FOVIT - VIRTUELNI CENTAR ZA FOTO-VIDEO TEHNIKE

UDRUENJE GRAANA NEZAVISNA OMLADINSKA

ORGANIZACIJA RUME

TEORIJA I TEHNOLOGIJA
FILMA
ZA POETNIKE
- prirunik -

Autor: Milo Drai

Ruma, 2009.
01. KRATKA ISTORIJA FILMA 01.1. PRETEE FILMA

or Milijes uvodi potpuni iluzioizam koji najvie privlai publiku (i dan danas),
01.1. PERIODIZACIJA FILMA mizanscen (sie i scenario), storibord. Patentira lmske trikove. Njegovi lmovi
obino u imenu sadre re put: Put na Mesec, Put u sredite Zemlje, Put u
Do 1895 - Predistorija nemogue, Gumena glava. Uglavnom on lino igra u svojim lmovima. Dosta
1895-1909 - Pretee koristi duple ekspozicije, zatamljenja, maske. Od 1912. polako mu opada slava i na
1909-1925 - Pioniri kraju totalno propada, postaje prosjak.
1925-1941 - I - Rana moderna
1941-1960 - II - Srednja moderna Najvanije pojave u preteama su:
1960-1978 - III - Kasna moderna Nagovetaj montae koja e biti osnova estetike nemog lma. Iz tog vremena je
1978-1993 - Postmoderna poznata Brajtonska kola koju propagiraju dvojica Engleza: Dems Vilijamson i
1993- - Faza dekadencije
F Dord Albert Smit. Oni koriste krupni plan i montau. Njihovi lmovi su: Veslaka
regata, Oponaanje lmskog urnala, Veliki zalogaj.

Prva zvanina lmska projekcija se odrala 28.12.1895. u Parizu zahvaljujui brai
Limijer. Oni su sami snimali, razvijali i projektovali lmove. Do pojave ton-lma,
nemi lm je uvek bio praen nekom muzikom, koja je prilikom projekcije izvoena
u sali. or Milijes u lm uvodi glumce, mizanscen, minku. Na lmu on prikazuje
razne maioniarske trikove i zike iluzije. Filmski jezik je kod njega jo na nuli,
kamera je statina. Braa Limijer i . Milijes su pretee lmskog jezika u stvaranju
lmske umetnosti.
Godine 1909. u Parizu je odran kongres proizvoaa i distributera radi standarda
i trita. Dolazi do dogovora da se prave dugometrani igrani lmovi. Zbog raznih
svaa u toku zasedanja, dobio je naziv kongres budala. U dobu pionira (1909-
1925) pojavljuju se Dejvid Grit, Slepstik komedija, Francuska lmska anvangarda,
Nemaki ekspresionizam. Godine 1925. pojavljuje se prvo remek delo - Oklopnjaa
Potemkin Sergeja Enzentejna.
Filmska moderna (1925-1978) ili moderna klasika prilagoava lm gledaocu,
oslobaa se teatarske ukoenosti i ima tri faze: Rana moderna (1925-1941),
najpoznatiji lm je Graanin Kejn Orsona Velsa iz 1941; Srednja moderna (1941-
1960), najpoznatiji lm je Do poslednjeg daha an Lik Godara iz 1960; Kasna
moderna (1960-1978); zavrava se pojavom Ratova zvezda Dorda Lukasa iz
1978. Film se vraa na komercijalne staze.
Postmoderna (1978-1993) je okarakterisana kompilacijama, kopiranjem, pozajm-
ljivanjem.
Edvin Porter, ameriki mehaniar, dolazi da radi u Edisonov studio kao snimatelj.
Lagano poinje da razvija neku vrstu montae. Ustanovljava realistian prikaz i od
tada se ameriki lm odlikuje tenjom ka realizmu i pripovedanju. Njegovi lmovi:
ivot amerikog vatrogasca, Velika pljaka voza.
Godine 1908. u Parizu je formirano preduzee Film D Art. Imalo je za cilj dau
bioskope privue i sosticiranu publiku. Sadraj lmova je rekonstrukcija francuske
istorije i ekranizacija dela uglednih pisaca. Uspeli su da privuku i intelektualce, i
poznate glumce, pisce, kompozitore, slikare i snobove tog vremena. Prvi uspeli lm
je bio Ubistvo vojvode od Giza koji je rekonstruisao istorijski detalj iz Vartolome-
jske noi (1572). Ipak nisu razvili lmski jezik. Taj pokret je trajao do 1912.
01.2. DANSKI I ITALIJANSKI FILM U DOBA PIONIRA
Danski lm tog vremena se zove Salonska melodrama, sa sadrajem ljubavne i
erotske tematike. Takvi lmovi su se sami po sebi dobro prodavali. Tada prvi put
dolazi do stvaranja lmskih zvezda, u poetku seksipilnih ena zavodnica. Poznata
je Asta Nilsen, glumica, i Vanderman Psilander, glumac.
Tada takoe dolazi do pojave anrovskih reditelja i reditelja koji opsluuju aro-
gantne lmske zvezde. Poznati reditelji su: Karl Teodor Drajer, Daglas Sirk, Lars
Fon Trir, Urban Gard.

Faza deklinacije od 1993. Dolazi do opadanja umetnike i autorske vrednosti lma. Godine 1917. dolazi do ekonomskog kraha danskog lma i veina stvaraoca ide u
Meu najznaajnijim rediteljima su Kventin Tarantino, Pedro Almodovar... Nemaku i vedsku.
Italijanski lm pokazuje i buenje lmske tehnike. Javlja se novi anr, peplum. To Gritovi igrani lmovi:
je istorijski spektakl koji je tematikom vezan za antiku Grku i Rim, a kasnije se
uzima i mlaa istorija (Napoleon). 1913. Judita iz Betulije
1915. Raanje jedne nacije
Poznati peplumi od 1908. do 1914. su: Poslednji dani Pompeje, Pad Troje, Kvo 1916. Netrpeljivost
Vadis, Antonio i Kleopatra. Najvei uspeh je imao lm Kabirija. To je tipina 1919. Slomljeni cvetovi
spektakl akcija sa izmiljenim likovima. 1920. Dole na istoku
1925. Zar ivot nije lep
Tada se uvodi vetaka rasveta i pokretna kamera to pozitivno utie na dalji raz- 1930. Abraham Linkon
voj tehnologije lma. Javlja se i drugi anr, kult diva, operske pevaice i lmske 1931. Borba
glumice: Lida Boreli (atraktivna glumica), Franeska Bertini (karakterna glumica),
Pina Menikeli (fatalna ena). Dva najbitnija lma su mu Raanje jedne nacije i Netrpeljivost.

Javlja se lmski pravac verizam, koji potencira pribliavanje realizmu. Verizam
prikazuje klasni sukob aristokratije i sirotinje. Poznati llm verizma je Izgubljena
u tami.
01.3. DEJVID VORK GRIFIT - najznaajniji pionir
On i Enzentejn su glavni potporni stubovi lma u poetku stvaranja.Enzentejn je
rekao: Ako Grit duguje sve Dikensu, onda mi sve dugujemo Gritu.
Poinje kao scenarista kod Edisona, potom malo glumi, a od 1908. poinje da
reira. Od 1908. do 1914. reira preko 400 kratkih lmova inspirisan svetskim
knjievnicima: Tolstojem, Mopasanom, ekspirom, Dikensom... To mu pomae da
doe do osnova lmskog jezika a to je naracija, dobra pria + dobar zaplet.
U Raanju jedne nacije prikazuje se agonija juga da bi jedna nacija mogla da se
rodi, graanski rat 1861. zbog ukidanja ropstva. Grit je bio junjak koji je odrastao
i vaspitavan u tradiciji tipine amerike junjake porodice. Sam lm otkriva veliki
uticaj Tolstojevog romana Rat i Mir. Prikazan je ivot dve porodice (sever - jug)
u obnovi posle rata, kroz retroaktivno vraenje u prolost. Zato vreme masovne
borbe su bile fenomenalno odraene.
Za Netrpeljivost je dobio silne pohvale za snagu izraza, ali je bio jako kritikovan
zbog priklanjanja KKK. Film je u drutvu izazvao veliki lanac nasilja, lm ak je
imao radni naslov Clans Man. U lmu kroz etiri vremenski nezavisne prie govori
o nasilju: pad Vavilona u VI veku p.n.e, Hristovo raspee, Vartolomejska no XVI
vek, savremena pria o radniku koji je nevino optuen. Radnja se odvija kao etiri
paralelne prie koje se polako ubrzavaju.
Gritove teme su vene: borbe izmeu dobra i zla. Dobio je Oskara za ivotno delo,
a potom umire potpuno zaboravljen 1948.

Poznajui glumaki zanat on dosta dobro sarauje sa glumcima, to se dobro

odraavana na lm. 01.4. ZLATNO DOBA VEDSKOG FILMA

Dolazi do ideje krupnog plana da bi bolje oslikao emociju. To je radio na dva naina:
kamera putuje i rezom. Rez je osnovno sredstvo lmskog jezika. Kroz monau se Viktor estrem, reditelj koji poinje kao pozorini glumac. Godine 1912. deb-
deniu: Filmski prostor, Filmsko vreme, Filmska gluma, Filmski ritam. Grit je ituje na lmu doveden od producenta Magnusona. Izmeu 1912. i 1915. pravi 30
esto koristio Iris blendu (krug koji se suava-iri). lmova koji su bili pod uticajem danske salonske kole. Godine 1916. reira lm
Terije Vigen, o mornaru koji se bori za preivljavanje svoje porodice, ali ga Englezi
Dramaturgija je uvek bila u formi spas u zadnji as to die tenziju kod gledaoca. hapse i porodica mu umire; 1918. i 1919. pravi dva lma ispirisan romanom Jeru-
Prvi put primenjuje Paralelnu montau. salim, to su lmovi Igmarovi sinovi i Karim-Igmarova ki; 1920. snima remek
delo Koija; 1922. odlazi u Holivud i tamo nastavlja sa radom, tamo snima i svoj
najbolji lm Divlje Jagode sa Ingrid Bergman.
Moric Stiler, reditelj koga takoe na lm dovodi producent Magnuson. Bio je pod
uticajem Grita u poetku i 1912. snima lm Crne maske. Kasnije se usmerava
ka salonskoj komediji i tu se pronalazi. Godine 1920. snima Erotikon, priu o
branom petouglu, u kojoj prikazuje ene kao jai pol. Stiler se slui dinaminom
naracijom, pokretnom kamerom i brzom montaom. Stavlja se na slubu Greti
Garbo, koju die do zvezda i odvodi je u Holivud. On tamo doivljava neuspeh, G.G.
ga ostavlja i doivljava blistavu karijeru.
01.5. SLEPSTIK KOMEDIJA
Slepstik je naziv za nemu ameriku komediju, u kojoj je zastupljen geg, pantomima
i prenaglaeni scenski pokret. Poeci datiraju od prve decenije XX veka. Sam na-
ziv slepstik potie od zvunog efekta (udarac drveta o drvo) kojim su u pozoritu
pocrtavani neki gegovi.
Na slepstik dosta uticaja ima francuski komiar Maks Linder, koji jo pre aplina i
Seneta pravi ovakve komedije. Njegov junak je bio kico koji stalno juri za lepim
i lagodnim ivotom. Zahvaljujui I svetskom ratu u Evropi Amerikanci preuzimaju
vostvo u komediji.
Mak Senet je prvi autentini lmski stvaralac u ovom anru. Pre rada na lmu
bio je klovn u kabareu. Godine 1912. formira Kiston studio, koji je bio osnova
kasnijem Paramauntu. Pored glume i reije bavio se i produkcijom. Davao je peat
komediji u procesu montae, gde je bio odlian. Uveo je u lmsku komediju vrhu-
nac razaralake orgije-borbu sa tortama. Bio je veliki improvizator, kreirao je geg.
Otkrio je arlija aplina. iveo je od 1880. do 1960.
Slepstik komedija se deli na: englesku (P. Selers, Monti Pajton), ameriko-jevrejsku
(. aplin, Braa Marks, Deri Luis) i irsku (M. Senet, Baster Kiton, Red Sketon).
01.5.1. MAKS LINDER
Francuski komiar (1885-1925) koji je bio zaetnik burleske. Ima veliki uticaj na
razvoj slepstika i pretea je aplinovog humora. Negovao je elegantan stil komedi-
je, nije se bavio improvizacijom ve je sve detalje prouavao unapred. Kod njega
nema socijalne aluzije kao kod aplina. Prototip njegovog junaka je: uredan, lepo
odeven i veliki valer. Naziva ga Maks. Njegovi lmovi podseaju na novele Mo-
pasana. Tu dosta ima jurnjave, padanja... Ponekad ima ironije i malo zlobe. Poeo
je na lmu 1905. i bio je kralj komedije do 1913.
01.5.2. ARLI APLIN
Sin glumice i alhoholiara. Nastupao je od malena sa majkom u varijeteu, putujuem
pozoritu. Godine 1912. na turneji po Americi otkriva ga Mek Senet i ve 1914.
poinje da radi u Kistonovom studiju. Stalno eksperimentie i tako pronalazi svoj
imid - skitnica, duevno deklasirana jedinka, marginalac. Bio je lik otmene barabe.
Iz godine u godinu menja produkcijske kue, teei boljem, stalno usavravajui
svoj lik. Daje svom liku ime arlo.
Godine 1918. snima vrhunac svog kratkog lma Emigrant; 1921. snima
dugometrani lm Malian. Iz lma u lm sve je detaljniji i vrlo proraunato
prilazi novom snimanju. Godine 1925. snima lm Potera za zlatom, 1927. snima
Cirkus. Od 1931. snima zvune lmove Svetlosti velegrada, Moderna vre-
mena, Veliki diktator, Gospodin Verdu.
Posle II svetskog rata lagano se gubi lik arla lutalice. Snima lmove Svetlosti
pozornice i Kralj u Njujorku. Bio je prognan iz Amerike zbog simpatija prema
SSSR-u bez prava na povratak. Odlazi u vedsku gde ivi do smrti.
01.5.3. BASTER KITON
Od svoje tree godine je uao u posao, nastupao je sa porodicom u putujuem
pozoritu. Godine 1917. poinje kao epizodista i lagano formira svoj lik Kameno
Lice. Godine 1919. postaje zvezda.
Od 1922. radi srednjemetrane lmove, a 1923. snima svoj prvi dugometrani
lm Tri ivotna doba koji je bio parodija na Gritovu Netrpeljivost. Do 1926.
glumi i reira sledee lmove: Nae gostoprimstvo, Baster detektiv, Navigator,
Sedma srea, Na zapad, Bakster kao bokser; 1927. snima lm General.
Pojava zvunog lma i njegova bolest, alkoholizam, ga udaljavaju sve vie sa plat-
na. Posle II svetskog rata radi kao klovn u Merdanu, ili dobija po neku epizodnu
ulogu (kod . aplina).
On je uvek bio Kameno Lice lice koje se ne smeje. Ima skroman kostim, mehanike
pokrete... Jedan otuen lik koji uvek u nalu eksplodira i izbaci revolt.
Vrlo dobro koristi lmski jezik kroz narativnu i ritmiku montau i kroz ubacivanje
radnje u ambijent.
01.6. EKSPRESIONIZAM U NEMAKOJ
Prva polovina XX veka u Evropi je pokrivena avangardnom umetnou. Ekspre-
sionizam je prva faza nemake lmske avangarde. Posle Ekpresionizma dolazi
Kamerpil lm.
Sama re ekspresija znai izraajnost. Poeci datiraju iz 1903. a zavrava se 1933.
dolaskom Hitlera na vlast. Zreli period nemakog Ekspresionizma je od 1919. do
1924. godine.
Osnovne karakteristike Ekspresionizma su:
- Prikazivanje ovekovog duevnog stanja spoljnim izraajnim sredstvi-
ma. Nemaki Ekpresionizam se zasniva na stanjima iz podsvesti, strahu, ljubavi,
mrnji.
- Uticaj teatra na lm. Maks Rajndhard pozorini reditelj koji predaje
lmsku reiju.
- Ide se u susret avangardnoj umetnosti.
- Glad za istraivanjem unutranjo-spoljanje stvarnosti i samih medija.
Donekle i beanje od stvarnosti i indirektno suoavanje sa njom.
Scenograja u lmovima je pod velikim uticajem kubizma i koristi se low key svet-
lo. Glumci prenaglaavaju glumu i minku. Radnje su obino vezane za odnose
monika i ljudi bez ikakve moi. Svi lmovi imaju primesu fatuma sudbine. Razne
manifestacije podsvesti i duevnih bolesti.
Pretea ekspresionizma je u lmu Praki student iz 1913. koji obrauje kupo-
vinu lika iz ogledala i posledice tog ina. Film Kabinet doktora Kaligarija Roberta
Vinea iz 1919. je poetak zrelog doba ekspresionizma. Scenarista tog, a i drugih
najpoznatijih lmova tog pravca je bio Karl Majer.
Kamerpil lm je ogranak Ekspresionizma ali je bii stvarnosti. Veza izmeu ekspre-
sionizma i kamerpil lma je lm Poslednji ovek scenario Karl Majer, reija
Fridrih Murnau.
Kamerpil lm obrauje naturalistike drame izmeu malograantine i nihove po-
sluge. Teme se uvek svode na degradaciju niih slojeva, uvek sa pojavom smrti u
lmu. To su lmovi o nagonima. Opisuju psihiko stanje likova. Oni tee jedinstvu
radnje, vremena i mesta. Junaci su uvek u nekoj vrsti kaveza svojih nagona
01.6.1. KARL MAJER
Bio je vrlo precizan scenarista, skoro da je pisao knjigu snimanja. Kada je video
Oklopnjau Potempkin promenio je miljenje i uvideo budunost u montai. Od-
lazi za Englesku (pre II svetskog rata) gde radi sa dokumentaristima.
U Kabinetu doktora Kaligarija radnja se odnosi na dvolinost. Doktor Kaligari
hipnotie studenta i tera ga na zloin oslikavanje elje nemake vlasti za tirans-
tvom.
Pisao je scenarija sa sledee lmove: Raskoljnikov, Orlakove ruke, Umorna
smrt, Doktor Mabuze kockar, Metropolis, Nibelunzi, Nosferatu - simfonija
uasa.
01.6.2. FRIC LANG
Jevrejin roen u Beu. Godine 1917. poinje da pie scenarija. Iste godine pie
scenario za lm Indijski nadgrobni spomenik. Godine 1919. poinje da reira sa
lmom Pauci.
Od 1920. sarauje sa nemakom knjievnicom Teom Fon Harbu. Ona utie na
njega pa on ubacuje u lmove romantiku nemakog zaviaja.
Godine 1921. snima svoj prvi ekspresionistiki lm Umorna smrt pod uticajem
Gritove Netrpeljivosti. Godine 1922. snima Doktor Mabuze kockar, prvo re-
mek delo avanturistiko-kriminalistikog lma. Tu metaforom pria o tadanjem
nemakom drutvu u krizi.
Godine 1924. snima lm Nibelunzi, po nemakom epu (romantina saga), a
1926. lm Metropolis, inspirisan Njujorkom. To je projekcija blie budunosti gde
svemoni um gospodari ljudima i njihovom sveu. Slede lmovi ena na mes-
ecu iz 1929, M iz 1930 - prvi njegov zvuni lm, Testament doktora Mabuzea
iz 1933.
Od 1935. ivi u Americi i dobija ameriko dravljanstvo. U poetku ima slobodu
stvaranja pa snima socijalne drame: Zakon lina, Samo jednom se ivi, Ti i ja.
Holivud ga polako usmerava i prinuuje da radi komercijalne produkcije.
Snima vesterne Povratak Frenka Dejmsa, 1940. godine prvi njegov vestern i to Od nemakih reditelja tog perioda znaajni su jo Vilijem Pabst i Valter Rut-
u boji; Junion, 1941; Ran prokletih, 1951. godine. Tokom II svetskog rata sni- man. Pabst je reditelj takozvanih ulinih lmova. Razrauje ljudsko licemerje u
ma antifaistike lmove: Lova na oveka, I delati umiru, Ministarstvo straha. srednjem staleu. Jedan od poznatijih lmova mu je Ulica bez radosti sa Gretom
anr koji je najvie voleo je bio lm noar sa lmovima: ena u izlogu, Grimizna Garbo. Rutman je avangardni reditelj koji je snimao je takozvane lmove preseka
ulica, Velika elja. Njegov poslednji lm snimljen u Americi je bio Izvan svake Najpoznatiji lm mu je Simfonija velegrada.
sumnje triler + noar.

Vraa se u Nemaku i tamo snima Hiljadu oiju doktora Mabuzea u kome

nagovetava ulogu TV propagande u savremenim zloinima. U njegovom opu-
su dominira: sudbina, krivica, osveta, proeta pesimizmom, racionalnou i
lucidnou.
01.6.3. FRIDRIH MURNAU
Poeo je kao glumac i asistent reditelja, a zavrio u Kaliforniji u saobraajnoj
nesrei. Izmeu 1919. i 1922. snima lmove: Satana, Janusova glava, Zamak
straha, Deak u plavom.
Godine 1922. snima lm Nosferatu - simfonija uasa, kultni horor lm (varijanta
Drakule); 1923. snima lm Poslednji ovek kamerpil lm; 1925. snima posled-
nji lm u Nemakoj, Faust. U Americi 1929. godine snima remek delo Zora,
po scenariju Karla Majera. U tom lmu kamera po prvi put putuje slobodno kroz
prostor. Do tragine smrti 1931. snima jo: etiri avola, Hleb na svagdanji,
Tabu.
Kroz sve lmove je povezivao psihologiju likova sa ambijentom.
01.7. FRANCUSKA FILMSKA AVANGARDA 1919. do 1929.
Film D Art privlai otmeniju publiku u bioskope, ali ti lmovi nisu napredovali u
izraajnim sredstvima. Posle I svetskog rata poinje eksperimentisanje na polju
umetnikog lma jer tada Holivud koristei krizu u Evropi preuzima vostvo u ko-
mercijalnom lmu. Javljaju se bioskopi za intelektualce i polako se formiraju lmski
klubovi. Pariz postaje prestian centar avangardnih umetnikih lmova.
Tada zapoinje desetogodinji period lmske avangarde, koji ima tri faze: impre-
sionizam, ist lm i nadrealizam.
Avangardni francuski lm se zasniva na vizuelnoj i muziko-ritmikoj estetici.
01.7.1. IMPRESIONIZAM
Rad umetnika je bio reakcija na Film D Art. Poznati su: Luj De Lik, ermen De Lik,
an Epsten, Marsel Lerbije, Abel Gans...

Rioto Kanudo je bio prvi lmski teoretiar i od njega potie termin sedma
01.6.4. ERNST LUBI umetnost. On je 1911. objavio manifest sedam umetnosti:

Poreklom Jevrejin, roen u Berlinu. Bio je vema spretan u erotskoj komediji, radio 1. Slikarstvo
je komercijalne lmove ali sa dosta ukusa. Na poetku je radio pseudoistorijske 2. Vajarstvo
spektakle i melodrame. Godine 1922. odlazi u Holivud i tamo poinje da radi so- 3. Arhitektura
sticiranu komediju. Po njemu je nazvan odreeni stil komedije Lubi-ta. Zovu ga 4. Literatura
princom komedije. Lansira glumicu Polu Negri Koja mu igra glavne uloge. Ona je 5. Ples
bila vamp-ena 20-tih. 6. Muzika
7. Film
Sa dolaskom zvuka na lm poinje da radi mjuzikle: Osma ena Plavobradog, Biti
ili ne biti, Nebo moe ekati, Ninoka. Bili Vajder (Bulevar sumraka, Neki to Kanudo je slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu svrstao u prostorne (plastine) umet-
vole vrue) je njegov uenik. Kod Lubia se kroz zabavu veoma esto i kritikuje nosti, a literaturu, ples i muziku u vremenske (ritmine). Film kao sedma umetnost
drutvo. je ujedno i prostorna i vremenska umetnost.
01.7.1.1. Najznaajniji autori impresionizma
Luj De Lik - Otac lmske kritike, mada se i bavio reijom. Sluio se ritmikkom
montaom, mekocrtajuim lterima, dvostrukom ekspozicijom.
ermen De Lik - ena reditelj. Bila je radoznala i ivahna, rado je istraivala. Ra-
dila je u sve tri faze avangarde.
an Epsten - Insistira na crnoj pozadini mizanscena, pa pokret glumaca dolazi do
izraaja.
Marsel Lerbije - Imao je dara za scenograju. Namerno je preterivao u neotrini,
ivoj montai, dvostrukoj ekspoziciji.
Abel Gans je bio evropski Grit. On je najmanje intelektualan od svih pomenu-
tih, ali je zato vrlo slobodan. Prvi oslobaa kameru ukoenosti, eksperimentie sa
montaom pre Enzentejna, primenjuje ploiviziju iroki ekran.
01.7.2. IST FILM
To je naziv za realizaciju tenje da na lmu dominira vizuelno u odnosu na nara-
tivno. Naziva se jo i autohtoni lm ili apsolutni lm. Poznati umetnici ove faze su:
Rene Kler Pariz koji spava, Meuin; Fernar Lee - Mehaniki balet, Men san Gritovom Netrpeljivou. Tu lansira termin montana atrakcija ili montaa
Rej - Vraanje razumu, Emak Bakija.
01.7.3. NADREALIZAM
Formiran je 1922. kada je obnovljen manifest nadrealizma. Predstavlja oslobaanje
iracionalnog, oslobaanje magije i sna, propagiranje ateizminosti.
Simbol nadrealizma je Luis Bunjuel, kultni reditelj i veliki Dalijev prijatelj. Njegov
kultni lm je Andaluzijski pas, u kom su oslikani Bunjuelovi komari. Tu su jo i
Zlatno doba, gde on ismeva crkvu, porodicu, dravu i sve sisteme vrednosti.
Druga znaajna linost nadrealizma je an Kokto, glumac, pesnik, slikar, reditelj.
Pomalo je bio snob pa su ga proglasili falsikatom i poneki ak odbacivali. On je
imao dosta uticaja na amerike avangardiste koji su pretee andergraund lma.
Kraj nadrealizma najavljuje poetski realizam u Francuskoj.
01.8. SOVJETSKA KOLA MONTANOG FILMA
Naziva se jo Sovjetskom avangardom, ili Sovjetski montani lm.
U periodu carske Rusije poinje razvoj lma u ovoj zemlji. Prvi lm je Donski
kozaci iz 1907. godine. Pioniri ruskog lma su Jakov Protazinov (Pikova dama,
Otac Sergej) i Merhord (Slika Dorijana Greja).
Godine 1919. komunisti organizuju Dravni Komitet za Kinematograju. Tada
poinje nagli razvoj lma zbog njegove velike propagandne moi. Tada se snimaju
tzv. agitke koje promoviu komunistiku partiju SSSR-a; Film-voz pokretne radi-
onice za snimanje, razvijanje i projekciju lmova, koje se kreu po celom SSSR-u.
Od 1924. poinje uspon kole montanog lma. Montaa je kljuno oruje kojim se
lm odvaja od pozorita. U zlatnom periodu pojavljuju se autori: Sergej Enzentejn,
Vsevolod Pudovkin, Aleksandar Dovlenko, Ljev Kuljeov, Dizga Vetrov.
01.8.1. SERGEJ ENZENTEJN
Bio je sin arhitekte, a i sam je studirao arhitekturu. Od 1920. radi u Polet Kultu
kao scenograf i pedagog. Na poetku prihvata biomehaniki princip glume. Godine
1923. debituje kao reditelj u pozoritu, a 1924. snima prvi svoj lm trajk, inspiri-
asocijacija.
Godine 1925. snima lm Oklopnjaa Potemkin prema istinitoj prii o pobuni mor-
nara iz 1905. Ovaj lm smatra se za prvo remek delo lmske umetnosti. Tu je
primenjena analitika montaa, pogotovo u scenama masakra na Odeskim stepeni-
cama. U lmu ima i montae asocijacija.
Godine 1927. snima lm Oktobar od dravnog znaaja. Tu primenjuje intelek-
tualnu montau. U lmu Staro i novo prvi put uvodi glavni lik. Tu primenjuje
montau gornjih tonova. Od tada mu karijera kree nizbrdo. Od 1929. do 1932.
boravi u inostranstvu. Staljin polako poinje da ga mrzi, to mu govori preko svojih
komesara za kulturu. Preko Pariza ide u Holivud gde radi projekat Da ivi Meksiko,
ali mu producenti oduzimaju materijal.
Godine 1933. vraa se u SSSR gde poinje ponovo ali prinuen na saradnju sa
Staljinom. Po narudbini od Staljina radi lmove Aleksandar Nevski i Ivan Gro-
zni. Ti lmovi su bili propaganda pred II svetski rat.
Kako zvuk dolazi na lm tako montaa gubi znaaj koji je imala. Enzentejn primen-
juje kontrapunkt i to naziva vertikalnom montaom.
Umire 1948. godine za radnim stolom. Bio je ovek genije.
01.8.2. LJEV KULJEOV
Poznat po istraivanjima u montai. Poznat je efekat Kuljeov:
- Filmski prostor mladi i devojka su na razliutim mestima, a susreu se
na treem mestu
- Filmska gluma krupni plan glumca koji ravnoduno gleda, a montaom
se ubacuju kadrovi hrane, gole devojke, lea...
- Filmski lik krupni detalji od 10 razliitih glumaca koji rade istu stvar.
Montaom se stie utisak da je to jedna osoba.
Godine 1923. snima lmove Neobini doivljaji mister Vesta u zemlji boljevika,
Po zakonu, Veliki unititelj.
01.8.3. VSEVOLOD PUDOVKIN
Po profesiji je bio glumac i prolazio je kroz razne uticaje. Na njega najvie utie
Kuljeov. Kasnije poinje da radi lmove i okree se teoriji Stanislavskog i prime-
njuje montau koja je u funkciji kontinuiteta i gradacije. Bio je veliki prijatelj sa
Enzentejnom ali je imao i velike polemike o primeni montae.
Godine 1926. poinje samostalno da reira i pravi lm Mati, prema romanu M.
Gorkog. To je pandan Oklopnjai Potemkin i tu je utkana teorija Stanislavskog u
svaki detalj. Godine 1927. snima lm Kraj Sankt Petersburga, kao pandan Okto-
bru i komediju Potomak Dingis Kana. Godine 1932. snima lm Obian sluaj ka) koji nansiraju i prodaju lmove, tj. poinje industrijska proizvodnja lma. Toliki
seanja na rat. Kasnije po naredbi Staljinovih komesara za kulturu radi lmove za
promociju komunistike partije SSSR-a.
Pudovkin je bio poznat po Gvozdenoj knjizi snimanja. Zahtevao je od glumaca
poznavanje tehnike snimanja i montae. ak je traio da i glumci uestvuju u
pisanju knjige snimanja.
01.8.4. ALEKSANDAR DOVLENKO
Bio je pesnik iz Ukrajine. Zastupao je poetski simbolizam na lmu. Pisao je i sce-
narija tako lepo da ovek uiva u njima. Njegovi lmovi: Zvoni gora, Arsenal,
Zemlja.
Bio je najvei majstor slikanja prirode i atmosfera. I on je morao da pravi lmove
po Staljinovoj porudbini. U toku rata je radio dokumentarne lmove u Ukrajini.
Posle njegove smrti, 50-tih, njegova supruga reira jo nekoliko lmova po njego-
vom scenariju.
01.8.5. DIZGA VETROV
Poznat i kao Denis Kaufman, najznaajniji dokumentarista u prvoj polovini veka
lma. Njemu je dokumentarni materijal bio podloga za propagandu.
Lansirao je dva pojma: Kinopravda mesenik o lmu i Kinooko. Snimio lmove
ovek sa lmskom kamerom i Tri pesme o Lenjinu. Posle rata biva zapostavljen
jer se ne snalazi u Staljinovim zahtevima.
01.9. HOLIVUD DVADESETIH GODINA XX VEKA
Holivud okuplja najznaajnije lmske autore tog vremena. Amerikanci koriste
odsustvo lma u Evropi za vreme I svetskog rata, a to utie dvostruko na evrop-
ski lm. Trite je preplavljeno amerikim lmom, pa se pokuava parirati Americi
umetnikim lmom.
U Holivudu se stvaraju velika udruenja (trustovi) koja se bave produkcijom. Po-
tiskuje se vladavina reditelja autorskih lmova od strane producenata (velikih bana-
kvantitet je ipak dao i neto kvaliteta. Tada se formiraju tipski reditelji (anrovski).
U to vreme Amerika trpi drutvene, politike i ekonomske slomove. Deava se
raspad Viktorijanskog mentaliteta. Pojavljuje se zakon o prohibiciji, to uvruje
pozicije organizovanom kriminalu. Javljaju se zahtevi za kontrolom lmske produk-
cije donosi se Hejsov zakon.
Godine 1922. organizuje se udruenje producenata i distributera, a na mesto efa
dolazi, ne sluajno, cenzor Hejs. Njegovi kodeksi propisuju trajanje pojedinih scena
bukvalno u sekundama.
Krajem 20-tih dolazi do kraha Njujorke berze. Ruzvelt politikom nju-dila uspeva
da za nekoliko godina smiri stvari u zemlji. Za to vreme Holivud se usmerava da
stvara ulepanu sliku. To izaziva pojavu amerikog sna. To je san siromanog ev-
ropskog izbeglice. Ameriki lm uglavnom propagira ameriki san.
U toj monotonoj dramaturgiji se ipak izdvajaju neki umetnici koje niko nije mogao
uceniti jer su bili samostalni i nansijski jaki (aplin, Kiton).
Najznaajniji anrovski reditelji su:
Ernst Lubi komedije
Mervin Leroj gangsterski m
Don Ford vestern
Vilijem Vajdler drutvena drama
Alfred Hikok triler
Vinsent Mineli mjuzikl
Sesil De Mil kamerman, reditelj koji se bavi raznim anrovima. Bio je simbol
ranog Holivuda i majstor erotizovanog kia. Sam producirao svoje lmove
01.9.1. MJUZIKL
Godine 1927. pojavljuje se prvi zvuni lm Dez peva sa Al Donsonom. To je
velika prekretnica u dotadanjem razvoju lma. Sinhroni zvuk je imao za cilj da
obezbedi sinhronizaciju plesa i muzike, a potom i dijaloga. Mnogi, do tada veliki
glumci, otpadaju dolaskom zvuka na lm zbog problema sa izgovorom, sa loom
dikcijom, runom bojom glasa... Zvuk omoguava stvaranje tipino amerikog
anra mjuzikla.
Zlatno doba mjuzikla su 50-te. U poetku je ovaj anr bio pod uticajem evrop-
ske operete, ali kasnije mnogo vei utisak ostavljaju Blues, Jazz, Rock. Mjuzikl je
kompletitao fabriku snova i sada je slika bila jo sugestivnija.
Pionir mjuzikla bio je koreograf Bazbi Berkli. On je dovodio ljude sa Brodveja na
lm. Za njega se vezuje ki (preterano ulepavanje), ali je taj ki ustvari zain koji
ameriki san ini neodoljivim. Berkli je osetio mo rada u lmskim studijima, mo
kamere i mo montae. Mjuzikl je omoguavao dozu erotike bez cenzure.
Ernst Lubi povezuje muziku i pesme dramaturki sa radnjom lma.
Fred Aster i Dinder Roders su bili najpoznatiji plesni par Holivuda. Tokom 40-tih
se pojavljuje reditelj Vinsent Mineli koji je potpuno objedinio sve inioce mjuzik-
la. Njegovi najpoznatiji lmovi su Amerkanac u Parizu i i-i. Poznat reditelj
mjuzikla bio je i Dim Keli.
01.10. HOLIVUD TRIDESETIH GODINA XX VEKA
Nasuprot mjuziklu javljaju se lmovi koji se okreu realizmu: gangsterski lmovi,
detektivski lmovi i lm noar proistekao iz predhodna dva.
Reditelj Luis Majlston radi ekranizacije poznatih knjievnih dela: Na zapadu nita
novo, Naslovna strana, Mievi i ljudi.
Mervin Leroj ustoliuje gangsterski lm. Mali Cezar je prvi lm gde je glavni lik
maja. Obino su majae igrali Dems Kegni, Hemfri Bogart... Ja sam begunac
je lm o amerikim zatvorenicima van Amerike.
Vilijem Velmen je reditelj koji je dobio prvi Oskar za najbolji lm (1928). Film se
zvao Krila i govorio je o uspehu avijacije u I svetskom ratu.
Hauard Hoks snima lm Lice sa oiljkom (uspon i pad Al Kaponea). Fric Lang
snima lmove Zakon lina, Samo jednom se ivi, Ministarstvo straha. Frenk
Kapra, davajui podrku politici nju-dila, pravi optimistike komedije sa njegovim
likom G. Smitom.
Don Ford, poreklom Irac, bio je plodni ameriki reditelj. Snimio je oko 130 lmova.
Uglavnom je radio vesterne: Gvozdeni konj, Izgbljena patrola (kljuni lm 30-
tih), Moja draga Klementina, Tvrava Apaa, Nosila je utu traku. U poznijoj
karijeri preispituje svoje ideje i svoj odnos prema lmu. Samokritiki gleda na pret-
hodni rad na lmu. Tu su lmovi: Tragai, Jesen ejena, Crni narednik, ovek
koji je ubio Liberti Valansa.
01.11. EVROPSKI FILM DVADESETIH GODINA XX VEKA
Javlja se neorealizam; najpoznatiji lm ovog pravca je Kradljivci bicikala. To je
ujedno i sinonim za neorealizam.
Jezgro ovog pravca u lmu je u vremenu od 1945. do 1950. godine. Poznati pred-
stavnici su: Viskonti, Roselini, De Sika, Cvatini... Felini i Antonioni su reditelji koji
imaju korene u neorealizmu, a kasnije izrastaju u velike autore.
01.11.1. NEOREALIZAM
U Italiji 20-tih dolazi na vlast Musolini sa svojom Faistikom partijom. Tada se
sprovodi stoga cenzura u optem javnom ivotu. Filmovi slue za propagandu
faizma. Reditelji koji rade takve lmove su profesionalci, a ne lanovi partije. To
su bili Aleksandro Blazeti i Karlone.
Jedine korisne stvari od Musolinija tridesetih su:
- osnivanje visoke lmske kole
- otvaranje lmskog grada.
Eskapistika linija u proizvodnji lma svodi se na bekstvo od stvarnosti. U lmu se
to reavalo kadrovima belog telefona. U tim produkcijama koje nisu doticale poli-
tiku i svakodnevnicu, glavni predmeti su zaista bili beli telefoni. Javlja se i kaligraja
adaptacije knjievnih dela. Pojavljuje se dokumentarni lm: lm Ljudi na dnu
reditelja De Robertisa oslikava ivot u podmornici.
Pretee neorealizma 30-tih su kritiari i teoretiari lma Mikelanelo Antonioni i
uzepe De Santis. Oni kritikuju kaligraju i podravaju dokumentariste. Godina
1942.-43. pojavljuju se lmovi koji koji su pretee neorealizma. Autori ovih lmova
su Lukino Viskonti (reditelj, iz aristokratske porodice iz Milana, poeo u pozoritu,
bio asistent Renoaru), Alesandro Blazeti (4 Koraka u oblacima), Vitorio De Sika
(Deca gledaju).
Pojavi neorealizma doprinosi naruena lmska industrija posle II svetskog rata.
Filmovi se snimaju na ulici bez vetakog svetla i vrlo esto sa neprofesionalnim
glumcima.
Roselini je radio takve lmove: Rim - otvoreni grad i Nemaka godine nulte.
Roselini je hladan i objektivan, pa tako i projektuje svoju viziju na lm.
De Sika je drugaiji. On je oseajni realista (idol mu je aplin). Njegovi lmovi su
nosioci Oskara istai cipela i Kradljivci bicikala, kao i udo u Milanu i Um-
berto D.
De Sika i Felini su dobili po etiri Oskara.
Najradikalniji lm ovog pravca je lm Zemlja drhti od Viskontija.
01.11.2. NADREALIZAM DUE
Nastaje 50-tih godina XX veka. Najznaajniji autori su Federiko Felini i Mikelanelo
Antonioni.
Felini je snimio lmove Svetlosti varijetea, Beli eik, Ulica, Kabrijine noi,
Sladak ivot, 8 i . On nosi u sebi spoj pune profesionalnosti i improvizacije.
Posle lma 8 i lmovi mu se granaju u dve grupe: savremena civilizacija
(Klovnovi, Roma, Amarkord, Grad ena) i stare civilizacije (Satirikon, Ka-
zanova, Proba orkestra, Plovi brod).
Antonioni je pandan Feliniju. Njegov rad je strogo odmeren i suzdran. Zvali su ga
enski reditelj. Svoje probleme sagledava u svetu ena. Mukarci su u njegovim
delima II klasa. On obrauje muko-enske odnose. Najpoznatiji lmovi su mu:
Krik, Avantura, No, Pomraenje, Crvena pustinja.
01.12. POLJSKA POSLERATNA KINEMATOGRAFIJA
Izmeu dva rata Poljska kinematograja je bila srednje razvijena. Pola Negri je bila
Poljakinja koja je preko Nemake otila za Ameriku.
Posle II svetskog rata (1953) javlja se kola subjektivnog realizma. Od 1954. njen
naziv oznaava otcepljenje od politiko-ideolokog korienja lma koji je diktiran
od strane SSSR-a. Najznaajniji autori ove kole su Anej Vajda, Jeri Kavalerovi,
Anej Munk. Kasnije se javlja tzv. talas moralnog nemira, koji predvode Anej Vaj-
da, Kitof Zanusi i Kitof Kjelovski. U ovom talasu se prikazuje moralno stanje i
etiko ispitivanje drutva.
01.13. EKI FILM
eki lm je bio srednje razvijen izmeu dva rata. Najznaajniji reditelj iz meuratnog
perioda je Gustav Mahati, koji radi erotske sapunice.
Posle II svetskog rata osniva se Akademija u Pragu. Sredinom 50-tih pojavljuje se
pokret eko prolee koga ine kolovani lmski reditelji Milo Forman, Jiri Men-
cel, Vera Hitrilova.
01.14. POSLERATNI ENGLESKI FILM
Britanski lm je od samih poetaka pokazivao kvalitete u pogledu dokumentarnih
lmova. Najpoznatiji dokumentarista je Don Grifson. to se tie igranog lma, dva
najvea imena su arli aplin i Alfred Hikok. Poznati engleski producent i reditelj
je Aleksandar Korda.
Kvalitet engleskog lma je uvek bio izraen putem izvrsnih glumaca. Film je ostao
u senci zbog amerikog kapitala koji je diktirao lmove po amerikom ukusu i zbog
jake nacionalne TV (BBC). Zato se javlja pokret Free Cinema iji su predstavnici
Linzi Enderson, Karl Raj, Toni Riardson. Takoe se javlja i britanski socijalni lm
(realizam) ii su nosioci Don Slenzinder, Don Bermen, Kenet Lou.
01.15. MAARSKI FILM
Poznata imena su: Mihalj Kertez (reditelj lma Kazablanka), Bela Bala (teoretiar),
Bela Lugoi (glumac vampir), Zoltan Fabri (posle II svetskog rata), Itvan Sabo.
02. FILMSKA REIJA
02.1. REDITELJ
Profesija novijeg datuma. U antiko doba je pisac bio kao reditelj a u ekspirovo
doba to je bio najstariji glumac. U poetku reditelj se bavio tehnikim stvarima, nije
bilo kreativnosti. Sa sloenijim zahtevima dolazi do formiranja scena. U rimskim
pozoritima se polako scena zatvara.
Prava uloga reditelja se javlja tek u zatvorenim pozoritima u Evropi. Tek od pro-
nalaska lmske kamere rediteljska profesija dobija na znaaju. Reditelj povezuje
rad svih ostalih uesnika u procesu stvaranja. Jedini je u projektu od poetka do
kraja.
02.1.1. POSAO REDITELJA
Najodgovorniji lan ekipe, donosi presudne odluke. ovek koji upravlja radom ce-
lokupne ekipe. Jedini zna celu istinu o lmu.
Osnovna naela lma:
- Teza scenario;
- Antiteza snimanje lma (sukob ideje sa realnou);
- Sinteza montaa, postprodukcija (ritam, kompromisi).
U evropskom lmu reditelj se ukljuuje u projekat ve od faze pripreme scenarija.
Bitan deo rediteljskog posla je podela uloga. U Americi u veini sluajeva reditelju
su odreeni glumci, sponzori, manji je uticaj na scenario osim u nezavisnim produk-
cijama.
Reditelj koji se najmanje vidi a iskoriava kvalitete svojih saradnika je dobar
reditelj.
Reditelj mora da bude mnogostruko obdaren umetnik sa istananim ukusom, estets-
kim oseajem, poznavanjem epoha, mora da zna zakone glumakog stvaralatva,
da bude dobar psiholog, da poznaje slikarstvo, kompoziciju slike, da prati pozorite
(glumci, mizanscen), da ima oseaj za politiki i drutveni trenutak.
Kod dobrog reditelja lako je poznati lini stil.
02.1.2. STVARALATVO REDITELJA
Zakone stvaralatva odreuje reditelj lino (individualno). Mogua greka u radu
je da faktiku istinu zameni sa umetnikom istinom. Najbolji igrani lmovi tee da
budu kao dokumentarni (istiniti) a dokumentarni tee da budu kao igrani. Moe se
desiti da igrani lm bude mnogo autentiniji od dokumentarnog i obrnuto. U bios-
kopu gledalac svesno pristaje da bude manipulisan.
Prilikom kreiranja stvarnosti neke epohe mora da se vodi rauna da se ne pojavi
neki element koji ne pripada toj epohi jer e gledalac koji poznaje epohu proceniti
da je reditelj diletant.
Svaka umetnost mora da proe kroz fazu zanata. Postoji teorija da gluma zastareva
svakih 10 godina pa se deava da stari lmovi izgledaju smeno.
Reditelj stalno radi neku selekciju, on neprestano odvaja bitno od nebitnog. Ostavlj
ono to je bitno za priu i lik. Neto je uvek bitnije od nekih drugih stvari. Hikok
je rekao da je lm stvarnost iz koje su izbaeni elementi dosade.
Neto to je stvarno moe na lmu da bude manje uverljivo od recimo scene
napravljene u studiju zato to su ustudiju izbaeni nebitni elementi. Ono to je
vetaki napravljeno deluje uverljivije na lmu.
Svaki reditelj ima potrebu da pokae svoju ideju koja ne mora da bude u vezi sa
temom. Reditelj mora da razlikuje temu i ideju da ne povue znak jednakost meu
njima Ako to uspeno uradi onda je stvorio novu lmsku stvarnost. Svaka tema
moe da se prikae na hiljadu naina a reditelj bira jedan nain da bude prikazana
i to je njegova ideja. Reditelj mora da se nae u koordinantnom sistemu teme i
ideje.
02.2. ZAKONITOSTI ORGANIZACIJE PROSTORA NA FILMU
Svet je jedinstvo vremena i prostora. U lmu je mogue sve to u ivotu nije
mogue. Razvlaenje, skraivanje vremena... Mogue je napraviti prostor koji ne
postoji. Bez reditelja je nemogue poimanje novostvorenog prostora. Jako je bitno
da se gledalac osea komforno u novostvorenom prostoru, da ima sigurnost. Na
lmu nikada neemo nai potpunu kopiju nekog prostora. Imamo samo parie koji
nam deniu prostor. Kombinacijom razliitih prostora stvara se jedan jedinstveni,
novi prostor.
02.2.1. KADRIRANJE
Kadar je osnovna jedinica reije. Analogno literaturi kadar je kao re. Kadrom se
gradi lmski prostor.
Kadar ima tri znaenja:
- Ono to vidimo kroz zuher na snimanju
- Svaki pojedinani fotogram lmske slike (snimljenog prizora)- u montai
- Snimljena lmska traka, svaki snimljeni dubl
Prostor, kadriranje, mizanscen. U svim ovim sluajevima govorimo o kadru.
Kadriranje je in formiranja lmskog prostora (biranje objektiva, ugla snimanja,
pokreta u kadru). Kadriranje je promena mesta i ugla snimanja. To je najdelikatniji
rediteljski poduhvat. Po kadriranju moemo poznati dobrog ili loeg reditelja.
Kadar uvek mora da bude u funkciji teme i ideje. Hikokov lm Konopac snim-
ljen je u samo 10 kadrova. Duina kadra bila je limitirana samo duinom lmske
rolne. Kada je morao da se napravi rez pribegnuto je varijanti skrivenog reza gde
se scena zavravala a sledea poinjala tako da se rez ne primeti. Sve je bilo u
funkciji snimanja lma u jednom kadru. Koriena je pokretna scenograja da bi
se kameri omoguio pokret. Filmovi u jednom kadru su izuzetak od pravila (vie su
egzibicija i forma).
Reditelj kadriranjem vri izbor dogaaja. To je sredstvo za usmeravanje gledaoeve
panje na neto. Kadriranjem se vri izbor delova prostora. Kadriranje je sugestija
kojom moe najvie da se manipulie. Stvarnost pretvara u dramski dogaaj.
Osnovna razlika lma u odnosu na pozorite je kadar. U pozoritu sami vrimo
selekciju dogaaja na sceni koji nas okupiraju u datom momentu. U lmu reditelj
kadriranjem odreuje nau panju (pribliava ili udaljava dogaaj). Moglo bi da se
kae da je lm pozorite sa leteom pozornicom gledanom iz raznih perspektiva,
ponekad i neverovatnim.
Gledalac prima poruke kroz kadriranje koje mora da potuje odreene principe.
Ako se reditelj ne dri sistema kadriranja on onda skree panju sa neeg bitnog na
neto nebitno i gledalac poinje da sumnja u istinitost. Sve mu postaje neuverljivo.
Sistem kadriranja mora da se potuje sve vreme snimanja lma.
02.2.1.1. VRSTE KADROVA
Vrste kadrova (po irini zahvata), prihvaeno kod veine reditelja:
1. iroki total (T)
Neodreeni delovi pejsaa od satelitskog snimka Zemlje, reke sa dolinama i brdi-
ma. Ljudska gura se ne vidi ili jedva raspoznaje. Ovaj plan je vezan za geograf-
ske odrednice. Odreuje lokaciju. Klimatske odlike. Nema aktera. Ima informativni
karakter. Obino se koristi kao uvodni kadar, za vreme pice. Saznajemo gde e se
radnja deavati.
2. Total
Bolje vidimo oveka, nestaju delovi pejsaa. Moemo da vidimo ljudsku guru koja
se kree, moemo da odredimo pravac kretanja. Jasno vidimo da tu ive ljudi da
se kreu, vidimo da li je guva ili ne (Njujork, saobraajna guva). Mnogo nam je
jasniji prostor.
3. Opti plan (polu total)
Ako se zaustavimo u prethodnom prostoru vidimo recimo kuu gde e se deavati
radnja. Moemo da vidimo guru oveka da vidimo koji kostim nosi. Moemo da
procenimo da li je lm iz srednjeg veka ili iz XX veka. Ovaj plan nas uvodi u priu
budueg lma. Moe da se vidi vea grupa ljudi i da shvatimo da su to recimo
pobunjenici.
4. Srednji plan
Od ovog plana govorimo o ljudskoj guri. Vidi se cela ljudska gura. U ovaj plan
moe da stane 4 5 ljudi. Figure su cele, mogu da se kreu. Zgodno je za akcione
scene (tranje, tua...). Vidi se cela gura. Prisutna je motorika ruku i nogu. Kre-
tanje u grupi.
5. Ameriken
Vidi se ovek do ispod kolena. Potie iz vestern lmova kada je bilo potrebno da se
revolverau vide pitolji za opasaem. U ovaj plan mogu da se smeste 3 4 ljudi.
6. Srednje krupni plan
Poetak ulaenja u ljudsku intimu. Od pojasa na gore. Najee je u kadru dvoje
ljudi, moe i jedan. Ljudsko lice je ve dominantno. Lice i ruke su bitni za ovaj
plan.
7. Krupni plan
ovekovo lice. Najvaniji plan. Plan zbog koga lm ima veliku popularnost. Treba
ga obazrivo koristiti.
8. Vrlo krupni plan
Delovi ljudskog lica. Oi i nos ili nos i usta. Plan je ekstreman, koristi se u pojedinim
anrovima. Nije preterano prirodan.
9. Detalj
Odnosi se uglavnom na predmete. Nosi informaciju bitnu za dramsku radnju. Neto
mora da je jako bitno da bi bilo kadrirano kao detalj.
02.2.1.2. SISTEMI KADRIRANJA
Sistem kadriranja uvek ini neparan broj kadrova, najmanje 3.
Kamera se nikada ne pomera bez nekog odreenog razloga. Razlog moe biti:
duina kadra (postaje dosadan); promena vizure (dramska radnja nas tera da pro-
menimo poziciju kamere) dobijamo jasniju situaciju; premetanje kamere da bi
bolje pratili odnos meu akterima.
Premetanjem kamere izostavljamo neto to je ne bitno za gledaoca. Reditelj
kontrolie ta je bitno a ta nebitno.
Prilaenje po osi objektiva
Pri ovoj vrsti kadriranja pozadina ostaje ista ali se javlja
skok na rezu. Poeljno je da akter ima neki pokret koji
e napraviti vezu izmeu kadrova. Ustanovljeno je da
je najbolji efekat ako je 70% pokreta u optem planu
a 30% u krupnijem planu. Tako se ublaava ok zbog
skoka pozadine.
to je vea razlika u irini plana lake se napravi rez (npr
total i krupni plan)
iri objektivi trae vee pomeranje od uih objektiva.
Mnogo manje vremena (manje kadrova) je potrebno da se odaljimo od prizora.
Nije neophodna postupnost kao kod prilaenja.
Prilaenje pod uglom
U ovom sluaju pozadina se menja i nema oka na rezu. Ne odnosi se na totale i
iroke totale jer se prilaenje ne primeuje. Mogu da se tretiraju svi planovi ui od
opteg.
Prilaenje pod uglom nema efekta ako je ugao manji od 30 stepeni. Za manje
uglove opet se doivljava ok jer je promena u pozadini neznatna. Slini planovi se
teko spajaju.
Sistem paralelnih uglova
To je najekonominiji nain kadriranja. Potrebno je
obezbediti manji radni prostor kad se koristi.
Koristi se u pirotehnikim efektima (npr. kia) ili za
masovne scene (sukob dve vojske), potrebno je
posebno osvetlenje.
Kadar 1 je iri a 2 i 3 su isti planovi. Dobro je da
postoji pokret. Potreban je samo jedan scenografski
zid (pozadina).
Loa strana je da su akteri stalno prikazani iz prola,
ne vidimo im oi.
Sistem spoljanjih suprotnih uglova
Ovakav nain kadriranja otkriva vei deo pro-
stora. Koriste se za prikazivanje meuljudskih
odnosa.
U kadrovima 2 i 3 prisutna su oba aktera.
Jedan je skoro anfas a drugi u polu prolu,
leima okrenut.
Lake se prave rezovi. Dobro je i za enteri-
jere i za eksterijere.
Sistem unutranjih suprotnih uglova
Obuhvata najvei deo prostora i najskuplji je.
Najangaovaniji u emotivnom smislu.
Najee za enterijere.
Akteri su u krupnim planovima, anfas, gledaju
u kameru. Najprezentniji odnosi meu akteri-
ma. Najvea identikacija sa gledalitem.
Loa strana - akteri su odvojeni, nisu zajedno
u kadru.
Sistemi mogu da se kombinuju meusobno. Prelazak sa sistema na sistem je uvek
posle neparnog kadra. Prelazak je mogu i pokretom kamere.
02.2.1.3. OSE AKCIJE RAMPE
Orijentacija i snalaenje
Rampa slui da se sprei mogunost konfuzije u prostoru. Rampa je nepostojea
linija koja odreuje generalni interes gledalita. U jednoj sceni moe biti vie ram-
pi.
Na sceni se deavaju sukobi meu akterima. Osa akcije meu akterima je rampa.
To je glavni orjentir za snalaenje u prostoru. Ako je vie aktera na sceni reditelj
odvaja manje vane aktere i rampu formira u odnosu na glavne aktere.
Ako je na sceni samo jedan akter rampa je pravac njegovog kretanja. Ako se ne
kree orijentir za osu akcije, rampu je njegov pogled. Ako se akter kree rampa
se menja. Ako se kreu i akter i kamera rampa ne postoji. Preskakanjem rampe
gledalac stie utisak da akteri gledaju jedan drugom u potiljak.
Ako je vie aktera u sceni reditelj mora da formira grupe (skupove) aktera i onda
grupu tretira kao jednog aktera. Rampa je izmeu dve grupe. Menjanjem odnosa
uspostavljaju se nove grupe i nove rampe. Jedan akter se bira da bude stoer i on
svojim pogledom uspostavlja novu osu akcije, obino u krupnom planu. On skree
panju pravcem svog pogleda na novu rampu.
 Master ot - Uspostavlja prostorne odnose (opti ili ameriken). Sadri u sebi sve
ono to je bitno za scenu koja se odigrava. Nita vie od onog to je neophodno:
akter, prostor, predmete. To je najui izrez totaliteta scene.

Istabliing ot - Najiri plan u sceni. Manje vezan za dramsku radnju i slui za pro-
stornu orjentaciju. iri je od master ota i uvek je total.

Riestabliing ot - Kadar koji ponovo uspostavlja prostor. Uvek je total.

02.2.2. OBJEKTIVI
Svaki preskok rampe otkriva novi prostor. Rampa ne sme da se preskae proiz-
voljno.
Izbor objektiva je jedno od izraajnih sredstava reditelja.
Pomona sredstva za izbegavanje oka pri preskoku rampe su:
Objektivi se dele na:
- irokougaoni 9, 12, 16, 18 mm
- Kamera u pokretu preskoi rampu. Pribliava se
- Normalni - 28, 30, 32, 35 mm
osi akcije i polako prelazi na drugu stranu rampe.
- Teleobjektivi 70, 75, 100, 150, 200, 400, 600, 1000 mm
- Jak pokret po vertikali (lift, skok, naglo ustaja-
nje sa stolice...) omoguavaju nam da preskoimo
Sve brojke se odnose na 35 mm kamere, a ako se koristi 16 mm kamera onda su
rampu a da ne izazovemo ok.
vrednosti upola manje.
- Kada dominira rotaciono kretanje
- Veoma krupan plan (brie prostorne odnose)
- iroki total (uoptavaju se prostorni odnosi)
Granina vrednost izmeu irokougaonih i normalnih objektiva je 50 mm. Ovaj ob-
- Ekstremno donji ili gornji rakursi
jektiv zove se jo i portretni. Idealan je za slikanje ljudskih portreta. Ljudsko lice je
- Pojava nove linosti u sceni
u prvom planu i koristi se za krupne planove. esto ga koriste fotogra.
- Pojava neutralnog kadra (nema dramsku teinu), detalj
Normalni objektivi imaju vizuru najpribliniju ljudskom oku. Ostavljaju utisak
realistinosti. Kretanje kroz kadar je najpriblinije kretanju u realnom ivotu.
Situacija kada rampa mora da se preskoi a irokougaoni objektivi su kasnije pronaeni (tridesetih godina). Grek Toland (sni-
pritom ne pravi konfuziju u prostoru: matelj) je linost koja je zasluna za pronalaenje, razradu i korienje objektiva 12
mm. Objektiv 9 mm je ekstremno irok i zove se riblje oko.
Akter odlazei, udaljavajui se od kamere pod
vrlo otrim uglom see osu objektiva. Sledei Pronalaskom irokougaonih objektiva nastala je revolucija u korienju objektiva.
kadar se postavlja simetrino, znai preskae Dobijena je nova estetika. irokougaoni objektivi produuju sliku po perspektivi,
se rampa i snima ga anfas. krive sliku po horizontali i vertikali. Prostor se iri. Slika dobija otrinu po dubini
i moe da se koristi za istovremeno korienje vie planova u istom kadru. Tri do
etiri plana po dubini imaju istu otrinu to nije sluaj kod normalnih objektiva.
Koriste se za snimanje enterijera gde nema mesta da se kamera dovoljno udalji od
aktera. Kretanje po dubini se dramatino ubrzava. Brzo seljenje aktera po dubini,
prelaenje iz prvog plana u drugi i obrnuto. Kretanje levo, desno se usporava. Mana
mu je to deformie ljudsko lice u krupnom planu.
Krajem pedesetih i ezdesetih godina dolo je do zasienja korienja irokih ob-
jektiva i poinje ee korienje teleobjektiva sve do ezdesetih i sedamdesetih
godina
Teleobjektivi nemaju dubinsku otrinu. Pozadina je lelujava amorfna masa i ne
prepoznajemo sadraj. Smeta aktere u nedenisan prostor. Akter je usamljen,
otuen... ovek je u prvom planu. Prostor se tretira na sasvim drugi nain u odno-
su na irokougaone. Ima osobinu da sastavlja planove (iako su akteri udaljeni i
desetak metara jedan od drugog, po dubini, kroz tele objektiv izgleda kao da stoje
jedan iza drugog. Kretanje po dubini se dramatino usporava (akter treba da pree
dug put a u kadru se jedva pomeri). Kretanje levo, desno se dramatino ubrzava.
Zum objektivi (zoom) su objektivi koji imaju promenljivu inu daljinu. Prvi zum
objektivi su bili od 28 do 150mm. Koriste se za izdvajanje nekog detalja od celine
u jednom kadru. Mana je to ljudsko oko nije naviklo da mu se pozadina pribliava
i da se menja otrina.
Unutar jedne scene preporuljivo je da se koristi jedna vrsta optike da ne bi zbunili
gledaoce. U samom lmu se koriste kombinacije objektiva. Dobro je koristiti jednu
grupu objektiva tokom lma, a ako je nemogue postii eljene efekte onda se
izbor iri.
02.2.3. KAMERA U POKRETU
Do sredine prolog veka kamera je bila na stativu. Nije bilo pokretanja kamere zbog
glomaznosti. Sa pojavom zvuka bilo je jo tee pokretati kameru. Prva stanovita
su bila da je pokretanje kamere neprirodno, da rui iluziju koja je do tada postojala.
Don Ford je rekao Zakucaj kameru i osloni se na montau. Drugo naprednije
stanovite je bilo: osloboena kamera je najvie estetski unapredila lm, odvojila
ga od pozorita.
Pokrenuta kamera je mogla kvalitetnije da prikae neki prostor. Postoji kontrapunkt
izmeu neega to stoji i neega to se pokree. Javlja se pozitivan kvalitet kod
neega to je pokrenuto. Pokrenuta kamera izraava: iekivanje, radost, napetost,
polet...
Kretanje kamere je dramsko dogaanje. Kretanje kamere je metafora ali mora
biti pripremljeno da bi dalo odreeni smisao. Svako pokretanje kamere mora biti
osmiljeno. Prethode kadrovi pripreme. Kretanje kamere je prirodnije od zuma.
Vrste kretanja odreuju sledei inioci:
- Izbor objektiva
- Mizanscen ziko kretanje aktera
- Kretanje kamere
02.2.3.1. STVARNO KRETANJE KAMERE
Vonja ili far kretanje, po nainu izvoenja moe biti
- Frontalni far
- Kruni far
- Boni far
Frontalni far
Ostavlja utisak subjektivnog kadra. Treba da simulira brzinu ljudskog kretanja. Ako
je snimljen irokougaonom optikom smanjuje nelagodnost kod gledaoca, smanjuje
se drmanje kadra. Idealna kombinacija za ovaj far je korienje irokougaonog
objektiva i stedikema. Pogodan je za kraa kretanja.
Ako na primer snimamo aktere u kolima koja se kreu, teko je smestiti sve ljude i
tehniku u kabinu automobila. Onda je kamera izvan vozila. Spajder se koristi za
idealno ravne povrine u studiju
Boni far
Za dijaloke scene. Za preenje nekog kretanja. Obino se snima teleobjektivom
Kruni far
Idealan kruni far je 360 stepeni, obino je od 170 do 180 stepeni. Na primer za
snimanje dijaloga za stolom (Don Hjuston, Mrtvi). Ovakav far ima analitiku
ulogu, pronie u odnose meu ljudima. Sugerie se najznaajniji deo, posebna
vanost. Moe da znai i zaustavljanje vremena.
Kretanje kamere ka nekom cilju moe da znai poveavanje napetosti i obrnuto.
Far ka akteru moe da znai i razmiljanje, poveavanje znaaja tom liku, neku
unutranju aktivnost i obtnuto: gubitak, zaborav, beznae...
Vana je i brzina pokreta kamere. Nagli pokret moe da znai iznenadnu odluku.
Sporo kretanje ima veliku dramsku tenziju, moe da predstavlja latentnu opasnost.
Efekat kamere koja se kree je uvek vei ako je kamera van objekta koji se kree.
Kretanje likova i kamere poveava dinamiku. U montai je tee montirati ako je
snimljeno pokretnom kamerom. Pri kretanju kamere nema proizvoljnosti.
02.2.3.2. RELATIVNO KRETANJE KAMERE (VENK - PANORAMA)
Pokretanje oko ose kamere. Svi planovi se kreu istom brzinom. Poveava se
plastinost i utisak tree dimenzije. Dele se po nameni (opisni, korektivni, tenzioni)
i vrsti kretanja (horizontalni, vertikalni, kruni, slobodni).
Opisni, ilustrativni venkovi
Pokret oko ose nam pomae da opiemo prizor. Ima informativnu vanost, ilus-
truje prizor. Reditelj pokazuje jedan deo prostora. Zgodan je za poetke ili za neki
rezime. venk uvek ide sa manje bitnog prizora na vie bitan prizor. Moe da
se kree po potpuno ravnopravnim elementima i tada sugerie utisak nabrajanja
(venk po vojsci).
Pokret levo-desno znai optimizam (moe da se koristi kao dolazak, otvaranje
prie). Desno-levo znai pesimizam (odlazak, kraj prie).
Opisni venk uvek poinje iz statine pozicije i zavrava se stane.
Korektivni venk
Pokret kamere da bi zadrali otrinu, zadrali glumce u kadru ili zadrali kom-
poziciju.
To su vrlo mali pokreti kamere koje gladalac ne primeuje. Najbolji su u kombi-
naciji sa drugim kretanjima, recimo farom ili nekim mizanscenskim pokretom. To je
izuzetno dragocen pokret. Korektivni venkovi se uvebavaju tokom proba. Treba
paziti da korekcija kadra ne ide pre mizanscena.
Tenzioni venk
Tenzioni venk je svesna rediteljeva odluka. To je najreitiji primer lmskog govora.
Koristi se ako neki lik oekuje nekoga. venk od lika koji oekuje na vrata (neko
e se pojaviti). Taj venk poveava napetost. Ako dvoje ljudi pria, cela akcija je u
venkovima. Akcija, reakcija.
Podela venkova po vrsti kretanja je mehanika podela.
Slobodni venk prati lik. Recimo ptica koja leti.
Kruni venk zahvata ugao od 360 stepeni ili najmanje 180 srepeni. Objekat
mora da se pripremi. Da bi uspeo priprema traje veoma dugo. Ima punu analitiku
dimenziju i veliku dramaturku vrednost.
Po brzini izvoenja venkovi mogu biti:
Veoma brz venk la
Meuprostor u ovom venku gubi svoju dimenziju, zamagljen je, neotar. To je
znak interpunkcije na lmu. Sugeriemo da se prostor raspao, da se neka radnja
istovremeno deava na drugom mestu.
Veoma spor venk puzei venk stvara utisak da je vreme stalo, raspalo se.
Sugerie nadolazeu latentnu opasnost.
02.2.3.3. OPTIKO KRETANJE KAMERE
Deli se na zum kretanje ili trik kretanje.
Kod zum kretanja prividno se pribliavamo ili udaljavamo od objekta. Odvaja detalj
od celine.
Trik kretanje je rear projekcija, back projekcija, chroma key...
02.2.3.4. KOMBINOVANO KRETANJE

Apsolutna interakcija svih vrsta kretanja. Na primer paralelno kretanje glumca i

fara.

Za vertikalna kretanja koristimo kranove. Za posebno akcentovanje scene koristimo

veliki kran. Scene snimane kranom imaju izuzetno jak akcenat.

Kran + far ine + kretanje glumca + korektivno zum kretanje je primer izuzetno
komplikovanog kombinovanog kretanja.