Baze podataka

1. Uvod

Moderne kompanije i institucije poseduju razliite elektronske (raunarske,

informacione) sisteme koje koriste kao podrku u procesu prikupljanja, obrade,
uvanja i distribucije podataka (informacija), koje nastaju kako unutar samog
sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeuju kako
osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljai, agencije i sl) da pristupe
informacijama kompanije sa razliitim nivoima prioriteta i prava pristupa.

Informacioni sistemi imaju jedan neizostavan deo - sistem baza

podataka, koja uva sve informacije koje se obrauju i obezbeuje pristup tim
informacijama. Baze podataka su kljuna komponenta kod standardnih
informacionih sistema, ali i e-trgovine, e-bankarstva, i drugih Web aplikacija.
Koriste ih oragnizacije i preduzea od onih najmanjih do globalnih korporacija i
milioni korisnika.

Microsoft Access je deo integrisanog softverskog paketa Microsoft Office.

Osnovna uloga ove aplikacije je upravljanje relacionim bazama podataka, a
omoguava izradu obinih i klijent-server aplikacija baza podataka.

2. Pojam podataka i informacija

Entitet je objekat posmatranja, proces ili dogaaj znaajan sa odreenog

stanovita (ovek, auto, kua, grad, drava, molekul, hemiski proces, kretanje
automobila).
Podatak opis svojstva nekog entiteta, registrovana injenica ili zapaanje tokom
nekog procesa ili dogaaja (auto: marka, tip, boja, godite.).
Informacija skup logiki povezanih podataka, obraenih i organizovanih
injenica koje predstavljaju neko obavetenje. Podaci su izolovane injenice koje
postaju informacije u momentu njihovog korienja i samo ako su pravovremeo
date.

1
3. Informacioni sistem (IS)

Informacioni sistem (IS) je integrisani skup komponeneti (sistem) za

sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje informacija.
Dananje drutvo je informaciono drutvo. Poto su informacioni sistemi
omoguili razliite ljudske aktivnosti, samim tim su izvrili uticaj na drutvo. Ubrzali
su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmjenili
naine ponude i potranje proizvoda na tritu, kao i naine i shvatanje rada.
Informacije i saznanje, danas ine vitalni ekonomski resurs.
Komponente informacionih sistema
Osnovne komponente informacionih sistema su:
hardver raunara
softver raunara
baze podataka
telekomunikacioni sistemi i tehnologije
ljudski resursi i
procedure, odnosno metodologije procesovanja i prenoenja
informacija.

Hardver
Danas, ak i najmanja firma, poseduje ili iznajmljuje raunare. Obino se
radi o personalnim raunarima (PC). Vee organizacije koriste vie raunarskih
sistema, poev od monih radnih stanica, miniraunara pa do efikasno umreenih
personalnih raunara. Ujedno sa perifernim ureajima, kao to su ulazni i izlazni
ureaji (monitori i tampai, na primjer), i telekomunikacije, ine hardver
informacionih sistema.
Softver
Softver se obino dieli na operativni, sistemski softver i aplikacije.
Operativni sistem upravlja hardverom, datotekama i drugim resursima sistema,
obezbjeujui sistematsko, konzistentno obavljanje zadataka i kontrolu raunara,
najee preko grafikog korisnikog interfejsa. Aplikacije su programi dizajnirani
za obavljanje specijalizovanih zadataka od kojih se mnogi nude na tritu kao
paketi pripremljeni za korienje odmah posle instaliranja.
Baze podataka
Baza podataka je kolekcija meusobno povezanih podataka, organizovanih
na najpogodniji nain za korienje, ili vaenje podataka po zadatim kriterijumima.

2
Tipian primer baza podataka u jednom preduzeu su podaci o radnicima i
katalozi proizvoda.

Telekomunikacioni sistemi
Telekomunikacioni sistemi se koriste za povezivanje, ili umreavanje
raunarskih sistema, kao i za prenoenje informacija. Lokalne mree (LAN)
povezuju raunare odreenog mesta, kao to su poslovne zgrade ili akademski
kampus. Mree irokog opsega (WAN) povezuju raunare koji se nalaze na
razliitim mestima i esto iz razliitih organizacija.
Internet je mrea koja povezuje milione raunara. Preko umreavanja,
korisnici personalnih raunara dobijaju pristup razliitim resursima informacija,
velikim bazama podataka i ljudskim resursima, mogunost obavljanja istih poslova
u saradnji sa kolegama.
Ljudski resursi i procedure
Kvalifikovani strunjaci su vitalna komponenta svakog informacionog
sistema. Tehniko osoblje se sastoji od razvojnih i menadera operacija, analista i
dizajnera sistema, programera softvera i administratora sistema. Kao dodatak,
radnici u jednoj organizaciji moraju biti osposobljeni za korienje kapaciteta
informacionog sistema.

4. Sistem baza podataka

Sistem baza podataka je neizostavni deo informacionog sistema, uva sve

informacije koje se obrauju i obezbeuje pristup tim informacijama.
Sistem baza podataka sastoji od 4 osnovne komponente (slika 1):
korisnika,
aplikacija nad bazom podataka,
sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System -
DBMS), i
baza podataka.

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

3
5. ta je baza podataka (BP)?

Baza podataka predstavlja kolekciju (skladiste) meusobno povezanih

podataka koji su na odreen nain (organizovani u tabele ili druge strukture
podataka), a koriste za jednu ili vie aplikacija. Osnovna namena baze podataka
je da bude repozitorijum (skladite) za podatke. Podaci mogu biti razliitog tipa,
tekstualni, numeriki, slike, audio i video zapisi i sl. Podaci u bazi podataka se
uvaju tako da je unos novih podataka, kao i itanje i pretraivanje postojeih, je
jednostavno, efikasno i ako je mogue, bez greaka. Iz definicije" baze podataka
vidi se da je ona kolekcija meusobno povezanih podataka organizovanih u
tabele. U ovoj definiciji" dve su injenice od znaaja - organizacija podataka u
tabele i njihova meusobna povezanost.

Podaci u bazama podataka su organizovani (uvaju se) u

dvodimenzionalne tabele. Tabela moe da ima vie kolona, gde svaka kolona
predstavlja neku osobinu ili atribut. Vrste (redovi) tabele ine konkretni podaci,
odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta.
Na primer, jedna tabela moe da sadri informacije o uenicima. Kolone
tabele mogu da definiu ime, prezime, godinu roenja uenika, i sl. Vrste (redovi)
u takvoj tabeli su uenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog uenika. Koje
e tabele da sadri baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati
bazu podataka. Na primer, baza podataka se moe odnosti na kolu, pa e u tom
sluaju tabele biti o uenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i
definisanja tabela za bazu podataka je deo procesa modeliranja odnosno
izgradnje modela podataka.

Meusobna povezanost podataka je ono po emu se baza podataka

razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna
izraunavanja kao to je Excel. Povezanost podataka obezbeuje znaajne
prednosti kod pretraivanja kada korisnik moe da na osnovu veza izvue mnogo
vie podataka. Na primer, ako postoji tabela koja uva podatke o uenicima i
tabela sa podacima o odeljenjima, veza izmeu uenika i odeljenja moe da
obezbedi da odgovarajuim zahtevom (SQL upitom) izvuete sve uenike
eljenog odeljenja. Baza podataka sadri i tzv. metapodatke, odnosno podatke o
samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela,
imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim
pomonim strukturama koje obezbeuju brz prstup podacima (indeksi).

4
6. Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)

Softverski sistem koji omoguava definisanje (modeliranje, kreiranje),

umetanje, auriranje, pretraivanje, brisanje podataka i kontrolu pristupa bazi
podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database
Management System - DBMS). DBMS obino nudi:

Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji

omoguava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i
ogranienja nad podacima memorisanim u bazi podataka.
Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language -
DML), koji omoguava korisnicima umetanje, auriranje, brisanje i
pretraivanje podataka iz baze podataka.
Jezik za definisanje naina memorisanja podataka (eng. Storage
Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne eme
baze podataka.
Kontrolisani pristup bazi podataka, to ukljuuje razliite funkcije i
mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

7. Vrste baza podataka

Postoje etiri logike strukture baze podataka:
Hijerarhijska
Mrena
Relaciona
Objektna (novijeg je datuma i nije u iroj primeni)

7.1. Hijerarhijske baze podataka

Hijerarhijske baze podataka zasnovaju se na hijerarhijskim strukturama

podataka koje imaju oblik stabla (slika2).

5
 Slika 2. Hijerarhijska baza podataka

Na prvom nivou je osnovni ili koreni segment. Ostali segmenti niih nivoa su
podreeni segmentima viih nivoa. Od kljua nadreenog segmenta moe da
zavisi jedan, nijedan ili vie podreenih segmenata, a podreeni segment moe
da ima samo jedan nadreeni segment.
Kada se iz strukture brie nadreeni segment onda se sa njime briu i svi
podreeni segmenti. Ova struktura omoguava da se korisnicima prikae samo
deo hijerarhije.
Hijerarhijskom strukturom dobro se moe prikazati odnos tipa (n:1).
Meutim prikazivanje odnosa (n:n) hijerarhijskom strukturom ima nedostatke.
Nedostatak unoenja ogleda se u tome to nije mogue uneti neki
segment ukoliko nije pozanat njegov nadreeni segment.
Nedostatak brisanja ogleda se u tome to se brisanjem nadreenih
segmenata gube podaci o podreenim segmentima.
Nedostatak auriranja ogleda se u tome to u nekim sluajevima
auriranje nekog podatka zavisi od auriranja drugih podataka.
Auriranje predstavlja izmenu ili brisanje sadraja zapisa ili polja, ili
upisivanje novog zapisa.

7.2. Mrene baze podataka

Za razliku od hijerarhijske baze podataka i hijerarhijske strukture podataka,

mrena baza podataka zasniva se na mrei podataka povezanih tako da ne
postoje ni osnovni ni podraeni segmenti. Mrena struktura sloenija je od
hijerarhijske i u praksi se baze podataka mogu prevesti iz hijerarhijskog oblika u
mreni i obrnuto.
U mrenoj strukturi ne postoje nedostatci koje ima hijerarhijska struktura i
odnos (n:n) moe se uspeno predstaviti. Mrena struktura moe se dobiti
kombinacijom hijerarhijskih struktura i javlja se kada dva nadreena segmenta
razliite vrste imaju isti segment kao podreeni.

Slika 3. Mrena baza podataka

6
7.3. Objektne i relacione baze podataka

Kod objektnih baza podataka podaci su predstavljeni i organizovani kao sistem

objekate koji imaju odredjena svojstva i mogu medjusobno da interaguju i deluju
jedni na druge.
Kod relacionih baza podataka podaci su smeteni u sistem meusobno povezanih
tabela.

Slika 4. Relaciona i objektna baza podataka

8. Relacione baze podataka

Kod relacionih baza podataka podaci su smeteni u dvodimenzionale tabele
koje su na odreeni nain povezane. Sve veze koje se prikazuju hijerarhijskom ili
mrenom strukturom mogu se prikazati i tabelama.

Relacione baze podaka sastoje se od relacija. Relacioni pristup zasnovan

je na relacionoj matematici. Veina rezultata relacione matematike moe se
neposredno primeniti na relacione baze podataka. Ukoliko red sadri n kolona
onda je relacija n-tog stepena.

Relaciona baza podataka se sastoji od vie tabela koje su meusobno

povezane relacijama. Za povezovanje se koriste odgovarajua polja u tabelama
(polje primarkog kljua i polje sekundarnog kljua).
Polje primarnog kljua je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost
(vrednost ne moe da se ponavlja).
7
 Polje sekundarnog kljua je polje u tabeli koje moe da ima vrednost
koja se ponavlja ali je podatak istog tipa kao u polju primarnog kljua.

Podaci mogu biti:

Numeriki tip - (brojevi, valute, procenti...)
Znakovni tip koji obuhvata velika i mala slova azbuke, cifre, specijalne
znake sa tastature.
Logiki tip obuhvata samo vrednosti tano i netano.
Datum/vreme tip je podskup znakovnog tipa, a datum i vreme se unose
u uvek precizno definisanom formatu.
Memo tip je podskup znakovnog tipa i namenjen je za pisanje komentara
(vee koliine teksta).
Objekti - (slika, video, zvuk...)

8.1. Organizacija podataka u relacionoj BP

Postoje sledei nivoi logikih jedinica podataka:

1. Polje. To je najmanja logika jedinica podataka koja je okarakterisana

nazivom i vrednou (kolona tabele). Vrednost polja je podatak.
2. Slog. To je skup polja koje se odnose na atribute istog entiteta (jedan red
u tabeli).
3. Datoteka predstavlja skup slogova i moe biti i fizika i logika (tabela).
4. Baza podataka je skup meusobno povezanih logikih datoteka
(povezanih tabela).

Primer.1 (Tabela.1)

polje

slog Redni broj Ime i prezime Likovno Istorija Sociologija

1. Jovana Dimi 4 5 4
2. Suza Jovi 5 5 2
3. Dule Mati 3 4 4
Entitet

Osoba (Jovana Dimi)

Svojstva
Redni broj Ime i prezime Likovno Istorija Socijologija

Podatak
1. Jovana Dimi 4 5 4

Slog

1. Jovana Dimi 4 5 4

Baza podataka Cela Tabela broj 1.

8
8.2. Relacije u relacionim BP

Relaciona baza podataka se sastoji od vie tabela koje su meusobno

povezane relacijama. Za povezovanje tabela koriste se odgovarajua polja u
tabelama (polje primarkog kljua i polje sekundarnog kljua).
Polje primarnog kljua je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost
(vrednost ne moe da se ponavlja). Sve tabele koje ine bazu moraju da imaju
polje primarnog kljua. Polje primarnog kljua je najee jedno polje tabele, a u
retkim sliajevima moe biti kombinacija dva polja.
Polje sekundarnog kljua moe da ima vrednost koja se ponavlja ali je
podatak istog tipa kao u polju primarnog kljua.
Podaci u polju primarnog i polju sekundarnog kljua moraju biti istog tipa
(najee Numerikog tipa).

Relacije (veze) izmeu tabela (entiteta) kod relacionih baza podataka mogu biti:

1:1 (jedan : jedan) to je veza kod koje je jedan slog primarne tabele
povezan sa samo jednim slogom sekundarne tabele.

1:M (jedan : vie) jedan slog primarne tabele povezan je sa vie slogova
sekundarne tabele.

M:M (vie : vie) to je veza gde jedan entitet jednog skupa se pridruuje
veem broju entiteta drugog skupa i obrnuto.

8.3. Primeri ema realacionih BP

Primer 1- Telefonski imenik: baza treba da sadri podatke o osobama i njihovim brojevima
telefona.

ponavljanje podataka

R. br. osobe Ime i prezime Adresa Telefon .

1 Petar Petrovi Toplika 1235 027/456-2
2 Petar Petrovi Toplika 1235 063/123
3 Petar Petrovi Toplika 1235 061/523
4 Jovan Jovanovic Kosovska 25a 011/538
5 Jovan Jovanovic Kosovska 25a 064/538
6 Ivana Ivanovi Vuka Brankovia 123 021/234..
.
.

Kod ovako kreirane baze podataka odreeni broj podataka se ponavlja vie puta.
Kod relacionih BP treba smanjiti ponavljanje podataka (redudansu) na minimum,
ili izbei ako je to mogue, pa predhodni primer nije dobar i treba ga popraviti.

9
Da bi se smanjilo ponavljanje podataka, podatke traba rasporediti u dve
povezane tabele. Prva tabela bi sadrala podatke o osobama a druga tabela o
brojevima telefona. Veza izmeu ovih tabela je 1:M (jedan prema vie), ostvaruje
se ponavljanjem polja primarnog kljua (primarne tabele) u sekundarnoj tabeli
(polje sekundarnog kljua):

Primarna tabela:

Polje primarnog kljua

R. br. osobe Ime i prezime Adresa

1 Petar Petrovi Toplika 1235
2 Jovan Jovanovic Kosovska 25a
3 Ivana Ivanovi Vuka Brankovia 123
.
.

Relacija 1:vie jedan

slog primarne tabele
Sekundarna tabela:
povezan je sa vie slogova
sekundarne tabele
Polje primarnog kljua Polje sekundarnog kljua

R. br. telefona R. br. osobe Telefon .

1 1 027/456-2
2 1 063/123
3 1 061/523
4 2 011/538
5 2 064/538
6 3 021/234..
. .
. .

Veza ove dve tabele moe se predstaviti emom relacije na ovaj nain:

primarna tabela sekundarna tabela

primarni klju
sekundarni klju

10
Primer 2- kola1: baza treba da sadri podatke o uenicima i njihovim uspehu po razredima.

Primer 3- Fabrika: baza treba da sadri podatke o fabrikci, radnicima i proizvodima te fabrike.

Primer 4- Biblioteka: baza treba da sadri podatke o biblioteci, itaocima, knjigama i

pozajmicama te biblioteke.

11
Primer 5- Bolnica: baza treba da sadri podatke o bolnici, lekarima, pacijentima i pregledima
pacijenata te bolnice.

Primer 6- Aerodrom:

12
8.4. Objekti relacione BP u MS Access-u

TABELE (Tables)

Tabela je osnovni tip objekta u bazi i predstavlja direktan (primarni) izvor

podataka. U tabelama se, po osmiljenim principima i vezama, uvaju podaci
kojima raspolae korisnik i one su prvi objekti koje treba kreirati. Podaci u tabeli su
smeteni u polja (eng.Fields), a sva definisana polja ine slog (zapis, red,
eng.Record). Kvalitet baze podataka lei u kvalitetnoj organizaciji podataka u
tabelama baze, kao i njihovim dobrim vezama.

UPITI (Queries)

Upit je tip objekta za postavljanje pitanja o podacima iz tabela (ili drugih

upita), a u cilju njihovog auriranja kroz obrasce ili pregleda kroz izvetaje (na
ekranu ili tampau), pa se mogu definisati kao posredni izvor podataka. Na
primer, upiti mogu da daju informacije (odgovore na pitanja) kao to su koliko
kupaca je iz Novog Sada, koja su njihova imena i brojevi telefona. Upiti se mogu
koristiti za spajanje kolona iz vie (relacijama povezanih) tabela. Jedan upit bi
mogao, na primer, da spoji tabele kupaca, porudbina, stavki porudbina i
proizvoda da bi odgovorio na pitanje koji su kupci naruili koje proizvode i koja je
vrednost njihovih porudbina. Upiti su, takoe, korisni prilikom izmene, brisanja,
filtriranja, sortiranja ili unoenja velike koliine podataka u jednom prolazu. Svaki
13
dalji rad u upravljanju bazom se zasniva na kreiranju objekata forme i izvetaja
koji ne mogu bez upita ili tabela, pa se njihovo kreiranje moe znatno ubrzati
samo pod uslovom da su izvori podataka (tabele i upiti) dobro kreirani.

OBRASCI (Forms)

Obrazac omoguava unos i prikazivanje podataka u prikladnom formatu

koji lii na tampane obrasce u kojima treba popuniti prazna mesta. Obrasci mogu
biti jednostavni ili prilino sloeni sa grafikom, linijama, mogunostima
automatskog pretraivanja, koje unos podataka ine brzim i lakim. Obrasci mogu
da sadre i druge obrasce (nazvane podobrasci, eng. subforms) to omoguuje
istovremeni unos podataka u vie tabela.

IZVETAJI (Reports)

Izvetaj daje mogunosti pregleda i tampanja podataka. Kao i obrasci,

izvetaji mogu da budu jednostavni, ali i veoma kompleksni. Primeri izvetaja su:
spiskovi, hronoloki pregled poslovanja, nalepnice sa adresama, fakture i drugo.
Izvetaji se za podatke obraaju tabelama, ali jo ee upitima, a njihov osnovni
zadatak je da te podatke predstave u obliku koji je lak za pregled, razumljiv i gde
se mogu brzo uoiti greke. Na primer, izvetajem se moe dobiti prodaja po
mestima , broj porudbina u nekom periodu i druge informacijekoje se koriste za
donoenje vanih poslovnih odluka.

MAKROI (Macros)

Makro je objekat koji omoguava izvrenje niza komandi, a koristi se u

sluajevima kada nekoliko komandi (odreenim redosledom) treba pozvati na vie
mesta u MS Access aplikaciji (uglavnom iz forme). Kada se pokrene makro,
Access izvrava sve naredbe makroa u redosledu u kom su akcije navedene. Bez
pisanja programskog koda, mogu se definisati makroi koji automatski otvaraju
obrasce za bazu podataka, tampaju nalepnice sa adresama, obrauju
porudbine i drugo.

MODULI (Moduls)

Omoguavaju programiranu kontrolu operacija koje se ne mogu kontrolisati

preko makroa. Tako se moe napraviti aplikacija baze podataka sa sopstvenim
menijima, linijama alata i ostalim osobinama.

Pitanja za test:

14
 1. ta je entitet?
2. ta je podatak?
3. ta je informacija?
4. ta je informacioni sistem?
5. Komponente informacionog sistem?
6. ta ini sistem baza podataka?
7. ta je baza podataka?
8. ta je sistem za upravljanje bazom podataka?
9. Hijerarhijski tip BP?
10. Mreni tip BP?
11. Objektni tip BP?
12. ta su relacione BP?
13. Polje primarnog i polje sekundarnog kljua?
14. Tipovi podataka u relacionim BP?
15. Organizacija podataka u relacionoj BP (polje, slog, datoteka, baza)?
16. Tipovi relacija u relacionim BP?
17. Nabroji objekte relacione BP u MS Access-u?
18. ta su upiti?
19. ta su izvetaji?
20. ta su makroi?

9. MS Access
Microsoft Access je deo integrisanog softverskog paketa Microsoft Office. Osnovna
uloga ove aplikacije je upravljanje relacionim bazama podataka, a omoguava izradu obinih i
klijent-server aplikacija baza podataka.

9.1. Radno okruenje MS Access-a

Linija menija Linija standardnih alata

15
 Objekti baze podataka

9.2. Izrada baze podataka

1. Startujte MS Access (Start Programs Microsoft Access)

2. Pojavie se poetna upozorenja koja se odnose na sigurnost i treba ih potvrditi
3. Kreirati novu bazu podataka - kada se otvori Access, Create New database, kao na slici, a
nakon toga izabrati Blank Database i uneti ime baze podataka:

16
Izrada nove baze podataka: Iz menija File izabrati opciju New Database i zatim kliknuti na OK.
U prozoru koje se zatim pojavi treba upisati u polje File Name ime baze (kao u Wordu/Excelu
kada se kreira novi dokument).

Otvaranje postojee baze podataka: Iz menija File izabrati komandu Open Database i zatim
izabrati postojeu bazu iz liste (kao u Wordu/Excelu kada se otvara postojei dokument).

uvanje izmena objekta baze podataka: Iz menija File izabrati komandu Save da bi sauvali
promene u objektu u kome trenutno radimo u bazi.

Zatvaranje baze podataka: Komanda Close iz menija File zatvara bazu podataka, a komanda
Exit zatvara Access.

Kada se kreira nova baza podataka na ekranu se pojavljuje novi, prazan prozor baze
podataka.
Ako pretpostavimo da smo nau bazu nazvali Komercijalno poslovanje onda e prozor
baze izgledati kao na slici 3.
Prozor baze podataka sadri 7 kartica za 7 objekata Accessa:
Tables (tabele),
Queries (upiti), Forms
(obrasci), Reports
(izvetaji), Pages,
Macros (makroi)
i Modules (moduli).

17
Slika 3.
Kartica se aktivira klikom mia i pokazuje u prozoru listu postojeih objekata. U gornjem delu
prozora nalaze se tri komandna dugmeta:
Open-otvara radi pregleda ili izvravanja selektovani objekat (npr. ako bi postojala tabela
Kupci, kliknuli bi miem na nju i zatim na dugme Open da bi videli njen sadraj).
Design-otvara selektovani objekat u prikazu za oblikovanje (Design View) radi
modifikacije.
New- Kreiranje novog objekta u zavisnosti koja je kartica aktivna.

18
9.1. Izrada tabele

Tabele su nosioci podataka. Podaci se mogu nalaziti iskljuivo u tabelama. Svaka tabela se
sastoji od kolona i redova, dok se presek kolone i reda naziva polje. Polje moe iti sledeeg
tipa: tekst, broj, datum/vreme, logiko polje, memo polje, polje za unos brojeva u novanom
formatu i td.
Aktivirati karticu Table i ponite sa kreiranjem tabela klikom Create Table in Design
View:

Tabela u prikazu za oblikovanje izgleda kao na slici 5.

DEFINISANJE POLJA U TABELI

1. U polje tabele FileName unosi se

naziv elementarnih podataka,
odnosno polja (kolone).

2. Polje Data Type je padajua lista

(videti sliku) iz koje treba izaberati tip
podatka za polje (tako je za polje
kupci ID izabran tip podatka Number,
a za ostala polja Text).

3. Za svaki tip podatka izabran u

DataType listi mogu se dodatno
podesiti svojstva (atributi, obeleja)
polja u donjem delu prozora koji se
zove Field Properties (vidi sliku 5.)

4. U polje Description moemo uneti

opis za pojedina polja (ako ime polja
ne govori za ega slui). Kasnije kod
unosa podataka u polja u statusnoj Slika 5.
liniji se pojavljuje ovaj opis.

TIPOVI PODATAKA

Podaci se na raunaru (pa i u tabelama Accessa) uvaju u razliitim formatuma (oblicima). Najbitniji
(najee korieni) tipovi podataka su
Text Bilo kakav tekst duine do 255 karaktera. Tekst moe da sadri i brojeve, znake interpukcije i
sl.
Memo Obimni tekst, moe da sadri preko 60000 karaktera
Number Broj, u Field Properties delu se odreuje o kom tipu broja se radi (ceo broj, realni i sl.)
Data/Time Datumi i vremena, u Field Properties delu se odreuje u kom formatu (obliku) e biti
uvani.
Currency Novani iznos (realan broj uz koga e biti prikazan i simbol valute u zavisnoszi od
regionalnog podeavanja Windowsa, npr. za Serbian podeavanje bie prikazan simbol Din.)
AutoNumber Broja (ceo broj) koji se automatski poveava za jedan kod unosa novog reda u
tabelu, ne moe se menjati njegova vrednost, osigurava jedinstvene vrednosti u koloni tabele, koristi
se za zadavanje primarnog kljua.
Yes/No Tip podatka koji ima samo dve vrednosti: tano ili netano; True ili False (Yes ili No)
OLE Object Omoguava uvanje objekata kao to jsu slika, zvuk, video ili fajlovi kreirani u drugim
programima.

19
DEFINISANJE SVOJSTVA POLJA (Field Properties)

Svojstva polja se mogu izmeniti u donjem delu prozora (vidi sliku 5). Podeavanje svojstava
omoguava odravanje integriteta podataka. Razliiti tipovi podataka imaju razliita svojstva pa se
ovaj donji deo prozora menja u zavisnosti od tipa podatka u koji smo kliknuli-postavili kursor.

Najvanija svojstva za pojedine tipove podataka:

Field Size (velilina polja)

Za polje tipa Text moe se uneti maksimalna duina teksta (npr. za oznaku mesta moemo staviti
broj 2, tako da se u to polje moe uneti maksimalno dva znaka, npr. BG, NS, SM i sl.)
Za polje tipa Number iz padajue liste moemo izabrati neki od tipova brojeva: Byte (ceo broj od
0 do 255), Integer (ceo broj od -32.768 do + 32.767), Long Integer (veliki ceo broj 2.147.483.648),
Single (realan broj), Double (realan broj sa duplom preciznou)... U zavisnosti od izabranog tipa
broja zauzee memorije je 1 ili vie bajtova.

Caption (alternativno ime) - ime koje e se koristiti kao oznaka kada kasnije budemo radili obrasce
(Forms) i izvetaje (Reports), umesto unetog naziva polja u FieldName

Decimal Places (broj decimalnih mesta) na koliko decimala da bude prikazana vrednost broja.
Opcija Auto omoguava da svojstvo Format odredi broj decimala.

Default Value (poetna, podrazumevana, vrednost) omoguava da zadamo vrednost koja se

automatski dodeljuje polju, tako da ne moramo da kucamo tu vrednost ako se esto ponavlja (npr.
ako je veina uenika iz mesta Sremska Mitrovica, za polje mesto, moemo kao podrazumevano
uneti naziv mesta)

Primeri nekih uobiajenih polaznih vrednosti:

=Date() Unosi tekui datum za polje tipa Date/Time
= Now() Unosi tekui datum i vreme za polje tipa Date/Time
0 Unosi broj 0 za tip Number ili Currency
Yes Oznaka za tano za tip podatka Yes/No (True, False, Yes, No)
SM Unos u polje tipa Text slova SM, ako se npr. radi o oznaci registracije kola i sl.

Required (obavezan, zahtevan unos) ako se postavi na Yes to polje mora da sadi neku vrednost da
bi se zapis (red) tabele sauvao ne moe polje ostati prazno.

Format Definie izgled podatka u polju. Npr. kod polja tipa Number Single (realan broj) opcija
Standard omoguava prikaz broja sa takama na hiljadarkama npr. 23.456,23

Validation Rule (provera ispravnosti) omoguava pravljenje izraza koji proverava podatke u toku
samog unosa, tako da se ne moe sauvati zapis (red) u tabeli dok ni bude zadovoljeno pravilo
ispravnosti. Izraz provere ispravnosti je vrlo slian matematikim izrazima.

Primeri izraza provere ispravnosti:

>0 Vrednost mora biti vea od nule
<>0 Vrednost mora biti razliita od nule
>=1 AND <6 Vrednost izmeu 1 i 5 (npr. za proveru unosa ocena u koli)
Between 1 AND 100 Vrednost izmeu 1 i 100
>=Date() Unos samo dananjeg (tekueg) ili kasnijeg datuma (za tip Date/Time)
>=#1/1/95# Ne doputa unos dauma pre 1. januara 1995, za polje tipa Date/Time
Napomena: u zavisnosti od podeavanja prikaza datuma u
regionalnim podeavanjima Windowsa zavisi ispis datuma, npr.
>=#1.1.95#

Validation Text (poruka o pogreno unetom podatke) Tekst koji e se pojaviti ako se prilikom
unosa podataka ne zadovolji Validation Rule.

20
DEFINISANJE PRIMARNOG KLJUA

Primarni klju omoguava da Access proveri da ne postoje dva zapisa (reda) sa istom vrenou u polju
koje on definie; sortiranje tabele po polju primenog kljua, bru obradu podataka. Primarni klju moe
biti obrazovan od jednog ili vie polja.
Postavimo kursor u polje koje elimo da bude primarni klju (u naem primeru je to polje kupci ID) i
kliknemo na ikonicu sa slikom kljua sa linije sa ikonama - pojavie se znak kljua levo od imena
polja (kao na slici).

Kada smo uredili tabelu potrebno je sauvati tabelu i dati joj ime (File Save). Tada moemo prei u
tabelarni prikaz (View DatasheetView). Tabelarni prikaz se moe videti na slici 1. (strana 1).

Podaci se mogu unositi u tabelu u ovom prikazu. Zadnji zapis u tabeli sa oznakom zvezdice ( )
*
oznaava da se radi o novom zapisu.

DEFINISANJE RELACIJA IZMEU TABELA

Iz menija Tools izabrati opciju Relationships ( ). Otvara

se prozor Relationship i dijalog Show Table (slika 6.) u kome treba
izabrati tabele koje elimo da poveemo odgovarajuom relacijom.
Kliknemo na ime tabele iz liste postojeih tabela i zatim na dugme Add.
Klikom na dugme Close izlazimo iz dijaloga i prozor za definisanje
relacije postaje aktivan (slika 7).
Slika 6.
U njemu se mogu videti izabrane tabele sa nazivima polja tabele. Naziv
polja ispisan bold slovima oznaava polje primarnog kljua.

Postavimo kursor i kliknemo u polje primarnog kljua (u tabeli KUPAC

polje IDkupac) i operacijom Drag&Drop (povuci i otpusti) prevuemo
kursor mia i otpustimo taster mia na polje tabele koje e biti vezano za
primarni klju (u tabeli NARUDZBENICA polje IDkupac).
Kada pustimo taster mia javlja se dijalog sa slike 8. U dnu dijaloga u
polju Relation Type navedeno je koja je vrsta relacije uspostavljena (One Slika 7.
To Many jedan prema vie).

Ako potvrdimo klikom mia, opciju Enforce Referential Integrity, i zatim

opcije Cascade Update Related Fields i Cascade Delete Related Fields
omoguava se da se izmene, odnosno brisanja, na jednoj strani veze vre
automatski i u tabeli na drugoj strani veze.
Tako na primer ako bi iz tabele KUPAC obrisali kupca sa ifrom 111
automatski bi se izbrisali svi zapisi iz tabele NARUDZBENICA koji u polju
IDkupac imaju vrednost 111.
Slika 8.

Klikom na dugme Create kreira se veza izmeu tabela i one su povezane u prozoru Relationship kao na
slici 9., gde broj 1 oznaava tabelu na strani jedan a znak tabelu na strani vie.

Izmena postojee veze izmeu dve tabele: Napraviti desni klik miem
tano na liniju relacije dve tabele (slika 9) i izabrati opciju Edit
Relationship.
Brisanje veze izmeu dve tabele: Napraviti desni klik miem tano na
liniju relacije dve tabele i izabrati opciju Delete.

Slika 9.
21
IZMENA STRUKTURE TABELE

Kreirana tabela uvek moe naknadno da se izmeni: nazivi polja, svojstva, ubacivanje novih polja,
brisanje postojeih.
U prozoru baze podataka kliknuti-oznaiti eljenu tabelu I zatim klikunti na dugme Design. Otvara se
tabela u prikazu za oblikovanje (slika 5).
Novo polje moemo uneti u prvom praznom redu kako je ranije objanjeno, a moemo i ubaciti novo
polje izmee dva postojea ako postavimo kursor na mesto gde elimo da ubacimo novo polje i iz menija
Insert izaberemo opciju Row.
Polje se brie iz tabele tako to kliknemo u polje koje elimo obrisati i iz menija Edit izaberemo opciju
Delete Rows.
Nakon svake izmene u strukturi tabele potrebno je sauvati promene (File Save)

RAD SA TABELOM U TABELARNOM PRIKAZU (Datasheet View)

Tabela se otvara u tabelarnom prikazu za rad sa podacima (unos, izmena, brisanje) duplim klikom na
naziv tabele u prozoru baze podataka, ili klikom na naziv tabele pa zatim klikom na dugme Open.
Takoe moe se naizmenino menjati tabelarni i prikaz za oblikovanje pomou ikonice View u gornjem
levom uglu).
Unos, izmena i brisanje podataka se vri isto kao u Excelu. Selektovanje jednog ili vie redova se takoe
radi kao u Excelu. Selektovani redovi se mogu brisati, kopirati.
VANO: Posle izmena, brisanja podataka u jednom redu, promene se odmah uvaju po naputanju tog
reda. Ovde nije potrebna pocija File Save !!! Opcija Undo radi samo jedan korak u nazad !!!
Sortiranje podataka: Podaci u tabeli se mogu sortirati po koloni tako to se klikne u kolonu po kojoj
sortiramo i zartim izabere opcija Records Sort Sort Ascending (Descending) ili ikonicama na
Toolbaru kao u Excelu.

Pretraga podataka u tabeli: kliknuti i kolonu po kojoj traimo neki podataka i izabrati pociju Edit Find,
kao u Wordu.

9.2. Upiti (Queries):

Upiti su objekti koji omoguavaju razliita izraunavanja i obradu podataka, sortiranja,

filtriranja podataka, kombinovanje podataka iz razliitih tabela i td. Upiti su, takoe, korisni
prilikom izmene, brisanja ili unoenja velike koliine podataka u jednom prolazu. Svaki dalji rad
u upravljanju bazom se zasniva na kreiranju objekata forme i izvetaja koji ne mogu bez upita ili
tabela, pa se njihovo kreiranje moe znatno ubrzati samo pod uslovom da su izvori podataka
(tabele i upiti) dobro kreirani.

Kako lako i brzo dizajnirati upit nad nekom tabelom u bazi? Otvorite karticu Queries, izaberite
opciju Create query in Design view.

Prilikom otvaranja prozora za dizajn, automatski e se pokrenuti prozor Show Table u kojem
ete u ponuenom popisu odabrati tabelu na osnovu koje elite dizajnirati upit. Kada prvi put
dizajnirate neki upit, Access automatski otvara prozor za dizajn upita za odabir (Select
Query).

22
Prozor za dizajn upita (Design View) sastoji se od dva osnovna dela:
u gornjem delu prozora su prikazane tabele (sa nazivima kolona ispisane jedna ispod druge) na
osnovu kojih se dizajnira upit
u donjem delu prozora nalazi se reetka za dizajn

Reetka za dizajn sastoji se od redova:

- Field upotrebljava se za izbr kolona koje elite da ukljuite u upit.
- Table - ime tabele iz koje se uzimaju podaci.
- Sort - omoguuje sortiranje rastue (Ascending), opadajue (Descending) ili nesortirano (Not
Sorted)
- Show - omoguuje odreivanje koje kolone e biti prikazane. Access automatski ukljuuje sve
kolone (ukljuen znak ya tikliranje).
- Criteria i Or - slue za unos kriterijuma na osnovu kojih e Access obraivati podatke u upitu (npr.
filtrirati).

Unos kriterijuma za selekciju podataka

U kriterijima moete koristiti sledee operatore:

And oba kriterijuma moraju biti istinita da bi rezultat operacije And bio istinit, tj. da bi podaci bili
odabrani (PR: Ako u red Criteria upiete: <=2011 And >=1995)
Or proverava ima li polje vie razliitih vrednosti, tj. samo jedan od kriterijima mora biti istinit da
bi rezultat operacije Or bio istinit (PR: lektira Or udzbenik)
Between odreivanje raspona vrednosti
(PR: Ako kriterijum upiete u ovom obliku: Between 1995 And 2011)
In zadavanje skupa vrednosti
(PR: Ako kao kriterijum za neku kolonu upiete In(A,B,C))
Like koristi se za pronalaenje odreenog niza znakova u tekstualnim poljima
(PR: Ako kao kriterijum za kolonu ime upiet: Like Ivo, bie pikazani podaci samo o autorima ije
je ime Ivo)
U zadati traeni niz znakova moete ukljuiti posebne znakove:
? zamenjuje bilo koji znak na tom poloaju
* zamenjuje bilo koji niz znakova

Izraunavanje vrednosti:

Izraz za izraunavnje upisuje se u red Field. Za pisanje izraza za izraunavanje moete koristiti sledee
operatore:
+ sabiranje
- oduzimanje
* mnoenje
/ deljenje
23
 \ oba numerika izraza zaokruuje na cele brojeve i deli prvi celi broj s drugim
^ prvi numeriki izraz stepenuje s drugim
MOD zaokrui oba numerika izraza na cele brojeve i deli prvi celi broj s drugim, a zatim
izraunava ostatak deljenja
& spaja prvi znakovni niz s drugim i tako stvara novi znakovni niz; ako je bilo koji od izraza
numerika vrednost, Access e ga pre spajanja pretvoriti u znakovni niz

Takoe moete koristiti agregatne funkcije:

Sum - izraunava sumu svih vrijednosti
Avg - izraunava aritmetiku sredinu
Min - vraa najmanju vrednost
Max - vraa najveu vrednost
Count - izraunava ukupan broj reda u kojima zadano polje nema nul-vrednost

9.3. Izrada upita

Postoji vie vrsta upita (est), najee korieni je upit za

izbor (Select Query). Ovaj upit omoguava biranje zapisa
po nekom kriterijumu, sumiranje podataka...

U prozoru baze podataka kliknuti na karticu Query a zatim

na dugme New. Otvara se prozor za izradu upita Select
Query i dijalog Add Table (slika 10.) u kome treba da
izaberemo tabele pomou kojih pravimo upit. Kliknemo na
eljene tabele i zatim na dugme Add. Nakon toga
zatvaramo ovaj prozor klikom na dugme Close. Sada je
aktivan prozor Select Query (slika 11.).
Slika 10.
U gornjem delu prozora vide se izabrane tabele sa svojim
poljima, u donjem delu se vide polja iz tabela koje
izaberemo da se prikau u upitu. Polja se biraju tako to
se postavi kursor mia na naziv polja i dva puta klikne na
polje. Na slici 11. moe se videti da su iz tabele KUPAC
izabrana polja IDkupac, Naziv, Adresa i Telefon; a iz Slika 13.
tabele NARUDZBENICA polje Datum.

24
Slika 11.
U polju Sort iz padajue liste moemo birati nain sortiranja podataka po odreenom polju (Ascending-
rastui, Descending- opadajui redosled).

U polju Criteria zadajemo kriterijum po kojem e upit izabrati zapise iz tabela. Operator Like se koristi da
bi se pronala sva polja koja su kao navedeni kriterijum. U primeru sa slike trae se sve porudbenice
datuma posle 1. februara 2003. godine; iji naziv kupca poinje slovima T.R. (znak * znai bilo koji) i
ija je adresa LACARAK.

Napomena: U zavisnosti od regionalnog podeavanja prikaza datum Windowsa zavisi kako e izgledati
kriterijum za datum (npr. >#01.02.03#, ili >#01.02.2003#, i sl.)

Kada smo kreirali eljeni upit treba ga sauvati i dati mu ime (File Save). Rezultat upita moemo videti
ako iz menija View izaberemo opciju Datasheet View, ili kada u prozoru baze podataka selektujemo upit i
kliknemo na dugme Open.

Rezultat upita moemo videti na slici 12. To su podaci

prikazani tabelarno, ali samo oni koji zadovoljavaju
postavljene kriterijume.
Izdvojeni su svi kupci (ifra, naziv i adresa) iz Lacarka, iji
naziv poinje slovima T.R. i koji su imali porudbenice
posle 1.februara 2003. Slika 12.
Operatori koji se mogu koristiti u odreivanju kriterijuma su:
< (manje od), > (vee od), = (jednako), >=, <=, <> (razliito), Between (izmeu dve vrednosti- Between
12 and 20), Null (prazno polje), Is Not Null (polje nije prazno), Like (slaganje sa uzorkom), Not Like (ne
slaganje sa uzorkom), logiko And (oba izraza su istinita- >1 And <10), Or, Not.

PARAMETARSKI UPITI

Ako esto menjamo kriterijum pretrage podataka treba koristiti parametarske

upite. Kod njih se u kriterijumu ne unosi konkretna vrednost nego u uglastim
zagradama uputstvo korisniku ta da unese kao kriterijum. Prilikom
pokretanja upita korisnik dobija prozor za unos (zadavanje) vrednosti
parametra. Tekst iz uglastih zagrada se pojavljuje na prozoru.
Npr. umesto kriterijuma >1988 kojim pronalazimo sve uenike roene
posle 1988. godine, moemo kreirati kriterijum:
>[Unesi godinu rodjenja posle koje je rodjen ucenik]
Sada moemo uneti (zadati) bilo koju godinu, a ne da ulazimo u DesignView upita i tamo menjamo
kriterijum pretrage svaki put kada se on promeni.

Primeri kriterijuma:

>=1 AND <=[Unesi gornju granicnu vrednost] - Izdvajanje zapisa gde je vrednost u polju izmeu 1 i
broja koji emo zadati prilikom pokretanja upita
=kafa OR =mleko - Izdvaja zapise koji su kafa ili mleko, sve ostale ne prikazuje
<>kafa - Izdvaja zapise koji nisu kafa (ali bi npr. izdvojio nes kafa*)
LIKE *kafa - Izdvaja zapise koji poinju sa bilo kojim tekstom a na kraju imaju re
kafa (npr. neskafa, don kafa, bela kafa ...)
LIKE kafa* - Izdvaja zapise koji poinju sa rei kafa a na kraju imaju bilo koji tekst
(npr. kafa bela, kafa, kafa nes ...)
LIKE *kafa* - Izdvaja zapise koji sadre re kafa na bilo kom mestu (npr. kafa bela,
kafa, neskafa, ledena kafa u kesici ...)
NOT LIKE *kafa* - Izdvaja zapise koji ne sadre re kafa (sada ne bi izdvojio ni nes kafa*)

LIKE * & [Unesi deo reci] - Izdvaja zapise koji poinju sa bilo kojim tekstom a na kraju imaju zadatu
re. Sada moemo uneti bilo koju re za izdvajanje, a ne samo kafa...
LIKE * & [Unesi deo reci] & * - Izdvaja zapise koji sadre zadatu re na bilo kom mestu
25
Upit se u svakom trenutku, kao i tabela, moe modifikovati selekcijom eljenog upita i klikom na dugme
Design u prozoru baze podataka.

9.3. Forme (Form)

Forme su objekti koji omoguavaju prikaz podataka i unos podataka na vizuelno

pogodniji nain. Access-ove forme (forms) prave korisniki interfejs prema tabelama. Mada
koristite izglede Table i Query da izvrite iste funkcije kao i sa formama, oni nude niz prednosti
predstavljanja podataka na organizovan i atraktivan nain.

Raspored polja na formi uradite tako da se unos podataka ili operacija izmene vri sa
leva na desno i odozgo na dole. Pravilno projektovana forma ubrzava unos podataka i smanjuje
greke pri kucanju.

Forme su napravljene od skupa pojedinanih elemenata strukture koji se zovu kontrole.

Kontrole su komponente koje se vide u prozorima i okvirima za dijalog Access i ostalih Windows
aplikacija.

Kreiranje formi korienjem Form Wizard-a

Najlaki nain da izradite formu je korienje Form Wizard-a. Koricenje Form Wizard
znaajno tedi vreme kreiranja strukturu osnovne forme. Form Wizard omoguava izradu forme
koja sadri polja iz jedne ili vie tabela ili upita. Form Wizard gradi osnovnu strukturu forme i
dodaje okvire za kontrole za prikazivanje i izmenu vrednosti stavki podataka. Odabirom opcije
Forms iz glavnog Database prozora i odabirom opcije New mogue je pokrenuti Form Wizard.
Izgled wizard-a prikazan je na slici.
26
 Form wizard omoguava odabir kolona iz tabela koje je potrebno prikazati na formi.

Mogue je odabrati kolone iz vie tabela pri emu e se zadrati veza izmeu podataka
iz razliitih tabela. Pored odabira kolona koje e bit prikazane na formi, mogue je odabrati stil
prikaza podataka na formi i tip tabelarnog prikaza podataka.

Za svaku od formi neophodno je definisati naziv. Form Wizard pravi forme a onda ih
automatski snima. Kada Form Wizard zavri izradu formi, on prikazuje glavnu formu.

27
 Na glavnoj formi Form Wizard stvara jedno tekstualno polje, svako sa odgovarajuom
oznakom, za ulaz ili izmenu vrednosti podataka svake od odabranih kolona tabele. Osnovna
forma koju je napravio Form Wizard je odmah upotrebljiva, ali se moe poboljati deliminim
podeavanjem rasporeda.

Modifikovanje strukture forme

Modifikovanje strukture forme ostvaruje se odabirom Form Design moda rada.

Pokretanjem ovog moda pojavljuje se prozor Form Design, gde je maksimalno povean prozor
za strukturu.

Plivajui prozor, koji se pojavljuje u reimu Form Design, sadri neuvrenu liniju alata,
nazvanu kutija sa alatima, koja omoguava dodavanje nove kontrole na formu.

Forme se mogu podeliti u tri sekcije: Form Header (zaglavlje forme), Detail (sekcija
Detalja) i Form Footer (podnoje forme) prikazane na slici 6. Zaglavlja i podnoja su opciona.
Prozor Form Design ima sledee osnovne elemente:

28
1. Linija alata Form Design, sadri dugmad koja su preice za biranje menija u reimu Form
Design. Funkcije dugmadi i njihovih ekvivalentnih izbora sa menija su prikazani u tabelama u
sledeoj sekciji;
2. Linija alata Formating, sadri dugmad koja su preice za boju, tekst, ivice i razliite druge
opcije formatiranja;
3. Skup vertikalnih i horizontalnih lenjira, za verziju Access za SAD u inima, i u centimetrima za
verzije Accessa za zemlje gde se koristi metriki sistem;
4. Vertikalna linija postavlja desnu marginu forme. Liniju za marginu pomerate tako to je
kliknete i odvuete na eljenu lokaciju;
5. Horizontalna linija koja predstavlja donju marginu forme. Moete kliknuti i odvui ovu liniju na
novu lokaciju;
6. Vertikalne i horizontalne trake za pomeranje, koje omoguavaju da vidite delove forme van
granica prozora forme;

Traka Form Header definie visinu sekcije zaglavlja forme. Ovo se primenjuje samo
ako izaberete da formi dodate zaglavlje i podnoje. Sekcija Form Header sadri statiki tekst,
grafike likove i ostale kontrole koji se pojavljuju na vrhu forme. Zaglavlje se pojavljuje samo na
prvoj strani forme sa vie strana;

Traka Form Detail odvaja Form Header od ostatka forme. Na traci Form Detail su
kontrole koji prikazuju podatke iz tabela i upita i statiki elementi podataka, kao to su oznake i
zatitni znaci.

Traka Form Footer definie visinu sekcije podnoja forme. Sekcija Form Footer je
slina sekciji Form Header. Ako tampate formu sa vie strana, Form Footer se pojavljuje samo
jednom. Formi moete dodati sekcije Form Header i Form Footer, ili ih izbrisati, biranjem View,
Form Header/Footer.

Visinu sekcije moete izmeniti povlaenjem miem vertikalnih traka Form Header,
Detail, ili Form Footer. Kada postavite pokaziva mia na gornju ivicu trake za podelu sekcije,
pretvara se u liniju sa dve vertikalne strelice. Povlaenjem pokazivaa podeava se veliinu
sekcije iznad pokazivaa mia.

Svaka kontrola koja se nalazi na formi dozvoljava promenu svoje veliine.

Podrazumevani prikaz dizajna forme prikazuje kontrole u reetki (grid-u) pa je pomeranje
kontrole i promenu njene veliine mogue vriti na osnovu taaka reetke.

Mogue je vriti promenu pozicija grupe kontrola. Prethodno je neophodno selektovati

kontrole koje je potrebno pomeriti. Poravnanje selektovanih kontrola vri se izborom jedne od
Align opcija podmenija Format glavnog menija Access-a.

Osim manuelnih promena stila prikaza kontrola, mogue je koristi neki od ugraenih
stilova korienjem AutoFormat opcije iz linije alata. U formatiranom prikazu mogue je
naknadno promeniti redosled prikaza odabranih kolona tabele korienjem Tab Order opcije.

29
9.4. Izvetaji

Izvetaj je krajnji proizvod veine aplikacija baza podataka. Kod Accessa, izvetaj je
specijalna vrsta neprekidne forme, projektovanog za tampanje. Access kombinuje podatke u
tabelama i upitima tako da moete tampati i distribuirati onima kojima je potreban, ili koji ga
zahtevaju.

6.1. Slinosti i razlike formi i izvetaja

Veina metoda za izradu formi za transakcione obrade, primenjuje se i kod izvetaja.

Bitne su dve osnovne razlike izmeu formi i izvetaja:

Izvetaji su namenjeni samo za tampanje i za razliku od formi, nisu namenjeni za

pregled podataka u prozoru.

Vrednost osnovnih podataka za izvetaj ne moete izmeniti. Izvetaji Access imaju

mnoge zajednike karakteristike sa formama, ukljuujui sledee:

Report Wizards, prave tri osnovne vrste izvetaja: sa jednom kolonom, izvetaje po
grupama i zbirovima i potanske nalepnice;

Sections (sekcije), sadre zaglavlja i podnoja izvetaja koja se pojavljuju jednom na

poetku i na kraju izvetaja, i zaglavlja i podnoja stranice koja se tampaju na vrhu i dnu svake
stranice. Podnoje izvetaja se esto koristi za tampanje ukupnog zbira. Sekcije izvetaja
odgovaraju sekcijama forme slinih imena;
30
 Group sections (sekcije grupe) izvetaja, kao celina, obuhvataju ekvivalenat sekcije
Detail forme. Grupe se esto nazivaju pojasi (bands), a proces grupisanja zapisa formiranje
pojasa (banding). Dodajete Group Headers koji ukljuuju naziv za svaku grupu, i Group Footers
za tampanje grupnih podzbirova. U sekcije zaglavlja i podnoja moete staviti statiku
(nezavisnu) grafiku, a unutar sekcija grupe zavisnu grafiku;

Controls (kontrole) su dodati izvetajima iz okvira sa alatima Accessa i onda pomereni;

njihova veliina se menja pomou ruica; i

Subreports (podizvetaji) se ugraduju u izvetaje na isti nain na koji se kontrole

podforme dodaju u glavne forme.

6.2. Osnovni tipovi izvetaja u Access-u

Postoji est osnovnih tipova izvetaja napravljenih u Accessu, koji se zovu izgledi
(layout):

Izvetaji sa jednom kolonom (single-column reports), navode u jednoj dugoj koloni

okvira za tekst vrednosti svakog polja u svakom zapisu tabele ili upita. Oznaka pokazuje ime
polja, a okvir za tekst, desno od oznake, obezbeuje vrednosti.

Tabelarni izvetaji (tabular reports), obezbeuju kolonu za svako polje tabele ili upita i
tampanje vrednosti svakog polja zapisa u redovima ispod zaglavlja kolone.

Viekolonski izvetaji (multicolumn reports) se prave iz izvetaja sa jednom kolonom,

koristei novinsku kolonu aplikacije stonog izdavatva i obrade teksta. Informacije koje ne
stanu u prvu kolonu prelaze na drugu kolonu, i tako redom. Format vie kolonskih tabela troi
manje papira, ali ima ogranienu upotrebu, jer poravnavanje kolona nije onakvo kakvo se eli.

Izvetaji po grupama i zbirovima (groupsltotals reports) su najea vrsta izvetaja. Oni

sabiraju podatke za grupe zapisa i onda dodaju ukupni zbir na kraju izvetaja.

Potanske nalepnice (mailing labels) su posebna vrsta viekolonskih izvetaja,

projektovane za tampanje imena i adresa ili drugih podataka iz vie polja, u grupama. Svaka
grupa polja ini eliju u reetki. Izgled samolepljive nalepnice robe na kojoj tampate, odreuje
koliko redova i kolona ima na stranici.

Nezavisni izvetaji (unbound reports), sadre podizvetaje zasnovane na nepovezanim

izvorima podataka, kao to su tabele ili upiti.

Prva etiri tipa izvetaja koriste tabelu ili upit kao izvor podatak, kao to to rade forme.
Za ovu vrstu izvetaja se kae da su zavisni u odnosu na izvor podataka. Glavni izvetaj nekog
nezavisnog izvetaja nije vezan na tabelu ili upit kao izvor podataka. Podizvetaji koji su u
nezavisnom izvetaju, meutim, moraju biti zavisni u odnosu na izvor podataka.

31
 6.3. Kreiranje izvetaja korienjem Report Wizard-a

Najlaki nain kreiranja izvetaja je korienje Report Wizard-a. Slino Form Wizard,
Report Wizard omoguava da pravite izvetaje koji sadre podatke iz vie tabela, bez da
prethodno napravite upit. Prednost korienja Report Wizard je to uvodi teme strukture
izvetaja Access i to su koraci u ovom procesu paralelni sa koracima koji se ine pri poinjanju
sa inicijalno praznim izvetajem. Nakon odabira opcije za kreiranje izvetaja potrebno je
odabrati Report Wizard nain kreiranja izvetaja.

Slino formama, izvetaji zahtevaju izvor podataka, koji moe biti tabela ili upit. Iz tabele
ili upita biraju se kolone koje e biti prikazane u izvetaju.

Nakon prolaska kroz sve korake Report Wizard-a, Report Wizard pravi izvetaj i
prikazuje ga u reimu pogleda za tampanje.

32
 Prilikom formatiranja izvetaja mogue je koristiti ugraene stilove na isti nain kao kod
formatiranja izgleda formi. Access posebno smeta stilove definisane za forme i za izvetaje pa
je za izvetaje mogue kreirati posebne stilove.

Formatiranje prikaza izvetaja posebno je bitno jer je svrha izvetaja njihovo

pregledavanje i tampanje pa e u ovim situacijama svaki pogreno postavljeni objekat bilo vrlo
uoljiv.

Zbog toga je prilikom pripreme izvetaja za pregledavanje i tampu u Access-u mogue

poravnati i formatirati kontrole, podesiti razmak izmeu redova, poravnati kontrole horizontalno i
vertikalno, podesiti margine izvetaja i slino.

33