JAVNA USTANOVA GIMNAZIJA OBALA SARAJEVO

SKENDEROVI DENIS

NEUTRINO

MATURSKI RAD

SARAJEVO, JUNI 2015.

 Javna ustanova GIMNAZIJA OBALA Sarajevo

MATURSKI RAD IZ FIZIKE

TEMA: NEUTRINO

MENTOR UENIK
Mevludin Malievi, prof. Fizike Denis Skenderovi

SARAJEVO, JUNI 2015

SADRAJ

UVOD.........................................................................................................................................1
1. POJAM NEUTRINA ............................................................................................................. 2
1.1 ta je neutrino? ................................................................................................................. 2
1.2 Tipovi neutrina ................................................................................................................. 2
1.3 Historija neutrina .............................................................................................................. 3
2. IZVORI NEUTRINA ............................................................................................................. 5
2.1 Solarni neutrini ................................................................................................................. 5
2.2 Geoneutrini ....................................................................................................................... 5
2.3 Kosmiki neutrini ............................................................................................................. 6
2.4 Atmosferski neutrini ......................................................................................................... 6
2.5 Neutrini nastali iz ljudskih aktivnosti ............................................................................... 7
3. DETEKCIJA NEUTRINA ..................................................................................................... 8
3.1 Kovan-Rejns neutrino eksperiment .................................................................................. 8
3.2 KamLAND ....................................................................................................................... 9
3.3 Super-Kamiokande ......................................................................................................... 11
3.5 K2K ................................................................................................................................ 13
3.6 Problem solarnih neutrina ............................................................................................... 14
4. BUDUNOST ..................................................................................................................... 15
ZAKLJUAK .......................................................................................................................... 16
LITERATURA ......................................................................................................................... 17
OCJENA MATURSKOG RADA............................................................................................18
UVOD

Dugo sam smiljao temu koju bih mogao obraditi u maturskom radu jer sam htio da
bude interesantna ali opet shvatljiva. Onda me je moj profesor preduhitrio i dao mi upravo
ono ega se nisam mogao sjetiti- neutrino. Uzevi u obzir da je to oblast kojom se nauka bavi
tek 60 godina, znao sam da nee biti lako doi do informacija. Svakako da u naoj dravi
nemamo adekvatne pisane literature o ovoj temi, tako da sam se koristio iskljuivo
internetskim izvorima, koji su mahom bili na engleskom jeziku. Poto internet i nije poznat
kao najsigurniji izvor informacija, koristio sam vie sajtova koji bi govorili o istoj temi kako
bih uporedio i potvrdio pojedinane teze. Ruku na srce, nisam imao ni predstavu o tome ta je
neutrino, tako da sam izuzetno sretan to sam dobio ba ovu temu jer sam sve vrijeme imao
osjeaj pravog istraivanja, a ne ponavljanja onoga o emu sam ve stotinu puta sluao. Poto
je neutrino nevjerovatno sitna estica (kao to ete proitati u radu), nema mnogo slika, a tih
nekoliko kojih ima su veinom prikazi detektora ovih estica. Trudio sam se da izvuem sve
bitne injenice na takav nain, da ih svako ko proita moe bar priblino u glavi predstaviti,
koliko god sitan neutrino bio. Mislim da mi je najtei dio izrade ovog rada bio prevoenje sa
engleskog na bosanski, jer iako teno priam engleski, nije uopte lako prevoditi ga a da se ne
izgubi smisao, pogotovo kada se prevodi tekst pisan naunim jezikom. U prvom dijelu rada
objanjen je fenomen neutrina i vrste neutrina. U drugom dijelu navedeni su izvori neutrina, a
u treem detektori koji opaaju tj. detektuju neutrine. Na kraju su navedene brojne koristi
ovih sitnih estica, tako da je rad kao cjelina napisan da ga razumiju i ljudi koji su u nauci i
ljudi koji prvi put uju za pojam neutrina. Ovim putem bih se elio zahvaliti profesoru
Mevludinu Malieviu na odabranoj temi, pomoi pri razradi same teme, i na nevjerovatnom
strpljenju u radu sa mnom. Takoer bih se volio zahvaliti prijateljima koji su mi pomogli oko
tehnikih stvari i samog izgleda maturskog rada. Toliko o uvodnom dijelu, a sada se nadam da
ete uivati u itanju rada kao to sam ja uivao u izradi istoga.

[1]
1. POJAM NEUTRINA

1.1 ta je neutrino?

Neutrino je elementarna subatomarna estica bez naelektrisanja. Spada u leptone, spin

1
je polubrojni( h ) pa spada i u fermione. Posjeduju masu, koja je dodue mala ak i za
2

subatomarne standarde. Sva do sada opaena neutrina su lijeve helinosti (tj. realizovano je
samo jedno od dva mogua spinska stanja).

Neutrini nastaju usljed raznih tipova radioaktivnog raspada, nuklearnih reakcija kao one koje
se odvijaju u Suncu, u nuklearnim reaktorima ili kada kosmike zrake pogode atome.

Antineutrino je antiestica neutrina. To su neutralne estice proizvedene u nuklearnom beta

raspadu. Spin im je takoer polubrojni, masa im je izuzetno mala, ali za razliku od neutrina,
antineutrinu su desne helinosti. Antineutrini takoer reaguju sa materijom samo preko
gravitacione i slabe sile, to ih ini tekim za eksperimentalno detektovanje. Prvi put su
detektovani kao rezultat interakcije sa protonima u velikom rezervoaru vode.

1.2 Tipovi neutrina

Postoje tri vrste neutrina:

elektronski neutrino e,

mionski neutrino

tau neutrino

Imena su dobili prema leptonima koji su im parovi u standardnom modelu (slika br.1).

[2]
 Slika br.1- Neutrini u standardnom modelu

Trenutno najbolji nain za odreivanje broja vrsta neutrina je posmatranje raspada Z bozona.
Ova estica se raspada u bilo koji neutrino i odgovarajui antineutrino, i to ima vie vrsta
neutrina to je krai ivot Z bozona.

Postoje eksperimenti koji ukazuju na mogunost postojanja neutrina koji ne uestvuju u slaboj
nuklearnoj sili, znai koji nisu u vezi sa raspadom Z bozona. Saglasnost izmeu postojanja
est kvarkova i est leptona po standardnom modelu, meu njima i tri neutrina, daje dodatne
dokaze da postoji tano tri vrste. Ipak, konaan i ubjedljiv dokaz da postoje samo tri vrste
neutrina ostaje neuhvatljiv cilj fizike nuklearnih estica.

Dugo se vjerovalo da neutrini razliitih vrsta ne mogu da se pretvore jedan u drugi. Zapravo
mogli bi, ali pod uslovom da imaju vrlo malu masu. Ti prelazi, neutrinske oscilacije, su
opaeni 1998. za ta su godine 2002. Raymond Davis mlai i Masatoi Koiba dobili dio
Nobelove nagrade za fiziku.

[3]
1.3 Historija neutrina

Pretpostavka da postoji neutrino je prvi put data 1931. Godine od strane Volfganga
Paulija, da bi se objasnio energetski spektrum beta raspada, tj. prelazak neutrona u proton i
zatim u elektron. Pauli je pretpostavio da postoji neka estica koja odnosi razliku izmeu
energije i ugaonog momenta poetnih i krajnjih estica. Zbog njihovih fantomskih svojstava,
prva detekcija neutrina je morala da saeka jo 25 godina od kad je njihovo postojanje
predloeno.

Slika br. 2- Paulijeva pretpostavka

[4]
Godine 1956. , Klajd Kovan, Frederik Rejns, F. B. Harison, H. V. Kruz i A. D. Megvajer su
objavili lanak pod nazivom Detekcija Slobodnog Neutrina: Potvrda. Ovaj lanak je
nagraen Nobelovom nagradom za nauna dostignua 1995. Godine. O njihovom
eksperimentu, takozvanom Kovan-Reins neutrino eksperiment, emo govoriti detaljnije neto
kasnije.

2. IZVORI NEUTRINA

2.1 Solarni neutrini

Elektronski neutrini proizvode se u Suncu kao produkt nuklearne fuzije. Zapravo,

najvei broj neutrina koji dospiju na Zemlju jesu ustvari solarni neutrini. Nastaju takozvanom
proton-proton reakcijom (ovom reakcijom nastaje 86% od ukupnog broja solarnih neutrina),
koja glasi:

+ + + + (1)

Ili drugim rijeima:

2 protona deuterium + pozitron + elektronski neutrino

Takoer, oni su nusprodukt supernova (kod ovih dogaaja, pritisak u jezgru postaje toliki da
degeneracija elektrona nije dovoljna da zaustavi protone i neutrone da se kombinuju i stvore
jedan neutron i neutrino). Ovu vrstu emisije neutrina su otkrili ve pomenuti Raymond Davis
mlai i Masatoi Koiba.

2.2 Geoneutrini

Veina ovih takozvanih geoneutrina ( neutrini iz Zemlje) nastaju kao proizvod

raspada jezgara urana238 i torijuma232, dok raspadom kalija40 nastaju antineutrini. Detekcija
ovih estica realizuje se u instrumentima zvanim scintilatorni detektori. Koristi se reakcija

[5]
inverznog beta raspada. Tokom inverznog beta raspada, dolazi do interakcije izmeu

elektronskog antineutrina( e) i protona(p), pri emu nastaju pozitron(e+) i neutron(n).

p + e n + e+ (2)

Treba napomenuti da se ovom metodom mogu detektovati samo geoneutrini urana238 i

torijuma232 jer posjeduju energiju koja je vea od kinematikog praga koji iznosi 1.804 MeV.
Znaaj ovih geoneutrina jeste taj to daju znaajne podatke o Zemljinoj unutranjosti. Jedan
od glavnih ciljeva neutrinske geofizike jeste upravo sakupljanje geoloki bitnih podataka iz
geoneutrinskih mjerenja.

2.3 Kosmiki neutrini

Pretpostavlja se da kosmika pozadinska radijacija preostala od Velikog praska (Big

Bang) u sebi sadri neutrine malih energija. Osamdesetih godina dvadesetog vijeka se mislilo
da je ovo objanjenje za postojanje tamne materije. Neutrini imaju jednu veliku prednost
naspram drugih kandidata za objanjenje tamne materije: za neutrine se zna da postoje.
Meutim, i u ovoj teoriji postoje problemi.

Poznato je iz eksperimenta da sa su neutrini vrlo lagani. To znai da se oni sa lakoom kreu

brzinama priblinim brzini svjetlosti. Zbog toga se tamna materija sainjena od neutrina jo
zove i vrua tamna materija. Problem je taj da, sa tako velikim brzinama, neutrini bi teili
da se jednoliko raspodjele po univerzumu, prije nego to bi ih kosmoloka ekspanzija ohladila
dovoljno da formiraju grudve. Tako bi tamna materija sainjena od neutrina bila razmazana
i ne bi formirala velike galaktike strukture koje vidimo.

2.4 Atmosferski neutrini

Atmosferski neutrini rezultat su interakcije kosmikih zraka sa atomskim nukleonima

u Zemljinoj atmosferi, pri emu nastaju kie estica. Veliki broj ovih estica je nestabilan.
Ova nestabilnost je uzrok nastajanju neutrina. Nestabilno jezgro se raspada i emituje neutrine.

U Indiji je, kolaboracijom fiziara iz Indije, Japana i Velike Britanije, 1965. godine u u KGF
podzemnoj laboratorji dolo do prvog zapaanja interakcije izmeu kosmikih zraka i
neutrina.

[6]
2.5 Neutrini nastali iz ljudskih aktivnosti

Neutrini iz reaktora

to se tie uticaja ovjeka na stvaranje neutrina, nuklearne stanice su glavni emiteri.

Antineutrini nastaju u toku beta raspada neutronima bogatih fragmenata nastalih u toku fisije.
Uglavnom, glavna etiri izotopa za stvaranje fluksa antineutrina su uranijum235, uranijum238,
plutonijum239 i plutonijum241. Prosjena nuklearna fisija otputa oko 200 MeV energije, od
ega se otprilike 4.5% (9 MeV) odbija na emisiju antineutrina. Raunanjem se dolazi do
zakljuka da se 185 MW energije iz fisije gubi iz prosjenog reaktora i ne pojavljuje se kao
toplota koja bi pokrenula turbine, jer antineutrini penetriraju svaki gradivni materijal
praktino bez ikakve interakcije.

Nuklearni reaktori emituju 1020 antineutrina u sekundi, i ako je pravi broj mnogo vei
(priblino 30 puta vei), ali dananja tehnologija ne posjeduje sprave za detekciju antineutrina
tako malih energija.

Akceleratorski neutrini

Neki akceleratori estica se koriste za pravljenje usmjerenih zraka neutrina. Naime,

ova tehnika se koristi da bi se protoni velikim brzinama zabijali u stojee mete, te ovim
procesom nastaju pioni i kaoni. Ove nestabilne estice se zatim usmjeravaju u dugaak tunel
gde se raspadaju u toku leta. Ovako nastali neutrini emituju se u obliku usmjerene zrake.
Trenutno se radi na konstrukciji akcelatorske laboratorije u kojoj se neutrini proizvode kao
produkt raspada muona. Takve ustanove poznate su pod nazivom neutrino fabrike.

Nuklearne bombe

Nuklearne bombe takoer proizvode velike koliine neutrina. Fred Rejni i Klajd
Kovan su doli do te pretpostavke prije nego to su poeli traiti neutrine u reaktorima.
Fisijiske bombe proizvode antineutrine (usljed procesa fisije) , a fuzijske bombe proizvode i
neutrine (usljed procesa fuzije) i antineutrine (zbog prvobitne fisijske eksplozije).

[7]
3. DETEKCIJA NEUTRINA

Kao to smo ve spomenuli, neutrini su sveprisutne estice koje su tako brojne, da u

jednoj sekundi desetine milijardi proe kroz svaki centrimetar kvadratni naeg tijela, a da mi
to ne primjetimo. Meutim, zbog njihove vrlo male mase (milioniti dio mase elektrona), teko
ih je uoiti te se tako koriste ogromni ureaji da bi detektovali tek nekoliko neutrina. Ti
ureaji se najee grade ispod Zemlje da bi se umanjila interferencija kosmikih zraka, i
nazivaju se detektori neutrina. Pioniri u detektovanju neutrina su bili naunici Frederik Rejns
i Klajd Kovan 1956.

3.1 Kovan-Rejns neutrino eksperiment

Iako je Volfgang Pauli jo 1931. Pretpostavio da postoje neutrini, tek su 25 godina

kasnije naunici Rejns i Kovan to i dokazali. Klju ovog dokaza jeste upravo reakcija
inverznog beta raspada koji smo ve pominjali.

Slika br. 3- Frederik Rejns i Klajd Kovan u laboratoriji kod Savana rijeke, 1956.

Kovan i Rejns koristili su nuklearni reaktor kao izvor neutrino fluksa od 5 x 1013 neutrina po
sekundi po centimetru kvadratnom.

[8]
Neutrini su zatim reagovali sa protonima unutar dva rezervoara napunjenih vodom, stvarajui
neutrone i pozitrone. Svaki pozitron je stvarao par gama zraka () kad bi se ponitio sa
elektronom. Gama zrake su detektovane tako to su rezerovari s vodom postavljeni izmeu
dva rezervoara punjena tenim scintilatorom. Scintilator pri interakcij sa gama zrakama poeo
da emituje svjetlost u intervalima, a tu svjetlost bi detektovale fotomultiplikatorske cijevi.

Meutim, ovaj eksperiment nije bio dovoljno konkluzivan, te su otili korak dalje. Kako bi
detektovali neutrone, u rezervoar s vodom stavili su i kadium hlorid (CdCl2). Kadium je vrlo
efikasan apsorbant neutrona i zrai gama zraku kada apsorbuje neutron.

n + 108Cd 109mCd 109Cd + (3)

Preliminarni eksperiment je izveden u Hanfordu, meutim kasnije je premjeten Savannah

River u Junoj Karolini, gdje su bili bolje zatieni od uticaja kosmikih zraka. Mjesto
izvoenja eksperimenta nalazilo se 11 metara udaljeno od reaktora i 12 metara ispod zemlje.

Koristili su dva rezervoara sa ukupno 200 litara vode i otprilike 40 kilograma razloenog
CdCl2. Rezervoari su bili smjeteni izmeu trostrukog scintilatorskog sloja koji je ukupno
sadravao 127 milimetara fotomultiplikatorskih cijevi.

Nakon nekoliko mjeseci sakupljanja podataka, doli su do brojke od tri neutrina po satu. Da bi
bili apsolutno sigurni da su evidentirani neutrini neutrini koji su nastali gore navedenom
reakcijom, iskljuili su reaktore i pokazali razliku u mjerenjima.

Predvidjeli su da e povrina poprenog presjeka reakcije biti 6x10-44cm2 , a mjerenjem su doli do

broja 6.3x10-44cm2. Rezultati eksperimenta su izdani 20. Jula 1956 u naunom listu Science.
Klajd Kovan umro je 1974. Frederik Rejns je 1995. godine dobio Nobelovu nagradu za
doprinos u neutrino fizici.

3.2 KamLAND

Kamioka Liquid Scintillator Antineutrino Detector (KamLAND) je eksperimentalni

ureaj sagraen u Kamioka observatoriju, podzemnoj ustanovi za detekciju neutrina u blizini
Toyame, Japan. Njegova svrha jeste detektovanje elektronskih antineutrina. Oko KamLAND-
a je smjeteno ukupno 53 japanska komercijalna nuklearna reaktora, koji slue kao izvor
[9]
spomenutih elektronskih antineutrina (ve smo govorili da nastaju kao nusprodukt raspada
fisijskih produkata).

Slika br. 4 - ematski prikaz KamLAND ureaja

Vanjski sloj KamLAND detektora ini posuda graena od nehrajueg elika iji dijametar
iznosi 18 metara, sa ije se unutranje strane nalazi 1879 fotomultiplikatorskih cijevi, od kojih
svaka ima dijametar od 50 centimetara. Drugi, unutranji sloj sadri najlonski balon dijametra
13 metara napunjen tenim scintilatorom mase 1000 tona koji sadri mineralna ulja, benzen i
fluoroscentne hemikalije.

Pored balona, u ovom sloju se nalazi i ne-scintilirajue, proieno ulje koje balonu daje
plovnost i slui kao pufer u odvajanju balona od fotomultiplikatorskih cijevi, te slui kao
dodatna zatita od vanjske radijacije.

Vanjski i unutranji sloj KamLAND detektora okrueni su erenkovim detektorom od 3.2

kilotone koji slui kao muonski detektor i titi sistem od uticaja kosmikih zraka i
radioaktivnosti.

[10]
KamLAND se koristi reakcijom inverznog beta raspada za detektovanje elektronskih
antineutrina. Antineutrini putuju iz reaktora udaljenih 180 kilometara od detektora, te pri
ulasku u KamLAND moe doi do spajanja elektronskog antineutrina i protona iz scintilatora
ime poinje reakcija inverznog beta raspada (2) . Nastali pozitron oslobaa energiju te se
ponitava. Preostali neutron se termalizira, te se nakon otprilike 200 sekundi spaja sa
protonom pri emu nastaje deuteron i foton energije 2.2MeV.

Scintilator zatim emituje svjetlost koju detektuju fotomultiplikatorske cijevi i dolazi do

detekcije elektronskih antineutrina.

3.3 Super-Kamiokande

Super-Kamiokande (punim imenom Super-Kamioka Neutrino Detection Experiment,

skraeno SuperK, SK) je neutrino observatoriji smjeten ispod planine Kamioka u Japanu.
Ovaj observatorij trai raspad protona, studira solarne i atmosferske neutrine, i pazi na
mogue aktivnosti supernova u naoj galaksiji.

Detektor je smjeten 1000 metara ispod zemlje. ini ga cilindrini rezervoar od nehrajueg
elika visine 41,4 metra i prenika 39,3 metra, koji sadri 50.000 tona ultra-iste vode.
Detektor je podijeljen na unutranji i vanjski detektor. Ovaj sistem sadri i 11.146
fotomultiplikatorskih cijevi sa prenikom od 50 centimetara koje su okrenute prema
unutranjem detektoru i 1.885 cijevi sa prenikom od 20 centimetara koje su okrenute prema
vanjskom detektoru.

[11]
 Slika br. 5- Popreni presjek SuperK detektora

Interakcija izmeu neutrina i elektrona ili jezgara atoma vode moe proizvesti nabijenu
esticu koja putuje bre od brzine svjetlosti u vodi. To stvara kupu svjetlosti koja je poznata
kao erenkova radijacija. Takva svjetlost se projektuje na zidove detektora, gdje ih
fotomultiplikatorske cijevi registruju. Na osnovu informacija o vremenu i naboju zabiljeenih
od strane cijevi, moe se tano odrediti vrsta neutrina.

Prvi znaajniji rezultati istraivanja zabiljeeni su 1987. godine kada je dolo do eksplozije
supernove SN 1987A. Neutrini nastali ovom eksplozijom po prvi put su detektovani.
Kamiokande je detektovao 11 dogaaja. Ovom observacijom potvrena je teorija o eksploziji
supernove i zapoeta je nova era u podruju neutrino astronomije.

1998. godine SK je dao prve vrste dokaze o oscilacijama neutrina, observacijom prelaska
muon- neutrina u tau- neutrine.

[12]
 Slika br. 6- Unutranjost SK detektora

3.5 K2K

K2K eksperiment je bio neutrino eksperiment koji je trajao od juna 1999. do novembra
2004. Eksperiment je koristio muon- neutrine iz kontrolisane zrake da bi se dokazale
oscilacije otkrivene u Super-Kamiokande detektoru. Ovo su bila prva pozitivna mjerenja
neutrino oscilacija kod kojih je su i izvor i detektor bili pod punom kontrolom istraivakog
tima.

U eksperimentu je dolo do usmjerivanja zrake muon neutrina iz protonskog sinhronotrona

od 12 GeV. Zraka je poslana iz KEK-a, smjetenog u Cukubi, u Kamioka observatoriji,
udaljen 250 kilometara. Muon neutrini su putovali kroz Zemlju, to im je omoguilo da
osciliju tj. da promijene svoj tip u tau ili elektronske neutrine.

[13]
3.6 Problem solarnih neutrina

Kao to sto smo ve rekli, Sunce je prirodni nuklearni reaktor koji energiju dobija iz
proton-proton lanane reakcije (1). Viak energije se otputa u vidu gama zraka i neutrina,
koji od Sunca do Zemlje putuju bez ikakvih smetnji.

Nakon to su neutrino detektori osposobljeni za apsorpciju solarnih neutrina, zapaen je

znatno manji broj detektovanih neutrina nego to je to predvieno. U raznim eksperimentima
bi broj detektovanih neutrina bio tek treina ili polovina od ukupnog predvienog broja. Ovaj
fenomen nazvan je problem solarnih neutrina.

Ovaj problem rijeen je boljim razumijevanjem odlika neutrina. Danas se zna da postoje tri
vrste neutrina: elektronski, muon i tau neutrini. Kroz '70 godine vjerovalo se da neutrini ne
posjeduju masu te da su im tipovi invarijantni. Meutim, 1968. je italijanski fiziar
Pontocorvo pretpostavio da, ako neutrini imaju masu, mogu se mijenjati iz jednog oblika u
drugi. Prema tome, nestali neutrini su jednostavno mogli biti elektronski neutrini koji su na
putu do Zemlje promijenili svoj oblik, te nisu mogli biti registrovani tadanjim ureajima.

Prve vre dokaze za oscilaciju neutrina dali su 1998. godine eksperimenti sprovedeni u
Super-Kamikande observatoriju. U sklopu tih eksperimenata zapaeno je mijenjanje muon-
neutrina u tau- neutrine.

Konaan dokaz dao je 2001. godine Sudbury Neutrino Observatorij (SNO) u Kanadi.
Uspjeno su detektovani svi tipovi solarnih neutrina, i razlikovani su elektronski neutrini od
druga dva ukusa (ali nisu uspjeli razlikovati muon od tau neutrina). Ovo su uspjeli tako to su
kao medijum za detekciju koristili teku vodu. Nakon brojnih statistikih analiza, dobijeno je
da 35% od svih solarnih neutrina otpada na elektronske neutrine, dok ostatak ine muon i/ili
tau neutrini. Ukupan broj ovako detektovanih neutrina priblino je jednak ranijim
predvianjima iz '70 godina.

Pored ovih detektora, danas se detekcijom i analizom neutrina bave mnoge ustanove, od kojih
su najpoznatije: Project DUMAND, LSND, MiniBooNE, ICND, MINOS

[14]
4. BUDUNOST

Mala masa i neutralni naboj neutrina znai da oni izuzetno slabo reaguju sa drugim
esticama i poljima. Ova osobina slabih interakcija zanima naunike jer to znai da se neutrini
mogu koristiti za ispitivanje okoline u koju druge vrste radijacije ( npr. svjetlost ili radio
talasi) ne mogu doprijeti.

Korisni su za ispitivanje astrofizikih fenomena izvan Solarnog sistema zato to su jedine

poznate estice koje skoro nesmetano mogu da putuju kroz Svemir, bez znaajnog gubljenja
na brzini.

Galaktiko jezgro Mlijenog Puta je totalno zaklonjeno gustim gasovima i brojnim svijetlim
objektima. Ipak, neutrini nastali iz galaktikog jezgra bi se mogli zapaziti uz pomo detektora
na Zemlji.

Jo jedna bitna korist neutrina je observacija supernova, eksplozija koje zavravaju ivot
velikih zvjezda. Raspad jezgra je energetski vrlo snaan i gust dogaaj. Zapravo toliko je gust
i zbijen da ni jedna poznata estica (osim neutrina) ne moe pobjei. Prema tome, supernove
otputaju oko 99% ukupne energije u kratkom (10 sekundi) rasprivanju neutrina. Takvi
neutrini su vrlo korisni pri istraivanju raspada jezgra zvjezdi.

Istraivanje neutrina bitno je i u fizici estica, jer od svih poznatih estica oni imaju najmanju
masu, pa su prema tome primjer estica sa najmanjom energijom u okviru fizike estica.

Novembra 2012. godine, Ameriki naunici iskoristili su akcelerator estica za slanje

koherentne neutrino poruke kroz 237,7 metara kamena. To je bio prvi put da se neutrini
koriste za komunikaciju, i budua istraivanja bi mogla omoguiti slanje binarnih neutrino
poruka na ogromne udaljenosti, kroz najgue materijale kao npr. Zemljina kora.

[15]
ZAKLJUAK

I evo nas ve na kraju. Nadam se da su sve informacije iznijete na adekvatan nain i da

je moj prvobitni cilj ispunjen- objasniti fenomen neutrina. Smatram da sam ostao dosljedan
svom obeanju da u se potruditi da rad uradim na takav nain da ga i fiziari i oni koji to
nisu mogu bez veih problema razumjeti. Zakljuujemo da su neutrini najlake trenutno
poznate estice i da milioni neutrina prolaze naim tijelom svake sekunde, ali usljed njihovih
malih masa nemaju skoro nikakvu interakciju sa okolonim. Fenomen neutrina definitivno je
zaintrigirao nauku, i observatoriji i detektori irom svijeta svaki dan pokuavaju otkriti jo
tajni ovih najsitnijih estica. Ono to je sigurno je to da je istraivanje neutrina tek na poetku
(sjetimo se da je tek '60 godina poelo izuavanje) i da nas ekaju jo mnoga otkria vezana
za ove estice, koje bi mogle dati odgovor na pitanje Tamne Materije, i dati nam uvid u do
sada nedostine dijelove Svemira. Za mene je ovo bilo nevjerovatno iskustvo puno novih
saznanja i idealna kulminacija srednje kole. I ako vam se moj rad svidi samo u pola toliko
koliko se ja njime ponosim, bit u zadovoljan.

[16]
 LITERATURA

1. http://en.wikipedia.org/wiki/Neutrino

2. http://en.wikipedia.org/wiki/Super-Kamiokande

3. http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/particles/cowan.html

4. http://en.wikipedia.org/wiki/Kamioka_Liquid_Scintillator_Antineutrino_Detector

5. http://kamland.lbl.gov/PhysicsImpact/

6. https://www.pinterest.com/pin/373095150352810357/

7. http://en.wikipedia.org/wiki/Super-Kamiokande#/media/File:A_cross-
section_of_the_Super-Kamiokande_detector.jpg

8. http://bs.wikipedia.org/wiki/Neutrino

9. http://en.wikipedia.org/wiki/Neutrino_oscillation

10. http://en.wikipedia.org/wiki/Solar_neutrino_problem

11. https://icecube.wisc.edu/outreach/neutrinos

12. www.particleadventure.org/neutrinos.html

[17]
 Ocjena maturskog
rada:________________________________________________________

Mentor:_____________________

/Mevludin Malievi, prof. Fizike/

Obrazloenje ocjene pisanog maturskog rada:

___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
__________________________________

Pitanja:

1.)_________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
__________________________________________________

2.)_________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________

3.)_________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________

Ocjena odbrane maturskog rada:_________________________________________________

Konana ocjena maturskog rada:_________________________________________________

Komisija:

1.____________

2.____________

3.____________

U Sarajevu, _______________2015. godine

[18]
[19]