Vodic Za Participaciju PDF

Izdava
UNICEF Beograd
Za izdavaa
Ann-Lis Svensson
direktorka UNICEF-a za Srbiju i Crnu Goru
Lektorka
prof. dr Ljiljana Peikan-Ljutanovi
Dizajn
Rastko Toholj
Tira 2 000
tampa
Cicero, Beograd
tampano jula 2006. godine.
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
341.231.14-053.2 /.6(497.11) (035)
342.726-053.2 /.6(497.11) (035)
316.472-053.2 /.6(497.11) (035)
364-22-053.2 /.6(497.11) (035)
UNICEF
I ti se pita! : podsetnik o ukljuivanju dece
i mladih u lokalne akcije za decu
UNICEF, kancelarija u Beogradu, 2006
Beograd : Cicero
112 str. : graf. prikazi ; 21 cm
Tira 2 000
Renik manje poznatih rei : str. 107-109
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija : str. 111-112
ISBN 8682471701
a) Deca Zatita Srbija Prirunici
b) Prava deteta Srbija Prirunici
c) Socijalna interakcija Deca Srbija Prirunici
COBISS.SRID 132300556
U ovoj knjizi izraeni su stavovi strunog tima i ne odraavaju nuno

politiku i stavove UNICEF-a.
Zahvalnica
Materijali koji su korieni u knjizi nastali su kao rezultat razliitih aktivnosti
iji je cilj bio da se podstakne smisleno ukljuivanje dece u unapreivanje uslova
za sopstveni ivot u skladu sa Konvencijom o pravima deteta. Osnovno polazite
za izradu ovog prirunika, kao i pokretanje niza aktivnosti na lokalnom nivou
u kome aktivnu ulogu imaju oni na koje se ceo program odnosi deca i mladi,
je Nacionalni plan akcije za decu (NPA) za period 20042015, koji je Vlada
Republike Srbije usvojila februara 2004. godine. Savet za prava deteta Vlade
Republike Srbije prati sprovoenje NPA i predlae mere za unapreivanje
poloaja dece, kao jednog od kljunih delova ukupne strategije razvoja zemlje.
UNICEF daje podrku za sprovoenje NPA na nacionalnom planu, kao i za

njegovu realizaciju na lokalnom nivou kroz pomo u izradi i implementaciji
Lokalnih planova akcije za decu (LPA).
Ovaj prirunik spaja iskustva LPA i razliitih lokalnih inicijativa i ima za cilj
da pomogne ukljuivanju dece u izradu lokalnih planova akcije.
Podsetnik o ukljuivanju dece i mladih u lokalne akcije za decu napisala je

dr Ana Peikan-Avramovi, a u izradi knjige uestvovali su (participirali) brojni
saradnici koji su svojim sugestijama i komentarima znaajno popravili rukopis:
lanovi Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije;
strunjaci za pitanja dece i mladih: Slobodanka Anti, dr Sneana Marinkovi,

prof. dr Ivan Ivi, Vesna eki;
mladi iz ciljne grupe, koji su itali radne verzije rukopisa i ivo ih
komentarisali: uenici i uenice I razreda gimnazije Sveti Sava Sonja
Avramovi, Lara Popovi, Filip eki, i uenici VIII razreda osnovne kole
20. oktobar u Beogradu;
Nataa Stojanovi koja je sa uenicima gimnazije Sveti Sava u Beogradu

primenjivala ovaj materijal, beleila njihove komentare i reakcije i vodila
ih kroz proces koji je proizveo mnogo zanimljivih, praktinih ideja;
Vesna Janjevi-Popovi koja je sa uenicima osnovne kole 20. oktobar

u Beogradu radila na ovom materijalu i beleila njihove reakcije i
komentare;
deji pisac Jasminka Petrovi;
lanovi LPA timova iz Sjenice, Pirota i Kragujevca: Svetlana Marojevi,

Maja Miljkovi, Jasmina Kuka, Jasmina Kijevanin, Jelena Markovi i
uesnici seminara o participaciji mladih odranih u toku juna 2006. godine
iz etrnaest optina u Srbiji.
Sadraj
TA MOETE UINITI S OVOM KNJIGOM
I KAKO DA JE KORISTITE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
DEO 1
LOKALNI PLAN AKCIJA ZA DECU (LPA) . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.1 Da li ste uli za LPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

1.2 Zato se zove LPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.3 Za decu i s decom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
DEO 2
PARTICIPACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2.1 ta je participacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Karakteristike participacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2.2 Zato uopte ukljuivati mlade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Odrasli znaju vie i bolje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
ali to nije dovoljno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2.3 Participacija, ali kakva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Nema participacije bez pripreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
ta vam je neophodno za uestvovanje u razgovoru . . . . . . . . . . . . 26
Participacija, ali smislena, prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Kako se sve moe uestvovati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
2.4 Inicijativa ili kako da sami pokrenete akciju . . . . . . . . . . . 33

Kako pokrenuti akciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Koga ukljuiti u akciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Pogledajte kako rade drugi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
2.5 Donoenje odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Kako da donesete to bolju odluku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Donoenje odluka u grupi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
i mogui problemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
2.6 Manipulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Manipulie se zbog interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Nekada i mladi manipuliu svojim pravima . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Kada se ukljuuje, razmiljaj o sledeem . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
DEO 3
SARADNJA S DRUGIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
3.1Bez predrasuda, molim!

Nepoverenje prema drugom i drugaijem . . . . . . . . . . . . . . 63
ta su predrasude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Kako prepoznati predrasude i boriti se protiv njih . . . . . . . . . . . . 64
3.2 uti drugoga ne znai i razumeti ga . . . . . . . . . . . . . . . 66

Spreite nerazumevanje s drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
3.3 Zajedniko reavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

ta se postie kroz zajedniku diskusiju s drugima . . . . . . . . . . . . 72
3.4 Kako da napravite uspean tim . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
3.5 Biti ubedljiv, a ne manipulisati . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Kako nas reklame ubeuju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
DEO 4
SIGNALI DA U VAOJ AKCIJI NETO NIJE U REDU . . . . . . . . . . 81
DEO 5
KAKVU AKCIJU DA POKRENETE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
5.1 Kakvu akciju da pokrenete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
5.2 Teme za vrnjake diskusije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
STIGOSMO DO SAMOG KRAJA

ILI ZATO SMO O OVOME PISALI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Renik manje poznatih rei i izraza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Korieni izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

ta moete uiniti
s ovom knjigom
i kako da je koristite
Ova knjiga trebalo bi da, pre svega, pokae tebi i drugoj deci i mladima:
da je vano i potrebno da se ukljuite u akcije namenjene deci i

mladima;
kako da procenite koje su akcije dobre i kako da se ukljuite u njih;
kako da sami brinete o svom ivotu i pokrenete akcije kojima ete

popravljati okolnosti u kojima ivite, uite i zabavljate se.
U svakom delu ove knjige postoje informacije za koje smatramo da su

vam potrebne i korisne. Ali, za razliku od drugih knjiga ovu ne morate
itati redom, moete je itati na preskok:
Ako vas interesuje ta je to participacija, zato je neophodno da se

mladi ukljue, koje sve vrste uestvovanja mladih postoje, pogledajte
strane 1430.
I T I S E P I TA ! 7
Ako vas interesuje o emu je sve potrebno voditi rauna kada se
ukljuujete u neku akciju, pogledajte strane 3342.
Ako vas interesuje ta je to Lokalni plan akcije za decu, potraite

strane 1015.
Ako vas interesuje kakve sve akcije mogu pokrenuti mladi, pogledajte
primere na stranama 3842 i na stranama 9092.
Ako vas interesuje kako da pokrenete akciju, pogledajte stranice 3336.
Da biste pokrenuli akciju, potrebno je da dobro saraujete s drugima.

Kako se razumeti s drugima i kako zajedniki reavati probleme nai
ete na stranama 6372.
Ako vas zanima kako da sastavite uspean tim, pogledajte stranu 73.
Ako elite da nauite kako se donose odluke, pogledajte stranice 4352.
Ako hoete da znate ta je to manipulacija, ko manipulie, na koji

nain i zato, pogledajte strane 5359.
Ako elite da prepoznate manipulaciju u svakodnevnom ivotu,

pogledajte strane 7580. (deo 3.5).
Ako ste ve pokrenuli neku akciju, bie vam korisni saveti kako da
prepoznate ako neto nije u redu. Nai ete ih na stranama 8188.
8 I T I S E P I TA !
Akcija je i zajednika diskusija s vrnjacima. Predloge tema za
razgovor s vrnjacima moete nai na stranama 94101 (prava koja
vam pripadaju, da li znate koja prava imate, kako troite slobodno
vreme, da li su vam strogi roditelji, da li ste rob mode).
Iza svake celine nalazi se rubrika Razmotrite. Odgovarajui na pitanja

i zadatke koji se tu nalaze povezivaete ono o emu je re u tekstu s
vlastitim ivotnim znanjima i iskustvima i uveriti se da se sve ovo odnosi
i na vas lino.
Kroz knjigu ete sretati i uokviren tekst Obratite panju! Obratite

panju: tu su izdvojene kljune poruke, a detaljnija objanjenja se nalaze
u tekstu koji im prethodi.
Znaenja nepoznatih rei i izraza moete pronai pored teksta ili u

Reniku na kraju knjige.
Deo 1
Lokalni plan akcija

za decu (LPA
(LPA))
1.1 Da li ste uli za LPA
LPA za decu jedna je od akcija koju preduzima lokalna sredina da bi se
popravili uslovi u kojima ive, rastu i razvijaju se deca i omladina. Kao
to vidite, koristi se termin deca, ali se pod njim misli na decu i omladinu,
jer su, prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta deca svi do 18
godina. Re je o dokumentu koji se izrauje u optini i u kome se definie
ta e sve biti uraeno u periodu od 200510. godine da bi se stvorilo
okruenje koje podstie razvoj dece i omladine i stvara uslove za njihovo
aktivno uee u ivotu i radu lokalne zajednice.
1.2 Zato se zove LPA

Lokalni je zato to se osmiljava i odvija u lokalnoj sredini (ne na dravnom
nivou, ve u optini, selu, gradskom naselju, etvrti, mahali, prigradskom
naselju). Nije ista situacija u svakoj sredini ono to je problem u jednom
mestu, ne mora postojati u drugome. Svako najbolje zna ta mu treba, i te
okolnosti se razlikuju od sredine do sredine. Tako, na primer, u nekom mestu
problem moe biti nedostatak adekvatnih prostora za decu i mlade (sportskih
terena, klubova, i sl.), a u nekom drugom, koje ima ove objekte, njihova
dostupnost deci i mladima (da li deca mogu da ih koriste, koja deca, pod kojim
uslovima, itd.), odnosno, drugaije i bolje korienje onoga to ve postoji.
Plan akcija za decu ima dve faze. Jednu u kojoj se pravi dijagnoza stanja,
tj. ispituje se i analizira koje su potrebe i problemi dece i omladine, imaju
li oni potekoa u ostvarivanju svojih prava, koliko odrasli pridaju znaaj
njihovim pravima. Nakon te faze ispitivanja, prelazi se na fazu planiranja
kako da se ti problemi poprave ili ree, a ona ukljuuje: precizno definisanje
ciljeva, odreivanje vremena u kome e se raditi, ko su oni koji e biti
ukljueni u ostvarivanje ciljeva i kako e se pratiti taj proces, odnosno,
kako e se proveravati i znati da li se stanje popravilo.
Da li znate da li se u vaem mestu sprovode neke akcije koje imaju

za cilj da se uradi neto za decu ili mlade (npr. prikupljanje novca za
ekskurziju za siromanu decu, izgradnja terena, organizovana pomo u
uenju, osnivanje kolskog uenikog kluba, kolskog radija, podizanje
ograde oko kolskog dvorita radi bezbednosti dece, izgradnja
rampe za decu u kolicima, ukljuivanje dece iz doma u zajednike
vankolske aktivnosti, skupljanje stare hartije radi skupljanja novca
za ueniki fond, i sl.)? Ako ne znate, raspitajte se i saznajte da li su
mladi ukljueni u njih ili ih samo odrasli sprovode?
1.3 Za decu i s decom
Sam naziv, Lokalni plan akcija za decu, govori da su sve planirane
aktivnosti namenjene deci. Ali, izrada LPA podrazumeva i da deca budu
ukljuena u ostvarivanje tog plana.
Stepen ukljuivanja dece u realizaciju plana zavisie od vrste i sloenosti

problema o kome govorimo i, naravno, od uzrasta dece. Deca i mladi ne
mogu govoriti o stvarima u koje nemaju uvid, ili nisu dovoljno zreli da ih
razumeju. Ovo je definisano i u Konvenciji o pravima deteta, u lanu 12,
koji govori o uvaavanju dejeg gledita. U njemu se kae:
l.12: Uvaavanje gledita deteta

Drave potpisnice moraju da osiguraju da dete koje je sposobno da
formira vlastito miljenje, gledite, ima pravo da ga slobodno iskae u
svim stvarima koje se odnose na njega/nju, a tom gleditu e biti data
teina zavisno od uzrasta i zrelosti deteta.
Sasvim je normalno da odrasli brinu o deci. Oni su stariji, zreliji, imaju

vie ivotnog znanja i iskustva, imaju mo u stanju su da zatite decu,
zarauju novac, meutim, i deca moraju da brinu o sebi. Dete nije
samo predmet brige odraslih, ve bie koje aktivno uestvuje u svom
odrastanju. Nije mogue da samo odrasli brinu o razvoju deteta, sva deja
eksperimentisanja, isprobavanja, otkrivanja sveta oko sebe izuzetno su
vana. Nema uenja i iskustva bez linog angaovanja onoga ko ui on
mora uloiti napor da upozna novo, da to novo znanje i umenje povee sa
svojim postojeim znanjima.
Da biste umeno brinuli o sebi, morate dobro poznavati svoja prava i
obaveze, tj. ta moete, a ta morate. Moe se lako desiti da neka vaa
prava odrasli ne prepoznaju ili ih ne uzimaju dovoljno u obzir. LPA slui i
tome da kroz njega mladi ostvare svoja prava, uz pomo vrnjaka i odraslih
(v. Peti deo ove knjige).
Kada se pokree neka akcija za decu, imate pravo da znate za to (lan 13.
Konvencije o pravima deteta) i potrebno je da znate o emu se radi. Lokalni
plan akcija u vaem mestu odnosi se na vas, vae prijatelje i ostalu decu i
podrazumeva vae ukljuivanje.
Ali, tu dolazimo do pitanja uestvovanja u akcijama, programima, a o

tome se govori u sledeem delu teksta (Deo 2).
Po vaem miljenju, ta je potrebno da se uradi za decu i mlade

u vaem mestu, koji su vai glavni problemi?
Imate li u koli dece koja imaju smetnje u razvoju (npr. oteano

se kreu, koriste invalidska kolica, imaju potekoa u pisanju
ili govoru, i sl.)? Da li su neka njihova prava ugroena i na koji
nain? ta mislite ta bi oni naveli kao glavne probleme mladih
u vaoj sredini?
ta bi navela deca iz prigradske ili seoske kole?
A deca iz romskih porodica?
Uporedite vae miljenje sa miljenjem uenika iz drugih sredina
(npr. selograd). Da li dobro poznajete probleme drugih?
U vaoj sredini, koja grupa mladih je u najteoj situaciji? ija

prava su najvie ugroena?
Razmislite i prodiskutujte svi zajedno ta je najpotrebnije

deci u vaoj sredini i kako osmisliti zajedniku akciju za
bolje razumevanje i pordku deci kojoj je potrebna posebna
pomo (npr. deci koja imaju tekoe u uenju, o prikupljanju
knjiga za decu koja ih nemaju, pokretanju akcije pomoi za
decuizbeglice i sl.). ta biste predloili da se radi u akciji
Decadeci u vaoj koli? Iznesite svoje predloge na asu
odeljenske zajednice ili na asu graanskog ili verskog
vaspitanja.
Razmislite, pa navedite svoje argumente i primere zato

mladi moraju da se brinu o sebi? Diskutujte i uporedite svoje
argumente, izaberite one koji imaju najveu teinu, koji su
najubedljiviji. Zabeleite te argumente, kako biste ih mogli
iskoristiti u razgovoru s odraslima (u koli, u LPA, u nekoj
drugoj akciji).
Deca bi trebalo da budu obavetena i, kad god je mogue,
ukljuena u aktivnosti koje se sprovode za njihovu dobrobit.
Odrasli bi trebalo da brinu o deci i njihovim potrebama, ali i deca

sama moraju brinuti o sebi.
Deca i mladi trebalo bi da misle o sebi, ali da vide i druge, da

razmisle o svojim vrnjacima koji se nalaze u situacijama
razliitim od njihove.
Pravilo u pomaganju onima kojima je pomo potrebna jeste:

pomoi, ali uz uvaavanje njihovih potreba i onoga to oni
mogu. To znai da zajedno sa njima reavamo probleme, a ne
dajemo im milostinju.
Deo 2
Participacija
2.1 ta je participacija
Re PARTICIPACIJA (latinski participare znai biti uesnik, deliti neto)
znai sudelovanje, uee, udeo, uestvovanje, zajedniko uivanje nekog
dobra.
Participacija dece/mladih jeste proces aktivnog ukljuivanja dece/mladih

u donoenje odluka o pitanjima koja se njih tiu i u akcije kojima su
deca dorasla, bilo da su ih pokrenula sama deca, bilo odrasli. Taj proces
iziskuje razmenu informacija i dijalog izmeu dece i odraslih, zasnovan
je na uzajamnom potovanju i deljenju ovlaenja.
Karakteristike participacije
Da pogledamo zajedno ta zaista znai ova definicija. Kljune stvari
jesu da:
U participaciji nije re o nezavisnom delovanju, ve o uestvovanju,

sudelovanju, tj. da se neto radi zajedno s drugima, decom ili
odraslima!
To podrazumeva saradnju s drugima. Saradnja ukljuuje razmenu
(interakciju) u kojoj su planirani ciljevi i zadaci zajedniki mladima
i odraslima i oni dele odgovornost za postavljanje i realizovanje
tih ciljeva i zadataka. Mladi i odrasli su partneri u tom procesu.
Partnertstvo ne znai da su obe strane jednake (oni su razliiti
po znanju, iskustvu, moima), ve da rade zajedno, ali svako ima
svoju ulogu, da se dopunjuju, da uju jedni druge i uvaavaju
miljenje onog drugog (to ne znai da se nuno moraju sloiti s
njim i prihvatiti ga). Saradnja znai zajednitvo, a ne nadmetanje i
meusobno odmeravanje moi.
Mladi uestvuju u porodinom ivotu, u ivotu kole, lokalne sredine,

u nekim drutvenim zbivanjima, nekada dobrovoljno, nekada zato
to moraju, prinueni su. LPA i drugim akcijama za decu i mlade
nije cilj da se prosto povea uee dece, ve da se nau to bolje
mogunosti za njihovo smisleno uestvovanje (vidi Deo 5).
A smisleno uestvovanje obuhvata neka vana deja prava: pravo
na slobodno izraavanje vlastitog miljenja, mogunost donoenja
odluka1, pravo na informacije (pravo da traite, primate i saoptavate
informacije i ideje)2, pravo na obrazovanje3 i pravo da se slobodno i
mirno udruujete s drugima slinih interesovanja4.
1
lan 12 Konvencije UN o pravima deteta
2
3
lanovi 28 i 29 Konvencije UN o pravima deteta
4
Na koje naine ti uestvuje u ivotu tvoje sredine: u koli, kod
kue, u ulici, u mestu? Gde se najvie uvaava tvoje miljenje?
A gde najmanje?
Da li se moe nazvati participacijom (uestvovanjem) kada te nastavnik

prozove da odgovara na njegova pitanja? Obrazloi svoj odgovor.5
Smislite primer za participaciju mladih kada u aktivnostima

uestvuju i nastavnici i uenici.
Po vaem miljenju, od ega sve zavisi da li e mladi uestvovati

u nekoj akciji ili nee? Od ega vie zavisi: od njihove line volje i
spremnosti da uestvuju, ili od spoljnih okolnosti? Koji argumeti
govore u prilog vaem stavu?
2.2 Zato uopte ukljuivati mlade
Odrasli znaju vie i bolje

Odrasli mogu doneti mnoge odluke, a da ne pitaju decu i mlade. Argumenti
u prilog tog stanovita su brojni. Mogu donositi odluke za decu i mlade jer:
5
Ako nisi siguran kako da odgovori na ovo pitanje, pogledaj ponovo deo o osnovnim karakteristikama
participacije (razmena, saradnja, partnertstvo, podeljena odgovornost).
imaju bogatija znanja i ivotna iskustva;
poznaju decu i mlade, imaju vlastitu decu ili decu prijatelja, roaka,
neki rade s decom i mladima;
mnogi se profesionalno bave decom i mladima i imaju bogata

struna znanja o karakteristikama pojedinih uzrasta, o tipinim
potrebama, interesovanjima, reakcijama, problemima mladih na
pojedinim uzrastima;
sami su proli kroz faze detinjstva i mladosti, seaju se svojih stavova (ili
pogleda), dilema, problema, iskusili su ta znai biti dete i mlad ovek;
imaju pogled odozgo, tj. mogu da imaju dobar uvid u ono to je

tipino i vano na mlaim uzrastima, a ta je prolazno;
mogu da predvide dobre i loe posledice akcija koje se planiraju;
znaju kako se stvari reavaju u ivotu, u kojim institucijama, na koji

nain, kojim sredstvima, ko je odgovoran i kome se obratiti.
ali to nije dovoljno

Kada je tako, pitamo vas, a zato bi mladi trebalo da se ukljue u
razliite aktivnosti lokalnog, regionalnog ili nacionalnog tipa.
Jedan od razloga za ukljuivanje mladih jeste to to je to njihovo

osnovno pravo, koje garantuju razna meunarodna dokumenta koje je
naa zemlja potpisala i samim tim je obavezna da ih potuje (Konvencija
o pravima deteta, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i sl.).
Zato to samo mladi imaju neposredno iskustvo kako je to biti
mlad danas, u ovom trenutku. Stvari nisu uvek onakve kako spolja
izgledaju, potrebno ih je poznavati iznutra. Mladi dobro poznaju
situaciju u kojoj se lino nalaze, ta im predstavlja problem, ta bi
voleli da se promeni.
Uslovi u kojima ivimo, u kojima mladi odrastaju menjaju se

veoma brzo. Odrasli ne mogu da razumeju neke dananje probleme
mladih, jer se dosta toga promenilo od kada su oni bili deca (Sonja,
14 god.). Svaka nova generacija mladih ima specifine probleme,
dileme, interesovanja, koji su posledica izmenjenih okolnosti.
Mlade je potrebno ukljuiti zbog uenja po modelu. Kako ste

nauili mnoge svakodnevne ivotne vetine, npr. kako se ponaa za
stolom, u crkvi, na stadionu, ili u laboratoriji, kako nekome neto
estitati, zahvaliti se? Najvei deo tih vetina stekli smo uenjem
po modelu, posmatrajui neki uzor (roditelja, odraslog) i imitirajui
njegov obrazac ponaanja.
Za vetu komunikaciju s drugima potrebna su nam odreena znanja

i umenja. Tako, znanja o demokratiji, graanskom drutvu, ljudskim
pravima i slobodama (ta znai pojam demokratija, objanjenje pojma
i uslovi nastanka, ta su ljudska prava, poznavanje lanova Konvencije,
itd.) moete stei na predavanjima, ili iz knjiga. Ali, demokratski
naini ponaanja ne mogu se nauiti na predavanjima i iz
knjiga, ne mogu se na taj nain razviti i usvojiti.
Da bismo nauili da se ponaamo demokratski, potrebno je da su

tako ureeni odnosi u porodici, u koli (nain upravljanja kolom,
odnosi uenika i nastavnika, metode uenja i nastave, trebalo bi da
one ukljuuju uenike, da uenici uestvuju u svom obrazovanju,
itd.). Dakle, odnosima uvaavanja drugoga, toleranciji, efikasnoj
komunikaciji s drugima najpre emo se nauiti ako ivimo u
uslovima gde se to primenjuje, praktikuje, gde gledajui druge
usvajamo takve modele ponaanja. Gledano iz tog ugla, uenici
bi trebalo da uestvuju u postavljanju pravila u koli, u diskusiji i
donoenju odluka o realnim problemima koji se pojavljuju u koli
kao instituciji.
Deca i odrasli su grupe koje imaju razliite interese: na

primer, nastavnici trae da deca stalno ue deca imaju i druga
interesovanja; roditelji kuni budet troe za nune porodine
stavke deca ele mobilni, CD, novac za izlaske, novu garderobu i
sl. Zbog toga razgovori i zajednike akcije mladih i odraslih mogu
da budu vid uzajamnog upoznavanja, uenje i za jedne i za druge
(uenje da razumeju poziciju druge strane, da uvaavaju interes
druge strane, da razviju umee dogovaranja, da razlikuju prava i
obaveze, da preuzmu odgovornost, itd.).
Da bi se uo glas nevidljivih. Ukljuujui mlade, stvorie se

prilika da se uju oni koji pripadaju grupama malobrojnih,
koje esto zaboravljaju i vrnjaci i odrasli. Stara izreka sit
gladnome ne veruje dobro ilustruje ovu vrstu nerazumevanja
pozicije koja je razliita od nae vlastite. To je esto sluaj s
decom koja imaju neke smetnje u razvoju (u kolicima su, imaju
potekoa u kretanju, govoru, pisanju), koja dolaze sa sela, ili iz
veoma siromanih porodica, s romskom deca ili pripadnicima
manjina neke druge MANJINE, (nacionalne, verske, kulturne,
sam termin govori da je rec socijalne, jezike, rasne, i sl.), ali i sa stidljivom
o pripadnosti grupi koja je
malobrojna u odredenom
decom i decom koja su specifina po neemu i
drutvu. Svako moe biti u odskau od sredine.
situaciji da pripada manjini
promenite sredinu, Mladi iz ovih grupa esto su zanemareni ne samo
otputujte u nepoznati grad zato to su malobrojni u razredu, koli, ve i zato to
ili drugu dravu, odmah su esto iskljueni (i to ne svojom voljom, vlastitim
cete imati jasan doivljaj izborom) iz aktivnosti namenjenih deci i mladima
da ste drugaciji, da nemate
neko ustaljeno mesto
u kojima bi mogli da uestvuju. U svakom sluaju,
koje vam pripada, da ako niste kao veina, upravo je to razlog da budete
predstavljate manjinu. ukljueni! Da svi mislimo isto, ne bismo morali ni da
razgovaramo i bilo bi veoma dosadno.
Mladi nisu stvar koja trpi obrazovanje, vaspitanje i

razvoj, ve su aktivni uesnici vlastitog razvoja!
uli ste, verovatno, savete tipa: Ko sebi pomogne
i Bog mu pomogne ili niko vam ne moe biti od
pomoi koliko moete sami sebi. ovek raste meu
drugim ljudima, u zajednici, u okruenju koje je
veoma vano za njegov razvoj. itav ljudski razvoj
jeste interakcija, razmena s drugima i s vlastitom
okolinom. Bez te razmene ne bismo se nikad razvili
u prava ljudska bia, a u toj razmeni i interakciji mi
populacija uvek aktivno uestvujemo.
stanovnitvo, broj
ljudi koji ive u I mladi su graani (u proseku ine oko 30%
odredenom mestu POPULACIJE ) i potrebno ih je pripremiti da budu
aktivni, odgovorni graani, koji s godinama postaju u drutvu sve
znaajniji. Uloga graanina se ui da se odgovorno glasa i bira, da
se brane graanska prava, da se utie na razvoj iste i zdrave sredine
za ivot, da se pravi podsticajna sredina za ivot, itd.
Uloga graanina se ne ui odjednom, postepeno se razvijaju znanja

kako se neto radi, pokree, umenja da se to uradi i, uz to, odreeni
obrazci ponaanja. Ovu ulogu vano je vebati u zatienom
ambijentu kakav je kola, gde posledice nee ugroziti niija prava,
pa je manji pritisak zbog odgovornosti za donete odluke. Uloga
graanina razvija se u situacijama kada su uenici u prilici da rade u
grupi, da vebaju donoenje odluka, reavanje problema, iznoenje
argumenata, uvebavanje tehnika pregovaranja i sl., kao, na primer,
u odluivanju o kolskoj ekskurziji (Primer 1).
Primer 1: Gde emo na ekskurziju?
Moete da prepustite odraslima da oni odlue, a moete da se

aktivno ukljuite u zajedniko reavanje ovog problema. Evo
nekih moguih sukoba zbog kojih je potrebno razumevanje i
dogovaranje:
Problem je: Gde ii na ekskurziju u zemlju ili u inostranstvo?
Uenici su mahom za inostranstvo, odrasli za putovanja u
zemlji. Prvo bi trebalo da se razmotre razlozi koji lee iza
ovih izbora. Mladi bi voleli da vide inostranstvo, jer veina
nikada nije bila u inostranstvu, u okviru porodice mnogi nee
biti u prilici da putuju van zemlje, a i oni koji su ve putovali,
vie bi voleli da idu s prijateljima. Odrasli bi eleli da mladi
bolje upoznaju domovinu, da eksurzija bude jeftinija, da
bude jednostavnija organizacija (bez viza, menjanja novca
i sl.), da se lake ree eventualni problemi (uvek ih je lake
reavati u svojoj zemlji), da uenici budu bezbedniji, da im
se neto ne desi.
Kako doneti odluku? Na silu nijedna strana nee uspeti

da nametne svoje reenje, a i druga strana e biti veoma
nezadovoljna, do toga da se ekskurzija otkae.
Konano reenje mora se zajedniki napraviti, pregovaranjem i

dogovaranjem, uz punu saradnju i ustupke i odraslih i mladih.
Na primer, ide se u inostranstvo, ali moda ne ba u mesto
koje je bio prvi izbor, bira se neki jeftiniji aranman; ide se u
zemlju u kojoj postoji na konzulat, ako bi dolo do nevolja;
mladi i nastavnici zajedniki postavljaju pravila ponaanja koja
e vaiti za sve, prave precizan dogovor ta se sme i moe na
ekskurziji, a ta je svima zabranjeno, dogovaraju kazne za one
koji se ne budu drali dogovora; pravi se podela uloga izmeu
mladih i odraslih ko o emu brine i ko je za ta zaduen;
zajedniki se nalazi pomo za one koji ne mogu da plate, mladi
se ukljuuju u praktine aspekte pripreme i organizovanja
puta (obavetavanje, podseanje za rokove, nalaenje to vie
informacija o zemlji u koju se ide, i sl.).
Kroz reavanje ovakvih praktinih problemskih situacija razvija
se: razumevanje drugih/odraslih, ui se kako se reavaju problemi,
kako se pregovara, preuzima se odgovornost za odreenu odluku,
ui se kako se bori za odreenu ideju time to se definie ta je
osnovno, a ta se moe menjati, birati, prilagoavati okolnostima.
Mlade je potrebno ukljuiti da bi se ulo o stvarima koje se po pravilu

kriju od javnosti i zatakavaju, kakve su: razni vidovi zloupotreba dece,
teranje dece da naporno rade, nasilja nad decom, maloletnike trudnoe
i sl. Ovakve stvari se esto kriju u porodici, koli, lokalnoj sredini, a
kroz razgovore s decom i mladima (npr. SOS telefoni savetovalita
koja pruaju pomo putem telefona) saznajemo za dramatine stvari
koje im se dogaaju, a u koje nemamo uvid na osnovu svakodnevne
komunikacije.
Odnose meu decom i mladima teko je dobro upoznati spolja, bez

informacija dobijenih od samih sudionika. A za prouavanje i reavanje
problema kakvi su, recimo, nasilje meu decom u koli, lokalnoj sredini,
neophodno je poznavati karakteristike neformalnih mladalakih
grupa (bandi, gangova, ekipa, klanova), neophodno je dobiti
informacije od mladih i ukljuiti ih u traenje naina za suoavanje i
noenje s tim problemima.
2.3 Participacija, ali kakva
Nema participacije bez pripreme

Za pripremu participacije potrebne su i tehnike pripreme (organizacija
diskusije, izbor prostora, vremena, ljudi koji e uestvovati u
konsultacijama, priprema potrebnog materijala, obavetavanje uesnika,
i sl.), ali o njima neemo ovde detaljnije govoriti, o tome se mogu nai
razna pisana uputstva6. Ovde emo govoriti o sutinskim preduslovima
uspenog i smislenog uestvovanja.
ta vam je neophodno za uestvovanje u razgovoru

Za uestvovanje u procesu razmatranja pitanja koja se odnose na vas
veoma je vano sledee:
da vladate vetinama potrebnim za zajedniki rad (da umete da

sasluate druge, da argumentovano diskutujete. Vidi Deo 3.2 uti
drugoga i razumeti ga);
da se dobro upoznate sa svrhom razgovora/diskusije/radionice,

zato se organizuje, ta mu je cilj, ta se oekuje da budu rezultati tog
razgovora;
da dobrovoljno birate da li ete uestvovati u procesu;
6
Vodi za izradu Lokalnog plana akcije za decu, UNICEF Kancelarija u Beogradu, 2005; Kako da se konsultujete
sa decom?, Save the Children, Beograd, 2005.
da dobijete potpune informacije o procesu u kome
se oekuje da uestvujete;
da potujete pravila o radu koja se dogovore na

poetku (uvaavanje tueg miljenja, naini kako se
pokazuje neslaganje i sl.);
da dobijete dovoljno podataka o temi o kojoj se

raspravlja, da se upoznate s podacima koji vam do
tada moda nisu bili poznati, a vani su za temu;
da poznajete temu o kojoj se govori, ili imate neko

iskustvo s njom;
da se tema o kojoj se razgovara tie mladih, da o njoj

moete da imate odreeni stav, miljenje;
da snosite odgovornost za vlastite stavove i izbore.
Participacija, ali smislena, prava
Kad me pita profesor, participiram kao maina

koja izbacuje limenku kad joj ubacim paru.
Uenik I razreda gimnazije Sv. Sava
Veoma je vano da vae uestvovanje bude smisleno, forme radi ili pro forme
pravo, a ne toboe, FORME RADI (neko samo ispuni (lat. pro forma za oblik)
izvrenje necega samo
zahtev da je pitao i mlade, a da to nema nikakvog
prividno, toboe, kobajagi
uticaja na proces koji se odvija).
kompetencija Paricipacija, tj. vae uestvovanje bie pravo:
(lat. competere dolikovati)
sposobnost, upucenost, kada vae miljenje moe da utiete na tok i ishod
posedovanje znanja da se procesa, na donoenje odluka, ali zahvaljujui
neto reava, radi, da se
argumentima i KOMPETENCIJAMA koje imate. Zato
o necemu sudi
je vano da znate u kojoj meri se moe uvaiti
va stav, gde su granice i zato su tu granice vaeg
uticaja;
kada ste u prilici da zaista iskaete svoje miljenje, a

ne samo da birate meu ponuenim mogunostima,
kada niste pod pritiskom ili sugestijom da se
opredelite za odreeni stav, poziciju. Ako vam samo
nude ablone da ih popunite, traite svoje pravo
mogunost slobodnog izraavanja;
kada je uestvovanje izvedeno na nain koji je

prilagoen vaem uzrastu, tako da moete
da razumete i pratite proces u kome uestvujete.
Nemojte se ustruavati da traite dodatna objanjenja
sve dok vam ne bude jasno o emu se radi;
kada je u skladu s vaim sposobnostima, moima

i karakteristikama. To znai da bi vas trebalo pitati
samo oko stvari o kojima moete imati miljenje i
koje se odnose na decu i mlade;
kada su ukljuujeni oni iji je glas potrebno uti, bez

obzira na to da li su malobrojni;
kada se vodi rauna o tome ko predstavlja decu i mlade. To znai:
(a) da nisu ukljuene uvek iste osobe, isti predstavnici dece i mladih, da
se predstavnici mladih menjaju u razliitim procesima i konsultacijama;
(b) da izabrani predstavnici govore zaista u ime svojih vrnjaka, a ne u
vlastito ime. Da bi neko predstavljao mlade, nije dovoljno da bude istog
uzrasta, ve bi trebalo da je na zadatu temu obavio razgovore sa svojim
vrnjacima ili grupom koju bi trebalo da predstavlja i da su svi zajedno
formulisali zakljuke, stavove koje ele da dalje prenesu; (c) da je nain
izbora onih koji e biti ukljueni u proces otvoren, svima jasan i pravian;
kada slobodno izraavate svoje miljenje, kada vam oni koji organizuju
diskusiju ne sugeriu zakljuke, ne navode vas na odreeni odgovor, nisu vam
potureni unapred pripremljeni zakljuci napravljeni bez vaeg uestvovanja, i sl.;
kada dobijete i povratnu informaciju ta je bilo s onim o emu ste
diskutovali (u kojoj fazi se proces nalazi, kakve su reakcije, koje su odluke
donete, ta se radi, ta je bilo s predlozima koje su ponudili mladi).
Kako se sve moe uestvovati

Postoje razliite vrste uestvovanja mladih:
Ove etiri vrste uestvovanja razlikuju se po stepenu uticaja mladih na
odluke koje se donose.
Odrasli uzimaju u obzir miljenje mladih miljenje mladih je

samo jedno od miljenja o kojima odrasli vode rauna kada donose
odluku. Na primer, preureuje se kolsko dvorite i uprava kole pita
sve u koli (nastavnike, uenike, tetkice, domara) kako bi voleli da ono
bude ureeno miljenje mladih je samo jedno od miljenja koja se
uzimaju u obzir.
Deca/mladi su zajedno s odraslima ukljueni u donoenje odluke

mladi diskutuju zajedno s odraslima, njihovo miljenje usmerava
odluku, ali odrasli preuzimaju odgovornost za krajnju odluku. Na
primer, nastavnik s uenicima diskutuje o nainima rada na asu, na
koji nain neku lekciju da obrade (da li da je nastavnik ispredaje, ili da
je urade van uionice, ili da je uenici sami spreme), ali konanu odluku
ipak donosi nastavnik.
Deca/mladi utiu na odluke i s odraslima dele odgovornost za

donete odluke odluka se donosi tako to odrasli i mladi pregovaraju,
usaglaavaju se ili glasaju za odreenu odluku. Mladi su potpuno
ravnopravni s odraslima. Na primer, mladi i nastavnici iz kole
zajedniki spremaju ulinu pozorinu predstavu za graane, zajedniki
odluuju koji komad e da pripreme, dele uloge, u predstavi uestvuju
i odrasli i mladi.
Deca/mladi sami donose odluke na primer, mladi sami biraju

prijatelje, sami odluuju s kim e biti u sobi na ekskurziji, koju knjigu e
itati, od koga e da prepiu beleke, i sl.
U prethodnom tekstu date su etiri mogue vrste uestvovanja
mladih. Naite za svaki tip uestvovanja primer u vlastitom ivotu
i iskustvu. Koliko esto uestovujete u ovakvim aktivnostima?
U kojoj vrsti aktivnosti ste najree uestvovali? To moe biti
mera koliko se u vaoj sredini mladi pitaju i ukljuuju u akcije
koje se odnose na njih. Ovo moe biti i podsticaj za razgovor na
asovima graanskog vaspitanja, u akom parlamentu, ili na
asovima odeljenske zajednice (v. Deo 5, Prava mladih u Britaniji).
Kakva su vaa iskustva? Da li ste uestvovali u nekim akcijama?

Tato ste se ukljuili u te akcije? ta vam se dopalo, a ta ne?
ta vam je bilo najtee u tom zajednikom radu (podela poslova,
donoenje zajednikih odluka, dogovaranje, sporazumevanje ta
i kako treba raditi, organizovanje posla, i sl.)?
ta, po vaem miljenju, znai tolerancija prema drugima? Koji

od sledeih glagola najblie opisuje toleranciju?
prihvatiti
popustiti
dogovoriti
dopustiti
ubediti
Ako vam se odgovori ne slau i niste sigurni ta je taan odgovor,
moete proveriti u reniku stranih rei i izraza izvorno znaenje
rei tolerancija, a, takoe, moete pogledati deo teksta 3.2 uti
drugoga ne znai i razumeti ga, str. 66.
esto su mladi sa smetnjama u razvoju iskljueni iz grupnih

akcija s objanjenjem ta sve oni ne mogu (da hodaju, da vide,
da uju, i sl.). Pravi pristup jeste da pogledate ta sve oni mogu.
Iznenaujue je mnogo aktivnosti za koje im njihovo zdravstveno
stanje ne predstavlja nikakvu prepreku. I fiziki zdrave osobe
mnogo toga ne mogu, za mnogo toga nisu sposobne.
Istraivanja pokazuju da je za decu bolje kada rade u grupi zajedno

s decom razliitih uzrasta i sposobnosti. U grupama meovitim
po uzrastu i sposobnostima svi ue jedni od drugih, naue razliite
stvari i posebno ovladavaju vanom vetinom davanja i primanja.
Dobro je ako razlika u uzrastu nije prevelika (npr. adolescenti i
predkolci), da se njihov odnos ne bi pretvorio u odnos poduavanja,
kao to je to esto sluaj u interakciji deteodrasli.
Gledita odraslih i dece/mladih o nekom problemu uzajamno se

dopunjavaju, tek zajedno ine celinu.
2.4 Inicijativa ili kako da sami pokrenete akciju
Kada se donose odluke koje se tiu dece i mladih, njihovog ivota,
potrebno je da i oni, onoliko koliko mogu, u tome uestvuju. Zato,
nemojte uvek ekati da vas drugi pitaju ta mislite i da vas pozovu
da se prikljuite. Kada za to postoji prilika, nastojte da se sami
prikljuite ili pokrenete stvari koje se tiu vas i ostale dece i mladih.
Drugim reima, pokaite inicijativu!
Inicijativa podrazumeva spremnost na akciju, imanje energije da se

neto zapone, kao i verovanje da se neke stvari mogu uraditi. Mladi
esto misle da samo strunjaci, odrasli i zreli mogu neto uiniti u ivotu,
da su oni jo mali i da ih niko nee sluati. Verovanje da se stvari mogu
menjati izuzetno je vano da bi se ita pokrenulo, a kada prvi koraci ponu
da daju rezultate, onda stvari idu same od sebe. Zato engleska poslovica
kae: Nita ne uspeva kao uspeh, to znai da im neto dobro uradite,
to vas dodatno motivie da nastavite, da ulaete trud, to dalje raa nove
i sve vee uspehe.
Mogli bismo rei da postoje dva tipa reagovanja na problem: (1) traenje
naina da se neto uradi; i (2) traenje objanjenja, opravdanja zato
neto ne moe da se uradi. to god da elite da uradite, postoji neka
potekoa ili prepreka koju je potrebno savladati. Zamislite kako bi ivot
izgledao kada bismo odustajali od svih aktivnosti zbog toga to postoje
prepreke u njihovom realizovanju (udaljenost, visina, nedostatak
podatka, nepoznavanje neke procedure, osoba, itd.)! Vano je znati
koje su nam prepreke i potekoe na putu, da bismo nali nain da ih
prevaziemo, reimo, a ne da bismo unapred odustali.
Mnogim osobama je neprijatno da budu u prvom planu, da se istiu.
Inicijativa ne znai da morate biti voa grupe. Vi moete pokrenuti
razgovor i dogovor meu vrnjacima, a da ne budete glavni govornik i
predvodnik akcije. Moete biti onaj ko smilja korake za sprovoenje
aktivnosti, ili osoba koja e da priprema potreban materijal, ili onaj ko
e da kreira slogan i propagandne materijale za akciju, ili onaj ko e da
objanjava vrnjacima smisao akcije postoji mnogo razliitih uloga.
Incijativa je i kreirati ulogu za sebe, po vlastitoj meri, a da ona bude
korisna u sprovoenju akcije.
Kako pokrenuti akciju

Kad god ponete da razgovarate o stvarima koje vam ne odgovaraju
(raspored asova ponedeljkom, vreme kada poinje kola, raspored sedenja
u uionici, problemi s uenjem odreenog predmeta, neslaganje s uenicima
iz susednog odeljenja, nain korienja biblioteke, sale za fiziko, itd.), ili
biste voleli da su drugaije eto prilike za vau akciju!
Pokretanje razgovora o nekom zajednikom problemu prvi je

korak ka akciji, bilo da se ona vodi s par prijatelja, bilo s veim
brojem uenika iz odeljenja. Umesto da se samo alite na neko
postojee reenje, pokuajte da smislite bolje. To svoje novo
reenje razmotrite, pogledajte ta su mu dobre, a ta loe strane,
doterajte ga tako da vam odgovara. Na primer, nastava vam
ujutru poinje u 7:30h, a vi biste eleli da se to pomeri na 8h, jer
je zimi hladno i uglavnom mrano kada kreete u kolu, da biste
mogli ujutru due da spavate, da oni koji stanuju daleko od kole
ne bi morali da ustaju oko 6h, i sl.
Ako je vas nekoliko prijatelja razgovaralo o ovome, ukljuite i

ostale iz odeljenja. Za to vam mogu posluiti odmori ili vreme pre
i posle kole. Recite i njima svoju ideju i svoje argumente i pitajte
ih ta misle. Dogovorite se kako da zabeleite sugestije i ideje.
Ako se ostali sloe s vama, razmiljajte kako da ovu incijativu

proirite i na ostala odeljenja. Dobar nain jeste da na odmorima,
zajednikim asovima fizikog ili tehnikog, u kolskom dvoritu,
pitate i ostale vrnjake ta misle o tome. Svako od vas poznaje
po nekog iz drugih odeljenja i u dandva vaa ideja se lako moe
preneti ostalima. Potrebno je ukljuiti sve uenike, zato to se
ovo pitanje odnosi na njih i zato to je vea ansa da uspete da
promenite stvari ako se slono zaloite.
Potrebno je da obavestite sve ostale, ali i da napravite plan

kako ete skupiti njihova miljenja. Moete iz svakog odeljenja
zaduiti po jednu osobu da vam prenese ta njeno/njegovo
odeljenje misli o predlogu.
Kada razradite svoj predlog, pogledajte od koga zavisi promena

postojeeg reenja, ko donosi odluke o tome. Nesumnjivo,
nastavniko vee i uprava kole donose odluku o tome kada
poinje nastava. Dakle, potrebno se njima obratiti. Trebalo
bi da smislite u kojoj formi da im se obratite: da li uputiti
pismeni zahtev nastavnikom veu, ili poslati delegaciju od
nekoliko uenika (iz raznih odeljenja, mogu se dobrovoljno
javiti) da izloi predlog direktoru ili upravi kole, ili da svaki
razred prvo porazgovara sa svojim razrednim stareinom, pa
da oni prenesu predlog dalje, ili da zamolite roditelje da na
roditeljskim sastancima pokrenu taj predlog, ili neko drugo
reenje. Bilo da piete o svom predlogu, bilo da ga usmeno
obrazlaete, potrebno je da prethodno zajedniki smislite i
odaberete ta ete i kako rei. Predlog mora da bude kratak
i jasan, s navedenim razlozima zato je potrebno da se
razmatra.
Ako je kola demokratski ureena, onda to znai da se i

prihvatanje i odbijanje odreene inicijative mora javno
razmotriti. Trebalo bi traiti od nastavnikog vea da nakon
to se upozna s predlogom organizuje javni sastanak sa
svim uenicima na kome e se razgovarati o predlogu. Ovom
sastanku se mogu pridruiti i roditelji. Na tom sastanku
mogue je razmotriti i argumente protiv predloga (npr. da
kola radi u vie od dve smene i da se ne moe organizovati
nastava ako se kasnije pone; ili da se vreme u meusmeni
koristi za razne vannastavne aktivnosti, sekcije i sl.) i potraiti
neka meureenja (npr., da se u optini pokrene inicijativa za
proirivanje postojee ili otvaranje jo jedne kole; razmatranje
drugih termina za sekcije itd.).
Inicijativa moe biti pokrenuta na razliitim nivoima: na uem, kada ti i
tvoj drug ili drugarica zamolite razrednu da sedite zajedno na asu, ili na
irem nivou, kada odreeno odeljenje pokrene inicijativu koja se odnosi
na celu kolu ili ak na itavu optinu (npr., kole iz optine zajedniki
pokrenu akciju otvaranja optinskog kluba mladih). Inicijativa kree
od jednedve osobe, uvek neko daje odreenu ideju, a ostali je onda
prihvate i proire.
Koga ukljuiti u akciju

U akciju je potrebno ukljuiti sve one koji misle da u njihovom okruenju
postoji neto to bi eleli da promene, na ta bi eleli da utiu.
Ko e biti ukljuen u akciju zavisi od vrste akcije. Prethodni primer s

pokretanjem inicijative pokazuje da je u akciju koja se odnosi na celu kolu
potrebno ukljuiti sve uenike. Svako od uenika ima neku ulogu. Svako
treba da kae vlastito miljenje, da li se slae s predlogom i zato, neki
e obavetavati uenike iz drugih odeljenja, neki e prikupljati predloge,
neki e sastavljati tekst pisma s obrazloenjem predloga, neki se skupljati
potpise uenika koji se zalau za predlog, neki e braniti predlog pred
nastavnikim veem. Dakle, pojedinci mogu biti angaovani u razliitom
stepenu, na razliite naine, onako kako njima lino najvie odgovara.
Nekada e u ire akcije za mlade biti ukljueni predstavnici uenika. Ono

to je izuzetno vano jeste da svoje predstavnike biraju sami uenici i da
oni iznose stav grupe koju predstavljaju, da predstavnici ne budu uvek
iste osobe i da to ne moraju uvek biti najbolji uenici.
Nemojte se obeshrabriti ako svi ne prihvate vau inicijativu. Krenite s
onima koji hoe, a ostale, iako se nisu prikljuili, obavetavajte ta se deava,
ta ste uradili, ta jo planirate. Neki e se vremenom predomisliti i pridruiti
vam se. A i oni koji vam se ne pridrue, bie vam naklonjeni, oseae se kao
deo tima i najverovatnije e se ukljuiti u neku narednu akciju.
Pogledajte kako rade drugi

Mnoge akcije mogu pokrenuti deca i mladi sami. One mogu biti veoma
razliite. Nije uvek re o velikim projektima koji ukljuuju iroki krug
ljudi, ve, mnogo ee, o malim stvarima koje popravljaju uslove u kojima
mladi ive. Evo nekih primera:
Promenili su red vonje lokalnog autobusa, prilagodili ga deci koja idu

u kolu, tako da deca ne ustaju prerano i da ne ekaju sat vremena na
poetak nastave.
Organizovan je Dan otvorenih vrata u Skuptini grada, kada mladi

odlaze u optinu i mogu da postavljaju razna pitanja lokalnim vlastima,
predstavljaju svoje probleme, daju im sugestije za odreene aktivnosti.
Organizovana je svirka u sali za fiziko, za uenike kole.
Uredili su u biblioteci u koli ueniki kutak s novinama, asopisima,

ostavljanjem poruka, gde mogu da provode slobodno vreme.
Napravili su tablu za poruke u svojoj uionici. Zamolili su nastavnika

da to urade na asu tehnikog i da im on pomogne. Neko od roditelja
je pomogao da se nabavi pluta, letvice za ram, a uenici su doneli razne
iglice (pribadae) u boji. Razredni stareina im je dozvolio da okae
tablu u uionici.
Pokrenuli su akciju da se zabrani ulazak automobilima u kolsko dvorite.
Pokrenuli su akciju da se postave klupe u kolskom dvoritu, da tu

mogu da sede na odmorima, pre i posle kole.
Pokrenuli su akciju da se osvetli koarkaki teren u kolskom dvoritu,

tako da i uvee mogu da igraju.
Promenili su nain korienja biblioteke, umesto da uenici samo uu

i trae od bibliotekara odreenu knjigu, da mogu da pogledaju knjige
na policama i da imaju informaciju ta je novo nabavljeno od knjiga.
Organizovali su duhovitu akciju Pronai kantu, da bi osvestili graane

da su komunalni problemi i njihovi problemi i da bi naterali lokalne
vlasti da u kvartu postave vie kanti za smee. Koriena sredstva:
foto-aparat, stari kartoni, flomasteri, lepak, obini papiri s porukama
(odtampani na raunaru).
Napravili su zidne novine sa tematikom dejih prava, da bi na

jednostavan upoznali sve uenike sa Konvencijom o pravima deteta.
Pokrenuli kolski radio. Zajedno sa nastavnikom osmislili, pripremili i

vodili emisije za kolu.
Pokrenuli su i uz pomo nastavnika organizovali kolska druenja.
Pokrenuli su akciju ispitivanja svih uenika u koli da bi se utvrdilo

koja se deja prava ne potuju u njihovoj koli i lokalnoj sredini.
Stariji uenici su se organizovali i mlaim uenicima u koli objanjavali
ta su to deja prava. Da bi dobili priliku da to ine, pitali su uiteljice koji
predaju u tim mlaim razredima da im ustupe asove odeljenske zajednice.
Uenici u srednjoj koli su napravili akciju zatite od upotrebe droge,

tako to su napravili plakate u koli sa ukazivanjem na najee zablude
koje mladi imaju o drogi.
Pokrenuli su akciju nabavke ozvuenja za rad novinarske sekcije.
Pokrenuli su akciju prodajnog dejeg vaara. Pravili su prodajne

eksponate za vaar, radili kao prodavci na vaaru i zajedniki odluivali
ta e sa prikupljenim novcem da urade.
Pokrenuli su akciju Otvorena kola subotom, tako da uenici mogu

subotom da koriste ne samo kolsko dvorite, ve da se okupljaju i
u zgradi, ako isplaniraju zajednike slobodne aktivnosti i svoj plan
najave nastavnicima i upravi kole.
Pokrenuli su meu svim uenicima akciju smiljanja vannastavnih

slobodnih aktivnosti, koje se mogu odvijati u kolskom prostoru van
nastave i subotom.
Pokrenuli su zajednike odlaske u bioskop za uenike sedmih razreda.
Pokrenuli su i uz pomo nastavnika organizovali deji maskenbal u

koli. Uenici su birali tri najuspelije maske, koje su dobile nagradu, a
potom su, svi tako maskirani, imali urku u koli.
Akcija ispitivanja uenika o nasilnikom ponaanju od strane vrnjaka

i odraslih. Nastavnici su pokrenuli akciju, zajedno sa uenicima smislili
nain ispitivanja, a grupa uenika je sprovela ispitivanje, razgovarali
sa ostalim uenicima i zabeleili sve vidove nasilnikog ponaanja
Nakon toga su napravili analizu dobijenih podataka i svi su u svojim
odeljenjima diskutovali kako da se spree ti otkriveni vidovi nasilnikog
ponaanja.
Pokrenuli su akciju kreiranja akih uniformi, ali da ih nose i

profesori.
Ureivali su prostor za druenje uenika u koli.
Pokrenuli su akciju opremanja prostora za provoenje slobodnog

vremena.
Dobar primer kako mladi mogu da pokrenu veliku akciju jeste

primer srednjokolca iz Zemunske gimnazije, koji ima teko
oboljenje srca i za tu operaciju mu je bilo potrebno da hitno nae
300 000 eura, koje on i njegova porodica nemaju. Njegov razred je
pokrenuo akciju sakupljanja novca koja se proirila na ceo grad, na
sportski klub Partizan, na mnoga privatna i javna lica i institucije,
napravljen je dobrotvorni rok koncert i novac je skupljen, on je
poslat na operaciju u inostranstvo.
U gimnaziji Sveti Sava uenici su dali sjajnu ideju da se organizuju

kolske interventne brigade slualaca, koje su sastavljene od
nastavnika i uenika (taj sastav se stalno menja), iji je zadatak da
u odreenom vremenskom intervalu sluaju ta uenici imaju da
kau, tj. da zabelee sve probleme, ideje, predloge, sugestije koje im
uenici kole iznesu.
Pogledajte rubriku Razmotrite iza Dela 1, na str. 1314. Koji od
navedenih problema biste mogli da razmotrite u svojoj koli? Koji
od problema bi, po vaem miljenju, izazvao najvee interesovanje
i angaovanje uenika?
Najlake i najgore je odustajati. Ako ne pokuamo, sigurno

neemo uspeti. Da bi se neka vrata otvorila, potrebno je pokucati
na njih.
Vano je znati koje prepreke i potekoe postoje za nau akciju,

da bismo potraili naine da ih prevaziemo. Vano je, takoe,
identifikovati saradnike i saveznike koji nam mogu pomoi u
naim akcijama.
kola je odlino mesto za smiljanje i pokretanje akcija za decu i

mlade (as odeljenske zajednice, Skuptina uenika, druenja na
odmorima, itd.).
Razmislite o malim, sitnim stvarima koje vas uljaju, koje vam

ne prijaju. Nemojte ekati da drugi to ree, oni i ne znaju da
imate neki problem.
2.5 Donoenje odluka
Koliko odluka donosite u ivotu? O kojim stvarima moete da

odluujete u koli, o kojima kod kue, a o kojim s prijateljima?
Razmislite koje od sledeih odluka donosite sami, a na koje

vae odluke utiu roditelji, nastavnici, prijatelji ili mediji: ta
ete obui za kolu, ta ete gledati na televiziji, da li ete ii na
ekskurziju, da li ete trenirati neki sport ili ii na rekreaciju, da
li ete ii na takmienje iz odreenog predmeta, koje cipele ete
kupiti, kako organizujete uenje?
ovek stalno donosi odluke u ivotu. Neke su vrlo jednostavne (npr. ta

u da obuem, jedem, kojim putem da idem do kole), dok su druge veoma
sloene (da li da popustim pod pritiskom grupe da uradim neto to nije
dozvoljeno, koju srednju kolu da upiem, koju strategiju da primenim
za uenje odreenog predmeta, i sl.). to je osoba starija, sve vie i vie
odluka mora sama da donese.
Kod donoenja odluka vane su sledee stvari:
Da smo svesni faktora koji utiu na to koju emo odluku doneti. Na

donoenje i jednostavnih i sloenih odluka utiu mnogi faktori kao to
su: roditelji, nastavnici, vrnjaci, prijatelji, televizija, filmovi, reklame.
Veoma je vano da smo svesni ta sve moe uticati na nau odluku, jer
e nam to pomoi da donesemo za sebe najbolju moguu odluku.
Da znamo postupak, proceduru kako se donose odluke (vidi dalje u

tekstu Kako da donosete to bolju odluku).
Da umemo da predvidimo posledice (i pozitivne i negativne) koje e

imati odreena odluka.
Da budemo svesni da imamo odgovornost za odluke koje smo doneli,

jer one esto mogu uticati i na na ivot i na ivote drugih ljudi.
Jedini nain da se nauimo da donosimo dobre odluke, jeste da to

vebamo. Sposobnost donoenja odluka ui se i razvija.
Mnogi ljudi donose sve odluke na isti nain i ne prave razliku izmeu
jednostavnih, svakodnevnih izbora i vanih odluka. Jednostavne izbore
moemo praviti na osnovu toga ta nam se svia ili ta elimo u tom
trenutku (elimo li da jedemo bananu ili jabuku). Ljudi nekada donose
odluke impulsivno, bez razmiljanja. Iz iskustva se videlo da su takve
odluke retko kada dobre. Zato su i nastale izreke:
Dva puta meri, jednom seci.
Ko se eni na brzinu, taj se kaje natenane.
Sve to je brzo, to je i kuso.
Ne idi grlom u jagode.
Veinu odluka trebalo bi doneti na osnovu paljivog razmiljanja
i odmeravanja njihovih moguih posledica, efekata koje mogu
imati (npr., ako se jednoj grupi dece omogui neto, kako se to
odraava na ostale).
Kako da donesete to bolju odluku

Da bi se donela najbolja mogua odluka u odreenoj situaciji potrebno je:
prvo, da znate koju odluku je potrebno doneti;
drugo, da razmotrite mogue alternative (ta sve moete da uradite)

i posledice svake od njih (ako uradim ovo, ta e biti posledice,
ako uradim na drugi nain, ta su onda posledice, i tako redom).
Ako je potrebno, prikupite dodatne informacije koje e vam
pomoi da sagledate posledice pojedinih poteza;
tree, da izaberete najbolju varijantu od moguih (to vei pozitivni

i to manji negativni efekti) i preduzmete potrebne korake,
akcije. Pri izboru uzmite u obzir druge ljude koje mogu
pogoditi posledice vae odluke.
ovek retko kada bira izmeu dobre i loe alternative. Najea je

situacija u kojoj svaka od varijanti po neemu dobra, a po neemu loa,
pa je mnogo tee odluiti ta je najbolje reenje.
Kada odmeravate argumente za i protiv svake varijante, esto nije

lako odrediti ta ima veu teinu, ta vam je vanije (na primer, da li
da budete prihvaeni u grupi, ili da vam se roditelji ne ljute). Izbor
zavisi od vas i vae procene, ali vi snosite i odgovornost za donetu
odluku.
Dobro je da pri odmeravanju argumenata uzmete papir i olovku,

napravite dve kolone i u jednu upisujete sve dobre strane odreene
odluke (kojih moete da se setite), a u drugu sve njene loe efekte.
Nakon toga, paljivo proitajte obe kolone i razmislite kakvu teinu
za vas ima koja kolona, koja ima prevagu.
Kada napiete sve loe posledice odreene odluke, razmislite ima li

naina da se neki od tih negativnih efekata umanje i na koji nain. Za
svaku od alternativa napravite liste argumenata za i protiv. Na kraju
uporedite dobre i loe strane svake od alternativa i odaberite onu
koja je najbolja u datim okolnostima.
Evo jednostavne situacije koja ilustruje faze donoenja odluke:
Opis situacije: Moji prijatelji ele da idemo na veernju projekciju

novog, veoma popularnog filma, ali imam mnogo domaih zadataka
da uradim za sutra.
Koju odluku je potrebno doneti: ii s prijateljima u bioskop, ili ostati

kod kue?
Posledice ovih reenja
Mogua reenja Dobre posledice Loe posledice
Da ostanem kod kue, biu spreman sutra u koli prijatelji e misliti da sam
uradim domae zadatke treber
mogu dobiti dobru ocenu
i spremim se za kolu
prozivae me sutra u koli
moda me sledei put nee
pozvati da idem s njima
Da idem u bioskop i ne biu s drutvom nastavnica esto pregleda

uradim domae zadatke domai, dobiu minus
videu film koji me zanima
moda e me prozvati da
odgovaram, jer nemam
domai
roditelji e se ljutiti ako
saznaju da nisam uradio
domai, a otiao sam u
bioskop
Da uradim domai na imau kakav takav domai uradio sam domai,

brzinu i odem u bioskop ali nisam stigao da se
biu s drutvom
spremim za kolu
videu film koji me zanima
moda neu dobro uraditi
domai, pa u sutra dobiti
lou ocenu
Moja odluka:
Na primer: uradiu domai na brzinu i ii u u bioskop, ali u sutra ujutru

ustati ranije, da pre kole jo jednom proverim domai i presliam se.
Donoenje odluka u grupi
Osim individualno, odluke se mogu donositi i u grupi.
Istraivai su pokazali da grupno donoenje odluka moe biti bolje nego

individualno. Tome doprinose sledee prednosti:
Povezuju se i dopunjavaju znanja i sposobnosti svih lanova grupe

u raznim oblastima. Osim znanja i sposobnosti koje su korisne za
donoenje odluke, neki lanovi e posedovati i osobine linosti koje
su vane za promiljeno donoenje odluka, kao to su: temeljitost,
uzdrljivost, kritinost, analitinost, kreativnost itd.
Poveana je motivacija lanova grupe da nau reenje. lanovi imaju

potrebu da se pokau pred ostalim lanovima grupe, a posebno su
zainteresovani za odluke koje mogu imati vane praktine posledice.
Individualna zainteresovanost raste kada doe do izraaja motivisanost
ostalih lanova grupe da se donese korisna odluka.
Razliiti su pristupi problemu i raznovrsnije je sagledavanje

problema, a vea je i kritinost prema iznetim predlozima. Ovo daje
svestraniji i potpuniji uvid u mogua reenja. Raznovrsnost pristupa
e vremenski produiti proces odluivanja, ali e dovesti do izbora
bolje, kvalitetnije mogunosti.
U grupi je vre prihvatanje odreenog reenja (jer ima grupnu

podrku, za to su se opredelili i drugi lanovi grupe), lanovi se vie
vezuju za njega i oseaju se odgovornim za ostvarenje reenja. Razlozi
za to su: to je u toku grupne diskusije mogue bolje uoiti opravdanost
i vanost usvojene odluke; javno opredeljenje za neku odluku povlai
za sobom i linu i javnu obavezu i doivljaj da je grupa donela odluku
samostalno, nezavisno (autonomno), da su je sami izabrali i da im
je nije nametnuo niko spolja, zbog toga se lanovi grupe oseaju
sigurnijim u sebe i zadovoljniji poslom koji obavljaju.
Uestvovanjem u donoenju odluka lanovi grupe zadovoljavaju

vanu ljudsku potrebu za aktivnou i za potvrivanjem sebe kao
angaovane, drutveno korisne i vane linosti.
Demokratsko rukovoenje dovodi do veeg zadovoljstva u grupi, nego

drugi naini rukovoenja, upravo zato to omoguava lanovima da budu
angaovani u reavanju problema i da uestvuju u donoenju odluka.
i mogui problemi
Nain odluivanja u grupi moe bude neuspean zbog sledeih razloga:
Nepostojanje plana kako e se odvijati odluivanje u skladu s uslovima

u kojima se donosi odluka.
Nedovoljno traganje za informacijama, koje bi trebalo uzeti u obzir

pri odluivanju.
Izbor informacija na osnovu predrasuda (v. deo teksta 3.1 Bez predrasuda,
molim).
Nepotpun pregled alternativa, mogunosti koje stoje na raspolaganju.
Propust da se paljivo procene sve alternative, mogunosti.
Nepotpun pregled ciljeva koji se odlukom ele postii. Nejasno

definisani ciljevi.
Propust da se ispitaju mogue tete, negativne posledice koje izbor

koji smo napravili u grupi moe imati po pojedince iz grupe, po druge
osobe koje nisu ukljuene u grupu i sl.
esto se pribegava grupnom odluivanju da bi se donele to bolje, to

pametnije i pravilnije odluke, ali i zato da bi se donele drutveno pravednije
odluke, takve koje e biti u interesu veine i u korist svih.
Kada bi trebalo da organizujete diskusiju u grupi da bi se donela

neka vana odluka za uenike u koli, kako biste to uradili?
Napravite detaljan plan koraka koje bi preduzeli.
Koga biste pozvali da uestvuje u radu grupe?
Na koji nain biste motivisali vrnjake da se prikljue?
Kako biste reili problem prevelikog broja zainteresovanih za

uestvovanje u toj diskusiji?
Da li biste ukljuili nekog od odraslih u diskusiju? Zato da,

a zato ne?
Da li biste i kako biste izabrali vou grupe?
Kako biste spreili da se desi da par najaktivnijih uesnika

odmah nametnu svoje miljenje ostalima u grupi?
Kako biste obezbedili da se uje miljenje onih utljivih

(stidljivih, ili onih iz manjinskih grupa)?
Na koji nain bi se mogla napraviti dobra atmosfera u grupi

tako da se svi slobodno kau ta misle?
ta bi trebalo uraditi ako bi neko iz grupe poeo da se svaa s

ostalima koji ne prihvataju njegov predlog?
Na koje se sve naine mogu obezbediti potpune i pouzdane

informacije koje su potrebne grupi da bi donela valjanu odluku?
Da li je bolje ako jedna osoba organizuje takav skup ili ako to radi
vie njih? Objasnite zato.
Ako bi u organizovanje diskusije bilo ukljueno vie osoba, kako

bi, po vaem miljenju, trebalo da podele posao?
Pogledate sledee korake u donoenju odluka: definisanje ciljeva

koje elimo da ostvarimo, prikupljanje informacija potrebnih za
donoenje odluke, razmatranje moguih alternativa (koje sve
odluke stoje na raspolaganju), analiziranje dobrih i loih strana
svake varijante i njihovih pozitivnih i negativnih posledica. Koji
vam se od ovih koraka ini najteim i zato?
U donoenju odluka najtee je odmeriti argumente za i protiv
odreene varijante, proceniti rizik od donetih odluka i biti
spreman za snoenje posledica i eventualnog neuspeha.
Kada imate mogunost da donosite odluke, to ne znai da vam

stoje na raspolaganju neograniene mogunosti izbora, ve je
potrebno da birate od realnih, moguih varijanti.
Nemojte meati inicijativu s donoenjem odluka. Jedno je dati

poetnu ideju, podstai odreeni proces, a drugo je donositi
odluke u realizaciji tog procesa. Oni koji su dobri u donoenju
odluka ne moraju nuno biti dobri inicijatori akcija, jer te dve
stvari podrazumevaju razliite sposobnosti.
2.6 Manipulacija
Kada ne oznaava rukovanje neim ve se koristi u manipulacija
prenesenom znaenju, re MANIPULACIJA ima veoma (lat. manus ruka)
osnovno znacenje je
negativno znaenje. Ona oznaava svesno i namerno
rukovanje, baratanje necim,
iskoriavanje drugih, varanje, podvaljivanje. Ovo postupanje s necim.
je teka optuba, teka re i ne bi je trebalo lako U prenesenom znacenju,
potezati. veto varanje u poslu,
podvaljivanje, nametanje,
Moemo rei da manipulacija podrazumeva pokuaj postupak kada se kae da se
da se utie na ishod odreenog procesa korienjem neto radi iz jednog razloga,
a sutina je postizanje licnih
jedne ili vie osoba, koje nisu svesne u koje svrhe
ciljeva vetim navodenjem
bivaju zloupotrebljene. Dakle, re je o nekorektnom drugih da rade u nau
nainu korienja drugih osoba, a to znai: korist. Izreka: Prevesti
nekog ednog preko vode
Da osoba ne razume proces u kome uestvuje, dobro opisuje postupke
nema potrebne informacije o celini procesa, niti manipulatora.
zato je u njega ukljuena.
Nekada se osobi daje objanjenje zbog ega je

ukljuena u proces, ali se iza toga, u stvari, kriju
drugi razlozi. (Recimo, objanjenje glasi: Ti si lepa
i odabrali smo te da snimi reklamu, gledae te svi na
televiziji, mogu da te primete i drugi i ponude ti nove
poslove, bie TV lice. Ovo objanjenje ne pominje
pravu nameru da se jeftino snimi spot, koji bi trebalo
da doprinese da se povea prodaja odreenog
proizvoda, a time i zaradi vei novac.)
Nekada osobe dobiju tano propisanu ulogu koju bi trebalo da
predstave/izvedu, bez mogunosti da ita menjaju (npr., mladi govore
na politikom skupu tekst koje su im drugi napisali, govore ga na nain
koji su im zadali odrasli, pri tome ne razumeju sasvim ni smisao i svrhu
svog nastupa, ni rei koje izgovaraju, kao ni zato je potrebno da oni
govore taj tekst). U ovakvim situacijama odrasli svesno koriste decu da
ona izraze njihovo miljenje i prenesu njihove poruke.
Nekada se pojedine osobe koriste kao dekoracija, ukras, a ne kao pravi

uesnici u aktivnostima (npr., kada deca i mladi na nekom skupu nose
odreeno odelo, majice s natpisima iji smisao ne razumeju, ne znaju
zato je taj skup protesni mar, demonstracija organizovan, ni zato je
organizovan na taj nain, oni nisu uestvovali u njegovom organizovanju).
Nekada su osobe samo simbolini predstavnici grupe na koju se proces

odnosi (dece, mladih), ali nisu pravi uesnici u procesu (npr., predstavnici
mladih uestvuju na konferencijama koje se bave decom i mladima, tako da
spolja izgleda kao da imaju pravo glasa, a, u sutini, nemaju ili imaju veoma
malo uticaja na sadraj onoga to e govoriti ili na nain komuniciranja s
drugima, ono to govore ne predstavlja niti njihovo, niti miljenje njihovih
vrnjaka. Njihovo prisustvo bi, u stvari, trebalo da ostavi utisak na ostale
uesnike, da samo simbolino predstavi prisustvo mladih na konferenciji.
Dodatni problem moe da bude nain izbora predstavnika dece/mladih
(recimo, odrasli ih sami izaberu). Iz takvog iskustva mladi mogu stei
predstavu jedino da je demokratija svojevrsna prevara).
U nekim sluajevima se javljaju i kombinacije navedenih nekorektnih

naina korienja drugih osoba.
Manipulie se zbog interesa
Sigurno ste uli za tipine primere korienja dece i mladih Znate li da kada u
u politikoj propagandi, ili u marketinke svrhe. Politiari novinama ele neto
posebno da istaknu, to
se, na primer, u svojim predizbornim kampanjama
tampaju u gornjem
slikaju s decom i mladima, elei time da porue svojim desnom uglu stranice.
glasaima kako vole decu i kako e brinuti o njima. Pitacete se zato ba na
Reklame za razliite proizvode prepune su ljupke dece ili tom mestu. Proucavano je
nasmejanih i lepih mladih ljudi. Poruke su vrlo jasne: ne kako ljudi citaju novine i
utvrdeno je da je to mesto
moete odoleti detetu koje na svoj sladak, nevet deji koje fiksiraju pogledom pri
nain neto koristi, preporuuje, ili bira u reklami. Ili, listanju. Isto tako, ako u
ako koristite odreeni proizvod, pijete odreeni napitak, novinama ele da neka vest
idete na odreena mesta biete mladi, razdragani, lepi, bude to manje zapaena,
tampace je u donjem
poeljni, zapaeni u drutvu, ba kao likovi iz reklama.
desnom uglu, jer je to mesto
Televizija je naroito pogodan medij za manipulisanje. obicno pokriveno prstom
pri okretanju listova.
Pri snimanju razliitih pojava, dogaaja, linosti,
moe se mnogo toga postii nainom na koji kamere
snimaju, ili montaom, tj. rezanjem i spajanjem u
celinu slika koje ne ine nuno prirodan tok ili celinu.
Ovakve emisije jae deluju na gledaoce nego, na
primer, novine na itaoce, jer ljudi imaju utisak da su
neto videli svojim oima, a ne razmiljaju kako su
ti snimci napravljeni, da li je odreeni utisak stvoren
televizijskom montaom ili je to zaista realan prikaz
dogaaja. Mogue je nauiti mlade da prepoznaju
pokuaje medijske manipulacije.
Iza svake manipulacije stoji neiji interes (novac, uticaj,
ugled, poloaj, itd.). Manipulacija nije nikada otvorena
(jer ne bi bila uspena), uvek se slui vrlo poeljnim
formulacijama, poeljnim porukama, esto se predstavlja
kao opti interes (dece, starih, trudnica, ena, graana, itd.),
opteprihvaena vrednost, tako da vam bude neprijatno
ukoliko odbijete neku tako prezentovanu aktivnost, jer se
to tumai kao neprihvatanje nesumnjivih vrednosti, a ne
kao odbijanje uestvovanja u toj konkretnoj aktivnosti.
Nekada i mladi manipuliu svojim pravima

Kao to smo do sada upozoravali, potrebno je prepoznati
situacije u kojima se manipilie mladima, ali isto tako
vano jeste prepoznati i zloupotrebe prava na participaciju
od strane mladih, koje se, takoe, nekada deavaju.
Trebalo bi da obratite panju i na jedan i na drugi vid
kompetentan manipulisanja, kako biste ih izbegli ili spreili.
(lat. competere
dolikovati) sposoban, Evo nekih signala, znakova da tvoji vrnjaci manipuliu
upucen, koji zna, koji je (ili pokuavaju da manipuliu) svojim pravima i
upucen u neko podrucje, mogunou participacije:
koji po svom zvanju
ili znanju ima pravo da Kada prelaze granice i domete u kojima je njihovo
neto reava, radi,
da sudi o necemu,
miljenje potrebno i poeljno i kada ponu da se bave
ovlaten, merodavan, stvarima o kojima nemaju potrebna znanja, iskustva
osposobljen. i o kojima ne mogu KOMPETENTNO rasuivati.
Kada nastupaju AROGANTNO, s pozicije samo ja se arogancija
pitam, umesto moje/nae miljenje je, ili da (lat. arrogans drzak,
obesan) drskost, osornost,
ujete na ugao gledanja. Vano je da ljudi znaju
oholost, uobraenost,
svoja prava i kako da ih ostvare. Ali, i drugi ljudi naprasitost
imaju prava i potrebno je nastupati saradniki,
kao jedna od strana koja uestvuje u poslu, a
ne uobraeno, uz nametanje vlastite vanosti
i pozicije. Glas mladih je jedan od mnogih, a
ne jedini glas koji bi trebalo uti. Arogancija,
kao i agresivnost, raa aroganciju/agresivnost i
iskljuivost s druge strane.
Na primer, ako imate svog predstavnika na

sednicama nastavnikih vea u koli, potrebno je da
se on ponaa s uvaavanjem prema nastavnicima
(kakvi god da su pojedinano), kao neko ko eli da
prenese miljenje uenika, kao onaj ko bi trebalo
da pomogne da se bolje razumeju nastavnici i
uenici, ko trai da nastavnici uzmu u razmatranje
i druga gledita pored vlastitog. Nasuprot ovome,
deava se da ueniki predstavnici nastupaju kao
neko ko e nauiti nastavnike pameti, ko e im
objasniti ta im je posao i kako bi trebalo da se
ponaaju. Ovakav stav je izrazito nepoeljan u
svakom vidu komunikacije, i s vrnjacima, a ne
samo s nastavnicima. Takav stav iritira svojom ni
na emu zasnovanom nadmenou, smanjuje anse
za razumevanje i uspenu komunikaciju i izaziva rekacije tipa E, ti e
da mi kae! Jue si se rodio, a mene e u ovim godinama i s ovoliko
iskustva da ui pameti!. Ako imate takvog predstavnika, slobodno
ga menjajte, zbog takvog nastupa nijedan nastavnik nee eleti da ita
promeni u svom ponaanju, niti da uini neto za vas.
Kada mladi zloupotrebe poziciju (npr., da su predstavnici svojih

vrnjaka) radi line koristi i line promocije, a ne bore se za zajednike
interese i dobrobit grupe kojoj pripadaju. Uestovanje u raznim
procesima (kao predstavnik razreda, kole, vrnjaka) donosi razne
dobiti za te uenike se zna, putuju, postaju poznati, uspostavljaju nove
kontakte, pojavljuju se u medijima, i sl. Problem je kada oni zaborave da
predstavljaju odreenu grupu i da imaju odreene obaveze prema njoj.
Kada mladi naprave organizaciju, ali ona postane forma bez sadraja.
To znai da ima formu demokratskog naina organizovanja, ali
nema pravog sadraja, ne bavi se pravim problemima mladih, ve
perifernim, nevanim akcijama koje ne donose korist svima. Takva
organizacija umesto da je otvorena i pristupana svim mladima, da se
bori za njihova prava i interese, postaje zatvorena, bavi se sama sobom,
zaboravljajui s kojim ciljem je nastala i gubi kontakt s vrnjacima
niti ih predstavlja, niti njeni lanovi znaju ta ostali misle o pojedinim
stvarima, ta ih mui, ili ta im je potrebno u koli i van nje.
Kada jedni isti mladi ljudi ponu da se pojavljuju na svim mestima

i u svim funkcijama (npr., jedna ista osoba je i predsednik razredne
zajednice, i predstavnik razreda u akom parlamentu, i predstavnik
kole u susretima s drugim kolama, i pojavljuje se u lokalnim medijima
da govori o mladima i njihovim problemima, i putuje na nacionalne
ili meunarodne susrete i konferencije). Dodatni je problem kada ti
univerzalni predstavnici mladih prezentuju vlastito gledite kao
miljenje veine vrnjaka.
Veoma je vano da mladi sami biraju svoje predstavnike za odreena

mesta i funkcije, da se biraju razliita lica, da se uesnici smenjuju
(rotiraju) u razliitim ulogama, tako da bude ukljuen to vei broj
mladih iz kole. esto odrasli nastoje da sami izaberu ili da sugeriu
ko e biti predstavnik mladih, bojei se, valjda, da mladi nee umeti
sami da biraju. U nekim kolama, kao to je, na primer, Nova kola
(Escuelas Nuevas) u Kolumbiji postoji sistem veoma estih izbora s
puno diskusija o vanosti ukljuivanja svakog uenika, tako da svako
dete biva ukljueno u neku od aktivnosti. Njihovo iskustvo pokazuje
da na taj nain deca/mladi postepeno ue da sve promiljenije i
odgovornije glasaju i biraju i da im je iskustvo s odreenom ulogom
veoma korisno, jer bolje razumeju poziciju drugoga i njegov ugao
gledanja na zajedniki problem.
Kada se ukljuuje, razmiljaj o sledeem

Veoma je vano kritiki procenjivati koji i kakav interes moe stajati
iza odreenih akcija i razlikovati aktivnosti u kojima se manipulie
mladima od onih gde mladi zaista imaju svoje mesto, mogu slobodno
rei svoje miljenje, mogu uticati na sadraj i odvijanje odreenog
procesa i na njegove ishode. Zato kada ulazi u neku akciju postavi
sebi sledea pitanja:
Da li elim da se ukljuim u ovu akciju?
Koji su moji motivi? Jesam li tu zbog onih do ijeg mi je miljenja stalo

(zbog njihovog pritiska, nagovorili su me, naterali), ili zbog izostajanja
iz kole, ili zbog toga to stvarno elim da budem deo tima koji e raditi
na odreenom problemu? ta dobijam, a ta gubim ueem u akciji?
Da li je tema kojom se bavimo takva da o njoj imam odreeni stav,

miljenje?
Da li je tema smislena za mene i moje vrnjake? Moemo li neto rei

o njoj, a da je to novo, da se to ne moe na drugi nain saznati?
Imamo li mi koji smo ukljueni u akciju znanja, vetine, sposobnosti

da se bavimo datim problemom? Ako nemamo, koga jo moemo
ukljuiti, ko nam moe pomoi?
Kakav je moj doprinos akciji, da li sam mogao vie da uinim, ili sam
se, moda, previe angaovao (preuzeo svu odgovornost na sebe, ili,
moda, smanjio drugima mogunost da uestvuju)?
Da li neko u grupi ima oseaj da u diskusiji nije mogao da iskae ono

to zaista misli?
Da li su zakljuci koji su izvedeni na kraju, zaista rezultat grupne

diskusije?
ta e se dalje deavati s odlukom koju smo doneli?
Kako emo saznati rezultate, ta je na kraju bilo s akcijom koja je

pokrenuta i u ijem smo delu uestvovali?
ta je tebi lino vano i potrebno da bi se ukljuila/io u neku
javnu akciju koju vode bilo mladi, bilo odrasli?
Da li biste ti i tvoji vrnjaci u svoje akcije ukljuili uenike mlaih

razreda? Zato? Objasnite svoj odgovor.
Po vaem miljenju, na koji nain se moe pokrenuti (animirati)

veina uenika u koli da se ukljue u neku akciju?
Reavanje problema poinje njegovim uoavanjem. Glavni posao

jeste otkriti u emu je tano problem.
Kod ljudi veu teinu ima ono to radite, nego ono to govorite.
Ne zaboravite da ste i vi nekome model ponaanja, da vas paljivo
procenjuju kako se ponaate i zato se na taj nain ponaate. S kim god
da komunicirate, bilo da je mlai, bilo stariji od vas, pokaite uvaavanje.
Vae ponaanje govori o vama, bez obzira na to kakvi su drugi.
Prednost grupe jeste da moe postojati podela poslova meu njenim

lanovima. To to je neko uspeno pokrenuo akciju, ne znai da e
biti i njen voa ili glavni nosilac poslova.
U akcijama za decu i mlade ima mesta za sve, ne samo za one
koji imaju razvijene verbalne sposobnosti (reiti su, lepo govore,
veti su u nastupima pred drugima, zvue ubedljivo, veto
iznose svoje stavove). Svaka akcija je sloena od niza razliitih
aktivnosti za koje su potrebne razliite sposobnosti7. Zato je
potrebno da se ukljuuju razliite osobe.
Kada mladi sami uestvuju u nekom procesu odluivanja, mnogo

vie se vezuju za donete odluke, vie se angauju oko njih, vie
im je stalo da se njihova reenja odista ostvare to je odlina
osnova za drutveno angaovanje mladih i za ire ukljuivanje
vrnjaka u razliite akcije.
7
Naunik Hauard Gardner (Howard Gardner) je napravio teoriju po kojoj ovek nema samo jednu
inteligenciju ve vie njih: verbalnu (lingvistiku), logiko-matematiku, prostornu (spacijalnu), muziku,
socijalnu (interpersonalnu), motoriku (kinestetiku) i intrapersonalnu (kratak pregled moete nai na:
http://www.inted.org/thinkers/gardner.htm)
Deo 3
Saradnja s drugima
3.1 Bez predrasuda, molim!
Nepoverenje prema drugom i drugaijem
Sasvim prirodna ljudska reakcija jeste nepoverenje prema nepoznatom. To nam
je priroda podarila kao vaan mehanizam da se sauvamo od opasnosti. Kad
god se pojavi neto to je novo i nepoznato, ovek prirodno reaguje oprezom,
pojaanom panjom. Ali, ta je sledei dobar korak? Nakon upozorenja ide
ispitivanje te novine, kakva je, u emu se sastoji, koje su joj karakteristike
njeno upoznavanje. im neto upoznamo, bilo da je re o novoj pojavi,
mestu, bilo o novim osobama, menjamo ponaanje, oprez poputa, a novim
saznanjima obogaujemo svoje dotadanje znanje i iskustvo.
ta su predrasude
PREDRASUDA znai da iznosimo tvrdnje, stavove, miljenja o neemu,
uvereni da su oni tani, iako ne poivaju na injenicama i argumentima
nego su donete bez prethodnog proveravanja njihove tanosti i bez
prethodnog promiljanja o njima. Sam naziv pred-rasude govori da su ti
stavovi doneti bez prethodnog rasuivanja.
Tipine predrasude prema nacijama ili osobama lako ete prepoznati u
formulacijama sledeeg tipa: Svi su Englezi hladni; Svi su Junjaci veliki
zavodnici; Svi Romi su sposobni samo za pevanje i igranje; Svi ljudi s visokim
elom su inteligentniji; Sve ene su manje sposobne od mukaraca; Svi su
mukarci isti; Svi Jevreji (kotlanani, Piroanci) su cicije; Svi Crnogorci su
lenji; Svi Srbijanci su lukavi; Svi su Kinezi neljubazni; Svi ljudi u unutranjosti
su nekulturni; itd.
Predrasude su ozbiljan problem, jer utiu na nae ponaanje time to:
unapred imamo stav, najee negativan, prema neemu to, u sutini,

ne poznajemo dovoljno, o emu nemamo dovoljno podataka i
zato to su praene emocijama (verujemo, ubeeni smo da smo u pravu,

da imamo ispravan stav), pa ih je, samim tim, teko menjati. To znai da
kada imamo negativan stav prema nekome, misliemo loe o toj osobi,
pripisivati joj loe namere, neemo eleti da komuniciramo s njom.
Mnoge. akcije u lokalnim sredinama usmerene su upravo na promenu

stavova, miljenja sredine prema, na primer, Romima, ili deci sa
smetnjama u razvoju, sa ciljem da se promeni odnos ljudi prema njima i
da im se pomogne da ostvare svoja prava koja su im esto uskraena.
Kako prepoznati predrasude i boriti se protiv njih

Pazite! Pravite razliku izmeu injenica i njihovog tumaenja (interpretacije).
Moda su stanovnici odreenih siromanijih krajeva, sticajem istorijskih
i ekonomskih okolnosti, odista morali da razviju veu meru tedljivosti, ali
to nita ne govori o pojedinom Piroancu ili kotlananinu neki od njih
mogu biti veoma tedljivi, pa ak i krti, ali to ni u kom sluaju ne vai za
sve pripadnike odreenog naroda ili odreene socijalne grupe. Moda su, na
primer, Crnci u proseku odista fiziki spretniji i okretniji od Belaca, vetiji u
raznim sportovima, ali to ne govori nita o pojedinom Crncu ili Belcu i ne
znai da Crnci ne mogu da rade i druge vrste poslova koje nisu motorike
prirode! Jedno su injenice, a drugo njihovo neopravdano uoptavanje
(generalizacija) i preiroka upotreba.
Uoptavanja su esto rezultat povrnog interpretiranja sakupljenog iskustva
odreene osobe ili donoenja sudova na osnovu nepotpunih informacija. Ali,
uvek bi trebalo biti na oprezu s uoptavanjima i veoma paljivo preispitati
takve stavove, jer opte pravilo moe uvek imati izuzetaka, a drugo, opte
pravilo moe biti i ista predrasuda nastala iz nepoznavanja. Glavna alatka
za borbu protiv predrasuda jeste upoznavanje, informisanje. to
bolje poznajete pojedinu osobu, predmet, pojavu, to su manje anse da
imate predrasude prema njima.
Razmislite i prisetite se to vie primera uvreenih, rairenih

miljenja o ljudima koji su po neemu drugaiji od veine ostalih.
Potraite argumente za i protiv takvih miljenja.
Razmislite da li ima neka kategorija ljudi o kojima ima izrazito
negativan ili pozitivan stav? Na kojim injenicama, dokazima,
iskustvu poiva tvoj stav?
3.2 uti drugoga ne znai i razumeti ga
Da bi nekoga razumeo, potrebno je da stvari vidi njegovim oima, da
uje i razume njegovo gledite. Ali, nije lako uti drugoga, a jo tee
je razumeti ga. To vai kako za odrasle, tako i za mlade, bilo da je re o
komunikaciji s vrnjacima, bilo sa starijima ili mlaima.
Problem je ve i to da fiziki ujete drugu osobu. Pomisliete da je to bar

lako, da je jedini preduslov da osoba nema oteen sluh. Meutim, to nije
tako jednostavno. Evo zato:
Nekada ve unapred imamo stav o tome ta e nam izvesna osoba rei,

tako da nismo u stanju ni da ujemo, ni da sasluamo ta ona zaista
govori.
Nekada ve na osnovu prvih reenica koje osoba izgovori formiramo

preuranjen (i esto netaan) zakljuak ta ona hoe da kae i dalje
prestajemo paljivo da je sluamo.
Nekada se deava da umesto da sluamo predlog koji daje izvesna

osoba, pokuavamo da mu naemo to vie mana i protiv-argumenata,
tako da na kraju ne znamo ta je tano ta osoba rekla.
Nekada prekidamo osobu ve posle prvih rei, reenica koje je

izgovorila, jer prepoznajemo o emu govori i uskaemo sa svojom
priom i komentarom na koji su nas podstakle njene rei. U ovom
sluaju nameemo svoju priu, a nismo u stanju da uopte sasluamo
osobu, da je uvaimo i ujemo ta je zaista htela da kae.
Spreite nerazumevanje s drugima
Dakle, uti i razumeti drugu osobu podrazumeva da: postoji prilika da osoba
kae ta misli o odreenim stvarima i da postoji mogunost da to kae (da je
ne prekidamo, ne zakljuujemo pre vremena, sasluamo do kraja, da ne lovimo
osobu u grekama, nedoslednostima ili neslaganjima, da ne uitavamo svoja
oekivanja, da ne oslukujemo samo da li se osoba slae s naim miljenjem
ili ne, da imamo sluha za druge i ne nameemo svoju priu, i slino).
Mnogi sukobi u komunikaciji izbijaju zbog meusobnog nerazumevanja ili

pogrenog razumevanja sagovornika. Dobar nain da proverimo da li smo
dobro razumeli drugu osobu jeste da svojim reima ukratko, u osnovnim
crtama ponovimo ono to je osoba rekla (Ti misli da; Ako sam te dobro
razumela ti bi eleo da; Dakle, tvoj predlog je da uradimo sledee; Shvatila
sam da si ti za opciju A, zbog itd.). Time dajemo priliku osobi da nas ispravi,
ako smo je pogreno razumeli, i da precizira svoj stav. Ako se ne slaete s
onim to ste uli, uvek govorite o sadraju, iznetim predlozima, o problemu
(npr. Taj predlog mi se ne ini dobar zato to; Ne slaem se s tvojim stavom
da; To mi se ne ini da je dobro reenje, jer..; Slabosti tog reenja su), a ne
o osobi koja ih je saoptila (To su gluposti to pria; Ne ume da misli..;
Ti uvek mora neto posebno..; Otkud ti to, molim te,; i sl.).
Razliiti ljudi razliito vide istu stvar, jer je posmatraju iz razliitih uglova. Zato,
prvo strpljivo sasluaj druge osobe da bi shvatio kako one vide odreenu stvar.
Zatim, nemoj se ljutiti ako ne vide stvari isto kao i ti, razmisli zato se razlikujete:
da li imate iste podatke, da li procenjujete iste stvari, da li ih na isti nain
procenjujete, da li vam se sistem vrednosti razlikuje, na emu ti bazira svoja
miljenja, a na emu oni svoja, ta sve utie na tvoje miljenje, a ta na njihovo?
Razmislite kako reagujete kada u razgovoru primetite prve
znake neslaganja s vaim miljenjem? Da li bre-bolje prekidate
sagovornika, da biste mu ponovo objasnili ono to ste ve rekli; da
li poinjete da se udite kako je mogue da vas ne razume kad je sve
tako jasno; da li krenete da napadate miljenje te osobe i pokazujete
kako nije u pravu; da li prestanete da sluate sagovornika ili diete
ruke od daljeg razgovora; da li pokuavate da razumete sa im se
osoba u vaem izlaganju ne slae i zato?
uvajte se i svojih i tuih tvrdnji koje poinju sa svi. Najee je

re o neopravdanim uoptavanjima koja su pogrena.
Biti tolerantan znai dopustiti drugima da kau svoje miljenje,

a ne znai nuno prihvatiti tue miljenje i saglasiti se s njim.
To to imamo razliita miljenja u grupi, nije razlog za konflikt. Ali,

nain na koji saoptavamo svoje miljenje, ili sluamo tue, moe
biti razlog za sukob. im neko pokuava da nametne svoje miljenje
ostalima, izaziva teskobu, tenziju, nekada agresivno reagovanje
jednog dela grupe, ili povlaenje drugih iz zajednike diskusije.
3.3 Zajedniko reavanje problema
Najbolji nain da se promovie demokratsko uestvovanje dece i mladih
jeste dijalog. Deca i mladi postaju svesniji i svog vlastitog i tueg naina
gledanja na stvari kroz diskusiju s vrnjacima, kroz pokuaj da ubede jedni
druge i kroz uoavanje razlika u miljenju koje se pojavljuje u diskusiji.
Kada je re o Lokalnom planu akcija, ili o bilo kojoj drugoj akciji za

decu i mlade, razmatraju se problemi koji najee nemaju samo jedno
reenje, samo jedan taan odgovor. Oko stvari o kojima se diskutuje
postoje dileme, a za njih postoje razliita reenja i nema jednog
propisanog reenja. Upravo zbog toga, vaan je zajedniki rad s drugima
i meusobna saradnja.
Za nalaenje dobrog reenja vano je postojanje veeg broja ideja,

alternativa. Kada pojedinac donosi odluku, alternative su ideje koje
njemu padaju na um. U grupnom reavanju problema vei broj pojedinaca
iznosi svoje ideje, pa je, samim tim, i vie mogunosti izbora. U diskusiji o
moguim reenjima u grupi potrebno je voditi rauna o sledeem:
Bolje je prvo saekati da uesnici iznesu to vie ideja, nego pristupiti

ocenjivanju svakog iznetog predloga im se on iznese. Prerano
ocenjivanje predloga moe dovesti do toga da se uesnici povuku, da
im je neprijatno da daju predlog i da produkcija ideja presahne.
Dobro je da uesnici saoptavaju ideje, predloge slobodno, onako

kako im padaju na pamet, bez posebnih dorada. Svako od prisutnih
kae sve ega se seti, bez obzira da li predlog zvui glupo, besmisleno
ili nekorisno. Ovo saoptavanje ideja veoma je korisno i deluje
stimulativno na produkovanje razliitih alternativa. Jedna ideja
podstie druge da je dorade ili da produkuju novi, vlastiti predlog.
Tek nakon toga, kada uesnici iscrpu sve svoje predloge, predlozi
se pojedinano razmatraju i ocenjuju. Ova tehnika za gomilanje
ideja naziva se modane oluje, mozgalice, ili na engleskom
BRAINSTORMING.
Veliki je uticaj grupne diskusije na donoenje grupnih odluka.

Nekada se u grupi mogu doneti rizinije odluke nego to bi ih
doneli uesnici pojedinano. Jedno od objanjenja jeste da se u grupi
deli odgovornost i smanjuje se oseaj line odgovornosti za efekte
donete odluke. Mnogi ljudi se plae da preuzmu linu odgovornost
za mogui neuspeh reenja, a kod grupnih odluka neuspeh se
pripisuje grupi ime se smanjuje pritisak line odgovornosti. Ali,
pazite! Svako ima linu odgovornost, iako radi u grupi, i ne moe
se sakrivati iza grupe!
U grupnoj diskusiji trebalo bi se uvati uporne odbrane vlastitog

predloga, pobijanja svake primedbe na raun predloga koji smo
izneli i sklonosti da se svaka tua ideja napada i osporava. Jedno je
paljivo razmatrati svaki predlog u odnosu na to koliko je on dobro
reenje za na problem, a drugo da poto-poto branimo vlastitu
ideju. Svaki od iznetih predloga potrebno je kritiki analizirati, ali
cilj diskusije u grupi nije da se neko nametne i pokae kao pametniji
od drugih, ve da se od svih mogunosti pronae ona koja je najbolja
za date okolnosti.
Veina ne mora uvek biti u pravu. Veoma je vano
paljivo sasluati svako miljenje, svaku sugestiju
u grupi. Nekada stidljivi komentar jedne jedine
osobe moe sadrati nov i dobar put za reavanje
zajednikog problema. Atmosfera u grupnom
radu mora biti takva da svi mogu slobodno da
kau svoje miljenje, a ne samo oni sposobniji ili
iskusniji. Ljudi se esto boje neslaganja s veinom,
s jedne strane zbog straha da e ih grupa odbaciti
ako se razlikuju od nje, i, s druge, zato to veruju
da voa, odrasli ili cenjeni lanovi grupe sigurno
znaju bolje od njih, imaju bolje reenje.
Iako u grupi moe postojati pritisak za usaglaavanje neracionalan
miljenja, to ne znai da su individualne, line (lat. ratio razum,
pamet, razboritost) koji
odluke bolje od grupnih. Line odluke ee
nije razuman, nerazloan,
nego grupne mogu biti NERACIONALNE, pristrasne, nerazborit, besmislen
tj. ne moraju poivati na razmatranju mogunosti
i razumnom izboru, najboljem za date okolnosti.
Zato pojedinci koji se nalaze na vanim visokim
poloajima, i imaju pravo i mo da sami odluuju,
ipak, okupljaju oko sebe druge osobe i donose
odluke tek nakon diskusije i razmatranja u grupi.
Naravno, est nedostatak takvih grupa jeste to to
uesnici nisu dovoljno nezavisni, hrabri i kritini,
ve nastoje da podre i opravdaju zamisli i predloge
svojih voa, da im se ne bi zamerili.
Nekada u grupi postoji pritisak da se usaglase miljenja i stavovi
svih lanova, da oni budu jedinstveni. Taj pritisak nee postojati ako se
u grupi:
drimo razraenog, sistematskog postupka odluivanja, koji nas

uva od povrnosti i predrasuda (s paljivim razmatranjem svih
varijanti, procenjivanjem njihovih dobrih i loih strana, kratkoronih
i dugoronih posledica svake od njih, v. deo 2.5 Donoenje odluka);
ako voa grupe ili odrasli koji vodi diskusiju u grupi ne nameu ostalima
odreeno reenje i ne vre pritisak da se uesnici sloe s njim;
ako se u grupi svi oseaju slobodno i ravnopravno s ostalima.
ta se postie kroz zajedniku diskusiju s drugima
Postajemo svesni svojih potreba i vlastite pozicije.
Razvija se sposobnost DECENTRIRANJA, izmetanja iz vlastite pozicije,

iz svojih cipela i razumevanja tue pozicije, shvatanje kako stvari
izgledaju iz drugog ugla. S boljim razumevanjem drugih nuno ide
i promena stava prema njima, a s promenom stavova menja se i
ponaanje, razvija se saradnja i bolja komunikacija.
Razvija se sposobnost da se uoi i izdvoji ono to je bitno, da se

razlikuju injenice od njihovog tumaenja, da se nalaze argumenti
za i protiv odreene teze, da se odmerava teina iznetih argumenata
i da se donosi valjana odluka.
Razvija se odgovornost za ono to mislimo i radimo, odgovornost
za izabrane odluke i reenja koje smo zajedniki doneli.
Kroz razgovor s drugima, posebno kada u njemu uestvuju i odrasli,

moe se dobiti bolji uvid o poloaju mladih i njihovim mogunostima
u drutvu.
3.4 Kako da napravite uspean tim

Rad u timu ima mnoge prednosti. U veini sluajeva efikasniji je i prua
bolje rezultate u poreenju s onima koje moe ostvariti pojedinac, zato to
svaki lan tima daje svoj doprinos, donosi specifine vetine, sposobnosti
i iskustva. Tako zajedniki napor svih lanova tima doprinosi uspenijem
reavanju problema i donoenju kvalitetnijih odluka.
Najznaajniji faktori koji mogu da doprinesu da va tim bude uspean

jesu:
Zadatak ili posao koji motivie. Vano je da se svima dopada akcija

koja se sprovodi i da je smatraju vanom. Potrebno je da problem
bude i dovoljno sloen da zahteva razliite vetine i ukljuenost
celog tima da bi bio realizovan. Na taj nain, svi lanovi tima bie
prinueni da se oslanjaju jedni na druge, da jedni drugima pomau,
da ue jedni od drugih.
Zajedniki, jasno postavljeni ciljevi koje bi trebalo ostvariti. Svi

lanovi tima trebalo bi da imaju isti cilj i nastoje da ga ostvare. Ako
nisu jasno postavljeni ciljevi ne moemo znati tano ni ta, ni kako bi
trebalo da se radi. Ako su ciljevi nejasni ili previe laki za ostvarivanje,
tim nee biti motivisan da uloi napor za njihovo postizanje. Budite
realni u postavljanju ciljeva: oni jesu izazov za tim, ali ne treba da
budu nedostini.
Efikasna komunikacija i reavanje problema. Pre poetka rada

svaki tim bi trebalo da dogovori pravila meusobnog komuniciranja
(otvorenost, tolerancija, uvaavanje tueg miljenja, itd.). Takoe i da
to jasnije definie potencijalne probleme (ko e nam pomoi, zato
bi to uradio, gde emo nai novac, koga sve obavestiti, kako pronai
odrasle saradnike i sl.), da bi se mogle odrediti jasne strategije za
njihovo reavanje. Nije dobro da ceo tim misli kao jedna glava, na isti
nain, jer to moe da dovede do loih i jednostranih odluka. Idealna je
situacija da se od razliitih vienja i predloga, kroz razgovor doe do
zajednikog stava iza koga e svi stati.
Jasna podela uloga. Vano je da svako zna ta se od njega oekuje i ta

treba on da radi. U procesu planiranja najbolje je podeliti uloge prema
sposobnostima i eljama lanova tima. Uloge ne moraju biti stalne,
naprotiv, one se mogu menjati zavisno od akcije koja se sprovodi.
Uvaavanje razlika koje postoje meu lanovima tima. Razlike

mogu doprineti boljem i efikasnijem reavanju problema. Svaki lan
tima je vaan i potreban nikada jedna osoba ne moe smisliti i sprovesti
u delo tako dobru ideju kao tim ljudi. Kod reavanja posebno ivotnih
problema ne postoji jedan taan odgovor. Svako nosi neka specifina
umenja, znanja i iskustva i moe videti problem na drugaiji nain.
3.5 Biti ubedljiv, a ne manipulisati
Postoje razliiti naini ubeivanja. Dobri su oni koji objanjavaju,
iznose tane injenice, razloge, logike argumente u prilog odreenoj
mogunosti, ali daju priliku i drugoj strani da razmisli, da postavi
dopunska pitanja, da trai i dobije dodatna objanjenja i informacije,
da osoba proceni sve to je ula, uporedi sa svojim dotadanjim
znanjima i iskustvima, porazgovara s drugima. Ovo su saveti i za to
kako biti ubedljiv u odnosima s drugim osobama. Uz to, osobe koje
su reite, koje se izraavaju lako, jednostavno, pitko, koje imaju duha
i arma u nastupu i komunikaciji, koje pokazuju zainteresovanost za
druge i njihove stavove i koje veruju u ono to govore, deluju mnogo
ubedljivije na druge ljude.
Loi naini ubeivanja jesu svi oni pri kojima se vri pritisak na neku
osobu da prihvati odreenu mogunost i gde se manipulie tom
osobom. Pritisci mogu biti otvoreni i prikriveni (indirektni). Otvorene
vrste pritisaka mogu biti razliite: od navaljivanja da osoba pristane,
pozivanja na neki pojedinani autoritet da neko to trai od osobe,
preko pozivanja na autoritet kolektiva: svi tako rade i misle, do pretnji
da e osoba biti odbaena, da e je svi tretirati kao gubitnika, da nee
hteti da se drue s njom ako ne prihvati varijantu koja joj se namee.
Lake je nositi se s otvorenim pritiskom, nego s pritiskom koji je
upakovan tako da ga ne prepoznajemo na prvi pogled. Prikriveni
pritisak je, u stvari, pokuaj manipulisanja drugim osobama.
Pritisci mogu biti individualni ili grupni. Svim ljudima je veoma teko da
izdre pritisak grupe, a posebno mladima, jer imaju potrebu da pripadaju
grupi, da budu prihvaeni, pa zato esto, mimo svojih ubeenja, pristanu
na varijante koje namee grupa do koje im je stalo.
Veoma je vano da ovek ume da prepozna kada se na njega vri pritisak

(posebno kada je to prikriveno!) da bi mogao da donosi bolje i razumnije
odluke (npr., koju kolu da upie, da li da poini neki prekraj ili ne i sl.).
Ako to znate, onda moete da se od nekih vrsta pritiska branite, a da
druge svesno prihvatite.
Dobro je vebati se u prepoznavanju razliitih vrsta pritisaka i naina

ubeivanja. U reklamama i propagandnim akcijama, koje gledate svaki dan,
koriste se razni naini da bi ljudi poverovali u ono to im se saoptava, da bi
ih ubedili u korist, lepotu, delotvornost proizvoda koji se reklamiraju.
Kako nas reklame ubeuju

Reklame su vid privlaenja panje i slue da informiu ljude o nekom
proizvodu ili usluzi, s ciljem da se oni bolje prodaju. Vea prodaja donosi,
naravno, vei profit proizvoau, i to je razlog zbog koga proizvoai
ulau u reklame. Pri pravljenju reklama koristi se poznavanje ljudske
psihologije, da bi reklame imale to bolji efekat.
Naravno, ono u ta nas ubeuju u reklami ne mora biti tano. Evo primera
kojim sve nainima vre u reklamama indirektni pritisak na ljude da bi ih
naveli da koriste odreeni proizvod ili uslugu:
Potvrda od strane poznatih, slavnih linosti. Dobro poznate linosti

ili zvezde (poznati glumci, sportisti, pevai, itd.) govore o tome kako
je neki proizvod sjajan i da ga i oni sami koriste. Stvara se utisak da
proizvod mora biti odlian, im ga tako viene osobe koriste. Dakle,
ako elite da budete poput njih, morate ga i vi koristiti.
Glas autoriteta. Strunjaci (eksperti) ili autoriteti, kao to su lekari
ili naunici (ili glumci koji glume te strunjake), govore o efikasnosti
proizvoda, na primer, paste za zube ili nekog leka. Poto su oni
strunjaci, pretpostavlja se da e potroai verovati kako je proizvod
kvalitetan i efikasan.
Nauni dokazi. Prezentuju se injenice i statistiki podaci koji
govore o ispitivanju efikasnosti nekog proizvoda. Ovaj pristup se
esto kombinuje s tehnikom glas autoriteta da bi reklama bila to
ubedljivija.
Poreenje provera/testova i miljenja potroaa. Predstavljaju
se rezultati ispitivanja i miljenja potroaa, ili se direktno poredi
reklamirani proizvod s nekim slinim konkurentskim proizvodom.
Ovi prikazi nastoje da pokau kako vei broj ljudi vie voli proizvod
A nego proizvod B, ili da je proizvod X jai, sigurniji, jeftiniji,
kvalitetniji, izdrljiviji, efikasniji nego drugi slini proizvodi. Ova
tehnika se oslanja na potrebu pojedinca da se ne razlikuju od veine,
da bude kao i drugi ljudi.
Demonstracije, pokazivanja kako neki proizvod dobro radi (obino
pod najpovoljnijim moguim uslovima). Neke od tih demonstracija
tako su izvedene da proizvod izgleda mnogo bolje nego to zaista
jeste. Ovo se esto koristi za proizvode za kuu (sredstva za pranje
sua, prozora, podova, skidanje fleka, lepkovi, itd.).
Opti stav. Nastoji se da se stvori utisak kako svi koriste odreeni
proizvod pa, samim tim, i vi to morate takoe initi.
Romantine prie ili privlanost. U reklamama se koriste veoma

atraktivni modeli (muki i enski), ime se emituje poruka da su
sve osobe koje koriste taj proizvod mnogo romantinije ili mnogo
privlanije od onih koje ga ne koriste.
Zrelost ili ivotno iskustvo. Nastoje da pokau da ako kupite odreeni

proizvod biete zreliji, iskusniji i vie u modnom trendu.
Zabava ili relaksacija. Nastoje da prodaju odreeni proizvod ubeujui

vas da e vam on pomoi da se bolje zabavite, ili da se oseate
relaksirano, oputeno.
Popularnost. Nastoje da vas ubede da ete biti popularniji ako kupite

i koristite odreeni proizvod.
Dobra ponuda. Pokuavaju da stvore utisak hitnosti i uzbuenja, da

je re o veoma dobroj ponudi koju ne bi trebalo propustiti. Reklama
se uglavnom fokusira na cenu i pokuava da stvori utisak hitnosti,
utisak da se mora odmah reagovati, govorei da ponuda kratko traje,
da e se mogunost povoljne kupovine brzo ukinuti, da povoljna
cena vai samo kratko vreme, ili da su zalihe robe ograniene i da e
se ona brzo rasprodati.
Pri izboru tehnika reklamiranja, proizvoai posebno vode rauna

ko im je ciljna grupa kojoj se obraaju, tako da se tehnika prilagoava
karakteristikama odreene grupe.
Pokuajte da svaki od naina ubeivanja potroaa u reklamama
prepoznate u reklamama koje trenutno moete videti na
televiziji.
Imaju li potroai koristi od reklama? Objasnite i argumentujte

svoje stanovite.
U vreme izbora mnogi politiari pokuavaju da ubede glasae

da njih izaberu. Kojim se nainima i sredstvima oni slue?
Razgovarajte o tome s nekim od odraslih, ili diskutujte o tome
na asu razredne zajednice (ili graanskog vaspitanja, istorije)
s vrnjacima i nastavnikom.
Da li iz vlastitog iskustva, u saradnji s vrnjacima ili odraslima,

moete da prepoznate neke tehnike ubeivanja? Kada vam se
negde ne ide, kako vas drugovi ubeuju da krenete s njima?
Kako ubeujete pojedine nastavnike da urade neto to
biste eleli? Kojim se nainima koristite kada je potrebno da
ubedite roditelje u neto? Kada paljivo pogledate svaku od
tih situacija, razmislite da li je re o ubeivanju, ili o vrenju
pritiska i manipulaciji?
U ivotu retko kada postoji samo jedno reenje zato tue,
drugaije miljenje shvatite kao drugaiji nain reavanja (koji
moe biti gori ili bolji od vaeg).
To to neko misli drugaije od vas, ne znai da vas ne ceni, da

misli da niste pametni, da ne znate, ve da stvari vidi drugaije
od vas (zbog razliitog znanja, iskustva, pozicije u kojoj je, itd.).
Stara izreka kae Vie oiju vie vidi. Ovo u potpunosti vai kada
je re o smiljanju ideja, predloga moguih reenja, koje e uvek biti
bogatije kada radimo zajedno s drugima, nego kada radimo sami.
ovek se emocionalno vezuje za svoje ideje i nekada u grupi

moe da se ponaa odbranaki, da uporno brani svoj predlog,
umesto da uestvuje u zajednikom traenju najboljeg reenja.
Jedna od najvanijih stvari u grupnom radu jeste da se svi

oseaju slobodno, dobro, sigurno i jednako s ostalima. Veliki
broj ljudi, a deca posebno, bojei se da ih grupa ne odbaci, ne
vole da se razlikuju od ostalih, da tre po neemu. Zbog toga
se esto sloe s miljenjem veine, ak i kada imaju bolji predlog,
koji se usteu da saopte.
U grupi najee postaju voe oni koji su spremni da preuzmu

vei rizik i koji su najubedljiviji u svojim izlaganjima, a time i
najuticajniji u grupi.
Deo 4
Signali da u vaoj
akciji neto nije
u redu
Nemojte se ljutiti na primedbe koje ujete na raun akcije koju ste
pokrenuli ili u kojoj uestvujete. Paljivo ih odmerite, procenite ima li
istine u njima, razmislite zato su nastale i kako se mogu prevazii.
Potrebne su nam pohvale i podrka kada neto radimo. Ali, za

unapreivanje kvaliteta onoga to radimo veoma je dobro traiti od
ljudi (od onih koji su ukljueni u akciju i od onih koji nisu) da uoe
ta su najslabija mesta naeg poduhvata. To e doprineti da se ojaaju
slaba mesta i da akcija dobije na kvalitetu.
Ako zajedno s drugima pokrenete neku akciju, veoma paljivo

oslukujte sve vrste reakcija na nju. esto ima signala da negde
neto nije dobro postavljeno, ili da neto nije u redu. Evo primera
nekih signala, znakova.
Ljudi nee da se angauju, ne ele da se prikljue.
Ovo, pre svega, znai da se ljudi meusobno razlikuju po tome koliko vole
da se javno istiu, koliko su preduzimljivi, spremni da se nekome pridrue.
Imamo li to na umu, nije dovoljno kod pokretanja akcije, kada postoji inicijalna
grupa, samo uputiti opti poziv tipa: Doite, pridruite nam se. Ne ekajte da
se vrnjaci obrate vama, vaoj grupi, i pitaju za akciju. Potrebno je vrnjacima
doi na noge (na as odeljenske zajednice, ili tamo gde se okupljaju), gde ete
razgovarati s njima, rei im ta biste voleli da svi zajedno uradite. Tako ete
mnogima olakati preskakanje one prve barijere koju oseaju (stide se, blam
ih je da pitaju, da se sami prijave). Pored javnog poziva, obratite se nekima i
lino, pozovite ih da se prikljue i daju svoj doprinos. Ako pokaete da vam je
stalo do njih i njihovog ukljuivanja i da su vam potrebni za zajedniku akciju,
svi e se bolje oseati i vea je ansa da se iri krug mladih ukljui.
Ovaj komentar moe biti signal da se vaa organizacija zatvorila, da
drugi oseaju da joj ne pripadaju i da im je neprijatno da dou kod vas. To
lanovi organizacije esto primete, samo kao nerazumevanje okoline.
Znaju li vai vrnjaci uopte ta vi radite, planirate? Da li se slau

s tim izborom aktivnosti? Da li su imali druge ideje, sugestije?
Kako reagujete na tue predloge, da li ih paljivo sasluate i
porazgovarate o njima, ili odmah objanjavate zato to nije mogue?
Ima li mesta za druge u vaoj grupi? Ima li rotiranja uloga meu vama i
onima koji su van grupe, ili se samo ui krug unutar grupe smenjuje?
Izbor tema, aktivnosti veoma je vaan. Mnogi se nee prikljuiti
organizaciji ili akciji upravo zbog vrste problema kojima se ona bavi,
smatrajui ih nebitnim ili ak nametnutim od strane nekog drugog,
smatrajui da je mladi nisu sami izabrali. Nekada se uenici ale na svoje
vrnjake koji vode razne vrste kolskih ili omladinskih organizacija da
su produena ruka nastavnika, tj. da samo sprovode zamislili nekih
nastavnika, a ne ono to zaista interesuje mlade u koli.
Koliko vaa organizacija privlai razliitu decu i mlade da se u

nju ukljue?
Moraju li svi da uestvuju u istoj aktivnosti ili mogu da biraju?
Mladi moraju imati mogunost i da ne uestvuju. Odbijanje da

uestvuju moe vam signalizirati ta misle o preduzetoj akciji ili o svom
ukljuivanju u nju. I odbijanje je vid komunikacije i na njega bi trebalo
reagovati razumevanjem, razgovorom i pregovaranjem, a ne prisiljavanjem
ili ljutnjom, vreanjem. Ni u jednoj situaciji ne bi trebalo terati mlade
da uestvuju. Ali, i ako ne uestvuju, trebalo bi ih obavetavati, pitati za
miljenje, ponuditi neke mogunosti ili obaveze.
Dozvoljavaju nam da se bavimo vannastavnim i vankolskim
aktivnostima (da organizujemo susrete, saradnju s drugima, izlete,
druenja), ali ne i pitanjima nastave.
Ovo otvara ozbiljno pitanje u kojim poljima se mladi mogu angaovati,

o emu bi trebalo uti njihovo miljenje. Nastava je interaktivan proces,
u kome uestvuju i uenici i nastavnici i veoma je vano da se uju
obe strane. Da bi nastavnici pristali da uju vae miljenje o kvalitetu
nastave ili problemima u njoj, morate, pre svega, voditi rauna:
O nainu na koji svoje miljenje saoptavate (v. deo teksta Nekada i

mladi manipuliu svojim pravima). Nee vas ni vrnjak sasluati ako ga
napadnete, umesto da postavite problem, kaete u emu se on sastoji
i kako ga vi doivljavate.
Treba biti jasan i ubedljiv, ali na nain koji ostavlja prostor za druge i
drugaija vienja.
Kada saoptavate vlastiti stav o bilo emu, nemojte ga formulisati u

iskljuivom obliku, kao da je to jedino mogue ili jedino tano vienje
(Potpuno je jasno da, Svima je jasno da, Svako iole obaveten vidi
da, Ovo je jedino reenje), ve ga formuliite kao vlastito vienje
stvari (Vidim ovo na sledei nain, Po mom/naem miljenju,
Moja/naa iskustva s ovim pokazuju da).
Ako nema sredstava (spoljnog finansiranja), nema ni akcija.
Ovo je u nekim sluajevima tano, u nekima nije. U sprovoenju akcija

pojedine faze se razlikuju. Nesumnjivo je da u fazama dogovaranja,
odluivanja ta i kako e se raditi, novac i materijalna sredstva nisu
nuni, ili su minimalni (papir, olovka, flomaster, i sl.). U drugoj fazi,
fazi organizovanja i sprovoenja odreenih aktivnosti (npr., da se neto
popravi, napravi, nabavi, izgradi) potrebna je i materijalna pomo.
Kljuni problem jeste produkovanje dobrih ideja, koje e veini, ili

mnogima, biti od koristi. Nije lako doi do dobrih ideja, koje emo,
zatim, prevesti u niz konkretnih akcija koje bi trebalo sprovesti, s jasno
odreenim osobama, materijalima i uslovima potrebnim za njihovo
ostvarivanje. Kreativnost i originalnost vide se u malim stvarima i
jednostavnim reenjima. Originalnost je uoiti nove odnose meu
poznatim elementima, doi do njihovih novih kombinacija, a ne samo
izumeti potpuno novu stvar. Kada imate dobru ideju, onda je tehniki
problem nai materijalne mogunosti da se ona realizuje. Nekada
se i sam problem dolaenja do materijalnih sredstava moe reiti
dobrom idejom. Na primer, uz pomo odraslih, uenici mogu napraviti
predstavu, modnu reviju, prodajnu izlobu svojih radova kojom e
prikupiti sredstva.
Do dobre ideje se ne stie lako i odmah. Prvo e se pojaviti niz uobiajenih,

tipinih reenja, onih koje imamo u iskustvu i koja se lako nalaze. Kada
njih iscrpemo, moe privremeno da se javi prazan period, u kome nam
nita ne pada na pamet. Ali, ni tada ne bi trebalo odustati! Tek nakon
toga, kada nastavimo s traganjem, mozganjem, poinju da se pojavljuju
neobinije i nove ideje, prvo s malo muke, jedva ih formuliemo, a
zatim sve lake. To znai da je potrebno odreeno vreme, ali i istrajnost
u traganju za dobrim reenjima. Grupne diskusije dobre su da podstaknu
produkciju velikog broja ideja.
Preduzeli smo neku akciju, ali je ona ostala bez prave reakcije
meu vrnjacima.
Nesumnjivo je da ete biti razoarati, ak i obeshrabreni ako vaa akcija

ne bude imala odjeka, ili ne naie na dobar prijem kod ostalih. Ne klonite
duhom. Prvenstveno se zapitajte ta je bio osnovni cilj vae akcije,
ta ste eleli njom da postignete, pa ete na osnovu toga videti na ta
se odnose reakcije okoline: da li je cela akcija promaila cilj, ili je re o
komentarisanju pojedinih aspekata akcije.
Dalje, razmislite ta ste tano pretpostavljali, kakvu reakciju ste oekivali

od ostalih? Ako vam je bila namera da pokrenete okolinu, da uvedete neku
novinu, da promenite dotadanju praksu, onda ste na dobrom poetku.
Strpljivo. Ljudima je potrebno vreme da se upoznaju s novinama, moraju
imati mogunost da vide o emu se radi, da se naviknu na promene.
Nemojte se razoarati ako vas nakon akcije ne pohvale, ne zahvale vam.

To to vas nisu pohvalili, ne znai da nije bilo dobro. Da biste znali
kako je prihvaena akcija, da li ste uspeli u svojoj nameri, sluajte paljivo
komentare, primedbe. Otvorite ui, i to ne na nivou dobro je/loe je, ve
se trudite da razumete na ta se odnose reakcije, o emu one govore. Neke
e biti iz domena ogovaranja, komentarisanja osoba koje su preduzele
akciju, ali neke e ukazivati i na probleme u samoj realizaciji aktivnosti,
ta bi trebalo popraviti i kako.
Razgovarajte s onima koji su kritini prema vaoj akciji:
Zapodenite razgovor, sa interesovanjem ih pitajte o njihovom

miljenju, o problemima koje oni vide u datoj aktivnosti.
Sluajte ih dok govore i ne prekidajte ih.
Kontroliite neverbalne poruke koje aljete: ne prevrite oima im

kau neto sa im se ne slaete, ne mrtite se, ne gledajte ih sa stavom:
E, ba da ujem ta e mi rei!, ne pokazujte znake nestrpljenja dok
drugi govore, ili znake neslaganja pre nego to su zavrili.
Pokuajte da ponovite i sistematizujete glavne primedbe koje

su vam uputili, da proverite da li ste ih dobro razumeli, pa tek tada
pokuajte da na neke od njih odgovarate, ili da ih komentariete iz
ugla autora/pokretaa aktivnosti.
Ne ubeujte sagovornika da ste u pravu. ovek zna ta je imao

na umu kada je preduzimao odreenu aktivnost, ali ne zna da li je
i ostalima jasna njegova namera. Klju je uti i razumeti ta vam
drugi govore.
Ako u onome to odreena osoba govori ima elemenata za

razmiljanje (ukazano je na objektivne probleme, nesporazume,
prepreke, znakove neefikasnosti preduzete akcije, nerazumevanje
akcije), pozovite osobu da zajedno s vama i vaim timom radi na
popravljanju ba tih manjkavosti koje je uoila.
Retko kada se pun uspeh postigne odjednom, jednokratnom aktivnou,
posebno ako je re o aktivnostima koje imaju za cilj da pokrenu druge
ljude i ukljue ih u neki proces. Nakon paljive analize kvaliteta onoga
to ste uradili i problema oko prijema akcije, popravite slaba mesta i
nastavite s aktivnostima.
Oslukujte druge, pitajte ih, skupljajte i analizirajte njihove

reakcije na akcije koje ste pokrenuli.
Vei je problem otkriti ta nije dobro u akciji, ta nije ilo kako

ste zamislili, nego to popraviti.
Ne zaboravite ciljeve akcije koje ste postavili. Bez jasno definisanih

ciljeva ne moete znati da li ste, i u kojoj meri, bili uspeni u akciji.
Uvek naite vremena da zastanete i razmislite o onome to radite.
Dobre ideje su kljune za dobre akcije.
Deo 5
Kakvu akciju
da pokrenete
5.1 Kakvu akciju da pokrenete
Akcije za decu i mlade mogu organizovati razliite organizacije: vladine
(na primer, Ministrastvo prosvete, Ministarstvo za rad i socijalno
staranje, Savet za prava deteta, razne dravne institucije, domovi
zdravlja, Fond za talentovanu decu i mlade, i sl.); nevladine (na primer,
Prijatelji dece Srbije, Udruenje roditelja dece sa smetnjama u razvoju,
Grupa 484, razna udruenja za brigu o deci); meunarodne agencije (kao
to su UNICEF, UNDP, UNESCO, Save the Children, itd.).
Inicijativa za pokretanje neke akcije za decu i omladinu ne mora

poticati iz institucije, ona moe nastati bilo gde gde ima mladih i
interesovanja za njihove probleme. Ali, institucije (bilo vladine,
nevladine, meunarodne) vane su, one mogu organizovati i sprovoditi
akcije koje su smiljene u koli, omladinskim klubovima, akim
parlamentima ili na nekom slinom mestu.
U tekstu koji sledi nabrojali smo razliite aktivnosti koje vam mogu
posluiti u razmiljanju u koje se sve akcije moete ukljuiti ili kakve
akcije moete pokrenuti. U kolonama sa desne strane naveden je nain
uestvovanja mladih8, koliko esto se mogu takve aktivnosti sprovoditi i
ko moe biti ukljuen u njih.
Na koji nain mladi Koliko su este Ko je

Aktivnosti uestvovanja
uestvuju aktivnosti ukljuen 9
Neformalni dijalog ili razgovor Mladi sami donose odluke stalno svi
u koli
Fokusirani razgovor o specifinoj Mladi utiu na odluke i s tekue, svi
temi (npr. o nainu uenja, o odraslima dele odgovornost povremeno ili
problemu sa nekim specifinim za donete odluke jednokratno
sadrajem koji je potrebno nauiti)
Korienje raunara u raunarskoj Mladi su zajedno s odraslima stalno svi
sobi u koli ukljueni u donoenje odluke
Razne vrste albi (npr. na odnos Mladi su zajedno s odraslima stalno svi
nekog nastavnika prema uenicima) ukljueni u donoenje odluke
kolska kutija sa predlozima Mladi sami donose odluke tekue svi
Rukovoenje kolom Odrasli uzimaju u obzir redovno grupa
miljenje mladih
8
Vrste uestvovanja: (1) Odrasli uzimaju u obzir miljenje mladih: miljenje mladih je samo jedno
od miljenja koje se uzima u obzir; (2) Mladi su zajedno s odraslima ukljueni u donoenje odluke:
mladi diskutuju zajedno s odraslima, njihovo miljenje usmerava odluku, ali odrasli donose konanu
odluku; (3) Mladi utiu na odluke i s odraslima dele odgovornost za donete odluke: mladi su potpuno
ravnopravni s odraslima. (4) Mladi sami donose odluke. Vidi tekst Kako se sve moe uestvovati na str. 29.
9
Individualno odnosi se na jednu, dve ili tri osobe; grupa odnosi se na priblino 430 osoba koje rade
zajedno; svi odnosi se na sve koji pripadaju odreenoj ciljnoj grupi (npr. svi mladi koji ive u tom mestu, svi
koji idu u odreenu kolu, svi koji su u VIII razredu odreene kole).
Kreativne grupe dece i mladih Mladi utiu na odluke i s redovno grupa
(npr. dramske, likovne, literarne, odraslima dele odgovornost
muzike) za donete odluke
Grupe dece i mladih za drutvene Mladi utiu na odluke i s redovno grupa
akcije odraslima dele odgovornost
za donete odluke
Forumi mladih, kolski parlament Mladi sami donose odluke redovno grupa
Prezentacije (odeljenja, razreda, Odrasli uzimaju u obzir jednokratno, grupa
kole) miljenje mladih ili povremeno
Odeljenske akcije Mladi utiu na odluke i s jednokratno, grupa
odraslima dele odgovornost ili povremeno
za donete odluke
Diskusije o specifinim problemima Mladi utiu na odluke i s jednokratno, svi
dece i mladih odraslima dele odgovornost ili povremeno
za donete odluke
Predstavljanje dece i mladih na Mladi utiu na odluke i s jednokratno, individualno,
skupovima u koli ili van nje odraslima dele odgovornost ili povremeno ili grupa
za donete odluke
Mladi istraivai u koli (deca koja Mladi utiu na odluke i s jednokratno, grupa ili
su ukljuena u mala istraivanja, odraslima dele odgovornost povremeno, individualno
koja mogu biti iz razliitih oblasti) za donete odluke ili redovno
kolski projekti Mladi utiu na odluke i s jednokratno, svi ili grupa
odraslima dele odgovornost povremeno,
za donete odluke ili redovno
Razliite sekcije Mladi su zajedno s odraslima redovno individualno,
ukljueni u donoenje odluke grupa
Savetovalite u koli Mladi su zajedno s odraslima jednokratno, individualno,
ukljueni u donoenje odluke povremeno, grupa, ili svi
ili redovno
Akcije Decadeci Mladi sami donose odluke jednokratno, svi ili grupa
ili povremeno
Aktivnosti Crvenog krsta u optini Odrasli uzimaju u obzir jednokratno, svi
(npr. besplatno testiranje na SIDU, miljenje mladih povremeno,
pregledi kime za sve uenike i sl.) ili redovno
Akcije Zelenih (ekolokih organizacija) Mladi utiu na odluke i s jednokratno, svi
u koli ili optini (npr. akcija odraslima dele odgovornost povremeno,
pravljenja komposta, klasifikovanja za donete odluke ili redovno
otpada, postavljanja posebnih kanti
za hartiju, limenke i staklo)
Prikupljanje novca za ekskurzije, Mladi utiu na odluke i s jednokratno, svi
kolske urke i sl. (od stare hartije, odraslima dele odgovornost ili povremeno
pravljenje modnih revija za fabriku za donete odluke
tekstila, itd.)
Preduzeti zatitu dece od nasilja Mladi utiu na odluke i s jednokratno, svi
vrnjaka: batinanja, otimanja odraslima dele odgovornost povremeno,
stvari, maltertiranja, ruganja za donete odluke ili redovno
Akcije vezane za zatitu zdravlja i Mladi su zajedno s odraslima jednokratno, svi
zdravstveno prosveivanje (recimo, ukljueni u donoenje odluke ili povremeno
o kontracepciji/abortusu, drogi,
dijetama, problemima sa koom)
Ureivanje prostora u koli Odrasli uzimaju u obzir jednokratno, svi
miljenje mladih ili povremeno
Ureivanje vlastite uionice Mladi sami donose odluke jednokratno, grupa
ili povremeno
DODAJTE VI
Trebalo bi da postoji mogunost da se ideje i miljenja mladih stalno
iznose. Razmislite ta sve u vaoj sredini moe biti prilika za to, koje
su to situacije (u okviru kojih predmeta, na kojim asovima, na kojim
vannastavnim aktivnostima, u kojim vankolskim situacijama, gde
van kole)?
Bolje je pitati decu i mlade ta im odgovara, ta ih interesuje, ta

bi im trebalo, nego praviti pretpostavke o tome.
5.2 Teme za vrnjake diskusije
Razgovori o razliitim problemima ili potrebama mladih ne moraju se
odvijati samo kada se zvanino pokrene neka akcija. To moe biti
stalna praksa meu mladima, iz koje se nekada moe pokrenuti i razviti
odreena akcija.
Ne odnose se svi razgovori na pravljenje, zidanje neeg novog, na

materijalne stvari. Postoji puno stvari o kojima moete razgovarati i koje
na drugi nain mogu pomoi tebi i tvojim vrnjacima. Kroz njih moete
uoiti da li ste svesni vlastitih prava, da li se ona uvaavaju u sredini u
kojoj ivite, da li potujete svoje obaveze, kroz njih moete shvatiti
kakav je poloaj mladih i dobiti ideju ta bi to trebalo menjati. U tekstu
koji sledi nudimo vam neke od takvih tema za razgovore.
Teme koje slede mogu biti deo vaeg rada u koli, deo redovne nastave ili
vannastavnih aktivnosti (as odeljenske zajednice, razgovori u akom
parlamentu i sl.). Predloite nekom od nastavnika da ovo bude rad u
okviru predmeta Graansko vaspitanje, Istorija, Sociologija, Dunosti i
prava graana, ili veba iz jezika, domaeg ili stranog, i sl., a moe biti i
tema koju e meu uenicima pokrenuti aki parlament.
Zakonska prava
Kako postajete stariji, poveavaju se i prava koja zvanino dobijate

u drutvu. Ali, od zemlje do zemlje velika je razlika izmeu toga ta je
mladim ljudima zvanino dozvoljeno na odreenom uzrastu.
Poto mladi ljudi, zavisno od njihove linosti i okolnosti u kojima
ive, sazrevaju razliitim ritmom i nisu svi zreli i odgovorni u isto
vreme, ne postoji univerzalno odreeno vreme kada oni postaju
zreli, kada poinju da ih tretiraju kao odrasle. Uzrast na kome mladi
postaju punoletni (to znai da su u svim pravima i odgovornostima
izjednaeni sa odraslima) razlikuje se od zemje do zemlje. U naoj
zemlji se postaje punoletan sa 18 godina, kao i u velikom broju
zemalja u Evropi (npr. u Grkoj, Irskoj, Holandiji, Danskoj), u Austriji
sa 19, u vajcarskoj sa 20.
I pre punoletstva deca i mladi imaju neka prava. Pogledajmo, recimo,

koja prava imaju deca i mladi u Velikoj Britaniji (Primer 2).
Primer 2: ta je dozvoljeno/zabranjeno deci i mladima na pojedinim

uzrastima u Velikoj Britaniji
10 godina Moe biti osuen na zatvorsku kaznu ako se dokae da si znao da je ono to radi
pogreno (u kotskoj je za ovaj zakon granica jo nia, 8 godina)
Dakle, ako si kriv za ubistvo, moe odleati zatvorsku kaznu ukljuivi i doivotnu
12 godina Moe kupiti kunog ljubimca
Moe se obuavati da uestvuje u opasnim javnim zabavama koje su u nadlenosti
lokalnih vlasti
13 godina Moe dobiti honorarni posao ali tu postoje ogranienja na primer, ne moe
raditi vie od dva sata ni radnim danom ni nedeljom
14 godina Moe ii u pab (pivnicu), ali ne moe tamo kupiti alkohol
Moe da poseduje samaru, vazdunu puku, vazduni pitolj i municiju.
Ako ima manje od 14 godina, a barata ovim orujem, mora te nadgledati neko
ko je stariji od 21 godinu
Deaci od 14 godina mogu biti osueni za silovanje, nanoenje telesnih povreda pri
pokuaju silovanja ili nezakonit seksualni in sa devojkama ispod 16
15 godina Ako si deak, pod nekim okolnostima moe biti poslat u pritvor da tamo
saeka suenje
Moe gledati filmove iz kategorije 15+ (sa oznakom za starije od 15 godina)
Moe otvoriti iro raun u banci, ali je neophodno da ima punoletnog staratelja
nekoga ko bi bio u stanju da odgovara za tvoje dugove
16 godina Moe da napusti kolu
Moe da se oeni/uda ukoliko ima saglasnost roditelja
(ili bez njega u kotskoj)
Devojka moe dobrovoljno da stupi u seksualne odnose
Ako si osuen na kaznu koja nije zatvorska, osuda moe biti da mora
dobrovoljno da radi u lokalnoj zajednici
Mladi moe da se prikljui vojsci uz saglasnost roditelja
Moete da vozite motorna invalidska kolica ili moped
Moete da kupujete cigarete i duvan
Uz obrok u restoranu moe popiti pivo ili vino
Moe postati ulini prodavac
Moe ti se dozvoliti da ulazi u javnu kuu ili da ivi u njoj
17 godina Suenja za kriminalne prekraje protiv tebe odvijae se u sudu za odrasle
Moe da poseduje dozvolu za vonju veine vozila
Moe da kupi ili najmi bilo koje oruje ili municiju
18 godina Dostigao si punoletstvo postao si odrastao pred zakonom
Moe da glasa na optim i lokalnim izborima
Moe biti porotnik u sudu
Moe u baru kupovati alkoholna pia
Moe otvoriti iro raun u banci bez roditeljskog potpisa
ta moete vi u svojoj zemlji na ovim uzrastima? Raspitajte se

i sa prijateljima potraite podatke o zakonskim pravima mladih
na ovim uzrastima u vaoj zemlji. Napravite tabelu kao to je
prethodna i u nju unesite podatke do kojih ste doli. Uporedite
te dve tabele. Ima li razlika, u emu se sastoje? Koja prava imaju
mladi u Britaniji, a nemaju ih mladi u Srbiji? Razgovarajte o
nalazima i razmenite miljenja sa vaim vrnjacima.
Koja prava imaju mladi i koja biste vi eleli da imate. S kojim

argumentima biste traili ta prava? Od koga biste ih traili?
Kome biste uputili svoje zahteve za dobijanje tih prava?
Koliko su demokratska prava koja imaju mladi u naoj zemlji?
Da li sva prava mladih u Britaniji, koja se pominju u tekstu,

tite mlade ljude? Koje pravo se moe koristiti za eksploataciju,
iskoriavanje mladih? Objasnite kako?
Pogledajte tekst o pravima dece/mladih u Britaniji, deo koji

se odnosi na desetogodinjake. Da li se slaete sa tim da deca
na tom uzrastu, sa 10 godina, mogu da razlikuju ta je dobro,
a ta ravo?
ta su vae obaveze prema drutvu (obaveze idu uz prava koja

imate)? Imate li ikakve obaveze prema nekome ili neemu?
Kako sebe tretira, kao odgovornu ili neodgovornu osobu? U emu

se to vidi?
Koja su najvanija ljudska prava i slobode prema vaem

miljenju?
Navedite neke primere krenja ljudskih prava u prolosti i

sadanjosti.
Slobodno vreme
Prosean Amerikanac godinje gleda televiziju 1500 sati, 250 sati slua
muziku, 50 sati gleda kuni video, 95 sati provede itajui knjige iz zabave,
175 sati itajui novine, 12 sati gledajui filmove.
Koliko vi sati provedete u ovim aktivnostima nedeljno/meseno?
Da li ste ikada razmiljali o tome? Napravite grubu skicu, pa
meusobno uporedite svoje liste (preglede). Intervjuiite o ovome
svoje prijatelje.
ta jo radite u slobodno vreme? Diskutujte sa prijateljima o tome

koliko se razlikujete od prosenog Amerikanca.
Koliko ste slini sa mladim Evropljanima u pogledu kulture, filmova

koje gledate, knjiga koje itate, muzike koju sluate, mode, hrane,
naina ivota u porodici, ideja koje imate? ta mislite, da li su mladi
u Evropi (njihova kultura) postali veoma slini?
U kojim kulturama, evropskim ili drugim, bi se oseao kao kod

kue? Zato? U kojim zemljama bi voleo da ivi ili radi? Zbog
ega ba tu?
Da li planirate ta ete gledati na televiziji ili, jednostavno, sednete

i pustite ta ima? Koliko puta vam se desilo da gledate neto
potpuno bezveze?
Koliko slobodnog vremena provedete bez plana, bez kontrole, bez

odreene svrhe? Tako straeno vreme ne prija nikome. Osoba se tada ne
osea ni odmorno, ni zadovoljno ve najee prazno, glupo, dosadno,
bezvoljno i nezadovoljno. Kako e provoditi svoje slobodno vreme,
na koji nain e ga iskoristiti, u najveoj meri zavisi od tebe samog.
Moda nee biti u mogunosti da se bavi ba onom specifinom
aktivnou kojom bi eleo (npr., nema zatvorenog bazena, a voleo bi i
zimi da pliva), ali uvek postoje zamene za ono ega nema. Uz to, kada
postanete svesni ta vam nedostaje, to je korak napred, znai da ve
znate ta je to to biste mogli traiti od lokalne zajednice i odraslih.
ta mislite, ta bi trebalo da imate u svojoj sredini, da biste obogatili

naine na koje provodite slobodno vreme?
Roditeljska kontrola
Koliko su tvoji roditelji strogi prema tebi? Koliko su strogi u poreenju

sa roditeljima tvojih prijatelja? Po tvom miljenju, ko je u pravu?
Koliko su tvoji dede i babe bili strogi prema tvojim roditeljima?
Oko ega se najvie raspravlja sa roditeljima? Da li shvata njihovo

stanovite, njihov ugao gledanja na stvari?
ta misli, ima li dovoljno slobode u koli? U emu se ta sloboda

ogleda? ta bi voleo da se promeni u tom pogledu?
Koje su slobode najvanije za tebe: da radi honorarno, da vozi

bicikl/motor/auto, da putuje, da se oblai po svom ukusu, da
samostalno bira partnera ili prijatelje, ak i kada tvoji roditelji
misle da oni loe utiu na tebe?
Da li slae sa sledeim stavom: Dananje drutvo je tako opasno

da roditelji moraju da budu stroi prema deci i mladima nego to su
to bili roditelji u prolosti. Zato? Obrazloi.
U parovima napravite spisak roditeljskih strahova, ta bi sve moglo

da vam se desi kada ste van kue. Nakon toga napravite listu situacija
koje plae tebe i tvoje prijatelje. Da li se po vrsti strahova razlikujete od
roditelja? Da li su roditeljski strahovi opravdani? Da li si se ikad osetio
uplaeno, isprepadano ili ugroeno? Ako jesi, kada?
Razgovarajte u parovima o stepenima slobode u naem drutvu.

Napravite prvo beleke, pa neka jedno od vas brani drutvo i pokae
kako su norme i pravila sa razlogom postavljeni, a drugo neka ga
kritikuje i pokae kako su ljudima u naem drutvu na mnogo naina
uskraene slobode.
Stigosmo do samog
kraja ili zato smo
o ovome pisali
Ovaj materijal nastao je zbog sledeih ciljeva:
da se pokae vanost ukljuivanja svakog deteta i mlade osobe,
da decu i mlade pokrene na uestvovanje u stvarima koje se odnose na

njih i njihove ivote,
da se mladi podstaknu na kritiko razmiljanje, kako o uslovima u

kojima ive tako i o akcijama u koje bi trebalo da se ukljue.
Ovaj tekst bi eleo da vam bude od koristi kada se ukljuujete u neku

akciju ili kada je s vrnjacima sami pokreete:
da vam kae neto to neete nai na drugim mestima, u prirunicma

koji daju uputstva o radu u okviru neke akcije;
da objasni zato je vae prisustvo neophodno u akcijama koje se

odnose na decu i mlade;
da vam pomogne da razlikujete prave od lanih aktivnosti;
da vas osposobi da prepoznajete manipulaciju, bez obzira na to koriste

li je mladi ili odrasli;
da vam ukae na kljune korake u donoenju odluka, kako bi trebalo

da izgleda proces donoenja odluka;
da vam ukae na vanost saradnje s drugima, znaaj jasne i efikasne

komunikacije i na tipine probleme koji se u komunikaciji pojavljuju;
da vam pokae zato je vano da budete istrajni i da imate energije

i volje da menjate stvari koje nisu po vaoj meri, ali i da budete
samokritini i otvoreni za ocene drugih;
da vam pokae neke tipine greke u organizovanju mladih i ukae na

njihove mogue uzroke, kako biste ih sami izbegli ili ih prepoznavali i
popravljali;
da vam ponudi primere akcija koje su pokrenuli druga deca i mladi.
A, pre svega, da vam porui da bi, to god radili, trebalo da budete ono
to jeste. Ne glumite, ne imitirajte nekritino nekog drugog. U razliitim
aktivnostima uvek ima mesta i prostora za vas takve kakvi jeste. Budite
ponosni na to to ste posebni, ali trudite se da prepoznate, razumete i
uvaavate i tue posebnosti.
Glavno je sledee: ta god ponete da radite radite iskreno, kako valja i

po vlastitoj savesti. Kada ovek otaljava stvari ili ih radi kao od bede,
loe se osea i on i svi oko njega.
Pokreite stvari za koje verujete da imaju smisla, kojima ete reiti neki
problem (iji god bio i koliko god mali ili ozbiljan bio), doneti boljitak
sebi ili nekome iz svoje okoline. Niste sami, uvek e vam neko ili neto
pomoi. Ko kuca otvorie mu se, ko pita odgovorie mu se.
Renik
manje poznatih rei i izraza
Abortus (lat. ab. + oriri roditi se) prekid trudnoe

Animirati (franc. animer) razveseliti, zabavljati, u prenesenom znaenju:
podsticati nekoga, pokrenuti ga, pridobijati ga za neto, bodriti
Arogancija (lat. arrogans) drskost, osornost, oholost, uobraenost,
naprasitost
Barijera (franc. barriere) prepreka, smetnja, pregrada, brana
Brainstorming (engl.) modane oluje, mozgalice, tehnika za
proizvoenje ideja, kada svako u grupi slobodno saoptava ideje koje mu
padaju na pamet
Decentriranje izmetanja iz vlastite pozicije, razumevanje tue pozicije,
shvatanje kako stvari izgledaju iz drugog ugla, drugaijeg od naeg
vlastitog
Dijalog (gr. dialogos) razgovor izmeu dve osobe ili nekoliko ljudi
Eksponat (lat. exponere) onaj koji je izloen, koji se izlae, prikazuje
Inicijalan (lat. initium poetak) poetni, polazni, od koga je neto poelo
Intervju (engl. interview) razgovor s nekom linou, posebno za tampu,
radio, televiziju
Kompetencija (lat. competere dolikovati) sposobnost, upuenost,
posedovanje znanja da se neto reava, radi, da se o neemu sudi;
Kompetentan sposoban, koji zna, koji je upuen u neko podruje, koji po
svom zvanju ili znanju ima pravo da neto reava, radi, da sudi o neemu,
ovlaten, merodavan, osposobljen
Kompost (lat. compositus sastavljen) vetako organsko ubrivo nastalo od
raznovrsnih istrulelih otpadaka biljnog, mineralnog i ivotinjaskog porekla
Kontracepcija (lat. contra protiv + conceptio zaee) spreavanje zaea,
trudnoe
Manipulacija (lat. manus ruka) osnovno znaenje je rukovanje,
baratanje neim, postupanje s neim. U prenesenom znaenju, veto varanje
u poslu, podvaljivanje, nametanje, postupak kada se kae da se neto radi
iz jednog razloga, a sutina je postizanje linih ciljeva vetim navoenjem
drugih da rade u nau korist.
Manjina grupa koja je malobrojna u odreenom drutvu ili delu drutva
Montaa (franc. montage montirati) 1. sastavljanje i postavljanje
maina, ureaja ili itavih preduzea po odreenim planovima i nacrtima;
2. u literaturi, filmu, muzici, fotografiji i drugim umetnostima biranje
pojedinih delova (odlomaka, crtea, slika itd.) i sastavljanje u jednu
celinu (u pravljenju filma se, na primer, napravi vie snimaka iste scene,
pa se biraju najbolji delovi i naknadno sklapaju u celinu); 3. u prenesenom
znaenju: sklop proizvoljno izabranih ili izmiljenih injenica u tobonju
povezanu celinu, kako bi se dokazalo neto neistinito, pakovanje,
krivotvorina
Neracionalan (lat. ratio razum, pamet, razboritost) koji nije razuman,
nerazloan, nerazborit, besmislen
Otaljati ne uraditi posao kako treba ve samo reda radi, raditi bez volje, povrno
Participacija (lat. participare biti uesnik, deliti neto) sudelovanje,
uee, udeo, uestvovanje, zajedniko uivanje nekog dobra
Populacija (lat. populus narod) stanovnitvo, itelji, broj ljudi koji ive u
odreenom mestu
Pro forme ili forme radi (lat. pro forma za oblik) izvrenje neega
samo prividno, toboe, kobajagi, a ne stvarno
Propaganda (lat. propagare rasprostraniti) irenje, rasprostiranje
odreene ideje, reklama, popularisanje, obavetavanje
Punoletstvo uzrast na kome mladi po svojim pravima i odgovornostima
postaju izjednaeni sa odraslima, razlikuje se od zemlje do zemlje
Rotirati (lat. rotare vrteti, okretati) okretati se, vrteti se, smenjivati se po redu
Sama (tur. sama to se rasipa) sitne olovne kuglice za puku; samara
lovaka puka koja se puni nabojima ispunjenim barutom i samom
Save the Children Fund skraenica za britansku i meunarodnu agenciju
koja se brine o deci (Fond sauvajmo decu)
Slogan (engl. kotski bojni pokli, parola, lozinka) uspela i privlana
reklamna reenica, propagandna parola
Tolerisati (lat. tolerare podnositi, trpeti) trpeti, doputati, podnositi,
imati obzira prema neemu
UNDP skraenica za meunarodnu agenciju Ujedinjenih nacija koja se bavi
rayvojnim programima: United Nations Development Program
UNESCO skraenica za meunarodnu agenciju Ujedinjenih nacija koja
se bavi obrazovanjem, naukom i kulturom: United Nations Educational,
Scientific and Cultural Organization
UNICEF skraenica za meunarodnu agenciju Ujedinjenih nacija koja
brine o deci: United Nations Childrens Fund
Korieni izvori
Akcija prirunik za izvoenje malih lokalnih akcija, Grupa 484, Beograd
Dete mora da se pita, The Child Has To Be Asked, Deji kulturni centar,
Beograd, 2005.
Environmental Learning for the 21st Century, OECD, 1995, Paris
Fountain, S. (1995): Education for Development, A Teachers Resource for
Global Learning, Hodder & Stoughton, London
Hammarberg, T. (1997): A School for Children with Rights, Sala Giunta
della Presidenza Regionale, Palazzo Bastogi, Florence, Italy
Hodgkin, R. & Newell, P. (1998): Implementation Handbook for the
Convention on the Rights of the Child, UNICEF, Switzerland
Ivi, I., Peikan, A. i Anti, S. (2003): Aktivno uenje 2 (drugo izdanje),
Institut za psihologiju, Beograd
Izvetaj o aktivnostima uesnika seminara Primena Bukvara dejih
prava u osnovnoj koli i lokalnoj sredini (junuar 1995. juni 1996. god.),
Prijatelji dece Srbije, Beograd, 1996.
Izvetaj o realizaciji druge faze projekta (monitorisanje lokalnih akcija),
Prijatelji dece Srbije, Beograd, 1997.
Kako da se konsultujete sa decom? Prirunik dobre prakse, Save the Children,
Beograd, 2005.
Kako napraviti LPA Vodi za izradu Lokalnog plana akcije za decu, pripremila
Jasmina Kuka, UNICEF, Beograd, 2005.
Kirby, P., Lanyon, C., Cronin, K. & Sinclair, R. (2003): Building a Culture of
Participation Involving children and young people in policy, service planning,
delivery and evaluation Handbook. Nottingham: DfES Publications
Marinkovi, S. (2004): Deja prava i udbenik, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd
Rot, N. (1978): Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd
Rot, N. (1983): Psihologija grupa prvenstveno malih grupa i organizacija,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd
Svet po meri dece, Centar za prava deteta, Beograd, 2002.
The State of the Worlds Children 2003 Child Participaton, UNICEF

Vodic Za Participaciju PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodic Za Participaciju PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izdava

CIP Katalogizacija u publikaciji

U ovoj knjizi izraeni su stavovi strunog tima i ne odraavaju nuno

UNICEF daje podrku za sprovoenje NPA na nacionalnom planu, kao i za

Podsetnik o ukljuivanju dece i mladih u lokalne akcije za decu napisala je

lanovi Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije;

strunjaci za pitanja dece i mladih: Slobodanka Anti, dr Sneana Marinkovi,

Nataa Stojanovi koja je sa uenicima gimnazije Sveti Sava u Beogradu

Vesna Janjevi-Popovi koja je sa uenicima osnovne kole 20. oktobar

deji pisac Jasminka Petrovi;

lanovi LPA timova iz Sjenice, Pirota i Kragujevca: Svetlana Marojevi,

1.1 Da li ste uli za LPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

2.2 Zato uopte ukljuivati mlade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

2.3 Participacija, ali kakva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

2.4 Inicijativa ili kako da sami pokrenete akciju . . . . . . . . . . . 33

2.5 Donoenje odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

3.1Bez predrasuda, molim!

3.2 uti drugoga ne znai i razumeti ga . . . . . . . . . . . . . . . 66

3.3 Zajedniko reavanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

3.4 Kako da napravite uspean tim . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

3.5 Biti ubedljiv, a ne manipulisati . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

5.1 Kakvu akciju da pokrenete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

5.2 Teme za vrnjake diskusije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

STIGOSMO DO SAMOG KRAJA

Renik manje poznatih rei i izraza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Korieni izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

da je vano i potrebno da se ukljuite u akcije namenjene deci i

kako da procenite koje su akcije dobre i kako da se ukljuite u njih;

kako da sami brinete o svom ivotu i pokrenete akcije kojima ete

U svakom delu ove knjige postoje informacije za koje smatramo da su

Ako vas interesuje ta je to participacija, zato je neophodno da se

Ako vas interesuje ta je to Lokalni plan akcije za decu, potraite

Ako vas interesuje kako da pokrenete akciju, pogledajte stranice 3336.

Da biste pokrenuli akciju, potrebno je da dobro saraujete s drugima.

Ako elite da nauite kako se donose odluke, pogledajte stranice 4352.

Ako hoete da znate ta je to manipulacija, ko manipulie, na koji

Ako elite da prepoznate manipulaciju u svakodnevnom ivotu,

Iza svake celine nalazi se rubrika Razmotrite. Odgovarajui na pitanja

Kroz knjigu ete sretati i uokviren tekst Obratite panju! Obratite

Znaenja nepoznatih rei i izraza moete pronai pored teksta ili u

Lokalni plan akcija

1.2 Zato se zove LPA

Da li znate da li se u vaem mestu sprovode neke akcije koje imaju

Stepen ukljuivanja dece u realizaciju plana zavisie od vrste i sloenosti

l.12: Uvaavanje gledita deteta

Sasvim je normalno da odrasli brinu o deci. Oni su stariji, zreliji, imaju

Ali, tu dolazimo do pitanja uestvovanja u akcijama, programima, a o

Po vaem miljenju, ta je potrebno da se uradi za decu i mlade

Imate li u koli dece koja imaju smetnje u razvoju (npr. oteano

ta bi navela deca iz prigradske ili seoske kole?

A deca iz romskih porodica?

U vaoj sredini, koja grupa mladih je u najteoj situaciji? ija

Razmislite i prodiskutujte svi zajedno ta je najpotrebnije

Razmislite, pa navedite svoje argumente i primere zato

Odrasli bi trebalo da brinu o deci i njihovim potrebama, ali i deca

Deca i mladi trebalo bi da misle o sebi, ali da vide i druge, da

Pravilo u pomaganju onima kojima je pomo potrebna jeste:

Participacija dece/mladih jeste proces aktivnog ukljuivanja dece/mladih

U participaciji nije re o nezavisnom delovanju, ve o uestvovanju,

Mladi uestvuju u porodinom ivotu, u ivotu kole, lokalne sredine,

Da li se moe nazvati participacijom (uestvovanjem) kada te nastavnik

Smislite primer za participaciju mladih kada u aktivnostima

Po vaem miljenju, od ega sve zavisi da li e mladi uestvovati