1.

PEDAGOGIJA NAUKA O VASPITANJU

1. POJAM, PREDMET I ZADACI PEDAGOGIJE

POJAM PEDAGOGIJE:

-NAUKA O VASPITANJU,
- u klasifikaciji nauka odreuje se kao jedna od
drutvenih nauka,
- pedagogija kao nauka ima:
definisan predmet prouavanja,
dostignuti razvojni nivo,
specifinu metodologiju;
 Re pedagogija je grkog porekla:

- termin paidagogus sloenica dve grke rei=

onaj koji vodi dete (deaka)
pais, paidos - deak
ago, agein voditi
- Pedagogije: NAUKA O VASPITANJU

nauka:
sistematizovan i argumentovan skup saznanja o
objektivnoj stvarnosti u odreenom istorijskom periodu,
do kojih se dolo primenom objektivnih metoda
istraivanja;

vaspitanje:
ovekova aktivnost uticanja na razvoj tue ili
vlastite lunosti; to je proces formiranja oveka kao
ljudskog bia sa svim fizikim, intelektualnim, moralnim,
estetskim i radnim kvalitetima,
PREDMET PEDAGOGIJE je:

VASPITANJE , kao skup intencionalnih

uticaja na razvoj linosti.
Pedagogija se bavi svim onim to se
intencionalno ini da bi se uticalo na razvoj dece,
mladih i odraslih, tj. da bi se razvoj linosti
(nezavisno od njenog uzrasta) usmerio u odreenom
pravcu.
ZADACI PEDAGOGIJE:

1. prouava i istrauje vaspitne pojave,

2. otkriva pedagoke zakonitosti, formulie

pedagoke zakone i klasifikuje ih u poseban
pedagoki sistem saznanja;

3. razvija, unapreuje i usavrava vaspitno

obrazovnu praksu;
4. nauno prati i kritiki vrednuje rezultate u
pedagokoj teoriji i praksi;

5. razvija specifinu metodologiju naunih

istraivanja pedagokih pojava;

6. koristi rezultate naunih saznanja drugih nauka i

povezuje ih u koherentan sistem.
2. SISTEM PEDAGOKIH SAZNANJA

Pedagogija kao nauka tei da utvrdi sutinske

veze i odnose meu pojavama, tj. da utvrdi zakone i
zakonitosti u oblasti vaspitanja.

Pedagoki nauni zakoni ( Opta pedagogija )

Pedagoki principi ili naela ( Didaktika )

Pravila pedagokog rada ( Metodike )

Pedagoki zakoni: iskazuju sutinske, objektivno
postojee veze i odnose meu pojavama u oblasti
vaspitanja.

Zakoni u pedagogiji izraavaju opte, konstantne i

nune veze meu pojavama.

Optost pedagokih zakona nije apsolutna i

univerzalna, jer su pojave u oblasti vaspitanja
osobene i sa izraenim individualnim obelejima.

Zakoni u pedagogiji su samo relativno invarijantni.

Pedagoke zakonitosti: nune veze i odnosi u i
izmeu pedagokih pojava:

- otkrivene zakonitosti vaspitno obrazovnog

procesa konstituiu se u posebne pedagoke zakone.
Najpoznatiji pedagoki zakoni su :

- zakon o drutvenoj uslovljenosti vaspitanja,

- zakon o klasno politikoj uslovljenosti vaspitanja,

- zakon o intencionalnosti vaspitanja,

- zakon skladnog delovanja razliitih faktora vaspitanja,

- zakon aktivnog usvajanja obrazovno vaspitnih

vrednosti.
Pedagoki principi ili naela izraavaju nii nivo
optosti pedagokih zakonitosti (imaju karakter posebnih
zakonitosti).

Odnose se na odreena podruja vaspitanja.

Prema njima se organizuje, usmerava i izvodi vasp.

obraz. proces.

Najpoznatiji didaktiki principi:

oiglednosti,
postupnosti,
sistematinosti u nastavi.
Pedagoka pravila najnii oblik ispoljavanja
pedagokih zakonitosti , direktno primenljiva u
nastavnoj i vaspitnoj praksi.

Najpoznatija pedagoka pravila:

od blieg ka daljem,
od jednostavnog ka sloenom,
od lakeg ka teem,
od poznatog ka nepoznatom,
od konkretnog ka apstraktnom.
3. SISTEM PEDAGOKIH DISCIPLINA

Sistem pedagokih disciplina odraava nivo

razgranatosti, a time i razvijenosti pedagoke nauke.

Pedagoka disciplina: ue nauno teorijsko

podruje ili jedan deo predmeta pedagogije.

Sve pedagoke discipline zajedno prouavaju

predmet pedagogije u totalitetu.
Postoji vie kriterijuma diferenciranja pedagokog
saznanja u odgovarajue pedagoke discipline.

Ti kriterijumi mogu biti: uzrast vaspitanika, mesto

vaspitnog rada, vreme vaspitanja, specifini uslovi
vaspitranja, nivo optosti discipline.
1. UZRAST VASPITANIKA

Predkolska pedagogija

kolska (osnovnokolska i srednjokolska)

pedagogija

Visokokolska pedagogija

Andragogija
2. MESTO VASPITNOG RADA

Porodina pedagogija

Predkolska

kolska pedagogija

Domska ili internatska pedagogija

Pedagogija slobodnog vremena

4. SPECIFINI USLOVI VASPITANJA

Specijalna pedagogija

Industrijska pedagogija

Vojna pedagogija

Religijska (konfesionalna) pedagogija

 5. NIVO OPTOSTI DISCIPLINE

Opte pedagoke discipline: opta pedagogija,

metodologija pedagokih istraivanja, istorija
pedagogije, komparativna pedagogija,

Posebne pedagoke discipline: predkolska

pedagogija, kolska pedagogija, andragogija,
didaktika, porodina pedagogija, domska
pedagogija,pedagogija slobodnog vremena,
 Pojedinane pedagoke discipline: metodike
nastave pojedinih predmeta, metodika vaspitnog
rada, metodika rada pedagoga i dr.

Granine naune discipline: integracija

komplementarnih saznanja o istoj pojavi; npr.
pedagoka psihologija, sociologija vaspitanja,
pedagoka kibernetika.
 4.ODNOS PEDAGOGIJE SA DRUGIM
NAUKAMA

FILOZOFIJA PSIHOLOGIJA SOCIOLOGIJA

PEDAGOGIJA

TROPOLOGIJA ISTORIJA
FIZIOLOGIJA STATISTIKA
PEDAGOGIJA I FILOZOFIJA
-u osnovi svake pedagoke teorije nalazi se
odreena filozofija
-vaspitna praksa uvek je filozofski zasnovana
(ima filozofsku osnovu)
-pedagogija je ,,praktina filozofija, odnosno
,,praktina etika
- povezanost proistie iz same prirode
vaspitanja, iz osnovnih pitanja pred kojima se
nalazi svaka pedagoka koncepcija
PEDAGOGIJA I PSIHOLOGIJA

- psiholoka saznanja uvek su bila i sada su sastavni

deo i osnova pedagokih shvatanja i koncepcija

-vaspitanje se ne moe potpuno razumeti bez

razumevanja psiholokog aspekta vaspitne
delatnosti

- vaspitanje se ne moe razumeti bez poznavanja

uzrasnih, psihikih osobenosti vaspitanika, kao i
psihikih procesa na iji razvoj se vaspitanjem utie
PEDAGOGIJA I SOCIOLOGIJA

-problemi kojima se bavi sociologija (problemi

drutva, drutveni odnosi, grupe, drutveni
fenomeni isl.) od izuzetnog su znaaja i za
pedagogiju

-vaspitanje je uvek bilo povezano sa drutvom,

uvek u funkciji drutva, zavisi od drutva

- vaspitanje i socijalizacija, dva procesa u

tesnoj meusobnoj povezanosti
PEDAGOGIJA I ANTROPOLOGIJA

- pitanja kojima se bavi antropologija, posebno

kulturna antropologija, vana je i za
pedagogiju, jer svaka koncepcija vaspitanja
polazi o d odgovora na osnovna antropoloka
pitanja: poreklo oveka, ta je ovek, kakva je
njegova priroda, ta je kultura, da li je ovek
determinisan kulturom, koja je vrednost
kulture, tradicije, obiaja na razvoj oveka
PEDAGOGIJA I ISTORIJA

- vaspitanje ima svoju istorijsku prolost,

(opta i nacionalna istorija),
- vaspitanje je starije i od same pedagogije kao
nauke,
- istorijske prilike su bitno uticale na vaspitanje
PEDAGOGIJA I STATISTIKA

- poznavanje statistike je neophodno za

metodlogiju pedagogije,
- statistike metode se koriste kod obrade
podataka sakupljenih o nekoj prouavanoj
pedagokoj pojavi,
- statistike mere srednih vrednosti, mere
disperzije, mere korelacije i sl.
PEDAGOGIJA I FIZIOLOGIJA

- poznavanje fiziologije je neophodno za bolje

razumevanje fiziolokih procesa koji se
deavaju tokom razvoja deteta, oveka,
- rast i razvoj deteta (oveka), odreen je
faktorima koji ukljuuju i fizioloke promene u
organizmu,
- pomae da se bolje upozna i razume telesni,
fiziki razvoj vaspitanika (bioloki, anatomski,
fizioloki aspekt)
5. KONSTITUISANJE PEDAGOGIJE KAO
NAUKE

- od uoptavanja iskustva do nauke -

Vaspitanje:
- postoji u svim drutvima i svim epohama ljudskog
razvoja, tj. od samog nastanka drutva,
- neki oblik vaspitanja postojao i u najstarijim
drutvima, (brojni podaci vezani za narodne obiaje,
rituale, iskazane narodne mudrosti, koji svedoe o
oveku i vremenu u kojem je iveo i podizao decu).
Vaspitanje je starije i od same pedagogije kao
nauke.

Pedagogija kao nauka konstituisae se tek

poetkom XIX veka. (Herbart 1806. godine)

Njenom konstituisanju doprinelo je celokupno

ljudsko saznanje, do tog perioda dostignuto u
oblasti vaspitanja.
Prve forme sistematizovanog iskustva i znanja u
vaspitavanju dece, pojavie se u delima uvenih
antikih filozofa:
Sokrata (469-399. p.n.e),
Platona (427-347. p.n.e),
Aristotela (384-322. p.n.e) u starom
veku, tj. robovlasnikom drutvu.
Filozofija kao ,,majka svih nauka kroz misli
brojnih filozofa toga doba razmatrae i pitanje
vaspitanja.
Proirivanjem ljudskog iskustva, javlja se veliki
broj mislilaca koji se u svojim raspravama bave
vaspitanjem i pedagokim pitanjima.

Marko Fabije Kvintilijan (42-118. n.e ), u I veku

nove ere pie delo Obrazovanje govornika
(Institutio oratoria), gde iznosi misli o
vaspitanju i kolskom sistemu antikog Rima.
U srednjem veku:
crkva preuzima monopol nad svim sferama
ovekovog ivota,
vaspitanje dobija karakteristike i odlike takvog
vremena i drutva.

Na kraju srednjeg veka, tanije, pojavom

humanizma i renesanse, XIV-XVI vek, ponovo
se javlja pojaan interes za pedagoke probleme.
Istaknuti filozofi - humanisti bavili su se i
pitanjima vaspitanja.
Najpoznatiji su:
Erazmo Roterdamski
Fransoa Rable (1494-1553) - francuski
pedagog, humanista,
Miel Montenj (1533-1592) francuski
humanista
Poetkom XVII veka, uveni eki pedagog Jan
Amos Komenski (1592-1670), pie uveno delo:
Velika didaktika (Didactica magna), ime
postavlja jedan od kamena temeljaca na putu
stvaranja jedne nove nauke pedagogije.
Tokom XVII i XVIII veka javie se veliki broj
mislilaca koji e svojim delima i idejama
postaviti temelje znaajne za pedagogiju.
Najznaajniji mislioci toga perioda su:
Don Lok (1632-1704) engleski filozof,
an ak Ruso (1712-1778) francuski
filozof, knjievnik, pedagog
Veina drutvenih nauka, koje svoje korene, kao i
pedagogija, imaju u filozofiji, u XIX veku poinju da
se osamostaljuju i izdvajaju u posebne naune
discipline.
Tokom XVIII i naroito poetkom XIX veka, javljaju
se znaajna dela i mislioci koji su se bavili pitanjima
vaspitanja:
Johan Fridrih Herbart (1776-1841),
Johan Hajnrih Pestaloci (1746-1827)
Fridrih Frebel (1782-1852)
Adolf Disterveg (1790-1866)
Konstantin Dimitrijevi Uinski (1824-1870)
Za konstituisanje pedagogije kao nauke, posebno je
znaajna:
1802. godina kada e Johan Fridrih Herbart prvi
put poeti da predaje pedagogiju kao univerzitetsku
disciplinu, na Univerzitetu u Getingenu,
a 1806. godine izdaje delo: Opta pedagogija
izvedena iz vaspitnog cilja.
Ovim je pedagogija postala posebna nauka, a zasluga
za to pripada Herbartu.
Komenski je prvi dao predlog celovitog kolskog
sistema,
a Herbart konstituie celovit pedagoki sistem i
prvi pedagogiju predaje kao samostalnu
univerzitetsku disciplinu, zasnovanu na etici i
psihologiji.
Herbart e svojim idejama uticati na pojavu
velikog broja istomiljenika i sledbenika, koji su
se nazivali ,,herbartovci (herbartijanstvo).
Pored velikog broja oduevljenih pristalica,
tokom XIX veka, poetak XX veka e doneti
veliki broj protivnika i kritiara Herbartovog
uenja.
Ta kritika e dovesti do pojave brojnih pravaca u
pedagogiji, na poetku i tokom XX veka, a to su:
- individualna pedagogija,
- socijalna pedagogija,
- progresivna pedagogija,
- pedagogija pragmatizma,
- pedagogija radne kole,
- eksperimentalna pedagogija,
- aksioloka (vrednosna) pedagogija,
- moralna pedagogija i dr.
Nakon to je konstituisana, pedagogija je prola
dug vremenski razvoj koji je obeleen stalnim
bogaenjem saznanja iz oblasti vaspitanja. Za
razvoj pedagoke naune misli zasluni su brojni
pedagozi koji su delovali tokom XX veka.
Herbart je nauno zasnovao pedagogiju tako to je
pravio razliku izmeu praktine pedagogije
(pedagogija) i teorijske pedagogije (pedagogika).
Danas se vie ne insistira na distinkciji izmeu
praktinih i teorijskih problema u naunom
prouavanju neke delatnosti, a to je na podruju
vaspitanja teko i ostvariti.
Danas je u upotrebi samo izraz pedagogija (kao
jedinstvena teorijska i normativna nauka).
Da li je pedagogija jedinstvena i celovita nauka,
koja se bavi problemima vaspitanja tokom celog
ovekovog ivota ili se ona odnosi samo na
period detinjstva?

Postoji li jedna pedagogija uopte ili vie

pedagogija, s obzirom da se u pedagokoj
literaturi moe naii i na tvrdnju da je definisanje
pedagogije kao nauke o vaspitanju, isuvie
uopteno?
Veina autora smatra da je:

pedagogija jedna jedinstvena nauka,

jasno definisanog predmeta, (nauka o
vaspitanju),
razvijene metodologije,
razgranatog sistema pedagokih disciplina,
razvijenog naunog jezika i
dostignutog razvojnog nivoa.
Pedagogija je teorijska i normativna nauka.

Teorijska:
- prouava, otkriva i objanjava zakone
vaspitanja, (ostvaruje svoje teorijske zadatke);

Normativna:
- pedagokim principima i pravilima normira
vaspitnu praksu (ostvaruje svoje praktine
zadatke).
Literatura koriena za pripremu predavanja za deo:
PEDAGOGIJA KAO NAUKA:
1. Bakovljev, M. (1998): Osnovi pedagogije, Sombor,
Uiteljski fakultet (str. 10-16)
2. Trnavac, N., orevi, J. (1992): Pedagogija,
Beograd, Nauna knjiga (str. 45-50, 61-67)
3. Brankovi, D., Ili, M. (2003): Osnovi pedagogije,
drugo, dopunjeno izdanje, Banja Luka, Comesgrafika
(str.13-20)
4. Pedagoka enciklopedija (1989) redakcija imlea,
P., Potkonjak, N., tom 2., Beograd, ZZUINS