencijske prakse, a, po pravilu, ima odlian plasman u medijima zbog zanimljivosti
teme, leemosti pisanja ...
Ovaj specijalac objavljen je u ''Bazaru".
116
77
 Nadnaslov: ta rade domaice
Naslov: Natproseno glupo pitanje
Podnaslov: Posle jednogodinjeg detaljnog praenja
svakodnevnog rada 7.200 nemakih domaica i nakon gotovo tro
godinjih analiza tako prikupljenih podataka, istraivaki tim, iji je
rad finansirala nemaka vlada, mogao je samo da potvrdi ve davno
poznatu istinu: muevi, uglavnom, gledaju televiziju, dok supruge
obavljaju naporne kune poslove. Mada ova do sada najvea studija
o vrednosti rada domaice obrauje samo podatke prikupljene u
Nemakoj, rezultati bi, kau naunici, morali da budu vrlo slini u
svim modernim drutvima.
(Specijalni servis Tanjuga)
Jo 1992. godine grupa istraivaa, na ijem su elu bili
ekonomisti Norbert varc i Diter efer, svakodnevno je pratila rad
domaica u jedanaest ne makih pokrajina i beleila, bukvalno iz
minuta uminut, svaki njihov i najmanji pokret.
Tri godine kasnije, ekonomisti su izraunali da bi ukupna
godinja zarada domaica - kada bi one bile plaene bar kao
spremaice - bila jednaka vrednosti svih postojeih "Mercedesovih"
automobila. Meutim, kako pored kunih, izvestan broj besplatno
obavlja i mnoge druge dobrovoljne poslove van kue, istraivai su
izraunali da ukupna vrednost godinjeg neplaenog rada Nemica
iznosi blizu bilion maraka.
Istarivanja su omoguila i psiholoko-socioloke analize, pa
je tako otkriveno da su ene potpuno svesne, a da mukarci namerno
ignoriu injenicu da lavovski deo neplaenog posla u savremenog
drutvo obavljaju pripadnice takozvanog slabijeg pola. U te poslove
ubrajaju se oni nazvani materinskim, odnosno oni koji
podrazumevaju staranje o generaciji naslednika, ali i oni za koje oba
pola kau da su najtei.
Autori studije istiu da nemake ene, i onda kad su
zaposlene u nekoj firmi i imaju redovno radno vreme, dnevno
najmanje pet sati rade poslove za koje ne dobijaju nikakvu naknadu.
Oni tvrde da mukarci provedu upola krae vreme obavljajui
takozvane besplatne poslove, ukljuujui i odravanje stana i kunih
ureaja.
117
Studija je poslove ena "razbila" u bezbroj obaveza koje se
svakodnevno ponavljaju, od postavljanja stola i pranja posua, preko
hranjenja maaka i zalivanja cvea, do redovne kupovine namirnica.
Potvreno je ono to je i bez ovog istraivanja bilo poznato, a to je da
su zaposlene majke naj optereenije. One dnevno, u proseku, utroe
pet sati i dvadeset est minuta za obavljanje svih poslova oko deteta i
za one druge, takozvane enske poslove u domainstvu, a mukarci, u
proseku, besplatno rade samo sat i dvadeset minuta.
Novinski komentatori, oigledno ene, ironino primeuju da
su statistiki podaci, ukljuujui i ove o pomoi majkama, dati u
proseku, pa je gotovo izvesno da se iza njih krije istina da samo manji
deo oeva sudeluje u brizi oko beba, dok veina mirno gleda
televiziju.
Jedine svakodnevne radnje koje se teko mogu nazvati
poslovima, na ije obavljanje i mukarci i ene utroe jednako vreme
jesu spavanje, uzimanje hrane, kupanje i pranje zuba.
Dok se ene proseno dnevno etrdeset minuta bave pranjem
i peglanjem rublja, mukarci na tom poslu provedu, proseno, tek po
tri minuta, a ta "tri minuta" se, prema miljenju komentatora,
"najverovatnije ne odnose na rublje i posteljinu, nego na etkanje
sopstvenog odela".
Mukarci rade vie od ena jedino na odravanju automobila
- est minuta u proseku dnevno. Oni ee popravljaju kune aparate
i aktivniji su u amaterskim obavezama po klubovima i politikim
78
 partijama. Meutim, istraivai, oigledno nenaklonjeni mukom
rodu savremenog drutva, tu amatersku aktivnost opisuju kao
"kvalitetno manje znaajnu", to u prevodu znai da mukarci vei
deo dana (i dalje) troe na gluposti.
Polazei od prikupljenih podataka, ekonomisti su izraunali i
da je ukupni neplaeni rad 1992. godine u Nemakoj trajao 77
milijardi sati. Dve treine tog vremena pripadaju enama. Iste godine
svi zaposleni oba pola u Nemakoj radili su, ili preciznije reeno,
proveli su na poslu - 48 milijardi radnih sati.
118
Statistika je pomalo udna nauka. Sve je zasnovano na
procentima i prosecima. Naunisu su i u ovom istraivanju traili
ukupnu prosenu vrednost rada domaice. Zbog toga su njihovo
proseno radno vreme u kui pomnoili sa prosenom cenom radnog
sata u Nemakoj, odnosno sa 11,7 maraka.
Rezultat, po miljenju saveza nemakih domaica, nimalo
nije prosean, ve je zapanjujui. Prema toj prosenoj raunici,
proseni poslovi domaice u zemlji koja ima neto vie od ezdeset
miliona stanovnika, proseno godinje vrede 897 milijardi maraka ili
oko 620 milijardi dolara, a to je vie od ukupnog prosenog godinjeg
proizvoda nemake privrede - bez poljoprivrede i rudarske
industrije!
Zbog toga se preporuuje muevima da kad se, proseno
umorni, vrate kui s prosenog posla, ne postavljaju natproseno
glupo pitanje svojoj navodno slabijoj polovini, odnosno formalno
nezaposlenoj supruzi:

"ta si, do avola, radila celi bogovetni dan?!" Sreten

Petrovi

9.14. PRIMERI (LOE) PRAKSE

Agencija, po prirodi posla, mora da radi brzo, a brzina esto raa greke. U Tanjugu
se sa tim ivi, a iskustvo deumih urednika govori da je smena sa jednom, dve manje
greke, dobro .Jzgurana" smena. Svaka novinska agencija se, naravno, iz petnih ila trudi
da to manje grei i da greke odmah prizna, ali se nijedna ne zanosi da e doiveti dane
nepogreivosti.
Posle primera (po naem miljenju) dobre prakse, nudimo i drugu stranu medalje,
ponavljajui da je i ona deo nae svakodnevice.

PARIZ, 14. decembra (Tanjug) - Francuska metropola ula

je danas u istoriju. U Jelisejskoj palati, u seditu francuskog
predsednika, sveano je potpisan opti mirovni sporazum o miru u
Bosni i Hercegovini.

(Mi u Tanjugu bili smo oigledno poneti znaajem tog zaista istorijskog dogaaja.
Ali, Pariz je ipak u istoriju uao pre mnogo vekova. - prim. prir.)
119
PRITINA, januara - Narodna banka Jugoslavije (NBJ)
otvorila je i u Pritini alter za otkup efektivnog stranog novca od
graana, bez ikakve nadoknade.
Taj punkt se nalazi u zgradi pritinske filijale NBJ u
Vidovdanskoj ulici br. 4. i radi svakog radnog dana od sedam do 14
as ova.

(Novinar je, naravno, hteo da napie da je otvoren alter na kome e se otkuljivati

devize bez provizije, a ne da e banka uzimati devize za dabe - prim. prir.)
79
 NOVI SAD, 1. januara - Stari most koji povezuje Novi Sad sa
petrovaradinskom tvravom bie odlukom gradske vlade i skuptine
podignut za dva metra i 40 santimetara. Na taj nain e se, bar
delimino, otkloniti jedino "usko grlo" na itavom delu plovnog
Dunava od izvora do ua u Crno more.
(Gradska vlada i skuptina mogli su da donesu odluku o finansiranju rekonstrukcije
mosta, ali se most, ipak, ne moe podii neijom odlukom).
ps: U meuvremenu je problem "reen", poto je most sruen u NATO
bombardovanju.

BEOGRAD, marta - Ukoliko Republiki fond penzionog

osiguranja uspe da obezbedi potreban novac, do maja bi se ubrzale
isplate penzija, kako bi sa isplatom aprilske penzije poela njihova
redovnija isplata i od jeseni jednokratna isplata u tekuem meseeu,
reeno je danas na konferenciji za tampu u Savezu penzionera
Srbije.

(Jedna od klasinih greaka neiskusnih novinara - kao od kuge bi trebalo beati od

nagaanja ta bi bilo, posebno u lidu. To vai za svaki poetak tipa "Ako, Kada bi, Ukoliko
... jer se svode na ono "to je babi milo ... "). Kriv je, naravno, deurni urednik koji je to
pustio.
Naredna vest bi, naalost, mogla da, i u meunarodnoj konkurenciji, sa veoma
dobrim izgledima konkurie za naj goru vest godine. Spisak njenih mana gotovo da je dui
od teksta vesti:

Nekropola stara nekoliko vekova?

SREMSKI KARLOVCI, marta (Tanjug)- U blizini poznatog
izletita Strailovo kod Sremskih Karlovaca otkrivena je nekropola,
ija starost jo nije pre-
120
cizno utvrena, saopteno je danas u karlovakom muzeju.
Arheolog ore Gai, koji je krajem prole sedmice sa
strunjacima iz Muzeja grada Novog Sada obiao teren, rekao je da
je za sada pronaeno sedam grobova sa ostacima ljudskih kostiju.
Prvi rezultati ukazuju da ovo arheoloko nalazite obuhvata
najmanje oko 150 kvadratnih metara, a s obzirom na to da u
poslednjih 250 godina nema pisanih tragova o nekropolama sa ovog
prostora, pretpostavlja se da bi iskopine mogle da potiu ak iz 13.
veka.
Za dalja istraivanja neophodno je obezbediti pare, a ukoliko
se radovi nastave oekuju se novi detalji koji bi moda potvrdili
vekovima skrivanu tajnu da se na tom mestu nekada davno nalazio
manastir, rekao je Gai.

(Kraj)

Za poetak, imamo naslov daje nekropola (verovatno) stara nekoliko vekova, da bi

u lidu pisalo da njena "starost" jo nije precizno utvrena. U treem pasusu, meutim, kae
se da se pretpostavlja da bi "iskopine" mogle da potiu ak iz 13. veka, s obzirom na to da
u poslednjih 250 godina nema pisanih tragova o nekropolama sa ovog prostora!
U poslednjem pasusu, posle nagovetaja da je za dalje istraivanja potreban novac,
konani udarac: moda smo na tragu potvrde vekovima skrivane tajne da je na tom mestu
bio manastir!
A moda je jedino reenje bilo da ova vest ode - u ko.
Jedno od standardnih agencijskih pravila, pravilo oko koga nema mnogo pogaanja,
glasi - vest ne bi trebalo zapoinjati citatom. Sledei primer predstavlja korak dalje - em je
80
citat (dodue bez navodnika), emje grupna izjava! Tako vam samo ostaje da zamislite da
ameriki strunjaci, zagr1jeni oko pasa, neto vano u horu saoptavaju.
Vest zasluuje panju i zbog naina upotrebe umetnutih reenica, izjave o
"kolovanim kadrovima i drugim resursima", i izraavanja nade da e "poslovno
bankarstvo Amerike uiniti pozitivan uticaj" ...

BEOGRAD, marta (Tanjug) - Doli smo u vau zemlju, da

sagledamo injenino stanje, a do saradnje amerikih i
jugoslovenskih preduzetnika doi e kad budu uspostavljeni
kriterijumi za to - rekli su
121
danas ameriki finansijski strunjaci u Privrednoj komori
Jugoslavije (PKJ).
Predstavnik PKJ Petar Peri izjavio je da jugoslovenska
privreda raspolae sa kolovanim kadrovima i "drugim resursima",
a sama Komora "pored ostalog i sa velikim brojem poslovnih
podataka".
"Nadam se da e poslovno bankarstvo Amerike uiniti
pozitivan uticaj da se obnove ameriko-jugoslovenske poslovne veze",
rekao je on, ocenjujui da je naa privreda posebno zainteresovana
da uvoz iz SAD "nadoknadi" izvozom hrane, pia, drveta i proizvoda
od drveta, kao i proizvodima mainske industrije.

(Kraj)

Kompjuterizovani desk

122

81
 10. UMESTO KRAJA

Za kraj i umesto kraja nekoliko tekstova posveenih novinarstvu, njegovoj ulozi,

znaaju i sudbini. Verujemo da komentar nije potreban.

SPR:MEDIJI-RAT
Rasprave o ulozi medija poele tek kada je rat okonan

BEOGRAD, aprila - Radio Bi-Bi-Si (BBC) otkriva da se jo

nisu stiale kontroverze oko izvetavanja zapadnih medija o ratu na
podruju nekadanje Jugoslavije, i ukazuje da su rasprave o ulozi
medija u tom ratu poele tek kada je on okonan.
U feljtonu objavljenom sino u emisiji na srpskom jeziku Bi-
Bi-Si je poao tragom izjave nekadanjeg portparola Unprofora
Krisa Ganesa da se novinari nisu proslavili na vruem balkanskom
terenu.
Ganes je, govorei na Radijskoj akademiji u Londonu o
radio- izvetavanju o katastrofama, ustvrdio da su izvetai bili
antisrpski raspoloeni i da nisu shvatili, niti su se trudili da shvate
sloenost sukoba.
Zamoljen da te ocene obrazloi, Ganes je najpre napomenuo
da je veina novinara sa kojima je saraivao bila veoma hrabra, da
su se izlagali opasnostima i da su radili u veoma tekim uslovima.
"Mislim da je bilo mnogo nedostataka u izvetavanju. Pre
svega, novinari nisu uspevali da sagledaju svu sloenost zbivanja. Na
primer, na samom poetku rata odlueno je da su Srbi loi momci, a
da su muslimani i Hrvati rtve, tako da je, pomenuu samo jedan
primer, kada se dogodila ofanziva na Krajinu medijima bilo veoma
teko da shvate da su oni koje su godinama proglaavali rtvama
sada agresori, a da su Srbi, koji su stalno predstavljani kao agresori,
njihove rtve", rekao je Ganes.
"Meni je kao predstavniku Unprofora bilo jako teko da
objasnim novinarima, a preko njih i javno-
123
sti, da je ta ista hrvatska armija, tako dugo predstavljana
kao slabo naoruana rtva mone Jugoslovenske narodne armije, u
stvari, uperila svoje oruje u srpsku manjinu, te da je time bila
agresor. Takve finese i takvu sloenost novinari uglavnom nisu
shvatali", ocenio je Ganes.
Optube da su u novinarskim izvetajima namerno izvrtane
injenice, zanemarivana sloenost sukoba i da su novinari esto radili
po nalogu ne svoje savesti, nego nekih drugih faktora, izrekli su i
visoki predstavnici meunarodne zajednice koji su posredovali u
reavanju jugoslovenskog sukoba, podesa Bi-B i-Si.
Meu njima je i nekadanji komandant Unprofora, general
Majki Rouz, koji je po povratku sa dunosti u Bosni rekao: "Sasvim
je razumljivo da e vlada koja se bori za opstanak koristiti
propagandnu maineriju. Ne moe se, meutim, razumeti da
meunarodni mediji postanu deo te mainerije. Zlonamerno i lano
predstavljanje stvarnosti samo oteava rad onih koji nastoje da
doprinesu uspostvaljanju mira".
Hela Pik, dugogodinji diplomatski urednik "Gardijana",
sada u penziji, priznala je na skupu u Londonu da svi novinari nisu
bili na visini zadatka.
"Oigledno postoji tendencija da se stvari pojednostave, da
se predstave crno-belo. Slaem se da je bilo vrlo lako upasti u tu
zamku, ali mislim da smo je, u celini gledano, izbegli. I u 'Gardijanu'
je, naravno, bilo novinara koji su situaciju tako predstavljali, ali
urednitvo nikada nije zauzelo takav stav", rekla je ona.
"Naprotiv, stalno smo ukazivali na neverovatnu sloenost
situacije i na tekoe da se ustanovi ta se stvarno dogaa. Upravo
82
 zbog te sloenosti, donoenje odluka o tome za ta se kao list zalaemo
i koja reenja podravamo bilo je veoma oteano", zakljuila je Hela
Piko
Novinar "Dejli telegrafa" Robert Foks, koji je esto
izvetavao sa terena i redovno pie komentare o balkanskom sukobu,
prihvatio je ocenu da je problem veoma sloen, ali ne i ocenu da mu
izvetai nisu bili dorasli, mada je priznao da su neki novinari bili
povrni.
124
"Izvetavanje je, naravno, bilo kontroverzno, ali i sama
zbivanja su to bila", tvrdi Foks.
Novinar Bi-Bi-Sija Malkolm Brabant bio je spreman da se
samokritiki osvrne na svoj rad. "Nije mi bilo teko da shvatim
sloenost problema, ali mi je svakako bilo teko da sluaocima
prenesem tu sloenost", rekao je on.
"Morao sam da poem od pretpostavke da su sluaoci pratili
rat od samog njegovog poetka. Imajui u vidu vreme koje mi je bilo
na raspolaganju, minut-minut i po, jednostavno nije bilo mogue
ulaziti u pozadinu sukoba. Naravno da nisam sasvim zadovoljan
svojim izvetavanjem", zakljuio je Brabant.
Amerika tv-mrea Si-En-En (CNN), jedan od najuticajnijih
medija dananjice, pratila je iz dana u dan rat na prostoru
nekadanje Jugoslavije, posebno u Bosni i Hercegovini. Na znaaj Si-
En-Ena u stvaranju predstave o balkanskom sukobu irom sveta
svojevremeno je ukazao i mirovni posrednik lord Oven, podsea
britanski radio.
"Nema svrhe da politiari i diplomate kukaju zbog
takozvanog Si-En-En-efekta. On je tu i zahvaljujui njemu milioni
ljudi znaju vie o svetu u kome ivimo. Politiari i diplomate e
jednostavno morati da se naue vetini pariranja instant emocijama i
da injenice i sloenost problema predstave vetije nego oni koji
izvru informacije", upozorio je lord Oven.
Brabant priznaje da ponekad dozvoljavao da ga povedu
emocije: "Krajem1992. odluio da se vie ne vraam u Sarajevo neko
vreme, da bih se distancirao od svega. Osetio sam da je moje
izvetavanje postalo pomalo pristrasno. Preteni deo 1993. godine
proveo sam u centralnoj Bosni, gde sam video kako se Muslimani i
Hrvati tuku i tek tada sam uspeo da se, ako ne sasvim oslobodim
suvinih emocija, bar da ih jako oslabim. Zaista mislim da morate da
budete potpuno nepristrasni da biste bili u stanju da verno prenosite
dogaanja".
Ganes koristi termin "Sienenizacija" izvetavanja, opisujui
ga ovako: "Mislim na praksu da se vesti upakuju onako kako
urednici misle da gledaoci to ele i razurneju, to je, po mom
miljenju, veoma arogantno. Mislim, takoe, na preterano
pojednostavlji-
125
vanje vesti. One se prave tako da stanu u minut i po izvetaja
i da ih moe razumeti svaka domaica u Denveru. To je prilino
ambiciozan zadatak i za to su potrebni mnogo sposobniji novinari od
onih kojima raspolau Bi-Bi-Si ili Si-En-En".
Brabant, meutim, tvrdi da nikada nije bio pod bilo ijim
pritiskom da prilagodi svoje izvetavanje.
"Bi-Bi-Si je s te strane bio maksimalno korektan. Nikada
nisu pokuavali da me usmere u bilo kom pravcu. Ponekad me je,
dodue, Svetska sluba (BiBi-Sija) kritikovala smatrajui da nisam
dovoljno nepristrasan, da u mojim izvetajima nedostaju gledita
srpske strane, ali skraivanja i izbacivanja uglavnom nije bilo",
rekao je Brabant.
Ganes, meutim, veruje da je kod novinara bila prisutna
svojevrsna samocenzura

83
 "Izveta se upuuje na teren u Bosnu, Hrvatsku ili Srbiju
svestan da urednik ima svoju viziju cele prie. Kao i svaki novinar,
eli da to to napie bude objavljeno, te je sklon da na neki nain slui
urednicima. Toga je bilo isuvie da bi se prava istina probila do
slualaca ili italaca", rekao je Ganes na skupu u Londonu.

(Kraj)

SPR: VAINGTON-NOVINARI-SPOMENIK
Spomenik novinarima koji su izgubili ivot

VAINGTON, 21. maja (Tanjug) - Supruga amerikog

predsednika Hilari Klinton, otkrila je danas u Vaingtonu spomenik
novinarima koji su u poslednja dva veka, irom sveta, izgubili ivote
na nasilan nain, obavljajui svoju novinarsku dunost.
Na spomeniku, koji ima oblik eline spirale i visok je vie od
sedam metara, ispisana su imena 934 novinara iz raznih krajeva
sveta.
"U ivotu i radu ta 934 novinara rei i akcije su ile zajedno,
ali za sve je njih zajedniko i to da su ivot izgubili uvereni u to ta su
radili i spremni da se u tome izloe riziku", rekla je Hilari Klinton.
Luis Bakardi, direktor agencije AP, ija su se 22 novinara
nala na spisku poginulih, ukazao je da su novinari "izloeni riziku,
zlostavljanju, torturi, streljanjima i tamnicama".
126
"To vreme, naalost, jo nije prolo. I moda nikada nee ni
proi", dodao je on.
Kako je danas istaknuto, spomenik novinarima u Vaingtonu
jedinstven je u svetu, ako ne kao ideja, a ono po duini spis ka
novinara koji su izgubili glavu jurei za vestima.
Direktor vaingtonske fondacije "Forum slobode" arls
Overbi ocenio je da je ovim spomenikom "pravda bar delimino
zadovoljena".
"U ivotu, novinari stoje rame uz rame sa peacima i
efovima drava, sa herojima i sa muenicima. U smrti, najee su
zaboravljeni", rekao je Overbi.
(Kraj)

SPR:AUSTRIJA-IPT-NOVINARI
Sloboda tampe sve ugroenija u svetu

BE, 3. maja (Tanjug) - Meunarodni institut za tampu

(IPT) u Beu upozorio je povodom 3. maja, "Dana slobode tampe",
da je prole godine u 150 zemalja registrovano krenje slobode
tampe.
Iste godine vie od 50 novinskih izvetaa izgubilo je ivot na
ratitima ili su stradali na drugi nain. Samo u prva cetiri meseca ove
godine ubijeno je vie od 20 novinara - u Aliru, eeniji, na
Filipinima i u Turskoj.
Najvei broj sluajeva nasilne smrti novinara ostao je
nerazjanjen, konstatuje se u saoptenju Meunarodnog instituta za
tampu. Prema izvetaju organizacije "Reporteri bez granica",
novinarski rad je naj opasniji u Aliru.
U protekloj godini, kako se kae u saoptenju IPT-ja, vie od
180 novinara nalazilo se u zatvorima, to predstavlja svojevrstan
neslavan "rekord".
Komitet "Autori u zatvoru" meunarodnog PEN kluba
saoptio je da se najmanje 70 knjievnika i novinara vode kao
"nestali", a o nekima od njih ve godinama nema nikakvog traga.
U mnogim zemljama, uprkos mnogobrojnim deklaracijama i
sporazumima, "vlade nastavljaju da ugnjetavaju medije", i to ne

84
 samo u dravama "treeg sveta", ve i u zemljama koje su nastale
posle raspada biveg SSSR-a.
127
U pozadini injenice da tampa samo u treini od oko 190
zemalja sveta zasluuje atribut "slobodna", IPT izraava punu
podrku novinarima "koji moraju da rade pod nedemokratskim i
totalitarnim reimima i pri tome reskiraju ak i svoje ivote".

(Kraj)

SPR:PANIJA-AKADEMIJA-RENIK
tampa obogauje renik panske Kraljevske akademije

MADRID, 28. marta (Tanjug) - Direktor panske Kraljevske

akademije Fernando Lazaro Kareter (Carreter) najavio je da e ta
uvaena institucija uvrstiti u svoj renik niz izraza koji su se
odomaili u dnevnoj tampi i bez kojih bi se teko mogao napisati
jedan obian novinski izvetaj.
U uvodnom govoru na skupu, posveenom pitanjima jezika i
sredstvima komunikacija na fakultetu za novinarstvo madridskog
univerziteta Komplutense (Complutense) Kareter je rekao da e se
prvi put u renik akademije uvrstiti izrazi poput "policijske operacij
e", "pranj a novca", konvertibilne pezete", "pregovarake runde" ,
"manevarskog prostora", "nuklearnog moratorijuma" ili
"rekonstrukcije vlade".
Re je o izrazima koji su bili izostavljeni iz renika panske
Kraljevske akademije "istom omakom", a koje su ove sedmice dva
panska dnevna lista oznaila kao "neophodne za pisanje vesti".
Direktor panske Kraljevske akademije najavio je da e
Akademija nastojati da ukljui u renik i sve u paniji odomaene
strane rei, ali u originalnoj transkripciji. U poslednje izdanje
renika panske Kraljevske akademije iz 1992. godine uvrteni su,
izmeu ostalih, termini butik, i sendvi, napisani na francuskom,
odnosno engleskom jeziku.

(Kraj)

Kao to se estite agencijske vesti zavravaju kada su iznete sve vane injenice, to
vai i za ovaj novinarski prirunik.
128

85
BELEKA O AUTORIMA

Neboja Jovanovi (Beograd, 1949 - 1998). Zavrio knjievnost na Filolokom

fakultetu u Beogradu. Bio je dugogodinji deurni urednik u Tanjugu. Bio predava-
mentor na Fakultetu politikih nauka - Katedra za novinarstvo i komunikologiju.
Dragovan Laza Lazarevi (1950. Stojnik- Aranelovac). Zavrio 1973. godine
Fakultet politikih nauka u Beogradu - Odsek urnalistike. Dugogodinji deurni urednik u
Tanjugu. Predavamentor na Fakultetu politikih nauka - Katedr-a za novinarstvo i
komunikologiju. Pie i kratke prie.
129

LITERATURA

1. Grupa autora: Dva veka srpskog novinarstva, Institut za novinarstvo, Beograd,

1992
2. Daglas A. Anderson, Brus D. Itjul: Pisanje vesti i izvetavanje za dananje medije,
Medija centar, Beograd, 2001.
3. Grupa autora: Tanjug - pola veka, Novinska agencija Tanjug, Beograd, 1993.
4. ovani Gocini: Istorija novinarstva, Klio, Beograd, 2001.
5. Antoan Iris: Informacione magistrale, Klio, Beograd, 1998.
6. Malkolm F. Malet: Prirunik za novinare, CID, Podgorica, 1995.
7. Milovan Mia Danojli: Muke s reima, nezavisno izdanje Slobodana Maia,
Beograd, 1977.
8. Grupa autora: Leksikon novinarstva, Savremena administracija, Beograd, 1979.
9. Edvard S. Herman, Robert V. Mekesni: Globalni mediji, Klio, Beograd, 2004.
10. Ivan Klajn: Jezik oko nas, Nolit, 1980.

130

86
DODATAK - SPISAK NOVINSKIH AGENCIJA

AA - ANADOLU AJANSI- ANADOLIJA (Turska)

AAP - AUSTRALIAN ASSOCIATED PRESS (Australija)
ABP - AGENCE BENIN PRESS (Benin)
ABP - AGENCE BURUNDAISE DE PRESSE (Burundi)
ABNA - Asocijacija novinskih agencija balkanskih zemalja.
ACAN - AGENCIA CENTROAMERICANA DE NOTlCIAS (Panama)
ACAP - AGENCE CAMEROUNAISE DE PRESSE (Kamerun)
ACI - AGENCE CONGOLAlSE D'INFORMATlON (Kongo)
ACP - ARAB COOPERATlON POOL (Meuarapska agencija)
AGP - AGENCE GABONAISE DE PRESSE (Gabon)
AGP - AGENCE GUINEENNE DE PRESSE (Gvineja)
AIM - AGENCIA DE INFORMACAO DE MOCAMBlQUE (Mozambik)
AlN - AGENCIA DE INFORMACION NACIONAL (Kuba)
ALASEI - AGENCIA LATINOAMERlCANADE SERVIClOS ESPECIAL ES DE
INFORMACION (Meksiko)
AMP - AGENCE MADAGASCAR DE PRESSE (Madagaskar )
ANA - ATHENS NEWS AGENCY (Grka)
ANA -ADEN NEWS AGENCY (Jordan)
ANEX - ASEAN NEWS EXCHANGE NETWORK (Agencija zemalja ASEAN-a)
ANGOP - ANGOLA PRESS (Angola)
ANI - L'agence nationale d'inforamtion (Liban)
ANDINA - AGENCIA PERUANADE NOTlCIAS Y PUBLICIDAD (Peru)
ANN - AGENCIA NUEVA NICARAGUA (Nikaragva)

131

ANOP - AGENCIA NOTI CIO SA OFICIAL PORTUGUESA (Portugalija)

ANP - ALGEMEEN NEDERLANDS PRESBUREAU (Holandija)
ANPE - ASSOCIACION NACIONAL DE PERIODISTASS (Meksiko)
ANSA - AGENZIA NAZIONALE STAMPA ASSOCIATA (Italija)
ANTARA - ANTARA NATIONAL NEWS AGENCY (Indonezija)
AP - ASSOCIATED PRESS ( SAD)
APA - AUSTRAlA PRESSE AGENTUR (Austrija)
APNN - ASIAPACIFIC NEWS NETWORK (Azijsko pacifika mrea)
APP - ASSOCIATED PRESS OF PAKISTAN( Pakistan)
APS - ALGERIE PRESSE SERVICE (Alir)
ASIN - ACCION DE SYSTEMAS INFORAMTIVOS NACIONALES
(Venecuela)
ATA - AGIJENSIA TELEGRAFIKE SHQIPTARE (Albanija)
AUNA - ARAB UNION OF NEWS AGENCIES (Unija arapskih agencija)
AFP - AGENCIJA FRANS PRESS (francuska)
AVP - Burkina Faso
AZAP - AGENCEZARIE AFRIQUE DE PRESSE (Zair)

BELGA - AGENCE TELEGRAPHIQUE BELGE DE PRESSE S.A. ( Belgija)

BERNAMA - BERITA NATIONAL MALAYSIA (Malezija)
BIA - BAKHTAR INFORAMTION AGENCY (Avganistan)
BOLPRESS - BOLIVIA PRESS (Bolivija)

87
BOPA - BOTSWANA PRESS AGENCY (Bocvana)
BSS -BANGLADESHSANDGBADSANGSTHA (Banglades)
BTA - BULGARSKA TELEGRAFNA AGENCIJA (Bugarska)
BETA - BEOGRADSKA TELEGRAFSKA AGENCIJA (Beograd)
CAMNEWS -CAMERUN NEWS (Kamerun)
CANA - CARIBBEAN NEWS AGENCY (Barbados)

132

CANAD - CENTRAL AFRICAN NEWS AGENCY DEVELOPMENT

(Centralna afrika agencija)
CANADIAN
PRES - PRESSE CANADIENNE (Kanada)
CNA - CYPRUS NEWS AGENCY (Kipar)
CNA - CENTAL NEWS AGENCY (Tajvan)
CNS - CINA NEWS SERVCIE (Kina)
CP - COLOMBIA PRESS (Kolumbija)
CRI - COSTARICA INFORMACION (Kostarika)
CTKA - ESKA TISKOVA AGENTURA (eka)
DINARP - (Urugvaj)
DOMPRESS - Dominikanska Republika
dpa - deutsche presse - agentur (Nemaka)

EAPA - EUROPEAN ALLIANCE OF PRESS AGENCIES (Evropska aliansa

novinskih agencija)
EBN - EMPRESA BRAZILEIRAD E NOTICIAS (Brazil)
EFE - AGENCIA EFE (panija)
ENA - Ethiopian news agency (Etiopija)
EPA - EUROPEAN PRESSPHOTO AGENCY (Nemaka)
EQUAPRESS - (Ekvator)
FANA - FREDERATION OF ARAB NEWS AGENCIES (Federacija arapskih
telegrafskih agencija)
FoNet - Beograd
FGNA - GHANA NEWS AGENCY (Gana)
GNA - GUAYANA NEWS AGENCY (Gvajana)
GULF NA - GULF NEWS AGENCY (Telegrafska agencija Persijskog zaliva)

HINA - HRVATSKA IZVETAJNA NOVINSKA AGENCIJA (Hrvatska)

HLPS - HOLY LAND PRESS SERVCIE (Istoni Jerusalim)
HNS - HAVEERU NEWS SERVIC (Maldivi)
HSINHUA - NEW CHINA NEWS AGENCY (Kina)

lINA - INTERNATIONAL ISLAMCI NEWS AGENCY (Saudijska Arabia)

INA - lRAQI NEWS AGENCY (Irak)

133

IPSSS - INTER PRESS SERVICE (pres servis "treeg sveta", Rim)

IRNA -ISLAMIC REPUUBLIC NEWS AGENCY (Iran)
ITAR-TASS -INFORAMCIONOE TELEGRAFNOE AGENTSTVO ROSSIJI-
88
 TASS (Rusija)
JANA - JAMAHIRIYA NEWS AGENCY (Libija)
JIJI - JIJI TSUSHIN (Jaapan)
JNA - JORDANIAN NEWS AGENCY (Jordan)
JPS - JAPAN PRESS SERVCIE (Japan)

KCNA - KOREAN CENTRAL NEWS AGENCY / CHUNG- YANG

TONGSHIN ( Sevema Koreja)
KEYSTONE - KEYSTONE PRESS AG (vajcarska)
KNA - KENYA NEWS AGENCY (Kenija)
KPL - KHAOSAN PATHEN LAO (Laos)
KUNA - KUWAIT NEWS AGENCY (Kuvajt)
KYODO - KYODO TSUSHIN SHA (Japan)

LATIN - LA AGENCIA LATIONOAMERICANADE

INFORMACION(Urugvaj)
LEHITIKUVA - LEHTIKUVUA OY (Finska)
LUSA - AGENCIA LSUADE INFOAMCAO C.I.P.R.L (Portugalija)

MAP - MAGHREB ARABE PRESSE (Maroko)

MENA - MIDDLE EAST NEWS AGENCY (Egipat)
MONCAME - MONGOLYN CAILGAAN MEDDE (Mongolija)
MONGOLPRESS - Mongolija
MTI - MAGYAR TAVIRATI IRODA (Maarska)
MIA - Makedonska informativna agencija (Makedonija)
MINA - Montenegro informativna novinska agencija (Podgorica)

NA - NOTICIAS ARGENTINA ( Argentina)

NMPA - NAMBIA PRESS AGENCY (Namibija)
NAN - NEWS AGENCY OF NIGERIA (Nigerija)
NANAP - NON-ALIGNED NEWS AGENCIES POOL
(Pul agencija nesvrstanih zemalja)
134

NC - NOTICIERO COLOBIANO (Kolumbija)

NNA - NIGERIAN NEWS AGENCY (Nigerija)
NOTIMEX - NOTICIAS MEXIKO (Meksiko)
NTB - AS NORSK TELEGRAMBYRA (Norveka)
NZPA - NEW ZEALAND PRESS ASSOCIATION (Novi Zeland)
OANA - ORGANIZATION OF ASIAN NEWS AGENClIES
(Organziacija azijskih novinskih agencija)
ONA - ORGANZAICION NOTICIOSA ARGENTINA (Argentina)
OPEKNA - OPEC NEWS AGENCY (Agencija zemalja OPEC-a - proizvoai
nafte)
ORBE - ORBE SERVIClOS INFORAMTIVOS (ile)

PA - PRESS ASSOCIATION (Velika Britanija)

PACNEWS - PACIFIC ISLANDS NEWS SERVISE ( Island)
PANA - PAN-AFRICAN NEWS AGENCY (Senegal)
PANA-PAN - ASIA NEWSPAPER ALLIANCE (Panazijska novinska alijansa)
PANAPRESS - PANAMA PRESS (Panama)
89
PAP - POLSKA AGENCIJA PRASOWA (Poljska)
PARS - PARS NEWS AGENCY (Iran)
PETRA - JORDAN NEWS AGENCY (Jordan)
PINA - PACIFIC ISLANDS NEWS ASSOCIATION (Island)
PL - PRENSA LATINA (Kuba)
PN - PARAGUA DE NOTICIAS (Paragvaj)
PNA - PHILIPPINES NEWS AGENCY (Filipini)
PPI - PAKSTIAN PRESS INTERNATIONAL (Pakistan)
PPS - PALESTIAN PRESS SERVICE (Palestina)
PTI - Press trust of india (Indija)
QNA - QATAR NEWS AGENCY (Katar)

RB - RITZAUS BUREAU I/S (Danska)

ROJTERS - REUTERS (Velika Britanija)
RIA - ROSIJSKOE INFORAMCIONOE
NOVOSTI AGENTSTVO "NOVOSTI" (RUSIJA)
ROMPRES - AGENTIA ROMANADE PRESA (Rumunija)
RSS - Nepal

135

SALPRESS - AGENCIIA SALVADORENDE PRESNA (Salvador)

SAMAAR -INDIJA
SANA - SOUTH AFRICAN NEWS ASSOCAITION (Junoafrika
telegrafska agencija)
SANA - SYRIAN ARAB NEWS AGENCY (Sirija)
SDA - ATS - SCHWEIZERISE DEPESHENAGENTUR (vajcarska)
SEANAD - SOUTH-EAST AFRCIAN NEWWS AGENCY DEVELOPMENT
(Telegrafska agencija June Afrike)
SENDIP -EKVADOR
SEPE - SERVICIODE PRENSADEL ECUADOR (Ekvador)
SERIGUA - (Gvatemala)
SHIHATA - TANZANIIA NEWS AGENCY (Tanzania)
STA - Slovenaka tiskovna agencija (Slovenija)
SLENA - SIERRA LEONE NEWS AGENCY (Siera Leone)
SNA - SURINAME NEWS AGENCY (Surinam)
SONNA - SOMALIA NATIONAL NEWS AGENCY (Somalija)
SPA - SAUDI PRESS AGENCY (Saudijska Arabiija)
SPK -KAMBODA
SRNA - SRPSKA NOVINSKA AGENCIJA (Republika Srpska)
STA - SLOVINSKA TELEGRAFSKA AGENCIA (Slovaka)
STT-FNB - OY SUOMEN TIETOTOIMISTO-FINSKA NOTISBYRAN AB
(Finska)
STT-PRESS (Sao Tome i Prinsipe)
SUN telephoto - Sun news photo agenci (JAPAN)
SUNA - SUDAN NEWS AGENCY (Sudan)

TANJUG - TELEGRAFSKA AGENCIJA NOVE JUGOSLAVIJE

TASR - Slovaka
TAP - TUNSI AFRIQUE PRESSE (Tunis)
TELAM - TELENOTICIAS LATINOAMERICANA (Argentina)
90
TNA - THAI NEWS AGENCY (Tajland)
T.T. - TIDNINGARNAS TELEGRAMBYRA AB (vedska)

136

UNI - UNTEID NEWS OF INDIA (Indija)

UPI - UNTEID PRESS INTERNATIONAL (SAD)

FENA - FEDERALNA NOVINSKA AGENCIJA BOSNE I

HERCEGOVINE (Bosna i Hercegovina)
VENPRESS - VENECUELA
VNA - VIET-NAM THONG TWAQN XA/VIETNAM NEWS AGENCY
(Vietnam)
ZANA - ZAMBIA NEWS AGENCY (Zambija)
ZIANA - ZIMBABWE ITNER-AFRICA NEWS AGENCY (Zimbabwe)

YONHAP - YONHAP NEWS AGENCY (Juna Koreja)

WANAD - VEST AFRICAN NEWS AGENCY DEVELOPMENT (BENIN)
137

SADRAJ

AGENCIJSKO NOVINARSTVO (Nastanak i razvoj) 5

AGENCIJSKO NOVINARSTVO I TELEKOMUNIKACIJE 11
AGENCIJSKE VELESILE 12
GLOBALNE, SVETSKE NOVINSKE AGENCIJE 13
AGENCIJA FRANS PRESS - AFP 13
AGENCIJA ROJTERS (REUTERS) 15
ASOIEJTED PRES (ASSOCIATED PRESS -AP) 17
INFORMATIVNA TELEGRAFSKA AGENCIJA
RUSIJE (ITAR - TASS) 19
NOVINSKA AGENCIJA SINHUA (KINA) 20
NACIONALNE I KOMERCIJALNE AGENCIJE 22
AGENCIJSKO NOVINARSTVO U JUGOSLAVIJI I SCG 23
AGENCIJA "AVALA" 23
AGENCIJA TANJUG 25
TANJUG JE BIO PRVI 32
DOMAE KOMERCIJALNE NOVINSKE AGENCIJE .. 33
ASOCIJACIJA BALKANSKIH NOVINSKIH AGENCIJA (ABNA) 36
AGENCIJA ANADOLIJA (AA) 37
ATINSKA NOVINSKA AGENCIJA (ANA) 37
ALBANSKA TELEGRAFSKA AGENCIJA (ATA) 37
BUGARSKA TELEGRAFSKA AGENCIJA (BTA) 38
MAKEDONSKA INFORMATIVNA AGENCIJA (MIA) .. 38
MAKEDONSKA PRES AGENCIJA (MPA) 38
NACIONALNA RUMUNSKA NOVINSKA
AGENCIJA (ROMPRES) 39
DESK - fabrika vesti 39
OSNOVI AGENCIJSKOG NOVINARSTVA 43
VEST 43
IZVETAJ 46
91
 VESTI U NIZU 46
SPECIJALAC 51
OSTALO 51
OPTE OSOBINE AGENCIJSKOG STILA 55
LID 56
Trapavi lid 59
PRAVILO "OBRNUTE PIRAMIDE" 59
BEKGRAUND 60
INTEPRETACIJA 61
IME I PREZIME 62
"SITNA" AGENCIJSKA PRAVILA 62
FLE 62
HITNO (URGENT) 63
SLAG 64
NASLOVI 65
SKRAENICE 66
NAJAVE 66
PREGLED VESTI 71
SAOPTENJA 82
DEMANTI, ISPRAVKE, "NOVINARSKE PATKE" 83
MALI SAVETI 85
CITIRANJE : 85
IZVORI 86
PRECIZNOST 87
STIL 88
FRAZE I BESMISLICE 90
(ZLO)UPOTREBA NOVINARSKIH KLIEA 91
ULOGA DEURNOG UREDNIKA 95
PITANJE DOBROG UKUSA 101
PRIMERI (DOBRE) PRAKSE 102
PRIMERI (LOE) PRAKSE 119
UMESTO KRAJA 123
BELEKA O AUTORIMA 129
LITERATURA 130
DODATAK 131
SPISAK NOVINSKIH AGENCIJA 131

140

92