sar9221 ‘TUZBAU PARNICNOM POSTUPKU (POJAM, VRSTE ELEMENT) Doc. dr Dragana Randeloviet ‘Astra: ‘Tuba je veoma 2natajan pravni akt kot predsteli iniciialne porn radajuhojom se pokraceparnénl posta. Bez tulbe ema parce (remus sine actore}Medutn, samo pokretanje postupkazavisia re svega, dae tuba uredno sstvijena. Uli je taba nepotpuna tt nerazumive sud cede jeadbaa, Sa druge ‘strane, lac odvedyjeu 12bigranice eudbenog zahtev, odosno odredye grance raspravjanja i odicivanja uw posupku pred sudom Zag toga je neophodno da tuba sadréi sve zakonom propsane elomente. Medutin, nije develo njhovo mehanicko rhavodenje. Ben su nad {st koji se tani, kako bi ona bile razumjva. U ovam radu, autor nastot da analzia zakonom propisana sadrBinu tube. odrasna nine bavezne fakulta elomence. Anaizu prat i navedenjekaraktestienh primera lzprakse v cli bojieg razumevanjprimene zakonskih odredbi ‘ljuéne ei tuba, sadr2ina tiabe, pdela tu parninipostypak vuvop ‘Tuaba je iniljaina parléna radnja Kolom se pokrege para postupale Bee tuibe nema parnice (nemo iudex sine actore). Pokretanje partice 23h Iskjutivo od vole tutioca, Padnotenjem tuBbe, lice koje je to ueinio postaje Parnigna stranka ~tulae Ona predstailja pravno sredstvo kajim tulle krege borba za. aaitice “svog powredenog, ugrotonog il osporcnog gwdarlog subjehtimogpravs, Moti” 24 podnofenje tube leit u trdaj tuiioca da je tufentpovredio i ugrorio neko tu2lozevo subjektivna prave, pase tom trai njegora zat, “Tuzbajedvostruko adresovana.Najprena sud, jer jedino on moze da pr razenu pravnu att, Tulba je adresovaa i na tienog, jer mu mora bil prufena ‘moguénast da seo nol njasni.*Takode, on moze da ispuni svoj obavers, i da na drug natin udovolji tuzbenom zahteva, ime ée utinttsuvisnim dale vadenje postupka, 1 formalnom smisl, tvba predstaijapismeni podnesak u kome twtilac Istgezahte za pradanjeodredene pravne zatite * Docent ma on lt ras vt Depa 5 re ake ie Nos Pan eal: dsndsovogininn ss "Poa V Rabe Node Grd prosesne pv, Snti sn Bend, 208,24,{uta uartrom pap jan wate leet in U materijainom smisia, predstavlia parnién radnju uzioca koia sad ‘odredeni zahtev 2a presudu, odnosno kojom tra2i od suda da tuenog osudl na fodredenu éinldbu, da danese odluku odredene sadrline, da utvrdi da posi li ne Postoiodredeni pravni odnos,subeltivna pravo ik materslnopravaizahte, it {Sa proizvede promens u pravnimm odnosima, “Tutba je veoma 2naajan pravn alt. Bea nj se ne moze pokrenut parnién postupak. Nalsadeti,njen zat same latina sentence Nemo urs sine actore “Her tube nema parnice. Medutim, samo pokretanj postupla zavsiée pre sveg, a ie tuba uredno_sastavjena, Sud najpreisptuje da I su Ispunjene orocesne Dretpastavke 2a, prufanjem pramne zastit, Ukolko Je tuba nepotpuna I herazumiljiva sud e da je odbacl. Zbog toga je od taizetnog znatap, pored pravilnog poznavanja propisa procesnog prava i posedovanje vestine pisanja pravnih kata. je dovalino mehanigko navodenje svih zakonom propisanih tlemenata, Bil su nain stil Klim se to in, kako bl ona bila razunliva Ukoiko je tuzba uredna, sadr8i sve zakonom propisane elemente, sud ée se upustit w tspitivane njene materlnopravne osnovanost Tila odceduie w tll granice tusbenogzahteva,adnosno odreduje granice raspravlanja | adlueivanja u posupke pred sudom, Tuzben! zabtey mora biti odreden 1 subjektivna otjltimno, Subjektivmo odredenje ana ds tic i tuZeni moraj bit precizn ident Akoya. Objeltivnaidentifkacia se odnosi na sadrdinu { obim pravne posledice éje se iarcanje trai U parniénom postupl sud ody w granicams aahteva Koji postavjen! w pastupla, on ne mote osudie odnesno abavezat na edredeno Ponafanje nikoga ko nije bio oznaten u tutbi kao tuSen, iti moe suditipreko i mimo postavjenog zahteva. Stogs, ostvarivane i zat pravatutiocazaisite od ‘ame tuabe, odnosno od toga kako je formulisan tusbentzate, od tnenica na kojima zasnivavahtev | dokaza koje Je naveo a koima se mote proveit njihova FORMA TUZBE. ‘Tutba je jedna od parngnihradajiza koje zakon into predvida da mora dda bude pismenoj form. Pisment form ispunvajn | podnese pce sda {elegramon | elekzronskom postom, w skladu sa posebni zakonom. (2, 98. st 2. Py Elektronski dokument jeste skup podataka sastaviien od slova, brojeva, simbol,grafith, zvuéni i video zapsa sadréanihu podnesk, pismenureSenj, Isprav ibe kom drugom akt kot sadine pravna eka ica il organ ast rad koriséenjau pravnom promet ilu upravaem, sudskom i drugom postuae pred ‘organima vast ako je olektronsktfaraden igtalizovan, poslat, primljen,saguvan It arhiviean na eleKtronskom, magnetnom, optikom it drugom medi (2. 2 Zakana 0 elektronskom dokument?) Elektronskom dokumentu ne mole se ‘sporiti punovatnost ii dokamna snaga samo zato Sto jeu eletronskom obliu. Se ghsnk RS be 512009‘Ako je propisom urveden pisment oblik kao uslov punovaznostpravmog ake, pramnog posla ii druge pravne radnje odgovarajuti elektronski dokument potpisue e kvalifavanim cleltronskim porpisom,uskladu sa zakonom kojim se Ureduje elektronskipotps. (@-4. Zakonao elektronskom dokument) ‘Kvalitkovan!eletronskpotps je eleitronsiapotpis Kolim se pouzdano garantuje tdentitetpotpisnia, integrttcloktronsish dokumenata, nemoguéava haknadno_poricanle odgovornostt 24 njihoy sadréaj | koji ispunjava uslove luivedene Zakonom © elektronskom potpisu® (CL 2 Zakana 0 eletonskom potpisu) Hlektronski dokument izraduje se primenom bilo koje dostupne i "upotrebliveinformaciono-komunikacione tehnologie ‘Tuaba fgrdena. kao elektronski dokument dostavia se sudu poten slektronske pote na adresu elektronske poste koja je od strane orsana vlast bdredena 2a prjem elektronske poste. Sud kot je primo elektronsk podnesak fdutan je da, bez odlaganja, povrdi stranchprijem podeska (EL 10. Zakona 0 tlektronskom dokument). Potrda prijemu elekaronskog dokument je dokaz da je ta} dokument primljen of strane primaoca, Potvrda © prijemu moze bit, takode satinjena u form elektronskog dokumenta SADRZINA TUZBE ‘Tutba najpre treba da sade sve elemente koi su propisani kao abaveznt 1a sve podneske.Ipak, neki posebni zahtovi 0 sadraaju tuabe , preenstveno precianost i rigoroznest odredivanj, opredeli su donosenje nek speci pravila 0 sadraju tu2be. Na Jednima aakonodavac insistra da mora da bud ‘navedent u tuibi {oni imaju karakter obavezmih elemenata. Druge preausta vol same strane w cj efkasnijeg i za nj povolinijeg vodenja postupka tent imaju earaktorfultatinihelomenata, ‘bavezn element tuabe predstaviaju minimalnu sadréinu tute i bee nh sud nee wet t4abu u razmatranje vec Ce ona bit odbagena. U nth spadaj nnatenje: Swvarno i mesno nadeénog sudakome se kao adresats obrata wie: Stanak njhovshzakonsiih stupas Prodeta spor ‘rednastipredmeta spora; Cinjenica na kjima tte zasniva svoj zatev; Dokazahojima se ove dnjenice pated: Pravnog osnova zahteva > slutel gol RS be 1572008element pa 8. Tuxbenog zahteva; 9. Porpistutioc. 1. Swarna i mesnanadlednos sudo Dp bi tubs bila adresovana na stvarna nadletni sud, neophodno je onsultovanje Zakona 0 wredenj sudova® Osnovai sud u prvom steper sud 8 fradanskopravnim sporovima ako 2a pojedine od njih nije nadletan dh sud | ‘vod invréne i vanparnigne postupke 2a koje nije nadletan nek drug sud, Osnovni Sid prvom stepenssudi w_stambenim sporovima, sporovima.povodom ‘asnivanja, postoanja i prestanka radnog.odnoss: 0. pravima, obavezama i fndgovornostima iz radnog adnoss: 0 naknadl Stet kojvzaposten pretep na rad Iw vezi sa radom: sporovima povodom zadovaljavanja stambenih petreba na osnovar rida (22.8 2.8.3. Zakona ouredenj sudova) Visi sud u prvom stepena sud w gradanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta’spora omoguéaje lzavhivanje revi; w sponvima 0 Autorskim srodnim pravima {zt {upotrebi pronalazaka,indust}kog dzaia, Imodela, uroraka igova, eznaka geografskog poreka,topograieintegrsznh koa, ‘odnosne tepograije poluprovodnigkih proizvada toplemenjivaéa bij sort ako nije nadletan drugi sud u sporovima @ osporsvanju il utvrdvana insta | materintwa: w sporovima 2a zaititu od dskriminaie | zlostavijanja ne rad sporovima 0 objavjvanj ispravkce informacje | odgovora na informacit zboq povrede zabrane govora mranje,zatiteprava na private Zivot, odnosno pra na Tieni xapis, propustanja objavjvanja informacje 1 naknade Sete uve sa ‘objavjvanjem informacije:u sporovima povodom Stajla: povodom Kalktivalh ‘ugovora ako spor nije reSen pred arbitrazom; povodem cbaveznog soejalnog fosiguranja ako nije nadezan drugl sud; povodom matiéne evidence; povodom labora razreSenja organa pravnih lca ako nije nadlebandrugh sud (23.7.3, 8.Zakona ouredenj sudova)- Mesna nadlednostadredena je Zakonom o parninom postupl. 2a sudenje Je opSte mesno nadledan sud na fjem podeugj ten ima prebvaliste, Ako tuzeni nema prebvaliste u Republic Sri nit! u neko} drugo} drlav, opst> meso hadletan je sud na Gijem podrutju tuzent ima boraviste. Ako’ tuien! pored prebivalista ima {borate w kom drugom mest, a prema okolnostima made da 5 pretpostavi da ce tu die vieme da borav. opste mesno nadlefan je i sud boraviéta tens, Za sudanje u sporovima protiv Republike Sri, auionomne pokrajine, edinice lokalne smouprave i njhovih organs, opste mesno nadletan je sud na fijem se podrutj nalzisedite njene skupitine. Za sudenje u sporovima proc pravaih lla, opste mesno nadleZan je sud na ejem se podruew mali njihove sede, prema izvestaju Agencje 22 privredne reglste. Za sadenje u Sporovima protiv drzaviinina RepublikeSebije ko stalno div winostranstu, ge 5 sates slasik be 1162008, 1042009, 1012010, 31201, aon, 78201, ekmt a raga Raabe Je upugen na slubu Uk na rad od strane driavnog organa il pravnog ica, opéte rmesno nadlefan je sud njegovog posledajeg prbivalista(€. 39-41 ZPP) Zakouom 5 propisana praila posebno) mesto)nadletnost+ ‘Ounagenje stvarno | mesno nadletnog suda vrSi se na samom pofetku tube Na primer, Osnovnom sud Niu, Osnovnom sudu u Novor Pazar 2, Oznatenj stranaka | njihovhzakonskihzastypnika Onnaéenje stranaka sa svim_elementima neophodnim 22 njthors |entifkaciu vise odmah nakon oznaéenja stvarno | mesno nadletnog sida. tub je moguéa subjetivna kumuladj, adnasno suparicarsto. Suparlearstvo tate bit altivn kada na strani tufioea ina vige lie, | pasivno,kads na strani tuSenih ima vise lia. Vike lca mogu jednom tusbom da tuze, odnosno da but ten, ae = su pogledu predmeta spora u pravno) zajednic, it ako nihova prava, odnosno abaveze proistiu le istog eineniénog | pravnog su predmet spora zahtev, odnosno obaveze iste vrste koji se 2asnvaju na bio Istovesnom tinjealnom 1 pravnom oso | ak post stvarna t mesna nadletnostIstog suda 28 svald zahtey 1 Srakog tzenog: Je 9 zakonom propisano (na primer, tata protiv glavnog jemea | dike) ‘Ttilae mote tuzbom da obuhvath dv i vise tenth natn so Ge da ‘afi da tu2ben! zantev bude usvojn prema sledeéem tuenom 2a shia} da bude pravnasnaine edbijan prema tuzenom koji jeu tuibi prethodno naveder. (206. £27) Ovalwvo saparnigarstvy sa eventualno tienim se najesée [alfa w morniama ‘anak stte Kojima tise nf siguran Ko |e od tenth prin Stet, Suparnarstvo moze bi | ausno, ukollko po zakanu, il) zbeg prirode ‘pravnog oanosa tuzbom moraju da se obuhvate sva lca koja su utesnic Imaterjlnopravnog_odnesa. Ukoliko rudllac ne obubvati twlbom se mute suparniare sid Ce da odbije bu kao neosnovan (€L 211. st1-2.2PP) ‘Ako po zakenil'zbogpritade pravnog adnosa spor mote da sere samo tna Jednak natin prema svim suparniarima (jinstvenl suparnican), onl se smatraju ko jedna pariéna strank,tako da kad pojedini suparnian propuste nelen parnign radu, dejtvo parniénh radnj koje su sveSil ugh saparnlgar ‘odnose se na one katte radaje nisu preduzel (@, 210. ZPP) Na primer, tuba Jammog ttioca dase ponisti brake mors biti podignuta protiv obabragna drug Uxolito jw pitanjupasivno suparnigarstvo, tulac mora jase i reczno w ‘ubenom zahtevn navest ta tral w odnosi na svakog suparnigara."ut upamienm psp jam wt lenent brs Tusa ko ima prebivaliste it boravite,odnosnosedisteu inotanstva dan je daw tub imenuje punomognika za pif plsmens, Ukala ae oanadl punomosnika a prim pismena, sud é odbaci tub 8 Ornavenje predmeta spora Gradanskopravni. spor nastaje kada dode do. neslaganja. strana fgradanskopravnom odaasu upogledy saniog gradaskopravnog odnosa, fgradanskopravnog subjetivnog prava li gradanskopravnog zahteva. Nate tako So se dva subjekta ne sida o postojanju if nepostojanju nekog gradanskopravnog ‘adnosa, gradanskopravmog subjektivnog prava ili gradanskopravmog zabtva,kada Jedna strana izosi dno twrdene, a druga strana ga neta th osporava, weelost Aelimiéno. Predmet gradanskopravnog spara moze da bude Gijenténe (Tktcko) pitanje, pravno pitanje il neko drugo. Predmet spora je faleieko ptanje kada je ‘edu stranama u sporu sporna neka fnjeniea,odnosno to je spor énjenicama. Pravno pitane je prodmet spora kad neslaganyefaziva co So svala strana spor ‘za ist Ginjeniu,o jem se postajanju lad, veruje razlfitadejstava It kd posta neslagane oposledicama koje ebjeltivn pravo vezujeza nek injenicu? Predimetspora se oznatava nakon ozaenja stranaka desnom wght 4 Vrednostpredmetaspora ‘Tutlac je dutan da w twibi navede vrednost predmeta spore ukliko predmet:uibenog zahteva nie novéan znas, a nadlednost I pravo na ialvanje Fevizje zavise od vrednosti predmeta spora. Revizja nije dozvolena u Imavinskopravnim sporovima ako vrednost predieta spora pobijenog dela ne preazidinarsku protivrednost od 40.000 evra po stedjem Kurs Narode bank Srbije na dan podnosenja tudbe(@.403.st.& ZPP]. Veednost predmeta spra je od ‘nataja {prom odredivanja sudske takse, obratuna nagrade advolatu | ‘odredvanja da Ile se postupak voditi po pravilima postupla © sporovima male vrednost, Sporovi male vednostl jsu sporovtu Kojima se tudben! zahtey odnosi na potrativanje w noveu koje ne prelaztdinarske protivvrednost 3.000 evra po stednjem kursu Narodnebaake Sesje na dan podnofenja tube (468. st 1. PP). Kao vrednost predmeta spora usima se samo vrednost glaynog zhtevs, Kamate, ugoverna kzzna i ostala sporedna trazenja, kao | tro8kovk posupla ne lwzimaj seu obair ako ne tne glavn zahtev (€. 28, 2PP) “Ako se zahitev odnos! na budiéa davanja koja se ponaljjy, vrednast ‘predmeta spora raéuna se po njhovem zbiru, ll najise do ftosa koi edgovara abirw davanja za veeme od pet godina (FL 29. ZPP). Buduéa davanja koja se pponavijaju su sporovi 0 zakonskom fdr2avanju, o naknadl Steteu vidu novéane Fenteidr. hanna ind hile=Famis | pniiCsADa_ posta, isu dana 27022016‘Ako Je tutbom protiv istog tuenog obuhvaéeno vise zahteva kaj! se 2zasnivajnaistom Eijoniénom i praynom osnovu,nadleinost se odredyje prema iru ‘vrednostt svih zahteva. Upitanhu su, najéeSée, slutajet nakmade femateriaine Stetekada tua Istife vse zahteva 2a vige abla nemateriaine fete ‘Ako se tutbenim zahtevom ra utvrdenjeprava svofine il deugh stvarnih prava na nepoketnestina,urvrdenje nistavost, panita Il easkid ugpvora, Koj Ima 22 predmet nepokretnost, vrednost predieta spora se odreduje prema trtisn} vrednost nepolretnost i njenog del Ako se spor vod o postojanj zakupnog odnosa,vrednost se ratana prema Jednogodinjo}zakupninl, osim ako se radio zakupnom odnosu. zaijsenom na rage vreme. Ovo pravilo se primenjuje u tuzbama 2a utvrdenje postoanja, ‘adnosno nepostjanja zakupnog odnosa. Ako se tuibom trai plaéane despele {akupnine,erednost predmetaspora se odreduje prema ukupnom nox Gospele 2akupnine, ane prema visi jednogodisnjeglnosa zalupalne ‘Ako se tudbom zahteva samo davanje obezbedenja 22 i2vesno potrivanje ustanovljenje zaloznog prava,vrednost predmetaspora odredue se prema lznosu potradivanis koje treba da se obeebed, U-drugim slutajevima, ako se tutbent 2ahtev ne odnosi na novtan anos, merodavna je vrednost predmetaspera koja je tule oanaiow uh, ‘AKO je tila oiled suvise vsoko it suvigenisko oznadic vrednost predmea spor, sud 6, njlasnijenapripremnom rot, ako pripren-naroiste hje odréano onda na glavno raspravt, pre potetia raspraijanjao glamo) star, brzo i na pogodan naéin da prover tatnost oznaéene vrednost i utved vrednost predmeta spora. {2 ove 2akonske formuladje prolllaak da je sud dan po ‘Slutbeno} dunost da vod raéunao pravilnosti omaéene vrednost sera. Sud ée Prilitom provere conti postavleni tusbeni zahtev, tnjenice na Kojima se on femelj Defava se u pra da tule oznads mani tulbent afte w ee plaeanja rmanjegiznosasudskih tas 5 Cinjeniniosnoveuzbe ‘Tuailac Je dugan daw w2bi navede sve tnjence na kojima zaniva svo} sabtev. Cinjeniénim osnoven tuillac tanesi | predstavia sud stanje svar Jednom divornom odnosu u kome je doilo do spora a za koji smatra da mu daje fosnova da postavi odredeni zahtev. za donoSenjem presude. Itevremeno, Fonosenjem dinjenica,rulae obrazlade Svo} zahtey 2a presudu. tle lanast | pravno televantne tinjenice | tinjenlee hoje su laazvale spor® Neophodno je ‘ori legaist stilpisanja,poStovat gramatitha i pravopisna prvi stil mora biti sazet 1 jednostavan, a reéenice kratke | jasne, Cinjenice moraj biti ienete Ihronololt, lglénom redosledu kot Ee br2o odvest do sustine. One moraja bit volo precano oplsane {uobimu ko omogucava konkretzaciu 1 6, Sakai, Gadarso rosso pao, NS, 2004s 320.‘utbau parton pstph (pan tt lament im individualizaju spornog odness Cnjeninl osnov mora da bude postasijentako da tla w potpostsaopitisuda stvarnidogads On mora da bude Moen ne natin Koil omoguéava sudu da oceni, samo na osnovu navoda u tubs da It je opusteno pruzanje pravne zstte u Konkretno} pravtoj svar ida da ali da ‘otvori postupalea resavanje tog odnosn* 6 Omacenjedokazo ‘usilac je dutan da navede i dokaze Kojima se mote prover | utvrditi Istnitost fznetog tinjeniénog osnova. Keo dokazna sredstva, mogu se navesti Isprave, sashuanje svedoka, sasluSanje stranaka, wvida) i veitac. Uxoliko su pojedina dolazna sredstvalsprave, ane se pri uz tudbu, Dokaei meraju bit nnavedent tako da jasno upuéuju na koje se finjenice odnose. Ovo se nesumnjivo postife tao Sto se ispod svake fnjenice navodt idol kojim se ona dakzzue. U allem rokstaizneti su primer! kako tagleda navodene jednog einjeniénognaveda dokazakojim soon poral Primer. TuIa sarazvod braka Stranke su zaljutle bral Subote, 12, marta 2005. godine. le tog brakaimaj Jedno maloletn dete, sna Milan rodenog 2007. godine. DOKAZ: + lavod iz matine knjige wenéanih br. 25/2005. 0d 12. marea 2005. godine; * lzvod iz kjgeredenih za Milan jovanoviea od 9. decembra 2007, godine Primer2 wien ‘apovrata} duga ‘Tuten’ Miroslav fnkové je 15.januara 2020. godine uzeow za nos neva od 5:00.00 evra od tutioca Jovan Jankovia, sa rokom wraéanja od mesec daa, BOKAZ: + priznania odugu od 15, januars 2010. godine. na lnos od §.000,0 evra, Potpisana ad strane tu2ioea i tenog, + sasluane stranaka. 6. Senko, Gada poset pave, NE, 2004 22.7. Tudbent zabsey ‘Tutbontzahter je njvadnli deo tube kojim talc formule so) predlog. ‘ako bi trebalo da gas dispozitiv presude, adnosno formule kako bitrebalo da #as1 pojedinaéna pravma norma koh su treba da irekne presudom kien uso fudbent zabtev.9U parnlénom postupk sud adlugufeu gracama zahteva Kol st postavijen u postupka (2 3 ZPP). Da btuiba bila dopustena tuzbent zabtev mora bit Jasna | preeino adveden -subjktivna tobjltivna, TuBbentvahtey e odreden subjektiva ukalike su tublac | tutent Identifixovan na propisan rain Kofim se fotkianja svaka sumnjaTufbent zaitey je odreden objeltiyno uke je taéno fdredena vrsta pravne zaitte koja se od suda trai, odnosno sadrina | abim pravne postedie dj se aicaje tat. Sud je vezan 2a postavlien|tubbenzahtev i Subjektlmom I objekienom smisl. Postupkom ne sine bit obuhvaéen niko ko tub: nije oznaten kao stank, nti sud moze dosuditi mimo i preko tuibenog zahteva Usvajanjem euRbenog zahteva on se sadrBinskprenos! pojedinaém pravna norm frmulsanu aret preside.” ‘Tuaben’ zahtev sad trafenjetufoca u posed glaynestvatt=poredath tratenja (kamate, ugovorne kazne | dr.) Tusilae w tuibi mote istaé fedan glavni 2ahtev (na primer, da se isla kupoprodajna cena, da se vrati dug, ca razvede bral, 2 mote istai | vige tutbenth zahteva (na primer, ednom fwhom make _atevati razvod braka, poyerayanje doce na Euvanje i zdr2avane} U jin) tusbi tuailae mode da istakne WSe zahteva prot istogtwienog [objeltvna kamulacia) ako su svi zahtovt povezanl isin tinjeninim | pravaim osnovom (aa primer, tulle jednom twthom trai alma eset widows Stete kj su provzravan stim dogadajemy, Ako zahtev isu povezan stim enjeninim i pravnim esnovorn, foni mogu da se itaknu u jedno) tub protiyistog tweenog samo kada Je It sud ‘stwarno nadletan 22 svaki od avihzahteva | kada je 2a sve zahteve odredena ita ‘sta postupla (na primer, ne mode seu fst) tub abtevat azvod bra | deoba Zjednitke imovine). Zakonom je izuzetno dopustena kumulacija braénih 1 Smentacionth parnlca, brat parnica 2a, parnama puveravania deve a fuvanje 1 vaspltavane, il pateritetskih, odnasno.maternitesiih parnica. sa alimentacionim parnicama. “Tutlac mote dva tl vise wtbenth zabteva w medusobnay vei ds fatale Jeno) tui (eventuaina kumulacija) na nain da sud usvjtsledel od th zateva, ako nade da prethodni zahtev nije osnovan. Na primer, wilacrusbon zahteva Ispunjenje ugovora, 2 istoyremeno posta i eventualni zahtev 2a vraéanjem Japoprodajne cene&naknadom Sete 2a sea} da sud utvrdl da je ugovor misty. Eveatuatna kummulaja je moguéa samo ako je Sud stvarno nadlezan 2a sta od th ahteva jako je za sve aahteve adredena ita vrsta postuple (8 297.290) Reploat fckonomignos, racionalnost, pravmne sigumost i efikasnost ofravdavaju 9. Sto Gad rose pes Ni 204 322 = Keen 8 Sten, Gk pone pe Noi Sa 20.208Jos uaratrom prin am, ” bo Adopustenost objektione kumulacie,naroito eventualne kumulacije jr se na ova) hatin predupredaje vodenje novih panic, “Tusac kot u tuZbi tradi da mu Se dosudl ‘spunjele dugovan> dinidbe ‘mote da predloi da twieni umesto dugovane Ginidbe plat! edvedentnavtan! nos il da ispuni neku drugu éinidbu (alternatimo ovlaSeenje tuZenog). Sud we dusan da spitule da navn! l2nos kote ttle prihvato da primi umesto digovane nenovéane fnidbe odgovara vrednosti nenovéane Cnidbe (E196, PP) ‘SadrZna tu2benog zahtevazavisi ad vrste pravne zai koja <> traf zavisnastl od sadrine pravne 28tte koja se tzbom tai ivrsenaje pode twibi na tufbu za osudy na Cinidbu (kondemnatorna wwaba), tufbu 2a atvrdenje (Geklaratrna tuba) preobratajna konstitutvna) tuba, 8), Tuaba 2a osudu na Hindu (Kondemnatorna) ‘Tutba za utvrdenje predstavja nazastupljeiju tu2bu w praksl Natesee, twallae zahteva od suda da tuzenog primora da uni nesto So je dutan a on dobrovolinonece. Cnidba se mote sastjatiu Enjenju,nedinjenju, uzdravanje i trplenj. Na primer, tua Kojom se zateva vratanje dug, tba Kojom strat da se prekine sa daljm uznemiravanjem rutioca w ralrnom korSéenju pose, tuba kKojom se zahteva od tuZenog da ne spretava prez preko svog zemlja, tuiba kojom se zahteva da seu odredenom vremenv waded od baulanjasvoje delatost ako ne bi ometaa susede, U zavisnost od toga sta se tufbom za osu na indbu trad, raz 36 ‘aba za osudu na dospela Cinidbu, tu2ba 2a osudy a bude Enidbu tuba 2a ‘osudu na propustanje. Tuaba za osudu na despelu Cindbu je najedt tip kondemnatorve tube ‘Ovom tutbom euflaezahteva da sud osu tuZenog nalspunjene Enidbe koja fw moment podizaaja ibe dospela. Daspelost inidbe predstavlla ‘materjlnopravnu pretpostavku 2a uspeh ave tthe. Zakon parniénom 2ostupka propisuje da sud moze da nalol tu2enom da lars odredenu fnidb samo ako je ‘ona dospela do zaljutena glavne rasprave(€L 343 st. 1.ZPP), [x ovoga soll 4a nedospeost dinidbe w vreme podnosenja tu2be nije smetnja 2a pokretanje | vodenje postupka. Tuiba za osudu na buduéu dinidbu Zakon © parninom posuple je propisao situaife kada je moguée trait | esudu na enidbe koje nist daspee do Zaldjucenja glavne rasprave, 1. Ako jeu ptanjzahtev2adavanje: 2. Ako se tadbom zahteva naknada sete u vdu rent abog iggublene zarade I drugih prihoda po osnovu rada il bog iagublienog lzdrdavanja(&L 343 st. 2. 0) 3. Tutbom kojom se zahtova predaja ill preuzimanye stvari Koje ss date zakup moie da se podnese | pre prestanka zalupedavnog odnosa, adnosno pre Mlospetost abavene (8.343. st. 3. 27°)epg aot U kondemnatorno) tu2bi se mora navesti | rok u kome je dun da ive finidbu, Role za izvrSenje Ginibe Je 15 dana, ukolko posebnim propsom nije Arugadie predvideno. U meninim | Eekovnim stvarima Fok za i2vrene je osam dana, Tudba 2a osud na propuitane. Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osuda tuzenag ds propust vsenfe odredjene rade Kopm se ws Povreda il ugrozava kakvo subjetivno pravo tuzioca. Kendemnatomns tuzba za Propastane je njvazni oblik zastte hiioca od nelojane utsmice a tris, ‘monopola i povrede pravakonlurencie, Primer kondemmnatorne tbe, ‘OsNOVNOM suDUU BUJANOVCU ‘TUZILAG NilovanoviéSrdan iz Bujanovea ul Vojvode Miséa 2/12 ‘TUZENI: Petrie Dragan a Bujanovea, ul Vojvode Misia 4/12. Predmet spors: povraés dig ‘Veednost: 50.0000 dinara ‘TuIna ‘Tutlac Mllavanovié Sedan je 12. marta 2012. godine pozajme tuZenom Potrovi Draganu anos od 50.000,0 dinara, DOKAZ ‘© prlnanica o dugu od 12. marta 2012. godine na ios od 50.0000 dinara hapisana i potpisana od strane weno, 4+ Sesusanje svedoka Perovie Ane, supruge titenog, + sasluSanjestranaka Tusilac | tuzen! su dugogodisnje komiije { prijtelj. Tula je twzenom ppozajmio nova, jr mu je tno trebao za plaéanje rate za stan. Novae jetrebao da ‘a wratinakon mesee dans, Medutim, nakon isteka dogovorenog roka, uprkos brojnlm pocsetanjima 0d strane tuiocs na postojanje duga, tute! nije vrato pozajljan Sunn novea. 5 ‘brirom da je proilo vige od sedam mesech od kada je tent treba> d3 vrai pozajmicy, 1 kako je ofjgledno da ne pokazuje spremnost da svoju obavecu ‘lobrovolino spun. ttilae predate sudu da ov eusbu uzme u postuyak levede predlodene dokaze i donesesledeéu PRESUDUUsvaja se tutbeni zahtev | obavezuje se ten! Petrovié Cragan le Bujanovea da tutiocu Milovanovie Srdanu isplat tznos od 50.000,00 dinara sa ‘akonskom zateznom kamatom poéev of! 13. aprila 2012. godine, kao i da mw rhaknadi troSkove spora, sve u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove resude, pod pretnjom priaudnog vrSenja, UBujanoveu, dana Snoverbea 2013. godine Tula, 1b) Tusbazautvedenje(dearativna) ‘Tutbom za utvedene tulac zabteva od suda da utvedi pastojane, odnosno nepostoanje nekog prava il pravnog odnosa, povredu prava lost il stinitos, fdnosno nestinitost neke isprave. Nome se otkanja nezvesnost w pravalm ‘dnosima. Na primer, da je zakljuéen ugovor a zakup da tile ima prave miZnog prolaza na nepolretnost tuzenog, “Tutba za utvedenje mote da se podnese ako tutlac ima pravn interes da sud utvei postojnje, odnesno nepostojanje nekog spornogprava ill pravnog ‘dn0sa, pre dospelost zahteva 2a Cini i Istog odnosa i tines, dnosno heistinitost nee isprave, st ako futilae ina nek drug! pravnl interes. Na primer, kod ugovora o kupovinicelog ovogodsnjeg roda nekog ploda, slau da tuZeni asporava ove pravo ttlocs, tulae moke | pre njthovog sarevanja zahtevati da se lutvrdi njegove prave. Tubllac Je dulan dau tw2hi dokate postojanje pravnog Interess 28 podizanje ove tufbe. Twila ée imati pravnl interes ukolla posto nelavesnost u pogleds buduéeg ostvarenja nelsh njegovih prava ‘to! mote renuluratisporom u buduénost. Ukoliko tllac ne navede okolnost i kojlh protailz!njegov Ineres, sud Ee odbacit tuzbu, Tuba 2a wtrdenje meze da se Podnese radi utvedivanja postojania, odnosne nepostoanja.njenice, ako je £0 predvideno zakonom. Tuaba 22 utvedenje povrede prava lnosti mote da se Potinese bez obra da i je postavijen zahtoy za naknadu Sete ii drugizahtey(&L 194. ZPP). Na primer, esto se deSava u sudsko) prakst da tulae same zahteva deldarativnom tuzbom da sud utved! postajanle diskriminatornogponaSania tulenog, bez postaljanja zahteva za nakadt Sete, Presuda Koja se donost na ‘osnovu deldaratione tutbe nije podabna za fzveSenje. Ukoliko taéent we ispunt ‘svoju obaveru koja proistie iz odnosa 2a koje sud utvrdio da post, lac €e rmorati da podnese'kondemnatormu tuzbu Kojom ée sud da osudi tufenog na id, Primer deklaativne tube, OsNovNoM supU U NISU‘TUZILAG: Fez Danijela iz Nisa, ul- Moravska br 14/5, hojuzastupa adv Zivkowie Sadan Milena iz Nia, po priloenom punomodju ‘TUZENI Sabanovié atan iz Nisa 5 Baljinac br. 17,opstina Merosina Prilozi:2 Predmet spora:wrdivanje oZinstva wioa ‘Tula ewtent su se upoznal januara 2004. godine kada je ten! poteo da iu Kafan “Stari kum” ge je kao kuvarica radia tui. Novi adnasi su velo bree postal veoma bls. Tuzen’ je dolazio u kueuroditeja ual, kojom prilikom Je Esto istcao svojeezbine namere dasa nom za brak fim zaraeidovolino ‘hovea 2 fanajlvanje ku. Obecanja da ¢e zak brak sa twos tuden! Je ddavap iu prisustv ost zapotjenih u kant Maja tutioca | tueniotpoell su da odravajuintimne odnose, pa je zateta i rodena Fepié Mirjana 11. mart 2005, godine oKaz: ‘Teva ia magne ig rodenh za Feeié Miran od 15. rar 2005, godine, otokopiia + SasluSanje svedoka: 1, Fejié Mirela, maja tuje fe Nia, ub ‘Morava br. 14/5; 2 Fie Hasan fz Nia, ul. Moraska tr. 14/5; ‘Miu Slavia ia Nig, ul. Kost Stamenkoviea br 2/7 Sasiufanestranaka Kaca je tuilac saznao 2a trudnoéu tuiene, najpre je pokaaivan da je radostan Usestovao jeu planovima za zapotinjnje 2ajednithog Ziveta sa twljon i njni roditeljima- Casto je Kolege Ko su adi aa DOKAZ: + SasluSanje svedoka: 1. Fejié Mirela, maja twije fz Nia ul Morava be 14/5; 2 Fete Hasan Ge Nis le Moravaka tr, 14/5: 3 “Mii Sli in Nisa, ul. Kost tamenkoviea be. 2/7 + _Saslusanjstranaka Medutin, poste eri meseca tuien je ber ret nestao. Od kolega je szanala da je ‘tito ie grada 1 otfa0 kod rodaka w Leskovac. Po odlaskw f Nia tufen je Prekinuo svaki kontakt sa tuiljom, poteo ak da se ke. Ka mv je tua javila {a se porodila da je dobloCerku,neprao je dae on ota deta Na poz matieara, akon rodenja deteta odbio je da prizna Fejelé Mrjanu kao svcje dete Mal ejzié Mirjana je meduti, dete tudenog. DOKAZ: ‘+ Modicinsko vostatenje, + Saslusanje svedala: i. Fejlé Mirela, majka cuilje tz Nia, ul Moravska br. 14/5; 2. Feaié Hasan i Nia ul. Morayska br. 14/5; 3, [Mii Sli iz Nia, ul Koste Stamenkoviea be. 2/74+ Sasusanjestranaka ‘Tula prediate sudu da ovu tuzbu uzme u postupak,favede predotene Aokszei donese sedets PRESUDU UTVRDUIE SE da je twioni Sabanovié Zlatan, tz Nia, roden u mestu Bataina, opStina MeroBina, 12.10.1955, godine, od oea Sabanovié Murata majke Sabanovie Mele, rod. Hasanovié, PRIRODNI OTAC mal. Fee Mrjane,rodene 11, ‘marta 2005. godine w Nsu, od majkeFejaié Daniele (z Nia NALAZE SE matitarn SO Ni dau rok od 18 dana po prijem pramnosnane presude ivi ogovarajuélupis u matinoj kaj rodenih za 2005. din na stant bro} 124, OBAVEZUJE SE tient Sabanovié Zlatan dana me doprinosa xa ladrtavanje svoje maoletne éerke, tulje Fejié Mirjane plata meseéno fenes od 5,000.00 dinara potev od Loktobra 2005. godine. Dospele doprinase 2a ‘adrdavanje po ovo) presudltutent Sabanovié Zlatan je dutan dail ti Feaié Danjleu roku od 15 dana po prjemu otprava presude, pod pretnjom prnudnog lavsena, ‘UN, 12. avgusta 2005, godine Tut ¥) Konstitutina tuba ‘Tutba za preinagenje pravne situacie(Konsttutivna tuba) je tuba kojom ‘alae trai da mu prada pravo da promeni odredent pravnu stadt Kojom _zahteva od suda da svojom odukom to in. Promena se moze asta w 1. Zasnivanja novog pravniog odnoss, Na primer, tulba radi wtrdivania rmaterinstva lofty 2. Proment odredenog pravnog odnosa. Na primer, twlha za poveéanje th smanjenjealimentace,tuaba za poveéane Il smanjenje ugovoree kazne, ‘utba za poveéanje rate po osnovs naknade sete; 5 Prestania odredenog pravnog odnosa, Na primer, tba 28 raskidugovors, ‘ub a razvd brake Tuilac podize ovu tuibu kada promeny ne mofe da izazove svojom {ednostranom ijavom volj,veé je neophodna i saglasna izjva voje druge Strane koju ona ne dale Na primer, tuba 2a smanjenje ypovorne kazne U invesnim sluésjevima tutilac mora da podigne ovu tu2bu Jer akon ne orvojava preinagenje pravne situaje samo na asnovu sagasaih tava vola strana. Na primer tuba a vod braPrimer konsttuivne tube, ‘OSNOVNON SUDUU NIU ‘TUZILAC: Perunovié Marie Nia, ul. Bolevar Nemanyiéa br. 18/12, kojuzastupa ay, Tasié Milena i NBa, po prilodenom punomogju ‘TUZENI: Porunovié Dragan Ni, ul Utel Tasina be 4/2 Priloz: 3 Predmet spora:22vod braka ‘TuIDA Stranke su zdutle bral w Ngu, 21. septembra 2010. godine. 2togbraka smaju edo malleto dete, éerku Perunovié Slaview rodenu 2. jula 2012. godine. DOKAZ: ‘+ Iavod ie matine nige venéanihbr.65/2010 od 21. septembra 2010, godine, ‘+ Tavod ie matine knjigerodenih 2a erunoveSlavicu od 2 la 2012 godine. ‘Tokom tajana braka, amedu stranaka je esto doll do nesuglasea asta usled raziitog pogleda na 2ivot. Ovo je rezultiralo gest sikobima | rnemoguénosu refavanja osnovnih pitanja Koja se tig lth odnosa,fedavanja i vaspitanja deteta Usted togebratnt odnos su oxbiljno | trajno poremedent | presale da se ostwaryje sera bala, Tuden je aprila 2025, godine napustio stan w kame su do ‘ada zajedno diel éime je prestalanhovazajednicaZivota DOKAZ ‘+ SasluSanje stranaka 1 tok trajanja brane sajednice supruinil su ste zajednigky imovin, stan u Nis uul Bulevar Nemanja br-18/12, povrsine 45 kvm kaise milaz na 4 tom spratu stambenog objekta upisanog u Katastru nepoketnesti oftine Nis, atastarsey pares br 6561/1 KO N-Mesijana | upisan kao 2grada 12 list epokretnost be 2341 KO Nis-Mediana, DOKAZ: ‘+ Invod i atastra nepokremost KO NIS-Medljna, fotokopie (0d Jada Je napustio zajdnicu 2ivota, tuZenlretko odrdava ednose sa svojom maloletnom éerkom, nti uéestvaje w snoSenju trskova neopiodnh 2a namirenje osnovnih potreba koje se odnose na hranu, odeéu, obuéx i njeno Stolovanje. og svega gore navedenog, dalle odraavanje ove zajednce Je bez lhalovog smisi er ne samo da su odnot ized bragnih drugova oz tro{alsa pana psp pj te poremeéeni, vee je nkolike meseci flit raskinutanjthovs braénazaeica te Se ne astvarue svrha braka.§ obzirom da tuilja nije uspela da se sporazumno ogovori 0 natinu lzdravanja | odrlavanjalgnih odnosa twlenog sa ajhovom Zajednigkom maloletnom éerkom, niti je uspela da se dogovori oko podele Zajeditke imovine, predlaze sudu da sprovede potupak w ovo} pravmsj star, lavede prediozene dokaze donese sedeé PRESUDU RAZVODI SE brak lzmedu PERUNOVIC DRAGANA fz Nisa, rodenog 12. fanuara 1978. godine u Nigu, od ca Perunovié Radosava | majke Terunovié Milunke, i PERUNOVIE MARIJE (dev. Stojanovie) iz Niga, rodene 3. mata 1985. godine, od aca Stojanovié Dragoslava i majke Stojanovié Nile, zakiéen 21. Septembra 2010. godine w Nu, upisan u matién kay ventanth br. 65/2010, na ‘osnovn él, Porodiénagzakons, Na osnova @L 77. st 3. Porodiénog zakona, zajedniéko malolemo dete stranaka,Perunovié Slavica, rodena 2 ula 2012. godine, POVERAVA SE til kao ‘majel na samostalno viene roditliskog prava. OBAVEZUJE SE tZeni da odréava ligne odnesesasvojom mal éerkom skid sa 2.61.2 Na osnow EL 194, PZ konstitige se liénashudbenost, pravo stanovanja na stam Niu ul Bulevar Nemanja br.18/12, povrine 45 kvm koji se naazi na 4-tom spratu stambenog objelta upisanog w Katasteu nepokretnos® opine Ni, eatastarskojparceli br, 6581/1 KO Nit-Madijanatupisan ka agrada bru list nepokretnost br. 2341 KO NiS-Medijana u korist Perunovie Meije mal. Ferunovie Saviee OBAVEZUJE SE twieni dana ime svog doprinosa za ndr2avanje mal, deteta plaga meseéno 30% svojih redovnih meseenlh novéanih primanja | to potev od PodnoSenja tube pa ubuduée sve dok ta obaveza bude taal ‘OBAVEZUJE SE tuZen da tual nalmaditroskove parnignog post, LUN, 2, Februar 2026, godine Tuba, 8. Potpistutioca Nakraju teksta tube, u donjem desnom ug treba da stoi svojeruén potps utioca 2, Falultativn element tutbea1 _ ropa Rando fakutativme clemente uabe spadalu pravnl osnov | tuibenlpredog, U formalnom sms, tha fe pizmeno ome je sadréana tuzbena parnitna raga ‘Uovom smishy,eudbeni podnesak mode, pored same tbe, sadréat | relee droge parniéne i materijalnoprayne radnje tuioca: predlog 24 obezbedene dakaza, Zahtey za obexbedenje parnenihtroskova, zahtey za idavanje pvremene mere | dr. Oui element tuabenog pismena ne predstaijaju cusbu u materjalner smisly, vveépasebne parniéneradne kaj su sadrZaneu izhenom pismen, 1, Pravn osnov tube Sud Ge da postupl po tut | ako ttla nie naveo pravn osnortusbenog ‘ahteva, Pravniosnoy predstavjapravno pravile iz kojeg peo pravo eutioca «amy se dosudi ono So tuzbom zahtova, Pravni osnow tube fine pravn propist pod koje treba svest!enjenice. Ipak u praks,w tub se on redovna navod § fobrarlade, Medutim, Iako je tulae naveo pravnl snow, sud nije vezan 2 nea, Tudbu mogu podneti§ saci i pravno neuke stranke, 2 24 pravau kralifkacl tutbenog zahteva neophodno je pravnitko obrazovanje. AKO se iz navedenog ‘osnova srancl ne mode dosudtl ono St tra, sud fe ddan da Ispta dali posto ‘ki drugipravaiosnoy koji bi omogucie da se pontivno odgovori na ale zahtev. (Ova duinost vite korene jz rimskog praa iCuvene sentence “Iura novit cuia’~ sud ana pravo “Tuillacinzetno trdba da navede praval osnov wkoliko je mopués a ita injenicaproizvede rasta pravaa dojstva. Tako, na primer, ukolik twtlae samo navede utu2bi “tuden! je janara 2015. godine tebao da plat cg fznosi od 1.000 evra sobzirom dao nije uno, trad se da ga sud obavede na plaéanje pomentog fanosa” Ovava tufba je neuredna i tla bt vdbaéena jer ne postoi potpuno finjeniéno stanje nth pravna kvalifikacia, jer je moguée dugovati i po. osnovu ‘ugovora 0 prodaj, ugovora o zajm, zakupt i. Navodenje pravnog osnova t ‘vom sluajujeneophedne kako bi sezahtevindvidalizitao.° 2, Tuten predlog ‘TuBbent predlog je onaj deo tuzbenog podneska u kome tua formule taro presude onako kako ona, o njegovom misljenju treba da gas. Utuabenom predlogu treba jasno da bude odredena pravna zaitia koja se trai. aot bi | {ndrina prave posledice koja se presudom ta. U tulberom poduescutuZbent predlog dlazna kraj, nakon twibenog zahtevs. Primer 5 Kah Grasso psp, Suraj, 1961, 310 "+ eta Soni, Gane peso pv. Nv S204, 208, "56. Sai, Grats poss pao NS, 200 S323,‘atu pannom sosuohu (glam wt eeert) 1s. ‘Tutlja predlate da sud zakade glavnuraspravu, iavede predlotene dokazel donese PRESUDU COBAVEZUVT SE se tuten! Ie Mlo8 da na me idrZavanja Gerke mal. IKé Ane placa meseéno iznes od 50% od svojezarade, potev od dana podnosenja ove tufbe, na tekutiratun zakonskog zastupnika mal Iie Ane ~ majke Ihe Vesne Daspele nose e dutan splat odjednom roku od 15 dana od pijema otpravka presude, a naredne za svaki mesec unapred,najkasnlje do 100g u meso, pod pretnjom prinudnog izeseaja, ‘OBAVEZUJE SE se twseni da tuali naknadi troskove ovog rarniénog postupka, 1 visini Koju odredi sud, u roku od 15 dana od prjema otpravka ove presude, pod pretajom prinudnogivSenja, Ko Sto jeu radu ve istaknuto,rutba predstavlla veoma znatajen pravnl alt koji se pokreée pariéni postupak: Pokretaje parnice zavistiskjeivo od ‘ole tuZioca. Ona predstavlia pravno sredstvo kojim tuilae kreée u borb 23 zaSitu svog povredenog ugro2enog ll esporenog gradanskog subjeltivang prava Medutim, da bi ostario svoja prava tusbs mora, pored posedovanja zakonom propisanihelemenata ispunit i neke druge zahteve. Ona mora biti porpuna, asta, Fanumliva, Konciana,logi'na. Neophodno je Korisitt legalisteh st pisana, postovati gramatica | pravopisna pravila stil mora bit set | jednostavan, a Feenice kate jan. "Tutba najpre tra da sade sve element oj sa propison kao obavezni ‘2a sve podneske, Pored toga, tu2ba mora sadeat | elemente oe akon propsule kao obavezne s abzirom na speciiénast pravne zastite Koja se njome zahteva Obaverni clement tbe predstaviiaju minimalnu sadrdinu tuibe t bez nh sud nece uzetttudbu u razmatranje vee Ge ona biti odbaéena, Tubba moze sadréati | Falaatione elemente, | njfhovo navodenje 2akon prepusta voli same tanke & if efkasnijeg za nj povolinieg vodenjapostupla. Upariénom postupku sud edlutuje u granicama zahteva koji su postavijent u postupka, on ne moze esuditi, odnasno abavezati na adredeno Ponafanjenikoga ko nile blo oznaten utuibi kao tun iti mode suai preko i ‘mimo postavlienog abteva. toga, ostvarlvanje tzatitaprava tulloca zrlige od same tuzbe, odnosno od toga kako je formulisan tibet zahte, od Einenica na ojima zasniva tahtev | dokava koje fe naveo Kojima se mate prover njihova {sunitost Cinjeniénl esnov mora da bude tloZen na natin Koji omogueavs sud da ‘cen samo na esnovu navoda utu8b dal je dpusteno pruZanje pravne zai Keonkretnoj pravnoj stwar i da lida odiuét da otvori postupale za rebaanje tog odnosa LiTeRATURA|Poznié Borivoje, Vodineié Rak, Vesna: Gradansko procesnopravo, Beograd ano, Radovanov, Aleksanda: Gradansko proces prave, Novi Sa, 2004, Stankovig Gordana:Gradansko procesno pravo, Ni, 2010 Sarovié, Borvoje, Kea, Rano: Gradansko procesno rave, Navi Sad 2004, Suds slovak stunt glasnie RS br, 10/2009, 7/2011, ‘viva, Sina, Dik, Mihab:Gradansko procesno pravo, Zagreb, 2004 7Zakono elektronskom dokument, ,Sutben!glasnk RS", br. 51/2008, ‘akon o elektronskom potpsu, SluZben glasnk RS, br. 135/200. Zakon o parninom postupku, Si: lasik RS, br. 110/2009, 70/2011, 39/2012 89/2013, 410, Zakon o shutbenojupotrbiezia i pisma, Sl lasik RS” br. 91, 53,93, 76/93 8/94, 101/05; 30/10, CLAIM IN ACIVIL PROCEDURE (CONCEPT, TYPES AND ELEMENTS) PHD Dragana Randjelovie Abstrakt: A claim isa very important legal document that represents initia procedural actin leigation. No cai, no ligation (nemo tae sine actore). However, initiating {ofthe ligation wil depend primary on whether dhe elim is propery composed. If the claim is incomplete ar incomprehensible, the court will reject Ie Or the odher hand he prosecutor in the claim determines the limits ofthe claim, ond determines the boundaries of discussions ond decision-making inthe judicial proce. Tei therfore essential hat che claim contains all the elements required by lox. However, ‘elenot enough eins mechanical stating. The monner and sein which ie de fare importante, that make ie understandable. tn thi paper the author wil ry to ‘analyze che stazutory content ofthe clam and ts mandatory and optional element ‘The analysis followed by characteristic examples from practice inorder" improve understanding and application of egal provisions Keywords: a claim, the content of the claim, the division of the claim, tigation