UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOZOFSKI FAKULTET

Katarina M. Majstorovi

MORALNI INTEGRITET U POSLOVNOJ

ETICI

doktorska disertacija

Beograd, 2014.
Mentor:

doktor, Jovan Babi, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet

lanovi komisije:

1. doktor, Ranko Orli, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Fakultet

organizacionih nauka
2. doktor, Nenad Ceki, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu, Filozofski
fakultet

datum odbrane: ____________________________

za Anju i Jagoa
Moralni integritet u poslovnoj etici

Rezime

U radu koji je pred nama nameravamo da pokaemo znaaj problema

moralnog integriteta za oblast poslovne etike. Kakav je zadatak pred nama i na koji
nain emo ga ispuniti? Ve nas je povrno upuivanje u tematiku poslovne etike
potpuno ubedilo u aktuelnost tematike ove oblasti, ali i njenu intrigantnost zbog
izazova koje njoj svojstvene teme postavljaju etici kao filozofskoj disciplini. Pregled
udarnih sluajeva poslovne etike obiluje skandalima. Skandali su u poslovnom
svetu toliko esti da im moda takvo imenovanje i ne odgovara. Etiar koji pristupa
biznisu najpre pokuava da pronae centralni problem, lajtmotiv u gomili
sluajeva. Tome mu mogu pomoi i tekstovi koji se bave etikom analizom
poslovanja. Na pokuaj voen je idejom da etiki aspekt analize, makar u
postenronovskom* periodu poslovne etike, moe pruiti kvalitetno objanjenje
mnogih problema poslovnog sveta ukoliko ih pratimo iz fokusa moralnog
integriteta linosti.

Da bismo to uinili, moramo najpre odrediti etike smernice koje se tiu

moralnog integriteta. Najpre ovaj pojam moramo precizno da odredimo. Uoili smo
da na podruju etike ne postoji sistematian pregled dosadanjih pokuaja sa
tematikom konceptualizacije moralnog integriteta. Naa je zamisao bila da najpre
iscrpno izloimo elemente znaenja koje nam prua etimoloka analiza. Time smo
razluili razlike izmeu moralnog, fizikog, umetnikog i profesionalnog
integriteta. Zatim je potrebno definisati moralni integritet i pronai podrku za
takav predlog definicije u etikim teorijama. Ovo su zadaci etike analize ije e
nam ispunjenje omoguiti da istupimo na podruje primene etike, a to je u ovom
sluaju sfera biznisa.

U ovoj fazi jasno sagledavamo napetost izmeu etike i biznisa, a naroito

ukoliko etiku posmatramo kroz vrednost moralnog integriteta kao paradigmu.

*
Mislimo na period posle Enron (Enron) skandala, koji se desio novembra 2001. Energetske kompanija
Enron doivela je bankrot usled loeg finansijskog izvetavanja i svesnih propusta u raunovodstvu, ime
su elni ljudi pokuali da sakriju loe poslovanje i milijarde dolara duga. Cene akcija kompanije vrtoglavo
su pale, sa preko 90 $, koliko su vredele sredinom 2000. na 1$ u oktobru 2001.
Etika znai afirmaciju odreenih bezuslovnih, apsolutnih vrednosti, kakva je i
moralni integritet. Etika, drugim reima, znai da postupanje vrednujemo preko
merila koja odreuju moralnu vlastitost. Moralnu vlastitost ne treba rtvovati ni
zbog ega, jer to je kruna vrednosti u oveku, nesamerljiva sa ostalim vrednostima.
Sa druge strane, deo prakse u kojoj se ovek ostvaruje i ispoljava je poslovna sfera.
Koja su ogranienja ovoj praksi koja dolaze iz oblasti etike i njenih vrednosti?
Odgovor nije jednostavan, jer etiar, kao filozof morala, ima pred sobom dileme. A
najvee dileme u filozofiji tiu se bazinih pitanja, pitanja o poetku. Filozof u sferi
biznisa postavlja pitanje o prirodi i dometima etike i, dodatno, pitanja o prirodi i
dometima poslovne etike. Ako hoemo da ilustrujemo dilemu etike koja prelazi na
podruje biznisa preko problema moralnog integriteta, evo primera. Da li je
ispravna moralna pozicija da rtvujemo svoj ivot, noeni utiskom neizvesnosti
njegovog trajanja, kako bismo spasili nekog drugog? Da li to ikada moe da bude
pozicija moralne ispravnosti? Pretpostavimo da se bavimo promocijom donorstva
u medicini. Da li mi moemo da zagovaramo donorske kartice u svrhu zavetanja
organa, ili e biti loginije da propagiramo samoubistvo u iste svrhe, zavisie od
pozicije koju smo zauzeli u bazinoj dilemi. Ovde smo pomenuli samo jedan
problem, mada i pitanje rtve kao moralnog kriterijuma moe biti stavljeno u
kontekst razliitih problema u etikoj analizi. Zbog toga e kompleksnost etike
imati odjeka u poslovnoj etici. Da li je mogue rtvovati moralnu vlastitost i ta bi
to moglo da znai? Ovo je pitanje veoma vano za etiku kao oblast. Pokuali smo da
se odredimo prema pitanju odnosa moralnog integriteta prema drugim
vrednostima, jer time dolazimo do nekih zakljuaka o samoj moralnoj teoriji.

ta uoavamo kada govorimo o moralnom integritetu uesnika u poslu?

Poslovna praksa esto poiva na odluivanju koje ne haje za vrednost moralnog
integriteta. Nepotovanje moralnog integriteta linosti u okrutnom poslovnom
svetu ugroavajue je po linost i iroko shvaene vrednosti sveta poslovanja, a
takoe nepovoljno utie na uspenost poslovnog procesa. Ukoliko se moralni
integritet ne potuje, posledice su nepovoljne i za linost i za firmu i ire okruenje.
Bio nam je cilj da pokaemo da potovanje moralnog integriteta jeste jedan od
faktora stabilnosti biznisa i da kao takav dugorono doprinosi njegovoj uspenosti.
Sledei kontraverzu stakeholder i stockholder teorije, u smislu shvatanja o
prioritetu ciljeva biznisa, na cilj je da ukaemo na mesto koje e moralni integritet
kao vrednost moi da zauzme u tom rivalitetu. To nam, u okvirima poslovanja,
moe pomoi u reavanju brojnih nedoumica, to je od sutinske vanosti.
Vrednovanje moralnog integriteta ne bismo smeli prevideti, ukoliko hoemo da
ispravno postavimo problem i to uspenije ga razreimo. Ignorisanje dimenzije
potovanja moralnog integriteta linosti osiromauje i neopravdano
pojednostavljuje etiku analizu poslovnih problema.

Ambicioznije gledano, pokuali smo da na primeru razmatranja problema

moralnog integriteta, koji emo sagledati i iz perspektive sveta biznisa i njemu
svojstvenih postavki, pokaemo kako to treba da funkcionie poslovna etika. Ideja
jeste da se ukae na to da susretanje moralno relevantnog i ekonomski relevantnog
u poslovnoj etici moe biti postignuto predlogom etike teorije kao osnove
(deontoloka teorija) i njenim oprobavanjem u analizi sluajeva relevantnih za
problem kojim se bavimo. Etike postavke koje smo predloili trebalo bi da dovedu
do zakljuka da unutar poslovnog sveta mora postojati potovanje moralnog
integriteta linosti, jer svako njegovo ugroavanje predstavlja pokuaj
ponitavanja neprikosnovenosti bazinih moralnih vrednosti, kao vrednosti ija
afirmacija predstavlja i osnov dugorone uspenosti sveta poslovanja. Unutar
kantovske etike pozicije, kao i kod teoretiara bliskih Kantovim stavovima,
potovanje moralnog integriteta nedvosmisleno je obezbeeno. Kod zagovornika i
kritiara utilitarizma postoji u literaturi precizno lociran spor oko percepcije
moralnog integriteta linosti. Vrlo je vano to da li etika teorija dovodi do
zakljuka da moralni integritet jeste dimenzija koja sama po sebi nosi teret u
etikoj analizi, ili to ne ini, jer se posledice tog stava direktno odraavaju na nain
odreivanja osnovnih postavki razmatranja koja se bave problemima poslovne
etike. U poslovnoj etici nam je, samom prirodom oblasti u kojoj etiku
primenjujemo, pri ruci sukob profita sa drugim vrednostima. Ideja je da najpre
suprotstavimo utilitarizam i deontoloko stanovite iz ugla naina na koji oni
predstavljaju etiku teoriju. Deontoloka teorija analizira postupak sa stanovita
dunosti i namere, ali joj je svojstvena neprijatnost u vidu problema konflikta
dunosti. No, ini se da se i sama etika definie terminima deontoloke teorije. Sa
druge strane, utilitarizam procenjuje akcije po njihovim posledicama. Ovo
procenjivanje odvija se u okviru unapred odreenog shvatanja dobra, tako da se
procena svodi na stepen postignua, stepen ostvarivanja ciljeva koji su zadati.
Moglo bi se rei da utilitarizam, strogo govorei, i nije etika teorija, ve predstavlja
tip racionalnosti (utilitaristika racionalnost), ili praktini vodi za donoenje
odluka. Svoju definiciju dobra utilitarizam postavlja kao konanu, to znai da se
osnov teorije ne preispituje. Za poslovnu etiku je presudno obezbediti stabilan
okvir, kako bismo uspeli da se izborimo za afirmaciju same oblasti i za moral u
biznisu. Trebalo bi da, prilikom definisanja okvira poslovne etike, izbegnemo
potekoe sa kojima se suoava utilitaristika racionalnost.

Okvir poslovne etike treba postaviti na tragu etike tradicije koja uvaava
vrednost moralnog integriteta linosti. Sluajevi ugroavanja moralnog integriteta
linosti su situacije konflikta, u kojima jedna od strana treba eksplicitno da se
izjasni da li uva istinsku moralnu sutinu pojedinca ili hoe da je rtvuje u ime
vanmoralnih interesa koji su prepoznati kao vii interesi. Zbog toga je od kljunog
znaaja izboriti se za potovanje moralnog integriteta pojedinca, kako bismo mogli
da kaemo da u sluaju ovakvog sukoba ne pobeuje jai, i da se ne radi naprosto o
demonstraciji sile. Paradigmatini sluajevi ovkvog konflikta su uzbunjivanje i
menaderske odluke, kojima emo posvetiti posebnu panju.

Koristei se pojmovnim analizama, odmeravanjem rivalskih postavki

dominantnih etikih teorija i case study analizom, pokuamo da pokaemo da je
biznisu potrebna etika, jer pomae istinskoj artikulaciji problema biznisa i
afirmaciji vrednosti koje su biznisu, dugorono gledano, potrebne. Etika, ulazei u
svet biznisa ne moe odustati od vrednosti ije potovanje zagovara. Preciznije,
etika od svojih osnovnih vrednosti ne moe odustati, iako do odreenog susretanja
ekonomski i moralno relevantnog mora da doe. Na stav je da je moralni
integritet vrednost ije potovanje etika teorija mora inherentno da zahteva. Na
podruju primene etike to moe da znai da je ova vrednost reprezent etike
teorije. Usvajanje potovanja moralnog integriteta linosti jeste test opstanka etike
u svetu biznisa, minimum bez kojeg ona ne moe. Ukoliko akteri biznisa ne
pristanu na potovanje moralnog integriteta linosti, onda oni ne ele da pristane
na etiku. Tako se lako mogu nai na klizavoj padini koja izmie sa tla moralnih
vrednosti.

Na kraju, angaman etiara podrazumeva da on treba da ukae na vanost

potovanja moralnog integriteta, uzimajui u obzir razloge koje smo naveli. Zlo i
moralno neispravno ne mora doi iz svesne elje da se uini zloin bez presedana,
ve moe biti posledica revnosne upuenosti na lino napredovanje, kao to je,
prema analizi Hane Arent (Hannah Arendt), bio sluaj sa Ajhmanom. Ovaj rad je
pokuaj usmeravanja na druge, moralne motive, kroz podseanje na vrednost nae
moralne vlastitosti i moralnog zakona u nama.

Kljune rei: integritet, moralni integritet, utilitarizam, deontoloka etika,

dostojanstvo, poslovna etika, menader, odluivanje, uzbunjivanje.

Nauna oblast: etika

Ua nauna oblast: poslovna etika

UDK broj: 174. 4.

Moral integrity in business ethics

Summary

In the work ahead of us we intend to show the significance of the problem

of moral integrity in the field of business ethics. What is our task and how we will
fulfill it? Only a slight reference to the topic of business ethics is enough to
convince us fully in actuality of topics in this area, but also their intriguing quality,
due to the challenges that its inherent themes put in front of ethics, as a
philosophical discipline. The overview of the most famous cases of business ethics
abounds with scandals. In the business world scandals happen so often, that it
could be inappropriate to call them scandals. Ethicist who approaches business,
first tries to find a central problem, a leitmotif in the crowd of cases. He may use
texts dealing with the ethical analysis of business to help him. Our attempt is
driven by the idea that the ethical aspect of the analysis, at least in the post-Enron
period of business ethics, can provide a qualitative explanation of many problems
of the business world, if we consider them from the focus of the person`s moral
integrity.

In order to do this, we must first determine the ethical guidelines about the
moral integrity problem. First, we must accurately define this notion. We have
noticed that there is no systematic review of previous attempts to conceptualize
moral integrity in ethics. Our idea was to first thoroughly expose elements of
meaning that gives us the etymological analysis. Thus, we have pointed at
differences between moral, physical, artistic and professional integrity. After that it
is necessary to define the integrity and find support for this proposal of the
definition in ethical theories. These are the tasks of ethical analysis whose
fulfillment will enable us to come to the area where we apply ethics, and in this
case it is the sphere of business.

We refer to the period after the Enron (Enron) scandal, which took place in November 2001. Energy
company Enron experienced bankruptcy due to poor financial reporting and conscious omission in
accounting, by which leaders tried to hide the poor performance and billions of dollars of debt. The
prices of the company's shares have fallen head-spinning, from over $ 90 of their worth in mid-2000, to
$ 1 in October, 2001.
 At this stage we clearly see the tension between ethics and business ethics,
particularly if we look at ethics through the value of moral integrity as a paradigm.
Ethics means the affirmation of certain unconditional, absolute values, like the
value of moral integrity. Ethics, in other words, means that we evaluate actions
using the criteria that define our own moral identity. Our own moral identity must
not be sacrificed for anything, because it is the crown of our human values,
incommensurable with other values. On the other hand, part of the practice in
which a man realizes and manifests himself is the business sphere. What are the
limitations of this practice, which come from the field of ethics and its values? The
answer is not simple, because ethicist, as a moral philosopher, bears with
dilemmas. And the most serious dilemmas in philosophy are about the basic
questions, questions about the beginning. In the sphere of business, the
philosopher raises questions about the nature and scope of ethics and, in addition,
questions about the nature and scope of business ethics. If we want to illustrate the
dilemma that comes from ethics and exceeds to the range of businesses using the
problem of moral integrity, here's an example. Is it morally right to sacrifice our
life, carried by the impression of the uncertainty of its duration, in order to save
someone else? Could this ever be the position of moral rightness? Let us assume
that we are dealing with the promotion of organ donation in medicine. Whether we
should advocate for donor cards for the purpose of organ donation, or would it be
more logical to propagate suicide for the same purpose, will depend on the
position we took about the basic dilemma. We have mentioned only one problem
here, though the issue of victim as moral criteria can be placed in the context of
various problems in ethical analysis. Therefore, the complexity of ethics would
reflect on business ethics. Is it possible to sacrifice my own moral self, and what
would that mean? This issue is very important for the field of ethics. We tried to
define our position about the relationship of moral integrity to other values,
because that will bring us to some conclusions about the moral theory.

What do we notice when we talk about the moral integrity of the

participants in the business activity? Business practice often relies on decision
making that do not care about the value of moral integrity. Disrespect for the moral
integrity of a person in the cruel business world jeopardizes personality and
broadly conceived values of business, and also adversely affects the performance
of the business process. If we dont respect moral integrity, the adverse
consequences will affect the person and the company and the wider environment.
Our aim is to show that respect for moral integrity is one of the factors of stability
of business and as such contributes to its long-term success. Following the
controversy of stakeholder and stockholder theory, in terms of understanding the
most important aim of business, our goal is to emphasize the place that moral
integrity can take as a value in this rivalry. In terms of business, that can help us
solving number of concerns, and that is crucially important. Evaluation of moral
integrity we should not overlook if we are to properly set the problem and resolve
it as successful as possible. Ignoring the dimensions of respect for the moral
integrity of a person impoverishes and unduly simplifies the analysis of ethical
business issues.

More ambitiously speaking, we will try to show how business ethics

suppose to function, using the consideration of the problem of moral integrity as
an example, which we will look at and from the perspective of the business world
and its own particular preferences. The idea is to demonstrate that the meeting
between morally relevant and economically relevant in business ethics can be
achieved by adopting a proposed ethical theory as a basis (deontological theory)
and its testing in the analysis of the cases relevant to the problem we are dealing
with. Ethical settings which we proposed should lead to the conclusion that in the
business world we must have respect for the moral integrity of the person, because
each of its endangerment is an attempt to undo the sovereignty of basic moral
values, as the values whose affirmation represents the basis for long-term success
of the business world. Within the Kantian ethical positions, as well as in the
positions advocated by theoreticians who were familiar to Kant's views, respect for
moral integrity is unequivocally provided. The proponents and critics of
utilitarianism have made a dispute, clearly located in literature, about the
perception of the moral integrity of a person. It is very important whether the
ethical theory leads to the conclusion that moral integrity is the dimension which
itself carries the burden of the ethical analysis, or it does not, because the
consequences of this attitude directly affect the way we define the basic settings of
considerations that deal with issues of business ethics. Because of the very nature
of the area in which we apply ethics, in business ethics we have the conflict of
profit with other values near at hand. The idea is to first confront utilitarianism
and deontological view from the perspective of the way they represent ethical
theory. Deontological theory analyzes the action from the perspective of duties and
intentions, but its inherent unpleasantness is the problem of conflict of duties.
However, it seems that the very terms of deontological ethics defines theory. On
the other hand, utilitarianism assesses actions after their consequences. This
assessment takes place within a predetermined understanding of the good, so that
the estimate is reduced to the level of achievement, the degree of realization of
goals that are entered. It could be argued that utilitarianism, strictly speaking, is
not an ethical theory, but represents a type of rationality (utilitarian rationality), or
a practical guide for decision-making. Utilitarianism sets its definition of good as
final, which means that the basis of the theory is not in question. For business
ethics it is crucial to provide a stable framework, in order to manage to fight for
affirmation of business ethics itself and for the moral business. When we define a
framework of business ethics, we should avoid the difficulties that the utilitarian
rationality faces with.

The framework of business ethics should be set up in terms of the ethical

tradition that respects the value of the moral integrity of a person. Cases of
endangering the moral integrity are conflict situations, in which one of the parties
should explicitly declare whether we should preserve the true moral essence of the
individual or whether we should sacrifice it, in the name of non-moral interests,
which are identified as higher interests. Therefore, it is essential to fight for respect
for the moral integrity of the individual, so that we can say that in the situation of
such a conflict does not win the one who is stronger, and that it is not simply a
demonstration of force. Paradigmatic cases of these conflicts are whistle-blowing
and managerial decision making, which will devote our special attention.
 Using conceptual analysis, weighing rival settings of dominant ethical
theories and case study analysis, we will try to show that the business requires
ethics, because it helps to genuine the articulation of problems of business and
affirmation of the values that business, in the long term perspective, need. Ethics,
entering the business world, can not give up the values which advocate respect.
More specifically, the ethics can not give up from its basic values, though it must
come to a certain meeting of economic and morally relevant. We claim that the
moral integrity is the value whose observance ethical theory must inherently
require. In the area of applied ethics this may mean that this value is a
representative of ethical theory. Adoption of respect for the moral integrity is the
test of the survival of ethics in the business world, a minimum without which it can
not function. If the business actors do not agree to respect the moral integrity of a
person, then they do not want to consent to ethics. And they can easily found
themselves on the slippery slope that eludes from the ground of moral values.

Finally, the engagement of a moral philosopher means that he needs to

point to the importance of respecting moral integrity, taking into account the
reasons mentioned above. The evil and the morally wrong do not have to come
from the conscious desire to commit a crime without precedent, but may be the
result of diligent familiarity with personal advancement, as, according to the
analysis of Hannah Arendt, was the case of Eichmann. This paper is an attempt of
routing to other, moral motives, referring to the values of our own moral being and
the

Keywords: integrity, moral integrity, utilitarianism, deontological ethics, dignity,

business ethics, manager, decision-making, whistle-blowing.

Ethics
Business ethics
UDK 174.4
Sadraj

Uvod (1-9)

1. Odreenje poslovne etike (3-4)

2. Filozofsko poreklo i problem zasnivanja poslovne etike (4-6)
3. Moralni integritet u poslovnoj etici (6-8)
4. Osnovna hipoteza rada (8-9)

PRVI DEO: Filozofska artikulacija problema moralnog integriteta (9-76)

1. Znaaj moralnog integriteta (9-11)

2. Pojmovno odreenje integriteta i moralni integritet (11-63)
2.1. Etimologija (12-14)
2.2. Ciceron: integritet kao nain borbe za bolji Rim (14-16)
2.3. Znaenje integriteta: psihologistike orjentacije (16-21)
2.4. Fiziki, umetniki i profesionalni integritet (21-43)
2.4.1. Fiziki integritet (23-29)
2.4.2. Umetniki integritet (29-34)
2.4.3. Integritet na osnovu uloge na poslu ili profesionalni integritet
(34-41)
2.4.3.1. Integritet lekara (35-39)
2.4.3.2. Integritet sudije (39-43)

2.5. Moralni integritet (43-52)

2.6. Predlog odreenja moralnog integriteta (52-63)

3. Moralni integritet i etiki sporovi (63-76)

3.1. Integritet kao moralni integritet (63-69)
3.1.1. Da li osoba koja moralno grei moe biti osoba koja
ima moralni integritet? (64-65)
3.1.2. Razilaenje u moralnim stavovima i pripisivanje
moralnog integriteta (65-69)
3.2. Integritet kao vrlina (69-72)
 3.3. Rezime poglavlja o pojmu moralnog integriteta: kljuno je
optimalno odreenje sadrinskog ogranienja (72-76)

DRUGI DEO: Moralni integritet u osnovnom normativno-etikom dualizmu

(76-113)

1. Vilijamsovo uvoenje u spor oko moralnog integriteta(76-92)

1.1. Koncept moralnog agenta i nepristrasnost: ka
odreenju integriteta (77-83)
1.2. Zablude i priroda moralne teorije (83-87)
1.3. Dva Vilijamsova primera: kritika utilitarizma
postupaka (87-95)

2. Kantova etika teorija i mesto moralnog integriteta (95-113)

2.1. Moralni integritet i dostojanstvo (95-102)

2.2. Dunost prema sebi i moralni integritet (102-105)
2.3. Da li je Kantovo stanovite ugrozilo moralni integritet? (105-
111)
2.4. Apologija Kanta u verziji Heninga Jensena (111-112)
2.5. Moralni integritet kao deontoloka kategorija (112-113)

TREI DEO: Moralni integritet u poslovnoj etici (113-173)

1. Shvatanje moralnog integriteta kao polazite (114-116)

2. Problemsko odreenje okvira i specifinosti poslovne etike kao primenjene etike

(116-122)

3 .Mesto moralnog integriteta u poslovnoj etici (122-147)

3.1. Integritet menadera (125-147)

3.1.1.Menader kao donosilac odluka: odluivanje zahteva moralni

integritet (125-128)
 3.1.2.Uloga menadera prema stockholder i stakeholder teoriji (128-
132)

3.1.3. Sebinost, altruizam i moralni integritet u liku uloge

menadera (132-139)

3.1.4.Bazine vrednosti poslovanja, etike vrednosti poslovanja i

poslovni i moralni integritet menadera (139-147)

4. Ugroavanje moralnog integriteta u poslovnom okruenju (147-186)

4.1. ta znai ugroavanje moralnog integriteta- ilustracija(147-151)

4.2. Saduova pouka: na koji nain sauvati moralni integritet u poslu? (151-
153)

4.3. Ispunjavanje obeanja i briga za potovanje moralnog integriteta (153-

156)

4.4. Studija sluaja (156-186)

4.4.1. .Mesto koje pripada studiji sluaja (156-157)

4.4.2. Predlog tipologije sluajeva (157-165)

4.4.3.Uzbunjivanje kao paradigmatian sluaj ugroavanja

moralnog integriteta (165-186)

4.4.3.1. ta je to uzbunjivanje? (166-172)

4.4.3.2. Vani aspekti uzbunjivanja: uzbunjivanje kao

etiki problem (172-174)

4.4.3.3. Lojalnost i uzbunjivanje (174-183)

4.4.3.3.1. Doputenost, obaveznost i zabrana

uzbunjivanja na osnovu stava o lojalnosti (178-181)

4.4.3.3.2.Etika debata o zahtevu lojalnosti (181-183)

 4.4.3.4. Problem uzbunjivanja i moralni integritet pojedinca
(184-184)

4.4.3.5. Zakljuno razmatranje o praksi uzbunjivanja (185-

186)

Zakljuak (186-192)
Uvod

U ovekovom biu ne postoji snaga koja se moe meriti sa snagom njegovog

moralnog bia. Mogue da je snaga intelekta dobar takmac i da nas esto moe
navesti da preispitamo iznesenu tvrdnju. Ipak, zloupotrebe blistavog intelekta
preesto su nas uverile da je to preispitivanje nepotrebno. Uvereni smo da je ovek
dananjice prestao da sebe doivljava kao bie koje je snano jer zna, stvara, veruje
i postupa kako treba. Opta kriza duhovnosti navodi nas da se iznova zapitamo o
svojoj sutini i da pokuamo da probudimo snagu koju imamo. Rad koji je pred
nama jeste jedan pokuaj ukazivanja na snagu moralnosti u ljudima, kao i pokuaj
demonstracije dominantnosti ispoljavanja ove snage u jednom izabranom
podruju ljudske delatnosti.

Naslov Moralni integritet u poslovnoj etici jasno istie dve teme. Jedna tema
tie se filozofskog, preciznije etikog problema moralnog integriteta, a druga tema
je jedna oblast primenjene etike, poslovna etika. Uoili smo da ne postoji u
zadovoljavajuoj meri sistematian prikaz problema moralnog integriteta, sa
dominantno etikim pristupom. Takoe smo odabrali da moralni integritet
postavimo u okvir poslovne etike i pokuamo da uvidimo koje mu mesto tu
pripada. Vodilja tog izbora bio je uvid u problem koji predstavlja jednu od
odrednica vremena u kome ivimo. Sa jedne strane, aktuelno vremensko razdoblje
obeleeno je prenaglaenom borbom za sticanjem kapitala ili novca, ugleda i moi,
materijalnih dobara ili dobara kao sredstava da se zadovolje razliiti hedonistiki
porivi. Sa druge strane, ambicija sticanja usko je povezana sa uspehom, koji se
gradi i stie strateki, pa tako ukljuuje dimenziju dugoronosti, prorauna i
paljivog rasuivanja. Ukoliko nam tako skiciran drutveni ambijent izgleda kao
dobro skrojena odea jednog preduzetnika, koji oliava uspenog oveka
dananjice, pitamo se da li takav ovek moe biti uspean u realizaciji
instrumentalnih ciljeva, a da mu za to ne budu potrebni njegovi kapaciteti koji ga
odreuju kao moralno bie? Drugim reima, da li je poslovnom oveku dovoljno da
bude jedna ljudska karikatura, usmerena iskljuivo na zadovoljenje materijalnih
ciljeva i uspena u meri u kojoj na optimalan nain do tih ciljeva dolazi? Da li bi
njegovoj instrumentalnoj racionalnosti nedostajalo neto zbog ega bismo ga

1
opravdano mogli smatrati ljudskom karikaturom, kako smo maloas prejudicirali?
Postoji sfera vrednosti koja odreuje ovekovu egzistenciju, koja je vaan
parametar ovekove situacije, a koja ne zavisi od naih elja, stavova, ukusa ili
interesa. To je sfera moralnih vrednosti, pa ciljevi koji su unutar nje artikulisani
nisu voeni logikom instrumentalne racionalnosti.

Dilema koju smo skicirali aktuelna je koliko i pitanja poput sledeih: ta je

ovekova sutina?; Koji su ciljevi primereni ovekovoj sutini?; Na koji nain se
ovekova sutina moe realizovati u sferi prakse?; Na koji nain moemo odrediti
hijerarhiju ciljeva i prioritet meu vrednostima? Na alost, drutveni ambijent sve
vie je ambijent bezupitnosti, pa tako i utanja o temama koje smo nabrojali. To je
sasvim logino, jer vlada opte uverenje o primatu kapitalistike logike koja je
logika sticanja, i koja uspeh meri preko sticanja. U takvoj atmosferi stie se utisak
potpune razdvojenosti naela koja rukovode rasuivanjem i naela koja rukovode
delovanjem. Drugim reima, rei su postale autonomne, na nain pukih parola
nekakve, od realnog ivota potpuno odeljene, mudrosti, dok dela trae nekakve
smernice koje se rukovode kriterijumima efikasnosti i opte ekonominosti. Ovaj
novi praktiki dualizam je dualizam koji je zaboravio na osnovnije, ontoloke
dualizme, na koje ne uspeva ni da se osvrne. Izgleda nam da, kao i uvek kada se
radi o naglaenom dualizmu, klju treba traiti u pogrenosti njegove postavke.
Moe li se ukljuiti u poslovnu sferu i zaboraviti na to ko smo, ograniiti
racionalnost na instrumentalnu racionalnost usmerenu ostvarenju odreenih
ciljeva? Moe li se u poslu postupati sa potpunim zaboravom toga ta znai primat
praktikog uma koji nas, po Kantu, odreuje? Da li je usaglaenost misli, rei,
odluke i dela, koja potie od jedne iste slobodne vlastitosti, samo romantiarski
ideal?

ovek dananjice ophrvan je zahtevima koje mu namee koncept sticanja,

do te mere da ponekad izgleda kao da postupa iz pozicije zaborava vlastite
moralnosti i onoga to tu moralnost odreuje. Nae kljuno pitanje jeste da li
poslovna sfera zaista namee zaborav moralnosti, kako bi se mogli postii njoj
imanentni ciljevi, ili ipak postoji mogunost da akter u poslovnim odnosima bude
ovek kao moralno bie, pojedinac iji se moralni integritet potuje? Da li poslovni

2
ambijent moe da ostavi moralni integritet pojedinca netaknutim i da li, sa druge
strane, pojedinac koji ima moralni integritet jeste poeljan u svetu biznisa, zato to,
ba na osnovu neprikosnovenosti svog moralnog integriteta, moe da bude
uspeniji i konkurentniji uesnik u poslu?

Jasno nam je da odgovore na ovakva pitanja prevashodno moemo locirati u

oblast poslovne etike. Zbog toga je potrebno da ovu oblast na neki nain naelno
omeimo, odelimo od drugih oblasti primenjene etike i ukaemo na njene domete,
kao i na metodoloke i druge specifinosti koje su posledica njenog filozofskog
porekla.

1. Odreenje poslovne etike

Poslovna etika je oblast relativno novijeg datuma. Ona je nastajala

postepeno, a zaetak poslovne etike kao filozofske discipline prepoznajemo u
narastajuem interesovanju za prava radnika, koja se tiu najpre pravine zarade i
dolinih uslova zaposlenja1. To se deava ezdesetih godina XX veka. Sluaj
Tajlenola2 iz 1982. skrenuo je panju javnosti svojim epilogom, jer je reakcija u
korist drutvene odgovornosti u drugi plan stavila efikasnost, pragmatinost i
profit. To je bio podstrek daljeg interesovanja za probleme biznisa. Ovo
interesovanje je dobilo svoje razliite artikulacije kroz pisanje naunih radova,
odravanje seminara i obuka, korekciju univerzitetskih programa, tako da je
poslovna etika ubrzo postala obavezan nastavni predmet mnogih studijskih
programa. Pored toga, zakljuci do kojih se dolo rezultirali su prilagoavanjem
pravne regulative, to su pratile promene u organizaciji i funkcionisanju
preduzea. Motiv bavljenja moralnom dimenzijom poslovanja je u velikom broju
problema kojima je biznis, uproeno definisan kao permanentna utakmica iji je
cilj dobit, otvorio vrata. Polje biznisa donelo je i veliku mogunost za prevare i
zloupotrebe razliitih nivoa, poput kraa, utajivanja, iznuivanja, poniavanja,
pretnji, fizikog ili mentalnog povreivanja, plasiranja neispravne robe, upotrebe

1
Upor. Riard T. Di Dord, Poslovna etika (Beograd: Filip Vinjid, 2003), 29.
2
Ibid., 15-16.

3
nedozvoljenih materija ili ugroavanja ivotne sredine. Ovi problemi su problemi
etike, zbog toga to ih odreuje potreba da se odustane od neprikosnovenosti
zahteva za moralnom ispravnou. To su takoe problemi poslovne etike, jer se
trai da zahtev za moralnom ispravnou uini ustupak u korist vrednosti koja
odreuje podruje biznisa, a to je ekonomski uspeh, na koji je usmereno sticanje. U
krajnjoj instanci, ini se da su naglaenost zahteva za sticanjem, kao i posledice
pokuaja da se tom zahtevu izae u susret, doveli do buenja potrebe za
omeavanjem i tako bliim odreenjem tog zahteva. A kako je ovaj zahtev u
najveem broju sluajeva i najoiglednije u koliziji sa zahtevom moralne
ispravnosti, to je zadatak omeavanja smeten u oblast poslovne etike.

Sadraj na koji su etike analize u poslovnoj etici usmerene je specifian, i to

je ono to razlikuje poslovnu etiku od medicinske ili bioetike, koje su nastale neto
ranije. Zajedniko im je filozofsko poreklo i time uslovljen pristup problemima, kao
i motivacija, potekla od aktuelnosti i ivotnog znaaja tematike.

2. Filozofsko poreklo i problem zasnivanja poslovne etike

Ve smo insistirali na injenici filozofskog porekla poslovne etike. Pritom

nismo mislili na trivijalnu konstataciju, oitu ve u imenu pomenute oblasti, koje
samo upuuje na jednu od najstarijih filozofskih disciplina. Zanima nas ta to
poreklo znai kada je re o pristupu problemu.

Poslovna etika predstavlja oblast primenjene etike. Sam koncept

primenjene etike je specifian- primenjujemo moralna merila i vrednosti u
oblastima u kojima mogunost i lakoa te primene varira. Vano je da se ne
zaboravi da je domen ljudske prakse odreujui inilac prakse morala, pa na prvi
pogled deluje neproblematino momenat prostog prenoenja merila, koja smo
usvojili kao relevantna za ureenje nae praktine delatnosti, na jedno od podruja
delatnosti. No, priroda tih merila nije takva da ih je mogue smestiti u prirunik i
jednom za sva vremena ustanoviti, ak ni kada je re o jednom pojedincu. Neka
samo uproeno podsetimo na to da etika donosi bar dve dominantne koncepcije,
deontoloku i teleoloku, koje upotrebljavaju razliite kriterijume kada je re o
odreivanju moralne ispravnosti. Dakle, one donose deontoloki i teleoloki

4
pristup vrednostima. 3 Samim tim, i ocene istih postupaka u zavisnosti od
kriterijuma koji primenjujemo mogu da budu potpuno drugaije, suprotstavljene.
Dalje, kriterijumi ispravnosti sa kojima se u etici barata, nisu mehaniki
primenljivi, jer do vrednosti, a tim pre ni do njenih kriterijuma, nije mogue doi
zahvaljujui opisu. Tako, ni poslovna etika ne moe biti izuzeta iz kompleksnosti
koja je svojstvena razmatranjima moralnog fenomena inae.

Sada postaje jasno da je posao samog zasnivanja poslovne etike veoma

izazovan. Ispunjenje tog zadatka moralo bi da donese jasne uvide o uslovima pod
kojima se moralna naela primenjuju, kao i o optim pretpostavkama
konstitutivnim za oblast primene. Ukoliko hoemo da napravimo susretanje etike i
biznisa, kao jednu od kljunih pretpostavki obe oblasti naveemo slobodu. Ova
nam se pretpostavka u prvi mah uinila primerenom i plauzibilnom, iako nam
ambicija nije da se iscrpno upustimo u problem zasnivanja, ve samo u meri u
kojoj je to znaajno za postavku problema moralnog integriteta u poslovnoj etici.
Naelno, momenat slobode, koji je konstitutivan za ovekovu moralnost, takoe je
na odreeni nain i u osnovi poslovne prakse. Sloboda omoguava i probleme u
sferi biznisa: Uvek e biti mogue da se ekonomski uspeh stavi ispred zahteva
moralne ispravnosti, iz prostog razloga to su ljudi kao slobodna bia u stanju da
taj zahtev prenebregnu, i da, samo ako hoe, postignu jo vei uspeh tako to e
svoje delanje osloboditi od ogranienja tog zahteva4. Druga pretpostavka je
zaloena u filozofskom naporu da se da razlog (logon didonai), tj. da se razlono
sagleda i sistematino prie predmetu. Her je na jednom mestu, objanjavajui
zadatak filozofije morala, rekao da je njen osnovni cilj razreavanje antinomije
slobode i razuma5. Ova antinomija je naglaena zbog injenice da je sloboda kojom
smo obdareni, kada je re o pitanjima moralnosti, esto breme. Kako su u fokusu
etikih istraivanja u vreme kada Her pie problemi analize znaenja moralnih

3
Veliki problem u sferi vrednovanja jeste nepreciznost u razgranienju pojednih sfera vrednovanja, to
se odraava na artikulaciju etikih teorija- vidi u Jovan Babid, Uvod u poslovnu etiku (Prag: Virtus-
Software Localization, Translations, Electronic Publishing [http://www.virtus.cz], 2002), 19.
4
Ibid., 1.
5
Richard Hare, Freedom and Reason (Oxford: Oxford University Press, 1963), 3.

5
termina i iskaza, Her smatra da e cilj postii izlaganjem logike strukture
moralnog jezika. No nakon pola veka intenzivnog bavljenja jezikom dimenzijom,
etika dobija novo usmerenje. Poslovna etika je produkt tog usmerenja. Na pitanja
koja su od ivotne vanosti svakome od nas odgovara se iz pozicije sistematinog
davanja raloga, to je odlika filozofskog promiljanja.

Oekujemo da se bavljenje pitanjem integriteta ispostavi kao doprinos

zasnivanju poslovne etike, jer je to jedan od naina da se pronae osnov oblasti
koju definie momenat primene etikih standarda. Ostaje jo da ukratko odredimo
na koji je nain problem moralnog integriteta znaajan za poslovnu etiku.

3. Moralni integritet u poslovnoj etici

ini se da je problematika moralnog integriteta dovela u fokus sam osnov

etike teorije, preispitivanje njenih mogunosti i konceptualnih granica.
Pokuaemo da to ukratko i uproeno ilustrujemo. Naime, u odreivanju pozicije
etikih teorija (prvenstveno utilitarizma i deontoloke teorije) odmeravaju se
argumenti koji su suprotstavljeni tako da predstavljaju nosioce dve paradigme:
paradigme instrumentalne racionalnosti i paradigme kategorikog imperativa. Prva
paradigma tie se ostvarivosti sree preko uspenosti u ostvarivanju ciljeva. Druga
paradigma tie se moralne ispravnosti. Moralni integritet tako predstavlja
sutinskog nosioca druge paradigme. Afirmacija moralnog integriteta predstavlja
odluku za moralnost, za itav okvir, jer je to jedna od vrednosti koja se ne moe
sameriti. Posle ovakve postavke, ne udi to to nam je polje biznisa izgledalo kao
veliki izazov: kako emo tamo moi da se izborimo za vrednost moralnog
integriteta?

Da bismo pojaali i pojasnili u emu se taj izazov sastoji, izneemo kratak

prikaz spora oko odreivanja ciljeva biznisa. Nije svejedno da li smo u biznisu na
terenu iskljuivo materijalnih interesa koji zahtevaju rtvovanje neega to se ne
prepoznaje kao vredno, ili je naa pozicija da odreujemo vrednosti koje biznis
treba da afirmie, makar zbog toga to smo u poziciji da tako utiemo na uspenost
poslovnih praksi. Istorija poslovne etike poznaje bar dve paradigme kojima se
odreuje cilj biznisa i postavlja odnos biznisa i morala. Jedna od njih je dobila

6
status tradicionalne (shareholder ili stockhoder theory), koja zadatak biznisa
definie iskljuivo preko sticanja profita. Druga je, prirodno, reakcija na nju i
prepoznatljiva je kao teorija interesnih grupa (stakeholder theory). Prema ovoj
teoriji cilj biznisa shvata se kompleksnije, jer bi trebalo zadovoljiti interese svih
onih koji u poslu uestvuju, kao i svih onih koji oseaju efekte i posledice
poslovanja (stejkholderi). Nemogue je optimalno zadovoljiti interese svih, tako da
sutina menaderskog posla postaje vaganje prioriteta i odreivanje pristojnog i
poeljnog odsupanja u odnosu na optimalno zadovoljenje. I pored toga, uobiajena
percepcija biznisa sutinski ga udruuje uz karakterizaciju amoralan, emu u
prilog ide veliki deo poslovne realnosti koju odreuju brojni skandali. Kada sve ovo
uzmemo u obzir, prirodnim se ini naglasak na pitanju: Zato je biznisu potreban
moral? tj. Zbog ega treba da postoji poslovna etika?, kao osnovnim pitanjima
samog koncepta poslovne etike.

Svet biznisa jeste svet prakse, koja je svrsishodna delatnost, i koja od

pojedinca zahteva odreene kompetencije. No uspeh u poslu zavisi i od uspenosti
saradnje, socijalne klime, kohezivnosti. Takoe, pojedinac sebe u poslu ispoljava,
ukoliko uestvuje u onome to poslovni svet, barem aklamativno, priznaje kao
vrednost, a to je smislen rad. Za tako neto, potrebno je da pojedinac ima znanje o
sebi, znanje o tome ta poseduje i na koji nain te kapacitete najbolje moe da
upotrebi. Pored toga, jedan od kljunih preduslova kako bi osoba zavredila
odreenje ovek od integriteta jeste upravo takvo znanje, ta vrsta svesti o sebi i
drugima. Biznis mora prieljkivati pojedince koji jesu ljudi od integriteta, bilo da je
on odreen iskljuivo i direktno profitom kao ciljem, ili profitom indirektno, tj. u
kontekstu zadovoljenja interesa raznih stejkholdera. Razloge tome ispostavlja
analiza samog poslovanja, i oni se sastoje u zahtevima za dugoronim odranjem
vrednosti kao to su poverenje, potenje, pouzdanost. Sa druge strane, u
kompleksnom funkcionisanju poslovnog sveta postoje situacije u kojima dolazi do
ugroavanja moralnog integriteta linosti. Zakonski akti i interni kodeksi koji
definiu poslovnu politiku firmi u tim sluajevima nisu restriktivni. Dakle, odredbe
koje omeuju poslovnu praksu, razluujui zabranjeno, dopustivo i poeljno
ponaanje, ostavljaju prostor u kome je mogue ugroavanje moralnog integriteta

7
pojedinca, i u mnogim sluajevima on na to ne moe da utie. Takoe, unutar dve
dominantne koncepcije koje pokuavaju da odrede cilj biznisa, a u skladu sa njime i
da do kraja faktiki i normativno konstituiu biznis, razliito su postavljeni moralni
zahtevi koji vae za uesnike. Posledica te razliitosti jeste i drugaije definisan
prostor interakcije poslovnih aktera, sa njemu pripojenom mogunou za
ugroavanje moralnog integriteta.

Razmatranje problema moralnog integriteta dovodi u odnos simbioze

menadera i etiara. Za etiara je izazov veliki: kako uspeti sa inkorporacijom
koncepta, koji po definiciji zahteva rtvovanje vanmoralnih interesa u ime
moralnog razloga, tamo gde je praksa odreena borbom za interes? Dodajmo tome
obeshrabrujue podatke o stavovima javnog mnenja u Americi prema kojima je
20% ispitanih identifikovalo elne ljude velikih korporacija (CEO) kao grupu kojoj
su svojstveni najnii etiki standardi, dok se 16% izjasnilo za to da su potenje i
etiki standardi poslovnih ljudi na visokom nivou. Istraivanje je pokazalo da su
jedino advokati ocenjeni kao grupa koja je u loijem poloaju, jer ih je kao grupu sa
najniin etikim standardima identifikovalo 29% ispitanih6. Za menadera je
izazov u ulogu koji predstavlja poveanje uspenosti poslovanja: kako da oekuje
profit, lojalnost, radnu disciplinu, istrajnost ili preduzetniki duh, ukoliko nema
potovanja moralnog integriteta uesnika u poslu, naroito kada je re o onima koji
su na viim nivoima? Akteri na kojima je teret odluivanja vei, svojim postupcima
mogu da proizvedu znaajnije i, potencijalno, opasnije posledice. Pragmatino
posmatrano, jasno je da na osnovu vee odgovornosti postaje mnogostruko
znaajnije i pitanje ispravnosti postupaka.

4. Osnovna hipoteza rada

Skiciranje osnovne problematike poslovne etike, povezivanja poslovne etike

i moralnog integriteta kao i motiva proizalih iz analize drutvene klime u
aktuelnom vremenskom trenutku bili su dovoljni za uvoenje osnovne hipoteze
rada: Biznisu je potrebna etika (koje god stanovite o cilju biznisa prihvatili), zato

6
Upor. Roper Center for Public Opinion Research, Roper Public Opinion Online, July 12, 2002.

8
to se uspean biznis ne moe redukovati na zadovoljenje iskljuivo ekonomskih
parametara uz prenebregavanje zahteva za moralnom ispravnou. Drugaije
reeno, etika se isplati, jer doprinosi istinskoj artikulaciji problema biznisa i
afirmaciji vrednosti koje su biznisu, dugorono gledano, potrebne.

Naa je zamisao da do potvrivanja hipoteze doemo putem analize znaaja

problema moralnog integriteta u poslovnoj etici. Razlozi za to su mnogostruki.
Samo na tragu odreenja poslovne etike, o kome je bilo rei, dolazimo do nekih od
razloga. Naime, etika, stupajui na podruje biznisa, ne moe da odustane od
vrednosti ije potovanje zagovara (ne moe potpuno odustati, iako do odreenog
susretanja ekonomski i moralno relevantnog mora da doe). Moralni integritet je
vrednost ije potovanje etika teorija mora inherentno da zahteva i, kao takva,
ova vrednost je reprezent etike teorije. Moglo bi se rei da usvajanje potovanja
moralnog integriteta linosti predstavlja test opstanka etike u svetu biznisa,
minimum bez kojeg ona ne moe. Ukoliko biznis ne pristane na potovanje
moralnog integriteta linosti, onda on ne eli da pristane na etiku. Pokuaemo da
ove tvrdnje potkrepimo iznalaenjem relevantnih razloga, a u tom smislu najpre na
tragu pojmovne analize i sagledavanja mesta moralnog integriteta u rivalskim
etikim teorijama.

PRVI DEO: Filozofska artikulacija problema moralnog integriteta

1. Znaaj moralnog integriteta

Razmiljajui o tekstu koji bi nedvosmisleno posluio kao uvod u problem

moralnog integriteta, shvatili smo da postoje makar dva, potpuno suprotstavljena
naina da se do njega doe, ili barem u tome pokua. Jedan nain je da napravimo
pregled odreenja moralnog integriteta, poput onoga u leksikonima. itav taj
pregled nije stvar uvoda. No, prirodno je da bi sutina naeg napora bila u tome da
preporuimo neko od odreenja i za to pokuamo da damo dobre razloge. U tom
smislu nailazimo na klasian problem svakog uvoenja, jer unapred treba da
iskaemo neto to je u stvari rezultat. Na tragu zahteva za takvim uvodom
izneemo, preliminarno, sledee odreenje: moralni integritet predstavlja

9
bezuslovnu obavezu prema vlastitim moralnim vrednostima i dunostima. Tako
shvaen, moralni integritet znai sposobnost odravanja dostojanstva.

Pojam dostojanstva je osnova koncepcije ljudskih prava. U tom kontekstu

dostojanstvo se obino odreuje kao unutranji i istovremeno socijalni zahtev za
vrednovanjem i potovanjem koji pripadaju svakom oveku7. Dostojanstvo je
svakom oveku uroeno i ne moe se izgubiti, jer smo svi roeni slobodni i jednaki
u dostojanstvu i pravima. Kant je miljenja da su moralnost i oveanstvo, ukoliko
je za moralnost sposobno, nosioci dostojanstva. Uzimajui u obzir osnove Kantove
analize moralnog fenomena, podsetiemo da autonomna moralnost polae osnov
vrednovanja ljudskog dostojanstva. Dunost prema samom sebi se sastoji u tome
da ovek ouva ljudsko dostojanstvo u sopstvenoj linosti. 8 Kant pojmom
dostojanstva odmah postavlja razliku vrednosti i dostojanstva, jer je u kraljevstvu
svrha dostojanstvo apsolutna svrha. Za dostojanstvo ne postoji ekvivalent, niti ono
moe uestvovati na tritu kao predmet razmene. Nemogue mu je proceniti
vrednost.

No, pozivanje na pojam dostojanstva kada je definisanje moralnog

integriteta u pitanju ne olakava nam zadatak. Na dostojanstvo se ovde pozivamo
kako bismo ukazali na znaaj moralnog integriteta. Dakle, ukoliko prihvatimo da je
moralni integritet sposobnost odravanja dostojanstva, onda time pretendujemo
da naglasimo aspekt nesamerljivosti koji pojam moralnog integriteta deli sa
pojmom dostojanstva. Odreivanje mesta ovako shvaenog moralnog integriteta je
neto to je u osnovi drugog naina uvoenja, i u direktnoj je vezi sa motivom za
razmatranje ove teme. Naime, smatramo da je sutinski znaaj moralnog
integriteta u tome to njime donosimo odluku za to da se moralnom razlogu da vei
znaaj u odnosu na interese koji se ne tiu moralnosti. Ova odluka se donosi
principijelno, i pre nego to je dolo do trinog procenjivanja, tako da vei znaaj
nije rezultat uporeivanja vrednosti, ve rezultat jasne svesti o prioritetu
apsolutne vrednosti. Motiv za bavljenje moralnim integritetom jeste upravo ta

7
Hermann Avenarius, Mali pravni rjenik (Bonn, 1991). Citirano prema www.dadalos.org./srb.
8
Imanuel Kant, Zasnivanje metafizike morala (Beograd:BIGZ, 1981), 82;89.

10
odluka, njen znaaj u ivotu svakoga od nas i sposobnost da u postupcima koje
takva odluka zahteva istrajemo. Automatski nas je ovaj drugi nain uvoenja naveo
na to da bi trebalo da jasno odredimo razliku integriteta i moralnog integriteta.

Da li integritet automatski znai moralni integritet? Praksa koja nas kao

ljudska bia odreuje podrazumeva svrsishodnost. Ukoliko imamo integritet, mi
postavljamo ciljeve i radimo na njihovom ostvarivanju sa ujednaenim kvalitetom i
istrajnou. Ali, mi time nismo nuno zavredili i moralni integritet. esto moralni
integritet zahteva ba rtvovanje snanih vanmoralnih interesa iz moralnih
razloga. Spremnost da u situaciji konflikta to rtvovanje i uinimo, dokazuje u
nama moralni integritet. Tako, moralni integritet predstavlja jasnu svest o tome da
je moralni razlog valjano zasnovan i da, kao takav, nosi prioritet, jer se drugi
interesi sa interesom za moralnost ne mogu meriti.

2. Pojmovno odreenje integriteta i moralni integritet

Na kraju nita nije sveto do integritet tvog vlastitog uma.
(Ralf Emerson)
Integritetu nisu potrebna pravila.
(Albert Kami)

Integritet je termin koji vrlo esto upotrebljavamo. To se deava u veoma

razliitim kontekstima i sa razliitom teinom. Nije redak sluaj da rekavi da je
neko osoba koja ima integritet u stvari mislimo da je njegovo ponaanje moralno.
Ipak, takva upotreba zbunjuje, jer neko moe da se ponaa nemoralno, a da ipak
ima integritet. Trebalo bi da pronaemo zadovoljavajui izlaz iz ovog lavirinta kako
bismo jasno odredili moralni integritet. Osoba moe imati integritet u poslu,
intelektualni, umetniki integritet. Kada kaemo da nam je neko ugrozio integritet,
moemo misliti na fiziki integritet. Nas prvenstveno zanima integritet u smislu
karakterizacije koja pripada osobi celokupno, sveobuhvatno, kao neko svojstvo
koje nas dri na okupu i ispoljava se kroz itav na ivot. To moe biti svojstvo koje
na okupu dri sva druga, u pravom smislu rei, svojstva.

11
 2.1.Etimologija

Integritet je svakako jedan od termina koji je mnogo lake primeniti u

odgovarajuem kontekstu, nego mu precizno odrediti znaenje. Pokuaemo da
ovaj termin blie odredimo i zato emo se najpre osvrnuti na etimoloku analizu.
Uz re integritet u srpskom reniku stoje sledea odreenja: nepovreeno,
nedirnuto stanje, potpunost, celokupnost, nepovreenost, itavost; istota due,
asnost, estitost, nevinost9. Relevantni renici engleskog jezika daju pojanjenja i
obino grupiu znaanja, zavisno od upotrebe. Tako u Oksfordskom reniku stoji da
integritet znai:

1) kvalitet: biti iskren i imati jake moralne principe

2) stanje: biti celovit i nepodeljen
3) uslov: jedinstvenost i smislenost grae
4) unutranja konzistentnost ili odsustvo korupcije kod elektronskih
podataka
5) neto to nije frakcija; ceo broj, celobrojne vrednosti
6) neto to je u sebi potpuno.10

Kontekst primene svakog od ovih znaenja je drugaiji, pa je tako za 1)

primeren kontekst primene gospodin potpunog integriteta; za 2) teritorijalni
integritet i nacionalni suverenitet; za 3) strukturalni integritet romana; za 4)
proveravanje integriteta; za 5) kontekst celih brojeva i za 6) je iroka primena.

Sledei izvor koji pominjemo je American Heritage Dictionary of the English

Language, koji nam donosi slina znaenja integriteta i u osnovi slinu klasifikaciju
ovih znaenja. Tako, sledei pomenuti izvor, integritet znai:

1) postojanu podreenost striktnom moralnom ili etikom kodeksu

2) nepovreeno stanje; korektnost
3) stanje celovitosti ili nepodeljenosti; potpunost.11

9
Upor. http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=integritet&Submit.
10
Upor. http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/integrity?view=uk.

12
 Ovde se jo jasnije uvia da renici odvajaju dva osnovna znaenjska
konteksta. Sudei po etimolokoj analizi bie da je znaenje intergiteta koje
upuuje na potpunost, nepovreenost, netaknutost osnovno; ovo se znaanje
primenjuje u dosta razuenom skupu, tako da kontekst primene varira od
matematikih entiteta i njihovih osobina, do parametara koji odreuju kvalitet
ekonomskog ili dravnog sistema. Sudei po istoriji upotrebe rei, izgleda da se i
drugo znaenje, koje upuuje na kontekst moralne ispravnosti, estitosti, javio
ubrzo posle prve upotrebe rei integritet, tako da ga opravdano takoe moemo
smatrati osnovnim znaenjem.

Etimoloki, korenska osnova dananjeg termina integritet potie iz indo-

evropskih jezika, od tag, to na Sanskritu znai dodirnuti, drati. Od ovog korena
potiu engleske rei taste, tax, tact i brojne sloenice. U latinskom jeziku najpre je
izveden glagol tangere (eng. to touch), to znai dodirnuti. Geometrijski pojam
tangenta (prava koja dodiruje krunicu) direktno je izveden od ovog glagola. Past
particip glagola tangere je tactus. Kada ovom past participu dodamo prefiks in, koji
znaenjski donosi negaciju, dobijamo in-tactus, to znai netaknut. Tako smo doli
do prvog znaenja. Najraniji oblik latinske verzije integritas (od integer, intactus), u
engleskom jeziku bila je re integrite (od francuskog intgrit), danas integrity,
mada je latinski izvornik najpre naao svoj pandan u engleskoj rei entire.

Don Bibi (John Beebe) je naunik kome dugujemo jasne uvide o drugom
osnovnom znaenjskom aspektu rei integritet. Naime, Bibi je u delu Integritet u
dubini (Integrity in Dept) izneo rezultate psiholoke studije problema integriteta, u
ijem uvodu analizira poreklo i znaenje ove rei. Najdragoceniji nam je njegov
uvid koji se tie rane upotrebe ovog termina. Sudei po nalazima do kojih je Bibi
doao, moemo da zakljuimo da su u latinskom jeziku veoma rano upotrebe
termina integritas ukazivale na moralni kontekst. Integritas je re nastala
apstrakcijom od integer, a integer ukazuje na estitost karaktera jednog klasinog
Rimljanina, koji poseduje osobine koje drutvo afirmie. Sadraj, tj. spisak osobina
znaajnih za odreenje karaktera, je specifian za vreme o kome govorimo, ali sve

11
Upor. http://www.ahdictionary.com/word/search.html?q=integrity.

13
zajedno doprinose utisku estitosti, integer. Integer upuuje na netaknutost,
celovitost, potpunost, savrenstvo, estitost karaktera.

2.2.Ciceron: integritet kao nain borbe za bolji Rim

Ciceron je rodonaelnik upotrebe rei integritas. Bibi se poziva na dananje

renike latinskog jezika, koji prenose da je Ciceron bio prvi koji je upotrebio re
integritas, ili ju je moda i sam skovao. Postoji i podatak da je prva upotreba ove
rei kod Cicerona vezana za opis odreenog sluaja, i da taj opis datira iz 70.
godine p.n.e.12. Naime, Ciceron je senatskom sudu tuio Gaja Veresa (Gaius Verres),
vladara Sicilije, koji je izvukao ogroman novac Rimljanima. Tubu je podneo u ime
opteg dobra, borei se za opstanak moralnih vrednosti. Ciceron je, u govoru kojim
se obraa sudu, objasnio svoje motive, i tu nalazimo prvo pojavljivanje termina
integritas. Ciceron tvrdi da nema vee katastrofe od ubeenosti nekolicine da bi
Sud mogao da odbaci potovanje istine i integriteta, estitosti i dunosti. Bibi
navodi Ciceronove rei pozivajui se na sauvan Ciceronov govor:

...neque tanta fortunis omnium pernicies potest accedere, quam opinione

populi Romani rationem veritatis, integritatis, fidei, religionis ab hoc ordine
abiudicari13.

Bibi smatra da Ciceron najpre upotrebljava termin integritas kako bi

pronaao uporite za odbranu ugroenog ponosa, uz prisustvo nostalgije prema
moralnim vrednostima jednog snanog drutva. Ciceronove rane upotrebe
omeene su tugom i ironijom, usled elje za boljim Rimom14. Ciceron nam po
svojim postupcima i motivaciji lii na Sokrata. On takoe nastupa u ime zatite
opteg dobra i prkosei preici lakog sticanja reputacije. Sokrat je bio svestan da je
najlake predstaviti se ljudima da si onakakv kakav oni ele da bude, ali je isto
tako znao da ta la onemoguava ovekovu potpunost, i da tako ne moe da bude

12
John Beebe, Integrity in Depth (Texas: Texas A&M University Press, 1992), 6.
13
Citirano prema Beebe, Integrity in Depth, 7, fusnota 3, za koju je navedena slededa referenca: Cicero,
Against Verres: Part Two in The Verrine Orations, trans.L.H.G.Greenwod (Cambridge: Harvard
University Press, Loeb Classical Library, 1928), Volume I, Book One, II, para. 4-5.
14
Upor. Beebe, Integrity in Depth, 6-7.

14
vrlina. Iako je u jednom trenutku Sokrat morao da pokae kako je njegov ivot u
skladu sa istinom, a ne sa laima koje ostavljaju utisak, on nije odustao od istine.
Cena toga je bila previsoka, ali je njegov princip nastavio da ivi, on je postigao
celovitost kroz princip, integritet. Ciceron je ovek koji koristi svoj dar da oivi
interes za moralne vrednosti i istinu. On u Govoru protiv Veresa pokuava ne
samo da ispravi sluaj nepravde, ve da povrati znaaj istine, estitosti i integriteta,
na koje se nadvila senka opte porozivnosti i dekadencije rimskog drutva. Pored
ovog javnog obraanja, Ciceron je pokuao i sa jednim intimnijim obraanjem, koje
bi trebalo da je u isto vreme osmiljeno tako da ima mnogo vei odjek. Naime,
Ciceron pie svoje uveno delo O dunostima (De Officiis), sa eljom da uputi savete
svom sinu i tako ispuni svoju roditeljsku i ljudsku dunost. Ciceronov sin tada ima
dvadeset jednu godinu i studira filozofiju u Atini. Bibi smatra 15 da je ovo
Ciceronovo delo vodei spis kojim je koncept integriteta uveden u nau kulturu. Ne
samo to, O dunostima je delo o integritetu, kao dunosti da se na odreeni nain
doe do line reputacije i da se to, kao standard, na najbolji nain upotrebi u
drutvu. Ciceron zna da eli bolji Rim, a da je preduslov za to da se povrati vera u
moralnu ispravnost. On zato pokuava da je vrati, ali sa nostalgijom i ironijom, jer
je svestan koliko je teak zadatak pred njim. Dokaz njegove borbe jesu njegovi
govori koji su, sadrinski gledano, osmiljeni kao moralne pouke. U ovim govorima
Ciceron je, prema svedoanstvu dananjih renika, pored rei integritas prvi
upotrebio i rei moralis i humanitas, koje zaista sutinski i odreuju njegovu
posveenost. Ciceronova angaovanost, slino Sokratovoj, nije bila zamiljena kao
in line promocije, iako, po funkcijama koje je obavljao, moe izgledati da je
Ciceron bio jako ambiciozan. Mo uticaja, nezavisna od okamenjenih normi, kod
Cicerona je stavljena u funkciju opteg poboljanja. Ciceron zna da ne moe druge
uveriti u znaaj dobra sem korienjem uticaja koji ima i koji je stekao borei se za
estitost. U ime ove borbe, Ciceron je ak uspeo da postane konzul, iako mu otac to
nije bio. To pre njega ni jedan Rimljanin nije uspeo, itavih trideset godina!

15
Upor. Ibid., 12.

15
 Analizirajui Ciceronov ivot, Don Bibi zakljuuje da je integritetu
svojstven paradoks: iako je integritet potpuno odvojen od line promocije ili
politikih prednosti koje potiu od moi i ugleda pojedinca, integritet se postie i
pojavljuje jedino u komunikaciji i radu sa drugim ljudima, dakle zahteva
interpersonalnu dimenziju16. Izgleda da ovek od integriteta moe da bude jedino
angaovan pojedinac, intelektualac, koji vidi dalje od veine i ima volju da menja
svet. I Sokrat i Ciceron iveli su svoje principe, uprkos pretnjama i posledicama.
Integritet je kvalitet potpunog dosluha sa samim sobom, u tom smislu potpunosti,
netaknutosti, koji, uz moralnu komponentu, slui i drugima i pokree svet na bolje.
Sudei po Ciceronovoj misli i ivotu, integritet nam ne moe sluiti kako bismo
olakali sebi ivot, jer ni dobra ni prijateljstva nema ukoliko smo do njih doli zbog
uivanja ili interesa, ve zbog njih samih. Svojim ivotom Ciceron je pojmu
integriteta dao znaenje koje je integritet odredilo kao sutinski moralan pojam.
estitost je preduslov ovekove celovitosti, na osnovu koje ovek moe da bude
deo jedne opte, zakonom ureene stvarnosti. O ovom aspektu govori povezivanje
Ciceronovog integriteta i konfuijanskog Tao-a, pa emo ga ukratko prikazati. Cilj
nam je da ukaemo na inicijalno znaenjsko bogatstvo pojma integritet, kako
bismo ga blie odredili. U krajnjoj instanci, pokuaemo da se pribliimo jasnom
odreenju onoga to predstavlja moralni integritet, i zbog toga je veoma vano
odrediti se prema stavu da integritet predstavlja u osnovi moralni pojam.

2.3.Znaenje integriteta: psihologistike orjentacije

Naa dosadanja analiza bila je fokusirana na etimologiju i istoriju upotrebe

rei integritet. Pokazalo se da postoje dva osnovna znaenja, od kojih jedno ide u
pravcu celokupnosti, potpunosti, netaknutosti i savrenstva, a drugo u pravcu
specifine istote, osobenog kvaliteta, i nezavisnosti, neprikosnovenosti.
Neprikosnovenost znai da je ovek svestan svoje potpunosti i da iz te potpunosti
nastupa, potujui isti zahtev i kod drugih ljudi, i pored njihove razliitosti. Na
primeru Cicerona, pokazalo se da je do integriteta mogue doi na osnovu linog
drutvenog angaovanja, ali bez namere za linu promociju.

16
Upor. Ibid., 10.

16
 Propoustili smo da pomenemo psiholoki aspekt odreenja integriteta, o
kome su napisane nebrojene stranice. Ovaj aspekt ima svoje mnoge artikulacije.
Jedna od njih analizira integritet pojedinca u njegovom odnosu prema eljama. ini
nam se da osoba ije ponaanje odreuje najjaa elja u datom trenutku ne moe
biti osoba sa integritetom. Ukoliko je motiv koji vodi nae postupke jaina elje,
nae ponaanje predstavlja stihiju ad hoc radnji, koje nas naprosto uzimaju u
posed. Drugim reima, mi se i ne pitamo ta bi to trebalo da elimo; ne poredimo
elje mi sami, one nas uzimaju. elje ne postaju htenja, jer sloboda zaloena u volji
ne rukovodi postupcima. Postoje razvijene teorije o tome na koji nain se gradi
identitet pojedinca na osnovu prihvatanja i odbijanja elja, tj. izbora elja koje
treba slediti, ostvariti. Frankfurt, na primer, smatra da je elja koja opstane nakon
analize i za koju se ustanovi da je zavredela nau posveenost kako bismo je
ostvarili, konstitutivna po na identitet. Frankfurt opisuje 17 na koji nain
analiziramo elje. Kljuni pojmovi u kojima se kree njegova analiza su pojam elje
prvog reda (first-order desire), elje drugog reda (second order desire) i htenja
drugog reda (second order volition). elja prvog reda ima sadraj koji je ad hoc
formiran na osnovu veze sa prijatnou ili zadovoljstvom. To, na primer, moe biti
moja trenutna elja da pojedem veliki kola. elja drugog reda moe biti elja da to
ne uinim, i ona je u konfliktu sa eljom prvog reda, ali su obe elje, pa su u istoj
ravni. Htenje drugog reda, koje Frankfurt smatra obavezom, prepoznaje koja je
elja potekla iz naeg identiteta i uklanja elje koje to nisu. Obaveza nije vezana za
trenutno najjau elju, jer potie iz celovitosti osobe, i nije neto prolazno i
promenljivo. Ovaj koncept bi bio u skladu sa Kantovim uvidom da elja ne moe da
bude odredbeni razlog volje. Frankfurt bi rekao da je odredbeni razlog volje htenje
drugog reda. U svakom sluaju, on ovim uspeva da izbegne prigovore koji su,
naelno, upuivani koncepciji koja izjednaava integritet sa potpuno integrisanim
sopstvom konstituisanim na osnovu elja koje ovek bira. Pomenuti prigovori se u
osnovi svode na sledee: 1) nije realistino da ovek svoj integritet gradi na osnovu
elja koje dolaze u konflikt, ve se on, iz svog sopstva koje je pre elja, bori kada do

17
Upor. Harry Frankfurt, Identification and Wholeheartedness, in Responsibility, Character, and the
Emotions: New Essays in Moral Psychology, ed. Ferdinand Schoeman (New York: Cambridge University
Press, 1987), 32.

17
konflikta doe. Takoe, 2) ne moe se izjednaiti integritet sopstva (integrated
self) sa integritetom (integrity); karakter i ponaanje osobe mogu biti integrisani, o
emu svedoi selekcija elja, ali to nije dovoljno za integritet18.

Druga artikulacija koju nazivamo psihologistikom je izjednaavanje

integriteta sa identitetom pojedinca, tj. sa obavezama koje potvruju identitet
pojedinca (identity-conferring commitments ili ground projects). Ova koncepcija
prvi put se pojavljuje kod Bernarda Vilijamsa19 (Bernard Williams), a takoe su je
zagovarali i teoretiari poput Gabrijel Tejlor20 (Gabriel Taylor), Lin MekFol21
(Lynne McFall) i Defri Blastajn22 (Jeffrey Blustein). Osnovna ideja je zajednika, na
slian nain formulisana: lini integritet je zasnovan na vrednostima, principima,
projektima koji su konstitutivni za identitet pojedinca. Vilijams tvrdi da oni lee u
osnovi obaveza ijem je ispunjenju osoba duboko i intenzivno posveena i sa
kojima se identifikuje23. Poto emo se Vilijamsovim stavovima o integritetu
detaljno baviti, nakon to iznesemo odreenje moralnog integriteta, ovde emo
samo upozoriti na opasnosti izjednaavanja integriteta i identiteta pojedinca. ta
znai identitet pojedinca? Izgleda da ovde dajemo primer greke obscurum sub
obscurius, ili, ako toj optubi perfidno uteknemo, dali smo samo jedno formalno
odreenje ija sadrina moe da bude predmet ocenjivanja. ovek moe celim
biem eleti da ostvari vie zloina od svog uzora koji ima bogatu kriminalnu
istoriju. Da li e mu njegova istrajnost i posveenost ispunjavanju tog bazinog
projekta zaista doneti integritet? Ovde se, u pozadini, jasno vidi osnovnije pitanje:

18
Detaljnije o tome videti u Damian Cox, Marguerite La Caze and Michael P. Levine, Should We Strive
for Integrity?, Journal of Value Inquiry 33,4 (1999): 519530.
19
Bernard Williams, Moral Luck: Philosophical Papers 1973-1980 (Cambridge: Cambridge University
Press, 1981) i Bernard Williams and John Smart, Utilitarianism: For and Against (Cambridge: Cambridge
University Press, 1973).
20
Gabriele Taylor and Raimond Gaita, Integrity, Aristotelian Society Supplementary Volume 55 (1981);
Gabriele Taylor, Pride, Shame, and Guilt: Emotions of Self-Assessment (Oxford: Oxford University Press,
1985).
21
Lynne McFall, Integrity, Ethics 98, 1 (1987).
22
Jeffrey Blustein, Care and Commitment: Taking the Personal Point of View (New York: Oxford
University Press, 1991).
23
Williams, Smart, Utilitarianism: For and Against, 116.

18
da li pojam integriteta jeste sutinski moralni pojam, tj . da li je integritet vrlina?
Ukoliko smo identitet poistovetili sa integritetom, onda ne mora da znai da je
integritet neto to je moralno vredno ili da je integritet vredan pohvale 24. Takoe,
skloni smo da motiv za koji oseamo da je vrsto ukorenjen u naoj prirodi ne
podvrgnemo proveri. To moe prouzrokovati kognitivnu zaslepljenost: moe nam
promai vana informacija, kljuna za nae ponaanje povodom odreenog sluaja.
Na taj nain mi smo jako ubeeni u neto, ali je to pogreno. Dakle, nedostaje nam
istinitost i opravdanost kod verovanja, koje imamo, kako bismo govorili o znanju.
Zatim, nejasno je kako na integritet utie ponaanje koje je van sfere bazinog
projekta- moe li se ono proglasiti potpuno irelevantnim i kakve bi bile posledice
toga, uzimajui u obzir celokupnost kao zahtev integriteta? Ili je celokupno
ponaanje pojedinca definisano tako da potie iz bazinog projekta, pa tada treba
da preispitamo realistinost takvog definisanja?

I najzad, ovde emo se osvrnuti na jo jednu artikulaciju znaenja

integriteta, koja je klasino- psihologistika. To je tradicionalna, Jungova
koncepcija integriteta. Na znaaj ove koncepcije u novom svetlu ukazao nam je
Don Bibi. Njegovo polazite je jasan uvid u to da je problem integriteta
prvenstveno filozofski problem i da psiholozi mogu da daju doprinos tako to e
podsetiti filozofiju na ovaj problem, kako bi se on vratio svojoj prirodnoj majci25.
Taj doprinos najpre bi mogli da daju psihoterapeuti, time to e ukazati na znaaj
integriteta. Ipak, Bibi naglaava da je motiv njegovog bavljenje integritetom
moralan, i da e on pokuati da u psihologiji pronae mesto gde integritet moe
poeti da preuzima odgovornost za ono to se ini26. Takoe je i nae bavljenje
psiholokim aspektima integriteta motivisano na isti nain, eljom da doemo do
odreenja moralnog integriteta. Bibi podsea da je najbogatije iskustvo literature,
psihologije, religije i filozofije sadrano u teoriji Karla Gustava Junga, te da je, u
kontekstu cilja koji je blie odreivanje problema integriteta, njegov rad

24
Ovu kritiku dugujemo grupi autora: Cox, La Caze, Levine, Should We Strive for Integrity?, 1999.
25
Upor. Beebe, Integrity in Depth,16.
26
Ibid., 3.

19
nezaobilazan. U osnovi, Jung smatra da je vaan cilj psihoterapeuta da pazi na
integritet pojedinca, jer se u psihoterapiji deava dijalektiko kretanje integriteta,
pa je tako to jako osetljivo podruje27. injenica nae baenosti u svet stavlja
naem integritetu na teret brojne zahteve za kompromisnou. Teorija arhetipova i
Self-a omoguava nam da objasnimo kako svaki stav ima svoju istoriju i svoj ivot,
a nain funkcionisanja podsvesnih mehanizama kod Junga nije predmet koji nas
zanima. Ono to je vano je injenica da Jung smatra da je Tao osnova integriteta.
Tao (put) je pojam koji u kineskoj filozofiji oznaava unutranju zakonitost po
kojoj se sve odvija, kao pra-princip i pra-naelo. Paralela ovog pojma je pojam
logos-a u grkoj filozofiji. Tao znai i jedinstvo, a mogu ga razumeti samo pojedinci
koji ive u skladu sa prirodom, to je i osnovno naelo stoike filozofije. To je
navelo Junga da meu ve priznata znaenja tao-a uvrsti i moralni poredak,
dobro28.

Na ovom mestu nama je naroito interesantna paralela koju Don Bibi

izvodi, a koja se tie stoikog i konfuijanskog uenja. Tao Te Chi, naslov drevnog
teksta koji sadri osnov kineske mudrosti, zasnovane prvenstveno na
konfuijanizmu, i kineske religiozne misli, Bibi interpretira kao Tao knjigu o vrlini,
jer te prevodi sa virtue, a chin sa book. Ukoliko se tao prevede sa nature, dobijamo
poklapanje osnovne zamisli konfuijanizma i stoicizma: vrlina znai sklad sa
prirodom. Bibi se poziva na prevodilako reenje Viktora Mera (Victor Mair), koji
je preveo te sa integrity, pravdajui ovaj izbor injenicom da se jedino ova re
uklapala u svaki kontekst od ukupno 44 pojavljivanja rei te u originalnom tekstu.
Prevodilac smatra da integritet znai celovitost osobe ukljuujui njen moralni
stav29. Te je integritet: to je nain na koji mi svojom prirodom uestvujemo u
optem zakonu, Tao-u. Dodamo li Kantovu tezu o primatu praktikog uma, jer smo
za potpunu spoznaju zvezdanog neba onemogueni, injenicom da je na saznajni

27
Ibid., 20-21.
28
Upor. Carl Gustav Jung, Psychological Types, Vol.6 of Collected Works (New Jersey: Princeton
University Press, 1971), 214.
29
Upor. Beebe, Integrity in Depth, 29.

20
aparat ogranien tako da dobacuje samo do pojave ali ne i do stvari po sebi,
dobijamo zanimljivu postavku: integritet je izraz nae moralnosti, moralnog
zakona u nama, i to je na autentini, vrhunski ljudski domet.

2.4.Fiziki, umetniki i profesionalni integritet

Nema tog dostojanstva koje se ne bi otopilo u boli - Sartr

Formalno gledano, na ovom mestu na osnovu dosadanjeg izlaganja mogli

bismo da kaemo da integritet zaista predstavlja odreeni odnos pojedinca prema
samom sebi, prema onome to ga odreuje, no sadrinski, ini se da pojam
integriteta znaajno upuuje na moralno ponaanje. Za sada bismo mogli da
kaemo da pojam integriteta postavlja izazov pomirenja ova dva aspekta,
formalnog i sadrinskog. ini se da postoji razliito uvaavanje ovih aspekata, tako
da imamo i razliita shvatanja integriteta: integritet kao integracija sopstva,
integritet kao identitet, integritet u smislu zalagati-se-za-neto, integritet
kao moralni cilj i integritet kao osobina (vrlina). Sutinski nas zanima
povezanost integriteta sa moralnou.

U dosadanjoj analizi smo se dotakli pomenutih odreenja integriteta.

Takoe smo videli i da se meu intuicijama koje integritet vezuju za moralnost
nalaze i one koje nam se pojavljuju povodom unutranjih sukoba pri odluivanju.
Naime, pokuajmo da radikalizujemo i zaotrimo, ak i na nivou nekakvog
misaonog eksperimenta, konflikt dunosti, principa, vrednosti u pojedincu. Prvi
uslov za integritet u toj situaciji jeste da osoba moe da rangira dunosti po
prioritetima i da u vezi sa tim racionalno rasuuje. Zatim, u datoj situaciji moe
postojati motiv koji se od ostalih odvaja po tome to emo uz njega stati celim
svojim biem jer nas na sutinski nain odreuje. To nije naprosto najjaa elja
koja se pojavila u odreenom trenutku, to je neto to smo se, moda i itavog
ivota, borili da elimo, i to ima drugaiju vrednost. Ve sada nam je jasno zbog
ega se esto podrazumeva da integritet znai moralno ponaanje.

Kako bismo mogli da stvorimo potpunu sliku o odnosu integriteta i

moralnosti, trebalo bi da se osvrnemo na tvrdnje o razlikovanju fizikog i

21
mentalnog, ili duhovnog integriteta, a zatim na razlaganje integriteta u kome se
esto pominju profesionalni, umetniki ili integritet svedoka ili sudije.

Prvi trag u nabrajanju ovih aspekata integriteta koje u razliitim

okolnostima pripisujemo linosti jeste odreenje iz MekMilan Renika (McMillan
Dictionary). Naime, pored pomenutih renikih odreenja, koja se tiu doslednosti
u ponaanju prema moralnim principima kao osnove potovanja, poverenja i
integriteta kao potpunosti, netaknutosti, savrenstva, u ovom reniku se pojavljuje
odreenje integriteta kao svojstva koje nam omoguava da se ponaamo u skladu
sa pravilima i standardima posla koji obavljamo ili profesije kojoj pripadamo30. U
tom kontekstu navode se primeri profesionalnog, umetnikog i politikog
integriteta. Filozofski tekstovi koji na neki nain tematizuju problem integriteta,
obino pominju moralni integritet, intelektualni, umetniki, emocionalni, fiziki
integritet, integritet prijatelja ili ljubavnika i integritet profesije31, gde se misli
prvenstveno na zaposlene u javnim slubama.

Najpre nas zanima na koji nain moemo da govorimo razliitim vrstama

integriteta? Ukoliko postoje razliite vtrste integriteta, u emu se sastoji njihova
differtntia specifica? Pada na pamet predlog da to budu dominantni ciljevimi koji
odreuju podruje o kome se radi. Taj predlog dolazi po analogiji sa funkcionalnom
analizom termina dobar. Makintajer, na primer, pokuavajui da odredi znaenje
prideva dobar, polazi od onih upotreba koje su vezane za ispunjenje odreene
uloge (kao u izrazima dobar pastir, dobar flautista, dobar general). Cilj jeste
da se odredi znaenje prideva dobar u izrazu dobar ovek, i da se pokae po emu
se ovo znaenje razlikuje od znaenja u upotrebama koje su odreene ulogom32.

Nae teme bie 1) fiziki integritet, zatim 2) umetniki integritet, 3)

integritet profesije i 4) moralni integritet. ini nam se da neke vrste integriteta,
koje se pominju kao vrste, u stvari realno predstavljaju neke aspekte ispoljavanja

30
Upor. http://www.macmillandictionary.com/dictionary/british/integrity
31
Cox, La Caze and Levine, Should We Strive for Integrity?, 13.
32
Videti u Alaster Makintajer, Kratka istorija etike (Beograd: Plato, 2000), 111. i dalje.

22
integriteta. Piui o vrstama integriteta, Damjan Koks (Damian Cox) i njegovi
saradnici33 odreuju intelektualni, emocionalni i moralni integritet tako da oni
omoguavaju specifinoj viziji odreenog aspekta pojedinevog ivota
(intelektualnoj, emocionalnoj i moralnoj) da se uspeno uklopi u ostatak ivota
pojedinca, ostvarujui jedinstvo linosti. Nae odreenje moralnog integriteta nee
slediti ovaj klju, niti se moemo sloiti sa Koksovim predlogom. Koks je, ipak, sa
svojim saradnicima uvideo da bi izjednaavanje integriteta i moralnosti bilo loe
pojednostavljivanje koje zaobilazi injenicu da integritet ima sutinski znaaj u
naem ivotu, i koje prenebregava postojanje razliitih ciljeva, vrednosti, emocija,
aspekata linosti i perioda ivota.34 Takoe nam se ini da e podela koju smo
predloili bolje podvui sutinske razlike i opravdati kao vrste integriteta ba one
koji su u podeli navedeni. Cilj nam nije da iscrpno odredimo obim pojma integritet,
ve da doemo do odreenja koja su nam potrebna za pojam moralnog integriteta,
koja su njegova differentia specifica.

2.4.1.Fiziki integritet

Na tragu pomenute funkcionalne analize, fiziki integritet bi trebalo da

omogui ouvanje netaknutosti naeg organizma, naeg tela tj. fizike komponente
nae ljudske prirode. Fiziki integritet je minimalan, bioloki i fiziki preduslov
svakog delovanja. Pravo u najoptijim i pojedinanim zakonskim aktima titi ivot
pojedinca, kao i primeren tretman svakog ljudskog bia. Osnov takve regulacije
jeste jedinstveno ljudska vrednost dostojanstva. Evo nekih znaajnih odredaba
koje ilustruju pravnu zatitu ivota pojedinca:

Ljudski ivot je neprikosnoven, u republici Srbiji nema smrtne kazne i zabranjeno je

kloniranje ljudskih bia. (Ustav republike Srbije, pravo na ivot, lan 24.)

33
Cox, La Caze and Levine, Should We Strive for Integrity?, 13.
34
Upor. Damian Cox, Marguerite La Caze and Michael Levine, Integrity and the Fragile Self (Vermont:
Ashgate, 2003), 56.

23
Svako ima pravo na ivot, slobodu i bezbednost linosti. (Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima, lan 3.)

Dakle, pored prava na ivot, vrednost dostojanstva garantuje svakom

pojedincu slobodu i bezbednost. Ustav Republike Srbije predvia da ne postoji
smrtna kazna, to znai da je vrednost ivota neprikosnovena, a zabrana kloniranja
znaila bi zatitu individualiteta, jedinstvenosti svakog pojedinca. Pravni sistem u
principu poiva na pretpostavci da je ovek dostojanstveno bie, i da mu se i u
samom inu kanjavanja to dostojanstvo ne moe oduzeti. Takvu ideju je imao
Kant kada je govorio o pravu oveka da bude kanjen35, tj. o pravu oveka da kaznu
primi kao ovek, bez pokuaja da bude ponien i da mu se oduzme ljudsko
dostojanstvo. Fiziki aspekt integriteta vezan je za postupak zatite, a ne, kao
veina drugih aspekata integriteta za pojam kultivisanja, zbog toga to je fiziki
integritet vezan za bazinu vrednost, za vrednost ivota. Razvoj zatite prava na
ivot poznaje brojna ogranienja koja nalazimo u meunarodnim dokumentima.
Ova dokumenta inkriminiu razliite vrste ubistava, krivina dela kojima se
naruava ustavno ureenje, zloine protiv ovenosti, genocid, ratne zloine.
Takoe, posebnu grupu krivinih dela predstavljaju dela protiv zdravlja ljudi, kao
to su zloupotrebe droga, prenoenje infekcije HIV virusom, dela nesavesnog
postupanja pri spravljanju, izdavanju i testiranju upotrebe lekova. Zatita prava na
bezbednost artikulisana je i preko zakonskih akata iz oblasti zatite ivotne
sredine, kao i iz oblasti akata koji se odnose na bezbednost u saobraaju.

Kako je shvaen fiziki integritet? Sveti Avgustin36 razmatra fiziki integritet

i postavlja problem koji moemo smatrati centralnim za nae razmatranje fizikog
integriteta. Osamnaesto poglavlje Avgustinovog kapitalnog dela O dravi Bojoj
nosi sledei naslov: O nasilju nad telom koje je posledica tue poude, dok um

35
Imanuel Kant, Metafizika morala (Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovida, 1993),
132-138. Ovo je segment ire argumentacije kojom se obrazlae moralna opravdanost kanjavanja i lex
tallionis-a, iji je Kant zagovornik.
36
Aurelius Augustine, The City of God, The City of God (Harmondsworth, England: Penguin Books, 1972),
Bk.I. Ch. 18-21.

24
ostaje nepovreen. Da li zaista moe da postoji naruavanje iskljuivo fizikog
integriteta? Ukoliko neto moe da ostane netaknuto u situaciji kada je osoba
nevoljno rtva agresora i izloena fizikom zlostavljanju, to je moralni integritet.
Kako, uzimajui u obzir tu tvrdnju, definisati moralni integritet? Avgustin pie o
sluaju Lukrecije (poglavlje 19), plemenite rimske matrone, koja je izvrila
samoubistvo kako bi posle sillovanja sauvala svoju ast. Neto kasnije detaljnije
emo se osvrnuti na ovaj sluaj. Ono to je vaan Avgustinov uvid jeste da nam
istotu due ne moe oduzeti in tueg nasilja. Toma Akvinski37 smatra da svaki
deo ljudskog tela postoji zbog celine, kao to nesavreno postoji zbog savrenog.
Uzimajui u obzir kontekst osnova njegovog uenja, moemo da tvrdimo da ovde
fiziki integritet ima znaenje nedirnutosti fizike komponente, a da telesno i
duhovno tvore prirodu ljudskog ivota. Mnogo vekova kasnije, filozof
utilitaristikog opredeljenja, Piter Singer je, razmatrajui problem prava na ivot i
doline uslove ivota, tvrdio da ivotinje imaju linost i da treba da postoji
apsolutna zabrana ubijanja ivotinja, sem ukoliko bi to bilo neophodno za
preivljavanje ljudi. Nae razmatranje koje se tie fizikog integriteta trebalo bi da
dotakne probleme koje smo nabrojali u ovom istorijskom pregledu filozofskih
ideja.

Teko da se ikada moe govoriti o naruavanju samo fizikog integriteta.

Ukoliko uzmemo u obzir naine na koje se ovo naruavanje ostvaruje, postaje jasno
da je to u neposrednoj vezi sa poniavanjem, dehumanizacijom pojedinca.
Postupci kojima se naruava fiziki integritet mogu biti raznoliki, od muenja,
obespravljivanja, ograniavanja slobode, do polivanja vodom ili guranja u redu.
Razliitog ranga, gledano po fizikoj sili, ali i razliitog znaenja koje ima
upotrebljena sila. U tajtee sluajeve spadaju svakako naruavanja prava na ivot
do kojih dolazi u ratnim uslovima. Genocid, muenje, silovanje ili liavanje slobode,
ozbiljna su naruavanja prvenstveno fizikog integriteta, ali sa posledicama po
psihiki i mentalni integritet pojedinca i njegovu linost u celini. Primo Levi, jedan
od retkih koji su preiveli Holokaust, pie da je u ljudskom ivotu, usled njegove
37
St. Thomas Aquinas, The Summa Theologca II, translated by the Fathers of the English Dominican
Provine (Benziger Bros edition 1947), question 65, art. 1.

25
konanosti, teko dostii apsolutnu sreu, ali da su mu iskustva muenja donela i
uvid o tome da je teko dostii i suprotnost, apsolutnu nesreu.38 Nedavno
pronaene beleke devojice Rutke39, koja je bila rtva holokausta, potresno su
svedoanstvo o invazivnosti i destruktivnosti postupaka uasne dehumanizacije i
fizikog unitenja koji su masovno bili primenjivani. Devojica Rutka je ivela u
Beninu, gde su Nacisti otvorili geto za Jevreje, zvani Kamionka. Njen poslednji
zapis nastao je 24.4.1943.godine. Zapisi poinju veselim i poletnim opaskama o
zaljubljivanju i kolskim brigama, da bi se, kako su se deavanja drastino menjala,
pretvorili u opis uasnih preivljavanja. Rutka pie da ima 14 godina, da zna da nije
imala mnogo od ivota, ali da je ve ravnoduna. Nemci su doneli naredbu da svi
Jevreji budu deportovani iz svojih kua u geto Kamionka. Nijedan lan porodice
nije smeo da napusti svoj dom i tako su iveli u dvostrukom zatvoru: bilo im je
onemogueno kretanje, fiziki, a mentalni zatvor bila je stalna strepnja. Deji smeh
na ulicama zamenila je stravina tiina strepnje. Devojica pie da ivi kao
ivotinja, da eka smrt i da se osea kao vojnik koji je osetio okrutnost. Nedugo
posle odlaska u geto, usledila je nova naredba, i jevrejske porodice su deportovane
u Auvic. Istorijska istraivanja potvruju da je Rutkin otac radio u mnogim
logorima smrti, ali da je preiveo, dok su njegova deca i supruga pogubljeni. Rutka
je stradala nakon to je, posle est meseci boravka u logoru, obolela od kolere i
uguena u gasnoj komori. Podatak sa kojim je bilo najtee suoiti se jeste injenica
da je Rutka dugo ivela u logoru, da je period u kome je podnosila ivot nedolian
bilo kakvog ivog stvorenja bio dug. Lake bi bilo da je odmah stradala.

Ovo je samo jedan primer i sudbina samo jedne rtve holokausta. Potpuno
unitavanje fizikog integriteta, u postupcima muenja, prinudnog rada do smrti,
izgladnjivanja, sakaenja, silovanja, znaili su i potpunu dehumanizaciju. rtve
takve surove dehumanizacije vie za agresora nisu osobe koje imaju oseanja,
38
Pre ili kasnije u ivotu, svako otkriva da je savrena sreda neostvariva, ali je malo onih koji zastanu
kako bi razmislili o antitezi, kojom se tvrdi da je savrena nesreda podjednako nedostina. Primo Levi,
Survival in Auschwitz (Create Space Independent Publishing Platform, 2012), 6.

39
Rutka`s Notebook: A Voice from the Holocaust (USA: Time Inc. Home Emtertainment, 2008).

26
nade i brige, ve su to objekti nie rase40. rtve vie nisu deo univerzuma koji je
odreen naim moralnim obavezama, pa zato i ne zasluuju saoseajnost. Prema
reima Dejmsa Volera (James Waller), zbog te injenice dolazi do stavljanja po
strani uobiajenih moralnih ogranienja protiv agresije41. Sauvati ivot u toj
situaciji predstavlja neizvestan vanljudski napor koji znai produavanje patnje, a
to je cilj ije se ostvarivanje percipira kao samo-muenje. Kada osoba izgubi ivot u
svakom smislu, sem pukog fizikog, golog, opstanka, kada izgubi porodicu, slobodu
i ponos, kada je potpuno dehumanizovana i poniena kao ljudsko bie, ona postaje
potpuno ravnoduna prema injenici da je, na takav nain, iva. Vanljudski je napor
ukoliko i u toj situaciji neko zadri motiv i elju za ivotom, nadajui se, uprkos
svim injenicama koje opisuju njegovu egzistenciju. Zbog toga se neprikosnovenost
ivota, u situaciji u kojoj je sa takvom surovou pregaena, dovodi u pitanje i od
strane rtve. elja za okonanjem patnje poistoveuje se sa eljom za okonanjem
ivota. To isto se deava u sluaju tekih bolesti i patnji usled bolesti, kada imamo
problem eutanazije. Takve situacije trae da se uslov neprikosnovenosti vrednosti
ljudskog ivota dopuni uslovima koji obezbeuju dolinost ljudskoj egzistenciji.
Postoji intenzivna i iva etika debata o graninim pitanjima ljudske egzistencije, o
ivotu i smrti, koja obuhvata veliki broj znaajnih problema, poput problema
smrtne kazne, eutanazije, abortusa, kloniranja. Odrediti se prema ivotu, tome ta
on predstavlja i na koji nain treba da bude tretiran, jeste polazite reenja ovih
problema.

Takoe, za razmatranje fizikog integriteta oveka znaajno je i pitanje

specifinosti ljudske egzistencije u odnosu na druga iva bia, kao i mogunost
proirenja prava na ivot na druga iva bia. Veoma uticajan rad u tom pravcu
dugujemo filozofu Piteru Singeru, koji je intenzivirao raspravu o moralnom
poloaju ivotinja. Ekstreme u stavovima o moralnom statusu ivotinja ilustruju
polazita Svetog Avgustina (koji tvrdi da krici ivotinja svedoe o tome da ivotinje

40
Albert Bandura, Social Cognitive Theory of Personality, in The Coherence of Personality: Social
Cognitive Bases of Consistency, Variability, and Organization, eds. Daniel Cervone and Yuichi Shoda
(New York: The Guilford Press, 1999), 218.
41
Upor. James Waller, Becoming Evil: How Ordinary People Commit Genocide and Mass Killing (New
York: Oxford University Press, 2007), 207.

27
umiru u mukama, ali da se to ljudi ne tie) i Leonarda da Vinija (koji proroki
poruuje da e doi vreme u kome emo korienje ivotinja u ljudskoj ishrani
osuivati podjednako kao to danas osuujemo kanibalizam42). U Osloboenju
ivotinja 43 Singer polazi od Bentamovog pitanja da li postoji nesavladiva
razdvajajua linija izmeu ljudi i ivotinja, i u emu bi se, ukoliko postoji, ona
ogledala. Singer se opredeljuje za to da pokua da predloi razumnu moralnu
osnovu za nae odnose i sa ivim biima koja nisu ljudi. Zbog toga je potrebno da se
ne insistira na iznalaenju demarkacione linije izmeu ljudi i ivotinja, i da se da
pozitivan odgovor na Bentamovo pitanje. Singer hoe da pokae da postoje
karakteristike koje ljudi i ivotinje dele i koje mogu da poslue kao osnov za
identian moralni tretman kada je re o pitanjima ivota. Zbog toga u drugi plan
stavlja neke sposobnosti (sposobnost govora i miljenja naroito), a insistira na
jednakom tretmanu interesa ljudi i ivotinja, kome se u osnovi nalazi zajednika
sposobnost, sposobnost za patnju. Kada su u pitanju ivotinje, Bentam insistira
natome da nije kljuna stvar to da li umeju da govore ili misle, ve da li umeju da
pate. Singer tvrdi da sva iva bia koja su svesna svog entiteta imaju linost, i da im,
na osnovu toga, pripada pravo na ivot i primeren tretman. Primetiemo da na
osnovu sposobnosti patnje postoji odreena analogija u zahtevu za humanim
tretmanom ivotinja i mentalno retardiranih osoba, na primer.

ini nam se da je jo jedno pitanje vredno pomena u raspravi o fizikom

integritetu. Kakva je moralna obaveza pojedinca kada je re o zatiti linog fizikog
integriteta ili fizikog integriteta drugih ljudi? ta je ispravno da uinimo ukoliko
nas neko fiziki napadne ili pokua da nas zlostavlja?

Na jednom kraju ovog pitanja nalaze se moralne dileme vezane za poloaj

pacifiste. Pacifizam odreuje zahtev zabrane ubijanja u samoodbrani44. Ovaj zahtev
izveden je na osnovu toga to je ivot postavljen kao apsolutna vrednost, pa tako, u

42
Upor. Kristijan Zajler, Dostojanstvo ivotinja i zakoni ljudi, Sloboda za ivotinje, novembar (2006), 15.
43
Peter Singer, Animal Liberation (New York: Harper Collins, 2001).
44
Upor. Richard Norman, The Case for Pacifism, Journal of Applied Philosophy 5,2 (1988): 198.

28
odnosu na krajnji cilj zatite ivota, nema razlike izmeu ubijanja i ubijanja u
samoodbrani. Ukoliko je ovo tano, pacifista ne bi smeo da pokua da odbrani svoj
fiziki integritet, i on bi morao da bude rtva svemu onome to bi nekome, u
svirepom nasilju, moglo da padne na pamet. Jasno da je poloaj pacifiste moralno
problematian: da li odustajanje od samoodbrane moe biti moralno opravdano?
Kako ovo pitanje ima veze sa moralnim integritetom pojedinca, rasprava o
moralnoj opravdanosti pacifizma bie vana tema naeg sledeeg poglavlja, koje se
bavi moralnim integritetom.

Sa druge strane, nae pitanje dodiruje problem koji je u etici poznat kao
problem negativne odgovornosti. Naime, da li je pojedinac odgovoran i za ono to
je propustio da uradi, kao to je odgovoran za ono to je uinio? Da li treba da
reagujemo ukoliko neko zlostavlja dete ili pokuava da starici otme torbu? Da li
smo krivi ukoliko ne uinimo neto da spreimo takve postupke, ili samo nismo
moralni heroji ukoliko to ne uinimo? Da li bi naa aktivnost bila in
supererogacija, koji je izvan nivoa dunosti, pa se od nas ne moe zahtevati?
Drugim reima, da li bi takav postupak mogao da bude jedino lini in, ali ne i
moralni princip niti predmet univerzalnog zahteva? U znaajnom delu etikih
teorija pri razmatranju ovih pitanja teret se stavlja na odreivanje cene po koju
bismo spasili nekoga. Ukoliko ta cena ne bi bila po nas previsoka, onda bi trebalo
da odreagujemo. Ali ta znai previsoka? Rizici i precizno predvianje posledica
kljuni su kada je re o odreivanju cene, a vreme za kalkulus je skueno, i reakcija
ne trpi odlaganje. Previe uraunavanja moe da bude pogubno po uspeh, i da onda
naa namera da spasemo nekoga ostane neuspena namera ili samo namera, sa
stanovita osobe koju treba spasiti, a loa ili pogubna namera, za nas same.

2.4.2.Umetniki integritet

Najpre bi trebalo navesti razloge zbog kojih umetniki integritet izdvajamo.

Obino se umetniki integritet naglaava kao kvalitet koji osoba ima nasuprot
zahtevima okruenja. Ovaj kvalitet podrazumeva istrajnost, odanost i iskrenu
posveenost vlastitoj umetnikoj viziji. To bi na neki nain znailo da je osnovni
preduslov umetnikog integriteta neshvaenost, a odatle izveden preduslov stalna

29
borba, upornost.45 Umetniki integritet ne zna za cenu. To znai da ni jedan izazov
nije dovoljno dobar da bi se pristalo na kompromis sa okruenjem. Umetniki
integritet potie iz sukoba, ali ba zbog toga on ne moe da bude dokaz potpunosti,
ve, u najboljem sluaju, moe da predstavlja vapaj, ili zahtev za potpunou, koja
se ne zadobija. Umetniki integritet postoji zahvaljujui jakom oseaju
nepotpunosti, nedostatka koji se eli ponititi. Upravo aktom stvaranja, ostajui
veran svojoj umetnikoj viziji, umetnik pokuava da oslobodi sebe tog nedostatka.
Ta borba je borba za umetniki integritet.

Brojni su primeri koji ilustruju napetosti vezane za umetniki integritet.

Dejms Dojs u samoj zavrnici svoje uvene pripovesti o sudbini umetnika Stivena
Dedalusa podvlai da je kljuno za jednog umetnika da bude odan samom sebi,
kako bi mogao da pronae nain ivota ili umetnosti u kome bi se njegov duh
mogao potpuno slobodno izraziti. Na stranicama Portreta umetnika u mladosti
nalazimo: Pitao si me ta bih uinio i ta ne bih uinio. Rei u ti ta u uiniti i ta
neu uiniti. Neu sluiti onome u ta vie ne verujem, zvalo se to moj dom, moja
otadbina, ili moja crkva: i pokuau da se izrazim u nekom obliku ivota ili
umetnosti to slobodnije mogu i to potpunije mogu, sluei se u svoju odbranu
jedinim orujem koje sebi dozvoljavam- utanjem, izgnanstvom i lukavstvom46.
Jasno je Dojsovo insistiranje na tome da je Dedalus nezavisan od bilo kakvog
autoriteta i da ta njegova nezavisnost jeste njegov umetniki integritet. U ime
umetnikog integriteta ivot umetnika je van merila konvencionalnog ponaanja.
Konvencionalna merila postaju potpuno irelevantna, a umetnik ivi sa druge strane
logike koju diktira okruenje. Zbog toga, neto dalje, Dojs progovara sluei se
likom Dedalusa: Naveo si me da ti ispovedim ega se plaim. Ali ja u ti isto tako
rei ega se ne plaim. Ne plaim se da budem sam, ni da budem odgurnut zbog
nekog drugog, niti da napustim ono to moram napustiti. I ne plaim se da poinim

45
Sluaj ostakovia predstavlja izazov ovako shvadenom umetnikom integritetu, jer je ostakovi bio
umetnik snanog izraza i veoma angaovan, izraavajudi otpor Staljinovom reimu ironino, to se moe
protumaiti kao kompromis sa zahtevima njegovog umetnikog integriteta, ili ba kao izraz snage ovog
umetnika. O tome videti detaljnije u Steward Sutherland, Integrity and Self- Identity, Philosophy,
vol.35 (1996): 19-27. Takoe u Steward Sutherland, Identity and Integrity in Stalins Russia: The Case of
Shostakovich (Lecture on Gresham College, 23.9.2003).
46
Dems Dojs, Portret umetnika u mladosti (Beograd: Mono & Manana, 2005), 313-314.

30
greku, ak ni veliku greku koja moe potrajati itav ivot, a moda ak i
venost 47 . Ukoliko je pronaao izraz za svoju viziju, ukoliko je omoguio
boanskom glasu da kroz njegovo delo progovori, umetnik postaje jedno sa svojom
vizijom. Ona ga uzima na specifian nain, tako da vie ljudska samoa ne postoji,
la vie nije la, a greka vie nije greka. Ukoliko vizija zahteva la ili greku kako
bi bila realizovana, onda su one prosto koraci u toj realizaciji. Umetnik ima svoj
hibris () koji oznaava prkos ustanovljenom, prihvaenom, kroz stvaralatvo, i
to je nain na koji njegovo umetniko bie postoji. Umetnost nam, kako bi rekao
Nie, i treba da ne bismo propali od istine. Taj beg od zadatih okvira, vrednosti,
pravila deava se u umetnosti na bezbroj naina, kroz npoljuljanu veru u svaki put
drugaiji lik vizije koja nosi umetnika.

Pikaso je bio umetnik bogatog i raznovrsnog stvaralakog izraza, u meri u

kojoj se primedbe o tome ine suvinim. Meutim, mera u kojoj se njegov odnos
prema sopstvenoj umetnikoj viziji suprotstavlja konvencijama granii se sa
prihvatljivim. Sam Pikaso do kraja se ne osvre na oekivanja okruenja, ak i
najbliih ljudi. On sam ne postavlja pitanje prihvatljivosti. Neto slino postoji i u
sluaju Klimta u periodu u kojem je trebalo da predloi reenje za oslikavanje
Beke akademije nauka. Umetnik je ostao dosledan svojoj viziji, iako je znao da
tako ima male anse da njegovi radovi budu prihvaeni, ime bi sebi doneo
pristojniju egzistenciju. U takvoj situaciji namee nam se pitanje da li se umetniki
integritet sukobljava sa nekim drugim vanim aspektima linosti, ak i sa
moralnim integritetom, i na koji nain se ovaj sukob razreava. Ukoliko
konvencionalnost postavi jasne zahteve, situacija se komplikuje. Sluaj ostakovia
je tipian za ilustraciju otrog sukoba umetnikog stvaralatva i rigidnih zahteva
vladajue ideologije. Razmatrajui ovaj sluaj, Stjuart Saterlend (Stewart
Sutherland) tvrdi48 da je ostakovi imao mnogo izraeniji umetniki integritet, jer
je ironijom u svojoj muzici prkosio staljinizmu, nego to su ga imali umetnici koji
su stvarali u manje zahtevnim politikim okolnostima. Mnogo lake postignut

47
Ibid., 314.
48
Sutherland, Integrity and Self- Identity, 19-27.

31
trijumf bez prepreka nije toliko hvale vredan kao permanentni napor i istrajnost sa
kojom se sledi umetnika vizija koja nije u milosti vladajueg sistema, vladajueg
pogleda na svet, bilo da se radi o religiji, nauci, politici. Kako vladajui pogled na
svet definie okvir onoga to moe da se pojavi u javnosti, umetnik ija vizija nije u
skladu sa okvirom, mora da je preradi, ali ne potpuno, ve na nain na koji e ona
dovoljno sakriti nepoeljan sadraj, ali ne toliko da budue vreme ne moe da
otkrije to skrivanje i originalnu viziju. To je ve genijalnost, svojstvena i velikim
preteama, nosiocima novih ideja, koji su, po mnogo emu, slini velikim
umetnicima.

Bernardu Vilijamsu ipak dugujemo mnogo zbog njegove analize umetnikog

integriteta. Wilijams se u lanku Moralna srea (Moral Luck), iz istoimene zbirke
tekstova objavljene 1981. godine, bavi poloajem imaginarnog umetnika Gogena.
Iako naglaava da je Gogen izmiljen lik, dosta njegovih karakteristika upuuje nas
na slikara Pola Gogena. Naime, Pol Gogen najpre je radio kao berzanski broker.
Iskoristio je svoja poznanstva sa Kamijem Pisaroom i Polom Sezanom kako bi se
oprobao u slikarstvu, sa poetnom ambicijom da zaradi kako bi preiveo. Meutim,
Gogen je ostavio svoju enu i petoro dece u Kopenhagenu, a sam je stvarao na
Tahitiju. Vie nije slikao gonjen egzistencijalnim, ve reformatorskim motivima:
smatrao je da se slikarstvo gui u impresionizmu i da je previe imitativno. Svoj rad
posvetio je pokuajima da kroz slike donese simbol, a ne imitaciju. Gogen je
nadiveo dvoje svoje dece.

Vilijamsov Gogen je umetnik koji odbija da ispunjava itav niz obaveza,

meu kojima i svoje porodine obazeze, zbog toga to mu je vanije da bude slikar.
Dakle, umetnost postavlja zahteve koji se sukobljavaju sa zahtevima Gogenovih
ivotnih okolnosti. On mora da napravi izbor, i njegov izbor ide u pravcu odluke da
odgovori zovu umetnosti. U ovoj odluci Gogen ispoljava svoj umetniki integritet,
kao svesnu odluku da zahtevima umetnosti da prednost i da zanemari zahteve
svakodnevnog ivota. to su zahtevi svakodnevnog ivota brojniji i jai, to je vee
iskuenje i vea rtva koju umetnik mora da podnese u ime zahteva umetnosti.
Vilijams smatra da se obino misli kako bi svet, u kome bi svi ljudi imali dispoziciju

32
da potuju moralne zahteve, bio najbolji od svih svetova49. Meutim, u ljudskoj je
prirodi da moe da napravi otklon prema moralnim obavezama, i da moe da
izbegne itav okvir moralnosti i dunosti koje ovaj okvir definiu. To je sadraj
slobode koja je uslov moralnosti. No, Vilijamsovo stanovite tie se vie naina na
koji on tumai prirodu etike i njegovom otklonu prema sistemima moralnosti.
Sama etika je, prema Vilijamsu50 definisana tako da moe da prepozna to da su i
druge stvari u ljudskom ivotu znaajne. Imajui to u vidu, sluaj Gogena
predstavlja sluaj u kome ovek treba da bira izmeu zahteva umetnikog poziva i
dunosti porodinog ivota. Ovaj izbor je teak, jer jedina stvar koja opravdava
izbor koji je on napravio jeste sam uspeh51. Dakle, ukoliko Gogen izabere da se
posveti umetnosti i uspe, njegov izbor, kojim se odrie svojih porodinih dunosti,
moe da bude ispravan. Ukoliko izabere da se posveti umetnosti, ali ne uspe, onda
je rtvovao i svoj i ivote drugih ljudi uzalud. Poto je uspeh ili neuspeh mimo
Gogenove kontrole, prema postavkama moralnih sistema koji smatraju sreu
moralno irelevantnom, injenica uspeha trebalo bi da nije predmet ni pokude ni
pohvale. injenica da mi, ukoliko Gogen uspe, opravdavamo njegov izbor da
napusti porodicu, prema Vilijamsu govori u prilog moralnoj relevantnosti sree i
tome da moralnost kao taka gledita nije jedina. Mnoge stvari su u igri kada
procenjujemo ovaj izbor. Meu njima se kao veoma vano ispostavlja to koliko je
umetnik talentovan, jer ta injenica poveeva izglede na uspeh i udeo u kome je
postizanje uspeha neto to se tie umetnika i onoga na ta on moe da utie.
Meutim, vanu ulogu ima njegova bol ili aljenje ukoliko od umetnikog poziva
odustane. Potrebe analize Gogenovog sluaja dovele su Vilijamsa do postavki o
moralnoj srei. Naime, injenica da iste moralne prekraje koji su se, sticajem
okolnosti zavrili na razliit nain, razliito i kanjavamo, problem je za
opravdanost moralne ocene. Zato Viljams smatra da je osnov pohvale i osude,
pored onoga to je moglo da zavisi od nae volje, i faktor moralne sree. U sluaju
Gogena, izgledi na uspeh su samo delimino zavisni od njegove volje. Ali
49
Williams, Moral Luck: Philosophical Papers 19731980, 23.
50
Bernard Williams, Ethics and the Limits of Philosophy (London: Fontana, 1985), 184.
51
Williams, Moral Luck, 23.

33
opravdanost njegove odluke svakako zavisi od uspeha, dakle opravdanost je
rezultat onoga to on moe da uini kao i faktora sree. Iako faktor sree ima uticaj,
to nije olakavajua okolnost ukoliko se ispostavi da je izbor pogrean, jer se broji
ono to smo uinili. Razlozi koji su doveli do pogrenog izbora mogu nam pomoi
da taj izbor razumemo, ali ne i da ga opravdamo. Tako umetniki integritet moe
da bude razlog za pogrenu odluku.

2.4.3.Integritet na osnovu uloge na poslu ili profesionalni integritet

Podseanje na uvene rei jednog uitelja iz vremena nacistikih zloina

Pucajte, ja i sada drim as, neprijatna je ali uverljiva pomo u odreivanju
integriteta profesije. Profesionalni integritet uva vrednosti koje su sutinske za
praksu odreene struke. Znaajan je zbog toga to je udeo u odluivanju i
odgovornosti strunjaka vei, pa je samim tim odanost vrednostima struke
sutinska ukoliko hoemo ispravne odluke i postupke. Okolnosti kojima bi neko
posvetio veu panju i tako kompromitovao sutinske vrednosti svoje profesije,
govorile bi u prilog korumptivnosti karaktera i odsustvu profesionalnog integriteta
osobe.

Za razmatranje profesionalnog integriteta vano je uoiti momenat sukoba,

koji je manje ili vie izraen, i u odnosu na koji integritet profesije u razliitoj meri
dolazi do izraaja. O takvom sukobu svedoi poloaj u kome se nalazio Montenj, a
koji analizira Laban (Luban)52. Montenj je bio gradonaelnik Bordoa, i kako je
smatrao da su zakoni koje primenjuje nepravedni, pokuao je da se povue. Ali,
ostao je na funkciji jo jedan mandat. Montenj je bio svestan opasnosti sukoba
moralnih naela i profesionalnih zahteva, i smatrao je da ovek ne sme da ulae
previe strasti u posao, kao i da ulogu koju ima na poslu mora da nosi kao masku.
Svest o dvostrukom identitetu omoguava nam da budemo uspeni na poslu i ne
izneverimo sebe. Kako bismo pojasnili sukob o kome govori Montenj, na ovom
mestu razmotriemo poloaj predstavnika dve profesije. Time emo uspeti da
preciznije odredimo integritet profesije. Zanima nas integritet lekara i sudije.

52
David Luban, Legal Ethics and Human Dignity (New York: Cambridge University Press, 2007), 290.

34
Naelno, poloaj lekara i sudije je slian, po tome to predstavljaju odreene
institucije koje su jasno postavljene, kao sistemi pravila. Inicijalni sukob tie se
potovanja pravila institucije u situacijama kada pravila nalau neto to se
suprotstavlja cilju koji je imanentan profesiji. U sluaju lekara, potovanje
procedure omoguie mu da nastavi da se bavi svojim poslom, iako u datim
okolnostima procedura nee dovesti do poboljanja zdravstvenog stanja pacijenta,
ve e to lekar postii ukoliko se o zahteve procedure oglui. Takoe, sudija e se, u
odreenim okolnostima, ogluiti o pravdu ukoliko bude sledio nalog pravnih
pravila.

2.4.3.1.Integritet lekara

Lekarski poziv je u mnogome specifian. Postoji naroita relevantna

povezanost linosti lekara i njegove profesionalnosti i poslovnog uspeha.

Od kad postoje ljudi meu njima je bilo onih koji su pokazivali interesovanje
za pomoc drugim ljudima kada su bolesni. O tome bi trebalo da svedoe i brojni
primeri leenja (ili je primerenije rei leenja) od strane vraeva u savremenim
primitivnim zajednicama. Bolest se pripisivala natprirodnim silama. Zbog toga je
vetina leenja morala da podrazumeva vetinu komunikacije sa viim silama, koje
je trebalo umilostiviti. Nastankom savremene zapadne misli i pojavom Grke kao
stecita mnogih znanja, medicinska vetina svrstava se u red zanata. Medicinom se
bave posebno obuceni ljudi koji svoje umece prenose sa kolena na koleno ili na
odabrane pojedince. Poto se radi o veoma osetljivim poslovima koji duboko
zadiru u privatne ivote pojedinaca, i tako utiu na odnose u zajednici, javlja se
potreba da se oni koji se bave medicinom ne ogree o osnovne moralne norme
unutar zajednice. Jedan od prvih sauvanih i celovitih dokumenata koji svedoi o
donoenju nekakvih pravila prilikom sprovoenja praksi u okviru medicinske
profesije je Hipokratova zakletva. Originalna ideja za osmiljavanje ove zakletve
potekla je usled identifikovanja potrebe za zatitom, kako pacijenata tako i lekara.
Analizom izvornog teksta Hipokratove zakletve dolazi se do ubedljivog zakljuka da
se radi o iskrenom, istinskom obecanju, tako da je tekst nedvosmisleno obavezivao
onoga ko se zaklinjao nad njim. Izvornik jasno prepoznaje znaajno mesto

35
obeanja koje je u osnovi zakletve kao ina. Izmenjeni tekst zakletve, koji je
trenutno aktuelan i koji je kao simbol profesije donesen u enevi 1946. godine53,
ne pridaje tako znaajno mesto inu iskrenog obeanja i akt zaklinjanja ne
povezuje sa inom obeanja na sutinski nain kao originalna verzija. Takoe,
enevska varijanta zakletve specifina je zbog toga to izostavlja odreene
precizne zabrane koje se tiu nekih medicinskih praksi, gde prvenstveno mislimo
na praksu abortusa koja se originalnim tekstom izriito zabranjuje. Pojavom
Medicinskih fakulteta u ranom srednjem veku i neto kasnije, u doba renesanse,
medicina je zauzela zasebno mesto najpre pod okriljem filozofije, a zatim i kao
samostalna oblast. Na taj nain je polako medicina ulazila u okrilje institucija
sistema. Kako su institucije u osnovi sistemi pravila, konstitutivnih i regulativnih,
njima se definiu pravila igre u odreenoj oblasti54. Tako su i u medicini, u
skladu sa raspoloivim znanjem, institucije donosile rigorozna pravila koja su
regulisala odnose izmeu lekara i pacijenata. Danas je leenje predmet zakonske
regulacije na svim nivoima, poev od ustavnih odredaba pa do najniih propisa u
okviru pravnog sistema zajednice.

Leenje shvatimo kao aktivnost koja se odvija unutar ljudske zajednice i

koja ima specifine etike aspekte. Specifinost je u velikoj meri odreena
uesnicima aktivnosti i karakterom odnosa u koje oni stupaju. U procesu leenja
uestvuju pacijent, profesija lekar, tj. institucija lekara i ovek u ulozi lekara,
nazovimo ga jednostavno lekar. U najvecem broju slucajeva odnos meu njima je
odnos slobodnih ljudi i postupci unutar tog odnosa se odvijaju na osnovu
dobrovoljnog pristanka. Izuzetak su situacije u kojima se brigom ili ne-brigom za
zdravlje pacijenata moe ugroziti zdravlje zajednice, pa se pojedinci i mimo njihove
volje mogu podvrci leenju. Primeri za to su agresivni duevni bolesnici ili oboleli
od karantinskih bolesti. Dakle, imamo odnos pacijent - institucija lekar - lekar. ta

53
Originalan tekst Hipokratove zakletve, kao i njena enevska verzija mogu se detaljnije pogledati na
http.//www.sr.wikipedia.org/sr/hipokratova_zakletva.
54
Razlikovanje konstitutivnih i regilativnih pravila igre pokazao je na primeru jezika Don Serl u Don
Serl, Govorni inovi, prevod Mirjana Dukid (Beograd: Nolit, 1991), 18, iako se u analizi osvrde i na Ostinov
primer obedanja ili igre aha.

36
institucija lekar podrazumeva i koje uslove specifikuje? Ova instisucija sa
definisana je odreenim konstitutivnim pravilima koja se odnose na izvrioce.
Dakle, lekar moe da bude ovek koji:

-zavri medicinski fakultet ili neku visoku medicinsku kolu koja je akreditovana
da koluje lekare;
- je fiziki i psihiki zdrav , odnosno sposoban za rad;
-ima uslove u smislu da posao moe da obavlja u ordinacijama i drugim objektima
vieg ranga koje su odobrene od strane drave;
-je voljan da u svom radu postupa u skladu sa pozitivnom medicinskom doktrinom.

Kad se pacijent obraca za pomoc, on se prvo obraca instituciji lekara, dakle

lekaru naelno, pa zatim dolazi u situaciju da je u odnosu sa nekom licnoscu u ulozi
lekara, sa pojedincem koji ulogu lekara u datoj situaciji ostvaruje. Posto je to danak
koji se placa zato sto zivimo u vreme sveopste profesionalizacije, razne zajednice
pokuavaju na svoj nain da humanizuju te relacije kroz linost izabranog lekara ili
kucnog lekara, odnosno porodicnog lekara. Instituciji lekara pripada naglasen
profesionalni integritet, dok lekar kao pojedinac ima i profesionalni i moralni
integritet, koji mogu doi u sukob. Izazovi koje u toj situaciji ima lekar koji hoe da
sauva svoj moralni integritet i dostojanstvo, kao i prava pacijenta su brojni. Pred
njim je, najpre, zadatak ouvanja dostojanstva sopstvene linosti u okviru
institucije lekara. Zatim, on treba da postupa tako da uzme u obzir potovanje
linosti i prava pacijenta. Zahtevi profesije nameu mu da se tokom kolovanja
maksimalno, u skladu sa svojim mogucnostima, osposobi za obavljanje
profesionalne delatnosti, da se tokom obavljanja delatnosti stalno usavrava i da
usvaja najnovija saznanja i proverene metode leanja. Zatim, da odrava dobru
kondiciju i sopstveno zdravlje, kako bi i svojim primerom a i zdravljem i
kondicijom mogao maksimalno da iskoristi svoje duhovne sposobnosti. Lekar ne
sme da radi van jedinstvenog sistema zdravstvene zatite u dravi, ve treba da
koristi samo pozitvnu medicinsku doktrinu, a u sklopu toga i uputstva dobre
klinike prakse, ukoliko su raspoloiva. Ovde se mogu pojaviti etike nedoumice
usled kognitivnih ogranienja. Naime, ponekad vodii dobre klinike prakse ne
mogu da predvide sve okolnosti u leenju pa lekar moe da bude u nedoumici da li

37
da postupi po sopstvenom intuitivnom nahoenju ili u skladu sa vodiem iz prakse,
iako smatra da je on u konkretnom sluaju manjkav. Banalniji problemi mogu da
nastanu ako lekar eli da u pacijentovu korist pribegne odreenim postupcima koji
nisu obuhvaceni njegovim ovlascenjima. Lekari koji se bave politikom i
organizacijom zdravstvene slube esto su stavljeni u poziciju da se odlue izmeu
elitistikih ili populistikih pristupa u pojedinim oblastima, poto je obim
sredstava ogranien. Svi ovi problemi su eminentno vezani za odnos linosti lekara
i institucije lekara.

Druga grupa problema vezana je za odnos linost pacijenta- linost lekara.

Tu su etiki problemi tananiji, pa je i integritet linosti lekara mogue ispotovati
uvanjem integriteta linost pacijenta. U izvesnom smislu, pacijent je na dvojak
nain u podreenom poloaju. Prvo time to nije zdrav, pa tako postoji asimetrija
izmeu poloaja pacijenta i lekara. Drugo, zato sto se obraca za pomoc pa se odrie
dela svoje slobode, preputajui odluivanje o vlastitom ivotu drugoj osobi pri
emu postoji pretpostavka da on lekaru veruje. Potujuci polozaj pacijenta u koji je
dospeo usled bolesti i slobodu njegove linosti, lekar treba da se ponaa u skladu
sa onim to nalae njegov poziv.

Savremena deavanja proistekla iz istraivanja u medicini, kao i opti razvoj

nauke, nameu pojaane zahteve za izraavanjem etikih stavova povodom
odreenih tema. Kao primer izdvjamo genetski inenjering. Prvobitno postavljeni
ciljevi artikulisani kao genetsko otklanjanje pojedinih bolesti, koji su imali
relativno iroku podrku u relevantnim krugovima, sklonjeni su u drugi plan. Na
njihovo mesto dole su ambicioznije elje za potpunijim genetskim dizajnom
potomaka, koje su pokrenule intenzivne debate. Jedno od pitanja tie se tretmana
prigovora savesti, u sluaju da se drava odlui za ambicioznija reenja. To znai da
ukoliko drava naloi da institucija lekar treba da sprovodi u delo genetski dizajn
potomaka, tada lekar pojedinac ima pravo na prigovor savesti. Sa stanovita
integriteta, to je sluaj u kome bi postojao sukob izmeu zahteva profesionalnog i
moralnog integriteta. Ukoliko se opravdanim smatra prigovor savesti, moralni
integritet ima primat u odnosu na integritet profesije. Sline nedoumice
ispostavljaju i problemi koje su etiari locirali u oblast bioetike, koju tematski

38
omeava odnos prema graninim pitanjima ivota, roenju i smrti, a posebno
istaknuto mesto pripada problemima abortusa i eutanazije. Dalje, upotreba
eksperimenata u medicinskim istraivanjima, kao i uvoenje novih metoda i novih
lekova, problemi su sa izraenom etikom dimenzijom. Tu takoe dolazi do
izraaja znaaj dobre namere i brige, koji se moraju pridodati svakom
institucionalnom reenju koje e odrediti ponaanje lekara.

Leenje je samo jedan segment drutvene delatnosti. Ureeno drutvo ima

ureene institucije, pa bi institucija lekara trebalo da bude tako opredeljena da
lekaru pojedincu omoguci da savesnim obavljanjem posla istovremeno moe lake
da ouva i svoj moralni integritet. To bi znailo da institucije imaju stabilne etike
osnove. Nedovoljna je i najbolja volja lekara pojedinca da ouva svoj moralni
integritet kada realno stanje institucija u drutvu ilustruje podatak sa zvaninih
sajtova, gde se tvrdi da 10 % lekova u upotrebi ine lekovi koji su poreklom iz sive
zone. Pritom, znamo da u istom drutvu postoji sluba za kontrolu lekova u
prometu, kao i to da postojei zakoni predviaju rigorozne kazne za ovakvu vrstu
prekraja. To govori u prilog tvrdnje da se za zdravlje institucija moramo brinuti
svi i na nekoliko nivoa, jer kriminal vreba da porazi etiku, i tako zanemari moralni
integritet, a profesionalni stavi u funkciju svojih ciljeva. Primera radi, moralni
integritet lekara moe biti kompromitovan sumnjivom i linom koriu
motivisanom saradnjom sa farmaceutskim kuama i drugim oblicima nesavesnog
ponaanja. U svakom sluaju, standardi etike moraju biti u priblinom nivou
integrisani u sferi drutvenih praksi i na linom i na organizacionom i na irem
drutvenom nivou, ukoliko hoemo optimalne rezultate i odgovorno ponaanje.

2.4.3.2. Integritet sudije

Ukoliko elimo da shvatimo znaaj profesije sudije, ili advokata ili pravnika,
jer su ovo profesije koje su blisko povezane u sistemu pravosua, posmatraemo ih
kroz prizmu zahteva koje postavlja ideal pravne drave. Da bi mogla da postoji
pravna drava, neophodno je naelo podele vlasti. Ova neophodnost ima dve
neodvojive i, za pribliavanje idealu, vane komponente, a to su normativna i
faktika, ili de re komponenta. Dakle, naelo podele vlasti mora biti postavljeno kao

39
prihvaen, zvanini normativ i mora se sprovoditi u praksi. Kljuni deo ovog naela
jeste nezavisno sudstvo, zbog uloge koja mu pripada. Vaan zadatak koji je u
rukama advokata je takoe i astan, ali u pojedinim sluajevima ova ast biva
izigrana eljom da se prigrabi lina korist. Svedoanstvo u prilog tome jeste i
podatak jednog od mnogih istraivanja javnog mnenja sa slinom temom, po kome
svaki peti Amerikanac veruje da su advokati poteni i da se rukovode moralnim
standardima55.

Sa druge strane, kada je re o sudijama, u pojedinanim sluajevima sudiji

esto pripada uloga da tumai zakon. To su sluajevi u kojima, sledei pravne akte,
moe da presudi makar na dva naina, dakle sluajevi u vezi sa kojima je zakon
neodreen. Tada sudija ima diskreciono pravo da presudi u skladu sa svojim
kompetencijama. Prema emu se tada rukovode njegove kompetencije, jer
kompetencije same nisu dovoljne da nedvosmislen presude na kojoj je strani
pravda? Dvorkin56 je miljenja da se odluka sudije tada oslanja na ono to je
moralno ispravno, kada se sve relevantne injenice uzmu u obzir. Dakle,
kompetencija se oslanja na savest sudije, na njegovo promiljanje o stvarima
moralnosti. Ovo pitanje krije jedno od bazinih pitanja zasnivanja samog prava, tj.
pitanje koje okupira filozofiju prava: ta je u osnovi prava? Ukoliko sledimo
Dvorkina, a svakako da sem zdravorazumske intuicije ima dosta valjanih razloga
da to i inimo, na odgovor bi nedvosmisleno morao da bude de je u osnovi prava
moral, tj. sadraj prirodnog prava jeste u osnovi prava. Nama ova naznaka slui da
nam ukae na znaaj i slojevitost pitanja profesionalnog integriteta u sluaju
sudijskog poziva. Sudijski poziv daje sudijama mo, zahteva javnost u radu (to
esto prerasta u senzacionalistiku panju medija) i profesionalizam. Sudija u
okvirima preofesionalnih standarda moe da iskae svoju individualnost. Integritet
sudije prvenstveno se odnosi na njegovo delovanje u skladu sa standardima
profesije, bez obzira na uticaj spoljanjih pritisaka o kakvim god izazovima da se

55
Vidi u Deborah L. Rhode, In the Interest of Justice: Reforming the Legal profession (New York: Oxford
University Press, 2000), 215, n.4.
56
Ronald Dworkin, Taking rights seriously (London: Harvard University Press, 1978).

40
radi. Sudijski integritet znai netaknutu posveenost profesiji i njenom ugledu. U
situaciji u kojoj je veina sudija korumpirana, postoji opasnost od spletki kojima bi
se naruio ugled onih koji nisu u toj veini, i ije su namere ispravne. Kako oduvek
postoji velika zainteresovanost javnosti za javno sprovoenje pravde, to ilustruje
velika poseenost javnih pogubljenja u prolosti, vesti o razotkrivanju
korumpiranosti sudije prate se uz veliku medijsku panju i izazivaju burnu
reakciju. Javnost sudijskog poziva zahteva izrazito paljivo postupanje.

injenice koje nam donosi Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji u Srbiji57

daleko su od ideala. Ovo istraivanje vreno je u periodu 15-25. 6. 2012. na uzorku
od 600 punoletnih graana. Rezultati istraivanja pokazali su da se mito najee
daje lekarima (u 61% sluajeva), zatim policajcima (18%), dravnim slubenicima
(9%), a advokatima i pravnicima u 6% sluajeva. Znaajan je i podatak da 87%
ispitanih smatra da sudstvo ima veoma vanu ulogu u borbi protiv korupcije, ali da
je samo previe korumpirano da bi se bavilo sluajevima korupcije. Pozadina ovih
podataka je injenica da postoji sistemska korupcija koju nije mogue iskoreniti
ukoliko se ideal pravne drave, kada je re o sudsvu, ne shvati doslovno. Kako su
fenomenu sistemske korupcije svojstvene pogubne posledice nesagledivih
razmera, radi se na strategijama koje bi ovakvu radikalnu korupciju uspeno mogle
otkloniti. U tom kompleksnom zadatku postoji i znaajan deo predloga koji su
usmereni na brigu o nezavisnom sudstvu. Tako, na primer, od 2000. godine u
okviru Saveta Evrope deluje Konsultativni Savet evropskih sudija (Conseil
Consultative des Judges de l`Europe). Uloga ovog tela je savetodavna i odnosi se na
pitanja nazavisnosti, nepristrasnosti i kompetentnosti u oblasti sudijske prakse.
Takoe, uloga nevladinih organizacija u zatiti integriteta sudija je ogromna, a
njihova prisutnost je, usled narastajueg pritiska sveprisutne korupcije i slinih
izazova, neophodna.

Pojedinac koji obavlja ulogu sudije predstavnik je sudijske profesije kao

javne institucije. Kao i u sluaju lekara, ukoliko institucija u drutvu ima toliko

57
Vidi TNS Medium Gallup, 2012.
www.tnsmediumgallup.co.rs/ENG/newsletters/TNSMediumGallup2012-2013/.

41
uruen ugled, onda je pred pojedinca, koji tu instituciju u svom profesionalnom
angaovanju predstavlja, postavljen veoma teak zadatak, koji se granii sa
nemoguom misijom. Kako povratiti ugled profesiji, kada veina kolega koristi
opte uruavanje njenog ugleda da bi se domogla line koristi? Pored nepovoljne
faktike situacije, poloaj sudije istinskog profesionalnog integriteta, koji bi imao
nameru da ne bude sauesnik u uruavanju ugleda vlastite profesije, dodatno je, u
izvesnom smislu, i epistemiki zakomplikovan. Odnos izmeu sudije i klijenta o
ijoj sudbini sudija odluuje je asimetrian. Ova asimetrija ogleda se u odnosu
poverenja: klijent nikada nije u poziciji da zna prave razloge za sudijsku odluku i za
njega je, usled asimetrije moi, pragmatino da veruje sudiji. On sudiji mora da
veruje ukoliko pripada okviru koji predvia da postoji pravni sistem i koji
uraunava pravila igre po kojima sudiji pripada uloga da odluuje unutar zadatog
okvira. Poverenje u sudiju je poverenje u sistem; na neki nain to je deo inicijalnog
drutvenog ugovora. Takoe, klijentu nedostaje potrebno znanje na osnovu koga bi
mogao da proveri ispravnost sudijske odluke. Kompetencija sudije je neto na
emu preutno zasnivamo svoje blanko poverenje u sudiju, tj. poverenje kao deo
itavog okvira: Kao to verujemo lekaru, jer on poznaje medicinu, tako verujemo i
sudiji, jer on poznaje zakon i primenu pravila58.

Zakljuak jedne studije koja se na sistematian nain bavi filozofskom

analizom integriteta sudije, jeste da se integritet sudije moe poistovetiti sa
eksternom odgovornou59 (external accountability) koja zavisi od pouzdanosti
javne institucije iji je sudija predstavnik. Autor tvrdi60 da postoji norma koja vai
za javne institucije: institucije treba da budu pouzdane i praksa koja se unutar ovih
institucija obavlja treba da demonstrira tu pouzdanost. To znai da pojedinac moe
da bude osoba kojoj se, kao nosiocu uloge unutar odreene prakse, veruje, ukoliko
je zadovoljen uslov da postoji poverenje u instituciju, jer poverenje u instituciju

58
Jonathan Soeharno, The Integrity of a Judge: A Philosophical Inquiry (Farnham: Ashgate Publishing
Company, 2009), 22.
59
Ibid., 141.
60
Ibid., 139.

42
ima prednost. Ukoliko postoji uverenje u pouzdanost institucije, pojedinac treba da
bude osoba iji je karakter u skladu sa zahtevima profesije. To znai da on treba da
bude postojan, da se ponaa promiljeno, uzimajui u obzir vrednosti koje
institucija afirmie.

Dakle, sutina brige za nezavisno sudstvo jeste briga za stvaranje opteg

drutvenog ambijenta u kome bi vladalo poverenje u institucije, koje bi bile
pouzdane. Postoji meuzavisnost poverenja i potvrivanja pouzdanosti u praksi. U
takvoj atmosferi je vrednost profesionalnog integriteta pojedinca postavljena kao
normativ. U poreenju sa idealom pravne drave kome demokratsko ureenje
pretenduje da se priblii, to izgleda ovako: Demokratija je ratio cognoscendi
integriteta, a integritet je ratio essendi demokratije61. To znai da, ukoliko postoji
demokratija i vladavina zakona, mi znamo da nam je integritet u sudstvu i inae
potreban, ali da bez potovanja normi integriteta demokratija ne bi mogla da
postoji.

2.5. Moralni integritet

Naa razmatranja o znaenju pojma integritet ukazuju na to da postoje dve

komponente znaenja. Jedna komponenta ukazuje na integritet kao celokupnost,
netaknutost, nepodeljenost, jedinstvenost, unutranju konzistentnost. Ovaj
znaenjski aspekt moemo smatrati formalnim. Imati integritet u navedenom
kontekstu znai biti dosledan unutranjem, odreujuem principu,
beskompromisno. Na taj nain ovo znaenje primenjujemo i u okolnostima u
kojima stvari volje, pa tako i beskompromisnosti, nisu prisutne: u kontekstu
vezanom za entitete kakvi su drava, brojevi i sl. Drugi znaenjski aspekt ukazuje
na moralni kvalitet osobe, tie se njene bazine moralne vlastitosti. Tako integritet
znai iskrenost, prisustvo jakih moralnih principa, estitost, postojanu
podreenost strogim moralnim normama. Potpunost se u kontekstu drugog
znaenjskog aspekta pretvara u moralnu ispravnost, posveenost bazinim
moralnim vrednostima, istrajnu pravdoljubivost, savrenstvo ili netaknutost

61
Soeharno, The Integrity of a Judge, 23, fusnota 129.

43
karaktera. Ovaj drugi znaenjski aspekt je aspekt koji upuuje na moralni integritet
pojedinca. Pojmom moralnog integriteta tematiyuje se sutinski kvalitet naeg
praktikog uma, govori se o naem moralnom Ja, o naoj bazinoj moralnoj
vlastitosti. Imati integritet u drugom znaenjskom aspektu znai imati moralni
integritet. Biti osoba od moralnog integriteta znai da je moralnost te osobe
potpuna, savrena, u smislu da zahteve moralnosti doivljava eksplicitno kao
nedodirljive, beskompromisne, nepodlone korupciji, bez mogunosti da ih zbog
bilo kojih drugih interesa stavi u drugi plan.

Smatramo da je pojam integriteta kada se postavi u domen koji se tie

osoba, sutinski pojam sa moralnim kontekstom. Posveenost moralnoj normi kod
osobe trai kvalitet, a u osnovi je to kvalitet koji osobu odreuje kao moralno bie:
sposobnost da istraje u svojim dunostima. U daljem tekstu pokuaemo da
ukaemo na momente iz razmatranja pojedinih vrsta integriteta, koji ukatuju na
znaaj preciznog odreivanja onoga to se podrazumeva pod moralnim
integritetom.

Najpre, osvrnimo se na pokuaj objanjenja razliitih vrsta integriteta.

Tvrdnja da svaka vrsta integriteta predstavlja sklad specifikovanog dela linosti sa
ostatkom, njegovu implementiranost u linost kao celinu, unapred podrazumeva
sklad. Damjan Koks (Damian Cox) i njegovi saradnici na takav nain govore62 o
umetnikom, emocionalnom, intelektualnom i moralnom integritetu. Moralni
(emocionalni, intelektualni, umetniki) integritet ostvaren je ukoliko se moralna
(emocionalna, intelektualna, umetnika) vizija osobe uspeno uklapa (integrie) u
ostatak njenog ivota. Realnost ivota svakoga od nas obeleavaju konflikti, tako da
je pretpostavka sklada idilina, koliko i nerealna. Da nije sukoba dunosti, u etici bi
situacija po pitanju dominantne koncepcije bila jednostavnija, jer bi deontoloka
pozicija ostala bez jednog veoma znaajnog, ako ne i bez najsnanijeg, prigovora.
Ali, cena ukidanja problema sukoba dunosti je odsustvo slobode, a to je previsoka
cena. Sukob, na osnovu koga je izazov ispoljavanja integriteta u odeenom domenu
prisutniji, je injenica koja je presudna u definisanju moralnog integriteta.
62
Damian Cox, Marguerite La Caze, and Michael Levine, "Should we strive for integrity?."

44
injenica sukoba, a ne postavljena idilina konzistentnost, je tako presudna.
Govorimo o sukobu koji dovodi do toga da osoba moe da ima telesni integritet, ili
umetniki ili profesionalni, ali da to ne mora da znai da ima i moralni integritet.
Sada emo poblie razmotriti o kojim se tano sukobima radi.

Ad. Fiziki integritet i moralni integritet: Najtee posledice ugroavanja

ivota kroz fiziki napad na drugu osobu jesu ponienje i dehumanizacija. Tu sila
ini da ovek u sebi ugasi sve ono to ga ini ovekom. Sila koja potpuno ponitava
slobodu linosti primorava osobu da postane stvar. Svako ograniavanje slobode
koje nismo spremni da prihvatimo i kada smo mi u pitanju zahteva opravdanje, jer
predstavlja povreivanje druge osobe63. Ukoliko ne postoji mogunost da se bilo
ta uini kako bi se to spreilo, rtva je nudom rtva. Ona nudom trpi
demonstraciju istog zla, sile i neki oblik tue devijantnosti. Ne postavlja se pitanje
ispravnosti ili pogrenosti kada je re o volji rtve, jer ona ne bira da bude rtva,
ona ostaje bez svoje volje protiv svoje volje. Volju odreujemo kao sposobnost
kojom se donosi odluka za to da neki razlog izdvojimo od ostalih, jer su na njegovoj
strani najjai argumenti, pa on treba da postane uzrok u datim okolnostima. Volja
je ta koja odreeni razlog, meu mnogima, artikulie kao uzrok, jer je opravdano
procenila da je razlog nuan i dovoljan. Ali, situacija u kojoj osoba svesno bira da se
nee braniti od fizikog napada agresora, ukoliko za to postoji mogunost, ukoliko
moda moe i da sauva svoj ivot, jeste situacija izbora koji urgoava i lini
moralni integritet. Pristajanje na tue zlo zbog ubeenja o neopravdanosti
upotrebe sile, i svesno stavljanje sebe u poloaj rtve zbog toga, imaju posledice po
lini moralni integritet. Neko moe da tvrdi da naa istrajnost da potujemo vlastiti
bazini princip, koji podrazumeva da neemo upotrebljavati silu ni u samoodbrani,
jeste istrajnost oko strogog principa i da stoga predstavlja dokaz naeg integriteta.
Ali taj princip nema status moralnog principa, a tako ni istrajnost njegove primene
ne doprinosi naem moralnom integritetu. Potovanje svoje i linosti drugih ljudi
sadrinski je i nuan uslov moralnog integriteta. Takoe, vitalnost volje i njena
budnost preduslovi su postojanja moralne vlastitosti linosti, ija autonomija nije
63
Ovu temu razradio je detaljno Fajnberg (Feinberg), postavljajudi principe ograniavanja slobode
(liberty limiting principles). Za detaljnije upudivanje videti u Joel Feinberg, The Moral Limits of the
Criminal Law, Vol. 1, Harm to Others (New York: Oxford University Press, 1984), 26.

45
ucenjena niti dovedena u pitanje. Bez tog sadraja, mi moemo rigidno potovati
bazini princip i podrediti itav svoj ivot tome, a moemo ak i rtvovati ivot. Ali
to nije pozicija koja afirmie moralne vrednosti. Nije dovoljno rigidno slediti
princip kako bismo postigli izvrsnost karaktera, a to naroito nije dovoljno za
moralni integritet. Od osobe koja potuje moralne norme zahteva se stalna
budnost, stalno preispitivanje i to optimalnije sagledavanje i uraunavanje
okolnosti, kako bi odluka u datoj situaciji bila u skladu sa zahtevima moralne
ispravnosti. To je zbog injenice da sadraj moralnosti ne ine okamenjena pravila
koja su samostalna, nezavisna od ponaanja ljudi. Moralni ivot ine postupci i
veoma je vano ta smo zaista uradili.

Poloaj pacifiste je sa stanovita etike analize veoma problematian. ak i

kada bi naelo pacifizma bilo univerzalno prihvaeno, tada ne bi imalo ni potrebe
da ono postoji, jer bi svi ljudi odbijali da upotrebe silu, ak i u samoodbrani. Kakav
bi bio moralni status ovog naela: da li bi naelo pacifizma moglo da bude moralna
norma, da li bi moglo da bude prihvatljivo, ak i ako bi bilo univerzalno
prihvaeno? Babi64 u svojoj etikoj analizi problema pacifiste zakljuuje da bi
pacifizam moda mogao da bude univerzalna religija, ali da nikada ne moe da
dosegne status moralne norme. Drugim reima, univerzalno prihvatanje naela
pripada jeste strani, i ne dosee do univerzalne prihvatljiosti, koja je na treba
strani i koja je odreujua za okvir etike. Odustajanje od zatite fizikog integriteta
govori o manjkavosti moralnog integriteta, i to dobro ilustruje Avgustinov primer o
Lukreciji, na koji se Babi poziva. Naime, Lukrecija ne moe da sauva svoju ast
tako to e posle silovanja izvriti samoubistvo, zato to na taj nain ne moe ni da
izgubi ast. Moralna istota se ne moe izgubiti nehotino, bez postupka koji je
volja aktera usmerila na odreeni nain. Da bismo izgubili moralnu istotu, naa
volja mora u tome na neki nain uestvovati. Babi kae da kao to se
samoubistvom ne dokazuje neija ednost, tako se ni odricanjem od odbrne ne
uspostavlja moralni integritet65. Pacifista doprinosi uspehu agresora i svakako da

64
Upor. Jovan Babid, Pacifism and Moral Integrity, Philosophia: Philosophical Quarterly of Israel 41, 2
(2013), 1016.
65
Ibid., 1015.

46
je pacifizam primer koji pokazuje da predmet moralne osude jeste ba injenica da
ovek nita nije uinio. On je odluio da ne ini nita i to je njegov postupak, za koji
snosi odgovornost kao moralni akter.

Zakljuujemo da bi odricanje od zatite vlastitog fizikog integrita, ukoliko

postoje uslovi da se odbrana sprovedei on zatiti, predstavljalo ugroavanje
moralnog integriteta. To bi bilo odricanje od moralnog Ja, zbog toga to bi time
pojedinac svojom voljom dao pristanak da uestvuje u dehumanizaciji koju mu
namee agresor. Na ovom mestu instruktivno je izneti makar elementarnu
napomenu o problemu rtve i rtvovanja, kako bismo naglasili razliito znaanje i
vrednovanje fizikog i moralnog integriteta. Tim pre to nam problem rtve moe
ukazati na znaaj aksiolokog razmatranja tj. razliitog vrednovanja koje pripada
moralnom integritetu u odnosu na druge vrednosti. Ovim emo unekoliko
prejudicirati odrednice za koje e se kasnije ispostaviti da su konstitutivne za
definisanje pojma moralnog integriteta. Dakle, da li je mogue rtvovati moralni
integritet u ime neeg veeg, i kako bi onda trebalo da bude shvaeno to vee? Na
koji je nain mogue da pojedinac poniti svoje malo Ja u ime neeg veeg, kao to
je ideja, i hoe li ga to okarakterisati kao ideolokog fanatika? Da li je ta ideja vaan
deo njegovog bia? Kako je Ja, koje je na takav nain rtvovano i bilo odreeno?
Kakav je status rtve u kontekstu moralnog vrednovanja, tj. moe li rtva da bude
kriterijum moralnosti? Moralni integritet je neto to nema cenu, pa mu je tako
strana logika koja vai za instrumentalne vrednosti. To znai da moralni integritet
ne moe da bude sredstvo za neto drugo. On moe da bude zaloen, ali ne sme niti
moe da bude uniten, jer bi odluka o unitenju vlastitog moralnog integriteta bila
odluka o odricanju od moralne vlastitosti. Smatramo da je nemogue da moralni
agent i dalje bude moralni agent ukoliko na neki neobian i apsurdan nain eli da
pretvori svoju linost u stvar, pa je tako odluka o unitavanju vlastitog moralnog
integriteta za moralnog agenta jedna nemogua odluka. Sa druge strane, mogue je
rtvovati svoj fiziki integritet ili deo svog blagostanja kao dokaz nesebinosti. Ni
ovde rtva ne moe da bude kriterijum moralnosti, barem u tradiciji Kantove etike
dunosti to nikako nije sluaj. To je zbog vrednosti slobode i autonomije
pojedninca, koje se kao osnov moralnosti moraju ouvati, tako da nam

47
omoguavaju da ouvamo sebe i svoje blinje. Moralna vlastitost je pretpostavka
dunosti i ona mora biti netaknuta. Zato je vrlo vano ne prevideti da dunost,
zahtevajui sve to je moralno potrebno, zahteva dovoljno a da pritom ne dovodi u
pitanje supstancijalnost osobnog sopstva kao nosioca moralnog integriteta i
slobode i kao, sledstveno, delatnika (aktera)66. Tako bi rtvovanje moralnog
integriteta u stvari moglo da znai jedino to da smo ga zaloili, no time on ne biva
ukinut (jer to bi znailo da je sredstvo) nego potvren67, kao vrednost koja ostale
nadilazi i sa kojima se ne moe meriti.

Kako stoje stvari kada je fiziki integritet drugih ljudi u pitanju? Obino se
tvrdi da dunost da se drugima pomogne u nevolji predstavlja dunost ija je
obaveznost ograniena, tj. to nije apsolutna dunost68. Njeno ogranienje je
razumna cena: treba pomoi drugome ukoliko to od nas ne zahteva preveliku
rtvu. Drugim reima, moralni zakon ne nalae nikome od nas da bude heroj ili
dobar Samarianin, jer taj zahtev prevazilazi okvire moralnog zakona. To
istovremeno znai da postupak nekoga ko ne pomogne, ukoliko bi pomo u datim
okolnostima bila akt herojstva, ne zasluuje moralnu osudu, ali da postupak
nekoga ko u istim okolnostima pomogne zavreuje pohvalu. Dakle, to da li emo
pokuati da nekoga spasemo i kako e naa odluka u toj situaciji uticati na na
moralni integritet, zavisi od procene razumnog rizika u datim okolnostima.
Odreeni nivo empatije i imaginacije svakako su konstitutivne odlike osobe koja
poseduje moralni integritet. Ukoliko se desi da mi uopte ne obratimo panju na
dete koje se davi u bazenu udaljenom metar od nas, ili na staricu kojoj nasilnik
pokuava da otme torbu, pod izgovorom da to nije nae dete pa ni naa
odgovornost, ukoliko ni ne pokuamo da procenimo rizik u datoj situaciji, onda mi
ne moemo biti osoba od moralnog integriteta. Mi i tada, na odreeni nain,
prisustvujemo nekom dogaaju, bez elje da stavimo na raspolaganje svoj
66
Jovan Babid, Kantova koncepcija dunosti, Theoria 2 (1991):56.
67
Upor. Ibid.
68
U koncepciji dunosti Imanuela Kanta tako je odreen status dunosti da se pomogne drugima, mada
se tu ne misli samo na pomod kako bi se spreilo ugroavanje fizikog integriteta. Vidi u Imanuel Kant,
Zasnivanje metafizike morala (Beograd: BIGZ,1981), 63; 66.

48
kapacitet koji nas odreuje kao moralnog aktera, i pokuamo da pretvorimo
dogaaj u postupak. Osoba koja moe imati moralni integritet stavlja moralni
razlog ispred svih. Kada je re o pomoi drugima, moralni razlog ne zahteva da u
svim okolnostima odreagujemo, ve bi takav zahtev bio akt supererogacije.

Ad. Umetniki integritet i moralni integritet: U ovom kontekstu su instruktivne

teme, kao i nain na koji pristupa problemu Bernard Vilijams (Bernard Williams), u
delu Moral Luck: Philosophical Papers 1973-1980. Ve smo videli da Vilijams
naroitu panju posveuje analizi odnosa umetnikog i moralnog integriteta na
primeru Gogena. Nabrajanjem nekih pitanja ilustrovaemo intrigantnost ove
rasprave: Kakav je odnos umetnikog integriteta i moralnog integriteta umetnika?;
Da li se prosto radi o ispoljavanju istog kompleksnog kvaliteta u razliitim
oblastimo realizacije pojedinca?; Kako su mogui konflikti meu razliitim vrstama
integriteta?; Kako razumeti ovakve konflikte, da li ih i kako moemo razreiti? To
su samo neka od pitanja koja se nameu. Ovde emo izneti naa opta zapaanja
kako bismo pokazali pravac u kome bi trebalo istraivati ukoliko hoemo
odgovore.

Integritet umetnika znai samostalnost njegove umetnike vizije koja se

kroz stvaralatvo aktualizuje. Da li je mogua potpuna samostalnost vizije i
stvaralatva? Vizija ne moe da bude predmet osude, naroito ukoliko stoji
pretpostavka da umetnik ne kontrolie svoju viziju, ve ga ona uzima u posed. Sa
druge strane, stvaralatvo moe da bude predmet osude, jer ukljuuje i publiku i
ima odjek, uticaj. Da li pojedinac koji uoava da e njegovo stvaralatvo imati
znaajan ili poguban uticaj, i koji ne odustaje od stvaranja, moe da bude osoba od
moralnog integriteta? Da je Sokrat svojim idejama krenuo da utie na omladinu, to
bi zaista bilo opasno po Atinu tog vremena. Takva je sudbina pretee. No
reformator ili politiki aktivista nisu u poloaju u kome je umetnik ili angaovan
umetnik. Zbog toga je primerenije posmatrati sukob izmeu slobode vizije i izraza,
sa jedne strane i posledica po odnos sa najbliom okolinom, sa druge strane.
Umetnik genijalnog izraza moe biti potpuni moralni idiot, neosetljiv za korektnost
odnosa prema najbliima. Umetnik moe da ne haje za okruenje, kako bi svoje
delo izneo na svetlost dana. Ukoliko se radi o svesnoj odluci da ostane u sukobu,

49
onda je to odluka koja zavreuje moralnu osudu. Ukoliko on ne uvia svoju
manjkavost i nema nikakvu nameru da se oko moralne ispravnosti trudi, onda se
radi o drugaijoj potekoi. Jedino to moemo da zakljuimo lii na Herov
zakljuak u vezi sa fanatikom69: srea je da nema toliko ljudi koji e doneti svesnu
odluku o tome da ponite moralni integritet, svoju moralnu vlastitost, ukoliko to
trai njihova umetnika sloboda. Garancija te retkosti jeste mali broj genijalnih
umetnika meu ljudima, i jo manji broj onih koji bi mogli biti spremni na takvu
odluku.

Jo jedna dimenzija je ovde relevantna: da li e postupak nekog umetnika

biti moralno opravdan, tj. da li bi mogao da naknadno bude opravdan, na osnovu
injenice o ostvarenju uspeha u domenu umetnikog stvaralatva? Ovo pitanje je u
vezi sa spremnou da moralnom principu odreknemo univerzalnu pretenziju, a
takoe se tie i naruavanja principa autonomije linosti. Utoliko se radi o vrlo
znaajnom pitanju. Naime, uspeh je neizvestan i samim tim je na na jedan veoma
specifian nain: On e biti na, zaista, kao to je i izbor puta kojim kreemo na,
ali za razliku od tog izbora koji je postupak, uspeh ili neuspeh, kao rezultat, nee
biti postupak ve e biti dogaaj70. injenica uspeha ne moe da promeni karakter
inae moralno neopravdanog postupka, i ovaj momenat potrebno je imati na umu i
kada je re o analizi situacija koje pripadaju domenu biznisa.

Prlikom odreivanja moralnog integriteta potrebno bi bilo odrediti se

prema posveenosti odreenim obavezama, i dodati moralni sadraj obavezama,

69
Upor. Richard Hare, Freedom and Reason (Oxford: Oxford University Press, 1963), 161; ovde treba
dodati injenicu da je kasniji Her (upor. Richard Hare, Comments, in Hare and Critics: Essays on Moral
Thinking, eds. Douglas Seanor & Nicholas Fotion (Oxford: Oxford University Press, 1988), 203.) uvideo
kako je njegova opaska o retkosti fanatika bila krajnje neoprezna. Pojanjenja iz Herovog dela Moral
Thinking (Richard Hare, Moral Thinking: Its Levels, Method and Point (Oxford: Oxford University Press,
1981), 171.) donose pojanjenje da se ove opaske odnose na prave, iste fanatike. Glavna njihova
opasnost lei u injenici da su oni sposobni da rasuuju kritiki, ali to ne ine, iskreno se dredi svojih
bazinih moralnih stavova, po cenu dobrovoljnog samounitenja. Ova vrsta fanatizma ipak ima jako
uporite u ljudskoj prirodi kojoj je, po Herovim reima, inherentan manjak informisanosti i sklonost
samoobmanjivanju (Hare, Moral Thinking, 147.).
70
Jovan Babid, Sreda i moral: maksime i hipotetiiki imperativi u Kantovoj filozofiji morala, Filozofski
godinjak 20 (2007): 148.

50
jer bi se borba za moralni integritet u suprotnom mogla izjaloviti kao potvrda
nekog oblika fanatizma. Zbog toga e kasnije i biti rei o poloaju fanatika.

Ad. Profesionalni integritet i moralni integritet: U ovom sluaju

najzaotreniji sukob izraavaju sledee nedoumice: Kada je lekar ili sudija
savestan, i da li je savesnost istovremeno odlika profesionalnog i moralnog
integriteta lekara ili sudije? Pretpostavljamo da je savestan lekar onaj koji postupa
u skladu sa onim to, na osnovu raspoloivog znanja iz struke i poznavanja
relevantnih injenica u datim okolnostima, jeste optimalno, shodno cilju njegove
profesije. A ta je cilj njegove profesije? Da li je primaran cilj da uva svoju
profesiju kao instituciju, dakle da na osnovu svog ponaanja obezbedi potovanje
za ulogu lekara iji je nosilac, da pomogne pacijentu i ponaa se tako da zatiti
njegovo zdravlje ili da se ponaa u skladu sa zakonom? Nedoumicu slinog nivoa
izraava i pitanje najvieg pravila koje odreuje praksu lekara: da li je to
Hipokratova zakletva (u svom izvornom obliku) ili je to Ustav, odnosno Zakon o
zdravstvenoj zatiti? ini se da e profesionalni integritet sauvati onaj lekar ije
postupke odobrava Lekarska komora, i ija se strunost i nain reagovanja ne
dovode u pitanje. Ali ne znai da e on time zavrediti i moralni integritet. Da bi to
bio sluaj, njegovo odluivanje mora u svakoj situaciji da ispostavi primat
moralnog razloga u odnosu na vanmoralne interese.

Uzmimo primer lekara koji smatra da je vrenje abortusa nemoralna

praksa, ali koji ipak prihvata da radi abortuse zbog toga to zakon to dozvoljava i
zbog toga to je njegov posao definisan zakonskim okvirom. To znai da se od
njega, s obzirom na strune kvalifikacije, s pravom moe traiti da izvri abortus. U
suprotnom, moe se desiti da izgubi posao. U ovom sluaju pitanje o vrhovnoj
normi ne treba da glasi da li je to Ustav (Zakon o zdravstvenoj zatiti), za koji smo
pretpostavili da pod odreenim uslovima dozvoljava abortus, ili je to Hipokratova
zakletva, jer je, prema izvornom tekstu Hipokratove zakletve, izriito apsolutno
zabranjeno pomagati eni oko pobaaja71. Lekar koji se na praksu abortusa

71
Ovo, meutim, ne stoji i za verziju Hipokratove zakletve iz eneve (1946) u kojoj je ova zabrana
izostavljena.

51
odluuje u ovako postavljenoj situaciji nije sledio Hipokratovu zakletvu, ali nije ni
sledio svoje vlastito moralno uverenje. On je svoje moralno uverenje stavio po
strani u ime zakonom podranih zahteva svoje profesije, koje dodatno osnauje
egzistencijalni motiv. Ovi motivi odneli su prevagu u kontekstu koncepta
racionalnog izbora meu alternativama. Takav izbor, meutim, ne koincidira sa
izborom u kontekstu koncepta moralne ispravnosti, niti lekara ini kandidatom za
moralni integritet. Da li je njegov profesionalni integritet netaknut? ini se da se on
bori za afirmaciju onoga to njegova profesija nalae, koristei svoju strunost koja
nije korumpirana nelegitimnim materijalnim interesom. Dakle, ini se da on
zadrava svoj profesionalni integritet, moda ga ak i paradigmatino demonstrira
u datoj situaciji. Ipak, odnos profesionalnog i moralnog integriteta nije tako
jednostavan da bi se ovde prosto radilo o obrnutoj korelaciji. To bi postalo
oigledno ukoliko u pomenutom primeru uvedemo sledei manevar: lekar iz linih
moralnih uverenja odbije da radi abortuse. Kako sada stoje stvari sa njegovim
moralnim, a kako sa profesionalnim integritetom? ini se da je ovde teko ak i
razgraniiti vrste, razliite kvalitete koji se ispoljavaju. To ima veze i sa prirodom
same profesije: da li dobar lekar moe i ne mora da bude ovek koji ozbiljno
promilja svoje stavove po pitanju moralnog ponaanja, na isti nain kao to dobar
fotograf moe i ne mora da ima ispravna moralna uverenja? Fotografije jednog
fotografa mogu se upotrebiti u nemoralnom reklamiranju, no etiki status
upotrebe i zloupotrebe znanja u sluaju lekara i fotografa nije isti. To je tako zbog
toga to je poziv lekara definisan ciljem ije sprovoenje ima direktne posledice na
ivote ljudi u najosnovnijem, egzistencijalnom smislu, dok takve posledice
odreena fotografska ostvarenja mogu imati samo per accidens.

2.6. Predlog odreenja moralnog integriteta

Ono to ima neku cenu, moe konkurisati nekoj drugoj robi koja opet ima
svoju cenu. A ako se odreuje neka cena, onda se najpre napravi procena. Kad
se za neto plaa koristi se odreena novana suma, dakle, njome se odreuje
vrednost. Ono to ima cenu vredno je samo po sebi, ali njegova vrednost se
moe meriti i vrednou neeg drugog i biti izjednaena sa tom vrednou. Za

52
 ono to dostojanstvo ima, ne postoji ekvivalent. To ne moe ii na procenu
vrednosti i ta vrednost se ne moe izjednaiti ni sa im."

(Werner Wolbert)

Dosadanje izlaganje bilo je voeno ambicijom da doemo do elemenata

neophodnih za definisanje moralnog integriteta. Koristei zakljuke do kojih se
dolo u prethodnim razmatranjima pokuaemo da istaknemo kljune odrednice
pojma moralnog integriteta, koje e nam posluiti kao osnov za dalje izlaganje.
Pojedina teorijska reenja smo razmatrali fragmentarno, jer nam cilj i nije bio da ih
iscrpno prikaemo, niti da se detaljno upustimo u probleme koji su im svojstveni.
Zakljuujemo da je vano da se, prilikom definisanja moralnog integriteta,
odredimo prema sledeim bitnim momentima:

1) Formalni aspekt moralnog integriteta: Ogleda se u beskompromisnom

porivu da se sledi moralni razlog. To je MOMENAT ODREENOG
JASNOG PRIORITETA.
2) Sadrinski aspekt moralnog integriteta: Koja su sadrinska ogranienja
kada su dunosti u pitanju nuna, kako bismo imali moralni integritet.
Ovakva formulacija, kojom se uvodi pojam dunosti meu elemente koji
odreuju moralni integritet, navodi nas na pomisao da je samom
odreenju moralnog integriteta imanentna etika pozicija specifino
vezana za tradiciju koju prepoznajemo po pojmu dunosti. To je
MOMENAT ODREENOG SADRAJA DUNOSTI PREMA SEBI I PREMA
DRUGIMA.

Ova dva momenta se na razliite naine ispoljavaju i njima se mogu

definisati odlike u kojima se moralni integritet razlikuje od drugih vrsta integriteta.
Zbog toga ih smatramo kljunim u definisanju moralnog integriteta, gde im pripada
mesto oznaeno kao differentia specifica. Znaajnu tekou u definisanju
predstavlja nam odreivanje genus proximum-a, jer se radi o pojmu visokog
stepena optosti. Evo predloga odreenja moralnog integriteta, koje emo pokuati
da preciziramo dodatnim pojanjenjima:

53
 Moralni integritet predstavlja bazinu moralnu vlastitost, koja se
ogleda u bezuslovnom potovanju i ispunjavanju vlastitih moralnih
vrednosti i dunosti formulisanih tako da afirmiu vrednost ljudskog
dostojanstva.

Bazina moralna vlastitost je ono to ini nae moralno Ja. Na jedan nain
moralno Ja znai da imamo jasno odreene normativne principe koji ine oslonac
pri odluivanju o postupcima, a sa druge strane to znai da smo svesni i da
prihvatamo injenicu da je moralno prosuivanje u naem ivotu veoma vano.
Tako se integritet sa znaenjem potpunosti i savrenstva ovde odnosi na
nedodirljivost, beskompromisnost, nepodlonost korupciji onog moralnog u nama.
Moralni integritet sutinski zavisi od pouzdanosti znanja koje o sebi imamo.
Postupak koji je odraz moralnog integriteta sutinski je povezan sa onim to
smatramo vlastitim identitetom: ono to inimo nije neto prema emu nemamo
nikakav stav. Jak oseaj vlastitosti, koji je autentian tj. ne potie od samo-
obmanjivanja, preduslov je moralnog integriteta. Dosta filozofske i psiholoke
literature napisano je u pokuaju odgonetanja problema linog i moralnog
identiteta, to je esto tematizovano kao odreenje pojma self-a. U kontekstu
rasprave o integritetu shvaenom preko koncepta identiteta (ID koncepcija)72,
naroita panja pripada upravo problemima bazinog projekta (to je Vilijamsov
termin) ili core-a73, zatim epistemike odgovornosti 74 i samoobmane75, kao i

72
Unutar zajednikog okvira u ovakvoj koncepciji integriteta, koji odreuje ideja o tome da se lini i
moralni integritet razlikuju i da pojam linog integriteta u osnovi predstavlja ne-moralni pojam, postoji
uoljiva interpretativna razlika kada je re o odreenju integriteta u ID koncepcijama.
73
Ovim terminom Lin Mekfol oznaava obaveze na kojima je zasnovan karakter i na osnovu kojih je
uopte i mogude govoriti o gubitku integriteta (McFall, Integrity, 10). Core shvatamo kao sr, esenciju
naeg moralnog bida. Autorka tvrdi da imati sr (core) znai da postoji skup principa ili obaveza koji nas
ini onim to jesmo (Ibid., 13).
74
Epistemic responsibility- Dodi Grejem (Jody Graham) ovim pojmom oznaav zahtev da osoba stoji iza
stavova za koje misli da su najbolji. Time on naglaava epistemiku dimenziju odgovornosti pred
lanovima zajednice. Nezavisno od te dimenzije, autori poput Kalhuna (Calhoun) insistiraju na injenici
da moralne stavove koji su osnov integriteta osoba formira u procesu deliberacije u zajednici, jer vodi
rauna o tome da bi i ostali lanovi zajednice trebalo da ih smatraju znaajnim. (Jody Graham, Does
Integrity Require Moral Goodness?, Ratio XIV, 3 (2001):243; Chesire Calhoun, "Standing for
Something," The Journal of Philosophy 92, 5 (1995): 258.
75
Na primer u Cox, La Caze, Levine, Integrity and the Fragile Self, 56-62.

54
licemerstva i odustajanja od inicijalnih moralnih standarda usled racionalizacije76.
Gabriel Tejlor77 predlae da nam linost Don ovanija (Don Giovanni) poslui kao
paradigmatina, kako bismo uvideli razlikovanje linog i moralnog integriteta. Don
ovani oliava osobu koja vodi svoj ivot u skladu sa principom zadovoljstva.
Poslednja scena Mocartove opere Kanjeni razvratnik ili Don ovani predstavlja
svedoanstvo jedne snane doslednosti samom sebi: Don ovani nee da prizna
svoju grenost niti da promeni svoju prirodu ni u strahu, i gori u vatri pakla
okruen paklenim utvarama. On je odan onome to tvori njegov identitet, ali
svakako nije moralna osoba. Tejlorova 78 zbog toga tvrdi da on moe imati
integritet kada ni vatra pakla nije dovoljna da uini da on odustane od onoga to je
njegov identitet, ali da u njegovom ivotu nema nieg vrednog divljenja. Ovim se
pravi jasno razlikovanje linog integriteta, koji moemo pripisati Don ovaniju, i
moralnog integriteta, koji mu svakako ne moemo pripisati. Mogli bismo rei da je
lini integritet koji karakterie Don ovanija formalni integritet, ali da njemu
moramo pridodati adekvatno sadrinsko odreenje ili ogranienje, kako bismo
imali uslov za prisustvo moralnog integriteta. Drugim reima, nezavisno od toga da
li Don ovani prepoznaje moralne vrednosti ili ne, one se na njegove postupke
primenjuju i ne postoji ni naelna mogunost da on sebe, ili da ga bilo ko drugi,
volebno izuzme iz procesa moralne evaluacije.

MekFolova priznaje da se osobi koja ivi po principu zadovoljstva ne moe

pripisati moralni integritet. No ona ovo odricanje moralnog integriteta proiruje i
na osobe koje su fokusirane na to da dobiju potvrdu za svoj trud kao i na osobe
koje su posveene nagomilavanju bogatstva79. Njima se integritet (mada autor ne
specifikuje, iz distinkcija koje povlai jasno je da se radi o moralnom integritetu) ne
pripisuje zbog toga to je to u suprotnosti sa definicijom integriteta, a MekFolova
se poziva na definiciju koju nudi Websterov renik (Webster`s Third New

76
Upor. Luban, Legal Ethics and Human Dignity.
77
Taylor, Pride, Shame, and Guilt: Emotions of Self-Assessment, 127.
78
Ibid.
79
McFall, Integrity, 9.

55
International Dictionary). Po ovoj definiciji integritet iskljuuje povrnost,
izvetaenost i sebinu proraunatost, a onaj koji traga za zadovoljstvom kriv je
zbog svoje povrnosti, onaj koji traga za potvrdom sebe kriv je zbog izvetaenosti,
a onaj koji ganja dobit kriv je zbog sebine proraunatosti najgore vrste80. Postoji i
drugi, znaajniji razlog zbog koga im odriemo moralni integritet. Njima nedostaju
bazine obaveze (core comitments), a one odreuju karakter osobe i ine gubitak
integriteta moguim. Autorka u tom kontekstu slikovito naglaava: Kako bi neko
prodao duu, on mora imati ta da proda 81. Potrebno je dodati pojanjenje koje je
u skladu sa stavovima koje Lin iznosi u daljem tekstu: Ove osobe mogu imati lini
integritet, ali ne i moralni, jer njega mogu imati i izgubiti samo ukoliko imaju
bazine obaveze koje odreuju karakter. To su obaveze koje bi razumna osoba
mogla da prihvati kao veoma znaajne. Ispostavlja se da je specifikum moralnog
integriteta racionalna zasnovanost ili opravdanost moralnih uverenja koja osoba
prihvata. Drugim reima, mora postojati moralno opravdanje uverenja koja osoba
prihvata kao preduslov moralnog integriteta. Ovo je nejasno, ali autorka ne daje
zadovoljavajui predlog koji bi otklonio nejasnost. Ipak, znajui da se tumaenje
koje je ponudila sutinski oslanja na veoma neodreeno i neprecizno ogranienje,
MekFolova pokuava da ponudi pojanjenje analizom jednog upeatljivog primera.
Primer o kome je re mogao je biti inspiracija Reju Bredberiju da napie svoj
uveni roman82, a tie se utilitariste koji postaje ubica83. Utilitarista je ljubitelj
literature i zakljuuje da je jedini nain da se suprotstavi onima koji pale knjige da
spali njih. Sigurno je da ovog oveka vodi ideal, koji bismo mogli smatrati estetskim
idealom, i da obaveze koje odreuje taj ideal predstavljaju bazine obaveze
utilitariste. Takoe je injenica da je on dosledan sebi, ukoliko postupa u skladu sa

80
Ibid., 11.
81
Ibid., 10.
82
Misli se na roman Farenhajt 451, koji je Rej Bredberi (Ray Bradbury) objavio 1953. Ovo bi povezivanje
bilo anahrono, ali misli se na slinost ideje: Bredberi opisuje ameriko drutvo u bududnosti, u kome je
zabranjeno kritiko promiljanje, pa i itanje knjiga, koje se spaljuju. Naslov romana aludira na
temperaturu na kojoj dolazi do samozapaljivanja papira.
83
McFall, Integrity, 14.

56
svojim bazinim obavezama. No, svi ovi elementi ne dopiru do moralnog sadraja
obaveze, koji nam je neophodan da bismo mu mogli pripisati moralni integritet.
Utilitarista moe imati lini integritet. Ali, i pored toga to iskreno veruje da ini
neto ispravno, to njegovo verovanje nije opravdano, pa ne moemo govoriti o
moralnom integritetu. Lin Mekfol bi to protumaila kao neopravdanost njegovih
moralnih stavova, usled grube moralne greke koju ini. Prema interpretaciji
moralnog integriteta koju smo ponudili, utilitarista ubica iz navedenog primera ne
moe da ima moralni integritet zbog toga to je njegova bazina moralna vlastitost
zamenjena posveenou ispunjavanja onoga to nalae estetski ideal, koji je
ispranjen od moralnog sadraja. Tu se desilo ono to Kant formulie kao ogromnu
opasnost po moralnu teoriju uopte: ljudski um se u svojoj premorenosti rado
odmara pa moralu podmee kopile, skrpljeno od udova sasvim razliitog porekla,
koje kao takvo lii na sve to se na njemu eli videti, samo ne lii na vrlinu za onoga
ko je jednom ugledao vrlinu u njenom pravom obliku84. To je nalik onome to je
kasnija moralna teorija koja tematizuje problem integriteta prepoznala kao
samoobmanjivanje (self-deception).

Kako emo posebnu panju posvetiti sporu koji je povodom shvatanja

znaaja moralnog integriteta pokrenuo Vilijams, to e kasnije biti razmatrani jo
neki aspekti ID koncepcije integriteta.

Nau panju ovde okupira jedan znaajan aspekt odreenja moralne

vlastitosti. Moralna vlastitost bi trebalo da bude tako koncipirana da ne sprei
mogunost promene uverenja i njihovu fleksibilnost u primeni u odnosu na
okolnosti konkretnog sluaja. Okamenjene norme vode rigidnom ponaanju, a
insistiranje na primeni norme po svaku cenu moe biti izraz moralisanja, ali ne i
intelektualne snage i deliberacije u funkciji istinske moralnosti. Sa druge strane,
previe fleksibilnosti i mogunost upliva bilo kakvog uticaja paraliu odluivanje i
znae odsustvo moralnog identiteta. Posmatrano iz tog aspekta, pojmom moralnog
integriteta u stvari se govori o mestu moralnosti u ivotu svakog pojedinca, o
primatu praktikog uma koji je uslovljen prirodom oveka kao umskog bia, o

84
Kant, Zasnivanje metafizike morala, 70.

57
fascinaciji moralnim zakonom koja lii na fascinaciju zvezdanim nebom nad
nama 85 . Optimalna percepcija znaaja i karakterizacija moralnog identiteta
pojedinca omoguavaju njegovu autentinost i slobodu, ali ga i ine delom ire
drutvene, moralne zajednice.

Bezuslovno potovanje i ispunjavanje vlastitih moralnih vrednosti i dunosti

znae spremnost da se i snani vanmoralni interesi ili prilike rtvuju iz moralnih
razloga. Ovim delom se obezbeuje prioritet moralnog razloga i na taj nain se
pokriva prvi, formalni momenat na koji smo ukazali. Osoba hoe da bude odana
svojim moralnim principima, iskrena prema svom moralnom Ja. To ne znai da
postoji jedna statina i zauvek data mapa moralnosti, na kojoj se, sledei svoje
moralne principe, snalazimo. Vano je da odanost prema vlastitim moralnim
vrednostima ne znai rigidnost ve, naprotiv, budnost u prepoznavanju i
uporeivanju razloga kao i budnost za nove podatke koji mogu da utiu na odluku
za postupak. Takva budnost ne ide na tetu bezuslovnosti, koja je oznaka sui
generis kada su moralne vrednosti u pitanju.

O kakvom se potovanju radi? Ovde govorimo o potovanju kao o umskom

oseanju, onako kako to Kant ini86 kada govori o potovanju moralnog zakona.
Potovanje je specifino oseanje, zato to sa njim nismo u tipinom smislu na
podruju afekata, koji ne mogu biti deo nae moralnosti, jer moralnu vrednost
zavreuju postupci iji je motiv dunost. Ali, motiv za moralnost dolazi od
potovanja prema dunosti. Momenat potovanja unosi u odreenje moralnog
integriteta vieslojnost. Naime, u pojmu moralnog integriteta zaloena su dva
nivoa. Prvi nivo predstavlja odluku o prioritetu okvira moralnosti, odluku koja nas
spreava, na nain apsolutne zabrane, da naudimo svom moralnom Ja. Tek je
sledei nivo nivo u kome, iz ovog okvira, donosimo odluke o konkretnim
postupcima u datoj situaciji, koji bi trebalo da demonstriraju prethodno odlueni

85
Aluzija na uveni Kantov diktum iz Kritike praktikog uma: to se razmiljanje ede i postojanije
njima bavi, dve stvari ispunjavaju duu uvek novim i sve vedim divljenjem i strahopotovanjem: zvezdano
nebo iznad mene i moralni zakon u meni (Imanuel Kant, Kritika praktinog uma (Beograd: BIGZ, 1979)).
86
Kant tvrdi da je potovanje moralnog zakona umskim pojmom proizvedeno osedanje (Kant,
Zasnivanje metafizike morala, 34, fn.).

58
prioritet moralnog razloga. Moralni integritet je bazina, intrinsina, apsolutna
moralna vrednost, i taj uvid je sadran u momentu bezuslovnosti kada je re o
zahtevima moralnog Ja. Meutim, videli smo da se do ove vrednosti ne stie
jednostavno, pravolinijskim odluivanjem meu jasno odeljenim opcijama, ve se
radi o kompleksnom procesu moralne deliberacije, ije inpute karakterie
dinamizam. Ovakva deliberacija sadri dve etape:

1) Odluka o tome da moralni razlog ima prioritet. To znai da emo,

naelno, rtvovati jake vanmoralne interese u ime moralnog razloga. Po
analogiji sa Kantovim razlikovanjem savrenih i nesavrenih dunosti,
moemo, radi pojanjenja, rei da ova etapa ima status savrenog,
apsolutnog zahteva. Drugaije moralni integritet ne bi bio mogu, ne
bismo ga mogli razlikovati od umetnikog, ili profesionalnog integriteta.
Moralni integritet je istrajnost u odluci da je moralnost ispred svega.
2) Moralna deliberacija u uem smislu. Razmatranje konkretne situacije,
pronalaenje i sagledavanje relevantnih injenica u odnosu na date i
neke mogue okolnosti i njihovo vrednovanje u odnosu na vlastite
moralne vrednosti i dunosti, koje su takve da afirmiu vrednost
ljudskog dostojanstva. Donoenje odluke o postupku koji e
demonstrirati prioritet moralnog razloga u datoj situaciji, to je
optimalnije mogue.

esto je u konkretnom sluaju teko jasno razluiti ove etape. Razlog tome
dobrim delom lei u injenici da se odluka o prioritetu moralnog razloga, koja ini
prvu etapu, uglavnom ne donosi na svesnom nivou. I Kant je, meutim, na
indirektan nain prihvatao da se i ovde ipak radi o odluci, jer je smatrao da je vano
i potrebno da se potovanje moralnog zakona ipak dodatno obezbedi motivom. Taj
motiv kod umskih bia Kant tematizuje kroz umsko oseanje potovanja prema
moralnom zakonu. To je odluka za itav okvir, ona pripada meta nivou.

Jo je jednu stvar vano uoiti kada je momenat potovanja u pitanju. Radi

se o refleksivnoj relaciji87, to znai da je bez samopotovanja nemogue potovati

87
Babid, Kantova koncepcija dunosti, 63.

59
druge ljude, a da sebe ne moemo, u moralno relevantnom smislu, potovati,
ukoliko ne potujemo druge. Tako nas relacija potovanja podsea na injenicu
koja, u ostalom, vai za celokupnu moralnu praksu: moralni integritet je drutvena
kategorija. Tako, potujemo moralni integritet drugih ljudi u istoj meri u kojoj
zahtevamo da oni potuju na moralni integritet. Vrlo je teko odgovoriti na pitanje
u kojoj meri se mogu razlikovati moralna uverenja ljudi koji imaju moralni
integritet. Na predlog odgovora na to pitanje izraen je u delu definicije koji
govori o sadraju moralnih dunosti. U tom kontekstu smo moralni integritet
doveli u vezu sa vrednou dostojanstva, koje je takoe bazina i intrinsina
moralna vrednost. Nuno je bilo da to bude uopteno odreenje ali sutinski
zahtevno, na neki nain minimalistiko. Ovaj minimalizam je nuan, jer mu
nasuprot stoji injenica da moralni integritet afirmie slobodu, odgovornost,
doslednost i posveenost u postavljanju i ostvarivanju vlastitih ciljeva. Dunosti,
koje odreuju moralni okvir pojedinca, treba da su formulisane sa jednim
ogranienjem: one treba da afirmiu vrednost ljudskog dostojanstva, dakle tako da
ovim dunostima potujemo svoje i dostojanstvo drugih ljudi. Sadrinsko
ogranienje je jasno: kao osoba sa moralnim integritetom mi ne moemo uiniti
neto to na bilo koji nain predstavlja pretnju ili direktno ugroavanje linog
dostojanstva ili dostojanstva drugog oveka. Kao cilj koji vodi nae postupke ne
moe se pojaviti neto to bi samo po sebi negiralo mogunost moralnog
integriteta. Vezano za vrdnost dostojanstva, moralni integritet se ispoljava na
sledei nain: Moralni integritet znai da je ovek sposoban da shvati dostojanstvo
(kao najviu vrednost), da moe da ga bude dostojan i da istrajno i predano sledi
zahteve koje u praksi pred njega postavlja imperativ ouvanja dostojanstva, a da
pritom isto to drugima ne odrie. Literarno govorei, to je radost zbog moralnog
zakona u nama i trud da se ta radost prepozna i odri.

Ovde smo imali nameru da pojasnimo znaajne inioce odreenja moralnog

integriteta, uz napomenu da e sledee poglavlje doneti preciznije upuivanje u
teorijsku pozadinu naih postavki. Odreenje moralnog integriteta omoguie nam
da jasno uoimo ta znai njegovo ugroavanje. Za sada moemo tvrditi sledee:
moralni integritet je ugroen ukoliko u situaciji u kojoj bi trebalo da smo uesnici

60
ili iskljuivi akteri postupka postajemo prosto svedoci dogaaja. Drugim reima,
sebe smo izmestili iz pozicije moralnog agenta. Ovo izgleda kao odreenje koje
polazi od rezultata, pa je prirodno da razmislimo o uzrocima. Kako je mogue
pretvoriti sebe u stvar (zbog sebe, nekog ili neeg drugog)? Da li je, ak i logiki,
mogue da se to deava uz na pristanak? Kako volja samu sebe moe da dovede u
poziciju da se iskljui na takav nain? Najpre pada na pamet ekstremna situacija, u
kojoj je osoba poniena do te mere da se radi o dehumanizaciji: pred nama nije
ovek, ve ne-ljudsko bie koje nema brige, nade i oseanja 88 . Jednom
dehumanizovan ovek teko e ponovo postati ovek. To moe biti sluaj kod rtvi
fizike i mentalne torture, gde posebno mesto zauzima prisila da se prizna krivica i
prihvati na sebe kazna za tui zloin. Ve smo pomenuli mogunost samo-
obmanjivanja, u situaciji utilitariste ljubitelja literature, koja je posledica pogrene
identifikacije diktata estetskog ideala kao diktata koji potie iz nae moralne
vlastitosti. Lin MekFol smatra da, naelno, samo-obmanjivanje, kao i slabost volje,
jesu posledica nekoherentnosti naih obaveza i naih postupaka89. Pored toga i
skup naih obaveza treba da bude konzistentan, a i konzistentan u odnosu na
motive. No uslov koherencije nije dovoljan za pripisivanje moralnog integriteta. O
tome e biti jo rei u primerima koji se tiu poloaja Naciste, jer se tu suoavamo
sa masovnim samo-obmanjivanjem, koje ima izuzetno opasne posledice.

Postoji i eksperimentalni aspekt analize kada je re o faktorima koji se

identifikuju prilikom ugroavanja moralnog integriteta. Znaajnu pomo u
ovakvim razmatranjima predstavljaju zakljuci moralne psihologije, a tu
prvenstveno mislimo na zakljuke koji se tiu sklonosti promene ponaanja u
zavisnosti od situacionih faktora90. injenica nedoslednog ponaanja tera nas da se

88
Bandura, Social Cognitive Theory of Personality, 218.
89
McFall, Integrity, 8.
90
John Darely and Daniel Batson, From Jerusalem to Jericho: A Study of Situational and Dispositional
Variables in Helping Behavior, Journal of Personality and Social Psychology 27, 1 (1973): 100-108.;
Poznati Milgram (Milgram) eksperimenti bave se uticajem faktora poput modi i straha na elemente
moralnog ponaanja i fokusiraju se na sklonost promeni naih moralnih vrednosti pod uticajem
pomenutih i drugih situacionih faktora. Posebno mesto pripada pitanju osnova autoriteta. Za detalje
videti: Stanley Milgram, Obedience to Authority: An Experimental View (New York: Harper and Row
Publishers Inc., 1974).

61
odredimo prema znaaju uticaja situacionih faktora na nae ponaanje, a samim
tim i na meru u kojoj su oni pretnja naim moralnim dispozicijama. Rezultati do
kojih se u ovim oblastima dolo bie nam od pomoi prilikom analize sluajeva iz
poslovne prakse, kako bismo odredili znaaj vrednosti moralnog integriteta u
poslovnom svetu.

Jedan veoma interesantan pravac u istraivanju predlae da prihvatimo

injenicu o tome da su situacioni faktori veoma moni, toliko da u odreenim
okolnostima mi vie nismo u stanju da uoimo parametre koji odreuju moralnost,
tj. moralne orjentire. Laban (Luban) je miljenja da poslovna praksa u opsegu od
2400 sati godinje moe na taj nain da utie na osobu. Ovo je deo uoptenog
Labanovog stava o tome da je potraga za integritetom sama po sebi opasna po nau
moralnost. Razlozi su sledei: 1)podsvesno moemo poeti da menjamo moralne
vrednosti koje prihvatamo da bismo ih uskladili sa nemoralnim postupcima koje
smo uinili, a u pozadini toga je tenja za koherentnou naih verovanja sa naim
ponaanjem; 2)elja za tim da budemo moralno ispravni, u svojim oima kao i kada
je re o percepciji drugih ljudi, moe postati dominantna i nezavisna od naeg
ponaanja, tako da e dovesti do racionalizacije: predstavljaemo moralno
neispravne postupke kao ispravne i tako emo obmanjivati sebe i druge. Opasnost
je velika, tvrdi Laban, jer iznutra gledano, potragu za integritetom i proces
racionalizacije naih postupaka gotovo je nemogue razlikovati 91. Iako nam se ini
da u pozadini Labanovih postavki ipak stoji odreenje integriteta kao
koherentnosti i harmonije, pa tako izgleda sasvim plauzibilno zakljuak o tome da
je potraga za integritetom ugroavajua po nau moralnost, uvidi na koje je Laban
ukazao, naroito kada je re o tumaenju mehanizama obmanjivanja i samo-
obmanjivanja, su dragoceni.

Brojna su pitanja koja mogu posluiti za testiranje potpunost i valjanost

naeg odreenja moralnog integriteta. Na cilj je da se analizom etikih postavki o
moralnom integritetu suoimo bar sa najvanijim nedoumicama, kao to su: da li
ovek koji (moralno) pogrei ima pravo na moralni integritet i kada? Da li lopov,

91
Luban, Legal Ethics and Human Dignity, 291.

62
tiranin ili mafija mogu da imaju moralni integritet? Da li ovek koji ima moralni
integritet moe da lae? Tema koja sledi trebalo bi da nam pokae pravac u kome
bi se trebalo kretati kako bismo ublaili nedoumice.

3. Moralni integritet i etiki sporovi

3.1. Integritet kao moralni integritet

U filozofskoj literaturi nailazimo na raznolika pozivanja na integritet kao na

moralni integritet. Majk Helfon jasno je uvideo da se filozofi morala retko direktno
bave problemom integriteta92, pa je prirodno da je broj onih koji tematizuju
problem moralnog integriteta takoe skroman. Mi emo se osvrnuti na
najeksplicitnija izlaganja u tom kontekstu. Cilj nam je da ukaemo na argumente
koje etiari koriste kako bismo proverili valjanost naeg predloga odreenja
moralnog integriteta. Takoe hoemo da proverimo da li su uslovi koje smo
postavili kao nune uslove pri definisanju moralnog integriteta zaista nuni i
dovoljni uslovi.

Pojam integriteta eksplicitno je sutinski odreen momentom moralnosti

kod Elizabet Eford (Elizabeth Ashford). Ona govori o vrlini koju imenuje kao
objektivni integritet (objective integrity), a ona zahteva da osoba potpuno shvata
svoje moralne obaveze. Dihotomiji subjektivni-objektivni integritet kod Efordove
slina je dihotomija samo-ujedinjujui (self-unifying) - moralizujui (moralized)
integritet kod uberove (Schauber)93. Tako, osoba koja ima integritet ne moe da
moralno pogrei: to je osoba koja je sa sobom u potpunom dosluhu, kada je re o
stvarima moralnosti. Takoe, posledica ovakvog shvatanja Efordove jeste i to da
integritet pripisujemo osobi sa kojom se potpuno slaemo kada je re o moralnim
uverenjima. Efordova nas svojim stavom uvodi u dva veoma vana i plodna
problema. Prvi je odnos moralne greke i moralnog integriteta, a drugi je razlika u
moralnim stavovima i pripisivanje moralnog integriteta. Preko ove dve teme

92
Upor. Mark Halfon, Integrity: A Philosophical Inquiry (Philadelphia: Temple University Press, 1989), 4.
93
Elizabeth Asford, Utilitarianism, Integrity and Partiality, Journal of Philosophy 97 (2000): 246; Nancy
Shauber, Integrity, Commitment and the Concept of a Person, American Philosophical Quarterly 33, 1
(1996): 120.

63
pokuaemo da prikaemo to vie elemenata etike rasprave o problemu
moralnog integriteta koji potiu od razliitih autora.

3.1.1. Da li osoba koja moralno grei moe biti osoba koja ima moralni
integritet?

Realnost moralne dimenzije ivota nije potpuno slaganje. Konflikti, u

samom pojedincu ili meu pojedincima, kao i mogunost greke koja je u samom
pojmu odluivanja zaloena, u velikoj meri definiu oblast ljudskih postupaka.
Sutina slobode i jeste injenica da postoji mnogo vie mogunosti nego to trai
moralni zahtev, tako da je mogunost da pogreimo na neki nain inherentna
slobodi koju imamo. Ako izaberem jednu mogunost, ja po strani ostavljam ostale
koje i dalje imaju svoju razlonu snagu. To je zbog toga to je svaki interes koji stoji
u osnovi odreene mogunosti, za sebe na neki nain legitiman. Zbog toga je
odluivanje i povezano sa odgovornou to smo uinili neto to moralnost
zahteva ili to to nismo uinili.

ta znai moralno pogreiti i otkuda ta mogunost? Moemo pogreiti u

proceni odreenog postupka tako da, mislei da radimo neto moralno ispravno,
mi u stvari radimo neto moralno pogreno. To znai da nam namera nije bila da
uinimo neto pogreno. Situaciju nam olakava pretpostavka da pojedinac
nastupa iz svoje iskonske moralne vlastitosti, dakle da nema nameru da zanemari
sebe kao moralnog agenta. Do greke u tim okolnostima moe doi usled razliitih
faktora. Jedan veoma moan faktor jeste neznanje, koje se moe odnositi na
nepoznavanje relevantnih injenica pri odluivanju, nepoznavanje moralnog
standarda koji odreuje ispravno i neispravno (to je sluaj kod moralnog
idiotizma), nepoznavanje vlastitih interesa i motiva koji ne deluju na svesnom
nivou ve provaljuju iz podsvesti. U prva dva sluaja kognitivno je ogranienje
jasno, mada ga je ponekad teko ukloniti, to zbog karakteristika sveta u kome
ivimo (pa nam je element predvianja buduih deavanja, motiva i potreba
skuen, i nuda je da nastupamo iz pozicije analogne rolsovskom velu neznanja),
to zbog ograniene mogunosti promene moralne, kao, uostalom, i drugih datosti.

64
 Meu ostalim faktorima koji su izvor greke, moemo izdvojiti mone
mehanizme psiholokih mahinacija. Ovi mehanizmi dovode do moralne greke koja
se manifestuje zanemarivanjem velike cene koju po druge ima nae insistiranje na
vlastitim principima ili idealima. Meu takvim postupcima nalaze se licemerno
postupanje, samoobmana, razne manifestacije slabosti volje i kukaviluka, razni
oblici racionalizacije kao i pohlepa koju ne priznajemo94. Za sve ove sluajeve
zajedniko je uverenje njihovih aktera da u stvari rade neto moralno, to moe da
dovede do katastrofalnih posledica, naroito ukoliko se radi o izrazitoj upornosti i
posveenosti cilju za koji se, pogreno, misli da je moralno ispravan. Ovakvi
postupci mogu da dovedu do masovnog ubijanja, genocida ili terora. U osnovi im je
pogrena identifikacija cilja kao moralnog. To objanjava kako je mogue biti
posveen ideji ija realizacija trai svirepo ponaanje, koje je u direktnoj
suprotnosti sa osnovama moralnosti i koja nam ne doputa da moralnom akteru
pripiemo integritet. Koks, La Kaze i Levin (Cox, La Caze, Levine) u tom kontekstu
navode primer lekara u Auvicu: Lekari Auvica bili su ili posveeni onome to su
radili, i u tom sluaju su bili duboko nemoralni, ili su bili samoobmanuti, laovi ili
moda kukavice- pa tako nikada nisu imali posveenost jednog Naciste, kao to su
tvrdili95. U svakom sluaju, teko je, naalost, u istoj meri u kojoj je opasno i
samim tim znaajno, proniknuti u mehanizme psiholokog obmanjivanja, naroito
ukoliko se radi o masovnom samoobmanjivanju, kakvo je bilo prisutno za vreme
holokausta. Ovu injenicu dodatno oteava sklonost ka racionalizaciji koja, prema
reima Labana, odreuje ljudsku prirodu. To znai da imamo potrebu da moralno
neispravne postupke doivimo kao ispravne, pa ih opisujemo na nain koji bi im
mogao obezbediti status ispravnosti.

3.1.2. Razilaenje u moralnim stavovima i pripisivanje moralnog

integriteta

Ukoliko bismo, zajedno sa Efordovom, pretpostavili da moralni integritet

pripisujemo ljudima sa kojima delimo moralna uverenja, nasukali bismo se na

94
Upor. Cox, La Caze, Levine, Integrity and the Fragile Self, 59.
95
Ibid., 62.

65
subjektivnu predstavu o objektivnom integritetu, tj. nae bi shvatanje integriteta
bilo formirano na osnovu naih vlastitih moralnih uverenja. To bi predstavljalo
preveliko ogranienje kada je u pitanju moralni integritet: postoji mogunost da mi
sa nekim ne delimo moralna uverenja, ali da i dalje ta osoba zavreuje moralni
integritet. Koja je to kljuna razlika u uverenjima koja ini da posveenog lopova ili
mafijaa koji nee da oda svog saradnika ne smatramo osobama koje imaju moralni
integritet, za razliku od Rodera Bojsdolija (Roger Boisjoly)96, koji uprkos obavezi
lojalnosti prema firmi pokree uzbunjivanje, ali zavreuje moralni integritet?
Bojsdolijeva estitost ima ogroman odjek usled toga to predstavlja izraz snage
njegovog karaktera, a ne zbog toga to donosi na videlo neto nepoznato.
Parafrazirajui eslava Miloa97 moemo poznatog inenjera opisati kao oveka
iju estitost nita nije moglo da uutka, i zbog toga je u utanju drugih, koji su
znali isto to i on, glas istine odjeknuo kao hitac iz pitolja.

Na predlog bio je da se razlika koja ini demarkacionu liniju za moralni

integritet postavi u odnosu na potovanje vrednosti dostojanstva. Jedino
sadrinsko ogranienje tie se potovanja svog dostojanstva i dostojanstva drugih
ljudi. Pogledajmo druge predloge.

Mark Helfon (Mark Halfon) odreuje integritet u kontekstu moralnog cilja.

Osobe od integriteta karakterie iskrenost u odnosu prema drugima, smatra
Helfon98. Integritet predstavlja posveenost dostizanju moralnog ivota, kao i
intelektualnu odgovornost vezanu za pokuaje da se zahtevi, koje pred nas
postavlja takav ivot, spoznaju i razumeju. Naelno, cilj svakoga od nas je da
kontinuirano radi na linom moralnom poboljanju. Drugim reima, integritet
pripada istrajnosti u pokuajima da shvatimo i uinimo ono to je najbolje: Ljudi

96
Robert Bojsdoli je inenjer ija je odgovornost bila procena bezbednosti pri lansiranju atla elinder.
Bojsdoli je upozorio da lansiranje nije bezbedno, zbog utvrenog defekta na mehanizmu o-prstena, no
motiv politike promocije SAD-a bio je elnicima presudan i do lansiranja, ispostavilo se kobnog, je ipak
dolo.
97
eslav Milo kae: U prostoriji gde su se ljudi zavetovali na dutanje, jedna istinska re odjee kao
hitac iz pitolja.
98
Halfon, Integrity: A Philosophical Inquiry, 7-8.

66
od integriteta namecu sebi ogranicenja zbog toga to je njihov cilj da slede obavezu
koja ih pokree da urade ono to je najbolje, a ne samo da prosto prihvate bilo koju
moralnu poziciju99. Koja su to ogranienja o kojima Helfon govori? Najpre,
situacija o kojoj se odluuje treba da bude jasna, to zahteva upuenost u
relevantne podatke. Takoe, potrebno je paljivo artikulisati alternative i
odmeravati ih. Promiljanje moralnih dimenzija je u stavovima Kelhunove
(Cheshire Calhoun) dobilo novo uoblienje: dimenzija drutvenosti eksplicitno
pretvara ovo promiljanje u deliberaciju. Integritet je kod ove autorke shvaen kao
vrlina koja se ispoljava u odnosu prema drugim ljudima. Ovo drutveno poreklo
definie integritet kao primereno vrednovanje vlastitih sudova tako da oni treba
da uzmu u obzir druge ljude100. Pojedinac koji ima integritet svestan je uloge koja
mu u drutvu pripada, a u moralnom kontekstu, to je odreena uloga u procesu
deliberacije o tome ta je ispravno, a ta nije ispravno initi. Koncepcija integriteta
Kelhunove blie je odreena konceptom integriteta kao zauzimanje za neto
(integrity as standing for something), a misli se na posveenost u dolaenju do
optimalnog vlastitog moralnog suda, uz uvaavanje moralnih sudova drugih.

Ovakvo stanovite veoma smelo, ali i provokativno, odreuje moralni

integritet. Zakljuci Helfona i Kelhunove podstakli su plodnu raspravu o tome da li
fanatika moemo smatrati osobom od integriteta, u navedenom smislu. Na prvi
pogled, fanatik je osoba kod koje postoji izraena usredsreenost na prihvaeni
cilj. Koncepcije koje integritet izvode iz koherentnosti i linog identiteta mogle bi
fanatika smatrati paradigmatinim sluajem osobe koja ima integritet.101 No, ta je
to to nas spreava da fanatiku pripiemo moralni integritet? Rasprava sa ovom
temom u stvari pokuava da odgonetne koja su to sadrinska ogranienja nuna
kako bismo posveeno i dosledno ponaanje koje izraava neiji moralni sud mogli
da smatramo odrazom moralnog integriteta. Drugim reima, nije svejedno koja su
to moralna uverenja kojima smo posveeni i koja na dosledan nain rukovode

99
Ibid., 37.
100
Calhoun, Standing for Something, 258.
101
Upor. Damian Cox, Marguerite La Caze and Michael Levine, Integrity, Stanford Encyclopedia of
Philosophy, last updated August 10, 2008: 6, http://plato.stanford.edu/entries/integrity/.

67
naim postupcima. No, nije ni istina da uniformnost u moralnim uverenjima
obezbeuje moralni integritet, jer bi se tada radilo o nekoj manje optoj vrednosti
ili vrlini. Postoji napetost koja vlada izmeu ova dva uvida, i ona problem moralnog
integriteta u sluaju fanatika ini veoma izazovnim.

Skiciraemo argumente najznaajnijih autora koji su uestvovali u

pomenutoj raspravi. Teite rasprave je na elementu relevantnosti, razlonosti tj.
zasnovanosti moralnih shvatanja. Kelhunova pokuava da fanatika eliminie iz
pozicije osobe koja ima integritet pozivajui se na injenicu da je fanatik osoba koja
na primeren nain ne uvaava drutveni karakter moralnih sudova i razloge koje u
tom kontekstu imaju drugi ljudi. No, ovo jeste injenica koja opisuje poloaj
fanatika, ali nam ne pomae u objanjenju koje bi nas moglo dovesti do presudnog
razloga za pripisivanje moralnog integriteta. I kao opis, ovaj stav je nejasan, jer
poiva na pojmu primerenog uvaavanja (proper respect), koji sam zahteva
preciziranje. Iako je Helfon pokuao da vie panje posveti drutvenoj dimenziji
eksplicitno se izjanjavajui za to da treba da naemo prostora za moralne sudove
drugih, on se takoe nije jasno ogradio od mogunosti da fanatika shvati kao osobu
koja ima integritet. Helfon priznaje102 da njegova koncepcija integriteta ostavlja
mogunost za to da Nacisti pripiemo integritet, iako sam nije zadovoljan zbog te
mogunosti. To je zbog toga to relevantna moralna razmatranja, preko kojih
Helfon koncipira integritet, poivaju na elementu moralnog cilja i intelektualnih
sposobnosti i tako mogu biti i sadrana u postupcima jednog posveenog Naciste.

Zbog ega nam je neprihvatljivo da Nacisti pripiemo moralni integritet?

ini se da u osnovi ove intuitivne smernice o neprihvatljivosti lei uoavanje
konceptualne inkopatibilnosti nemoralnog ponaanja i moralnog integriteta.
Nemoralno ponaanje uinjeno uz pretpostavku aktera da se radi o moralnom
ponaanju, to je od strane samog aktera praeno injenicom da je on uveren da se
radi o moralnom ponaanju i da za njega samog postoji neophodan stepen
opravdanosti tog uverenja u datim okolnostima, ne prestaje da bude nemoralno
ponaanje. Sadista tako moda moe da ima integritet (u smislu integrisanog

102
Halfon, Integrity: A Philosophical Inquiry, 136.

68
sopstva), ali ne i moralni integritet. To je, pored ostalog, jedan od razloga
neopravdanosti izjednaavanja moralnog i linog integriteta. Postoje razliiti
pokuaji uobliavanja sadrinskih ogranienja kada je re o postupcima osobe
kojoj moemo pripisati moralni integritet. Naelno, ova ogranienja nalaze se
unutar formalnog okvira koji je ipak permisivan prema odreenim ogranienjima
kada je re o moralnoj imaginaciji i osetljivosti, ali idu u pravcu iskljuivanja zlih
osoba. Blastajn (Bluestein) iznosi sledei predlog: Oni koji tee patnji drugih kao
cilju samom za sebe, znajui da je to zlo, teko mogu biti kandidati za moralni
integritet. Niti to mogu biti oni manje zli, koji ine ono to pogreno smatraju
dobrim103. Treba primetiti da je ovo pokuaj da se dosledno zlo ponaanje i
ponaanje sa dobrom namerom za koju se ispostavlja da to u stvari nije, eliminiu
kao kandidati za pripisivanje moralnog integriteta.

3.2. Integritet kao vrlina

Drugi pravac koji predstavlja pokuaj da se pripisivanje integriteta uini

jasnijim inicirao je Rols, svojim tumaenjem pojma integriteta, koje upuuje na
odreeni skup vrlina. Rols naime tvrdi da u vremenima drutvene sumnje i
gubitka povjerenja u davno uspostavljene vrijednosti, postoji tenja vraanja vrlina
integriteta: istinitosti i iskrenosti, bistrine uma i obaveze, ili, kako neki kau,
autentinosti... Naravno, vrline integriteta jesu vrline i nalaze se i spadaju u
izvrsnosti slobodnih linosti. Ipak, mada su nune, one nijesu dovoljne; jer njihovo
odreene dozvoljava skoro svaku sadrinu: tiranin moe da ispolji ova svojstva u
visokom stepenu, i da pritom ispolji izvjestan arm, ne obmanjujui sebe politikim
pretenzijama i izgovorima sudbine.104 Iako integritetu posveuje samo jedan
pasus svog kapitalnog dela Teorija pravde, Rols jasno iznosi svoj uvid o shvatanju
integriteta: integritet je definisan kao vrlina, i to vrlina forme. Kao takva ona ne
moe biti dovoljna da odredi nau moralnost, jer Rols smatra da su vrline forme u
izvesnom smislu sekundarne105. Rols pravi razliku izmeu primarnih vrlina, koje

103
Bluestein, Care and Commitment: Taking the Personal Point of View, 126.
104
Don Rols, Teorija pravde (Podgorica: CID, 1998), 462.
105
Ibid.

69
se direktno odnose na druge, i sekundarnih vrlina, koje mogu da podre bilo koji
sadraj. Rolsov lini predlog jeste da prui shvatanje autonomije i objektivnosti,
izloeno kroz odreenje pravde i ideju prvobitnog poloaja, i da na takav nain
adekvatno upotpuni podruje ljudske moralnosti. Patmen (Daniel Putman) je
odreene vrline iskoristio kako bi postavio sadrinska ogranienja o kojima smo
govorili. On to ini preko vrline empatije: Oni koji dre robove i Nacisti nemaju
integritet jer nemaju vrlinu empatije u odnosu na patnje drugih106.

Integritet je eksplicitno shvaen kao vrlina kod autora poput Koksa (Cox),
La Kazea (La Caze) i Levina (Levine). Ispoljavanje integriteta je veoma sloena i
zahtevna vrlina, zbog toga to podrazumeva napor da se uspostavi krhka ravnotea
(fragile balance) u situaciji ljudskog ivota. Ovu i inae ranjivu ravnoteu
permanentno prete da ugroze odlike koje su i suvie ljudske (all-too-human
traits) 107 , pa je veoma teko uspeti sa odravanjem integriteta u takvim
okolnostima. U tom kontekstu autori kao pretnje integritetu prepoznaju
aroganciju, dogmatizam, fanatizam, rigidnost. Ove karakteristike nam
onemoguavaju da kritiki pristupimo svojim eljama, potrebama i obavezama i
tako uspostavimo listu prioriteta. Slian zahtev takoe je i u osnovi koncepcija
integriteta poput Blustajnove (Blustein), Frankfurtove (Frankfurt) i Tejlorove
(Taylor)108. Tu se takoe insistira na uspostavljanju prioriteta kada je re o
htenjima pojedinca, insistira se na htenjima drugog reda (second-order volition) a
ne na stihiji trenutnih elja (desire), mada se jasno naglaava da je kljuni uslov
integriteta konzistentna posveenost, a ne samo priroda usmerenosti volje. Tako
se izbegava da osoba od integriteta bude osoba plitke iskrenosti (shallowly
sincere)109.

106
Daniel Putman, Integrity and Moral Development, The Journal of Value Inquiry, 30 (1996): 245.
107
Upor Cox, La Caze, Levine, Integrity and the Fragile Self, 41.
108
Bluestein, Care and Commitment: Taking the Personal Point of View; Frankfurt,Identification and
Wholeheartedness; Taylor, Pride, Shame, and Guilt: Emotions of Self-Assessment.

109
Upor. Taylor, Pride, Shame, and Guilt: Emotions of Self-Assessment, 113-115.

70
 ta je jo sporno u koncepciji integriteta kao vrlini, pored onih osobina koje
prete da ugroze na kritiki stav? To mogu biti i sledee osobine: kapricioznost,
neobuzdanost, slabost volje, samo-obmanjivanje, nepoznavanje sebe, laljivost,
licemerje, indiferentnost. Na osnovu ovakvog odreenja integriteta, ini se da se
borba za integritet svodi na konstantan trud da se u svakoj situaciji iznae nain
kako bi se izbegla neka od ovih osobina, koja moe ugroziti integritet. To bi znailo
da smo svesni tih pretnji, da poznajemo sebe i da elimo da se izborimo sa
destruktivnim delom svoje prirode, sa svojom senkom, kako bi to formulisao Jung.
Ovde se radi o moralnoj senci, koja je destruktivna po na integritet kao vrlinu.
Meutim, ovakvo stanovite je nezadovoljavajue. Upravo su nepoznavanje sebe i
indolencija prepoznate kao pretnja integritetu i kreemo se u loem krugu ukoliko
ih izdvojimo kao preduslove borbe za integritet. Zatim, i sami autori 110 istiu da je i
pored napora da se loim osobinama sprei da ugroze integritet ipak mogue da e
do toga doi. Paradigmatian sluaj za to je sluaj Naciste, koga nikako ne moemo
smatrati osobom od integriteta: Nacista moe biti osoba koja sebe obmanjuje i
laov (za ta postoji velika verovatnoa), ali ak i da to nije, njegove principe i
postupke nije mogue racionalno odbraniti sa stanovita bilo koje koherentne
moralne pozicije. A ova poslednja injenica moe sama da opravda tvrdnju da
Nacisti nedostaje vrlina integriteta.111 Ukoliko je tako, ta dobijamo trudei se da
sastavimo iscrpan spisak osobina koje prete integritetu (a potrebno je da to inimo
ukoliko integritet shvatimo kao vtlinu), kada mu moramo pridodati moralnu
greku koja takoe moe da porazi integritet? Kao da su i pomenuti autori uoili
orsokak u koji su dospeli, jer su ponudili sledee objanjenje za greku koju ini
Nacista: mnogi ljudi koje smatramo prosenim i dobrim bili bi u rangu Naciste da
smo ih smestili u okolnosti koje su bile aktuelne 1943. godine. Jedno od objanjenja
nudi pozivanje na fenomen moralne sree: faktori koji utiu na moralno stanovite
pojedinca u velikoj meri su stvar sree, koja je moralna srea.112 No, kako bismo
mogli bazine moralne stavove, ije prenebregavanje vodi u fundamentalni

110
Cox, La Caze, Levin, Integrity, 12.
111
Ibid.
112
Cax, La Caze, Levine, Integrity and the Fragile Self, 59.

71
moralni prekraj, mogli da prepustimo faktoru sree? Ukoliko je to jedina mogua
solucija, onda je to ipak stvar nae manjkave ambicije ili moralne indolentnosti.

Da sumiramo: shvatanju integriteta kao vrline moe se uputiti prigovor da

formalno pobrojane vrline, tj. spisak vrlina ne mogu biti garancija moralnog
integriteta, jer vrli sadista, ili Nacista, ili terorista, ije su vrline sa postojeeg
spiska, ne mogu imati moralni integritet. Postoji potreba da se moralna ispravnost
dodatno osigura, jer iskljuivanje loih osobina nije garancija da nee doi do
moralne greke, koja spreava pripisivanje integriteta. Tu stoji i injenica da vrli
sadista, kao ovek koji poseduje odreene vrline, ne mora da se ponaa u skladu sa
njima. Ovo je deo opteg prigovora teoriji vrlina kojom se pojedinac predstavlja
kao vrea vrlina, i vrednuje se na osnovu sadraja te vree. Zapravo, osnovna
zamerka je ta to se kao predmet moralne ocene navode vrline, a ne pojedinani
postupci, pa se tako indirektno namee odricanje od odgovornosti, jer mi nismo
odgovorni za to to odreene vrline imamo ili nemamo.

3.3. Rezime poglavlja o pojmu moralnog integriteta: kljuno je optimalno

odreenje sadrinskog ogranienja

U dosadanjem izlaganju ukazali smo na znaaj sadrinskog ogranienja

kada je re o konceptu moralnog integriteta. Kritiki smo se odredili prema
dominantnim interpretacijama koje integritet odreuju sutinski kao moralni
integritet. Ispostavilo se da su manjkavosti koje smo kod ovih integrpretacija uoili
jasno ukazale na potekou u odreivanju sadrinskih ogranienja, i u tom smislu
je naroito veliki izazov predstavljala analiza poloaja Naciste.

Kako bismo naglasili znaaj sadrinskih ogranienja koja odreuju ono to

osoba kojoj moemo pripisati moralni integritet ne sme da uini, uporediemo dva
sluaja. Neka je jedan sluaj predstavljen likom posveenog Naciste, koji je u stanju
da uestvuje u delima genocida kako bi sledio ideje koje celim biem prihvata.
Drugi sluaj predstavlja istorijsku linost, poznatu po svom predanom angaovanju
u spasavanju Jevreja. Radi se o Donu Vajdneru (John Weidner), ije postupke
opisuje Monro (Kristen Renwick Monroe) u knjizi ija su tema prikazi moralnih

72
odluka za vreme holokausta113. Primer Dona Vajdnera analizira Dejvid Bamen
(David Bauman)114. Bamen pokuava da pronae odrednicu zbog koje poten
lopov i hrabri tiranin nemaju sutinski integritet, kritikujui ID koncepciju
integriteta. Nama je ovaj primer zanimljiv u neto drugaijem kontekstu.

Naa je pretpostavka da je Nacista o kome hoemo da govorimo osoba koja

je bila iskrena prema sebi i koja je ivela svoja uverenja. Centralno mesto njegovih
uverenja, ono to ga odreuje kao Nacistu, sadrano je u idealu vie rase,
istokrvnog Arijevca. Pretpostavimo da su injenice koje opisuju Nacistu sledee:
1)postoji jasno odreenje identiteta osobe preko ideala koji prihvata; 2)postoji
doslednost postupanja u odnosu na prihvaeni ideal; 3) postupci odaju osobu koja
je harmonina i ije je ponaanje konzistentno, tako da se jasno mogu uoiti
karakterne crte i motivi htenja koje vodi postupke. Ukoliko stoji koncepcija
integriteta preko ujedinjujueg sopstva (integrated self), ili ID koncepcija, onda je
osnovano Nacistu smatrati osobom kojoj moemo pripisati integritet. Meutim, da
li Nacista ima moralni integritet? Na predlog koncepcije moralnog integriteta
izuzima Nacistu iz ove karakterizacije, Nacista nema moralni integritet.
Podsetiemo, moralni integritet shvatili smo kao bazinu moralnu vlastitost, koja
se ogleda u bezuslovnom potovanju i ispunjavanju vlastitih moralnih vrednosti i
dunosti, koje su formulisane tako da afirmiu vrednost ljudskog dostojanstva.
Ideal koji Nacista prihvata moe biti odreujui po njegov identitet, ali ne i po
njegovu moralnu vlastitost. No, uveliko smo svesni injenice da nae insistiranje na
prioritetu ili visokom vrednovanju moralne dimenzije vai na pozadini
pretpostavljene bezupitne prihvaenosti postojanja moralnog sistema kao okvira
naeg delovanja. Meutim, ta sa onima koji jesu ili su sami sebe postavili van
okvira ovog sistema? Da li je realnost moralnog miljenja morala da ozbiljno uzme
u obzir da je ova bazina pretpostavka neosnovana, da predstavlja svojevrstan mit?

113
Kristen Renwick Monroe, The Hand of Compassion:Portraits of Moral Choice During the Holocaust
(New Jersey: Princeton University Press, 2004).

114
David Bauman, Integrity, Identity, and Why Moral Exemplars Do What Is Right (Electronic Theses and
Dissertations, Washington University in St.Louis, Paper 34, 2011), 131. i dalje.

73
To su, svakako, pitanja koja ciljaju na preispitivanje granica moralnog miljenja i
etike teorije, i kao takva prevazilaze ambiciju ovog rada.

Vratimo se problemu poloaja Naciste. Dakle, doslednost i konzistentnost

ponaanja mogu biti formalni preduslovi karakternih vrednosti, ali ukoliko se
ostane na formi dobijamo samo mehanizam rigidnog ponaanja koji ne dozvoljava
kritiki element, i to moe da postane jako opasno. Ukoliko prekinemo vezu sa
argumentacijom koja se tie ispravnosti postupka, za svaki skup okolnosti i
uzimajui u obzir sve relevantne injenice koje znamo i koje moemo da
predvidimo, presekli smo vezu naeg ponaanja i etikog vrednovanja. Drugim
reima, nai postupci ostali su bez etikog osnova. Ideal koji Nacista sledi
podrazumeva postupke koji direktno ugroavaju dostojanstvo i ak fiziki
opstanak drugih ljudi. Pokazae se da ovaj ideal na odreeni nain ugroava i
dostojanstvo samog Naciste, jer on postaje moralna rtva tog ideala. Sutina i
zahtevnost takve rtve zapravo je odricanje osobe od moralne vlastitosti, na koje i
ne zna da pristaje, jer se to deava na nain samo-obmanjivanja. Pogladajmo
poblie.

Ukoliko bi se meu polazne injenice moglo dodati da 4) Nacista smatra da

postupci kojima on sledi svoj ideal jesu moralno ispravni, i ukoliko bi se moglo
zaista potvrditi da ih on opravdano smatra moralno ispravnim, onda bi Nacista
zaista bio osoba od moralnog integriteta. Velika je verovatnoa da Nacista zaista
smatra da je ono to ini moralno ispravno. Poznat je zakljuak istoriara koji su se
bavili fenomenom nacizma sa stanovita psihologije mase: Hitler je u poetku
vladao na osnovu povrenja ljudi koji su bili zaljubljeni u ideal koji je on propagirao.
Tek kasnije je vladao oslanjajui se, gotovo iskljuivo, na svoju mo i strah svojih
podanika, jer to vie nisu mogli biti njegovi istomiljenici. Kako se ipak radi o
gruboj moralnoj greci, jer su postupci Nacista pokazali potpuno negiranje
osnovnih moralnih vrednosti, kao to su jednakost, nepristrasnost i dostojanstvo,
to je Nacista, verujui da radi moralno ispravnu stvar, mogao biti samo jako
obmanut. Ipak, njega niko nije ubeivao da ini neto ispravno, on sam je siguran
da je tako. Zbog toga govorimo o samo-obmani, iako bismo mogli raspravljati o

74
uzrocima ovog fenomena. O tome su, uostalom, napisana brojna istorijska,
socioloka i psiholoka istraivanja.

Pogledajmo sada na drugi primer, koji se tie Dona Vajdnera. Don

Vajdner je odrastao uz oca koji je bio istaknuti i angaovani Adventista. Zbog toga
su se puno selili, pa je Don proveo detinjstvo u vajcarskoj, Holandiji i Belgiji.
Voleo je da planinari i dobro je poznavao planine. Stoeri vaspitanja koje je kao
deak usvojio bile su dve smernice: Nikad ne lai! i Ako si u mogunosti, mora
pomoi!. Vajdner je tokom Drugog svetskog rata pomagao Jevrejima u vajcarskoj i
Holandiji da se spasu. Sa svojom organizacijom uspeo je da spase preko 900
ivota.115 Nas zanima da li se Donu Vajdneru moe pripisati moralni integritet? Da
li ovek koji obmanjuje moe da ima moralni integritet? Ovde se ne radi o lai koja
sama po sebi trai opravdanje, ovde se pitamo o tome da li je moralno opravdano
slagati, preutati, obmanuti ukoliko je to jedini nain da se spasu ivoti, da se
sprei muenje ili patnja. Ovo pitanje moemo da postavimo na jedan nain, kao
sukob Kantove savrene dunosti (da se ne lae) i nesavrene dunosti (da se
pomogne drugome u nevolji). Tada bi odgovor podrazumevao itav niz pokuaja
koji su etiari posle Kanta izneli o problemu konflikta dunosti, kao velikom
nereenom problemu deontoloke koncepcije. Utilitaristika interpretacija ne bi
imala problem sa apsolutnom zabranom laganja, ve bi bilo potrebno sameriti
korisnost lai i njenih posledica sa alternativama proisteklim iz govorenja istine.
Ali, injenica je da test moralnog integriteta, onako kako smo ga odredili, dakle sa
sadrinskim ogranienjem ouvanja dostojanstva, svakako daje pozitivan rezultat
kada je re o Donu Vajdneru. Ukoliko o tome postoje nedoumice, one mogu biti
posledica nerazumevanja pojma dostojanstva.

Vaan aspekt analize Vajdnerove odluke da pribegne obmanjivanju, koje

smatra neispravnim, kako bi spasavao ljude, predstavlja uvid u ivotne ciljeve koji
se smatraju bazinim. Ipak, posveenost ispunjenju neega to moe biti na

115
Upor. Monroe, The Hand of Compassion: Portraits of Moral Choice During the Holocaust, 112.

75
ivotni projekat (project)116 takoe moe biti shvaena preko nekih elemenata
moralnosti, iako sam cilj ne mora biti definisan kao moralni cilj. Detaljnije
razmatranje ove teme zahteva od nas da preemo na sledee poglavlje.

DRUGI DEO: Moralni integritet u osnovnom normativno-etikom dualizmu

Nakon to smo iscrpeli napore koji su za cilj imali konceptualizaciju

moralnog integriteta u pravcu njegove jasnije pojmovno-filozofske artikulaciju,
pokazaemo kako moralni integritet vide dve rivalske normativno-etike teorije,
utilitarizam i deontoloka etika. Potrebno je napomenuti da se neemo baviti
detaljima kada je re o podeli etikih teorija. Ovde se oslanjamo na najgrublju
suprotstavljenost deontologije i utilitarizma, iako smo svesni da postoje brojni
pokuaji da se ova suprotstavljenost detaljnije i preciznije postavi. To prate i
brojne terminoloke varijacije u odreivanju ovih etikih pravaca, pa se
utilitarizam odreuje kao odreena varijanta konsekvencionalizma ili teleoloke
etike teorije. Ipak, nas e detalji interesovati samo ukoliko se direktno tiu
problema moralnog integriteta. Najbolji nain da napravimo uvod u etiko
odmeravanje kada je re o problemu moralnog integriteta jeste analiza spora koji
je pokrenuo Bernard Vilijams.

1. Vilijamsovo uvoenje u spor oko moralnog integriteta

Stie se utisak da se filozofska i ira nauna javnost zamislila nad

problemom moralnog integritet nakon Vilijamsovog oglaavanja u uvenom spisu
Utilitarianism: For and Against, gde je Vilijamsu pripala uloga da iznese
argumente protiv utilitarizma. Ova Vilijamsova kritika utilitarizma prvenstveno je
osmiljena kao kririka utilitarizma postupaka, o kome se Smart (John Smart) u
prvom delu spisa izjanjava afirmativno, nudei argumente koji bi njegov stav
mogli da podre. Pogledajmo zbog ega se Vilijams u ovom kontekstu poziva na
problem integriteta.

116
Ovim terminom se slui Vilijams u uvenom primeru ije de izlaganje biti deo teme koja sledi. Videti u
Williams, Smart, Utilitarianism: For and Against.

76
 Najpre, zanima nas govori li Vilijams o integritetu ili o moralnom integritetu,
i na koji nain on shvata integritet? U studiji koja se bavi integritetom, Dejvid
Bomen eksplicitno tvrdi da Vilijams spada u filozofe koji podravaju stav da lini
integritet u osnovi jeste ne-moralni pojam117, a u tu grupu svrstava i Lin MekFol,
Gebrijel Tejlor, Defri Blustajna i Dona Rolsa. Argument koji u prvi mah ovu
tvrdnju ini prihvatljivom, jeste zdravorazumskom moralnom intuicijom dobro
zasnovana potreba da ubici odreknemo moralni integritet, ili potreba da
razlikujemo moralni od intelektualnog integriteta. Prva potreba postala je tema
kod Lin MekFol. Autorka u tom kontekstu pominje osobu koja ubija one koji
spaljuju knjige. Druga potreba nala je svoj izraz kod Marka Helfona118, koji
razmatra poloaj Sokrata, tvrdei da je Sokrat osoba koja poseduje intelektualni
integritet i demonstrira ga kroz stremljenje istini i znanju, uprkos napadima. Dakle,
iako se u oba sluaja radi o ispoljavanju integriteta, sadraj koji se ispoljava nije
moralni sadraj. 119 Da li se i na koji nain Vilijamsovi stavovi uklapaju u ovu
koncepciju?

1.1. Koncept moralnog agenta i nepristrasnost: ka odreenju integriteta

Jer valjanu ovjeku opstanak je dobro, i svatko sebi eli dobra, i nitko
ne bi izabrao da bude netko drugi, ak i ako stekne sve na svijetu
postavi taj drugi, ..., nego samo kao on sam, pa kakav god bio.
(Aristotel, Nikomahova etika, 1166 a 20)

117
Bauman, Integrity, Identity, and Why Moral Exemplars Do What Is Right, 9, fusnota 11.
118
Halfon, Integrity: A Philosophical Inquiry, 54.
119
U sluaju Sokrata, mogli bismo se osvrnuti na primer iz Apologije (Platon, Odbrana Sokratova-Kriton-
Fedon (Beograd: BIGZ, 1982), XX- 32a-e), gde Sokrat ne eli da potvrdi optube gradskih glavara upudene
Leonu Salaminjaninu, jer ih smatra neosnovanim, uprkos pretnjama smrdu. Leon je bio bogati vojvoda
koji je pobegao iz Atine jer nije mogao da podnese nedela koja su inila Tridesetorica. Ovi poalju po
njega Sokrata i jo etvoricu uglednih, ali jedini Sokrat nije hteo da ih poslua jer se radilo o
demonstraviji modi i nepravdi prema Leonu. Ovde se ne radi o prioritetu intelekta, ved o jasnom zahtevu
pravde koji vodi Sokratovo postupanje i odluivanje. Ovaj dogaaj Platon pominje i u Sedmom pismu
(Platon, Pisma (Beograd: Rad, 1978), 324 e-f).

77
 Ukoliko razmiljamo o teorijskim postavkama koje su mogle biti uporite za
Vilijamsovo shvatanje integriteta, svakako da je koncepcija moralnog agenta jedan
od glavnih kandidata. Kljune stavove u vezi sa tim Vilijams je tematizovao u eseju
Osobe, karakter i moralnost (Persons, Character and Morality), kojim zapoinje
zbirka eseja Moralna srea (Moral Luck). Ova tema je klju Vilijamsove kritike
utilitarizma i Kantove etike koncepcije, jer se ispostavlja da je osnovna zamerka
obema to to ne ostavljaju dovoljno prostora individualnosti, niti na pravi nain
vrednuju line odnose u ivotu svakog pojedinca. Zbog toga emo najpre obratiti
panju na Vilijamsovo shvatanje o tome kako izgleda ovek u svojoj moralnoj
dimenziji.

Moralni agent, ije postupke analizira filozofija morala, uvek je neka

odreena osoba, koju pokreu odreene elje i lini interesi. Takva osoba, po
reima Vilijamsa, jeste konana, ima svoju telesnu egzistenciju i postojanje u
odreenom vremenskom trenutku120. Za Vilijamsa to znai da je to realna osoba,
koja postoji u ovom svetu121. Taka gledita koju zauzima takva osoba jeste njena
lina taka gledita, njeno odluivanje je njeno lino odluivanje, pokreu je njene
line elje i interesi. Vilijams tvrdi da je koncepcija osobe kao apstraktne i bez-
interesne, nepristrasne, pogrena i nemogua122. Moj ivot, moj postupak jesu
nesvodivo moji, i zahtevati da je, u najboljem sluaju, izveden zakljuak da bi
trebalo iveti iz perspektive koja je sluajno moja, jeste jedan izuzetan
nesporazum123. Nemogue je zauzeti neutralnu taku gledita, tj. taku gledita
bez take gledita: praktika deliberacija je uvek deliberacija iz prvog lica, a to je
nemogue izvesti, ili prosto zameniti, iz pozicije bez-linog 124 . Osoba koja
promilja o moralu nije bilo koja, zamenjiva i bezlina osoba, neko X koje figurira u

120
Upor. Bernard Williams, Shame and Necessity (Berkeley: University of California Press), 58.
121
Bernard Williams, The Marcopulous Case in Problems of the Self (Cambridge: Cambridge University
Press, 1973), 89.
122
Upor. Bernard Williams, Personal identity and individuation in Problems of the self, 14.

123
Bernard Williams, Making sense of Humanity (Cambridge: Cambridge University Press, 1995), 170.

124
Bernard Williams, Ethics and the Limits of Philosophy (London: Fontana, 1985), 68.

78
strogom moralnom iskazu. Vilijams shvata pojedinca kao osobu koja ivi svoj ivot
i koja moe da ima projekte. ini nam se da je u osnovi ovakvog Vilijamsovog stava
jasan uvid u to da lini interes ne mora sam po sebi i unapred da bude odbaen kao
etiki nelegitiman. Postoji u etici jak animozitet prema uplivu linog interesa i
sklonosti kada je re o odluivanju, i taj animozitet je najizraeniji u tradiciji koja
sledi bazine ideje Kantove etike. Naime, svaki interes koji ne dovodi u pitanje
slobodu i pravo na jednako uvaavanje, za sebe je legitiman, ali potreba da se
interesi rangiraju je zahtev koji odluivanje pred nas postavlja. Ali, ukoliko je
interes ostao mimo prostora koji je kao legitiman omeio test kategorikog
imperativa, onda je to moralno neopravdan interes, pa tako i nelegitiman, sa
stanovita etike procene. Na primer, nelegitiman je interes samoubice da sebi
prekrati ivot. Takoe su i utilitaristi imali potrebu da omee prostor legitimnih
preferencija, to je unutar razuenosti utilitarizma dobilo svoje razliite
artikulacije. Dosta uticajna varijanta je takozvano preiavanje preferencija, gde
se pokuava sa transformacijom izvorno sebinih zamisli u etiki prihvatljive
predloge, na pozadini ideje opteg dobra kao vodilje odluivanja.125 Takoe, Her,
na primer, pokuava da kao nelegitimne iskljui preferencije rasistikog fanatika, a
Haranji antisocijalne, tj. antiutilitaristike preferencije.126 ini nam se da je u
osnovi ovih i srodnih pokuaja u stvari jedno opte poverenje u snagu i iskljuivi
prioritet moralnih obaveza, jedna uverenost u snagu moralnog sistema, koji su
artikulisani u Kantovoj i Herovoj pretpostavci o prevladavajuem karakteru
moralnih obaveza u odnosu na druge razloge. Moralna obaveza odnosi se i na ljude
koji sebe hoe da stave van sistema moralnosti, jer je ona kategorina,
neizbena.127

Jo jedan aspekt u vazi sa temom nepristrasnosti je kod Vilijamsa jasno

artikulisan i upotrebljen u pokuaju da se realno predstavi ljudska moralnost. Koje
125
Detaljnije u David Miller, Deliberative Democracy and Social Choice, Political Studies 40 (1992), 61.
Na ovom mestu Miler se poziva na ideju za koju kae da je izvorno Gudinova (Goodin).

126
John Harsanyi, Morality and the Theory of Rational Behavior, Social Research 44, 4, Rationality,
Choice, and Morality (1977): 623-656.

127
Upor. Bernard Vilijams, Etika i granice filozofije (Beograd: Plato, 2007), 210.

79
je poreklo ideje nepristrasnosti u savremenoj filozofiji morala? Vilijams se naroito
osvre na ideje koje su proizale iz Herove etike pozicije, oznaene kao
utilitarizam dva nivoa. Radi se o dva nivoa normativnog moralnog miljenja.
Naime, odluka o naem ponaanju uglavnom se bazira na intuitivnim moralnim
pravilima, sem u retkim situacijama, kada u pomo priskae kritiko moralno
miljenje. Ovakva postavka predstavlja usaglaavanje elemenata tradicionalno
suprotstavljenih varijanti utilitarizma, utilitarizma postupaka i utilitarizma pravila,
gde oslanjanje na intuitivna moralna pravila potie od utilitarizma pravila, a
kritiko moralno miljenje potie od utilitarizma postupaka. U prvi mah postaje
jasno da je pitanje toga ta su retke situacije u kojima prizivamo kritiko
miljenje veoma osetljivo. Preciznost u odreivanju ovakvih situacija utie na
kvalitet moralne teorije, jer ukoliko se oslonimo na intuitivna pravila, koja je Her
donekle bio sklon da poistoveti sa predrasudama128, tamo gde ne smemo, sutinski
smo oslabili kritiko miljenje. Zamiljeno je da normativno prosuivanje
funkcionie na nain univerzalnih preskripcija, moralno treba nas obavezuje na
univerzalne preskripcije. Vilijams uvia: Posledica pravljenja univerzalnih
preskripcija pri prosuivanju da treba da se uini izvesna stvar, jeste da ovek
prihvata da i svaka druga osoba treba slino da postupi u slinim okolnostima129.
To je poreklo testa obrnutih uloga i, u krajnjoj liniji, poreklo insistiranja na
nepristrasnosti protiv koje je Vilijams. Realizacija ideje univerzalnih preskripcija
zahteva od svakoga od nas da se stavi na mesto druge osobe. Posledica toga je da
Idealno zamiljeno, ovek bi trebalo da ovaj misaoni eksperiment izvri u odnosu
na svaku osobu, zapravo svako oseajno stvorenje, u slinoj situaciji.130 To je kod
Hera jedan od koraka moralnog miljenja i kada je re o suoavanju sa problemom
128
Dobrijevid (Aleksandar Dobrijevid, Kritika inuitivnog uma, Filozofija i drutvo 1/XXVI (2005): 183.)
uvia da je Her o moralnim intuicijama govorio potcenjivaki, tako to ih je skoro poistovetio sa
predrasudama koje pospeuju nasilje (Hare, Moral Thinking, predgovor: V). Meutim, imajudi u vidu da
je jedan od osnovnih zadataka koje Her sebi postavlja zapravo odbrana utilitarizma od prigovora kojima
se tvrdi da utilitarizam esto ne prati zdravorazumske moralne intuicije, Her takoe istie da moralne
intuicije ine sutinski deo strukture zdravorazumskog ili intuitivnog nivoa moralnog miljenja (Hare,
Moral Thinking, 40.).
129
Vilijams, Etika i granice filozofije, 102.
130
Ibid.

80
postojanja fanatika, koji u sutini predstavlja svedoanstvo o tome da u etici
racionalni argument nema apsolutnu snagu.131 Vilijams smatra da je test obrnutih
uloga, najjednostavnije artikulisan kroz pitanje ta bih ja izabrao da uinim u
takvim okolnostima da sam na njegovom mestu?, u osnovi jedne verzije teorije
idealnog posmatraa. Ova teorija postulira jednog sveznajueg, nepristrasnog i
benevolentnog posmatraa, nazovimo ga Svetski Agent, koji usvaja svaije
preference i dri ih skupa. 132 Herova varijanta Svetskog Agenta je, prema
Vilijamsovim reima, arhaneo. Vilijams smatra da se u situaciji u kojoj postoji
potreba za odluivanjem o stvarima morala, ovo odluivanje blokira, usled
nagomilanosti (svaijih) preferencija. A odluivanje se sastoji u tome da se svakoj
preferenciji dodaju racionalni razlozi, i to se nuno deava iz perspektive prvog
lica. Tako je insistiranje na nepristrasnosti potpuno promaeno. Sa druge strane,
pozicija idealnog posmatraa je problematina sa stanovita motivacije. Ukoliko se
nepristrasnosti ne pridoda nekakva motivacija, posmatra ne bi imao razlog da
bilo ta bira, ili bi, ukoliko nije benevolentan, mogao da izabere da osujeti to vie
preferencija, iz istog hira.133 Her je ponudio slikovit i hiperbolian prikaz razlike u
paradigmama odluivanja. Paradigmu kritikog promiljanja smestio je u lik
arhanela, koji je izjednaen sa idealnim posmatraem, dok je u liku prola
prikazao paradigmu slepog odluivanja, koje se oslanja na jednostavne intuitivne
principe134.

131
Ovaj uvid doveo je kod Vilijamsa do insistiranja na tome da sreda postane konstitutivan element koji
uestvuje u odreenju morala. Najdirektnije je Vilijams ovu ideju izneo u eseju Moral Luck (u Moral
Luck, 20-39). Vilijamas smatra da je pogreno insistirati iskljuivo na distinkciji izmeu svojevoljno i
nesvojevoljno uinjenog, jer distinkcija izmeu uinjenog i neuinjenog moe da bude podjednako vana
za sistem moralnosti (upor. Vilijams, Etika i granice filozofije, 208.). Meutim, znaajno je uvideti
injenicu da bi se priznavanjem moralne relevancije srede rtvovala jedna od sutinskih odlika etike, a to
je univerzalna pretenzija moralnog principa, a takoe bi i princip autonomije linosti bio naruen (upor.
Babid, Sreda i moral: maksime i hipotetiki imperativi u Kantovoj filozofiji morala, 148.).
132
Vilijams, Etika i granice filozofije, 103.
133
Upor. ibid.
134
Hare, Moral thinking, 44-45.

81
 Na osnovu takvih uvida, postaje nam sasvim logino Vilijamsovo odreenje
integriteta. Naime, Vilijams odreuje integritet osobe preko bazinih projekata
(ground projects): integritet bi bila sposobnost proizvoenja postupaka tako da oni
potiu iz bazinog projekta. Bazini projekt izraava naa stremljenja koja su od
sutinskog znaaja, bez kojih na ivot ne bi bio na. itav na ivot dobija
odreenje preko bazinih projekata, jer se na osnovu njih artikuliu nai ciljevi,
koji opredeljuju nae aktivnosti. Na taj nain bazini projekat predstavlja osnov
obaveza kojima se potvruje identitet (ID-obaveza), a to su obaveze sa kojima se
osoba duboko i intenzivno identifikuje i oko kojih se angauje135. Dakle, integritet
je osnov obaveza kojima se potvruje identitet. Moralni agent ne misli o sebi, ve o
svojim projektima, to je prirodna posledica tvrdnje da bazini projekti tvore
njegov identitet. Zbog toga Vilijams tvrdi da Ideja o oveku koji umire u ime svog
bazinog projekta nije kontradiktorna- potpuno suprotno, poto bi, ukoliko je smrt
zaista neophodna za projekat, iveti znailo iveti sa neispunjenim projektom, a to
je neto to osoba, ukoliko se zaista radi o bazinom projektu, nema nikakav razlog
da ini136. Izgleda da kljuna motivacija potie od zahteva bazinog projekta. To je
sutinski razlog zbog kojeg integritet ne moemo shvatiti kao vrlinu. Vilijams jasno
porie tvrdnju da integritet treba shvatiti kao vrlinu, zbog toga to integritet nije
dispozicija, ve ID-obaveza prema linim projektima. Zahtev za nepristrasnou
koji je svojstven velikim moralnim teorijama je neprihvatljiv, jer pokuava da nas
otui od naih projekata, od ljudi i linih odnosa prema njima, jednom reju, odrie
moralnom agentu ID-obaveze i ostavlja ga bez integriteta. Nepristrasnost je
pozicija iz koje se ne uvia razlika izmeu stvari koje su prosto vane i onih koje su
nekoj osobi vane. 137 Nisu samo naprosto vane stvari odreujue po nae
postupke. Naprotiv, stvari koje su nama vane ine na ivot jedinstvenim, po
njima se razlikujemo od drugih, i one su sadraj naeg bazinog projekta.
Koncepcijom integriteta Vilijams poentira na propuste moralnih teorija i na opte
vievekovne zablude kada je re o shvatanju prirode moralnosti.
135
Williams, Smart, Utilitarianism: For and Against, 116.
136
Williams, Moral Luck, 13.
137
Upor. Vilijams, Etika i granice filozofije, 214. i dalje.

82
 1.2. Zablude i priroda moralne teorije

Vilijamsovo shvatanje integriteta u skladu je sa najoptijim postavkama

kojima Vilijams uobliava svoje stavove o prirodi moralne filozofije. Vilijams se
protivi bilo kakvom sistemu koji pretenduje da izradi filozofija morala, bilo da se
radi o utilitaristikom ili deontolokom. Kao to smo ve videli, Vilijams smatra da
je pogreno shvatanje moralnosti koje polazi od neograniene snage racionalnog
razloga, koje od svega eli da naini obavezu i koje predstavlja moralnog agenta u
liku nepristrasnog posmatraa. Vilijams je zapoeo svoje bavljenje etikom upravo
zbog toga to je smatrao da su knjige koje su o etici pisane uglavnom naroito
isprazne i dosadne i uglavnom se uopte ne bave temama morala, ili je naiao
samo na par onih koje to ine138. U Predgovoru za svoje prvo delo (Morality: An
Introduction to Ethics) Vilijams pie: Moralna razmatranja imaju smisla ukoliko su
u vezi sa drugim razlozima koje ljudska bia navode na delanje, generalno, sa
njihovim eljama, potrebama i projektima139. Smisla nemaju uporni pokuaji da se
po svaku cenu, pod izgovorom dostojanstva znanja i sistema kao pardigme
vrhunca obuhvatne spoznaje, ova tematika natera na izlaganje koje kao
projektovani rezultat ima moralni sistem, iako to nije primereno. ematizam je
odneo prevagu nad detaljima i sadrajem, koji su kljuni. ta je to to sutinski
odreuje predmet moralne filozofije?

Vilijamsov stav jeste da ne postoje samo moralne obaveze, ve i obaveze

koje na drugi nain obavezuju, i da nije aksiom etike primat moralnih obaveza.
Filozofija morala pokuava da natera moralno miljennje na mehanizam
ispunjavanja obaveza, po svaku cenu, pa stvara sebi problem objanjenja razloga
koji ne proizvode obaveze140 (npr. u sluaju radnji koje predstavljaju herojske
postupke). Ukoliko etika hoe da bezupitno postavi prioritet moralnih obaveza,
mora da ponudi razloge kojima bi se mogla obezbediti valjana zasnovanost tog

138
Upor. Bernard Williams, Morality: An Introduction to Ethics (Cambridge: Cambridge University Press,
1972), 9.
139
Ibid.
140
Upor. Vilijams, Etika i granice filozofije, 210.

83
prioriteta. U suprtnom, to je jedna neosnovana tvrdnja kojom se moralna teorija
pojednostavljuje. Primer Gogena koji Vilijams analizira 141 , upravo potvruje
injenicu da pored moralnih obaveza postoje i druge koje su takoe obavezujue.
Vilijams smatra da integritet sadri ono to daje svakoj osobi specifinost i
posebnost, zbog ega je ne moemo zameniti sa nekim drugim. Ali, Vilijamsov ID
koncept oslanja se na specifino shvatanje identiteta. Vilijams, naime, kritikuje
Lokov doivljaj onoga to ini da ovek bude to to jeste pred samim sobom142,
gde Lok smatra da identitet garantuje naa svesnost, seanje o postupcima i
mislima iz prolost143. U eseju Bodily Continuity and Personal Identity (u
Problems of the Self) Vilijams se jasno suprotstavlja ovoj Lokovoj zamisli, navodei
da je telesni kontinuitet uslov identiteta osobe kroz vreme144. To se odraava i na
motivaciju. Naime, Vilijams je miljenja da integritet nema motivaciono dejstvo kao
vrline. Potvrivanje integriteta znai pokretanje ka ispoljavanju svog linog smisla,
onoga to mi smatramo da jesmo. Ukoliko je integritet potvrivanje identiteta,
onda njegova motivaciona snaga ne dovodi do toga da postupamo na poeljan
nain, kao to to ine vrline145. Na taj nain integritet se tie obaveza koje su uslov
mog postojanja146, jer ukoliko me ne pokreu moje elje, interesovanja i projekti,
zato bih uopte trebalo da nastavim da ivim? Oseaj prisustva u linom ivotu,
iskljuive validnosti vlastitog odluivanja i postupanja u linim stvarima, i
neprikosnovene uloge pojedinca u svemu tome su kljune vrednosti koje Vilijams
afirmie ovakvim odreenjem integriteta. Bazinim projektom donosimo, svak za
sebe, odluku o prioritetu kada su lini ciljevi i vrednosti u pitanju. Momenat linog,
neponovljivog i nesvodivog, ovde je sutinski vaan. Imajui u vidu ovakve stavove
postaje jasno zbog ega je na meti direktne Vilijamsove kritike bilo insistiranje
141
Williams, Moral Luck.
142
John Locke, An Essay Concerning Human Understanding (Oxford: Clarendon Press, 1975),10.
143
Ibid., 335.
144
Williams, Problems of the Self, 21.
145
Cox, La Caze, Levine, Integrity, 5. Autori u prilog ove tvrdnje navode hrabrost i dobrovoljnost kao
pokretae koji dovode do poeljnog ponaanja.
146
Williams, Moral Luck, 12.

84
etikih teorija na nepristrasnosti i univerzalnosti moralnog zahteva, tj. na tenji da
za postupak postoji interpersonalno opravdanje. Epilog takvih zahteva kod Kanta i
njegovih sledbenika jeste ideja o carstvu svrha, koje ima svoje moralne zakone. No,
Vilijams istie da takvi zakoni vae za one koji se nalaze u takvom sistemu, iako
postoji pretenzija da je moralna obaveza kategorika, tj. da ona ima pretenziju da
vai i za one koji hoe da ive izvan tog sistema u potpunosti. Iz perspektive
sistema, pozicija izvan sistema je nigde147. Meutim, Kantova pozicija teko da
ostavlja prostora za to da su neki projekti uopte moji u pravom smislu. 148 Iako
projekti o kojima Vilijams govori ne moraju da budu sebini, oni mogu doi u
sukob sa zahtevima nepristrasnosti. Tada je vano znati da bi odricanje od
ostvarenja bazinog projekta znailo odluivanje u prilog nepristrasne moralnosti
nasuprot neega to naem ivotu daje smisao. Prema Vilijamsu, takva odluka je
nerealna, sem za nekoga ko sledi zahteve moralne teorije i prenaglaava znaaj
moralne take gledita, bilo da se radi o privrenosti utilitarizmu ili Kantovoj
poziciji. Vilijams uoava da je osoba, kao moralni agent, u Kantovoj koncepciji
uraunata sa vie osobenosti i da je vano za ta je svaki pojedinac odgovoran. Zato
i podvlai da bi utilitaristi, za razliku od Kanta i njegovih pristalica, odobrili
doktrinu negativne odgovornosti. Vilijams smatra da ova doktrina moe biti
shvaena kao posebna primena neeg to su mnogi mislioci skloni da smatraju
sutinom same moralnosti 149 , a to je princip nepristrasnosti. U svetlu
utilitaristike brige za stanja stvari i vrednovanja principa nepristrasnosti, kao
sutinskog po moralnu teoriju, postaje irelevantno to to blagostanje ili tetu
pripisujemo jednoj osobi pre nego drugoj: to to sam ja u pitanju ne moe samo po
sebi biti moralno razumljiv razlog150.

Princip negativne odgovornosti podrazumeva da, ukoliko sam ikada za bilo

ta odgovoran, onda moram u istoj meri biti odgovoran za stvari koje sam dopustio

147
Upor. Vilijams, Etika i granice filozofije, 210.
148
Upor. Williams, Moral Luck, 12.
149
Williams, Smart, Utilitarianism: For and Against, 95-96.
150
Ibid., 96.

85
ili nisam uspeo da spreim, kao to sam odgovoran za ono emu sam linim
angaovanjem doprineo. ak i ako bi spreavanje veeg zla ukljuilo ubijanje
nevinog ili nekakav drugi moralno neopravdan postupak, utilitaristiki kalkulus
nalae radnju koja donosi vee blagostanje. Kako su posledice radnje ono to je
vano, u drugom je planu to ko je akter, vano je da je rezultat postignut. Sa druge
strane, insistirati na odgovornosti iskljuivo za nameravane postupke, takoe je
pogreno. Vilijams151 to ilustruje podseajui nas na Edipove postupke, gde jasno
uviamo da neiji ivot odreuje i ono to je on zaista uinio, a ne samo ono to je
uinio uz jasnu nameru.

Apsurdnost insistiranja na nepristrasnosti i interpersonalnoj opravdanosti

ogleda se, prema Vilijamsu, i u tvrdnji da zajednica ima autoritet da odlui o ivotu
pojedinca, kada je re o pitanju samoubistva, to Vilijams nije spreman da dopusti.
Dodatno, ukoliko ne uvai znaaj bazinih projekata, etika teorija ne moe da
objasni razloge postupaka koji potiu od specifinosti pojedinih odnosa. Tako
Vilijams insistira da je apsurdno da ne mogu da uvaim razloge koji me opredeljuju
za to da u situaciji katastrofe izaberem da spasem svoju enu, a ne neku drugu
osobu152. Moralnost koja se zasniva na nepristrasnosti ovu odluku ne moe da vidi
kao razlonu. Takoe, Vilijams preko koncepcije integriteta odeljuje skup obaveza
koje e svaki pojedinac, shodno svom identitetu, slediti. Ali izostaje normativna
procena o tome da li su to obaveze koje pojedinac treba da usvoji, i kojim bi
postupcima trebalo da pokua da ih ispuni.

Ovakvo odreenje integriteta predstavlja za Vilijamsa jedno od uporita

kritike moderne moralne filozofije, gde se misli i na Kantovu poziciju i na
utilitarzam. Njegove kritike Kantove teorije kao i utilitarizma zbog duboko
ukorenjenih tendencija da se podrije integritet pojedinca donose dugogodinjim
prigovorima protiv ovih teorija notu ozbiljnosti i suptilnosti, ukazivanjem na
invazivnost zahteva za dobrim rezultatima utilitarizma, i na hladnou i surovost sa

151
Williams, Shame and Necessity, 69.
152
Upor. Ibid., 17-18.

86
kojima se gleda na uobiajene ljudske brige kod Kanta.153 Iako Vilijams ne nudi
odreenje moralnog integriteta, on koncept integriteta postavlja tako da iz njegove
perspektive sagledava snagu rivalskih moralnih teorija. Zbog toga su nam njegovi
uvidi veoma korisni.

1.3. Dva Vilijamsova primera: kritika utilitarizma postupaka

Na zanimljiv nain pojam integriteta upuuje na Sokratovu ideju o tome da je
hrabrost vrlina koja je naroito povezana sa ouvanjem jasne svesti o tome ta
neko smatra najvanijim.
(Williams, Utilitarianism: For and Against, 117, fusnota 1)

Upitamo li se o motivu Vilijamsove naroite fokusiranosti na razraunavanje sa

zabludama filozofije morala, kroz radikalizaciju njihovih manjkavosti, moe nam se
uiniti da ga autor sam iznosi154. Naime, Vilijams je svestn krize moralnosti i zbog
toga nema bezupitno poverenje u snagu moralne take gledita. U savremenom
svetu utilitaristiki moto, po kome treba od loeg izvui najbolje, moe nas navesti
da povezujemo ideju kojom se negira da postoji bilo ta dobro, kakve god da su
posledice, sa idejom da sve zavisi od posledica. To su dve bitno razliite ideje, ija
razlika postaje naroito vana u svetu u kome su nas napustili tradicionalni
razlozi da pruamo otpor prvoj ideji, ali u kome imamo vie nego dovoljno razloga
da se pribojavamo druge ideje155.

Vilijamsova kritika koju iznosi protiv Smartovih argumenata tie se utilitarizma

postupaka. Utilitarizam postupaka predstavlja utilitaristiku teoriju kojom se tvrdi
da je postupak moralno ispravan ako i samo ako proizvodi najmanje podjednaku
koliinu sree kao svaki drugi postupak koji bi osoba u tom trenutku mogla da
uini. 156 Prema Smartu, utilitarizam postupaka je stanovite po kome se o
ispravnosti i neispravnosti radnje sudi na osnovu dobrih ili loih posledica same

153
Barbara Herman, The Practice of Moral Judgement (Cambridge: Harvard University Press, 1993), 23.
154
Williams, Smart, Utilitarianism: For and Against, 93.
155
Ibid.
156
Upor. David Lyons, Forms and Limits of Utilitarianism (Oxford: Clarendon Press, 1965), VII.

87
radnje157. Dakle, radnja koju bi trebalo u odreenim okolnostima izabrati jeste, po
svojim posledicama, u datom trenutku optimalna. Smart je miljenja da u ovakvoj
postavci moralni agent jeste osoba koja sebi ne pridaje vanost ni manje ni vie
nego nekoj drugoj osobi, raunaju se podjednako158.

Prema Vilijamsu, iz pozicije utilitarizma postupaka, moralni agent moe da

doe u situaciju da izabere da uini optimalno, s obzirom na posledice, ali da zbog
toga mora da napusti svoje projekte. To bi znailo da je moralno opravdano da
napustimo svoje projekte, ak i ako se sa njima najdublje identifikujemo. Ne samo
da je moralno opravdano ve se od nas to zahteva, mi nismo u prilici da izbor po
posledicama optimalne radnje pohvalimo, a da ga sami izbegnemo. Takav izbor je
obavezujui.

Prvi Vilijamsov primer159 razmatra poloaj Dorda, koji je doktorirao hemiju i

ima problema da nae posao. Zbog toga Dordova supruga nosi teret materijalnog
izdravanja. Situaciju oteavaju injenice da imaju malu decu koja zahtevaju brigu,
a Dord je krhkog zdravlja, pa je opseg poslova koje moe da prihvati ogranien.
Znajui ove okolnosti, Dordov stariji kolega ponudio mu je da radi u laboratoriji
na istraivanju hemijskog i biolokog oruja, za pristojan novac. No, Dord,
nasuprt njegove supruge, ima uverenja koja se protive upotrebi hemijskog i
biolokog oruja.

Drugi Vilijamsov primer govori o situaciji u kojoj se naao Dim. On se zadesio

na centralnom trgu malog junoamerikog grada, gde grupa naoruanih ljudi eli
da strelja dvadeset Indijanaca jer su bili uesnici protesta protiv vlasti. Cilj
pogubljenja jeste zastraivanje drugih potencijalnih uesnika u protestu. Kako je
Dim poasni posetilac iz inostranstva, zapovednik Pedro je srean to moe da mu
ponudi privilegiju da on sam ubije jednog Indijanca a da ostale pusti na slobodu.
Ukoliko bi Dim odbio, Pedro bi uinio ono to je inae nameravao: streljao bi sve

157
Williams, Smart, Utilitarianism: For and Against, 9.
158
Upor. ibid., 32.
159
Vilijams primere iznosi u: Williams, Smart, Utilitarianism: For and Against, 97-99.

88
Indijance. I pored deake fikcije koja Dimu pada na pamet, jasno je da nije
izvodljivo da otme pitolj Pedru i dri na nianu streljaki vod dok Indijanci ne
pobegnu. U ostalom, tada bi ubili i njega i sve Indijance. Svi Indijanci i metani, koji
shvataju situaciju, preklinju ga da prihvati.

Pogledajmo Dordov sluaj. Ukoliko prihvati posao, reie egzistencijalne

probleme, iji je znaaj dodatno pojaan injenicom da je zasnovao porodicu. Sa
druge strane, takva odluka bi ugrozila njegove bazine stavove, jer posao
podrazumeva rad na unapreenju bojnih otrova. Utilitarizam postupaka obavezuje
ga na prihvatanje ponude, zahtevajui pritom da Dord rtvuje svoja uverenja, jer
to ispostavlja raunica opteg dobra. Vilijams pojaava tu tvrdnju: utilitarizam
postupaka zahteva da se Dord odrekne svog integriteta. Dunosti koje nas
identifikuju nisu deo utilitaristikog kalkulusa: one ne mogu imati istu teinu kao
ostale stvari koje se broje.

Vilijams smatra da bi utilitarista odgovorio da Dord treba da prihvati posao i

da Dim treba da ubije Indijanca, i da je takav odgovor u oba sluaja oigledno
ispravan odgovor160. Sa stanovita utilitarizma postupaka, obe predloene radnje
bile bi optimalne, pa bi ih trebalo izabrati. Postoje, meutim, veoma vane stvari
koje utilitarizam ne uzima u obzir, naroito injenicu da je svako od nas naroito
odgovoran za ono to on sam uini, pre nego za neto to ine drugi ljudi. Ova ideja
je blisko povezana sa vrednou integriteta161. Klju Vilijamsovog prigovora
integriteta nije faktiko pitanje da li se radi o tome da utilitarizam preporuuje da
se uini neto to je neispravno. Her opominje da mu se ini da i Vilijams razmilja
o mogunosti da se ubije neduan ovek kako bi se spaslo drugih devetnaest
nedunih ljudi162. Vilijams na jednom mestu u raspravi163 kae da bi utilitarizam

160
Ibid., 99.
161
Ibid.
162
Hare, Moral Thinking, 49. Her na istom mestu kae da je Vilijams pogreno predstavio utilitaristiku
poziciju u primeru sa Dimom, jer postoje dobri utilitaristiki razlozi kojim se moe opravdati vaspitanje
kome je u osnovi osuivanje ubijanja nevinih ljudi i podvrgavanje slinim pretnjama.
163
Williams, Smart, Utilitarianism: For and Against, 117.

89
predloio Dimu da uini ono to je ispravno. Dakle, nije kljuna procena
ispravnosti ili oiglednosti u analizi ovih primera, ve to ta se uzima u obzir za
razmatranje u dolaenju do odgovora164. Potpuno se iskljuuje mogunost da se
sam agent oglasi o tome ta misli u vezi sa datom situacijom, kako to njemu izgleda
s obzirom na njegov lini integritet. Tako je prigovor integriteta smeten u
kontekst opteg Vilijamsovog prigovora utilitarizmu, po kojem se, na osnovu
insistiranja na nepristrasnosti, ne uvia moralno relevantna razlika izmeu
injenice da je neto moj postupak i da je to postupak neke druge osobe. Vilijams
prigovorom integriteta opominje utilitarizam na ovaj previd, insistirajui na tome
da je veoma vano ko je moralni agent. To je odrena osoba koja ima svoje
projekte.

Na osnovu Vilijamsovog razmatranja koje prati izlaganje primera, o integritetu

moemo zakljuiti sledee:

1) Integritet je vrednost koja je za utilitarizam nepojmljiva;

2) Razlog utilitaristikog nerazumevanja integriteta je u tome to utilitaristi

unutar svojih postavki ne mogu da pronau koherentno objanjenje povezanosti
postupaka sa projektima;

3) ak i ukoliko utilitaristike inicijalne koristi uine da se odreknemo svojih

projekata, posledice po agenta su toliko velike da ih ponitavaju. Utilitarista bi
mogao da insistira na tome da je iracionalno oseati se loe zbog toga to znamo da
smo uinili neto moralno neispravno, ali bi insistiranje na eliminaciji linih
oseanja iz kalkulusa znailo prosto odluiti da se moralnost pojednostavi

4) Oseanja koja prate odustajanje od bazinog projekta su intenzivna i

postavljaju pred nas preispitivanja koja se tiu graninih situacija nae egzistencije.
Radi se o dovoenju u pitanje vlastite asti i samopotovanja, koji prete da ugroze
osnov nae moralne vlastitosti. Nemogue je na takva oseanja gledati kao na
iracionalna, neprijatna iskustva koja treba zanemariti;

164
Ibid., 99.

90
 5) Bazini projekti koji odreuju integritet postavljaju pred nas takve dunosti
koje su uslov naeg postojanja, u smislu da bez njih uopte ne bi bilo jasno zato
treba da ivimo. Zbog toga bi bilo krajnje besmisleno oekivati da one, pored
ostalih, uestvuju ravnopravno u utilitaristikom kalkulusu. Otuivanje osobe od
odluka i postupaka kao njenih odluka i postupaka predstavljalo bi doslovan napad
na njen integritet;

6) Bazini projekti nisu po svom karakteru utilitaristiki, tj. ne znai da im je cilj

da doprinesu optoj srei i blagostanju. To je razlog zbog koga traganje za sreom i
ciljevi koje postavlja na bazini projekat mogu da dou u sukob. Ova injenica,
zajedno sa injenicom da bazini projekti odreuju nae ciljeve i postupke, ini
pogrenom doktrinu negativne odgovornosti, jer nema usaglaenosti projekata
zajednikim ciljem, niti je mogue precizno predvianje posledicama za svaku od
alternativa. Zbog toga Vilijams smatra da je Dimov sluaj kompleksniji, jer zahteva
da se ozbiljno obrati panja na distinkciju izmeu postupka koji sam inim i
postupka u kome sam na neki nain omoguio nekom drugom da neto uini. Tu je
jasno koliko su vana razlikovanja injenja i neinjenja, kao i mojih i tuih
projekata. Vilijams tvrdi165 da je u ovoj neusaglaenosti i raznolikosti podjednako
nepremostiv jaz izmeu nas i neke druge osobe kao i jaz izmeu nas aktuelno i nas
u budunosti;

7) Bazini projekti obesmiljavaju zamisao odluivanja na nain utilitaristikog

kalkulusa. Zbog toga je naa moralnost odreena jednim inicijalnim ili-ili: hoemo
li odustati od integriteta u ime opteg dobra ili emo odbaciti utilitarizam?

Sumarno gledano, Vilijams ustaje protiv utilitaristikog pojednostavljivanja

moralne teorije. Ukoliko utilitarizam odlui da otui osobu od vlastitosti koja je
inherentna njenim eljama, odlukama i postupcima, utilitarizam je time odluio da
osobu ostavi bez integriteta. Ali, i dalje integritet znai da nae ponaanje jeste
izraz onoga to mi jesmo, onoga to su nai najdublji motivi, interesi i dunosti.
Onako kako ga posmatra utilitarizam postupaka, pojedinac je u velikoj meri

165
Williams, Persons, character and morality, in Moral Luck, 1-19.

91
bezlian,a njegovi napori su znaajni i vidljivi onoliko koliko doprinose optem
dobru: pojedinac ima zadatak da doprinese ostvarenju opteg dobra. Nema
prostora za to da odreene dunosti i odnose shvati kao posebne (primeri za to su
obeanje, odnos prema deci). Na ovaj nain mi na osnovu uvida u listu postupaka
nismo u mogunosti da odredimo ko je njihov akter: to mogu biti postupci bilo
koga. Prema Vilijamsu166, utilitarizam postupaka nam ne doputa da uoimo to da
postupci i odluke potiu iz stavova i projekata sa kojima se pojedinac sutinski
identifikuje. Iz toga sledi da ova teorija doslovno predstavlja napad na integritet
pojedinca. Intuitivno, oseamo snaan otpor prema ovom pokuaju da se u
moralnom promiljanju odreknemo najdubljih linih ubeenja u ime nepristrasnog
i bezlinog utilitaristikog kalkulusa.

Ono to bi se Vilijamsu moglo zameriti jeste injenica da izostaje normativno

odreenje sadraja dunosti koje postavljaju bazini projekti. Mi zavreujemo da
budemo osoba od integriteta sve dok nai postupci slede bazine dunosti, makar i
uinili neto uasno. Na primer, postoje jasni i snani moralni zahtevi koji nas kao
osobu oblikuju i koji postavljaju sadrinska ogranienja naim projektima. Da li bi
bilo moralno opravdano da moj bazini projekat podrazumeva da sam ja
robovlasnik, ili bi ipak bilo legitimno da se toga odreknem i u ime ega? Zatim,
pretpostavka ovako shvaenog integriteta jeste ta da je znanje koje o sebi imamo
valjano, dobro zasnovano, da je to znanje u pravom smislu. Da li to znai da u
situacijama koje se ne tiu realizacije bazinih projekata nema smisla ni razmatrati
nae ponaanje preko odnosa sa integritetom? Kako naa dominantna posveenost
projektu, koji sami smatramo bazinim, moe biti vrednovana u moralnom smislu:
kontekst u kome bi tako neto bilo u stvari sebino pada na pamet? Da li je
posveenost odreenom cilju koja dosee razmere fanatizma uz nanoenje tete
drugima, opravdana samom injenicom da potie iz naeg bazinog projekta?

166
Upor. Williams, Smart, Utilitarianism: For and Against, 117.

92
 Znaajan broj autora reagovao je na Vilijamsovu kritiku utilitarizma
postupaka. Sa jedne strane, neki, meu kojima i efler (Scheffler)167, su ukazivali na
mogunost da se utilitarizam pobolja, doputajui da bazini projekti i dunosti
imaju vei znaaj i da im se mora pridati adekvatna vrednost. Druga poboljanja
utilitarizma motivisana su pokuajem da se utilitarizam odri tako to mu se
oduzima ambicija da prui metod koji treba da primenjujemo u odluivanju, tj. u
verziji u kojoj ne prua model po kome bi se mogla sprovesti moralna deliberacija.
To je zbog injenice da Vilijamsova kritika polazi od utilitaristikog modela
deliberacije, kojim se, usled insistiranja na nepristrasnosti, ne prepoznaje naroito
mesto i znaaj linih razloga, odnosa i projekata u odluivanju. Jedan od uticajnijih
predloga u ovom pravcu poboljanja utilitarizma je predlog Pitera Railtona (Peter
Railton).168 Railton predlae sofisticiranu verziju utilitarizma kojom se ovek ne
svodi na bie koje bezlino uestvuje u utilitaristikom kalkulusu. Ukoliko nemamo
praktini vodi ponaanja jer izostaje metod deliberacije, dobijamo prostor da se,
bar u nekim sluajevima, iz utilitaristikih razloga reaguje na osnovu dispozicije za
ponaanje po motivu ljubavi i lojalnosti.

Drugo, mogue je poricati pretpostavku da etika teorija ne sme da previdi

potovanje moralnog integriteta, to implicitno nalazimo kod Vilijamsa. Ovo je
uinila Efordova169, ukazujui na tekou koja je svojstvena pokuajima zatite
moralnog integriteta u okrutnom svetu. U krajnjem sluaju, moda spreavanje
patnje stoji ispred zatite integriteta, kada vagamo moralne prioritete. No, da li je
ovo odgovor koji e odbraniti utilitaristiki kalkulus i utilitaristiku racionalnost, u
principu? Slina pitanja postavlja i Don Haris (John Harris), fokusirajui se na
problem negativne odgovornosti u Vilijamsovoj kritici utilitarizma. Dve su
mogunosti da se napadne doktrina negativne odgovornosti konsekvencijalizma.
Mogue je 1)okarakterisati sled proputanja da se uini i posledica neinjenja kao

167
Samuel Scheffler, Scheffler, The Rejection of Consequentialism (Oxford: Oxford University Press,
1993).

168
Peter Railton, "Moral Realism," The Philosophical Review 95, 2 (1986): 163207.
169
Ashford, Utilitarianism, Integrity and Partiality.

93
labaviji u odnosu na sled injenja i posledice ili 2)insistirati na bazinoj moralnoj
relevantnosti razlike injenja i neinjenja. Vilijams, prema Harisovoj tvrdnji170, ne
pribegava ni jednoj od ovih mogunosti, ve prigovara negativnoj odgovornosti iz
pozicije opte kritike zahteva nepristrasnosti, tj. pomou prigovora integriteta. Da
li je ovaj prigovor uspeo da ugrozi tezu negativne odgovornosti i na koji je nain
posluio u kritici utilitarizma?

Haris nema ambiciju da brani utilitarizam i tvrdi da je Vilijams u pravu kada

poziva na vrednost integriteta. ovek ne treba da proda svoju duu utilitaristikoj
maineriji171 jer se bazini projekat ne naputa zarad sitne dobiti. Meutim, Haris
smatra da ovek nee ostati bez integriteta i autonomije ukoliko uvidi da postoje
situacije u kojima je potrebno procenjivati da li je odustajanje od projekta
potrebno, jer bi takvo odustajanje moglo da sprei ozbiljnu tetu. Kako bi iko, ak i
da je samo izdaleka zainteresovan da uini ispravnu stvar, u datoj situaciji mogao
da izbegne procenu ove vrste?172 Vilijamsov argument o negativnoj odgovornosti
ne pokazuje da nismo odgovorni za tetu koju nismo uspeli da spreimo, ve samo
to da postoje sluajevi u kojima je opravdano da tetu ne spreimo173. Haris
zakljuuje da Vilijams nije uspeo da nas uveri da je integritet toliko znaajan da bi
automatski prevladao nau potrebu da u odreenim situacijama treba da
odvagamo izmeu naputanja zahteva projekta i spreavanja ozbiljne tete ukoliko
od projekta ne odustanemo. To znai da Vilijams pogreno smatra
zagarantovanom injenicu da ovek ne moe iskoraiti iz svoje posveenosti
zahtevima projekta u podruje koje odreuje utilitaristiki kalkulus. Ovde se, po
naem miljenju, na osnovu Harisovih suptilnih uvida pokreu brojna vana pitanja
u vezi sa moralnim integritetom. Neka od njih su: Da li je vrednost bazinog
projekta takva da se nikada ni ne dovodi u pitanje njegovo zanemarivanje ili

170
Upor. John Harris, Williams on Negative Responsibility and Integrity, The Philosophical Quarterly
24, 96 (1974): 265.
171
Ibid.
172
Ibid., 267.
173
Ibid.

94
odlaganje u bilo kojem smislu?; Da li bi integritet bio izgubljen ukoliko bi se, iz
moralno opravdanih razloga, u odreenoj situaciji uzdrali od ispunjavanja
obaveza koje nalae bazini projekat? Nae predloge pravaca u kojima bi se mogli
kretati odgovori na ova pitanja izneli smo razmatrajui smisao rtvovanja u
kontekstu odreenja moralnog integriteta, gde posebnu panju treba posvetiti
distinkciji izmeu rtvovanja i zalaganja moralnog integriteta.

Tree, negira se injenica da za moralnog delatnika nekakvi drugi ciljevi,

sem utilitaristikih ideala, mogu imati prioritet. Dord iz Vilijamsovog primera bi
trebalo da bude ovek koji je utilitarista, pa se kao takav suprotstavlja svojim
linim interesima koji su, u odnosu na njegovu odanost utilitarizmu, sekundarni. U
tom duhu Spenser Kar (Spencer Carr) iznosi svoj stav da ne postoje nikakvi
argumenti koji bi pokazali da su zahtevi utilitarizma neosnovani174. Ukoliko neko
nastupa kao utiltarista a da njegov bazini projekat nije privrenost utilitarizmu,
on e ugroziti svoj integritet, ali to nee znaiti da utilitarizam nije plauzibilna
teorija. No, ini se da je i sam Vilijams ipak na odreeni nain uraunao ovaj
prigovor, podvlaei da svi projekti nikako nisu utilitaristiki, i da je sukob
utilitaristikog traganja za sreom i blagostanjem i onoga to nalae projekat
realan. ini se da je to uoio i Piter Venc (Peter Wenz), pa je podsetio na odlike
utilitarizma postupaka koje jasno ukazuju na to da ova teorija odrie moralni
integritet svojim pristalicama175.

2. Kantova etika teorija i mesto moralnog integriteta

Filozof koji je dao najistiji, najdublji i najpotpuniji prikaz moralnosti je Kant.

Meutim, moralnost nije izum filozofa. Ona je pogled na svet ili, nedosledno,
deo pogleda na svet, skoro svih nas.

(Vilijams, Etika i granice filozofije, 205)

174
Upor. Spencer Carr, The Integrity of a utilitarian, Ethics 86, 3 (1976): 241.

175
Za detalje videti u Peter Wenz, The Incompatibility of Act-Utilitarianism with Moral Integrity, The
Southern Journal of Philosophy 17 (1979): 547-553.

95
 Iz pera Bernarda Vilijamsa, ove rei su priznanje najveeg dometa koji je u
filozofiji morala mogu. Ipak, nas zanima koji je to Kantov autentini doprinos, a
koji je doprinos Kantovih interpretatora kada je re o problemu moralnog
integriteta. Vilijamsovo insistiranje na problemu integriteta postavljeno je kao
pokuaj da se najdirektnije ukae na propuste utilitarizma, ali i Kantove etike
teorije, kojoj se takoe stavlja na teret da gotovo ne haje za pojedinca, da previa
znaaj integriteta. Pogledajmo poblie da li je Vilijams u pravu.176

Najpre moramo da se zapitamo govori li Kant eksplicitno o moralnom

integritetu? U prvi mah pokuavamo da na to pitanje odgovorimo priseajui se
Kantovih stavova iz njegovih relevantnih dela, a tu prvenstveno mislimo na
Zasnivanje metafizike morala, Kritiku praktinog uma i Metafiziku morala. Jasno je
da nas je Kant svojim stavovima o dostojanstvu, dunosti prema sebi i itavom
koncepcijom dunosti, tematizacijom univerzalne vrednosti potovanja i ovetva,
doveo u predvorje problema moralnog integriteta.

U prevodu Kantovog Zasnivanja metafizike morala na engleski jezik,

prevodilac upotrebljava re integrity kako bi preveo nemaku re rechtschaffenheit
(pravednost), za koju je mogla biti upotrebljena i re righteousness.177 Tu Kant
objanjava apsolutnu nunost moralnog zakona, injenicu da on nema empirijske
osnove i da se ni najmanje ne oslanja na pobude.

Imam pismo pokojne ekselencije, Sulcera, u kome me on pita ta

moe biti razlog tome to uenja o vrlini, koliko god bila ubedljiva,
postiu tako malo. Pokuavajui da upriliim potpun odgovor,
predugo sam odlagao. Meutim, moj odgovor je jednostavno to da
oni koji pouavaju vrlini nisu jasno izneli pojmove, ve su, u elji da

176
Tekst koji je pred nama u neto izmenjenom obliku objavljen je pod naslovom Kantovo etiko
stanovite i problem moralnog integriteta u asopisu Theoria 4 (2013): 79-94.
177
The Cambridge Edition of the Works of Immanuel Kant: Groundwork of the Mataphysics of Morals,
trans. Mary J. Gregor (New York: Cambridge University Press, 1998). Ovo uvoenje termina integrity
smeteno je u fusnotu na 22 i 23 stranici, koju demo u potpunosti citirati, jer je srpsko izdanje Zasnivanja
metafizike morala ne navodi. Fusnota je obeleena simbolom , i odnosi se na deo teksta koji se u
izdanju iz 1981. godine na srpskom jeziku nalazi na 18. stranici.

96
 postupe isuvie dobro, svuda lovili motive moralne dobrote,
pokuavajui da svoj lek zaista osnae, oni su ga pokvarili. Jer
najobinije zapaanje pokazuje da, ukoliko sa jedne strane
predstavimo postupak integriteta, uinjen na osnovu postojanosti
due, nezavisno od svakog uvida u prednost bilo koje vrste u ovom ili
drugom svetu i ak i u prisustvu najveih iskuenja potrebe ili
mamljenja, on ostavlja daleko iza sebe i zasenjuje svaki slian
postupak na koji je i u najmanjoj meri uticala spoljanja pobuda; on
uzdie duu i budi elju da i sami budemo u mogunosti da se
ponaamo na takav nain. ak i deca srednjeg uzrasta imaju ovakav
utisak, i niko ne treba da im predstavlja dunosti na bilo koji
drugaiji nain.178

Ovakav izbor prevodioca ukazuje na to da je Kantova ideja da pravednost

povee sa postojanou, stabilnou (steadfastness) osobe. Postupak koji je odraz
integriteta jeste postupak koji je motivisan moralnim zahtevom, bez ikakve
primese vanmoralnog interesa ili pobude. Smetajui ovu fusnotu u kontekst
glavnog teksta u kome se pojavljuje, moemo zakljuiti da je postupak integriteta
onaj koji sledi zahtev dunosti i moralnog zakona. Na postupke koji su uinjeni
usled uticaja pobude ili vanmoralnog interesa moe da se odnosi princip koji
moe znaiti praktino pravilo, ali nikada ne moe znaiti moralni zakon.179

Pogledajmo sada detaljnije gde bismo kod Kanta mogli nai prostor za
problem moralnog integriteta.

178
Ibid., 22-23; Prevod i kurziv K. M. Original glasi: "l have a letter from the late excellent Sulzer* in which
he asks me what the cause might be that the teachings of virtue, however much they contain that is
convincing to reason, accomplish so little. By trying to prepare a complete answer I delayed too long.
However, my answer is simply that the teachers themselves have not brought their concepts to purity,
but, since they want to do too well by hunting everywhere for motives to moral goodness, in trying to
make their medicine really strong they spoil it. For the most ordinary observation shows that if we
represent, on the one hand, an action of integrity* done with steadfast soul, apart from every view to
advantage of any kind in this world or another and even under the greatest temptations of need or
allurement, it leaves far behind and eclipses any similar act that was affected in the least by an
extraneous incentive; it elevates the soul and awakens a wish to be able to act in like manner oneself.
Even children of moderate age feel this impression, and one should never represent duties to them in any
other way.
179
Kant, Zasnivanje metafizike morala, 18.

97
 2.1. Moralni integritet i dostojanstvo

Ukoliko uporedimo prvi lan Opte deklaracije o ljudskim pravima sa nekim

Kantovim stavovima, postaje nam jasno zato se Kant izriito pominje kao
utemeljitelj pomenute deklaracije:180

Sva ljudska bia se raaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima

(Opta deklaracija o ljudskim pravima)

Sva umna bia podleu zakonu koji glasi da svako umno bie ne treba
nikada da postupa prema samom sebi niti prema svim ostalim umnim biima samo
kao prema sredstvu, ve uvek u isto vreme kao prema svrsi samoj po sebi.

(Kant, Zasnivanje metafizike morala, 80.)

Kantova pasionirana argumentacija u prilog oveka, predstavljenog kao

bia sposobnog za moralnost, temelji se na vrednosti dostojanstva. To je vrednost
koja nije ni pijana, niti je afektivna, ve upravo ono to nazivamo moralnom
vrednou. Moralna vrednost je vrednost za koju ne moe da se uspostavi neka
cena, bilo pijana bilo afektivna. U dihotomiji instrumentalnih i intrinsinih
vrednosti, dostojanstvo bi bilo intrinsina, a ne instrumentalna vrednost. Prema
Kantovim reima, dostojanstvo ne moemo zameniti neim drugim, ono je
uzvienije od svake cene. Zato on naglaava da moral i ovek, ukoliko je on za
moral sposoban, jesu ono to jedino ima dostojanstva.181

Uvodei pojam dostojanstva, Kant pokuava da oveka blie odredi kao

moralno bie u carstvu svrha. On eksplicitno tvrdi da u carstvu svrha sve ima ili
neku cenu ili neko dostojanstvo182. ta karakterie oveka kao moralnog delatnika?
Najuoptenije, u Kantovoj filozofiji ovek koji je sposoban za moral shvata se kao

180
Boutrajt izriito kae da je utemeljenje Deklaracije deontoloko i u kantovskom duhu . Upor. Don
Boutrajt, Kantijanska etika i prava u Kant i poslovna etika- hrestomatija, prir. Ranko Orlid (Panevo:
Mali Nemo, 2004): 78-79.
181
Upor. Kant, Zasnivanje metafizike morala, 82.
182
Ibid.

98
umsko i kao slobodno bie. Opta mesta Kantove etike teorije, na koja emo na
ovde ukratko podsetiti, pruaju blie odreenje ovekove umske prirode, njegove
slobode i prirode same moralnosti.

ovek kao umsko bie ne moe se maksimalno iskazati kada je re o

saznanju sveta, jer je ovo saznanje ogranieno na saznavanje pojava. U domenu
praktikog, umska priroda oveka ispoljava se kroz kategorinost moralnog
zakona koji prethodi svakom iskustvu. Meutim, kako su ljudi konana bia i kako
njihova volja nije savrena, za razliku od svete volje, to je karakteristika njihove
moralnosti odreena i injenicom da mogu da pogree. Naa volja ne sledi moralni
zahtev po automatizmu. Zbog toga je momenat slobode pretpostavka ovekove
moralnosti. Naa konanost otvara nam prostor za slobodu, ali sloboda nije
opravdanje za eventualni izbor moralno pogrenog, jer mi smo, kao umska bia,
mogli da znamo ta je ispravno, tj. ta je trebalo da uinimo. Da smo potovali
dunost, postupili bismo ispravno. Tako se moe rei da je osnovna dunost na
kojoj poiva Kantova etika potovanje moralnog zakona. Takoe, sutina moralne
pohvale je u vezi sa postojanjem iskuenja izbora pogrenog i snagom volje kojom
se ona odupire iskuenju. Da ne postoji mogunost da se izabere moralno
pogreno, ovek ne bi ni mogao da moralno pogrei, pa ne bi ni bilo smisla govoriti
o ispravnom i pogrenom, ve samo o nunom. Zahvaljujui slobodi i nameri, mi
nismo posmatrai aktivnosti koje nam se deavaju po nekoj prirodnoj, naoj volji
spoljanjoj zakonitosti, ve smo akteri postupaka koje naa volja bira. Ovi postupci
mogu da budu ispravni ili neispravni, a vrednuju se u odnosu na moralni
kriterijum. Specifinost moralnog kriterijuma jeste njegovo univerzalno vaenje.
To znai da on vai za sve ljude i sve njihove postupke. Iako Don ovani ne eli da
se pokaje za svoje postupke i pod pretnjom vatrom pakla, mi na njegove postupke
primenjujemo moralni kriterijum, nezavisno od injenice da on takvu vrstu
vrednovanja smatra irelevantnom. O tome da li je postupak ispravan odluuje
njegova usklaenost sa moralnim zakonom, koju moemo ustanoviti primenom
testa univerzalizacije.

Sumarno, ovek o kome Kant pie jeste ovek koji preko vlastite slobode
prevazilazi heteronomiju oveka kao konanog bia (njegovih potreba koje ga

99
odreuju kao bie koje traga za sreom) i pretvara se u bie koje je sposobno za
moralno postupanje i moralno prosuivanje postupaka. Takav ovek kao moralni
akter ima dostojanstvo, koje mu se ne moe oduzeti. Upravo dostojanstvo, na nain
na koji ga je Kant shvatio, predstavlja osnovu moralnog integriteta.

Iznesimo jo i kratku napomenu o tretmanu sree u analizi moralnog

postupanja. Odnos prema srei predstavlja mesto razilaenja Kantove pozicije i
utilitarizma, to postaje vidljivo i iz aspekta analize pojma dostojanstva. ovek je,
kao moralno bie koje je odgovorno za svoje postupke, u Kantovoj koncepciji
shvaen kao bie koje ima dostojanstvo. Imati dostojanstvo za Kanta znai biti
dostojan sree.183 Kant smatra da bismo unizili moral ukoliko bismo ga odredili
preko postizanja sree: Kad bi, na primer, neki na prijatelj koji je dao lano
svedoanstvo pokuao da se opravda pred nama time to takav postupak koristi za
njegovu vlastitu sreu, a zatim rekao da je njegova sveta dunost da se zalae za tu
sreu, mi bismo mu se nasmejali u lice ili bismo s gnuanjem ustuknuli.184
Utilitarizam, meutim, oveka kao moralno bie postavlja pred zadatak nalaenja
naina da se do sree doe. Srea je u utilitarizmu postavljena kao zadati cilj, i na
uspeh je srazmeran optimalnosti u postizanju tog cilja. Takoe, videli smo da
Vilijams insistira na relevantnosti sree kao razloga u moralnom promiljanju, to
znai da je to mesto razilaenja Kantovih stavova i sa Vilijamsovom pozicijom. Kant
bavljenje vlastitom sreom nee iskljuiti, ali najjai razlog za to je injenica da
odsustvo sree (na primer siromatvo) sadri iskuenje da se prekri dunost.185

Moralni integritet znai da smo sposobni da u ime razloga moralnosti

rtvujemo snane vanmoralne interese. Time postavljamo okvir u kome se moralni
razlog ne moe i ne sme zanemariti. Potovanje moralnog integriteta je izraz
moralne snage. Izraavajui moralnu snagu podseamo na to da smo pre svega
moralna bia, i da ostali interesi dolaze iza moralnih. Da bi nam ovo bilo jasnije,
posluiemo se sledeim primerima. Naime, moralna snaga dolazi do izraaja u

183
Kant, Zasnivanje metafizike morala, 102.
184
Kant, Kritika praktinog uma, 58.
185
Ibid., 110.

100
postupcima kojima pokazujemo pouzdanost u obeavanju ili dobronamernost koja
ne potie iz instinkta. Karakteristika ovih radnji je da tada nismo u situaciji da
trgujemo, niti nam pomau trine procene. Situacije su tako definisane da imamo
posla s vrednou koja ne podlee zakonima trine razmene. U suprotnom ne
bismo mogli da objasnimo zato bi trebalo odrati obeanje ili zato bi trebalo da
budemo dobronamerni. Otuda se ini sasvim primerenom tvrdnja da moralni
integritet jeste sposobnost odravanja svog i dostojanstva drugih ljudi. Time smo
moralni integritet definisali terminima Kantove etike.

Na koji nain moemo da ostanemo bez dostojanstva ili bez moralnog

integriteta? ini se da i ovde vai ista logika, jer se radi o podruju intrinsinih
vrednosti. Sledei Kanta, rekli bismo da se radi o uroenom kvalitetu koji ne
moemo da izgubimo, ali moemo da ga ne zavredimo. Ipak, moemo da
razlikujemo dve situacije:

1. Sami sebi moemo odrei dostojanstvo i moralni integritet ukoliko

postupamo prenebregavajui injenicu da smo moralna, umska bia. To znai da
postupamo mimo slobode da biramo, mimo tenje da budemo nosioci svojih
postupaka. Misli se na bazino odricanje dostojanstva moralnom akteru, ime se on
pretvara u svedoka dogaaja iji je kauzalitet u odnosu na njegovu volju neto
spoljanje. U tom sluaju za svedoka dogaaja moralni razlog nije shvaen tako da
ima prioritet u odnosu na ostale, vanmoralne interese. To se deava onda kada
prodamo dostojanstvo (ovu sintagmu stavljamo pod navodnike, poto vrednost
dostojanstva zapravo nema svoj trini ekvivalent). To se takoe deava onda kada
prenebregnemo refleksivnost relacije potovanja i postavimo asimetriju izmeu
potovanja svog i potovanja dostojanstva drugih. Afirmacija vrednosti
dostojanstva i moralnog integriteta kao ne-trinih vrednosti nije mogua ukoliko
se postavi ova asimetrija, bilo u vlastitu ili u korist drugih. Imajui to u vidu, lako
nam je da uvidimo da utilitarizam ne moe da utemelji zabranu muenja ili
kanjavanja nevinih, jer u osnovi takve zabrane (iskazane eksplicitno kao 5.lan
Opte deklaracije o ljudskim pravima) mora da stoji beskompromisno potovanje
ljudskog dostojanstva, sa kojim trini kalkulus ne sme da ima nikakve veze.

101
 2. Da li nam neko drugi moe oduzeti dostojanstvo ili moralni integritet?
Ovde prvenstveno mislimo na situacije u kojima mi jesmo moralni akteri i sami
nismo uinili nita to bi moglo da ugrozi nae dostojanstvo. To su situacije u
kojima nas je neko drugi mogao poniziti, muiti ili primorati na neto. Na primer,
da li bi nas neko mogao primorati da sebi ili drugima uinimo neto to bi dokazalo
da nismo potovali ni svoje ni tue dostojanstvo? To je pitanje sile koja nastupa
mimo moralnosti prema subjektu moralnosti. Opravdanje za postupak kojim bismo
prihvatili takvu prisilu moglo bi da doe od strane ljudi koji bi takav postupak
okarakterisali kao nuan, sa stanovita borbe izmeu obezbeivanja golog
opstanka i obezbeivanja opstanka nas kao moralnih bia. No to bi znailo da smo
se moralnosti odrekli, jer nje nema mimo slobode i autonomije. ak i u ekstremnim
okolnostima kakav je rat, mi imamo prostora za nekakav izbor. Pa ak i u situaciji u
kojoj nemamo nikakav izbor i u kojoj biva uruen na telesni integritet (recimo,
silovanje), ne moramo da ostanemo bez dostojanstva i bez moralnog integriteta.
Ovde ostati bez dostojanstva ne bi smelo da znai da nam ga je neko mogao oteti,
iako su njegovi postupci krajnje dehumanizujui186. Mi nismo pristali na to da smo
sredstvo, naa volja nije uestvovala u dehumanizaciji niti e ikada uestvovati.
Drugo je pitanje koliko nas sama injenica da smo sposobni za moral i da smo
zavredili dostojanstvo brani od onih koji to nisu.

2.2. Dunost prema sebi i moralni integritet

Govoriti o moralnom integritetu znai govoriti o odluivanju i postavljanju

prioriteta u korist moralnosti. Ne zato to je u datoj situaciji to stvar izbora, gde
uporeujemo preferencije koristei se odreenim optimalnim metodama izbora,
ve zato to je jasno da uporeivanja ne sme da bude i da je prioritet potpuno jasno
istaknut. Ono to biramo jeste drugo tle, potpuno mimo odmeravanja
parametrima instrumentalnih vrednosti. I taj izbor biva nepokolebljiv, ini nas
sigurnim u sebe i u odluku u korist moralnosti. Moralni integritet tako odreujemo

186
U kontekstu analize pacifizma i moralnog integriteta, Jovan Babid (Babid, Pacifism and Moral
Integrity) govori o dehumanizaciji u vezi sa unitavanjem integriteta, bilo da se radi o napadau i
silovatelju, ili o neprimerenoj reakciji, ili odsustvu reakcije napadnutog, ili rtve silovanja.

102
kao bezuslovnu i nepokolebljivu obavezu prema vlastitim moralnim vrednostima i
dunostima.

Primer kojim bismo to mogli da ilustrujemo jedan je od znaajnih problema

poslovne etike, takozvano uzbunjivanje (whistleblowing). Radi se o situaciji u
kojoj zaposleni odluuje da iz firme iznese prljav ve, ak i kada zna da e ostati
bez posla, privremeno ili trajno, da e moda biti rtva spletki monijih, koji e mu
onemoguiti da vodi ivot vredan ivljenja. Sudbina inenjera Rodera Bojsdolija
(Roger Boisjoly)187 preokrenula se upravo zato to mu je moralni razlog bio vaniji
od svih ostalih, vanmoralnih razloga. Njegova odluka bila je principijelna, koju
bismo mogli nazvati odlukom u okviru moralnosti, jer se sa njenim znaajem nita
drugo nije moglo uporediti. Roder je odgovorno obavljao svoj posao i na vreme
upozorio nadlene na bezbednosne propuste kod atla elinder (Challenger).
Smatrao je da ovi propusti mogu biti kobni. Kako je lansiranje elindera bilo od
velike politike vanosti, odgovorni su prenebregli Bojsdolijeva uporna
upozorenja. Dogodila se katastrofa i sedmoro ljudi je poginulo. Dolo je do sudskog
procesa, a Bojsdoli je zbog nelojalnosti otputen. Obelodanjena je injenica da je
Roder Bojsdoli zaduvao-u-pitaljku, jer je glas moralnosti nadjaao obavezu
lojalnosti i motiv egzistencijalne sigurnosti. Ovaj sluaj predstavlja retkost, ali i
paradigmatinu situaciju odluivanja u korist okvira moralnosti, mimo vaganja
drugih interesa. Detaljnije e o uzbunjivanju biti rei u sledeem poglavlju.

Ukoliko u Kantovoj koncepciji dunosti pokuamo da lociramo moralni

integritet, moemo zapoeti od opteg mesta koje se tie Kantove tvrdnje da
moralnu vrednost ima postupak koji smo uinili sa motivom dunosti. U ovom
kontekstu naroito nas zanimaju dunosti prema sebi, koje kao i dunosti prema
drugima mogu biti savrene i nesavrene. Savrena dunost podrazumeva
apsolutnu zabranu njenog krenja. Meu dunostima prema sebi, takva je
apsolutna zabrana samoubistva. S druge strane, rad na unapreivanju vlastitih

187
O ovom sluaju detaljnije videti u Michael Davis, Some Paradoxes of Whistleblowing, Business &
Professional Ethics Journal 15,1 (1996): 3-19.

103
talenata predstavlja afirmativnu, nesavrenu dunost prema sebi. Nesavrena ne
znai i manje obavezujua. Kant kae da ovek kao umno bie nuno eli da se sve
njegove sposobnosti razviju. 188 Ovakve dunosti otkriva praktika
univerzalizacija, a zahvaljujui tome one predstavljaju sutinu nae moralnosti.
Pretpostavka nas kao moralnih bia jeste sloboda. Tanije, sloboda je uslov
postojanja moralnog zakona, a moralni zakon je uslov saznanja slobode. 189 Zbog
toga to sebi sami postavljamo i prihvatamo moralni zakon, koji je injenica nae
svesti, mi smo slobodni (jedino ovek kao umno bie moe da deluje prema
predstavi zakona). Takoe, svaki postupak ima svoj cilj, i poto niko ne moe imati
cilj a da taj cilj nije postao predmet njegovog izbora, to imati cilj podrazumeva in
slobode, a ne uinak prirode (Kant 1993, 186).190 Posledica toga jeste injenica da
je u slobodi zaloena mogunost da izaberemo zlo191, iako nam sadraj dobra i zla
postaju jasni tek na osnovu moralnog zakona. Naa moralnost dobija na vrednosti
na osnovu naeg izbora da potujemo moralni zakon. Na taj nain, dunost prema
samom sebi sastoji se u tome da ovek ouva ljudsko dostojanstvo u sopstvenoj
linosti (da ga se ne odrekne, da ga ne proda, da ne pristane na to da mu ga neko
oduzme, kakve god da su okolnosti). Drugim reima, ovek mora da se trudi da
ostane u okviru moralnosti, da se, pre svake druge odluke, za taj okvir u sebi izbori.
To e ga uiniti ovekom koji ima moralni integritet.

Sada je jasnije zato srea ili korist nisu u stanju da odrede okvir moralnosti
koji mi nalazimo u sebi. Ovaj okvir definiu moralni zakon i dunosti. Na osnovu
moralnog zakona postaje nam dostupan sadraj dobra i zla. Srea i korist imaju
znaajno mesto u svakodnevnom ivotu, ali to nije mesto koje odreuje okvir
moralnosti, i nije predmet naih dunosti. Srei teimo po prirodi, kao to su i
razne afekcije (pobude) naa priroda, ali to ne znai da one same po sebi imaju

188
Kant, Zasnivanje metafizike morala, 65.
189
Kant, Kritika praktinog uma, 26.
190
Kant, Metafizika morala, 186.
191
Mogudnost izbora zla u mnotvu ciljeva koji su alternative jeste sutinska karakteristika na osnovu
koje je i mogude biti slobodan. Upor. Jovan Babid, Toleration vs. Doctrinal Evil in Our Time, The Journal
of Ethics 8 (2004): 234.

104
moralnu vrednost. Srea je kod Kanta predmet hipotetikog imperativa i
vanmoralna vrednost. Zbog toga Kant eksplicitno tvrdi da razlikovanje principa
sree i principa moralnosti ne znai suprotstavljanje ova dva principa, i isti
praktiki um ne trai da se napuste zahtevi za sreom, nego samo, ukoliko je o
dunosti re, da se na njih ne obazire.192 Prema njemu, tua srea moe biti naa
dunost, i artikulaciju toga moemo nai u postavkama koje se tiu nesavrenih
dunosti prema drugima. Moralnost, sa druge strane, jeste ono ime zavreujemo
dostojanstvo. To nije stvar nametnute determinacije, ve autonomije. Vrednost i
specifinost moralnog okvira u vezi je sa umskim elementom zaloenim u slobodi,
tj. sa mogunou da volja bude odreena sopstvenim umnim principima:
Autonomija, dakle, jeste osnov dostojanstva ljudske prirode, i svake umne
prirode. 193

2.3. Da li je Kantovo stanovite ugrozilo moralni integritet?

Postoje kritiari koji smatraju da Kantova pozicija ne prua adekvatnu

afirmaciju moralnog integriteta pojedinca. Bernard Vilijams eksplicitno povezuje
Kantov rigorizam sa nezadovoljavajuim tretmanom moralnog integriteta
pojedinca. Zbog toga emo se pozabaviti njegovim argumentima i reakcijom koju
su oni izazvali.

Recepciji problema moralnog integriteta u Kantovoj etikoj teoriji moemo

prii sledeom dilemom: postoji li prostor da se postupci uinjeni sa motivom
ljubavi ili saoseanja vrednuju vie u odnosu na postupke koje smo uinili na
osnovu potovanja dunosti? Vilijams194 je miljenja da je uobiajeno da su u
pomenutom sluaju preferencije na strani motiva ljubavi i saoseanja, i smatra da
je Kantovo stanovite previdelo momenat linog i ulogu integriteta u stvarima
moralnosti. Vilijams to potkrepljuje tvrdei da radije primamo pomo ukoliko nam
neko prilazi sa motivom ljubavi nego iz dunosti. Dunost, ukoliko je jedini motiv

192
Kant, Zasnivanje metafizike morala, 110.
193
Kant, Kritika praktinog uma, 84.
194
U Williams, Utilitarianism: For and Against.

105
koji donosi moralnu ispravnost, ne uspeva da objasni vezu naih postupaka sa
bazinim projektima.

Na ovom mestu emo se pozabaviti Barbarom Herman (Barbara Herman) i

argumentima kojima ona pokuava da pobolja nedostatke proizale iz Kantovih
postavki. Svoje uvide ona iznosi u delu Praksa moralnog rasuivanja (The Practice
of Moral Judgement). 195 Kantovoj poziciji bile su upuene naroito stroge kritike u
tom smislu, a njihova otrica fokusirana je na injenicu da se iz Kantove pozicije
isto tretiraju potpuni stranac, prijatelj ili lan porodice. Vilijamsovim renikom
govorei, Kantu se, u krajnjoj instanci, zamera to to nije u stanju da prihvati
injenicu da postoji potreba za posebnim vrednovanjem bazinih projekata u
ivotu svakog pojedinca.

Hermanova nas najpre uvodi u problem razmatrajui prirodu Kantovog

izriitog zahteva za moralnim vrednovanjem preko motiva dunosti. Naime,
postupak koji je uinjen iz dunosti jedini je nosilac moralne vrednosti. Meutim,
domen motiva dunosti nije ogranien samo na moralno vredne postupke, ve
ukljuuje i postupke koji su prosto ispravni ili doputeni, kako tvrdi Hermanova.196
Ukoliko je postupak posledica potovanja moralnih zahteva, on je ispravan.
Ukoliko je isti postupak posledica afekta ili sluajnosti, on nema moralnu vrednost.
Hermanova se poziva na postojanje tradicije itanja Kanta u kojoj se smatra da
prisustvo nekog vanmoralnog motiva, uporedo sa motivom dunosti, umanjuje
moralnu vrednost postupka. 197 Ukoliko su oni prisutni istovremeno, motiv
dunosti bi trebalo da nadjaa ostale motive. Koji je smisao tog nadjaavanja i kako
taj zahtev shvatiti? Postavlja se pitanje ta je to to sutinski odreuje moralnost,
tako da ona potie iz motiva dunosti? Kako bismo to mogli da uoimo, sem
sprovoenjem nekakve teorijske analize, ili pre misaonog eksperimenta, u toku

195
Njeni argumenti koji se tiu problema moralnog integriteta nalaze se u poglavljima O vrednosti
postupanja iz motiva dunosti (On the Value of Acting from the Motive of Duty) i Integritet i
nepristrasnost (Integrity and Impartiality) u The Practice of Moral Judgement.
196
Herman, The Practice of Moral Judgement, 13.
197
Ibid., 6.

106
kojeg bismo eliminisali jedan po jedan vanmoralni interes? Na kraju bi ostao samo
motiv dunosti. Na tom tragu, a u vezi sa Kantovom analizom moralnog statusa
saoseanja, Hermanova govori o Kantovom razlikovanju izmeu prirodnog i
moralnog saoseanja, gde je jedino ovo drugo nosilac moralne ispravnosti.
Ukoliko su prisutna oba motiva, moralna ispravnost je posledica injenice jasne
subordinacije prirodnog saoseanja u odnosu na moralno.198 Hermanova se u vezi
sa tim poziva na studiju Luisa Beka (Lewis Beck) Komentar Kantove Kritike
praktikog uma199. Kantovu upotrebu sluajeva u moralnoj analizi Bek uporeuje
sa postupcima hemiara koji odvaja komponente nekog jedinjenja. Kako bi uvideo
jasan doprinos isto moralnog motiva, on mora da odvoji sve ostale motive, mada
sukob meu njima nije nuan uslov moralne vrednosti. U tome i jeste osnov
potekoe, jer je bez oiglednog sukoba teko uvideti doprinos jednog motiva.
Neto slino tome uoio je i Henri Pejtn (Henry Paton) koji je predloio metod
izolacije kako bi se jasno moglo ukazati na razlikovanje radnji iz dunosti i radnji
prema dunosti200.

U realnosti, prvi korak moralne deliberacije jeste zadovoljenje nekog

vanmoralnog interesa, kao u Kantovom primeru o oveku koji hoe da pozajmi
novac. Prvi korak je motiv kojim se artikulie potreba za novcem kako bi se
zadovoljio neki interes, a zatim se razmatra da li je moralno lagati da emo taj
novac vratiti, jer znamo da jedino to obeanje moe da obezbedi uspeh i
ostvarivanje interesa. Takoe znamo da nismo u stanju da novac vratimo. Retke su
situacije u kojima postupamo samo iz dunosti, bez ikakve sklonosti, to ne znai
da su samo zbog toga nai postupci moralno pogreni. Dunost moe biti efektivna
po nae postupanje ak i kada je motiv dunosti ograniavajui uslov (limiting
condition) u prisustvu drugih motiva. Ovakva postavka omoguie nam da
zakljuimo da li je osoba, Kantovim reima iskazano, sposobna za moralnost.

198
Ibid., 17.
199
Lewis W. Beck, A Commentary on Kants Critique of Practical Reason (Chicago: University of Chicago
Press, 1960).
200
Detaljnije videti u Babid, Kantova koncepcija dunosti, 55.

107
Hermanova to izraava koristei frazu morally fit. Kantov napor oko artikulacije
moralne ispravnosti preko motiva dunosti ona razume ovako: Moralnost ne
treba da bude samo jedna meu mnogim drugim stvarima za koje smo
zainteresovani.201 Osoba koja je morally fit postupa iz dunosti (dunost je jedini
motiv) ili tako to je motiv dunosti ograniavajui uslov, mada je prisutno vie
motiva. Tim zakljukom je pripremljena pozicija rasprave o moralnom integritetu.

Za Hermanovu je Vilijamsova kritika utilitarizma, ali i Kantove teorije,

nezaobilazna. Prema njenim reima, iako se Kantu zamera iznoenjem optubi za
hladnou i okrutnost kada su u pitanju uobiajene ljudske brige, zamera mu se isto
to i utilitaristima: to to se od pojedinca zahteva da se podredi autoritetu
bezlinih, nepristrasnih vrednosti. Vilijams smatra da, potujui taj zahtev, ne
moemo da uvidimo na koji nain postupci i odluke pojedinca proizlaze iz
projekata i stavova koji odreuju njegov identitet, a to su bazini projekti. Na taj
nain, zahtev kojim se trai bezlinost predstavlja napad na na moralni integritet.

Analizirajui Vilijamsove stavove i stavove brojnih kritiara, na koje se uvek

ne poziva eksplicitno, Hermanova zakljuuje da bi se Kantu, u smislu napada na
moralni integritet pojedinca, moglo zameriti sledee:

1) Kant esto zahteva da se bavimo moralnou umesto predmetom naih

postupaka i prirodnih tenji.
2) Vodi nas u otuivanje i omalovaavanje vlastitih emocija i porie vrednost
emocija kao moralno vrednih motiva.
3) Zahteva nadvladavanje ak i najbazinijih projekata i osobenih posveenosti
od strane moralnog motiva, tako da nas otuuje od nas samih i naih linih
vrednosti.
U Kantovoj moralnoj filozofiji kategoriki imperativ predstavlja stoernu
vrednost i vrednost koja je bezlina, objektivna, nepristrasna. Naa podreenost
tom principu nije afektivna, nije posredovana emocijama, tako da je postignuta
stabilnost iskljuivanjem vanmoralnih i proizvoljnih, nestabilnih elemenata. Ovde

201
Herman, The Practice of Moral Judgement, 22.

108
se moe prigovoriti da se naa veza sa zahtevima kategorikog imperativa
uspostavlja preko potovanja dunosti. Uostalom, jedan od najranije upuenih i
najee iznoenih prigovora Kantovoj filozofiji jeste prigovor za rigorizam, jer
Kant porie moralnu vrednost sklonostima i oseanjima, sem kada je re o
oseanju potovanja prema moralnom zakonu. Naelno, nae prirodne sklonosti
ugroavaju zahtevi moralnog stanovita, jer su ograniavajui ili restriktivni. Ipak,
oseanje potovanja se unutar okvira moralnosti ne sudara sa tim ograniavajuim
i neprijatnim, jer je samo oseanje potovanja izraz angaovanosti uma za vlastite
ciljeve; to je zainteresovanost uma kojom on ulazi u motivaciono polje volje.202 No
ovde se radi o umskom oseanju, koje obezbeuje doslednost i nepristrasnost.
Potovanje je u osnovi refleksivna relacija, to znai da ne mogu potovati drugog
ako ne potujem sebe, niti mogu moralno legitimno potovati sebe a da ne
potujem drugog. 203 Tako potovanje u izvesnom smislu motivie volju da pristane
na moralni zakon. Potovanje pripada moralnom stanovitu tako da zahtevi koji su
za moralno stanovite konstitutivni nisu organiavajui po potovanje. Na osnovu
iznesenih argumenata, zakljuujemo da prigovor o uplivu afektivnog, preko
oseanja potovanja moralnog zakona, a samim tim i prigovor nedoslednosti
Kantu, ne stoje.
Vilijams smatra da Kant ima okrutan i uproen stav prema emocijama, jer
nae emocije nisu stvar kaprica.204 Ako bi bilo tako, mi bismo bili skloni da tvrdimo
da pojedinac nema kontrolu nad svojim emocijama. Tako, ukoliko neko pomae
drugima sa motivom saaljenja ili empatije, ne mora da znai da samim tim ne
postupa ispravno. ini se da je Kantov motiv da odrekne ispravnost postupcima
zasnovanim na emocijama, injenica da u tom sluaju gubimo internu vezu izmeu
motiva i ispravnosti postupka.205 Meutim, moemo se upitati nije li uvanje te
sutinske povezanosti, nune za moralno zakonodavstvo u carstvu svrha, prevelika

202
Ibid., 63.
203
Upor. Babid, Pacifism and Moral Integrity, 1014.
204
Williams, Utilitarianism: For and Against, 226.
205
Herman, The Practice of Moral Judgement, 30.

109
cena, kada pomislimo na aspekt humanosti i linih odnosa? Postoje situacije u
kojima bi nas uvredilo to to nam je neko pomogao samo zato to mu je to bila
dunost, a ne zbog toga to za nas brine, ili zbog ljubavi ili prijateljstva. ak i ako,
sledei Kanta, prihvatimo da je bolje postupiti iz potovanja dunosti a ne na
osnovu emocija, zakljuiemo da nije uvek poeljno da sledimo samo zahtev
dunosti i moralne ispravnosti, iako je to uslov bez koga ne postoji princip
moralnog zakonodavstva. Nije uvek poeljno, jer e uiniti da nemamo pravo na
nae osobene tenje, posebno vredne odnose, bazine projekte i sa njima
usklaene prioritete u vrednovanju, niti to mogu imati drugi ljudi.

Pokuavajui da izae na kraj sa ovim optubama upuenim Kantu,

Hermanova se odluuje za jedan interpretativni predlog, koji bi mogao biti od
pomoi. Naime, ona smatra da motiv dunosti, u situaciji u kojoj je on prisutan
uporedo sa drugim motivom koji poiva na emocijama, funkcionie kao minimalan
ograniavajui uslov (limiting condition) i motiv vieg reda. Kao takav, motiv
dunosti nas usmerava na ponaanje iji su motiv emocije, ali koje je moralno
dopustivo. 206 Tu se, prema Hermanovoj, radi o sluaju nad-determinacije
(overdetermination). Tako Hermanova interpretira stav koji je inae i Kant izneo u
Kritici praktikog uma, priznajui da nije nuno da postoji sukob moralnog i
vanmoralnog motiva. Hermanova dovodi do kraja tu zamisao i pokuava da pokae
kako bi to u praksi trebalo da izgleda. Moglo bi se zakljuiti da Hermanova
omoguava Kantu da zadri moralni integritet pojedinca, tako to doputa da
motiv dunosti bude odreujui po moralno vrednovanje naih postupaka, iako to
nije iskljuiv motiv. U situaciji kada je na delu vie od jednog motiva, nije
neophodno da svaki od njih pojedinano bude dovoljan motiv koji dovodi do akcije,
odnosno mogue je da bude zadovoljeno vie od jednog motiva. Samo prisustvo
vanmoralnog motiva ne znai umanjivanje ili odsustvo moralne vrednosti.

206
Hening Jensen, Kant and Moral Integrity, Philosophical Studies 57 (1989): 195.

110
2.4. Apologija Kanta u verziji Heninga Jensena

Na ovom mestu pokuaemo da uvedemo jo jedan aspekt Kantovog

istraivanja, ije je teite isticanje znaaja koncepta dunosti prema sebi. Uvodei
nove, relevantne injenice o Kantovom istraivanju na podruju etike, Hening
Jensen (Henning Jensen) pokuava da porekne optube koje je Kantu uputio
Vilijams, kao i da izvue jo radikalnije zakljuke iz razmatranja Barbare Herman.

Jensen iznosi jednu radikalniju tvrdnju, za koju smatra da se moe izvesti iz

postavki Barbare Herman. On kae da bi Kant zadrao moralni integritet ukoliko bi
insistirao na tome da je cilj motiva dunosti, u situaciji u kojoj su prisutna oba
motiva (motiv dunosti i emocija kao pokreta), da omogui postupak koji je
moralno dopustiv ali motivisan emocijama. elim da detaljno pokaem da je to
stanovite u stvari Kantova pozicija i da se moe ustanoviti da ono sledi iz njegovih
stavova o autonomiji, savrenim dunostima prema sebi i 'pravu na ovetvo u
vlastitoj linosti', a to su karakteristike njegovog uenja ije su implikacije na
reavanje problema koji razmatramo bile skoro potpuno zanemarene .207

Jensen smatra da mu je sam Kant pomogao, uputivi ga na jedan novi

interpretativni aspekt, i to na tragu Kantovog dela Handschriftlicher Nachlass.
itava Kantova moralna filozofija poiva na pravu na ovetvo u vlastitoj linosti,
koje predstavlja osnovni uslov svake dunosti. Na osnovu tog prava ovek sebe ini
subjektom dunosti, a bez tog prava bi se ubrajao u stvari. Osnovna odlika oveka
koja ga sutinski razlikuje od stvari jeste sloboda da ide ka ostvarenju vlastitih
ciljeva. Takoe, Kant eksplicitno pie da dunost prema sebi (na koju se moe
referirati kao na pravo na ovetvo u vlastitoj linosti) ima prednost u odnosu na
sve ostale dunosti.208

Uloga prava na ovetvo u vlastitoj linosti je stoerna, ali dvojaka. Najpre,

(1) na osnovu ovog prava mi moemo ii za moralno dopustivim ciljevima (koji su
207
Jensen, Kant and Moral Integrity, 196.
208
Jensen se poziva na sopstveni prevod (iz Immanuel Kant, Handschriftlicher Nachlass, u: Kants
Gesammelte Schriften (Deutschen Akademie der Wissenschaften zu Berlin, Band XXIII, 1955), 390). Ibid.,
197.

111
proli test kategorikog imperativa), gde se dunost moe pojaviti kao izriit motiv
ili ograniavajui uslov. Ili, (2) zatita prava na ovetvo u vlastitoj linosti moe
postati eksplicitan cilj, jer e ta zatita biti sutinska za ouvanje integriteta nae
linosti. U ovom drugom sluaju, odreujui motiv postupka je motiv dunosti
prema samom sebi, koji predstavlja motiv vieg reda.

Da li ovo razjanjenje uspeva da na adekvatan nain objasni injenicu koja

je na pozadini izvornog Kantovog uenja delovala problematino: to da
preferiramo da nam neko pomogne na osnovu motiva koji je zasnovan na emociji
(prijateljstvu, brizi, ljubavi), a ne na osnovu motiva dunosti? Ve smo videli da je
najvei izazov u tom smislu situacija u kojoj su dostupna oba motiva (i motiv
dunosti i emocija kao motiv), gde bi oba motiva bila dovoljna za ostvarivanje
postupka koji bi u oba sluaja bio moralno dopustiv. Jensen tvrdi da se u toj
situaciji ne radi o tome da treba birati jedan od ovih motiva. Tada, u stvari,
uoavamo motiv vieg reda, koji je motiv savrene dunosti prema sebi, a ona nam
zabranjuje da uinimo neto to bi dovelo do unitenja naeg moralnog sopstva. 209
On nas takoe podstie da postupimo prema motivu zasnovanom na emociji. Na taj
nain, uvianjem motiva vieg reda, ostajemo na teritoriji postupaka koji bi bili u
skladu sa moralnim zakonom, iako bi motivi tih postupaka u prvom redu bila
oseanja ljubavi ili saoseanja.

2.5. Moralni integritet kao deontoloka kategorija

Za odreivanje mesta moralnog integriteta veoma je vano to da li Kant

uspeva da se odbrani od optubi kojima se tvrdi da jedino postupci uinjeni iz
dunosti imaju moralnu vrednost. Moglo bi se raditi o pogrenoj interpretaciji
usled nepreciznog Kantovog izraavanja, no svakako da od toga zavisi tretman
pojedinca, baze njegove linosti, onog osobenog kojeg se u moralnosti ne moe
odrei, a to je moralni integritet. Ukoliko tvdimo da Kant previa linosni momenat
u meuljudskim odnosima, argument za to nam je injenica da onaj kome
pomaemo vie voli da je ta pomo motivisana prijateljstvom ili ljubavlju a ne

209
Ibid., 202.

112
dunou. S tim u vezi je i optuba za to da kod Kanta nema mesta moralnom
integritetu, koju je Kantu eksplicitno uputio Bernard Vilijams. Insistiranje na
motivu dunosti kao jedinom motivu koji obezbeuje moralnu ispravnost ne
ostavlja prostora da objasnimo vezu naih postupaka i najbazinijih projekata koje
imamo.

Vilijamsova kritika imala je odjeka u istraivanjima etiara. Barbara

Herman pokuala je da unapredi Kantovu poziciju i da otkloni, ili barem ublai,
optube koje su, preko ponovljenih prigovora o nepristrasnosti, konanu
artikulaciju dobile u stavovima Bernarda Vilijamsa. Ovo poboljanje polo je od
pretpostavke da je injenica da ponekad preferiramo motiv ljubavi ili saoseanja, a
ne motiv dunosti. Konano poentiranje u ovom pravcu odbrane Kanta dugujemo
ipak Heningu Jensenu. Ukazujui na znaaj prava na ovetvo u vlastitoj linosti
kao motiva vieg reda, koji je odreujui za savrenu dunost prema sebi i
prioritetan u odnosu na druge motive, on uspeva da napravi izlaz iz orsokaka
predstavljenog potrebom nunosti izbora izmeu motiva dunosti i motiva
zasnovanog na emociji. Izlaz je obezbeen predlogom drugaije interpretacije ovog
orsokaka, kojom se gubi njegova inicijalna bezizlaznost i time se ponitava.
Uvodei pravo na ovetvo u vlastitoj linosti i predstavljajui ga kao motiv vieg
reda, koji zapravo zahteva da se ostvari postupak motivisan emocijom, Jensen
zadrava Kanta u domenu moralnog zakona i tako uva osnov njegove etike
pozicije. Takoe, ovim manevrom Jensen nam nudi jednu plauzibilnu koncepciju
moralnog integriteta pojedinca, koja je osnov okvira moralnosti, unutar koga se
deavaju nai izbori. Ovako shvaen, moralni integritet nas ne spreava da izaemo
u susret nama bliskim ljudima, niti trai od nas da se odreknemo emocija kao
motiva, ukoliko one upuuju na moralno dozvoljeno postupanje.

TREI DEO: Moralni integritet u poslovnoj etici

Neko je jednom rekao da kada trai ljude koje e da zaposli treba da

trai tri stvari: integritet, inteligenciju i energiju. A ukoliko ne postoji prva,
druge dve e te ubiti. Ukoliko o tome razmislimo, vidimo da je to istina.

113
 Ukoliko zaposli nekoga ko je bez integriteta, ti zaista eli da on bude
glupav i lenj. (Voren Bafet210)

Moemo li ikada praviti kompromis sa onim to nalae etiki princip, a da

ne ugrozimo na integritet?

(Martin Bendamin)

1.Shvatanje moralnog integriteta kao polazite

Normativno-etiko odmeravanje i pojmovno odreivanje moralnog

integriteta doveli su nas do odreenih zakljuaka o ovom problemu. Koristei se
okvirom koji su ocrtali takvi zakljuci, pokuaemo da istaknemo kljune
odrednice znaajne za pojam moralnog integriteta. Te odrednice jasno podvlae
injenicu da smo moralni integritet prepoznali kao pojam koji eksplicitno
opravdava etika teorija koju prepoznajemo po pojmu dunosti. Radi se o
sledeem:

1. Moralni integritet je drutvena kategorija. Potovanje vlastitog

integriteta smo voljni da uvaimo kao neprikosnoveno drugim ljudima u
istoj meri u kojoj zahtevamo da oni potuju na integritet. Refleksivnost
je ovde vana na isti nain kao i kod odnosa potovanja u Kantovoj
etikoj teoriji.
2. Moralni integritet nema instrumentalnu, ve apsolutnu vrednost.
3. Moralni integritet sutinski zavisi od valjanosti znanja koje o sebi
imamo, to bi trebalo da obezbedi eliminisanje samoobmanjivanja.
4. Moralni integritet ne moe biti celokupan lini integritet, ali je svakako
kljuan njegov deo. Njegov je znaaj ravan znaaju moralne vlastitosti
jedne osobe. Ukoliko moemo da izbegnemo moralnu taku gledita i
kategorinost moralnog zahteva, utoliko moemo da prenebregavamo

210
Voren Bafet (Warren Buffet) je ameriki poslovni magnat i verovatno najvedi investitor u XX veku. Bio
je CEO za Berkshire Hathaway Inc. i jedan od najuticajnijih ljudi u svetu, poznat po svojim filantropskim
stavovima.

114
 znaaj moralnog integriteta u harmoninoj linosti koja nema
sociopatske tendencije ponaanja.
5. Odreivanju moralnog integriteta u sadrinskom smislu postavljeno je
ogranienje: kao cilj koji konstituie nae bazino stremljenje ne moe se
pojaviti neto to bi samo po sebi negiralo mogunost moralnog
integriteta. Smatrali smo da je ovo sadrinsko ogranienje veoma teko
odrediti, ali smo pokuali da to uinimo vezujui ga za ouvanje
dostojanstva. Moralni integritet znai da je ovek sposoban da shvati
dostojanstvo (kao apsolutnu vrednost), da moe da ga bude dostojan i
da istrajno i predano sledi zahteve koje u praksi pred njega postavlja
zahtev odravanja dostojanstva, a da pritom isto to drugima ne odrie.
Literarno govorei, tragom Kantovog renika, to je radost zbog moralnog
zakona u nama i trud da se ta radost prepozna i odri.
6. Moralni integritet afirmie slobodu, odgovornost, doslednost i
posveenost u postavljanju i ostvarivanju vlastitih ciljeva.
7. Moralni integritet predstavlja bezuslovnu obavezu prema vlastitim
moralnim vrednostima i dunostima. To je spremnost da se i snani
vanmoralni interesi ili prilike rtvuju iz moralnih razloga.
8. Moralni integritet je istrajnost u odluci da je moralnost ispred svega.

Na osnovu ovih odrednica, lake nam je da uvidimo ta znai ugroavanje

moralnog integriteta. Moralni integritet je ugroen ukoliko u situaciji u kojoj bi
trebalo da smo uesnici ili iskljuivi akteri postupka postajemo prosto svedoci
dogaaja. Ovo izgleda kao odreenje koje polazi od rezultata, pa je prirodno da
razmislimo o uzrocima. Kako je mogue pretvoriti sebe u stvar (zbog sebe, nekog
ili neeg drugog)? Da li je, ak i logiki, mogue da se to deava uz na pristanak?
Kako volja samu sebe moe da dovede u poziciju da se iskljui na takav nain? Naa
analiza kojom se insistira na distinkciji izmeu rtvovanja moralnog integriteta i
njegovog zalaganja kljuna je kako bismo izasli na kraj sa pobrojanim
nedoumicama. I ovde se pozivamo na tvrdnju svojstvenu duhu Kantove etike: rtva
nije kriterijum moralnosti. Jer, ako to ne bi bilo tako, u situaciji rtvovanja
moralnog integriteta u ime moralnosti, imali bismo apsurdnu posledicu da se

115
odriemo svoje moralne vlastitosti u ime moralnosti. Kategorinost moralnog
zahteva kree se u okviru koji garantuje ouvanost moralnog Ja.

2. Problemsko odreenje okvira i specifinosti poslovne etike kao primenjene etike

Poslovna etika predstavlja jednu oblast primenjene etike. Primena po sebi

zahteva da razumemo oblast kojoj pristupamo, kako bismo normativne standarde
to adekvatnije u njoj implementirali. Tu se ne radi o dva elementa, poput kalupa i
materijala, koji prosto prima gotov oblik. Radi se o meuzavisnosti, interakciji, koja
sutinski ne ostavlja ni jedan od elemenata u prvobitnom stanju, i taj dinamizam je
konstantan. Studija iz poslovne etike ne bi trebalo i ne moe da lii na prirunik,
koji tematski pripada Rajlovoj intelektualistikoj legendi211. Takva studija ne
moe da bude teorijsko znanje unapred, koje omoguava jednostavnu primenu.

U emu se ogleda sutinska specifinost poslovnog sveta? Hoemo li ga

shvatiti kao haos u kome samo oni koji su najkompetitivniji preivljavaju, koristei
se sredstvima koja su im trenutno dostupna, i koja su trenutno najefikasnija? Na
ovom mestu instruktivno je podseanje na uvene Karove stavove, o tome kako je
u poslu doputeno i ak poeljno blefiranje. Ovakvi stavovi proizilaze iz shvatanja
biznisa po analogiji sa igrom pokera.212 Da li nam je uopte dostupna mogunost da
se opredelimo povodom prirode biznisa, ili bi taj napor mogao biti ocenjen
merilima same borbe za profit kao nedopustivo gubljenje vremena?

Druga alternativa mogla bi da se pronae na tragu postupka koji se

primenjuje u deliberaciji. Naime, Miler213 je miljenja da element javne rasprave,
svojstven procesu deliberacije, transformie preferencije voene iskljuivo linim
interesima u etike principe koji bi mogli imati optu primenu. Ovaj moralizujui
efekat deliberacije predstavlja mehanizam koji je mogue praktino sprovesti.
Moglo bi se rei da je to praktino upotrebljen javni mehanizam kojim se u delo

211
Aluzija na Rajlovo razotkrivanje Dekartovih zabluda.
212
Albert Carr, Is Bussines Bluffing Ethical, Harvard Bussines Review January-February (1968).

213
Miller, Deliberative Democracy and Social Choice, 61.

116
sprovodi ono to etika univerzalizacija ima za cilj. U skladu sa izvornim
kontekstom iz koga potie ova ideja, ipak bi bilo primerenije rei da se radi o
preiavanju preferencija. Na polju biznisa, bilo bi dobro predloiti postupak koji
e afirmaciju linog interesa na tetu opteg, takoe svesti na minimum. Naa ideja
je da takav postupak takoe mora sutinski da se osloni na etiku dimenziju, gde bi
prvi filter bilo potovanje moralnog integriteta aktera. No, za sada smo daleko od
iscrpnog prikaza tog postupka, pa samim tim jo dalje od evaluacije njegove
uspenosti. Naa ambicija usmerena je na ukazivanje znaajne uloge koju ima
moralni integritet u poslovnoj etici, i zbog toga nam je vano da najpre uvidimo
koja je uloga same poslovne etike.

Koja je to napetost koju najjae oseamo kada zaponemo razmiljanje o

moralnom biznisu? Ukoliko smo sa obe noge na zemlji, svesni smo injenice da je
nemoral u poslovanju uobiajena pojava, i da smo sve manje skloni da tu
upotrebimo re skandal za nemoralno na delu. Razlog tome je, sa jedne strane,
uestalost pojavljivanja takvih dogaaja, a sa druge strane opta drutvena apatija.
esto se etiari koji se bave poslovanjem trude oko normativnih merila, dok oni
koji ih sluaju misle iskljuivo na realnost sfere poslovanja, i tako podseaju na
predstavnike para kojim definiemo uveni Hjumov problem: jeste i treba. Biznis je
jedan oblik ljudske prakse, a cilj mu je odreen, dominantno ili iskljuivo, preko
dostizanja to veeg profita. Jedan od najpriznatijih magova menadmenta, Piter
Draker (Peter Drucker), tvrdi da zgodan epigram o zadovoljnom i srenom radniku
koji je istovremeno i efikasan, ukazuje samo na pola istine, zato to preduzee
nema zadatak da proizvodi sreu, nego da proizvodi i prodaje cipele.214 Dakle, svet
poslovanja jasno je definisan vrednostima koje su instrumentalne. Na tom
podruju je merilo uspeha efikasnost, novac, poznavanje prilika i znanje, ukoliko
nepogreivo uspeva da nae svoj put do primene, tj. unovavanja. A najbolje bi bilo
da to unovavanje bude unovavanje, tj. da ne bude na nivou novca, ve na nivou
kapitala. Sa druge strane, etike norme usmerene su na nae postupke, a njima se,
kao ljudi koji se pored ostalih sfera ispoljavaju i u poslu, rukovodimo. Trebalo bi da

214
Peter Drucker, Praksa rukovoenja (Zagreb: Panorama, 1961), 313.

117
ove norme vae i za uspene i za one manje uspene, i da one same nisu definisane
preko pozivanja na instrumentalne vrednosti. No, ne postoji mogunost da se
ponaamo poslovno a da to nema apsolutno nikakve veze sa u nama (i u poslovnim
subjektima, i drutvu uopte) inkorporiranom moralnou i svesti o njoj, koja je u
manjoj ili veoj meri izraena. Ne moe se rei da je shvatanje moralnosti naa
privatna stvar koju ostavljamo ispred vrata kada ulazimo u poslovne odnose.
Dakle, stvarnost poslovne etike prate bar dve napetosti, koje su inherentne njenom
pojmovnom odreenju: prva je napetost koja potie od susretanja instrumentalnih
i apsolutnih vrednosti, a druga dolazi kao posledica prve i tie se mogunosti
jasnog razluivanja i ograniavanja zahteva poslovnosti i zahteva moralnosti,
ukoliko se sukobljavaju. Kao posledica toga, jasno se mora znati kada je (i da li je
uopte ikada) primereno da moralnost zauti kao neto to se tie nas lino, da
ne bi na poslovni potez bio pogrean, odnosno sa gubitkom (dugorono ili
kratkorono).

Trite je mesto gde se razmenjuju vrednosti biznisa, ali moralne vrednosti

nemaju prikladne dreseve za takvu trinu utakmicu. Kako bi selektor izabrao
ove smene igrae, mora se ispostaviti da oni ipak imaju ta da ponude u
poslovnoj igri, onako kako je ona definisana, dakle tako da i ne pokuavaju da joj
menjaju konstitutivna pravila. Najvee izglede ovi igrai imali bi kada bi uspeli da
pokau da oni uestvuju ba u definisanju pravila. To nije zbog toga to bi poslovni
svet imao sentimenta za njihovu ulogu i zato to bi uo poziv humaniteta i
ovetva, jer postajemo ponosni ukoliko ih zasluimo, ve zato to e moralni
igrai doprineti tome da poslovni tim u poslovnom takmienju pobedi sada (kao
to bi to moda bio sluaj i bez njih), ali i u narednim sezonama. Konstantnost
kvaliteta u poslu je od kljune vanosti za uveanje kapitala, to je presudno za
planiranje novih investicija i kupovanje novih prilika za rad. Ukratko, presudno je
za mo poslovnog subjekta. Najvee izglede etika u biznisu moe oekivati da
postigne putem doprinosa vrednostima koje sam biznis afirmie. Jako je vano
naglasiti da etika tu ulazi istog srca, tj. da treba da bude prihvaena kao okvir
unutar koga ne dolazi do sutinskih promena, u pravcu instrumentalizovanja
osnovnih moralnih vrednosti. Jer moral i etinost nisu posao. Radikalizovaemo

118
izazov, i time prejudicirati problem odreenja mesta moralnog integriteta u
biznisu: Da li bi etika teorija mogla da zadri svoj integritet (ne bi ga se mogla
odrei, ali bi ga mogla upropastiti?), ukoliko bi prihvatila milosre sveta
poslovanja, po kome bi joj ovaj dodelio mesto koje joj inae ne pripada? Ukoliko
ostane na mestu sa koga biznisu moe da prui optimum, ona zadrava suverenitet
u svojoj oblasti, jedino doputa da njen okvir u domenu biznisa, koji je ogranien,
bude vrednovan na nain svojstven tom domenu.

Ovde bi bilo interesantno razmotriti uticaj koji moralni standardi u principu

mogu izvriti na konstitutivna i regulativna pravila poslovne prakse. Globalno
gledano, injenica je da korporacije premalo znaaja pridaju moralnim stavovima
svojih zaposlenih i pravima koja iz potovanja moralnih stavova proistiu. Ipak,
najvanije pitanje kojim preispitujemo i ulogu poslovne etike u svetu biznisa tie se
razmatranja sklada ili sukoba moralnog i uspenog poslovanja. Znaajan broj
teoretiara koji su istraivali ovu temu, doao je do zakljuka o usklaenosti
moralnog i uspenog poslovanja uz tvrdnju da, ukoliko sklad postoji, moralno
postupanje uveava poslovni uspeh.215 Neka samo jednim podatkom ilustrujemo
zakljuak ovih istraivaa: oko 48% ispitanih meu zaposlenima smatra da je
uinilo neto nemoralno u poslednjoj godini poslovanja, a gubici do kojih su ovi
postupci doveli su oko 400 milijardi dolara na godinjem nivou216. Ipak, ovde
moramo postaviti i pitanje ta se dogaa kada ne postoji sklad izmeu moralnog i u
poslovnom smislu dobrog tj. uspenog ponaanja. Najpre, moramo biti sigurni da li
se radi o moralno ispravnom ili neispravnom, kao i da li se radi o uspenom ili
neuspenom. Primeri iz pregleda problema poslovne etike217 nam mogu pomoi

215
Evidenciju u prilog tome nalazimo u W.M.Hoffman, R.E. Frederick and M.S.Schwartz, Introduction,
in Business Ethics: Readings and Cases in Corporate Morality, 4th edition, eds. W.M.Hoffman, R.E.
Frederick and M.S.Schwartz (Boston: McGraw Hill, 2001):6; M. L.Pava and J. Krausz, The association
between corporate social- responsibility and financial performance: The paradox of social cost, Journal
of Business Ethics 15 (1996): 321-357; R.M. Roman, S. Hayibor and B.R. Agle, The Relationship Between
Social and Financial Performance: Repainting a Portrait, Business and Society 38, 1 (1999): 109-125;
O.C.Ferrell, Geoffrey Hirt, Business: A Changing World (Irwin: McGraw Hill, 2000).
216
Ferrell, Hirt, Business: A Changing World, 57.
217
Ovde demo se posluiti primerima koje, razmatrajudi obavezu lojalnosti radnika, predlae Riard T. Di
Dord, Poslovna etika, 420-421.

119
kako bismo jasno uvideli znaaj preciznog odreenja kada su pomenute
karakterizacije u pitanju:

1. Prvi primer je sluaj slubenice Suzan Monro od koje njena efica, pod
pretnjom otkazom, zahteva da preuti greku koju je otkrila proveravajui
kalkukulacije, to spada u opis njenog posla. Ova greka dovela bi do malog gubitka
kompanije.

2. Drugi primer govori o Semu Donsu iji je posao da nabavlja visoko

kvalitetan papir za svoju firmu. On je odbio da primi novog Forda od prodavca iz
firme koja eli ugovor sa Semovom firmom. Sem saznaje da je njegov kolega
prihvatio poklon i sklopio ugovor.

3. Trei sluaj govori o direktoru personalne slube, Luisu Kejdu, iji novi
direktor trai da se molbe za prijem u radni odnos koje podnesu Jevreji ne
razmatraju, iz prostog razloga to on sa njima ne voli da radi.

Iako nam se u prvi mah ini da se u sva tri sluaja radi o moralno
neispravnom ponaanju i da ukljuuju zahteve za neispravno ponaanje radnika,
pogledajmo ta je zaista moralno neispravno. To zahteva paljivo razmatranje.

Ad 1. Ukoliko je Suzan savestan radnik, to znai da se brine koliko god je u

njenoj moi da ispuni obaveze svog posla, ona e oseati odgovornost da proveri
kalkulacije, jer je to u opisu njenog posla. Takoe, o tome e obavestiti eficu. I tu
prestaju obaveze koje ona na poslu ima. Da li ona moe, da li sme i da li treba da o
grekama, koje e se kad tad otkriti, obavesti nekog ko je u hijerarhiji iznad njene
efice? Ona bi mogla to da uradi, mada je poslovne obaveze na to ne obavezuju.
Reakcija tog tipa bi bila moda in supererogacije, dakle ne bi bila deo oekivanog
ali bi bila deo poeljnog ponaanja. Da li Suzan to treba da uradi u velikoj meri
zavisi od naina interpretacije obaveze lojalnosti i adresata lojalnosti218. Za sada
imamo da je nemoralno prikrivati greku ili pretiti otkazom. Uvedemo li uspenost,
situacija se komplikuje. Kako Suzanino ponaanje utie na linu, a kako na
uspenost firme? Ovde je vana je injenica da se Suzan nosi sa rizikom, jer ishod
218
O tome de biti detaljnije rei u daljem tekstu, vezano za razmatranje prakse uzbunjivanja.

120
nije izvestan. Dakle, opcije su sledee: ona moe dobiti otkaz zbog greke u
kalkulaciji, jer je ona dovela do gubitka; moe dobiti otkaz zbog neposlunosti,
ukoliko prijavi eficu i njen zahtev za zatakavanjem; moe dobiti otkaz zbog toga
to je pristala da uti, a greka i zatakavanje se otkriju. Takoe, ne mora dobiti
otkaz, ukoliko se gubitku ne prida naroit znaaj; ne mora dobiti otkaz ukoliko ipak
upozori nadreene na greku i pretnju efice, a takav njen potez bude protumaen
kao izraz lojalnosti.

Ad 2. Moralno ispravno je to to je Sem odbio poklon, a moralno je

neispravno to to ga je njegov kolega prihvatio. Sem nije uestvovao u
korumptivnoj igri koju je postavio ponuiva. U asimetriji uloga u korumptivnoj
igri ponueni mito Sema nije doveo do uloge primaoca mita, dok njegovog kolegu
jeste. Korupcija je moralno neispravan in, i to je jasno. Ali, da li bi bilo moralno
neispravno ako bi Sem prijavio nadreenom svog kolegu? Da li je on u obavezi da
to uini i, ako jeste, kakva je priroda i poreklo te obaveze? Mnogo toga zavisi od
politike firme: ono to je njom specifikovano spada u domen oekivanog ili
zahtevanog ponaanja na poslu. Ali, postoje mnoge, po poslovni uspeh negativne
posledice, ukoliko se politikom firme podstie meusobni nadzor i tuakanje. Time
se loe utie na kohezivnost i drutvenu klimu, zaposleni jedni od drugih zaziru,
nema saradnje, ve se podstie loa konkurencija i podmetanja. Zatim, ukoliko Sem
nije u ulozi nadreenog, ve kolege, zato bi on vrio nadzor? Mogao bi da
zloupotrebi ono to je zapazio zarad line promocije, mogao bi da pogreno
poveruje da je kolega Ford primio kao mito, iako je to previe sumnjiva
koincidencija. Kada je re o poslovnom uspehu, to da li e se loiji kvalitet papira
odraziti na uspeh zavisi od svrha u koje je papir namenjen.

Ad 3. Diskriminacija koju Luis treba da sprovede je moralno neispravna i

zakonom zabranjena. Kandidate treba birati iskljuivo prema njihovoj podobnosti
za obavljanje odreene uloge na poslu, a to se procenjuje prvenstveno na osnovu
njihove strune osposobljenosti i drugih karakteristika koje proistiu iz zahteva
posla. Luisova pozicija odreena je direktnim sukobom obaveze lojalnosti i zahteva
za moralnom ispravnou. No da li lojalnost sa druge strane ima opravdanje u
samovolji nadreenog, ili ona ima osnova jedino ukoliko se zahteva takoe iz

121
pozicije moralne ispravnosti? Obaveza lojalnosti ne stoji ukoliko se od zaposlenog
zahteva da radi ta mu se kae, kako i kad mu se kae, kako bi time uestvovao ili
realizovao moralno neispravno postupanje. Ovde moe da se desi da bi po poslovni
uspeh zahtevano ponaanje bilo potpuno indiferentno, ukoliko bi se sauvalo u
tajnosti.

Kakva bi trebalo da bude preporuka za ponaanje u ovim i slinim spornim

sluajevima iz poslovne prakse? Preporuimo li Biti moralno ispravan kao optu
smernicu, moramo znati njene domete i njenu cenu. Naime, briga za moralnu
ispravnost u biznisu takoe ima svoju ekonomsku dimenziju, tj. zahteva ulaganja.
Meutim ova ulaganja kao siguran gubitak prepoznaju malobrojni teoretiari slini
Fridmanu, koji bi bili spremni da tvrde da je takvo investiranje glupa ideja. Ipak,
mnogo je vie onih koji su svesni injenice da je priroda poslovanja savremenih
kompanija takva da zahteva orjentisanost na drutvo u kome kompanija deluje, i
da joj upravo istrajnost u takvoj orjentaciji moe doneti profit. Frimenova
stejkholder teorija ima podrku kod zagovornika koncepta drutveno odgovornog
investiranja, kojim se potencira stav da u moralno ispravnom ponaanju dobiti
daleko prevazilaze ulaganja, dugorono gledano. Relevantni izvori potkrepljuju
ovakav stav rezultatima istraivanja koji govore u prilog dugorone isplativosti
moralnog biznisa 219 . Dosledno ponaanje u pravcu moralne ispravnosti za
posledicu esto ima i deplasiranje firmi koje ne haju za moralna naela.

3.Mesto moralnog integriteta u poslovnoj etici

injenica je da su filozofi zapoeli etiku analizu specifinih deavanja u

poslovnom svetu i pre nego to su njegovi uesnici prepoznali viestruki znaaj
bavljenja moralom. Utisak je da u ovom trenutku pozivanje na potovanje
moralnog integriteta poslovni svet na slian nain ne prepoznaje. No, za veliku mo
koja je u rukama onih koji odluuju, naglaavanje potrebe za afirmacijom moralnog
integriteta nikako ne moe da bude romantiarsko i idilino.

219
Edward Freeman, Strategic Management: A stakeholder approach (Boston: Pitman, 1984).;
M.L.Barnett and R.M.Salomon, Unpacking Social Responsibility: The Curvelinear Relationship Between
Social and Financial Responsability, Academy of Management Proceedings (2002):6.

122
 Poslovna etika, u meri u kojoj ima filozofsko poreklo, kao osnovni problem
ima pitanje: Zato etika u biznisu? Razmatranjima u prethodnim poglavljima
pokuali smo da pruimo argumente koji idu u prilog potrebe da se za etiku u
biznisu izbori. U poslovnoj sferi u kojoj etika treba da deluje, neprijatno izgleda
ovo osnovno filozofsko pitanje, koje pita o izvoru, poetku. Neprijatno je jer je
mnogo mona, na nain na koji je to filozofiji strano, logika koja istrajno eli da
filozofiju uutka i poniti, kao specifian senzibilitet i smetnju uspehu,
materijalnom postignuu, efikasnosti. Uloga poslovne etike je zahtevna: to je uloga
koja je imanentna prirodi ove oblasti. To je uloga koju odreuje pokuaj pomirenja
etikih zahteva i instrumentalnih vrednosti. Poslovna etika je sukob trino-
razmenljivog i beskompromisnog na delu, u jednom mikro-kosmosu koji se sve
vie blii poziciji suverena. U tom smislu je poslovna etika polje savremenog
izazova, ali i izazova koji traje koliko i oveanstvo. U prethodnom poglavlju
prikazali smo spor oko toga kako treba shvatiti cilj i vrednosti biznisa, pri emu
oba ponuena stanovita imaju svoje manjkavosti. Kada je re o etici, nae je
miljenje da moralni integritet 220 , potpuno primereno, izdvajamo iz redova
moralnih vrednosti kako bi predstavljao etiku na utakmici koja se vodi na terenu
biznisa. Evo u kom smislu: ukoliko hoemo da moralna naela primenimo u
poslovanju i ukoliko, mereno vrednostima samog sveta poslovanja, moral u biznisu
jeste poeljan, to bi znailo da se moralnost isplati, moramo obezbediti zdrav
osnov za to. Akteri koji uestvuju u poslovnoj praksi moraju zadrati
neprikosnovenost svog moralnog integriteta. To je cena ulaska okvira etike na
podruje koje definiu instrumentalne vrednosti. Time spreavamo odreenje
etike kojim se u stvari ispostavlja da etika treba da se bavi vrednostima
racionalnosti, umesto da se bavi moralnim vrednostima. Ta baza garantovae
kvalitet, iz koga potie uspeh na planu odluivanja. Velika odgovornost i
sposobnost preraunavanja interesa, raunajui sa ogranienim resursima, imaju
svoju cenu. Na poslovnom tritu ta cena jeste velika zarada, ali u dugorono
uspenom poslovanju, ta cena svakako mora biti i klima koja obezbeuje

220
Veliki deo ivota odvija se nezavisno od trita- pored moralnog integriteta cenu nema ljubav,
prijateljstvo, odanost, patriotizam, (sebina) zainteresovanost...

123
potovanje moralnog integriteta. Plata jeste mogui predmet osuda, u smislu
preplaenosti (over-paid), no moralni integritet to ne moe da bude. On je uvar
okvira etike, ono najosobenije sa im etika dolazi u drugu oblast u kojoj se njena
naela primenjuju. Ostanemo li bez moralnog integriteta, kao nosioca etike
paradigme, potpuno smo na polju instrumentalnih vrednosti, na polju
racionalnosti, ali ne i etike. Moralni integritet je deontoloki pojam i kao takav je
paradigmatian predstavnik i uvar etikog u poslovnoj etici. Proverom
ugroenosti moralnog integriteta testiramo postojanje htenja za afirmaciju
moralnih vrednosti u biznisu.

Odemo li korak dalje i posmatramo li stvari iz vizure normativne teorije,

dobiemo sledeu sliku: injenica je da nam utilitarizam esto ne omoguava da
pojmimo vrednost moralnog integriteta. Uzmimo, uproeno i bez preispitivanja
detalja, Vilijamsov uvid kao svedoanstvo te nesposobnosti. Znaajno je i veoma
teko pitanje to da li bi ta injenica zahtevala odbacivanje utilitarizma. Vilijamsov
argument integriteta je poao od ovog uvida, smatrajui da utilitarizam moe da
opstane ukoliko su njegovi zagovornici spremni da se odreknu integriteta. Tako je
integritet postao vrednost koja povlai demarkacionu liniju izmeu utilitarizma i
deontoloke etike pozicije i posledica toga je injenica da je moralni integritet
jasno odreen kao deontoloka kategorija.

Moralni integritet je jedna od osnovnih moralnih vrednosti. Kao takva, ona

ne doputa bilo kakve trine procene. Utilitarizam je etika teorija koja teko
pronalazi mesto za ovakvu vrednost. Sa druge strane, kada pomislimo na pokuaj
pomirenja etike i biznisa, najpre nam pada na pamet utilitarizam, jer na prvi
pogled izgleda da ova koncepcija daje najvee anse tom pomirenju. No, da li bi to
bilo pomirenje u kome bi uopte bilo mesta za etiku? Koje je mesto moralnog
integriteta u poslovnoj etici, s obzirom na napetost kategorinosti moralnog
zahteva i neumoljivosti zahteva za profitom i efikasnou? Na je zadatak da
pokaemo na koji je nain mogue zadrati deontoloku poziciju i u poslovnoj etici,
jer je jedino iz te pozicije mogue opravdanje moralnog integriteta.

124
3.1.Integritet menadera

Govorei o vrstama integriteta i pokuavajui da jasno odredimo moralni

integritet, u uvodnom delu smo govorili o poslovnom ili integritetu profesije. Tu je
fokus izlaganja bio na profesijama lekara i sudije. Lako smo mogli u taj milje da
uklopimo i menaderski poziv. Meutim, ovde nam je to bilo potrebnije jer emo,
govorei o integritetu menadera, govoriti i o osnovnim vrednostima sveta
poslovanja. Razlog je naelne prirode, zbog toga to je odlika profesionalnog
integriteta to da uva vrednosti koje su sutinske za praksu odreene struke.

3.1.1.Menader kao donosilac odluka: odluivanje zahteva moralni

integritet

Da bismo govorili o vrednostima odreene profesije, moramo najpre znati

ta je cilj angamana koji ona zahteva. ta je cilj menaderskog poziva i ta
ostvaruje dobar menader? Najpre, menaderski poziv sastoji se iz napora
odluivanja, koje sa sobom nosi primerene odgovornosti. Situacije u kojima se
odluuje nose razliitu teinu i zahtevaju optimalno procenjivanje. Specifinost
veine situacija odluivanja u kojima je menader jeste stalna promenljivost
inputa, to zahteva takoe stalnu budnost, oprez i auriranje. Odluka bi trebalo da
je za dati trenutak optimalna, ali se sa odreenom odlukom esto nije trajno
razreila napetost koja je inicirala promiljanje i izvorno zahtevala odluivanje.
Nove okolnosti mogu traiti hitru reakciju, i umenost je menadera da razlui koje
su to okolnosti koje ugroavaju optimalnost trenutnih reenja i zahtevaju
poboljanja. Jasno je da se radi o veoma komleksnom angamanu. Sa stanovita
problematike odluivanja, ovde se radi i o razliitim nivoima odgovornosti kojima
je menader optereen. Naime, u zavisnosti od toga ko odluuje, a prema
postavkama politike teorije i teorije odluivanja 221, odluke mogu da budu
individualne, grupne i kolektivne. Tako je individualna odluka ona u kojoj
pojedinac odluuje o neemu to se tie njegovog linog ivota. Kada je re o
grupnoj odluci, tu se radi o odluci lanova gde svaki od njih ima odreeni, jednak ili

221
Vidi npr. Michael Resnik, Choices (Mineapolis: University of Minnesota Press, 1987); Dubravka
Pavliid, Teorija odluivanja (Beograd: Ekonomski fakultet, 2004).

125
nejednak, udeo. Kolektivna odluka je odluka koju donose mnogi. Ali, sa stanovita
pitanja na koga se odluka odnosi, odnosno za koga odluka vai, postoji i
kolektivizirajua odluka. Tako, ukoliko pojedinac donese odluku koja vai za sve,
govorimo o individualnoj kolektivizirajuoj odluci, a ukoliko svi odluuju tako da
se odluka odnosi na sve, radi se o kolektivnoj kolektivizirajuoj odluci222. to je vii
nivo menadmenta, to je vei udeo angaovanja menadera u individualnom
kolektivizirajuem odluivanju. Ta je injenica posledica asimetrije moi izmeu
izvritelja i njihovih nadreenih, a ona meu iste aktere postavlja novu asimetriju:
asimetriju odgovornosti. Menader se prema izvrnim radnicima odnosi kao
korporacija prema konkretnoj osobi. Nama je vano da uvidimo posledice ovakve
konstelacije odnosa po poslovnu etiku. Izgleda da etiku dimenziju ne gubimo
ukoliko je korporaciju mogue shvatiti po analogiji sa pojedinanom osobom, pri
emu ta analogija nije doslovna 223 . Tako korporaciji ne odriemo moralnu
odgovornost224. Po analogiji sa shvatanjem izvora moralnosti pojedinane osobe,
izvor moralnosti korporacije moe biti izvan nje (regulacija od strane trita ili
regulacija od strane propisanih zakona) ili poticati iz nje same. Tu je kljuna uloga
menadera korporacije, jer bi njima bilo povereno da se brinu o tome da
postupanje u poslu ne sme da se oglui o zahteve moralne odgovornosti
korporacije. Dakle, to bi stajalo ukoliko imamo potpuno poverenje u menadere, a
to su pojedini, shodno zahtevima posla koji obavljaju izabrani ljudi. Odakle nam
opravdanost za takvo poverenje? Odgovor na ovo pitanje ujedno bi bio i odgovor
na pitanje da li uspean menader treba da bude ili mora da bude moralan?
Ukoliko je korporacija odreena tako da ima moralnu odgovornost, onda uspean

222
O ovome detaljnjije vidi u Giovanni Sartori, Samorazaranje demokracije, u Legitimnost demokratske
vlasti, ured. Mirjana Kasapovid i Nenad Zakoek (Zagreb: Naprijed, 1996), 213.
223
Ovakvo stanovite izneli su Gudpaster i Metjuz u Kenneth Goodpaster and John Matthews, Can a
Corporation Have a Conscience? Harvard Business Review 60, 1 (1982): 132141.
224
Posebno je kompleksna i u literaturi poslovne etike dosta prisutna tema drutvene odgovornosti
korporacije. Bez namere da se time detaljnije bavimo, ovde demo izneti jedno dosta obuhvatno
odreenje korporativne odgovornosti, kako bismo stekli sliku o mestu koje u tom kontekstu moe
zauzeti moralna odgovornost. Radi se o stanovitu koje iznosi Kerol: Drutvena odgovornost poslovanja
povezuje i ujedinjuje ekonomska, pravna, etika i filantropska oekivanja koja drutvo ima s obzirom na
organizacije (institucije) u zadatom trenutku (Archie Carroll and Ann Buchholtz, Business and Society:
Ethics and Stakeholder Management (Australia: Thomson South-Western, 2003), 36.).

126
menader mora da bude moralan225, jer tako odgovara na jedan od kljunih
zahteva svoje profesije. Drugim reima, njegov poslovni i moralni integritet ne bi
smeli da budu u konfliktu. Ukoliko korporacija nema moralnu odgovornost, onda je
mogue da postoji ak i trajni sukob poslovnog i moralnog integriteta. tavie,
mogue je da je taj sukob, ili barem napetost, odreujui kada je re o opisu posla
menadera. Sa druge srane, poverenje, kao centralna moralna vrednost poslovanja,
vrlo esto jeste hard core poverenje, tj. nije induktivno zasnovano226. Menader
mora umeti da optimalno proceni kada u poslovnim transakcijama ima mesta za
ovakvo poverenje i kada se i u kojoj meri moe rizikovati.

Moralni integritet menadera je kljuni kvalitet koji zahteva njegova uloga,

ukoliko je vezujemo za proces odluivanja i odgovornosti skopane sa tim. Sasvim
je nedosledna pozicija u kojoj oekujemo da menader bude dorastao
kompleksnim odlukama koje su pred njim sa jedne strane, a da po potrebi i u
zavisnosti od trenutnog interesa treba da bude dorastao da stavi po strani
principe svoje moralne vlastitosti. Odluivanje zahteva jasnu percepciju i
vrednovanje injenica i stalno vaganje kako bi se odredili prioriteti. U pozadini
svega toga stoji jasna fokusiranost na kriterijum, kao i jaka i autonomna volja koja
se ne koleba u meri u kojoj bi blokirala delovanje. Jasno je da se pred osobu koja
odluuje, a to je jo vie izraeno ukoliko se radi o krucijalnim stvarima koje
ukljuuju u svakom smislu znaajne uloge, ne moe postaviti zahtev da se odrekne
poverenja u vlastitu mo procene. Kvalitet koji u osnovi te pouzdanosti u vlastite
moi lei, jeste upravo moralni integritet. Ako je tako, onda bi zahtev da se po
strani stavi moralna vlastitost, kako bi se nezavisno od nje (ako tu poziciju uopte
moemo da zauzmemo), sledio i uvideo diktat profita ili nekog vanmoralnog

225
Ova opcija otvara mnoga druga pitanja, kao na primer kakav menader treba da bude da bi donosio
moralno ispravne odluke. Istraivanja tog tipa ved su dosta raena. Meu njima postoji pokuaj da se
altruistika crta linosti dovede u direktnu korelaciju sa donoenjem moralno ispravnih odluka (videti u
David Fritzsche, Personal Values Influence on the Ethical Dimension of Decision Making, Journal of
business Ethics, 75, 4 (2007): 335-343.).
226
O poverenju kao osnovnoj moralnoj vrednosti poslovanja, kao i o pojmu hard core poverenja videti
detaljnije u Katarina Majstorovid and Dejan Radulovid, The Moral Values of Business in Virtual
Organizations, Employment, Education and Enterpreneurship, The third International Conference,
Belgrade (2014): 330; 335.

127
interesa ogoljeno, bio pokuaj nagovora na ozbiljnu izofreniju. Nema autonomnog
i stabilnog odluivanja pod pretpostavkom pristanka na odricanje od moralnog
integriteta. To je kljuni argument koji ne dozvoljava kompromitovanje linosti
menadera, bez obzira o kakvoj se pretnji radi. Ukoliko oveku pretite otkazom,
degradacijom, ak i ubistvom da se odrekne neega to je u osnovi njegove
mogunosti da inae kvalitetno obavlja posao kojim se bavi, nemogua je i
besmislena pozicija. To je kao da u odreenom trenutku oekujete od njega da ne
ume da radi ono za ta ga plaate. I pretite mu vanmoralnim sredstvima kako bi se
odrekao okvira moralnosti. Ne moete oekivati da on manevrie u okviru ije
granice definiu moralne vrednosti onda kada hoete da budete sigurni da je to
lojalan i posveen radnik, a zahtevati da on odustane od tog okvira, kada vam je
potrebno da zatakate greku, proneveru, diskriminaciju ili zadovoljite trenutni
interes, ukoliko tom prilikom dolazi do sukoba sa moralnim naelima.

3.1.2.Uloga menadera prema stockholder i stakeholder teoriji

Jasno je sada zbog ega nam je vano na koji nain je odreena korporacija i
kako je shvaena njena odgovornost. Vizura suprotstavljenosti stockholder i
stakeholder teorije svedoi o neusaglaenosti kada je re o shvatanju prirode
korporacije i njene odgovornosti, a samim tim i kada je re o odreivanju uloge
menadera. Sukob ove dve teorije samo je ilustracija jedne kompleksne rasprave
koja je i danas iva. Takoe, ire gledano, ini se da je rasprava o tome kako
shvatiti cilj poslovanja imala direktne posledice po spremnost afirmacije moralnih
vrednosti u poslovnoj praksi. Odmeravanje argumenata u ovoj raspravi dovelo je
do uvaavanja etike kao jednog od inilaca koji su odgovorni za konstituisanje
pravila igre. No, da nam se ova tvrdnja ne bi uinila prejakom i neosnovanom,
pogledaemo najpre u emu se sastoji spor.

U ovom delu emo skicirati linije argumentacije na strani klasine teorije

(stockholder ili shareholder theory) i teorije interesnih grupa (stakeholder

128
theory227). Ove su teorije suprotstavljene prvenstveno nainom na koji shvataju cilj
i obavezu poslovnog subjekta228, tj. njegovu drutvenu odgovornost. Naime,
klasini pristup, iji je rodonaelnik ameriki ekonomista i nobelovac Milton
Fridman (Milton Friedman)229, iznosi stav da je jedini cilj i obaveza u poslovanju
maksimalizacija profita, a na to se svodi i drutvena odgovornost kompanije.
Prema stockholder teoriji jasno je da je uloga menadera odreena njegovim
fiducijarnim dunostima prema deoniarima. Dobar menader uspeno
zadovoljava interese deoniara. Teorija interesnih grupa istie da se direktne
drutvene obaveze kompanije ne mogu svesti na maksimalizaciju profita, ve da se
ove obaveze tiu odgovornosti prema drutvu. Koje interesne grupe , tj. ije
interese treba uzeti u obzir? Stejkholderi su svi oni koji utiu na poslovanje
kompanije, ili oni na koje poslovanje kompanije ima uticaj. Postoji vie naina da se
jasno230 odredi koga sve moemo smatrati stejkholderom. Najee se pominju
primarne (neposredno su ukljueni u poslovanje) i sekundarne interesne grupe.
Na ovom spisku mogu se nai deoniari (vlasnici), menaderi, zaposleni, potroai
(klijenti), dobavljai, kreditori, konkurenti, lokalna zajednica, drava, okolina,
meunarodna zajednica i oveanstvo. Svaka interesna grupa ima svoj cilj:
deoniari ele kapital (novac zbog njegove nezavisne vrednosti), menaderi ele
uspeh u odnosu na konkurenciju i svoj lini uspeh, zaposleni ele novac i
napredovanje, potroai ele jeftinije a kvalitetnije proizvode itd. Poto su resursi
ogranieni a preferencija je mnogo, za posledicu imamo oskudicu i niz

227
Frimen (Edward Freeman), koji se smatra zaetnikom ovog gledita, nazvao je, u naslovu jednog svog
lanka, ovu teoriju kantovskim kapitalizmom (A Stakeholder Theory of the Modern Corporation:
Kantian Capitalism).
228
Poslovne organizacije mogu biti firme ili manja preduzeda, gde vlasnici imaju direktnu upravljaku
ulogu, ili korporacije, gde postoji mnotvo vlasnika, akcionara, koji direktno ili putem predstavnika
unajmljuju profesionalne menadere, a oni upravljaju poslom. U zavisnosti od tipa, veliine i statuta
organizacije menaderi mogu imati veda ili manja ovladenja. U svakom sluaju oni su (sutinski) deo
upravljake strukture poslovne organizacije.
229
Milton Friedman, Freedom and Capitalism (Chicago: Chicago University Press, 1962); Milton
Friedman, The Social Responsibility Of Busines s is to Incrise Its Profits, New York Time Magazine,
september 13 (1970).
230
Jedan od najiscrpnijih jeste pokuaj koji dugujemo Lukasu (John Lucas, The Responsibilities of a
Businessman, in Ethics at Work: Basic Readings in Business Ethics, ed. William Shaw (New York: Oxford
University Press, 2003), 20.

129
nezadovoljenih interesa. U sluaju sukoba interesa nije mogue pronai reenje
kojim e svi biti zadovoljni- sutina jeste da jedni dobijaju a drugi gube. Menader
ne moe da ostane nevin, jer je menader taj koji odluuje iji interes treba
rtvovati, u kojoj meri ga rtvovati i da li se to rtvovanje isplati. Menader ne
unosi svoj novac u posao, pa mu je i sloboda odluivanja manja od slobode
kapitaliste, i on je mora zasluivati svojim uspenim radom. To, ipak, ne umanjuje
kompleksnost njegovog poloaja, i svakodnevne napore u odluivanju. Ponekad se
rtvovanje interesa, za koji se ini da pripada nekom ko je daleko od samog posla,
ispostavlja kao mnogo skupo po imid firme, tako da je dugoronost veoma vaan
momenat u odluivanju. Takoe, usaglaenost odluke sa zahtevima koje postavlja
strateki cilj firme trebalo bi da bude to vea, jer bi to znailo da su omake u
predvianju minimalizovane.

Koja su ogranienja menaderskim odlukama? U okviru klasine teorije,

menader je duan da donosi odluke koje e dovesti do maksimalizacije profita,
potujui pritom zakonska ogranienja i opta pravila igre (potiu od bazinih
smernica poslovne prakse i vrednosti koje drutvo afirmie). Ipak postizanje
profita nije izvestan ishod. Razmatrajui integritet umetnika u situaciji Gogena,
uoili smo da je injenica neizvesnosti uspeha jako vaan faktor u ocenjivanju
opravdanosti umetnikove odluke da sledi poziv svog talenta na tetu svojih
blinjih. Da li je u analognoj poziciji i menader? Menaderski poziv je profesija
koja nuno ne stavlja osobu pred tako radikalan izbor, ali poslovne odluke koje idu
za poveanjem profita mogu kompromitovati bazina moralna naela menadera.
Osnovno je pitanje do koje mere je mogue, poeljno i opravdano initi ustupke
bazinim moralnim naelima. Realistian je Labanov zakljuak o tome da je
Montenj postao izofrena osoba jer je pokuao da ivi naelo o moguoj
odvojenosti zahteva koje namee poziv i zahteva njegove moralne vlastitosti.231 To
je zbog mesta koje moralna vlastitost ima u konstelaciji koju zovemo linost. Jaka i
stabilna linost je nosilac komleksnog odluivanja. Da li bismo mogli da uspehom u
pogledu sticanja profita opravdamo odluke menadera da gazi preko leeva i ne

231
Luban, Legal Ethics and Human Dignity, 290. i dalje.

130
haje za bazine moralne vrednosti? Opravdati ih na takav nain znailo bi
poistovetiti apsolutne i instrumentalne vrednosti. U praksi kakva je biznis etika
naela svakako nisu na prvom mestu, ako posmatramo ono jeste. Ali to ne
umanjuje zahteve onog treba. Da ovo treba opstaje, ilustruje i borba za opravdanje
zahteva moralnosti, ija je tema razmatranje moralnog minimuma. Ideja za takav
minimum postavljena je zbog potrebe odreivanja granice kompromisnosti
poslovnog ponaanja u odnosu na zahteve moralnih normi. Moralni minimum
zamiljen je kao obavezujui za poslovni svet, jer bi trebalo da, ravnopravno sa
zakonom i poslovnim obiajima, omeava odluivanje. Moralni minimum u
poslovnoj praksi odreuje zabrana nanoenja tete drugima. Otvoreno je pitanje da
li to znai da kompanije imaju dunost da spree tetu i mogu li da ne ine dobro. U
svakom sluaju, ak i povodom opravdanosti zahteva moralnog minimuma postoje
razliita gledita, i ona potiu od bazine suprotstavljenosti shvatanja prirode
korporacije i njene odgovornosti. Naime, ako je korporacija privatna institucija,
ona ne treba da brine za opte dobro, nasuprot javnim institucijama, poput vlade.
To je stanovite tradicionalne teorije (fon Mizes, Hajek, Fridman). Prvo pomeranje
sa kursa profita kao iskljuive odgovornosti i cilja biznisa napravio je Brenkert
(Brenkert). On smatra232 da je korporacija kvazijavna institucija, tj. da treba da
postane javna u veoj meri, pa da tako treba da se naelno brine za opte dobro.
Prirodno da je potpuna podrka moralnom minimumu dola iz pera kantovski
orjentisanog teoretiara poslovne etike, Normana Bouvija 233 . Bouvi iznosi
realistinu tvrdnju o prirodi korporacije kao potpuno privatne institucije. Ali ovu
tvrdnju ne prati stav o profitu kao iskljuivom cilju korporacije. Bouvi smatra da u
ime profita korporacije ne smeju ii ispod normi odreenog moralnog minimuma,
jer je njihov cilj da deluju tako da svojim zaposlenima obezbede smislen rad. Na
ovaj nain je kod Bouvija korporacija kao isto ekonomska institucija osporena.

232
U George Brenkert, Private Corporations and Public Welfare, Public Affairs Quarterly 6, 2 (1992):
155-168.
233
U Norman Bowie, New Directions in Corporate Social Responsibility, Business Horizons 34, 4 (1991):
56-65.

131
Tako shvaenoj korporaciji Bouvi je na drugom mestu234 jasno odredio dunosti,
analogno dunostima pojedinca prema postavkama Kantove etike koncepcije.

Prema zagovornicima teorije interesnih grupa, zadatak menadera jeste da

prilikom donoenja odluka uzmu u obzir sve suprotstavljene interese razliitih
stejkholdera i pridaju im teinu u kojoj ocene da je potrebno i primereno.
Regulacija koja je u poslovnom svetu prisutna jeste zakonska (spoljanja prinuda,
esto reaktivnog karaktera), potie od internih kodeksa firme, uobiajenog naina
ponaanja i kulture poslovanja. ta e to u stvari znaiti, zavisi od politike firme,
od ljudi koji odluuju i od onih na koje se te odluke odnose, kao i od jaine uticaja
etike i zakonske dimenzije u procesu odluivanja. Rasprava o stejkholderima
povezana je sa etikom analizom dunosti menadera. Svakako da su u tom
kontekstu vana pitanja poput sledeih: Da li menaderi imaju fiducijarne dunosti
prema deoniarima, ili imaju dunost jednakog potovanja interesa svih
stejkholdera?; ta danas znai biti kapitalista i na koji nain je poloaj kapitaliste
promenjen usled predloga stejkholder teorije?; Kakav je odnos moralnih
odgovornosti deoniara i menadera?. Kako naa tema nije odnos i detaljno
preispitivanje stokholder i stejkolder teorije, tako se mi ovim pitanjima neemo
iscrpnije baviti.

3.1.3. Sebinost, altruizam i moralni integritet u liku uloge menadera

Sada nas zanima kako izgleda uspean menader, kakvim je zaslugama

doao u takav poloaj i koje su legitimne dobiti koje mu uspeh prua. Kako treba
sagledati uspeh u kontekstu menaderskog poziva?

U sluaju Gogena iz Vilijamsovog primera, uoili smo da je uspeh potpuno

neizvestan. Tvrdili smo, takoe, da Gogen na postizanje uspeha ne moe da utie.
On stvara po diktatu svog talenta, a njegovo stvaralatvo moe i ne mora da bude
prepoznato. U zavisnosti od toga da li je njegovo stvaralatvo prepoznato ili ne on
e biti uspean. U odnosu na njegovu volju potpuno je spoljanje to da li e se
uspeh postii. Umetnik moe eleti uspeh, ali uspeh ne moe da bude u posedu

234
Norman Bowie, Business Ethics, A Kantian Perspctive (Oxford: Blackwell Publishers, 1999).

132
njegovog htenja, jer nema naina da ga sam ostvari. Sa druge strane, kada
govorimo o menaderu, permanentan uspeh u poslu kojim se bavi na odreeni
nain ne zavisi od njega, jer on ne moe da utie na brojne faktore koje treba da
uzme u razmatranje. Ali njegov uspeh zavisi od toga koliko je optimalno procenio
znaajnost tih faktora i naine reagovanja na njih, to pretpostavlja stalnu budnost.
U njegovim je rukama nain na koji on percipira poslovnu situaciju i nain na koji u
svakoj situaciji reaguje. Njegove sposobnosti su izuzetne i one ga vode uspehu.
Uspeh je, kada je re o menaderu, u dovoljnoj meri ipak stvar njegovog htenja, jer
on ima naina da ga, putem znanja, steenih vetina i sposobnosti, ostvaruje.
Faktor neizvesnosti je uopteno mnogo manje odreujui po uspeh menadera
nego to je to sluaj kod umetnika. Tu postoji jo jedna dimenzija kada se radi o
uspenom menaderu: da li njegove zasluge potpuno pripadaju njemu? Ovim
zalazimo na podruje tematike socijalne pravde i na tom tragu moemo postaviti i
pitanje opravdanosti visokih zarada menadera. Da li je ipak sebino, iako sa
stanovita zasluge moe u odreenoj meri biti opravdano, prihvatiti astronomsku
novanu nadoknadu za svoj rad?

Opti okvir za ove interesantne teme postavljaju libertarijanski i njemu

alternativni pristupi. Uvidi koje elimo da pomenemo u vezi sa nabrojanim skupom
tema oslanjaju se na poznatu zamerku koju je Dvorkin uputio Rolsu. Tu Dvorkin
istie da rolsovska pozicija omoguava talentovanima da previe zarade, a sa
egalitaristike pozicije potrebno je eliminisati sve inioce na koje pojedinac nije
mogao da utie. Uopte, naela Rolsove teorije pravde prema Dvorkinu su
neosetljiva na velike gubitke mnogih ukoliko ine sitna poboljanja onih u
najgorem poloaju235. Ipak, Dvorkin je napravio previd tako to je previe znaajnu
ulogu pridao testu zavisti, koji univerzalno slui za procenjivanje. Meutim,
upotreba ovog testa stavlja Dvorkinov egalitarizam pred jednu besmislicu: esto
ovaj test moe zahtevati tzv. srozavanje (leveling-down) boljestojeih osoba na
pozicije onih kojima je najgore.236 Libertarijanizam Roberta Nozika, a i inae,

235
Ronald Dworkin, Taking rights seriously (London: Harvard University Press, 1981), 340.
236
Ovakvu primedbu uputio je Dvorkinovoj postavci Kristofidis. Videti Cohen Christofidis, Talent,
Slavery and Envy in Dworkin`s Equality of Resources, Utilitas 16,3 (2004): 267-287.

133
prepoznatljiv je po premisi o linom suverenitetu osobe, kojom se tvrdi da je svako
apsolutni gospodar svih svojih fizikih i duhovnih moi. Tu se podrazumeva da
pojedinac ima iskljuivo pravo da tim moima raspolae, a da mu dobra koja
zahvaljujui njima stekne niko ne moe legitimno oduzeti. Analogno koncepciji
korporacije kao privatne institucije koja kao takva nema obavezu da se stara za
opte dobro, menader shvaen po kljuu suvereniteta nad vlastitom osobom ne bi
imao obavezu da pomae drugima, a svoju decu bi legitimno mogao da smatra
svojim vlasnitvom. Dakle, sasvim bi bilo opravdano ostati pri svojim sebinim
interesima, tj. dozvoliti suvrenost svojoj sebinosti, u situaciji kada nam impuls
altruizma trai samo neznatan napor. Takoe, moglo bi se iz ove libertarijanske
premise izvesti da je osoba potpuno odgovorna za sva svoja dela pa i za kreiranje i
ureenje odnosa sa drugima, tako da osnovna libertarijanska premisa ne
dozvoljava zabranu sklapanja lanih ugovora i prevare. Tako smo sami krivi ako
nas neko nasamari. Ali, na koji nain odbraniti kapitalizam, do ega je
libertarijanizmu i te kako stalo, ukoliko ne osiguramo potovanje ugovora i
dogovora?237

Takoe, moemo postaviti pitanje da li menaderi u dananjoj konstelaciji

moi poslovnog sveta imaju prevelika ovlaenja? Kako je kapital raspodeljen
meu mnogim deoniarima, a niko od njih nema onoliku koliinu kapitala koja bi
se mogla smatrati dovoljnom za kontrolu odluivanja, lako moe da doe do
menaderske samovolje u upravljanju korporacijom. Time se moe objasniti u iroj
javnosti izraen revolt protiv menaderske profesije, kao i revolt investitora,
praen moralnim osudama. Iz pozicije radnika, ovde stoji pitanje da li je mogue
ouvati samopotovanje i ukoliko ima nadreenog, a sa stanovita poslodavca: ta
ga moe motivisati da radnicima obezbedi smislen rad, i kako to moe da uini?
Uporedo sa tim, preispituje se motiv preplaenosti menadera, koji je lako
smestiti i u tematiku socijalne pravde. Menaderska odluka jeste izraz moi, a
trebalo bi da bude i dokaz njegovog moralnog integriteta. Takoe, to je esto

237
Na ovakav nain temelj libertarijanske pozicije kao pokuaja odbrane kapitalizma dovodi u pitanje
Neven Petrovid (Neven Petrovid, Teorije distributivne pravde, u Uvod u etiku i korporacijsku drutvenu
odgovornost (Zagreb: Mate, 2007), 155.).

134
odluka kojom e biti odreena sudbina veoma velikog broja ljudi (grupno
odluuvanje kao individualna kolektivizirajua odluka, gde jedan odluuje za sve).
No, da li teina koja je imanentna takvom odluivanju i u kome ovek ponekad
mora da rtvuje svoje, moda i bazine, stavove, moe biti uklonjena i
kompenzirana velikom koliinom novca, ugleda, moi? Da li menader eksplicitno
donosi odluku o tome da e zahteve svog integriteta staviti po strani, da li je to
uopte mogue, i da li je on sa takvom odlukom poeljan u okviru uloge koju
obavlja i odgovornosti koja je toj ulozi svojstvena? Moemo li da zaboravimo na
integritet, dajui prednost neemu kao to je briga za opte dobro 238? Kako se
uee u odluivanju i razliiti nivoi odgovornosti odraavaju na vrednovanje
bazinih stavova pojedinca koji je uesnik u poslu? Da li je menader doslovno
stejkholder (poverenik pri klaenju; ovek koji uva uloge dok se ne vidi ko je
dobio), koji rizik posla (da li e zaista njegova procena o prioritetu interesa drugih
biti ispravna ili e se ispostaviti da nije?) i stavljanje na kocku vlastitih linih
vrednosti (koje e moda morati da stavi po strani), kompenzira novcem? Samo
na osnovu ovih pitanja postaje jasno zato je prirodno da panja onih koji se bave
poslovnom etikom sve vie bude usmerena na etiko razmatranje uloge
menadera. Neki od problema u toj tematici tiu se analize menaderske
odgovornosti, moi i uloge u donoenju odluka. Nae je miljenje da upravo
kvalitetno donoenje odluka, koje je osnova opisa menaderske uloge u poslu,
zahteva jasno ouvanu poziciju nenaruenog moralnog integriteta.

Vratimo se sada preispitivanju altruizma i njegove suprotnosti iz jednog

drugog ugla, ugla teorije igara. Napraviemo kratak uvod u ovu temu. Videli smo da
u situaciji sklada moralno ispravno poslovanje pospeuje uspeno poslovanje.
Moe se, meutim, postaviti i pitanje zbog ega menader treba da donosi moralno
ispravne odluke ukoliko ne postoji sklad izmeu moralno ispravnog i uspenog
poslovanja? Jedan od argumenata smo ve izneli. On se poziva na injenicu
dugorone isplativosti moralno ispravnog poslovanja, koju potvruju istraivanja.
Ovde emo izneti jo jedan argument: menader e, opredeljujui se za moralno

238
Williams, Utilitarianism: For and Against, 99.

135
ispravno ponaanje, verovatnije biti u poziciji da svojim odlukama eliminie
konkurenciju koja se ponaa moralno neispravno. Opravdanje da ovo smatramo
argumentom pruaju nam zakljuci do kojih se u teoriji igara dolo prilikom
analize tzv. strategija saradnje (cooperation strategies). U tom kontekstu nam se
menaderska sebinost i altruizam pojavljuju u novom svetlu. Ukoliko stoji ve
pomenuti Friov (Fritzsche) zakljuak da postoji direktna korelacija izmeu
altruistikih crta i donoenja moralno ispravnih odluka, onda bi psihologija mogla
da pomogne da napravimo prelaz sa altruizma na moralno ispravno ponaanje.

Najpre, da li stoji injenica da je ovek po prirodi sebian, eksplicitno izneta

kod Hobsa i kao takva postavljena kao osnov od koga se polazi u bilo kakvom
udruivanju po osnovu zajednikog interesa? Brojne interpretacije Smitovog homo
oeconomicusa doivljavaju kao individuu voenu iskljuivo interesom za vlastitu
korist. Ipak i oni prenebregavaju stavove koje je Adam Smit izneo u delu The
Theory of Moral Sentiments, gde eksplicitno tvrdi da je tenja za linom prednou
i koriu ograniena oseajem za pravdu, jer je ovek saoseajno bie. I inae, zbog
toga Smit veliku panju posveuje interesovanju za probleme siromanih i
nadniara239. No, nisu samo brojni ekonomisti prevideli bitne moralne dimenzije
oveka, ili, to je jo skaradnije, i ako su ih priznali pokuavali su da im pronau
nekakvo ekonomsko utemeljenje. Biolog Garet Hardin (Garrett Hardin) smatra da
altruizam kod ljudi moe da postoji samo u maloj meri, unutar prisnih grupa i
kratkorono240. Ovoj je zamisli radikalan izraz pronaao Dokins (Richard Dawkins):
Koliko god, moda, eleli da verujemo kako to nije tano, bezuslovna ljubav i
dobrobit vrste kao celine pojmovi su koji u evoluciji jednostavno nemaju
smisla241. Razlog za tvrdnju o sebinosti u ljudskoj prirodi moe da potie i iz
drugaijeg determinizma, labavijeg u odnosu na bioloki. Ovo bismo slobodno

239
Adam Smith, An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations: A Selected Edition, ed.
Kathryn Sutherland (Oxford: Oxford Paperbacks, 2008).
240
Hardinu je ovaj uvid posluio kao osnov etike amca za spaavanje: apsurdno je da bogati spaavaju
siromane, jer de u jednom trenutku shvatiti da de svi potonuti, prime li samo jo jednu osobu u amac.
241
Richard Dawkins, The Selfish Gene, 30th aniversary edition (New York: Oxford University Press, 2006),
2.

136
mogli da nazovemo determinizam smisla. Na primer, to da smo sebini Suzen
Volf242 (Suzan Wolf) u provokativnom lanku Moral Saints podrava tako to
smatra nelegitimnim da se u ime pomoi drugima odreknemo neega to nije deo
nae nasune, egzistencijalne potrebe. Zato bismo se odrekli neega i tako
obesmislili i osiromaili vlastiti ivot, ak i ako je to luksuz bez koga se moe:
odlazak u operu, skupo odelo, kulinarske novotarije... Izneli smo tri varijante
razliitog nivoa koje slue kao opravdanje teze o tome da ljudi jesu sebini. ak i da
je neka od njih plauzibilna, ne znai da smo doli do normativnog stava da ljudi
treba da budu sebini. Zakljuci teorije igara ostavljaju prostora i za drugaiji
zakljuak, ak i ako se radi o deskriptivnom elementu koji odreuje jeste.

Prema dobro poznatoj zatvorenikovoj dilemi (PD), ispostavlja se da je,

ukoliko svaki uesnik misli samo na sebe, bolje da postupi suprotno dogovorenom,
to je opcija ne-saradnje (NC). Ali obojica (ili svi) bi najbolje proli ukoliko se
ponaaju u skladu sa dogovorom, tj. prema opciji saradnje (C). Ukoliko postavimo
da su ljudi sebini, jasno je da emo, zajedno sa Hobsom, smatrati da je potovanje
dogovora mogue ostvariti samo tiranijom. Meutim, zakljuak do koga su dovela
prouavanja iteriranih PD govori u prilog najvee dobiti saradnje na duge staze.
Vano je imati na umu da je preduslov ovakvog statusa saradnje injenica da igrai
prepoznaju jedan drugog, to se moe odrediti kao poverenje. Dakle, preduslov
saradnje koja donosi optimalnu dobit svima jeste poverenje. Koja je optimalna
strategija saradnje? U tom kontekstu Dokins je kao najbolju strategiju iterirane PD
predloio strategiju saradnje koju naziva strategijom Milo-za-Drago (Tit-for-Tat,
TfT). Njome se predvia da je optimalno uzvratiti oponentu onim to od njega
dobije, pod uslovom da nije poznat broj koraka u igri, tj. to koliko e ona trajati.
Ovo je deo ireg nedostatka TfT strategije, jer ona nije imuna na nesporazume koji
je ine nestabilnom. Ukoliko protumaimo da nam je oponent naudio, mi emo
krenuti da mu vraamo istom merom i tada nemamo optimalan rezultat saradnje.
Dakle, uz postojanje dobronamernosti i kvalitetne komunikacije, TfT je strategija
saradnje koja donosi optimalnu dobit svima. Na osnovu ove kratke skice, moemo

242
U Suzan Wolf, Moral Saints, Journal of Philosophy 79,8 (1982): 419-439.

137
da zakljuimo da altruizam ima svoje mesto u teoriji igara. To znai da je
preferiranje altruizma (procenjujem krajnji rezultat razmiljajui o koristi za sve
uesnike) u odnosu na sebino ponaanje (procenjujem krajnji rezultat
razmiljajui o mojoj linoj koristi) racionalno opravdano (kumulativna zajednika
i pojedinana dobit vea je od svake pojedinane zasebno). Drugim reima, C je
korisnija u odnosu na NC u uslovima ponavljanja, neizvesnog trajanja i dobre
komunikacije.

Menader je sa svakim stejkholderom u poziciji PD. Pozovemo li se na

zakljuke teorije igara uz shvatanje biznisa po analogiji sa situacijom igre, u meri u
kojoj nas i tu interesuje da pronaemo najbolju moguu alternativu, sledi da i u
situaciji biznisa vai da za iteriranu PD najveu dobit uesnicima donosi opcija C.
Zajedno sa Dokinsom, mogli bismo zakljuiti da treba da nauimo da saraujemo,
jer tada postiemo Neov ekvilibrijum, koji predstavlja optimalno postignue. Ne
znai da nas to obavezuje da prihvatimo Dokinsovu polaznu postavku: da smo
roeni sebini. Preneseno na polje biznisa, u prvi mah nam se moe uiniti da homo
oeconomicus predstavljen, na primer, u liku savremenog menadera, nema razloga
da se postavi drugaije, nego preko dominantnog cilja, a to je postizanje vlastite
promocije i koristi, ire gledano. Ali, ovo pojednostavljivanje je zabluda i taj uvid
star je koliko i uvid u pogrenu interpretaciju postavki Adama Smita. Isti takav
uvid ispostavlja i perspektiva teorije igara. Ukoliko ishod treba da bude Neov
ekvilibrijum, racionalna je opcija saradnje, kako smo videli da pokazuje analiza PD.
Ne bi trebalo da previdimo prirodu biznisa, kako bismo ga naterali na zakljuke
teorije igara. U tom smislu koristan nam je jo jedan znaajan primer i iskustvo
istraivanja teorije igara. Neke analize uvene krokodilove teoreme243 pozivale su
na to da je prodrljivost krokodila kljuna injenica koju neko u situaciji
odluivanja, onako kako je postavljena, nije smeo da prenebregne. Kako je logika
argumenta promenjena u zavisnosti od te injenice, za nas je sporedna stvar. Vano
je da, po analogiji sa tim podseanjem mi ipak nismo prenebregli ijenicu da je
ovek u poslu pokrenut tenjom za vlastitom promocijom, koja prvenstveno cilja

243
O tome detaljnije videti u Stamatios Gerogiorgakis, Acyclic Meta-Norms in Rational Choice and the
Crocodile Paradox, MS.

138
na materijalnu promociju. Pokuali smo da pokaemo zbog ega bi, i sa stanovita
line promocije bilo racionalno da postoji opreznost i ogranienje kada je re o
nainu na koji se do promocije dolazi, pa tako i obzir prema drugima. Teorija igara
pomogla nam je da shvatimo ta u biznisu znai obzir prema drugima i kako
shvatamo altruizam u biznisu. ak i da altruizma u biznisu izvorno nema, treba se
nauiti saradnji, jer je to za sve uesnike optimalno.

3.1.4.Bazine vrednosti poslovanja, etike vrednosti poslovanja i

poslovni i moralni integritet menadera

Sa stanovita vrednosti poslovanja, izgleda kao da menader u okviru

klasine teorije ima zadatak da se bori za jednu vrednost, a to je profit, i da je
odgovoran jedino vlasniku (deoniarima). Profit je u stejkholder teoriji jedna od
vrednosti, pored linih, pravnih, moralnih, civilizacijskih, kulturnih. Uzimajui to u
obzir, jasno nam je da se odluka o dominantnoj teorijskoj koncepciji tie odluke u
pravcu opredeljavanja za ekonomske vrednosti ili za itav holistiki horizont
vrednosti, gde je ekonomska vrednost samo jedna. Preispitaemo tezu koja se na
ovom mestu ini kljunom: momenat dugoronosti, kada je re o sticanju profita,
omoguava menaderu da su mu vee anse da ostvari primarni cilj, a to je sticanje
profita, ukoliko u svoj kalkulus urauna i zahteve koje diktiraju vrednosti koje nisu
ekonomske. Ukoliko je tako, a za sada smo imali dva direktna ukazivanja da je to
zaista tako, u odreenoj taki se sastaju klasina i stejkholder teorija244.

Vrednosnu napetost ilustrovaemo prikazom dva problema. Prvi se odnosi

na tzv. stejkholder paradoks245, a drugi na pitanje da li se moralnost isplati.
Naime, ini se da je veoma vano, a istovremeno i nelegitimno, da se odluke
kompanija donose na osnovu moralnih naela koja nadilaze strateke interese
deoniara u korist brige za interese stejkholdera uopte. Tako impuls potovanja
moralnosti istovremeno i zabranjuje i zahteva postupanje usmereno na profit.

244
Beauchamp and Bowie, Ethical theory and business, 7th edition, 49.
245
stakeholder paradox- ovaj uvid dugujemo Gudpasteru (Kenneth Goodpaster, Business Ethics and
Stakeholder Analysis, in , 5th edition, eds. Tom Beauchamp and Norman Bowie (New Jersey: Prentice
Hall, 1997), 82.).

139
Praktino, ovaj paradoks se prevazilazi na razliite naine u SAD i Evropi, i ta
razliitost se manifestuje razliitim pristupima poslovnoj etici uopte. Ukratko,
evropska poslovna etika usmerena je na iri kontekst poslovanja, graanski zakon
u Evropi zahteva uravnoteene dogovore, a poslovni akteri se mnogo ee sastaju
za pregovarakim stolom nego u sudu. Ameriki model zagovara striktnu
individualnu odgovornost, gde je common low operativan na terenu pobednika i
gubitnika. Tako se i paradoks stejkholdera naelno ne moe pojaviti u okviru
evropskih postavki.

Pitanje isplativosti moralnog biznisa kao da postavlja moralne vrednosti

na aukciju organizovanu za poslovni svet. Moralno poslovanje znai moralno
ispravno poslovanje. Dobro poslovanje moemo da odredimo prema funkcionalnoj
analizi dobra, to je ideja koja potie iz antikih vremena. Kako ova analiza
pretpostavlja da kvalitet dobar pripisujemo na osnovu upotrebe stvari, njene uloge
i svrhe kojoj je namenjena, to bi dobro poslovanje znailo poslovanje koje je
uspeno, koje donosi profit. Da li je uspeno poslovanje istovremeno i moralno
ispravno poslovanje, i kakva je priroda te povezanosti? Moralno ponaanje u poslu,
u situaciji kada su moralno i uspeno u neskladu, ima cenu, ali, kao to smo ve
videli, donosi i dobit. Ovde nam pada na pamet aspekt u kome se do dobiti dolazi i
eliminacijom nemoralne konkurencije, no da bi se to realizovalo neophodno je da
imamo znanje o tome koje su tendencije ponaanja konkurencije, to je
problematika teorije igara i stratekog ponaanja, gde su naroito interesantne
teme pomenuta PD i strategije TfT. Trebalo bi razmotriti kako u tom sluaju treba
da izgleda hijerarhija interesa u odluivanju, i da li su trokovi (brige za okolinu,
zaposlene i tome slino), koje ispostavlja diktat moralno ispravnog, vei od dobiti.
Naroito mesto ovde pripada prikazu istraivanja Vejna Keskioa246 (Wayne Cascio),
koje se bavi analizom poslovanja menadmenta u Sems Klabu (Sems Club),
maloprodajnom skladitu koje je deo Volmarta (Wal-Mart), i poslovanja
konkurencije, Kostko-a (Costco). Volmart i Sems Klab su popularni zbog niskih
cena proizvoda koje mogu da priute potroai koji nemaju velika finansijska

246
Wayne Cascio, Decency Means More than Always Low Prices: A Comparison of Costco to Wal-
Marts Sams Club, Academy of Management Perspectives 20 (2006): 26- 37.

140
sredstva. Ipak, Volmart je u skorije vreme na stalnoj meti kritika zbog navodnih
nepravednih i ilegalnih poslovnih praksi kao to su nedovoljna isplata zarada
zaposlenima, seksualna diskriminacija ena, korienje ilegalnih stranih radnika, i
prenos tereta trokova zdravstvene nege zaposlenih na poreske obveznike. Keskio
naglaava da je Kostko agresivan i veoma uspean konkurent Volmarta. Tokom
petogodinjeg perioda koji je zavren 2006. godine vrednost akcija Kostko-a je
porasla za 55 procenata dok je vrednost Volmartovih opala za 10 procenata.
Istovremeno, Kostko je izuzetno dobro brinuo o svojima radnicima i potroaima i
imao je jako dobre odnose sa drugim interesnim grupama. Keskio tvrdi da ukoliko
Kostko moe da stie dobit a da istovremeno dobro postupa sa drugim iniocima
onda i Volmart treba da bude u stanju da uini isto.

Takoe, sluaj Forda Pinto247 nam moe posluiti kako bismo ukazali na
tekoe u uporeivanju sigurnosti, bola i patnje rtve sa trokovima, to moraju da
uine oni koji ele da odrede cenu. Posebno mesto ovde pripada problemu rizika:
na koji nain nepoeljni ishodi i eventualne posledice iji stepen verovatnoe
varira, uestvuju u odreivanju cene i isplativosti? Ovo su klasini problemi
samerljivosti i predvianja posledica sa kojima se suoava utilitaristiki etiki
koncept. Tekst .L.Tena (C.L.Ten) koji donosi jedan mogui epilog ivota Dima iz
Vilijamsovog primera koji smo analizirali, ukazuje na jedan vaan aspekt kada je
re o procenjivanju posledica. Naime one e imati drugaiji znaaj i uticaj na
odluivanje zavisno od vrednosnog okvira iz koga ih posmatramo. Na taj nain one
zavreuju interpretaciju koju diktira ono to je priortet u datoj situaciji i datom
trenutku. Tako koncept mirnog i korisnog ivota ne moe biti jedini
interpretativni okvir, jer bi to bilo uproavanje.

U odnosu na koje vrednosti postavljmo moralni integritet menadera?

Imajui na umu bazino odreenje moralnog integriteta koje smo postavili, jasno je
da vrednosti koje se njime afirmiu takoe moraju pripadati deontolokom okviru.
Na taj nas je zakljuak navelo i preispitivanje koje potie iz teorije igara.

247
Michael Hoffman, "The Ford Pinto," in Business Ethics, eds. Michael Hoffman and Jennifer Moore
(New York: McGraw-Hill, 1984), 412-420.

141
Podsetiemo, preduslov saradnje kao opcije sa Neovim ekvilibrijumom kao
ishodom bio je poverenje, injenica da su se igrai meusobno prepoznali. Ukoliko
je re o o TfT strategiji saradnje, poverenje je takoe izdvojeno kao kljuan uslov,
pa je upravo zbog toga i dodatno osigurano. Naime, dodat je uslov o tome da se ne
zna koliko e igra da traje, tj. koliko je poteza na raspolaganju, kako se ne bi
kalkulisalo sa povoljnijim ili asimetrinim poloajem. Tako, smatramo da je
bazina etika vrednost poslovanja poverenje. Ukoliko vrednost poverenja definie
okvir funkcionisanja biznisa, lake je razumeti kako se zalaganje za potovanje
moralnog integriteta uesnika u poslu uklapa u iru vrednosnu sliku koja je u
pozadini biznisa.

Bez vrednosti poverenja nema dogovora ni ugovora. Vrednost poverenja

ostvaruje se zahvaljujui ispoljavanju moralnog integriteta aktera, a potovanje
ove vrednosti ujedno omoguava i profesionalni integritet. Posmatranje surovog
kapitalizma kroz prizmu poverenja kao bazine vrednosti moda deluje utopistiki,
na isti nain kao i itava Kantova etika teorija248. To je opravdano ukoliko se
bavimo samo ogoljenim injenicama iz prakse. Ali poslovna etika predstavlja deo
normativne etike teorije koja je fokusirana na odreeno podruje primene.
Redukovati poziciju i domet etike u biznisu na romantizam divnih dua249 je
pozicija pojednostavljivanja i pogrenog shvatanja uloge etike u biznisu.
Kancelarijski etiar-profesionalac koji bi bio zaduen da brine o etikim
standardima u biznisu, nadzornik bez normativne etike teorije koja poiva na
odreenim vrednostima, bio bi neuspeni fah idiot, marioneta u rukama monih
koji inae vode igru u biznisu bez etike. Nae je miljenje da osnov poslovne etike,
preko vrednosti koje predlaemo kao bazine, jedino moe da bude stabilan i

248
O elementime utopijskog kod Kanta videti detaljnije u Thomas Hill Jr, Dignity and Practical Reason in
Kant`s Moral Theory, chapter 4: Kant`s Utopianism (Ithaca: Cornell University Press, 1992), 67- 75.
249
Aluzija na deo opisa u kome se Anet Bajer bavi problemom primene etikih standarda i bezupitnosti
postojanja etikih zakona koji se primenjuju. Autorka kae da postoje divne due koje se bave svojim
teorijskim promiljanjem i skredu pogled od onoga to se deava u stvarnom svetu, ak i ako je to
posledica primene njihove vlastite teorije, i postoje oni koji su pladeni da budu `savest` medicine, biznisa
i sudstva, koje Hegel naziva `sobaricama`, a to su profesionalne moralne sudije (Baier, Postures of the
Mind: Essays on Mind and Morals, 236.).

142
smislen. Takoe, smatramo da poverenje kao bazina etika vrednost poslovanja
moe da obezbedi uspenost i profitabilnost biznisa. Redovi koji slede pokazae
nam na koji je to nain mogue i na koji nain zamisao o moralnom biznisu ide u
prilog vrednostima poslovanja koje nemaju veze sa etikom. Zapoeemo sa
instruktivnim zapaanjem Keneta Eroua:

Ukoliko izbliza pogledamo, otkriemo da veliki deo vitalnosti ekonomskog

ivota zavisi od odreenog graninog stepena odanosti etici. Potpuno
sebino ponaanje pojedinaca zaista je nekompatibilno sa bilo kakvim
ureenim ekonomskim ivotom. Gotovo bez izuzetka postoji neki element
poverenja i pouzdanosti. Mnogo poslova obavlja se na osnovu verbalnih
garancija250.

Ukoliko treba obaviti posao na osnovu verbalne garancije koja niim drugim
nije obezbeena, ne moemo da preskoimo procenjivanje pouzdanosti druge
strane. Vano je razloiti ta znai pouzdanost. U poslu su naa oekivanja od
drugih uesnika vezana za oekivanje njihove pouzdanosti (trustworthness), tj.
trebalo bi da njihovi postupci budu takvi da im mi moemo verovati. Jo
odreenije, trebalo bi da oni ne varaju, tj. da ne lau, da ispunjavaju obeanja, da
potuju ugovore. Na naoj strani je onda to da im mi zaista verujemo, i to je nae
poverenje (trust) prema drugim uesnicima. No pojedini autori, poput Eda Soula
(Ed Soule) prave razliku izmeu pouzdanosti (confidence) i poverenja (trust),
smatrajui da je jedino pouzdanost induktivnog porekla, dakle da potie iz
prethodnih iskustava koja su potvrdila poeljno ponaanje. Ali naroito zbog toga
bazine aktivnosti koje se u poslu odvijaju zahtevaju ba poverenje (trust), za koje
ne postoji precizna induktivna podrka. Ba zbog rizika koji je skopan sa
poverenjem u ovom smislu, jer ne postoje garancije, naglaavamo potrebu za tim

250
Kenneth Arrow, Business Codes and Economic Efficiency, Public Policy 21 (1973): 314.

143
da poverenje mora da postoji; njegova neophodnost zarad funkcionisanja i
najelementarnijih poslovnih transakcija251 slui umesto garancije, koju nemamo.

Primeujemo da se odnos poverenja formira u jednoj kompleksnoj igri

meuzavisnosti, ije je trajanje neizvesno. To onemoguava povlaenje stratekih
poteza jedne strane u korist iskljuivo line promocije. Imajui u vidu da je gotovo
nemogue poslovati ukoliko se poslovni potezi povlae samo u okviru preciznih
garancija, potpuno je iracionalno smatrati da je varanje u poslu prirodna stvar.
Albert Kar252 uven je upravo po tom stavu, ali on pogreno postavlja suprotnosti
poslovnog sveta, tvrdei da igra pokera na koju biznis najvie lii zahteva
nepoverenje u druge igrae i ignorsanje zahteva koje postavlja prijateljstvo.
Podjednako je nerealno oekivati da se moe poslovati u ambijentu nepoverenja
koliko i oekivati prijateljstvo meu uesnicima u poslu. Nas zanima zbog ega je
nerealno poslovati u ambijenu nepoverenja. Pogledajmo najpre iskustvene uvide.
Sumarno, nemogue je poslovati ne oslanjajui se na poverenje zbog toga to:

1) Ni najosnovnije poslovne transakcije nije mogue uspeno ostvariti ako

poverenje ne postoji;
2) Bilo bi nemogue skupo osigurati sve ono to inae poiva na odnosu
poverenja. Kako uvia Fukujama (Fukuyama), ugovori u svetu bez
poverenja bili bi beskrajno dugi, morali bi navesti svaku moguu
sluajnost i definisati svaku obavezu koju moemo da pojmimo 253.
Nemogue je zaista pravno obezbediti mnoge poslovne dogovore.
3) Monitoring unutar firme liio bi na posao koji u dravi radi policija, to
bi stvorilo nepovoljnu atmosferu i uvealo trokove. Tako se poverenje
smatra kompetitivnom prednou firme. Autori koji pridaju veliki znaaj

251
Evidenciju u prilog ove tvrdnje na primeru analize preuzimanja robe pre pladanja ponudio je Boulding
(Kenneth Boulding, The Basis of Value Judgements in Economics, in Human Values and Economic
Policy, ed. Sidney Hook (New York: New York University Press, 1967), 68.).
252
Carr, Is Bussines Bluffing Ethical, 145-148.
253
Francis Fukuyama, Trust (New York: The Free Press, 1995), 152.

144
 poverenju u ovom smislu 254 , definiu ga kao dranje date rei i
uzdravanje od prisvajanja nezasluene koristi.
4) Pojaana i kvalitetnija saradnja unutar firme, meu pojedincima i meu
resorima, to znai da smo pretpostavili da kompetitivnost nije jedini
kvalitet u poslovanju. Kvalitetna saradnja menja nadzor u mentorski rad,
ime se ulae u napredak, ne stvaraju se trokovi monitoringa. To da
saradnja nije mogua bez poverenja postaje jo oiglednije na primeru
virtuelnih korporacija255.

No, kakvi argumenti mogu da nam objasne moralnu neispravnost laganja,

varanja, davanja lanih obeanja, ponaanja koje nije u skladu sa pravilima fer-
pleja? U osnovi, to su prakse koje ine ambijent ija je dominantna odlika
zanemarivanje poverenja. Podsetimo se Kantovog odgovora koji je po pitanju lai
nedvosmislen: postoji apsolutna dunost da se ne lae, jer bi univerzalizacija
maksime koja bi dozvoljavala laganje bila nemogua ak i na logikom nivou. Na
slian nain bi i univerzalizacija maksime koja dozvoljava krau bila nemogua, jer
bi to obesmislilo instituciju vlasnitva. Princip univerzalizacije takoe nam
objanjava zato je free-loading256 moralno neispravan. Mogue je oekivati korist
za sebe a da se ne uestvuje u podeli trokova, ukoliko se maksima tog postupka ne
univerzalizuje, jer bi univerzalizacija zahtevala da svako moe da oekuje da e on
biti izuzetak, pa takvo pravilo obesmiljava praksu izuzimanja.

Norman Bouvi 257 o moralnom tretmanu poverenja daje odgovor koji

pripada normativno etikom tipu kantovske usmerenosti. On tvrdi da je

254
Detaljna argumentacija u korist tvrdnje da poverenje jeste osnov kompetitivne prednosti izneta je u
Philip Bromiley and Larry Cummings, Transaction Costs in Organizations with Trust, Research on
Negation in Organizations 5 (1995): 219-47.
255
Detaljnije u Thomas M. Jones, Norman Bowie, Moral Hazards on the Road to the Virtual
Corporation, Business Ethics Quarterly 8 (1998): 273-292.
256
Free-loading je tenja da sebe izuzmemo iz trokova saradnje, uz pretenziju da uestvujemo u dobiti
od saradnje, to se elementarno suprotstavlja sa osnovama fer-pleja.
257
Ovde se oslanjamo na poglavlje The Self-Defeating Nature of Immoral Business Practice iz knjige
Normana Bouvija, Business Ethics, A Kantian Perspective (Oxford: Blackwell Publishers, 1999), 11-40.

145
definisanje okvira poslovanja uraunavanjem zanemarivanja poverenja
neprimereno, jer maksime kojima se izraava zanemarivanje poverenja ne mogu
biti praktiki univerzalizovane. Oslanjajui se na zapaanja Kosgardove 258, on
potencira da se tu zapravo radi o pragmatikoj kontradikciji (pragmatic
contradiction), koja je na delu kad god uspenost ostvarivanja nekog cilja zavisi od
izuzetka u primeni odreene prakse. Tako, lano obeanje predstavlja pragmatiku
kontradikciju, jer uspenost takvog obeanja za dolazak do odreenog cilja
(novca), zavisi od injenice da u veini sluajeva obeanja tako ne upotrebljavamo.
To znai da lano obeanje nije paradigma obeavanja, naprotiv, ono je izuzetak.
Zbog toga ono moe dovesti do cilja jedino na pozadini pretpostavke o tome da se
radi o izuzetku u odnosu na standardne sluajeve obeanja. Time se Bouvijev
argument uklapa u standarde praktike univerzalizacije: maksima lanog obeanja
prolazi test logike, ali ne i praktine univerzalizacije. A praktika univerzalizacija i
jeste paradigmatian etiki test, kojim se detektuje moralna ispravnost.

Ponudili smo injenike i normativne argumente kako bismo pokazali

sutinski znaaj postojanja poverenja za odvijanje poslovnih praksi. Zanemariti
poverenje znai ne razumeti cilj biznisa, jer ovaj cilj bez poverenja naelno uopte
nije mogue ostvariti. Kako smo se fokusirali na poverenje koje nije induktivnog
porekla, tj. na hard-core poverenje, jasno je da za takvo poverenje nemamo vrste
garancije. Insistiranje na ovoj vrednosti u optem poslovnom ambijentu ide
uporedo sa insistiranjem na davanju prioriteta moralnom razlogu (to je sutinska
odlika moralnog integriteta) na individualnom nivou, tj. kod uesnika u poslu.
Moe nam se uiniti da je postavka vrednosti poverenja i moralnog integriteta u
aktivnostima koje se odvijaju na podruju biznisa u izvesnom smislu analogna
polazitu koje je dovelo do artikulacije argumenta klizave padine (slippery sloap),
u jednoj drugaijoj oblasti primenjene etike. Ovaj argument izvorno primenjuju
etiari na podruju bio-etike, kao argument u prilog opravdavanja zabrane prakse
eutanazije i abortusa. U stvari, neki autori su ovaj argument ponudili kako bi
opravdali pomenutu zabranu, dok su oni koji se toj zabrani protive ukazali na

258
Korsgaard, Creating the Kingdom of Ends (New York, Macmillan, 1990), 92.

146
mehanizam logike greke koji je u osnovi ovog argumenta 259. Napominjemo da se
ne radi o direktnoj primeni ovog argumenta, jer je on zamiljen kao preispitivanje
opravdanosti doputanja prvog koraka u zamiljenom lancu postupaka, to dovodi
do apsurdnih posledica. Ovde smo skloni da tvrdimo da vrednost poverenja za
okvir biznisa kao i vrednost moralnog integriteta aktera biznisa jesu granine
vrednosti ije se ugroavanje ne sme dopustiti ukoliko elimo da itav okvir
poslovne etike ne postane jedna romantiarska ideja. Miljenja smo da bi
permisivnost prema ugroavanju ovih vrednosti pokrenulo lanac odustajanja od
elemenata etikog okvira u praksama biznisa, to bi dalje pretvorilo pretenziju na
primenu etikih standarda u poslovanju u jedno veliko klizite. Jedino smo se u
tom smislu pozvali na analogiju sa slippery sloap argumentacijom, koja ovde
figurira u ime zatite okvira poslovne etike.

4.Ugroavanje moralnog integriteta u poslovnom okruenju

4.1. ta znai ugroavanje moralnog integriteta: ilustracija

Naa je zamisao da na ovom mestu prikaemo, kao ilustraciju, parabolu o

Sadu-u260. Ova parabola utoliko je interesantnija to je, kao zapaanje o nainu
funkcionisanja ljudi u korporaciji, iznosi autor koji pie o svom linom iskustvu,
iskustvu oveka kome je poslovna aktivnost u velikoj meri odredila identitet.

MekKojeva zapaanja tiu se neoekivanog obrta koji se desio poslovnim

ljudima prilikom njihove planinarske ekspedicije na Himalajima. Jedan od njih bio
je i sam autor teksta, koji je imao u planu da sa svojim prijateljem, antropologom,
tokom est meseci obilazi sela na Himalajima i da upozna nove krajeve i kulture.
Nesvakidanji dogaaj o kome je re desio se posle tri meseca putovanja. Glavni
akter ima problema sa zdravljem i strepi da se simptomi bolesti visine ne
pogoraju. Etapa puta koja je pred njima obuhvata prelazak do sela, koji treba

259
Mehanizam izgleda ovako: Iz Mogude je da de se dogoditi X sledi Neizbeno de se desiti Y. Poenta
je da ne postoji nuna kauzalna veza koja bi jedino mogla da opravda logiki sled, ved se ona proizvoljno
izdvaja i naglaava.
260
Prema Bowen McCoy, The Parable of the Sadhu, Harvard Business Review sept./oct. (1983): 103-
108.

147
obaviti u optimalnom momentu zbog opasnosti do kojih moe da dovede otapanje
leda. U tom trenutku jedan od lanova grupe sa Novog Zelanda na ledu nalazi
indijskog sveca, sadua. Donosi ga do dvojice prijatelja, i baca ga njima pred noge.
Sadu je promrzao, skoro go i bosonog. Autor opisuje postupke koje su prisutni
preduzeli kako bi delimino zbrinuli sadua, a zatim su ga, oigledno slabog i
uplaenog, ostavili da sam nastavi put unazad. Kasnije su ovaj zaborav i nemar,
koje su svi doiveli kao uobiajenu i prihvatljivu reakciju, zbog toga to je izgledalo
kao da su pokuali da uine ono to je u njihovoj moi, stigli autora na koga se
pozivamo. U prvi mah, on je ovakvo ponaanje doiveo analognim ponaanju ljudi
u korporaciji. Nebriga je bila prijemiva stvar, briga se nije ni pojavila, kolektiv ju je
odagnao zbog predstave cilja koji je drugaiji, i briga se u tu predstavu ne uklapa.
Bouven MekKoj (Bowen McCoy) pokuava da nas opomene da i u poslovnom svetu
postojimo kao individue i da zaborav u koji smo povodom individualnosti zapali,
moramo da ponitimo. Za to je potrebno najpre izmetanje iz poslovne prakse i
veliki napor.

Zato nam se uinilo da je ovaj tekst paradigmatian, kada hoemo da

govorimo o ugroavanju moralnog integriteta? Najpre, nije se desilo neto to je za
same aktere u trenutku odvijanja radnje bilo oigledno moralno pogreno.
Zapravo, u tom trenutku nije ni dolo do evaluacije na osnovu moralne ispravnosti
kao kriterijuma vrednovanja. Na neki nain je u datim okolnostima u grupi zautala
moralna vlastitost svakog pojedinca. Okolnosti su, oigledno, bile takve da nisu
podstakle oglaavanje zahteva moralnosti. Pogledajmo koje injenice su odredile
okvir odluivanja tako da momenat moralne evaluacije bude prenebregnut.
Planinari su bili na visini od 15 500m, a cilj je bio da stignu do 18 000m. Na osnovu
ranijih iskustava znali su da se simptomi bolesti visine (glavobolja, munina,
oteano disanje) pogoravaju. Akutni oblik ove bolesti u vidu plunog edema, kod
MekKoja pojavio se na proloj planinarskoj ekspediciji ve na visini od 16 500m. U
odmaklom stadijumu bolest bi dovodila do dezorjentisanosti, afazije i paralize.
Svakim vraanjem unazad, rizikovali su da zavre svoje putovanje, jer je to bilo
najvlanije prolee u poslednjih dvadeset godina. Ukoliko bi se prelaz koji je bio
pred njima otopio, ne bi mogli dalje i itav dotadanji trud bio bi uzaludan. Najblie

148
selo iza njih bilo je na dva dana hoda. Zbog toga su i krenuli sa penjanjem tog jutra
u 3.30h. Oseali su da su na izmaku snage. Prvi su krenuli etvoro Novozelanana,
zatim Stiven i MekKoj, iza njih etvoro vajcaraca, a lanovi japanskog
planinarskog kluba jo su bili u svom kampu. Sadua je pronaao Novozelananin i
bacio ga pred noge MekKoju. Bio je ljut i rekao da se oni pobrinu za sadua, poto
imaju nosae i vodia. Stiven i MekKoj obukli su sadua, on se zagrejao i, poto su
Japanci odbili da ga na konju spuste nie do kolibe, erpasi su spustili sadua do
visine od 15 000m. Ostavili su ga kraj osunane stene i pokazali mu kolibu koja je
bila 500m nie. Poslednji put kada su ga Japanci videli ostavili su mu hranu i vodu.
On je bezvoljno bacao kamenje na psa koji ga je uplaio. Planinari ne znaju da li je
sadu preiveo.

U grupi planinara, iji su postupci voeni ciljem dosezanja odreene visine,

svi su na pojavljivanje sadua odreagovali kao na smetnju u odnosu na njihov
primaran cilj, tj. onoliko koliko je trebalo da se ta smetnja ukloni. Niko nije bio
voljan da rizikuje nastavak putovanja i tako obesmisli uloeni trud pomaui
saduu. U ostvarenje cilja u postojeim okolnostima uklapalo se da briga za sveca na
izmaku snage treba da prestane, pa su se planinari utoliko i pozabavili sudbinom
ovog oveka. Njegov fiziki opstanak bio je doveden u pitanje, ali oni to nisu eleli
da uzmu u obzir, zbog toga to bi spasavanje njegovog ivota moglo da ugrozi
njihovu planinarsku misiju. Kako kae MekKoj, Stiven je postao svestan da je svaki
od planinara dao zapadnjaki odgovor na saduovu patnju, obasipajui ga novcem
(hranom i demperima), ime nisu reili osnovni problem261. Upravo taj uvid
doneo nam je odgovor na pitanje sa poetka, naime, zbog ega smo ovaj sluaj
prepoznali kao paradigmatian kada je re o ugroavanju moralnog integriteta.
Drugi, snani vanmoralni interesi nisu dopustili moralnoj vlastitosti da se oglasi, da
prepozna saduovu patnju sa znaenjem koje ona ima, posmatrano iz vizure
moralne evaluacije. Ne samo da nisu rtvovali vanmoralne interese u ime
moralnog razloga, to bi se zahtevalo na osnovu moralnog integriteta pojedinca:
planinari moralni razlog u trenutku postupanja nisu uspeli ni da razaznaju.

261
Upor. McCoy, The Parable of the Sadhu, 106.

149
 Svi uesnici ovog sluaja smatrali su, ipak, da su uinili sve to je bilo u
njihovoj moi. Mogue je da je situacija u kojoj su se nalazili bila stresna u
dovoljnoj meri da je uinila da njihovo odluivanje bude odluivanje pod pritiskom,
koje je kao rezultat imalo pojavu difuzije odgovornosti: svako je mislio da je neko
drugi odgovoran da zaista zbrine sadua, dok je on lino mogao tome samo donekle
da doprinese, bez elje da sazna da li je zaista doprineo krajnjem cilju, a to je
moralo da bude spasavanje sadua. Meutim, niko taj cilj nije prepoznao, pa nije ni
zaloio svoju odgovornost do kraja, kako bi se cilj ostvario. Uinili smo sve je
znailo Uinili smo sve da ne ugrozimo svoju misiju, svoj bazini projekat koji
sadrinski ne odreuje moralni cilj, ve postignue izvan okvira moralnosti, a ne
Uinili smo sve kako bismo zaista spasli ovekov ivot. Iz drugog ugla
posmatrano, uinili smo sve je moglo da znai da, u situaciji tako jakog linog
poriva za ostvarenjem cilja koji je traio dosta truda i iza koga stoji dui period
odricanja, planinari nisu uinili nikakvu tetu saduu. Da li su mu pomogli, i da li su
postupci zamiljeni kao doprinos neodreenom cilju zaista bili doprinos cilju koji
se morao jasno pojaviti?

U svetu biznisa tip reakcije koji smo opisali i mehanizmi odluivanja koji se
tu pojavljuju nisu retkost. Ve je bilo rei o tome da se esto u poslovnim odnosima
nenanoenje tete drugima smatra moralnim minimumom. Da bismo ukazali na
neosnovanost ove norme kao iskljuivog normativnog vodia u poslovnim
odnosima, podsetiemo na znaenje tete (harm) koje iznosi Doel Fajnberg (Joel
Feinberg) i sa tim povezanim ograniavanjem slobode. Fajnberg postavlja princip
tete (harm principle) kako bi obezbedio moralna ogranienja krivinom zakonu,
tako to pokuava da odeli legitimna od nelegitimnih ograniavanja slobode
prilikom nanoenja tete pojedincu. Ovde je instruktivno pomenuti znaenje tete
koje Fajnberg navodi kao normativno, zbog toga to smatra da se normativni
smisao mora uraunati u svaki plauzibilan princip tete: Rei da A nanosi tetu B-
u u ovom smislu u velikoj meri znai rei isto to i A se ponaao neispravno
(wrong) prema B, ili da se prema njemu poneo nepravedno (unjustly)262. To znai

262
Feinberg, Harm to Others, 34.

150
da ponaanje jedne osobe koje je neispravno kri prava koje ima druga osoba. U
veini sluajeva, smatra Fajnberg, neisprano i nepravedno znai tetno, u
pomenutom smislu. ak i u najubedljivijim kontraprimerima neispravno
ponaanje e biti ugroavajue po interes za slobodom263. Iz ovih odreenja jasno
sledi da su planinari naneli tetu saduu zbog moralno neispravnog ponaanja, kao i
to da nenanoenje tete moe biti norma moralnog minimuma ukoliko se ima na
umu jako, normativno znaenje tete. Ukoliko dopustimo da je ponaanje planinara
bilo ispravno, tada odobravamo milosre bez istinske brige da se uini potrebno.
Pomoi drugome znai pruiti mu ono to mu je potrebno264, a preduslov toga je
budnost i jasna percepcija problema o kome se odluuje.

4.2. Saduova pouka: na koji nain sauvati moralni integritet u

poslu?

ak i kada bi takav ovek bio u stanju da se docnije uveri u ono u ta je u

poetku sumnjao, on bi sa onim nainom miljenja ostao ipak nitavko, makar
u pogledu ishoda ispunjavao svoju dunost tako tano kako se samo poeleti
moe, ali bi to inio iz straha ili iz koristoljublja, a bez moralnog uverenja o
znaaju i vrednosti vrenja dunosti.

(Kant, Kritika moi suenja, 330.)

ta bi ovi zakljuci mogli da znae kada je moralni integritet u pitanju? Da li

je mogue ostati dosledan zahtevima ouvanja moralnog integriteta u opisanim
okolnostima? U kom pravcu bi krenula naa razmatranja ukoliko bismo
pretpostavili da je na bazini projekat sadrinski odreen uspehom u poslu? Da li
naa sutinska zainteresovanost za realizaciju takvog cilja moe da bude bazini
projekat? Da li je mogue stremiti ostvarivanju cilja koji definie bazini projekat i

263
Ibid., 35.
264
Prema svedoanstvima antropologa, Bumani su znali da se vrednost nekog dara odreuje potrebom
onoga kome se daje. Dakle, treba ispravno odabrati ono to je najpotrebnije, a ne ono to je najlake
dati, tako da princip razmene sledi maksimu: Ne daje se meso oveku koji ima punu posudu. O moralu
Bumana vidi u George Silberbauer, Ethics in small-scale societies, in A Companion to Ethics, ed. Peter
Singer (Oxford: Basil Blackwell, 1991): 19-25.

151
ukoliko bi okolnosti zahtevale da prihvatimo ono to je u etikoj teoriji u stvari
nemogue: da cena za to bude na moralni integritet?

Bazini projekat koji je postavljen mimo moralno ispravnih sadraja mogao

bi da znai ostvarivanje profesionalnog integriteta ali samo u okvirima stockholder
teorije. Koncept drutvene odgovornosti podrazumeva drugaije postavljen cilj
biznisa, kojim se uraunava dimenzija moralnog. Kako se ne bi desilo da menjamo
istinsku brigu za milosre, istinsku pomo za parcijalne, zamiljene, doprinose
takoe imaginativnom cilju, moramo poi od zahteva moralnog integriteta i filtera
moralne evaluacije. Ako tako uinimo, parabola o saduu ne izgleda kako ju je
MekKoj opisao, niti, iz iste pozicije, odluivanje u biznisu dospeva do zaborava
etikih vrednosti. Moralni integritet kao vrednost postavlja imperativ primata
moralnih vrednosti, i taj diktat se, kao to smo se u izvesnoj meri i uverili, isplati.
Moralni integritet za nas treba da ima jo veu vrednost na podruju kome je
imanentno da izvorno ne razume vrednosti koje se ne mogu razmenjivati. Ovo
treba povlai potrebu da se za tu vrednost brine, da se ona neguje, na nju obrati
panja, jer nas je ilustracija o saduu uverila u injenicu da spontano poslovno
ponaanje, odreeno osvarivanjem poslovnog cilja, ide u pravcu prenebregavanja i
zanemarivanja vrednosti koje nisu instrumentalne i, nezavisno od insistiranja na
okviru poslovne etike, ne definiu poslovnu praksu. Za sada, izgleda da se, tipski,
izdvajaju dve krajnosti, tj. situacije koje na moralni integritet dovode u specifian
poloaj. Naime, jedna krajnost bi bila situacija nehata, nemarnosti kada je re o
dunosti da se pomogne drugome i lakog osloboenja od moralne krivice u
paraboli o saduu. Druga krajnost bi mogla da se povee sa situacijom pacifiste koji
principijelno zabranjuje ubistvo, ak i u samoodbrani. Obe ove situacije specifino
se odraavaju na moralni integritet pojedinca, jer je on svojim odreenjem
sutinski upuen na samo jezgro linosti. Ove situacije vidimo kao krajnosti zbog
toga to prva uopte ne ugroava ovekov fiziki opstanak, a druga ga direktno
ugroava, mada obe moralni integritet ispostavljaju kao centralnu vrednost u
etikoj analizi. Prva situacija deluje gotovo banalno, a druga fatalno, ukoliko
gledamo jedino iz perspektive moguih posledica. Videli smo da je teta,
posmatrano iz ugla njenog normativnog smisla, u paraboli o saduu takoe

152
oigledna. U poslovnoj praksi ove krajnosti imaju svoje pandane, koji su osnov
klasifikovanja situacija u kojima je moralni integritet ugroen, pa e o tome biti
vie reeno neto kasnije.

4.3. Ispunjavanje obeanja i briga za potovanje moralnog integriteta

Na koji nain zamiljamo ouvanje moralnog integriteta u okolnostima koje

su definisane tako da idu na ruku njegovom ugroavanju? Uinilo nam se da je taj
mehanizam najbolje preispitati u okolnostima svojstvenim situacijama
jednostranih, tj. neuspenih ili neiskrenih, lanih obeanja. Zbog ega bismo se u
poslovnoj etici ravnali prema vrednosti moralnog integriteta? Zbog ega bismo u
poslu insistirali na potovanju moralnog integriteta? Ova pitanja u mnogim
aspektima imaju teinu kao i pitanje Zbog ega bismo zaista odrali obeanje koje je
u odreenim okolnostima bilo potrebno da damo?, kojim dovodimo u pitanje snagu
etike teorije. Problem obeanja je u istoriji etike esto privlaio panju
teoretiara. Na ovom mestu ne postoji potreba da razmatramo razliita stanovita
sa tom temom. Nama je ovde vano da problem obeanja dovedemo u kontekst
poslovne etike, da govorimo o jednom njegovom aspektu koji je prvenstveno
aspekt primene, a ne analize optih etikih postavki, ukoliko je to mogue odvojiti.
O tome koliku panju iskreno i ispunjeno obeanje zavreuje kada je re o
poslovnim transakcijama, ve je bilo rei u analizi poverenja kao bazine etike
vrednosti poslovanja. To je ujedno jedan dodatni podstrek za paralelu odranja
obeanja i potovanja moralnog integriteta. Kako bismo opravdali ovakvo
povezivanje obeanja i moralnog integriteta, ovde emo se pozabaviti jo jednim
primerom. Oekujemo da e analiza ovog primera i uvoenje pomenute paralele
doprineti pojanjavanju zakljuaka koji se tiu normativnog statusa moralnog
integriteta u poslovanju.

Nansi auber (Nancy Shauber)265 predlae da razmotrimo primer osobe

koja je obeala da e svirati klavir. Da li bi ona trebalo da nastavi da veba da svira
klavir ak i ako izgubi interesovanje da postane pijanista i taj joj je cilj stran?

265
Schauber, Integrity, Commitment and the Concept of a Person, 128.

153
Pritom ne mislimo da cilj postaje stran iz perspektive bazinog projekta ili ID
obaveze koju izneveravamo, ve iz perspektive karaktera nae moralnosti. Ukoliko
odustane, da li tu osobu moemo smatrati osobom koja ima moralni integritet? Ova
tema postavlja u centar razmatranja o konceptu osobe, njenim ID obavezama i
posledicama koje zakljuci o tome imaju na koncept moralnog integriteta. Detaljno
smo se time bavili. Novina koju autorka auber iznosi jeste distinkcija izmeu
pasivnih i aktivnih obaveza, gde postoji jasno odreenje obeanja kao aktivne
obaveze. No, kada je re o moralnom integritetu, miljenja smo da ova distinkcija
ne pomae, jer se ini da moralni integritet predstavlja snagu neije moralnosti
koju ova distinkcija ne odreuje.266 Autorka ipak smatra da je moralni integritet
istrajnost u ime principa vrline, to je identino sa moralnou uopte, a to je
obaveza prema onome to je najbolje ili to izgleda da je najbolje267. Dakle, ne
postoji jednom za sva vremena odreen sadraj naih stremljenja: moralno
odluivanje zahteva promiljanje i imaginaciju kojom uspevamo da se pripremimo
za uee u deavanjima u realnom svetu. Moralni integritet zarobljen u
okamenjenoj formi, bez stalnog prilagoavanja onome to je istinski predmet nae
brige i obaveza teko bi bio interesantan ili stvar za divljenje268. Dakle, osoba
moe da prestane da brine i ima obavezu prema postupcima koji bi joj omoguili
uspenu karijeru pijaniste. Razloga za to je mnogo. Neki bi mogli da budu
nemotivisanost za uenje, velika neizvesnost uspeha, lenjost i lako odustajanje od
cilja. Naravno da se moe dogoditi i deava se da usled razliitih okolnosti ne
odrimo svoje obeanje ili da je neko ve u samom inu davanja obeanja inicijalno
zaloio neiskrenost. Ali to ne znai da takvi postupci ne predstavljaju moralne
greke i da nisu neispravni. Nabrajanje razloga je deo realnog opisa onoga to se
zaista deava, ali ini se da u ovoj realnoj postavci nedostaje takoe jako realan,
odreujui momenat etike analize u ijem se srcu odvija pomenuto razmatranje, a
to je normativnost. Naime, miljenja smo da je, kada je re o obeanju, a zatim i o

266
Na to su ukazali i kritiari auberove, poput Damjana Koksa (vidi u Cox, La Caze, Levine, Should we
strive for integrity, 12.).
267
Shauber, Integrity, Commitment and the Concept of a Person, 120.
268
Ibid., 122.

154
moralnom integritetu, dolo do previda normativnog elementa. Na to bi nas
opomenulo i prosto podseanje na Kantovo uvoenje u problem laganja269 u vezi
sa obeanjem. Da li neko treba da obea da e vratiti novac, kako bi uopte i traio
pozajmicu, ukoliko zna da novac ne moe da vrati? Da li neko treba da obea da e
istrajno vebati da svira klavir u svetu koji nosi u velikoj meri predvidivu
mogunost promene kada je re o toj elji? Da li moemo, u etikom smislu,
obeanje da veemo za elju ili samo za htenje?

Miljenja smo da je u pomenutom primeru besmisleno davati obeanje, jer

je primer koncipiran tako da je obeanje proisteklo mnogo vie iz elje nego iz
htenja. Ukoliko je volja za svoj odredbeni razlog imala elju, onda nismo na
podruju moralnosti. Nansi auber kao da ne uvia u emu je sutina problema
obeanja, iskazana u uvenoj Ostinovoj i Serlovoj analizi, koje jasno ukazuju na
injenicu da je tu napravljen prelaz sa injenica ka normativnosti.

injenica da se moralnost vezuje za htenje, ne znai automatski da smo

rigidno vezani za, jednom za sva vremena, dati sadraj. Ali znai da moralnost u
principu zahteva posveenost moralnom zakonu koji je odredbeni razlog volje.
Jedino tako iskrenom obeanju i moralnom integritetu ne oduzimamo bazini
poloaj koji im u smislenom okviru moralnosti pripada. Dakle, kao to treba
ispunjavati obeanja, tako i treba potovati moralni integritet: to je credo poslovne
etike proistekao iz njenog etikog i, po naem uverenju, deontolokog porekla.
Jedan od razloga je u apriornosti osnovnih etikih principa, a ex post facto se mogu
analizirati samo pojedinane situacije i njihova moralna ispravnost. Kriterijum
vrednovanja je a prioran, a vrednosti koje su u samom srcu etike teorije su
apsolutne. Moralni integritet smo zato i definisali kao moralnu vlastitost kojoj smo
pridodali jedino negativan, ograniavajui, momenat kada je sadraj u pitanju. Bili
smo svesni injenica koje odreuju prirodu etike, a cilj nam je bio da moralni
integritet istaknemo kao bazinu etiku vrednost.

269
Kant, Zasnivanje metafizike morala, 36- 37.

155
 4.4. Studija sluaja

4.4.1.Mesto koje pripada studiji sluaja

Etika se kroz istoriju problema menjala metodoloki, u razliitoj meri

priznavajui znaaj pojedinih metoda. Uzrok tome jeste istorijsko-filozofski okvir u
koji su smetene teorije i razmatranja, kao i priroda predmeta na kome je u
istraivanju akcenat. Kazuistika je imala razliit status, pa tako veliki filozofski
sistemi nisu imali previe simpatija za njenu primenu. U dananjoj filozofiji kao i u
drugim oblastima, kazuistika se pojavljuje u novom ruhu, kao studija sluaja (case
study approach). Kakvo je njeno mesto?

Sluaj predstavlja paradigmatian dogaaj koji je jednostavan, zamiljen ili

stvaran, i koji jasno prikazuje odreenu moralnu dilemu. Problematino je ta
znai paradigmatian sluaj i na koji se on nain odnosi prema normi, da li je ve
sadri? Takoe, sluaj moemo da izlaemo sa namerom da nam poslui kao
primer ili kontraprimer, kao tipski sluaj ili presedan.

Moralne dileme koje nas na ovom mestu zanimaju tematski su vezane za

podruje poslovne etike. Poslovna etika je iz vie razloga pogodna za primenu case
study pristupa. U poslu postoji izraen zahtev za fleksibilnou; retko se donose
odluke u istim situacijama, dakle prosto formalno. Od aktera se trai niz vetina:
moraju da budu sposobni da iznova sagledavaju situaciju, da promiljaju
ukljuujui nove elemente (ono to je postalo bitno), paljivo procenjuju, odluuju i
delaju. Reklo bi se da je biznis podruje na kome se jasno vidi sva kompleksnost
procesa odluivanja. Ono to odluivanje ini naroito kompleksnim u ovom
podruju jeste stalni dinamizam inputa. Istraivanja u oblasti teorije odluivanja su
jasno ukazala na nemogunost formalizacije tj. matematizacije ovog procesa, pa je
kod znaajnog broja autora orjentacija preokrenuta ka pokuaju uspostavljanja
kvalitetnog procesa deliberacije. Osnovna garancija uspenosti procesa
deliberacije jeste kvalitetan proces javnog razmenjivanja stavova uz promiljanje.
Tako neto je na delu u analizi sluaja, koju primenjuje poslovna etika, a centralni
problem moe se shvatiti kao problem odluivanja. Na tom podruju sled koraka je
sledei: posle opisa (iznoenje injenica uz pozivanje na relevantne izvore, ukoliko

156
se radi o neemu to se zaista desilo), potrebno je ralaniti sluaj, sa ciljem da se
jasno prikae sukob, izvor dileme. Potrebno je da razaznamo princip koji stoji u
pozadini, a zatim da pokuamo da predvidimo posledice njegove primene. Mi
nemamo matematiki precizno razraeno objanjenje na koji nain zakljuke do
kojih smo doli analizom pojedinanog sluaja moemo primeniti na druge
sluajeve, tj. klasu sluajeva. Na isti nain ne znamo koji to kriterijum slui da
odredi klasu. I to nije sluaj samo zbog dobro poznatih tekoa svojstvenih
generalizacijama uopte, ve i zbog prirode odluivanja sa kojim se, u sferi biznisa,
hvatamo u kotac. Tu se radi o specifinom dinamizmu, o promenama i
inovacijama koje se deavaju u hodu i njima svojstvenoj nejasnoj i lako
promenljivoj, fleksibilnoj, granici izmeu bitnog i nebitnog. Vano je da nam
razmatranje sluajeva pomogne da iznesemo pravac razreenja, i na taj nain
olaka etikim principima da isplivaju na povrinu i oprobaju svoju snagu na
konkretnom primeru. U tom smislu, analiza sluaja jeste dobrodola, jer se u etici
bavimo ljudskim postupcima. ini se da bismo mogli odrediti dve stvari u kojima
nam je case study znaajan: jedan je pokazivanje snage i osnovanosti etikih
stavova (za to je potrebna dobra argumentacija) na konkretnom primeru, a drugi
je kristalizacija i formiranje stavova kojima e analiza, kao podsticaj, primer ili
kontraprimer, posluiti. Analiza sluaja je veba promiljanja, imaginacije i
empatije, praktine mudrosti (fronesis) u kojoj je zaloen momenat primene. To
znai da umemo da mislimo, da znamo da prepoznamo neto kao primer
odreenog optijeg principa i da sagledavamo viedimenzionalnost problema. Iza
toga, pokuavamo da reenje primenimo. iva diskusija ukazae na momente koji
su nam bili skriveni, tako da case study uvodi u proces dolaenja do reenja,
egzegezom i u praksi.

4.4.2.Predlog tipologije sluajeva

Postoje razliiti pokuaji klasifikacije sluajeva u poslovnoj etici. Na primer,

predlog je da se kao osnov klasifikacije upotrebe rezultati empirijskih istraivanja
u SAD-u. Ukratko, ovi rezultati govore o tome da su, meu nemoralnim radnjama
najei: laganje nadreenih (45%), krivotvorenje dokumentacije (36%),
zloupotreba alkohola i lekova (36%), sukob interesa- podmiivanje (34%), pljaka

157
ili kraa (27%), konstantno primanje poklona (26%)270. Neki autori po osnovu tih
rezultata klasifikuju sluajeve i kao najtipinije navode271: sukob interesa,
potenje i iskrenost, komunikaciju i poslovne odnose. Ili, polazi se od najveih
izazova koji su pred menaderima, i oni se identifikuju kao kljuni problemi
poslovne etike 272 : podmiivanje, prisila (pretnja), obmanjivanje, kraa,
nepravedna diskriminacija. Po analogiji sa prethodnim, ovi bi se rezultati mogli
upotrebiti za klasifikaciju, a u velikoj meri bi se ove dve podele preklopile.

Nama nisu od pomoi ovakve klasifikacije, ak su za predmet naeg

razmatranja spoljanje, irelevantne. One bi mogle biti od koristi kao kompromisna
preica za delimino upuivanje u optu problematiku poslovne etike. Na ovom
mestu emo predloiti model podele sluajeva u kojima jasno dolazi do
ugroavanja moralnog integriteta, ili ih mi kao takve prepoznajemo. Kao predlog
bazine tipologije izneemo tri osnove za klasifikaciju:

1. Najpre, u biznisu je potrebno da odgovorimo na pitanje da li ugroavanje

moralnog integriteta dovodi u opasnost profit kompanije ili ne? Ukoliko
je osnov za klasifikaciju uticaj ugroavanja moralnog integriteta na
ekonomske parametre, klasifikaciju ine:
a) sluajevi u kojima je ugroen moralni integritet, ali se to ne
odraava na profit (deava se u poslovnom okviru koji nije
ugroen);
b) sluajevi kod kojih se ugroavanje moralnog integriteta
odraava na profit (ugroava poslovni okvir);
2. S obzirom na prirodu odnosa i poloaj ugroenih i onih koji su nosioci
pritiska u lancu odluivanja, razlikujemo sluajeve ugroavanja
moralnog integriteta koji se tiu:

270
Prema Ferrell, Hirt, Business: A Changing World, 59; podaci se odnose na 1997. godinu, a procenti
izraavaju koliko radnika od ukupnog broja poini dati prekraj.
271
Vidi u Kristijan Krka, Uvod u etiku i korporacijsku drutvenu odgovornost (Zagreb: Mate, 2007), 226.
272
Fritzsche, Business Ethics, a Global & Managerial Perspective, 11; Steven Brenner and Earl Molander,
Is the Ethics of Business Changing?, Harvard Business Review jan-feb (1977): 63.

158
 a) sukoba unutar pojedinca: da li je to bekstvo od slobode?
Opti problem postavljamo sa stanovita mogunosti odricanja
integriteta; naroito provokativno bi bilo ukoliko izaberemo
da to bude menader. Ima li on pravo (ili, moe li samog sebe
da blefira, kada je re o odluci da se lini integritet upropasti?)
da bude suveren, u smislu Nozikovog prava na suverenitet koji
se tie potpunog vlasnitva nad samim sobom?273
b) sukoba predstavnika nieg i vieg poloaja (zahtev koji dolazi
odozgo, a osmiljen je tako da ugroava moralni integritet
zaposlenog, koji je ve u poslu ili mu se nudi prilika).
c) pokuaja instrumentalizacije moralnog integriteta (ponudom
kupovine pristanka na upropatavanje moralnog integriteta:
podmiivanje; lobiranje). Ovde bi podela mogla da bude
tehnika (da prati podelu na interesne grupe) ili bi, to bi bilo
optimalno reenje, mogla da bude sutinska, tj. da prati
odreenje moralnog integriteta.
3. S obzirom na unutranji motiv koji je u osnovi ugroavanja MI
razlikujemo:
a) ugroavanje kao posledicu sukoba sa zahtevima
integriteta profesije;
b) ugroavanje kao posledicu sukoba dunosti, tj. proizalo iz
sukoba sa zahtevima bazinog projekta koji ne odreuje
moralni sadraj;
c) ugroavanje kao posledicu zanemarivanje zahteva
moralnosti.

273
Potrebno je sagledati implikacije stava o pojedincu kao suverenu, naroito naglasiti Singerov prigovor
oko nepostojanja pozitivnih dunosti, i razmotriti ta to u kontekstu poslovnih odnosa znai, kakvo je
mesto pozitivnih dunosti u tom smislu.

159
Tabela 1. Tipologija sluajeva ugroavanja moralnog integriteta (MI) u sferi biznisa,
sa predlogom primera iz prakse
OSNOV LANOVI TIP PRAKSE PRIMER
KLASIFIKACIJE KLASIFIKACIJE PRAKSE- SLUAJ
A: UTICAJ NA 1. ugroavanje MI insider- trading trgovina
EKONOMSKE koje utie na akcijama Din
VREDNOSTI ekonomske Fudsa (Dean
vrednosti Foods) i Cloroksa
(Clorox)
2. ugroavanje MI odluka koja sluaj
koje ne utie na dovodi do menaderska
profit ugroavanja MI dilema
je indiferentna u
odnosu na profit
B: NEJEDNAKA 1. zloupotreba pritisak upuen industrijska
MO U ODNOSU moi od strane strani koja je u pijunaa: sluaj
ZAPOSLENI- radnika podreenom trojanski konj
POSLODAVAC 2. zloupotreba poloaju kako bi zahtev za
KAO UZROK moi od strane se ostvario lini prikrivanjem
UGROAVANJA poslodavca interes ili stekla informacija i
korist whisle-blowing:
zahvaljujui sluaj elinder
asimetriji moi (Challenger)
C: PRIRODA 1. ugroavanje MI lairanja kako bi Falsifikovanje
UNUTRANJEG usled neuspeha se stekao utisak podataka kako bi
MOTIV KOJI JE da se izae u ostvarivanja se ostvarili
UZROK susret poslovnih zahtevi posla:
UGROAVANJA zahtevima standarda sluaj Bopal
profesije
2. ugroavanje stavljanje sluaj Dorda iz
kao rezultat vanmoralnog Vilijamsovog
konflikta interesa ispred primera

160
 dunosti zahteva
moralnosti u
situaciji kada
postoji sukob
izmeu njih
3. ugroavanje MI razliite prevare Sluaj Ford Pinto
usled i podmetanja bez
zanemarivanja ikakvog
moralnih osvrtanja na
zahteva moralne zahteve

Pre nego to pristupimo analizi, napomenuemo da je ova tipologija

predlog, koji bi daljim razmatranjem mogao da bude dopunjen. Jedan sluaj
mogue je pratiti kroz svaku od tri klasifikacije u tipologiji. Mi smo kao predlog
izneli primer sluaja, za koji smo smatrali da je paradigmatian i da na jasan nain
ukazuje na karakteristike klase sluajeva. Tabela 1. prati predlog takvih primera.
Kako bismo upotpunili prikaz tipologije, izneemo kratak opis svakog
pojedinanog sluaja iz tabele, sa upuivanjem na detaljnije podatke o sluaju.
Napominjemo da imamo elju da iznesemo potrebna pojanjenja, a ne da iscrpno
analiziramo svaki sluaj.

A1. Sluaj Din Fuds i Kloraks (Dean Foods Co. & Clorax Co.): radi se o
aktuelnom sluaju insajder trejdinga o kome piu znaajni svetski mediji. U
trgovinu akcijama iz pozicije insajdera ukljueni su investitor Karl Ajkan (Carl
Icahn), kladioniar Bili Volters (Billy Walters) i profesionalni golf igra Fil Mikelson
(Phil Mickelson). Sutina insajder trejdinga jeste iskoriavanje informacija koje
javno nisu dostupne kako bi se trgovalo akcijama javnih kompanija, to je
nepoteno prema investitorima kojima takve informacije nisu dostupne.
Zahvaljujui tome, mogue je strateki uticati na vrednost akcija. U jednom danu
vrednost akcija Din Fudsa i Kloraksa pala je za vie od 8%. Meu ekonomskim
strunjacima su podeljena miljenja o tome da li insajder trejding utie na

161
smanjivanje sveukupnog ekonomskog rasta ili podsticajno utie na deavanja na
tritu.

A2. Sluaj Menadarska dilema274: Na koktelu su se okupili predstavnici

konkurentskih firmi. Jadan od vodeih menadera kompanije saznaje da njegove
kolege u drugim firmama imaju daleko veu platu a skromnija angaovanja, uz
bolje definisane zahteve i vie saradnika. Jedan kolega iz konkurentske firme
otkriva mu da kod njih postoji potreba za jo jednim menaderom. Govori mu da e
mu na recepciji ostaviti koverat u kome su uputstva za poslovni intervju, na
osnovu kojih e sigurno on postati najpoeljniji kandidat. Mnogo je rizika i
sumnjivih motiva prisutno u ovoj ponudi. ta treba menader da uini i na osnovu
ega treba da donese odluku?

B1. Sluaj Trojanski konj: Radi se o sluaju industrijske pijunae. Ova

praksa inae podrazumeva raznolike aktivnosti koje imaju za cilj da otkriju
poslovne tajne konkurenata. Informacije koje su na meti kradljivaca tiu se detalja
o proizvodu i tehnologiji. U eri u kojoj ponuda sirovina i tehnoloke mogunosti
nisu presudni za pobedu na tritu, ve su to ljudski resursi, sve uvanija tajna su
tehnike menadmenta i strategija rukovoenja ljudstvom. Kraa stratekih
informacija moe biti rezultat dobro osmiljenog lukavstva, kao to je to u sluaju
trojanca, izdaje, krae, korupcije ili provale, a moe biti posledica drugih ljudskih
slabosti, kao to su nemar, povrnost, nepromiljenost, dokazivanjem sujete
motivisano savetovanje ili prosto hvalisanje. Sluaj Trojanski konj okupio je
predstavnike dvadesetak izraelskih firmi, meu kojima operatere mobilne
telefonije, uvoznike polovnih automobila i satelitske TV stanice. Oni su unajmili
programera u Engleskoj, kako bi imali neprimeen pristup informacijama o
poslovanju konkurentskih firmi. Programer je njihovu zamisao realizovao tako to
je osmislio specijalni raunarski virus, tzv trojanac, koji je zatim e-mailom poslat
konkurentima.

274
Ideju za ovaj sluaj dugujemo Smilji Rakas (Smilja Rakas, Uvod u poslovnu etiku (Beograd: Megatrend,
2006), 188.).

162
 B2. Sluaj elinder: Ovaj sluaj, kao i osnovne pretpostavke i moralne
dileme prakse uzbunjivanja detaljnije e biti obraeni. Za sada je dovoljno da
uputimo na par vanih injenica o sluaju. Inenjer Roder Bojsdoli (Roger
Boisjoly) ukazao je na to da lansiranje atla nije bezbedno, jer postoje problemi sa
mehanizmom O-prstena. Promocija sile i moi SAD-a bila je vanija za odluku o
lansiranju od upozorenja odgovornog inenjera. eliner je 28. januara 1986.
godine eksplodirao, 76 sekundi nakon lansiranja. Poginulo je sedam lanova
posade. Bojsdoli se povukao iz Morton Tiokola (Morton Thiokol) nakon optubi za
iznoenje poverljivih informacija u javnost, iako je 1988. dobio nagradu za
doprinos slobodi nauke i visok stepen odgovornosti u poslovnom ponaanju.

C1. Sluaj Bopal: Potvrda o pogubnosti kontakta vode i otrovnog gasa

metilizocijanata postala je oigledna u najveoj ekolokoj katastrofi. Sluaj
vezujemo za, sada zloglasnu, firmu Junion Karbajd (Union Carbide). Kada je velika
koliina vode dospela u rezervoar MIC 610, metilizocijanat je poeo da curi.
Obaveten je rukovodilac, ali on tome nije pridao vanost, niti je odreagovao. On je
zanemario injenicu o jaini i razornosti otrovakakav je metilizocijanat. Usled
izlivanja 40 tona ovog gasa, umrlo je oko 4000 ljudi, dok su posledice po ivi svet
nesagledive. Mnogo puta se nadleni u firmama ponaaju tako da zanemaruju
injenice koje ponekad dovedu do realizacije najpesimistinijeg scenarija. Podaci o
koncentraciji aflatoksina u mleku i zagaivaa u vazduhu u mestima gde su
smetena ogromna hemijska postrojenja, samo su primer veoma estih prikrivanja
ije posledice nekad uspevaju da ostanu zatakane.

C2. Sluaj Dord: Mislimo na Dorda iz Vilijamsovog primera, o kome je

bilo rei detaljno. Naravno, ovde se radi o jednom primeru trade-off sluaja, u
kome bi Dord sledio scenario odluke da prihvati posao, uprkos ugroavanju
svojih bazinih uverenja. Pretpostavka je da su sve dostupne opcije poznate i da se
napor odluivanja sastoji u vaganju prednosti i nedostataka svake od njih.

C3. Sluaj Ford Pinto: I pored toga to je bilo poznato koji su nedostaci
tehnikih reenja upotrebljenih za izradu ovog automobila, on se naao u prodaji.
Eksplozije sa fatalnim posledicama bile su sasvim oekivane. Ipak, rukovodstvo

163
kompanije pribeglo je prostoj cost-benefit analizi, u kojoj su se kao stavke meu
drugima pojavili oekivani trokovi suenja i trokovi za pretrpljeni strah ili nanet
bol. Ove trokove sameravali su kroz istu jedinicu mere, a to je novac. Iako su
ljudski ivoti bili u pitanju, ljudi koji su bili odgovorni za donete odluke ponaali su
se slino pljakaima banke, koji, procenjujui koliko e leati u zatvoru, odlue da
naprave prekraj i odlee kaznu, jer im se isplati da ostatak ivota provedu kao
bogati i bezbrini ljudi.

Svaki sluaj iz tabele predloen je zbog toga to je u situaciji koju opisuje

jasno uoena problematika ugroavanja moralnog integriteta, gde bi prethodno
izloena etika analiza mogla da ima svoju primenu. Tim kriterijumom prepoznati
sluajevi tiu se standardnih iskuenja poslovnog sveta, a to su podmiivanje,
konflikt interesa, uzbunjivanje (whisle-blowing), insider trading. Predlog za analizu
sluajeva podrazumeva da se najpre pojasni zato odreeni sluaj predstavlja
primer analize centralne tematike rada i da se naglasi momenat moralnog sukoba.
Uopteno, analiza bi trebalo da ukae na opravdanost pretpostavke o moralnom
integritetu kao sutinski moralnom elementu sa kojim etika ulazi u biznis, i
predstavlja element koji odoleva i treba da odoleva jakim i dominantno
instrumentalnim silama koje odreuju klimu biznisa. Predloili smo sluajeve koji
su dobro poznati u praksi poslovne etike. Njihova analiza ukazuje na injenicu da je
u poslovnom svetu veoma znaajno prepoznavanje problemskih situacija u kojima
postoji pokuaj da se ugrozi moralni integritet.

U okviru naeg rada analiziraemo sluaj ugroavanja moralnog integriteta

koji smatramo paradigmatinim, i koji bi mogao nai svoje mesto u svakoj od tri
predloene klasifikacije. To je primer prakse uzbunjivanja koji se tie sudbine
inenjera Robera Bojsdolija. Analiza ovog sluaja trebalo bi da deluje kao
podstrek daljim analizama predloenih i nekih drugih sluajeva iz poslovne prakse,
zbog toga to je prvi korak ka optimalnoj praktinoj reakciji transparentno
ukazivanje na problem.

164
 4.4.3.Uzbunjivanje kao paradigmatian sluaj ugroavanja moralnog
integriteta275

Uzbunjivanje predstavlja problem koji je mogue analizirati iz razliitih

aspekata. Na cilj je da ga prvenstveno posmatramo iz domena poslovne etike. U
tom kontekstu uzbunjivanje je problem za volju pojedinca, bilo na nivou
odluivanja ili na skromnijem nivou. Takoe, uzbunjivanje dovodimo u vezu sa
problemom sukoba interesa, kao jedan poseban oblik ove ire teme. Na prvi
pogled, etiar zapaa tenziju na nivou vrednosti (izmeu intrinsine i
instrumentalne) i na nivou dunosti (bilo da je re o sukobu, ili, bolje reeno,
mimoilaenju dunosti i prava ili konfliktu savrene i nesavrene dunosti, ili
dunosti prema sebi i dunosti prema drugima). Problem uzbunjivanja moemo
analizom locirati meu ovako skicirane etike napetosti, jer ga je mogue opisati
preko ovih dihotomija. ini se da bi analitiki napor u vezi pomenute teme doveo
etiara do kljunih pitanja koja definiu okvir poslovne etike kao jedne oblasti
primenjene etike. To je ono to razmatranje etikog aspekta uzbunjivanja ini
veoma interesantnim i znaajnim, kako za nekoga koga zanima uspeno
poslovanje, tako i za etiara, koji je naelno zainteresovan za dobro, ispravno,
vrlinu i ono to treba da bude sluaj.

U redovima koji su pred nama pokuaemo da blie odredimo sam pojam

uzbunjivanja, kao i najznaajnija pitanja koja on pokree. U meri u kojoj se budemo
bavili razmatranjima vezanim za vrednosti i dunosti, teorijska pozadina naeg
istraivanja definisana je renikom Kantove etike. Teko bi bilo zamisliti etiku
analizu koja od kantovske tradicije nije preuzela barem renik, ak i ukoliko ne
podrava Kantove stavove. Drugim reima, etika je definisana Kantovim
terminima. Pored ove skromne ambicije, na cilj je da uzbunjivanje pokuamo da
smestimo u okvir uverljivog etikog opravdanja. To znai da problem moramo
detaljno da prikaemo, u skladu sa relevantnim zahtevima etike analize. Nakon
275
Tekst ovog poglavlja je u neto izmenjenom obliku izlagan na Drugoj meunarodnoj konferenciji
Education and Employement Oportunities for Entrepreneurs 2013. i objavljen kao tekst pod naslovom:
Katarina Majstorovid and Albina Krumova, What Does It Mean to Blow-The-Whistle: Ethical Approach,
Employment, Education and Entrepreneurship (2013): 329-346.

165
toga biemo u stanju da uoimo koji je nain opravdanja najprimereniji problemu.
Krenimo u susret izazovu!

4.4.3.1.ta je to uzbunjivanje?

Poeemo od elementarnog, renikog odreenja uzbunjivanja. Prema

Vikipediji termin uzbunjiva (whistle-blower) dolazi od zviduka (whistle), kojim
se ukazuje na nezakonitu ili prljavu igru. Ameriki graanski aktivista, Ralf Nader
(Ralph Nader) skovao je ovu frazu ranih 1970-ih, kako bi izbegao negativne
konotacije prisutne u drugim reima, kao to su `dounik` i `varalica`. Veina
uzbunjivaa su interni uzbunjivai, koji prijavljuju nedolino ponaanje zaposlenog
kolege ili pretpostavljenog unutar svoje kompanije. Jedno od najzanimljivijih
pitanja u vezi sa internim uzbunjivaima je zato i pod kojim okolnostima e ljudi
delovati kako bi se na licu mesta zaustavilo nelegalno ili u drugom smislu
neprihvatljivo ponaanje ili e takvo ponaanje prijaviti. Ima razloga da verujemo
da je vea verovatnoa da e se ljudi pokrenuti na akciju u vezi neprihvatljivog
ponaanja unutar organizacije ukoliko postoji albeni sistem, koji predvia ne
samo opcije, odreene planiranjem i kontrolom u organizaciji, ve omoguava i da
izbor odreene opcije bude apsolutno poverljiv. Eksterni uzbunjivai (external
whistleblowers), meutim, izvetavaju fizika ili pravna lica van firme o nedolinom
ponaanju. U ovim sluajevima, zavisno od znaaja i prirode informacije,
uzbunjiva moe o nedolinom ponaanju da izvesti advokata, medije, agencije
koje kontroliu sprovoenje zakona ili druge lokalne, dravne ili savezne agencije.
U nekim sluajevima se eksterno uzbunjivanje ohrabruje ponudom novane
nagrade.276

Na osnovu ove naznake uoavamo nekoliko elemenata vanih za odreenje

pojma uzbunjivanja. Najpre, 1) uzbunjivanje predstavlja reakciju na ponaanje koje
se smatra nezakonitim, nemoralnim ili tetnim. Vano je da 2) postoji namera da se
takvo ponaanje sprei ili zaustavi i da onaj koji se odlui na uzbunjivanje svoj
postupak i preduzima sa ciljem da neispravnu praksu sprei. Dalje, 3) uzbunjiva

276
http://en.wikipedia.org/wiki/whistleblower.

166
moe biti na razliite naine motivisan da zaduva u pitaljku. I najzad, 4) on moe
uzbunjivati blisko, interno okruenje, gde jo nije u pitanju alarmiranje javnosti i
gde postoji mogunost za reakciju ukoliko za to postoji volja, ili moe da alarmira
iru javnost udarajui na sva zvona. Pozabaviemo se detaljnije svakim od ovih
elemenata.

Ad 1. Uzbunjivanje je reakcija na nezakonito, nemoralno ili tetno ponaanje.

Najpre, im je potrebna reakcija, to znai da ne postoji opteprihvaen stav o tome
da treba da se reaguje na takvo ponaanje. Naprotiv, veina aktera koji su na neki
nain ukljueni ili su upoznati sa datom praksom, ne smatra da je potrebno
reagovati. Razlozi tome mogu biti viestruki. Faktor neznanja igra svakako
odreenu ulogu. Moe da se desi da su oni koji su na viim poloajima daleko
upueniji u relevantne injenice i okolnosti koje su im dostupnije, a vrlo esto ih
oni direktno kreiraju. Onaj koji se odlui da zaduva u pitaljku mora sa pravom da
smatra da je praksa koju eli da sprei nezakonita, nemoralna ili tetna. Na koji e
nain on uspeti da potkrepi tu ocenu ukoliko mu informacije, na osnovu poloaja
koji zauzima u firmi, nisu dostupne? On bi, pre nego to odreaguje, mogao da
pokua da se konsultuje sa nekim, ali ta je situacija veoma problematina. Naime,
okruenje moe biti korumpirano, i u tim okolnostima je veoma opasno
konsultovati se. Sa druge, strane zahtev za tim da informacije, koje su osnov
procene osnovanosti preuzimanja rizika, budu proverene je beskompromisan.
Dakle, uzbunjiva je u poziciji oveka koji na svojim pleima nosi jedno klasino, ali
teko breme, breme kognitivnog ogranienja koje u kontekstu predvidivosti
posledica postaje etiko ogranienje. To znai da je nae odluivanje uvek
optereeno faktorom neznanja, samo je pitanje koliko je taj faktor uticajan u datim
okolnostima, tj. kolika mu je teina. Sa druge strane, poslodavci i menaderi imaju
daleko direktniji uvid u informacije i veu odgovornost da poslovni potezi koje
povlae ne tete interesima firme. To moe da znai da moraju da brinu o tome da
njihovi potezi ne budu tetni po uveanje profita niti po interese stejkholdera.
Ovde postoji oigledna napetost: ne moe uzbunjiva biti osoba koja direktno i u
velikoj meri utie na donoenje odluka koje su od vitalnog znaaja za poslovnu
praksu. Uzbunjiva je onaj koji nema drugog naina da na nemoral ili nezakonitost

167
reaguje, pa mora da alarmira javno mnenje, u nadi da e ono moi da utie na
odluke preduzea. Ljudi koji te odluke donose nee dizati uzbunu, oni mogu svoje
odluke da bolje pripreme i paljivo preispitaju. Sa druge strane, njima su dostupne
informacije na osnovu kojih oni mogu da precizno odrede karakter prakse o kojoj
odluuju. Zbog toga je njima lako da uutkaju uzbunjivaa ukoliko pokae i
najmanju nesigurnost, a uzbunjivau je tim jo tee, jer je malo verovatno da e on
moi da ima toliku snagu argumenata u svojim rukama. Uzbunjivanje predstavlja
jednu pobunu do koje dolazi usled asimetrije moi i njoj obrnuto srazmernog
oseaja za pravdu i volje da taj oseaj odreuje praksu. inom uzbunjivanja,
koristei javnost, pojedinac pokuava da izmeni asimetriju moi u korist pravde.
Ovoj pobuni je imanentan rizik. Uzbunjiva u najveem broju sluajeva biva
otputen i anatemisan, a onemogueno mu je napredovanje u poslu i kod drugog
poslodavca. Uzbunjiva mora da bude svestan da je rizik od gubitka posla i ugleda,
kao i rizik po ugroavanje vlastite porodice cena njegovog prava da zaduva u
pitaljku.

Ad 2. Namera i cilj uzbunjivaa je da sprei neispravnu praksu. To znai da je

uzbunjiva procenio da je cilj dostupan i da treba da ga realizuje. Drugim reima,
jako je vano naglasiti da je uzbunjivanje praktina stvar i da se ne sme
pojednostaviti. Opravdano je jedino ukoliko je delotvorno.277 Onaj koji hoe da se
upusti u takav postupak, mora biti siguran da je uspeo da odvaga i da bude uveren
u to da njegova procena nije autodestruktivna. Ukoliko prihvatimo da je praksa
svrsishodna delatnost, praktina strana uzbunjivanja bie obezbeena
svrhovitou ovog postupka. To znai da postoji racionalno dobro zasnovana
procena o tome da je rizik od line tete minoran i zanemarljiv u poreenju sa
verovatnoom i razmerom tete po druge. Disproporcija je toliko velika da tetu na
strani linog gotovo da ne moemo smatrati tetom, mi sami smo u stanju da je
zanemarimo. Preduslov takve procene jeste da smo sposobni da se izmestimo iz
pristrasnosti i asimetrije procene situacije, koja dolazi usled poloaja prvog lica. Ne
bi bilo dobro racionalno zasnovano ukoliko bi se ovo zanemarivanje line tete

277
Di Dord, Poslovna etika, 258.

168
odigralo zahvaljujui jakom oseanju nepravde, koji moe da nas potpuno odvoji
od vrednovanja linog interesa. Nastupanje motivisano oseanjem velikog
intenziteta moe da znai zaslepljivanje kada je u pitanju razlog koji lei u osnovi.
Dobra namera je, ukoliko govorimo o opravdanim sluajevima uzbunjivanja,
zasnovana na odreenoj kompetenciji, uz volju da se rizik snosi. Ova volja bi
trebalo da bude isposredovana valjanim i ubedljivim razlogom. Takoe, namera o
kojoj ovde govorimo je namera da se sprei ili zaustavi neispravna praksa. Ta
namera je prima facie namera, opstala kao odreujui razlog volje nakon
odmeravanja uloga i rizika. To nije namera da se, po svaku cenu, upustimo u
alarmiranje javnosti. Namera da dosegnemo svoj cilj je racionalno a ne afektivno
isposredovana. Takva namera je preduslov moralne ocene postupka u Kantovoj
etikoj poziciji, ona definie polje mogue moralne ocene.

Ad 3. Motivacija za uzbunjivanje moe da bude mnogostruka. Pitanje motivacije

nam je ovde barem dvostruko znaajno. Sa jedne strane, o motivaciji govorimo kao
o motivaciji osobe koja se odluuje da zazvidi na uzbunu, ona moe da potie od
nekog interesa ili da bude ista, moralna motivacija. Sa druge strane govorimo o
motivaciji samog postupka uzbunjivanja, i u tom smislu radi se o pitanju ocene, tj.
vrednovanja tog postupka. Da li taj postupak u naelu treba ohrabrivati i podsticati
ili obeshrabrivati?

Na ovom mestu najizazovnija za problem uzbunjivanja, onako kako smo ga mi

postavili, jeste isto moralna motivacija. Renikom Kantove etike izraeno, to je
motivacija koja potie iz dunosti da se neto uini. Ukoliko se radi o zavisti,
pakosti, intrigama ili osveti kao motivu, onda imamo posla sa uzbunjivanjem kao
sredstvom za zadovoljenje nekog interesa koji nije prosto interes da se sprei
nemoralan, nezakonit ili tetan postupak. U tim okolnostima je i rizik koji je
sastavni deo dizanja uzbune drugaije sraunat i sa drugaijom teinom ulazi u
kalkulus odluivanja, nego kada je re o riziku pri isto moralnoj motivaciji. Mi
nismo odredili uzbunjivanje kao in nekakvog linog obrauna. Takoe, nismo u
stanju da unapred kaemo da li uzbunjivanje treba obeshrabrivati ili ohrabrivati.
Pitanje ove meta-motivacije ostaje nereeno, ostaje problem, upravo zbog

169
sutinske prirode ove prakse. Naime, uzbunjivanje obeleava kompleksan sukob
obaveza, prava i dunosti u specifinom spletu okolnosti koji nije tipian, niti ga je
mogue u principu definisati.

Ad 4. Da li su sluajevi u kojima pojedinac nadlenima objavljuje plan ili ve

uinjen postupak koji je neispravan ili nezakonit, a da tom prilikom ne alarmira
javnost, sluajevi koje odreujemo kao uzbunjivanje? Pretpostavimo da je
pojedinac moralno motivisan, da ne klevee kolege ili nadreene iz zavisti i da je
pravdoljubiv. Ukoliko se odvai da koristi instance unutar preduzea kako bi
pokuao da ukae na neregularnosti, on mora proceniti da se radi o ozbiljnoj
potencijalnoj teti. No, da li je on u obavezi da najpre iskoristi sve mehanizme koji
se unutar firme nude, pre nego posegne za doslovnim uzbunjivanjem javnosti?

Ovde je vano naglasiti da irok opseg radnji za koje koristimo izraz

uzbunjivanje ima razliit moralni status. Tako izdvajamo klasu radnji koje su
unutranje uzbunjivanje, gde se neprikladno ponaanje otkriva nekome iz firme.278
Pretpostavka na osnovu koje se akteri odluuju na realizaciju, kada je re o
radnjama iz ove klase, obino jeste sistem asti. Naime, slino injenici da je
pretpostavka laganju uobiajena praksa govorenja istine, praksa zloupotrebe
poverenja pretpostavlja uobiajeno potovanje poverenja. Ukoliko prijavljujete
prepisivanje na ispitima, vi polazite ba od pretpostavke takve uobiajene prakse.
To je u stvari sutina Kantovog zahteva logike univerzalizacije, kada je re o
savrenim dunostima. No, sutina moralnosti zapravo je u zahtevu praktike
univerzalizacije, gde postoji sloboda da postupak koji biramo moe da bude i
ispravan i neispravan. Tada do izraaja dolazi moralni kvalitet, a ne u situaciji u
kojoj je logiki nemogue postupiti na drugaiji nain. Student koji zazvidi kolegi
koji vara na ispitu, ili zaposleni koji zazvidi svom kolegi zbog lairanja rauna sa
slubenog putovanja, bune se protiv zloupotreba na pozadini opte prihvaenih
neospornih normi koje definiu okvir njihove prakse. Te norme jasno nalau da se
ne vara. Takoe, u ovoj klasi moemo izdvojiti sluajeve linog uzbunjivanja, kakvo
je prijavljivanje seksualnog uznemiravanja. Za njih je karakteristino da se radi o
278
Upor. Di Dord, Poslovna etika, 249.

170
sluajevima u kojima ne postoji globalna, ozbiljna teta koja je ukljuena, iako se
radi o neispravnom ponaanju, o prestupu. Takoe, ovde je upletena dilema o tome
da li se takve stvari mogu ili moraju prijaviti, i u takvim sluajevima do izraaja
dolazi napetost odnosa prava i dunosti. Posebna karakteristika koja odreuje
moralnu analizu linog uzbunjivanja tie se udela linog faktora u odluivanju.

Ukoliko praksa koja je neispravna preti da ugrozi stanovnitvo ako ne doe do

trenutne reakcije, delotvorno moe biti jedino uzbunjivanje spolja. Ukoliko je
valjano zasnovana, odluka za ovakvo uzbunjivanje ima iza sebe pretpostavku da
nesumnjivo preti ozbiljna globalna teta. Tu se upotreba unutranjih mehanizama
koristi uglavnom kao upozorenje, jer hitnost reakcije zahteva brz prelazak na
alarmiranje medija. Zahtev da se reaguje u skuenom vremenskom roku dodatno
komplikuje situaciju odluivanja i poveava pritisak. Ovde je pojam ozbiljne tete
teko uhvatljiv i problematian. Najpre nam u tom kontekstu padaju na pamet
sluajevi u kojima se radi o lansiranju opasnih, nebezbednih proizvoda na trite ili
o zatakavanju ekolokih incidenata sa tetnim posledicama, ije su razmere takve
da ih moemo odrediti kao ekoloke katastrofe. Ako je moralna motivacija
pretpostavka uzbunjivanja, onda ozbiljna teta znai gubitak neega to se smatra
nepovratnim i nenadoknadivim. Dakle, takoe pretpostavljamo da postoje stvari
ija je vrednost nesamerljiva. Kakve su to stvari i ta predstavlja njihovo
ugroavanje? Naelno odgovoriti na ovo pitanje znailo bi reiti moralnu
zagonetku i pretvoriti filozofiju morala u naunu teoriju morala. Ipak, pokuaemo
barem da ilustrujemo o emu se ovde radi. Dovoljno ozbiljna teta koja e da
opravda odluku da uzbunjujemo, iako nas mogu smatrati izdajnikom i iako
moramo na sebe preuzeti ogroman rizik, jeste ugroavanje tuih ivota. Postoje
situacije, kao to je uveni sluaj Forda Pinto,279 u kojima se predlae utilitaristiki
kalkulus ze uporeivanje trokova i dobiti. Naravno, ovde se parametar
verovatnoe opseno koristi, a stavka koja se uraunava je i pretrpljeni strah i
naplata parnica porodicama nastradalih. Onaj koji uzbunjuje, u ovom sluaju sledi

279
Hoffman, "The Ford Pinto," 416; Richard T. De George, Ethical Responsibilities of Engineers in Large
Organizations: The Pinto Case, Business and Professional Ethics Journal 1 (1981): 1-14.

171
poziv dunosti i za njega takav kalkulus nema smisla. Odluka u uzbunjivanju ovde
je stvar moralnog razloga koji je nesamerljiv sa proraunom raznih trokova, koji
uzima u obzir i njihove verovatnoe, i lanac daljih gubitaka. Uzbunjivanje je
proizvod jasnog glasa moralnog integriteta u pojedincu i predstavlja conditio sine
qua non preuzimanja rizika u ovom sluaju. Onaj ko odluuje ne uzimajui u obzir
taj razlog, previajui ga, moi e da odobri lansiranje elindera ili prodaju Pinta,
ali ostali to nee moi. U takvim situacijama, definitivno bi itavu praksu
uzbunjivanja trebalo ohrabriti, ali je mogue da sluaj zloupotrebe i odsustva
moralnog motiva ne uspemo da prepoznamo, pa time jednu tetu zamenimo
drugom, moda ak i veom, ozbiljnijom tetom.

4.4.3.2.Vani aspekti uzbunjivanja: uzbunjivanje kao etiki problem

Na zadatak je da istaknemo momente koji su u kontekstu predloene etike

analize sutinski za problem uzbunjivanja. Napominjemo da emo izraz problem
uzbunjivanja koristiti pretpostavljajui da u datim okolnostima i vezano za
odreenu, predloenu ili ve ustanovljenu, poslovnu praksu postoji sukob etike
prirode. Na nama je da taj sukob blie odredimo.

Ronald Daska (Ronald Duska) tvrdi da rasprave o uzbunjivanju generalno

razmatraju tri teme: (1) pokuaje da se uzbunjivanje preciznije definie, (2) debatu
o tome da li je i kada uzbunjivanje dopustivo i (3) debatu o tome da li i kada neko
ima obavezu da pokrene uzbunjivanje.280 Svaki od pomenutih aspekata optereen
je etikom dimenzijom, i releventan je za nau analizu. U prethodnom poglavlju
ukazali smo na konstitutivne elemente koji se izdvajaju prilikom pokuaja
definisanja uzbunjivanja. Tom prilikom smo ukazali na teme koje su u etikoj
analizi interesantne, a tiu se problema koji su etici dobro poznati. Dotakli smo se:

280 th
Ronald Duska, Whistleblowing and Employee Loyalty, in Ethical Theory and Business, 5 edition,
eds. Norman Bowie and Tom Beauchamp (New Jersey: Prentice Hall, 1997), 335.

172
 1) Problema kognitivog ogranienja: neznanje, kada je re o relevantnim
injenicama, ograniava nae odluivanje, prelazak na akciju i utie na
moralno vrednovanje. Ovde podseamo na problem faktora neznanja i
pripisivanja odgovornosti za postupak, koji je dodatno zakomplikovan
usled velikog rizika od tete koju lansiranje neproverene informacije ili
klevetanje mogu da nanesu.
2) Problem rizika: podsetiemo samo na jednu moralnu dilemu. Do koje
mere je, u kojim okolnostima i da li je uopte ovek duan da rizikuje
svoje i interese svojih blinjih radi interesa firme ili opteg interesa
stanovnitva, u situaciji u kojoj to nije definisano kao njegovo poslovno
zaduenje, pa ne predstavlja njegovu poslovnu dunost?
3) Dobra namera, kao pretpostavka uzbunjivanja, uestvuje u etikoj
analizi. Ovde, dobra namera mora biti zasnovana na odreenoj
kompetenciji, a ne na elji da se domognemo vee moi ili da
nametnemo svoj doivljaj ispravnosti ili strunost. 281 Takoe,
pretpostavlja se da je preduslov uzbunjivanja postojanje namere da se
zatiti opti i dugoroni interes i da se uspe u spreavanju neispravne
prakse. ta sve znai dobra namera i koji su osnovni prigovori ovakvog
etikog vrednovanja?
4) Problem odluivanja je ovde prisutan usled naglaene potrebe da se
ustanove prioriteti. Odluivanje se odvija na vie nivoa i ne
podrazumeva prost izbor kojim se trai prevaga jedne od gotovih
alternativa. Potrebno je odrediti hijerarhiju interesa, prava i dunosti,
koja e moi da bude odreujua po nae ponaanje.
5) Motivacija: prisutna kao motivacija postupka, gde pokuavamo da se
bavimo sluajevima koji su isto moralno motivisani; i kao spoljanja
motivacija za praksu uzbunjivanja. Drugi tip motivacije povezan je sa
pitanjem vrednovanja.

281
Upor. Babid, Uvod u poslovnu etiku, 51.

173
 6) Najzad, potrebno je odrediti se prema uzbunjivanju kao unutranjem,
linom ili spoljanjem, postaviti dodatna ogranienja s obzirom na
specifinosti odreenog oblika.
7) Problem tete, inae jako prisutan u etikoj teoriji. Obino se smatra da
je nanoenje tete osnov za principe ograniavanja slobode, kao to je
jasno uoio Fajnberg. To je dovoljno napomenuti pa da se stvori slika o
komplesnosti problema koje je na tom mestu mogue analizirati.

Mada smo ovde etike probleme pobrojali, tvrdei da su oni proistekli iz elje
da se preciznije odredi uzbunjivanje, to predstavlja prvu temu na koju ukazuje
Ronald Daska, injenica je da smo time ve uli na podruje sutinskih moralnih
dilema uzbunjivanja. Uzbunjivanju, kao posebnom sluaju konflikta interesa, u
kome se na videlo iznosi neto za ta se zna da je neispravno, imanentan je sukob
odgovornosti, obaveza i prava kao i problem prioriteta prilikom odreivanja
vrednosti. Zbog toga etika analiza uzbunjivanja moe da se organizuje oko dva
osnovna pitanja: prvo se tie lojalnosti, a drugo moralnog integriteta. U daljem
tekstu emo se pozabaviti ovim pitanjima.

4.4.3.3.Lojalnost i uzbunjivanje

Jedan od kljunih, ako ne i iskljuiv razlog da se uzbunjivanje naelno odredi

kao neopravdana praksa jeste ogluavanje o zahtev lojalnosti koje je praksi
uzbunjivanja inherentno. Kako se lojalnost shvata, koji joj je status, i koja je priroda
zahteva za potovanjem lojalnosti? Ovim pitanjima uveli smo raspravu u
problematiku sukoba dunosti i prava.

Najpre, ta je lojalnost i kakvo je njeno poreklo? U kolektivu pojedinac postaje

lan radne grupe. Ova grupa odreena je specifinom dinamikom, socijalnom
klimom i kohezivnou. U njoj vladaju odnosi koji su u razliitom stepenu formalni,
a njihova pozadina jeste nejednaka mo uesnika i njoj primeren udeo u odluivnju
ili uticaj na one koji odluuju. Ljudi koji zajedno rade su ljudi sa oseanjima, linim
ciljevima i vrednostima koje prihvataju, i oni imaju zajedniki cilj. Osnova lojalnosti
se stvara meu ljudima u kolektivu na osnovu zahteva za pozitivnim stavom prema

174
kolegama i prema radu. Ravnoduan ili otuen radnik zacelo nije timski igra, i
najee radi tek dovoljno da ne bude otputen. Ako mu se ukae prilika, takav e
radnik rado napustiti firmu za zaposlenje u drugoj kompaniji. Takvim radnicima
nedostaje lojalnost prema poslodavcu.282 Prihvatimo li da je pozitivan stav osnov
onoga to nazivamo lojalnou, i dalje stoji pitanje interpretacije tog pozitivnog
stava. Pozitivan stav moe da potie iz oseaja zahvalnosti prema poslodavcu, na
osnovu injenice to je ba nas zaposlio (to u situaciji ogromne nezaposlenosti
dobija na znaaju), ili na osnovu ponaanja poslodavca koje ocenjujemo kao
korektno. To se obino odnosi na domen klase postupaka koje zakon ne regulie, ili
za koje izostaje sankcionisanje iako postoji pravna regulativa, i u kojima bi se
poslodavac mogao ponaati na razliite naine. Na osnovu njegovih odluka u tom
domenu zaposleni donose sud o tome kakav je njegov karakter i da li zavreuje
nau naklonost i predanost. Takoe, ak i ako zaposleni nemaju osnova da
formiraju ovakav pozitivan stav, i ako su svesni da su potpuno bezlini, zamenljivi
pojedinci, oni sami imaju potrebu da firmu u kojoj rade vide kao svoju. Ova
identifikacija olakava uestvovanje u praksi u kojoj sa drugima delimo isti cilj,
tako da lojalnost ovde potie iz potrebe pojedinca za smislenim radom. Zatim, naa
potreba za sigurnou dobija oblik brige za firmu u kojoj radimo, to takoe moe
da predstavlja lojalnost prema firmi.

Kakav je status zahteva za lojalnou? ta lojalnost zahteva od zaposlenog? U

kakav odnos zahtev lojalnosti stavlja zaposlenog i poslodavca?

Pretpostavimo da smo nepokolebljivo reeni da se drimo etikog

minimuma i da ne nanosimo namernu tetu drugima. Proirimo li ovaj zahtev na
temelju intuicija common sense moralnosti, moemo zahtevati i obavezu
spreavanja nanoenja tete drugima, ukoliko je cena tog spreavanja po nas mala,
zanemarljiva u odnosu na tetu koju spreavamo. Nazovimo to pozicijom
samarianina realiste: on pomae ukoliko je to racionalno dobro zasnovano i
ukoliko ga to ne dovodi u poloaj rtve. Tretman obaveze lojalnosti u toj postavci
pokazuje se kao problematian. Ukoliko treba da pomaem, tako da cena po mene
282
Di Dord, Poslovna etika, 254.

175
nije velika, kome treba da pomaem? Pretpostavimo najpre da se ne radi o
ozbiljnoj teti. Treba li da pomognem poslodavcu i da utim o nepravdi, jer cena
tog utanja nije velika? Ali, ja mogu da utim ako neto o nepravdi znam isto kao
to bih utao da o tome ne znam. Ovo prvo bi bila moja odluka, koja trai
opravdanje, ovo drugo bi bila prosto neminovnost koja nema nikakav odnos prema
opravdanju. Ili, treba li da pomognem nekome koga se ta neprevda tie i posegnem
za uzbunjivanjem, jer to za mene ne mora da bude prevelika cena? Ukoliko se radi
o ozbiljnoj teti, ova dilema izgleda drugaije.

Status obaveze lojalnosti ovde odreujemo na pozadini hijerarhije interesa.

Svaki interes je naelno legitiman, ali se njihov prioritet u zavisnosti od okolnosti
drugaije odreuje. U igri su lini interes, interes preduzea (koji se, ukoliko
prihvatimo stejkholder teoriju kada je re o ciljevima i zadacima preduzea, moe
dalje razloiti), javni, opte-drutveni interes. Ni jedan od ovih interesa nije u svim
okolnostima najvaniji niti a priori ima prioritet. Obiajne i moralne norme, interni
kodeksi firme kao i pravana regulativa i stavovi potekli iz uobiajene prakse
trebalo bi da pomognu pri odreivanju ponaanja kada doe do sukoba interesa.
Ali to esto ume da bude jako komplikovano i teko za odmeravanje. Odnos
zaposlenog i poslodavca definisan je time da zaposleni u nadoknadu za novac
poslodavcu ustupa svoj rad, ali mu duguje i poslunost i potovanje. Poslunost i
potovanje su osnov pozitivnog oseanja koje je temelj prilikom konstituisanja
lojalnosti. Koje su granice te poslunosti? Da li poslodavac s pravom moe da
oekuje da, pod izgovorom opisa posla, zaposleni uradi neto nelegalno ili
nemoralno? Da li je zaposleni, u tom smislu, vlasnitvo poslodavca samo dok
traje radno vreme ili ne? Drugim reima, zanima nas dokle ide obaveza lojalnosti?

Kakav god bio motiv za lojalnost, prirodno je da postoji obaveza lojalnosti

kod zaposlenog prema nadreenom (poslodavcu, menaderu, vlasniku). Preciznije
govorei, tu se radi o lojalnosti prema firmi, koju odreeni ljudi predstavljaju i koji
su potrebni da bi se oseanje koje stoji u osnovi lojalnosti imalo kome uputiti. Ako
je tako, onda naa lojalnost firmi moe da znai da firmu uvamo od odluka koje bi
po nju imale tetne posledice, a koje ba i donose ljudi koji je predstavljaju. No,

176
odreenje adresata lojalnosti moe da se pojavi kao problem, kao to je uoio
Babi. 283 Kome smo lojalni: firmi, vlasniku, direktoru, naelu kolegijalnosti,
skrivenom centru moi? Neposlunost ponekad moe da predstavlja akt lojalnosti
firmi. Da li smo duni da branimo interes firme od zlonamernih pojedinaca i
njihovih odluka, u cilju pokazivanja lojalnosti firmi? Ili to ipak spada u lojalnost
neem drugom ili nekom drugom irem interesu, ili zakonu? Nekada se moe
dogoditi da se tu radi o lojalnosti prema moralnoj ispravnosti i o tome emo
detaljnije govoriti u sledeem poglavlju, vezano za razmatranje moralnog
integriteta u sluajevima uzbunjivanja.

Lojalnost znai da ne bi trebalo da kleveemo firmu i pojedince, to je

uostalom i zakonski kanjivo. To automatski znai da lojalnost podrazumeva
ograniavanje prava na slobodu govora. Ali ovo pravo i inae nije apsolutno pravo.
Ekstremna bi pozicija bila smatrati da je pravo na slobodu govora uvek nadmono,
jer bi to preko svake poeljne mere ohrabrilo uzbunjivanje. Tako bismo imali
paranoinu firmu u kojoj je uzbunjivanje uobiajeno, pa gubi smisao. Takva firma
lii na policijsku dravu. Pravo na slobodu govora je ogranieno momentom
potrebe da se provere informacije, momentom primerenosti u datom sluaju i
momentom zakonskog ogranienja, jer zakon zabranjuje davanje izjava kojima se
nanosi teta neijoj asti.

Lojalnost takoe znai i dolino ponaanje radnika u cilju uvanja ugleda

preduzea, to se naroito odnosi na nosioce istaknutih uloga. Nedolino ponaanje
moe da obuhvati razliite radnje, zavisno od uloge ili prirode delatnosti kojom se
zaposleni bavi. Ovakvo ponaanje nanosi tetu preduzeu posredno, jer utie na
ugled i imid, a tako i na uspeh preduzea.

Za sada moemo da tvrdimo da postoji obaveza lojalnosti koja se najee

navodi kao razlog za protivljenje uzbunjivanju. U principu, pretpostavlja se da je
praksa uzbunjivanja izuzetak, a da je potovanje obaveze lojalnosti uobiajena
praksa. Tako uzbunjivanje i krenje obaveze lojalnosti zahtevaju opravdanje. Ali

283
Babid, Uvod u poslovnu etiku, 50.

177
odatle ne moemo izvesti zakljuak da je uzbunjivanje naelno moralno
neopravdano, niti da je obaveza lojalnosti apsolutna. To znai da postoje okolnosti
u kojima obaveza lojalnosti moe opravdano biti nadvladana. Sluajevi koji su
odreeni tako da postoji potreba da se preispita obaveznost lojalnosti jesu
sluajevi u kojima moe da doe do opravdanog, isto moralno motivisanog
uzbunjivanja. Ne moemo se saglasiti da se u ime lojalnosti trai od zaposlenog da
uini neto nemoralno ili zahtevati da preuti to to o nemoralnoj ili nelegalnoj
praksi zna. inom uzbunjivanja zaposleni se protivi takvom zahtevu, zanemarujui
rizik koji preuzima na sebe srazmerno teti koja preti.

4.4.3.3.1.Doputenost, obaveznost i zabrana uzbunjivanja na osnovu

stava o lojalnosti

Obavezi lojalnosti u sluaju uzbunjivanja moemo da pripiemo razliit

status, iz pozicije odreivanja njene moralne opravdanosti. U zavisnosti od toga i
samoj praksi uzbunjivanja pridajemo razliit status.

1) Obavezu lojalnosti moemo da smatramo apsolutnom, to bi znailo da

se uzbunjivanje smatra zabranjenim. Tada se uzbunjiva smatra
izdajnikom, ne samo zato to se ogluava o obavezu lojalnost i nanosi
tetu firmi, ve zato to nije u principu lojalan kolegama. On ini neto
to bi trebalo da uini svaki poten ovek i u toj odluci u stvari podsea
na nepravdoljubivost onih koji ute. Ova postavka potpuno odgovara
opteprisutnom negativnom stavu prema uzbunjivaima, to ini da
teret moralnog opravdanja uvek jeste na strani onoga ko uzbunjivanje
otpoinje. Ovo je ipak ekstremna pozicija. U sluaju kompleksnosti koja
je svojstvena sukobu interesa, mi nismo u situaciji da naelno
presudimo o neispravnosti odreene prakse. Ipak, ovaj argument nam
je doneo jasan uvid o tome da neposlunost moemo moralno
opravdati, ali, ako do toga doe, teret pada na neposlunika ili njegove
zastupnike da uspeno dokau stvar.284

284
Di Dord, Poslovna etika, 256.

178
2) Obavezu lojalnosti moemo da smatramo neosnovanom, to bi znailo
da je uzbunjivanje moralno obavezujue. To znai da mi nismo u
situaciji da pristupimo ili da ne pristupimo uzbunjivanju, ve da je to
naa moralna obaveza. Proputanje ispunjavanja obaveze zasluuje
moralnu osudu, a ispunjavanje obaveze znailo bi da smo se odazvali
pozivu dunosti. Ono to je dodatan uslov za uzbunjivanje kao moralno
obavezujue, u odnosu na uzbunjivanje kao doputeno, jeste element
koji bi ga mogao uiniti sigurnijom praksom sa stanovita moralne
argumentacije. To znai da uzbunjiva mora posedovati dokaze koji e
biti oigledni za svakoga ko posumnja u ispravnost njegovog postupka.
Dokazi slue da diskredituju bilo kakav motiv (zavist, pakost, osvetu,
dolazak do moi ili neke druge koristi, uticaj na odluivanje) izuzev
moralnog motiva. Kada je uzbunjivanje obavezno, pored dokaza vano
je da uzbunjiva ima dobre razloge da veruje da e se njegovim
izlaskom u javnost odigrati neophodne promene. On mora da uzme sve
relevantne inioce u obzir i da proceni izglede na uspeh.
3) I najzad, obaveza lojalnosti moe se doiveti kao dobro zasnovana
obaveza, ali obaveza koja nije apsolutna. To znai da je uzbunjivanje
praksa koja se smatra moralno doputenom i da ga je mogue
opravdati. Argumenti koji se ovde upotrebljavaju u stvari su argumenti
u prilog opravdanja nadvladavanja obaveze lojalnosti neim to ima
vei znaaj i teinu u moralnoj argumentaciji. Najpre, ukoliko se radi o
ozbiljnoj teti koju moe naneti upotreba odreenog proizvoda, reakcija
je opravdana. Pojam ozbiljne tete nije lako definisati, a svakako da se
radi o teti koja je skopana sa momentom nenadoknadivosti, kakva je
teta pri gubitku ljudskih ivota ili u sluaju ekoloke katastrofe sa
nesagledivim posledicama. To nije teta koja nastaje usled proste
neudobnosti pri upotrebi proizvoda. to je teta ozbiljnija, to se rizik po
svoj interes i interes blinjih koje uzbunjiva moe ugroziti ukoliko
ostane bez posla ili ugleda, percipira kao manje vaan. Takoe,
zaposleni mora pokuati da iscrpi sve mehanizme koji su mu unutar
firme dostupni. Ukoliko je njegov postupak zaista moralno motivisan,

179
 on e biti povezan sa namerom da se teta sprei, a ne sa namerom da
se vri neka vrsta line promocije u javnosti. Najbolje bi i za samog
uzbunjivaa bilo da nadleni u firmi prihvate njegovu dobronamernost i
pokuaju da isprave to se ispraviti da. Tada se ukupan rizik smanjuje, a
to i jeste cilj. Meutim, ukoliko se zaposleni uutkava na osnovu
zloupotrebe moi, a na tetu preduzea ili javnosti, on nee imati drugi
mehanizam na raspolaganju sem uzbunjivanja.

U etikoj analizi problema uzbunjivanja pozicija moralne dopustivosti ove

prakse ini se jedino prihvatljivom. Iz pozicije moralne dopustivosti kompleksnost
problema uzbunjivanja uoljiva je u prvi mah. Takoe, ova pozicija uspeva da nas
odri na kursu moralne motivacije, do koje nam je stalo. U naelu nije mogue
odrediti uzbunjivanje kao zabranjenu ili obavezujuu praksu. Napetost izmeu
moralne dopustivosti i obaveznosti jo jasnije se uoava ukoliko je prevedemo na
sukob prava i dunosti. Tako formulisano, zanima nas da li uzbunjivanje spada u
domen naeg prava ili dunosti? Ukoliko se radi o pravu, a da pritom ne postoji
dunost da se zaduva u pitaljku, onda je na delu odluivanje koje je veoma teak
napor, drugaiji od sluaja do sluaja. To je upravo prisutno u poziciji uzbunjivanja
kao dopustivog, i odnos prava i dunosti tu je odreen kao standardni sluaj
supererogacije.285 To znai da zaposleni osea neizvesnost u vezi sa tim da li je
morao da zaduva u pitaljku ili je mogao, ali nije morao to da uini. Teskoba
odluivanja tie se upravo te neizvesnoti i rizika koji su ukljueni i koji oteavaju
odluivanje. Ukoliko je morao, radi se o dunosti i to znai da je njegovo lino
odluivanje manje zaloeno. Ukoliko se radi o pravu, to znai da je na delatniku
potpuna odgovornost za odluku. Pravo sa sobom nosi jedino zabranu spreavanja,
ali ostavlja slobodu za odluivanje, a tako i odgovornost. Supererogacija znai da se
dati postupak ne moe sa pravom oekivati iako je moralno ispravan. Takav
postupak nije zasnovan na dunosti: ukoliko ga preduzmemo, zasluujemo
pohvalu, ukoliko ga ne preduzmemo, takva naa odluka nije za osudu. Pravo ovde

285
Upor. Babid, Uvod u poslovnu etiku, 52.

180
nije zasnovano na dunosti, pa svi rizici koje situacija odluivanja sa sobom nosi
padaju na teret donosioca odluke. Rizici su tako cena prava.

4.4.3.3.2.Etika debata o zahtevu lojalnosti

Uzbunjivanje smo prihvatili kao moralno dopustivu praksu, to znai da

smo lojalnost shvatili kao obavezu koja nema status apsolutne obaveze. Kada je re
o moralnoj argumentaciji ova postavka je najvei izazov. Kratkim prikazom jedne
etike debate, koja se tie povezanosti lojalnosti i uzbunjivanja, ilustrovaemo o
kakvom se izazovu radi.

Debatu o kojoj je re pokrenuo je Ronald Daska. Autor je inspiraciju

pronaao u suprotstavljenim stavovima o vrednovanju prakse uzbunjivanja. Ovi
stavovi klasifikuju autore nebrojenih radova sa tematikom uzbunjivanja na one
koji slave uzbunjivae kao graanske heroje i one koji ih osuuju kao
cinkaroe.286 Prvi tvrde da uzbunjivai zasluuju zahvalnost i zatitu, dok drugi
misle da su drski i pokreu praksu koja je nedopustiva i koja uruava sistem. Daska
smatra da klju ove rasprave lei u naem odreenju povodom toga da li je
uzbunjivanje dozvoljeno ili nije, a da je najvanija tema te rasprave odnos prema
lojalnosti. On iznosi svoj stav na sledei nain: Ukoliko je uzbunjivanje akt
nelojalnosti, on ne zasluuje podrku, i svakom takvom postupku neophodno je
opravdanje. To me uznemirava. To bi bilo isto kao kada bi postupak dobrog
Samarianina bio odbaen kao akt meanja, ili kao kada bi spreavanje
samoubistva trebalo opravdavati. 287

Daska se osvre prvenstveno na argumente Sisele Bok (Sissela Bok) i

Normena Bouvija (Norman Bowie), tvrdei da deli njihov zakljuak, a zakljuak ide
u pravcu odbrane uzbunjivanja u odreenim okolnostima. Bouvi tvrdi da je
dunost lojalnosti samo prima facie dunost, to znai da ona moe biti prevladana

286
Duska, Whistleblowing and Employee Loyalty, 335.
287
Ibid.

181
dunou prema optem dobru, a to je dunost vieg reda288 . Sisela Bok pojanjava
da je uzbunjivanje odreeno kao naruavanje lojalnosti, ali u sluaju onih koji bi
mogli biti ugroeni lojalnost prema kolegama I klijentima hvata se u kotac sa
lojalnou prema javnom interesu, sem ukoliko ne pristupe razotkrivanju289.

Za sada ova debata predstavlja standardnu poziciju. Novinu unosi Daskino

insistiranje na tome da ne postoji obaveza lojalnosti, a naroito je interesantan
razlog kojim on to potkrepljuje. Daska nas podsea na jedan veoma znaajan
problem poslovne etike, a to je problem odgovornosti korporacija. Kao to je teko
odrediti nosioca odgovornosti, tako je, kada govorimo o kompaniji, teko odrediti i
nosioca lojalnosti. Daskin stav o tome je sledei: elim da tvrdim da neko ne moe
da ima dunost lojalnosti prema kompaniji, ak ni prima facie dunost, jer
kompanije nisu entiteti koji primereno mogu biti mesto lojalnosti. Odrediti ih kao
mesto lojalnosti znai dati im moralni status koji ne zasluuju, a podiui njihov
status, uniavamo moralni status pojedinaca koji za kompanije rade290. Ukoliko je
kompanija adresat lojalnosti, mi ne uspevamo da povuemo relevantnu razliku
izmeu pojedinca i kompanije, u moralnom smislu. Kako smatra da je lojalnost
svesrdna posveenost, Daska tvrdi da je primeren objekt ove posveenosti
odreena osoba ili osobe. U poslovnom okruenju, odnos lojalnosti koji se stvara
lii na odnos izmeu gospodara i njegovog sluge. Meutim, kompanije funkcioniu
preko drutvenih grupa koje su oformljene tako da naelo podele uloga predstavlja
osnov funkcionisanja. Od uloge zavisi ugled i mo pojedinca, a samim tim i njegov
uticaj pri odluivanju.

Kakav je status kompanije kao drutvene grupe? Da li ova grupa predstavlja

prosto skup pojedinaca, ili grupa ima svoje posebno bie koje je neto vie od
prostog zbira pojedinaca? Porodica je primer grupe koja ima svoje osobeno bie,
jer je oformljena na osnovu specifinih relacija. Mi smo lojalni porodici na nain
288
Bowie, Business Ethics, A Kantian Perspective, 140- 143.
289
Sesila Bok, Whistleblowing and Proffesional Responsibility, in Ethical Theory and Business, 5th
edition, eds. Tom Beauchamp and Norman Bowie (New Jersey: Prentice Hall, 1997), 330.
290
Duska, Whistleblowing and Employee Loyalty, 336.

182
lojalnosti grupi upravo zbog takvih veza. Daska tvrdi da ono to u poslu vezuje
ljude nije dovoljno kako bi predstavljalo zahtev lojalnosti 291. Kao razlog tome on
navodi injenicu da je osnovni cilj biznisa profit i da biti neprofitabilan znai ne biti
u poslu. Zbog toga lojalnost nema svoje mesto u poslu: nema veze sa profitom, i ne
moe se kupiti. Ja sam u odreenoj firmi ne zato to mi je ona roditelj, ve zato to
me plaaju da radim svoj posao. Novac je univerzalno vezivno tkivo unutar
kompanije. Ne postoje nikakve specifine relacije koje bi od kompanije napravile
veliku srenu porodicu. ini se da Daska prezrivo govori o radnicima koji kao svoj
motiv navode obzire koji potiu od zahteva lojalnosti: Ne postoji nita tako
patetino kao to je pria o lojalnom radniku koji se, potpuno posveen glasu
dunosti, obreo u restrukturiranju kompanije. On osea da su ga izdali zbog toga
to je kompaniju pogreno smatrao objektom lojalnosti. Otarasiti se tog budalastog
romantizma i uhvatiti se u kotac sa neprijatnim, ali realnim tekoama je neto to
bi svakako svima bilo od koristi292. Ovde bi moda bilo instruktivno pozvati se na
pogreno usmerenu lojalnost (misplaced loyalty). Psiholoki posmatrano, nije teko
objasniti injenicu da pojedinac ima potrebu da se posveti nekom sadraju.
Problem pogrene ili pogreno usmerene lojalnosti nastaje onda kada se pojedinac
pridrava dogovora u ustanovi, iako je dolo do promena, a pravila i zakoni koji tu
instituciju odreuju vie ne postoje.

Na tritu je vano biti kompetitivan ukoliko hoemo uspeh. Uzbunjivanje

nema veze sa uspehom u poslu niti njegova opravdanost zavisi od potovanja
dunosti lojalnosti. Iako Daska iznosi jedno dosta ekstremno stanovite, poriui
osnovanost dunosti lojalnosti usled karakteristika kompanije kao drutvene
grupe, njegov zakljuak je dosta realistian. Uzbunjivanje je praksa koja nije samo
dozvoljena, ve je i oekivana u situacijama u kojima kompanija preti da nanese
tetu drutvu. Daska osnov ovog oekivanja objanjava injenicom da pojedinac
ima dunost prema drutvu, ali on proputa da objasni prirodu takve dunosti.

291
Ibid., 337.
292
Ibid., 338.

183
 4.4.3.4.Problem uzbunjivanja i moralni integritet pojedinca

U dosadanjem razmatranju smo zastupali stanovite o tome da je uzbunjivanje

moralno doputena praksa i da je u konkretnim okolnostima treba opravdati. Prvi
preduslov za to da imamo ozbiljnog kandidata za opravdanje bio je moralna
motivisanost postupka. Opravdati postupak uzbunjivanja u praktinom smislu
znailo bi da smo uspeli da postignemo nameravanu reakciju i da smo uspeli da
spreimo ozbiljnu tetu koja je pretila. U teorijskom smislu to bi znailo da je
dunost lojalnosti prevladana dunou vieg reda. Zanima nas kakva je uloga
moralnog integriteta pojedinca kada je re o poslednjem tipu opravdanja.

Kakav je znaaj moralnog integriteta u opravdanju uzbunjivanja? Odgovor na

ovo pitanje zasniva se, najpre, na shvatanju moralnog integriteta koje smo izneli. U
tom smislu, vani su nam sledei uvidi: moralni integritet je kvalitet koji uva
neprikosnovenost moralnih vrednosti u pojedincu, predstavlja osnovnu moralnu
vrednost. Osnovne moralne vrednosti su vrednosti koje ne doputaju bilo kakve
trine procene, ve su one same polazite vrednovanja. Moralni integritet
predstavlja bezuslovnu obavezu prema vlastitim moralnim vrednostima i
dunostima. Kao to smo istakli, moralni integritet znai da moralnom razlogu
dajemo prioritet u odnosu na druge, vanmoralne interese.

Podsetimo da smo, govorei o uzbunjivanju, insistirali na zahtevu za isto

moralnim motivom (postupanje iz dunosti) i da smo tvrdili da prevladavanje
obaveze lojalnosti moe da bude opravdano. Povezaemo ove tvrdnje sa
postavkama koje smo izneli o moralnom integritetu. Ukoliko je pojedinac rtvovao
ostale, vanmoralne interese, dovodei sebe u rizik, i ukoliko je osnovana
pretpostavka da drutvu preti ozbiljna teta, onda postoji mogunost opravdanja
prakse uzbunjivanja. To znai da postupanje u ime moralnog integriteta, ukoliko su
racionalne procene na mestu, opravdava uzbunjivanje. Jedino nesamerljivost
apsolutne moralne vrednosti, koju predstavlja moralni integritet, moe da objasni
zato bi ovek u toj situaciji odreagovao, ukoliko ne oekuje napredovanje u poslu,
mo ili materijalnu nadoknadu.

184
4.4.3.5.Zakljuno razmatranje o praksi uzbunjivanja

Poslovna praksa obiluje situacijama iji je moralni status sumnjiv. Ljudski

rad, kao resurs odlikuje se obavezom radne discipline. Ova disciplina podrazumeva
zahtev za pristojnou i obavezu diskrecije. Kako bi se poslovne prakse odvijale to
efikasnije, esto se pravila strogo artikuliu i njihovi prestupi sankcioniu. Cilj jeste
ouvanje vrednosti koje u poslovanju, dugorono gledano, imaju najvei znaaj, a
to su vrednosti poverenja, potenja i pouzdanosti.

Uestvujuu u realizaciji poslovne prakse, pojedinac ulae svoje znanje,

sposobnost i trud kako bi to uspenije obavio ulogu koja mu je dodeljena i o ijoj
se realizaciji dogovorio. Poslodavac za tu ulogu odreuje nadoknadu. Prirodno je
da poslodavac oekuje pozitivan stav od svog zaposlenog, a taj stav nije, striktno
govorei, stvar novane nadoknade. Postoji opasnost da e nezadovoljni radnik
neosnovano govoriti protiv firme i tako joj naneti tetu. Radnik moe sluajno da
uje o neregularnosti ili nemoralnosti postupaka u firmi, i tako da bude doveden u
poziciju da odluuje o tome da li da reaguje i da se zapita kakva je njegova
odgovornost u tom sluaju.

Zaposleni ima pravo da zaduva u pitaljku ukoliko je moralno motivisan i

ukoliko se radi o ozbiljnoj teti koja preti. Praksa uzbunjivanja spada u domen
doputenih radnji, jer dunost lojalnosti, ije krenje ova praksa podrazumeva, nije
apsolutna dunost. Moralni integritet je lako uoljiv motiv preuzimanja rizika u
ovoj situaciji, naroito ukoliko se od radnika trai da uini neto nemoralno ili da
nemoralno ponaanje zataka ili preuti, pod izgovorom zatite interesa firme.
Potovanje zahteva zatite moralnog integriteta uspeva da nadvlada obavezu
lojalnosti, koja je inae moralno dobro zasnovana. Razlog je u stepenu moralne
ravosti radnji koje firma planira. Vano ogranienje jeste da pojedinac ne sme da
dopusti da njegov oseaj o ispravnosti postupka bude iskljuivi sudija o tome da li
da se pribegne uzbunjivanju. Zaposleni koji ima stvarnu dilemu, proisteklu iz
injenice da sukob interesa postoji, ne moe da dopusti da samo njegova lina
moralna oseanja ometu posao. On mora imati dobro zasnovan uvid o tome da se

185
radi o velikoj i znaajnoj moralnoj neispravnosti, jer je to, u krajnjoj instanci,
presudan argument koji proizvodi moralnu dunost da se reaguje.

Zakljuak

Na istraivaki napor u okviru zadatog cilja je zaokruen. Podsetimo se na

obeanje koje smo na poetku dali i budimo dosledni, pa proverimo da li smo
uloili dovoljno truda da ga i ispunimo.

Kao osnovnu hipotezu rada postavili smo tvrdnju da je biznisu je potrebna

etika, koje god stanovite o cilju biznisa prihvatili, zato to se uspean biznis ne
moe redukovati na zadovoljenje iskljuivo ekonomskih parametara uz
prenebregavanje zahteva za moralnom ispravnou. Drugaije reeno, etika se
isplati, jer doprinosi istinskoj artikulaciji problema biznisa i afirmaciji vrednosti
koje su biznisu, dugorono gledano, potrebne. Moralni integritet kao bazina
moralna vrednost mora biti prepoznat i zatien u sferi poslovanja. Kako bismo
ovu tvrdnju kao krajnji rezultat opravdali, trebalo je da postupno iznosimo
argumente koji su se u razmatranju nametnuli kao neophodni za logiki sled.

Najpre, potrebno je bilo pojmovno artikulisati moralni integritet. Taj deo

posla morao je da obuhvati aspekte znaenja, koje nam je pruila etimoloka
analiza pojma integriteta. Pojmovna analiza kao i razmatranje filozofskih postavki
bili su od presudnog znaaja za odreenje pojma moralnog integriteta koje smo
predloili. Sledei korak bio je preispitivanje mesta moralnog integriteta u
dominantnim etikim teorijama. Nakon iscrpne analize, ispostavilo se da je naa
pozicija pozicija deontoloke etike teorije, te da smo sam pojam moralnog
integriteta definisali i interpretirali sa tog stanovita. Opravdanje za to samo po
sebi donelo je ukazivanje na slabosti utilitarizma kao etike koncepcije. Takoe,
deontoloki karakter etike teorije zadrali smo i u razmatranju karakteristika
oblasti primenjene etike. Tako smo, razmatrajui odreenje i domete poslovne
etike, istakli moralni integritet kao kljunog nosioca deontoloke etike paradigme.
Bavei se temama biznisa, na fokus bio je na ulozi menadera kao onoga koji
donosi odluke, aktera koji je centar nae etike analize. Ukazali smo na mesto

186
moralnih normi u biznisu i nain na koji bi one trebalo da budu percipirane.
Ispostavilo se da potovanje aktera biznisa kao moralnog aktera u isto vreme ima
prednosti za optimalno shvatanje prirode etike teorije kao deontoloke, kao i
prednosti za optimalno donoenje poslovnih odluka, to se dalje povoljno odraava
na rezultate biznisa. Kako bismo pomogli spreavanju ugroavanja moralnog
integriteta, na kraju smo pojasnili koje su manifestacije ovog ugroavanja u
poslovnoj sferi. Takoe smo izneli pregledan prikaz tipologije sluajeva
ugroavanja moralnog integriteta. Nae razmatranje zavrili smo analiziranjem
prakse uzbunjivanja, jer smo miljenja da se sluajevi ove vrste mogu po mnogo
emu smatrati paradigmatinim sluajevima ugroavanja moralnog integriteta.
Takoe, analiza prakse uzbunjivanja naroito mesto ima zato to nam se ini da
ilustruje situaciju koju moemo da odredimo kao biti-ili-ne biti za etiku u biznisu.
Praksa uzbunjivanja, ukoliko je motivisana moralnim razlogom, artikulisana je
stavom da neto nije ispravno i da je to razlog da se vie ne uestvuje u poslu
ukoliko je on definisan prihvatanjem neispravnog. To je odluka da se istupi iz igre
jer su njena pravila odstupila od poetno konstituisanih. Uzbunjiva prestaje da
bude radnik za koga konstitutivna pravila posla imaju snagu i ulogu koja im
pripada, zbog toga to se dogodilo da zahtevaju od njega da napravi ozbiljan
kompromis u odnosu na zahteve koje mu postavlja njegova moralna vlastitost. Po
ovoj analogiji, etika u biznisu nema izglede da zadri svoja konstitutivna pravila,
ukoliko se od aktera zahteva da naprave ozbiljan kompromis sa zahtevima svoje
moralne vlastitosti, tj. ukoliko se od njih trai da dopuste da im neko drugi (ili oni
sami sebi) ugroava moralni integritet.

Prethodno opisan tok razmatranja obuhvatio je sledee znaajne uvide, koji

su imali ulogu argumenata u prilog naoj hipotezi:

-Prilikom odreivanja pojma integritet renici odvajaju dva osnovna znaenjska

konteksta: potpunost (sveobuhvatnost) i moralnu ispravnost.

-Ciceron je pojmu integriteta dao znaenje koje ga je odredilo kao sutinski

moralan pojam. estitost je preduslov ovekove celovitosti, na osnovu koje ovek
moe da bude deo jedne opte, zakonom ureene stvarnosti.

187
-Odreivanje pojma integriteta postavlja izazov pomirenja dva aspekta, formalnog
i sadrinskog.

-O vrstama integriteta govorimo koristei se analogijom sa funkcionalnom

analizom termina dobar. Tako se meu osnovnim vrstama integriteta izdvajaju
fiziki integritet, umetniki integritet, integritet profesije i moralni integritet.

-Moralni integritet predstavlja bazinu moralnu vlastitost, koja se ogleda u

bezuslovnom potovanju i ispunjavanju vlastitih moralnih vrednosti i dunosti
formulisanih tako da afirmiu vrednost ljudskog dostojanstva. Odreenje moralnog
integriteta mora imati formalni i sadrinski aspekt.

-Moralni integritet ne moe da bude sredstvo za neto drugo. On moe da bude

zaloen, ali ne sme niti moe da bude uniten, jer bi odluka o unitenju vlastitog
moralnog integriteta bila odluka o odricanju od moralne vlastitosti. rtva ne moe
da bude moralni kriterijum zbog vrednosti slobode i autonomije pojedninca.
Odricanje od zatite vlastitog fizikog integrita, ukoliko postoje uslovi da se
odbrana sprovede, predstavlja ugroavanje moralnog integriteta, odricanje od
moralnog Ja, zbog toga to bi time pojedinac svojom voljom dao pristanak da
uestvuje u dehumanizaciji koju mu namee agresor.

-Uspeh je neizvestan i samim tim je na na jedan veoma specifian nain. injenica

uspeha ne moe da promeni karakter inae moralno neopravdanog postupka, i
ovaj momenat potrebno je imati na umu i kada je re o analizi situacija koje
pripadaju domenu biznisa.

-Odanost prema vlastitim moralnim vrednostima, zaloena u pojmu moralnog

integriteta ne znai rigidnost, ve budnost u prepoznavanju i uporeivanju razloga
kao i budnost za nove podatke koji mogu da utiu na odluku za postupak. Takva
budnost ne ide na tetu bezuslovnosti, koja je oznaka sui generis kada su moralne
vrednosti u pitanju.

-U pojmu moralnog integriteta zaloena su dva nivoa. Prvi nivo predstavlja odluku
o prioritetu okvira moralnosti, odluku koja nas spreava, na nain apsolutne
zabrane, da naudimo svom moralnom Ja. Tek je sledei nivo nivo u kome, iz ovog

188
okvira, donosimo odluke o konkretnim postupcima u datoj situaciji, koji bi trebalo
da demonstriraju prethodno odlueni prioritet moralnog razloga.

-Neopravdano je izjednaavanje moralnog i linog integriteta. Nemoralno

ponaanje uinjeno pod pretpostavkom da se radi o moralnom ponaanju, to je od
strane samog aktera praeno injenicom da je on uveren da se radi o moralnom
ponaanju i da postoji neophodan stepen opravdanosti tog uverenja u datim
okolnostima, ne prestaje da bude nemoralno ponaanje. Sadista tako moda moe
da ima integritet, u smislu integrisanog sopstva, ali ne i moralni integritet.

-Shvatanju integriteta kao vrline moe se uputiti prigovor da, formalno, skup vrlina
ne moe biti garancija moralnog integriteta. Ovo je deo opteg prigovora teoriji
vrlina kojom se pojedinac predstavlja kao vrea vrlina, gde se kao predmet
moralne ocene navode vrline, a ne pojedinani postupci, pa se tako indirektno
namee odricanje od odgovornosti, jer mi nismo odgovorni za to to odreene
vrline imamo ili nemamo.

-Integritet kao ID-obaveza prema linim projektima kod Vilijamsa postavlja pred
pojedinca nerealne izbore. Odricanje od truda koji preduzimamo na putu
ostvarenja bazinog projekta znailo bi odluivanje u prilog nepristrasne
moralnosti nasuprot neega to naem ivotu daje smisao. Apsurdno je insistiranje
na nepristrasnosti i interpersonalnoj opravdanosti, jer tako etika teorija ne bi bila
u stanju da objasni razloge postupaka koji potiu od specifinosti posebnih odnosa.

-Integritet znai da nae ponaanje jeste izraz onoga to mi jesmo, onoga to su

nai najdublji motivi, interesi i dunosti. Pojedinac je, onako kako ga posmatra
utilitarizam postupaka, u velikoj meri bezlian i utapa se u opte dobro: pojedinac
ima zadatak da doprinese ostvarenju opteg dobra.

-U Vilijamsovim postavkama izostaje normativno odreenje sadraja dunosti koje

postavljaju bazini projekti: mi zavreujemo da budemo osoba od integriteta sve
dok nai postupci slede bazine dunosti, makar i uinili neto uasno. Vilijams
prenebregava injenicu da naa dominantna posveenost projektu, koji sami
smatramo bazinim, moe biti vrednovana u moralnom smislu

189
-Kantove postovke koje se tiu moralnog integriteta mogue je odbraniti od
Vilijamsovih prigovora. To se moe postii pozivanjem na motiv vieg reda, koji je
motiv savrene dunosti prema sebi, a ona nam zabranjuje da uinimo neto to bi
dovelo do unitenja naeg moralnog sopstva. Uvianjem motiva vieg reda,
ostajemo na teritoriji postupaka koji bi bili u skladu sa moralnim zakonom, iako bi
motivi tih postupaka u prvom redu bili oseanje ljubavi ili saoseanje.

-Moralni integritet je vrednost koja povlai demarkacionu liniju izmeu

utilitarizma i deontoloke etike pozicije i posledica toga je injenica da je moralni
integritet jasno odreen kao deontoloka kategorija.

-Biznis je jedan oblik ljudske prakse, a cilj mu je odreen, dominantno ili iskljuivo,
preko dostizanja to veeg profita. Stejkholder teorija ispostavlja kompleksnost
odluivanja o razliitim interesima kao kljuni zadatak menadera.

-Odluivanje zahteva moralni integritet. Moralni integritet menadera je kljuni

kvalitet njegove pozicije. Sasvim je nedosledno oekivati da menader bude
dorastao kompleksnim odlukama koje su pred njim sa jedne strane, a da po potrebi
i shodno trenutnom interesu treba da stavi po strani principe svoje moralne
vlastitosti. Nema autonomnog i stabilnog odluivanja pod pretpostavkom
pristanka na odricanje od moralnog integriteta.

-U situaciji sklada moralno ispravnog i uspenog poslovanja, moralno ispravno

poslovanje pospeuje uspeno poslovanje. injenicu dugorone isplativosti
moralno ispravnog poslovanja potvruju istraivanja.

-Menader e, opredeljujui se za moralno ispravno ponaanje, verovatnije biti u

poziciji da svojim odlukama eliminie konkurenciju koja se ponaa moralno
neispravno. Opravdanje za ovakav argument pruaju nam zakljuci do kojih se u
teoriji igara dolo prilikom analize tzv. srategija saradnje (cooperation strategies).
Ukoliko ishod treba da bude Neov ekvilibrijum, racionalna je opcija saradnje.

190
-Preduslov saradnje kao opcije sa Neovim ekvilibrijumom kao ishodom je
poverenje, injenica da su se igrai meusobno prepoznali. Govorei o TfT
strategiji saradnje, poverenje je takoe izdvojeno kao kljuan uslov.

-Bazina etika vrednost poslovanja je poverenje. Ukoliko vrednost poverenja

definie okvir funkcionisanja biznisa, lake je razumeti kako se zalaganje za
potovanje moralnog integriteta uesnika u poslu uklapa u iru vrednosnu sliku
koja je u pozadini biznisa.

-Poverenje kao bazina etika vrednost poslovanja moe da obezbedi uspenost i

profitabilnost biznisa. Maksima lanog obeanja prolazi test logike, ali ne i
praktike univerzalizacije, a to i jeste paradigmatian etiki test, kojim se detektuje
moralna ispravnost.

-Neosnovano je normu moralnog minimuma (nenanoenje tete drugima) smatrati

iskljuivim normativnim vodiem u poslovnim odnosima.

-Moralni integritet kao vrednost postavlja imperativ primata moralnih vrednosti, i

taj diktat se, kao to smo se u izvesnoj meri i uverili, isplati. Bazini projekat koji je
postavljen mimo moralno ispravnih sadraja mogao bi da znai ostvarivanje
profesionalnog integriteta ali samo u okvirima stockholder teorije.

-U razmatranju problema obeanja i moralnog integriteta ne sme se prevideti

normativni element. Ukoliko je volja za svoj odredbeni razlog imala elju, onda
nismo na podruju moralnosti. Moralnost u principu zahteva posveenost
moralnom zakonu koji je odredbeni razlog volje. Jedino tako iskrenom obeanju i
moralnom integritetu ne oduzimamo bazini poloaj koji im u okviru moralnosti
pripada. Dakle, kao to treba ispunjavati obeanja, tako i treba potovati moralni
integritet: to je credo poslovne etike proistekao iz njenog etikog i deontolokog
porekla.

ini nam se da smo odrali svoje akademsko obeanje. Na je utisak da je

hipoteza potvrena. U razmatranju se ispostavilo da su ciljevi poboljanje
koncepcije moralnog integriteta kao i ukazivanje na znaaj afirmacije vrednosti

191
moralnog integriteta u poslovnoj etici. Uloili smo sav nama raspoloiv napor da
pokuamo da ove ciljeve ostvarimo. Svesni smo teine moralne odgovornosti koju
nosi obeanje koje smo dali. U ovom trenutku i na osnovu dosadanjeg napora,
smatramo da smo se ipak odgovorno poneli, na osnovu prilika, sposobnosti,
okolnosti i mogunosti koje su nam bile date. Ukoliko nemamo dobar utisak,
molimo sve dobronamerne istraivae da nam na to i ukau, kako bismo zajedno
mogli da poboljamo raumevanje moralnog zakona u nama. Vilijams je izneo svoj
uveni prigovor integriteta kako bi ukazao na propuste u shvatanju prirode etike
teorije. Mi smo, inspirisani njegovim stavovima, pokuali da pronaemo
odgovarajuu artikulaciju moralnog integriteta, kako bismo bolje razumeli
podruje poslovne etike. I na kraju, pored zahvalnosti koju dugujemo Vilijamsu i
mnogim drugima, obratiemo se posebno senima jednog velikana meu ljudima,
bez ijih uvida bi izostala inspiracija za ovaj skroman rad, pa ni on ne bi bio mogu:
Hvala Kantu, bogatstvu i genijalnosti redova koje je iza sebe ostavio, jer oni u sebi
kriju odgovore na mnoga pitanja koja Kant samom sebi eksplicitno nije postavio!
Hvala velikanu, to nam je ostavio putokaz u liku dobre volje, koji nam olakava
razumevanje naeg vremena i neiscrpnih zagonetki ljudske prirode! Zahvaljujui
Kantovim uvidima znamo da je na kraju naeg puta ponos oveka jer je moralno
bie, a ne srea. Zato, upoznajmo nau moralnu vlastitost i izaimo u susret njenim
zahtevima. Uvide koje smo izneli smatramo naim doprinosom u tom smislu.

192
Literatura

Aquinas, St. Thomas. The Summa Theologica II. Translated by the Fathers of the English
Dominican Provine. Benziger Bros. edition, 1947.
Arendt, Hannah. Eichmann in Jerusalem: A Report on the Banality of Evil. USA: Penguin
Group,2006.
Aristotel. Nikomahova etika. Zagreb: Globus, 1988.

Arrow, Kenneth. Business Codes and Economic Efficiency. Public Policy 21 (1973): 303-
318.

Ashford, Elizabeth. Utilitarianism, Integrity and Partiality. Journal of Philosophy 97 (2000):

421-439.
Augustine, Aurelius. The City of God, Bk.I. The City of God. Translation by Henry Bettenson.
Harmondsworth, England: Penguin Books, 1972.

Babi, Jovan. Pacifism and Moral Integrity. Philosophia, Philosophical Quarterly of Israel 41,
2 (2013): 1007-1016.
Online First DOI 10.1007/s11406-013-9459-9.

Babi, Jovan. Toleration vs. Doctrinal Evil in Our Time. The Journal of Ethics 8 (2004): 225-
250.
Babi, Jovan. Kantova koncepcija dunosti. Theoria 2 (1991): 47-68.

Babi, Jovan. Srea i moral: maksime i hipotetiki imperativi u Kantovoj filozofiji morala."
Filozofski godinjak, 20 (2007): 121-151.

Babi, Jovan. Uvod u poslovnu etiku. Prag: Virtus- Software Localization, Translations,
Electronic Publishing, 2002.

Baier, Annette. Postures of the Mind: Essays on Mind and Morals. Minneapolis: University of
Minnesota Press, 1985.

Bandura, Albert. Social Cognitive Theory of Personality. In The Coherence of Personality:

Social Cognitive Bases of Consistency, Variability and Organization, eds. Daniel Cervone and
Yuichi Shoda, 185- 241. New York: The Guilford Press, 1999.

Barnett, Michael and Robert Salomon. Unpacking Social Responsibility: The Curvelinear
Relationship Between Social and Financial Responsibility. Best Paper Proceedings of the
Academy of Management 6 (2002).

Bauman, David. Integrity, Identity, and Why Moral Exemplars Do What Is Right. Electronic
Theses and Dissertations, Washington University in St.Louis, Paper 34, 2011.
Beauchamp, Tom and Norman Bowie, eds. Ethical Theory and Business, 5th edition. New
Jersey: Prentice Hall, 1997.
Beauchamp, Tom and Norman Bowie, eds. Ethical Theory and Business, 7th edition. New
Jersey: Prentice Hall, 2004.
Beck, Lewis W. A Commentary on Kants Critique of Practical Reason. Chicago: University of
Chicago Press, 1960.

Beebe, John. Integrity in Depth. Texas: Texas A&M University Press, 1992.
Benjamin, Martin. Splitting the Difference: Compromise and Integrity in Ethics and Politics.
Kansas: Kansas University Press, 1990.

Blustein, Jeffrey. Care and Commitment: Taking the Personal Point of View. New York: Oxford
University Press, 1991.
Bok, Sesila. Whistleblowing and Proffesional Responsibility. In Ethical Theory and
Business, 5th edition, eds. Tom Beauchamp and Norman Bowie, 328- 334. New Jersey:
Prentice Hall, 1997.
Boulding, Kenneth. "The Basis of Value Judgments in Economics." In Human Values and
Economic Policy, ed. Sidney Hook, 55- 72. New York: New York University Press, 1967.

Boutrajt, Don. Kantijanska etika i prava. U Kant i poslovna etika- hrestomatija, prir. Ranko
Orli, 55-102. Panevo: Mali Nemo, 2004.

Bowie, Norman. New Directions in Corporate Social Responsibility. Business Horizons 34,
4 (1991): 56-65.
Bowie, Norman. Business Ethics, A Kantian Perspective. Oxford: Blackwell Publishers, 1999.
Brenkert, George. Private Corporations and Public Welfare. Public Affairs Quarterly 6, 2
(1992): 155-168.

Brenner, Steven and Earl Molander. Is the ethics of business changing? Harvard Business
Review jan-feb (1977): 5771.
Bromiley, Philip and Larry Cummings. Transaction Costs in Organizations with Trust.
Research on Negation in Organizations 5 (1995): 219-247.

Calhoun, Cheshire. "Standing for Something." The Journal of Philosophy 92, 5 (1995): 235-
260.
Carr, Albert. Is Bussines Bluffing Ethical. Harvard Bussines Revew jan-feb (1968): 143-153.
Carr, Spencer. The Integrity of a utilitarian. Ethics 86, 3 (1976): 241- 246.

Carroll, Archie and Ann Buchholtz. Business and Society: Ethics and Stakeholder
Management, 5th ed. Australia: Thomson South-Western, 2003.

Christofidis, Cohen. Talent, Slavery and Envy in Dworkin`s Equality of Resources. Utilitas
16, 3 (2004): 267-287.

Cox, Damian, Marguerite La Caze and Michael Levine. Integrity. Stanford Encyclopedia of
Philosophy.
Last updated August 10, 2008.
Cox, Damian, Marguerite La Caze, and Michael Levine. "Should we strive for integrity?" The
journal of value inquiry 33, 4 (1999): 519-530.
Cox, Damian, Marguerite La Caze, and Michael Levine. Integrity and the Fragile Self.
Vermont: Ashgate, 2003.
Darely, John M. and Daniel Batson. From Jerusalem to Jericho: A Study of Situational and
Dispositional Variables in Helping Behavior. Journal of Personality and Social Psychology
27, 1 (1973): 100-108.
Davis, Michael. Some Paradoxes of Whistleblowing. Business & Professional Ethics Journal,
15, 1 (1996): 3-19.

Dawkins, Richard. The Selfish Gene, 30th aniversary edition. New York: Oxford University
Press, 2006.

De George, Richard T. Ethical Responsibilities of Engineers in Large Organizations: The

Pinto Case. Business and Professional Ethics Journal 1 (1981): 1-14.

Di Dord, Riard T. Poslovna etika. Beograd: Filip Vinji, 2003.

Dobrijevi, Aleksandar. Kritika inuitivnog uma. Filozofija i drutvo, 1/XXVI (2005): 179-
226.

Drucker, Peter. Praksa rukovoenja. Zagreb: Panorama, 1961.

Duska, Ronald. Whistleblowing and Employee Loyalty. In Ethical Theory and Business, 5th
edition, eds. Norman Bowie and Tom Beauchamp, 335-339. New Jersey: Prentice Hall, 1997.

Dworkin, Ronald. Taking rights seriously. London: Harvard University Press, 1981.

Dojs , Dems. Portret umetnika u mladosti. Beograd: Mono i manana, 2005.

Feinberg, Joel. The Moral Limits of the Criminal Law, Vol. 1. Harm to Others. New York:
Oxford University Press, 1984.

Ferrell, O.C. and Geoffrey Hirt. Business: A Changing World. Irwin: McGraw Hill, 2000.

Frankfurt, Harry. Identification and Wholeheartedness. In Responsibility, Character, and

the Emotions: New Essays in Moral Psychology, ed. Ferdinand Schoeman, 27-45. New York:
Cambridge University Press, 1987.

Freeman, Edward. Strategic Management: A stakeholder approach. Boston: Pitman, 1984.

Friedman, Milton. The Social Responsibility Of Business is to Incrise Its Profits. New York
Time Magazine, september 13, 1970.
Friedman, Milton. Freedom and Capitalism. Chicago: Chicago University Press, 1962.
Fritzsche, David. Business Ethics, a Global & Managerial Perspective. Boston: McGraw- Hill
Irwin, 2005.

Fritzsche, David. Personal Values Influence on the Ethical Dimension of Decision Making.
Journal of business Ethics 75, 4 (2007): 335-343.
Fukuyama, Francis. Trust. New York: The Free Press, 1995.

Gerogiorgakis, Stamatios. Acyclic Meta-Norms in Rational Choice and the Crocodile

Paradox, MS.
Goodpaster, Kenneth and John Matthews. Can a Corporation Have a Conscience? Harvard
Business Review 60, 1 (1982): 132141.
Goodpaster, Kenneth. Business Ethics and Stakeholder Analysis. In Ethical Theory and
Business, 5th edition, eds. Tom Beauchamp and Norman Bowie, 76- 85. New Jersey: Prentice
Hall, 1997.
Graham, Jody. Does Integrity Require Moral Goodness? Ratio XIV, 3 (2001): 234-251.

Halfon, Mark. Integrity: A Philosophical Inquiry. Philadelphia: Temple University Press,

1989.
Hare, Richard M. Comments. In Hare and Critics: Essays on Moral Thinking, eds. Douglas
Seanor & Nicholas Fotion, 199-293. Oxford: Oxford University Press, 1988.
Hare, Richard M. Freedom and Reason. Oxford: Oxford University Press, 1963.
Hare, Richard M. Moral Thinking: Its Levels, Method and Point. Oxford: Oxford University
Press, 1981.
Harris, John. Williams on Negative Responsibility and Integrity. The Philosophical
Quarterly 24, 96 (1974): 265-273.

Harsanyi, John. Morality and the Theory of Rational Behavior. Social Research 44, 4,
Rationality, Choice, and Morality (1977): 623-656.

Herman, Barbara. The Practice of Moral Judgement. Cambridge: Harvard University Press,
1993.

Hermann Avenarius, Mali pravni rjenik. Bonn:1991.

Hill, Thomas Jr. Dignity and Practical Reason in Kant`s Moral Theory. Ithaca: Cornell
University Press, 1992.

Hoffman, Michael, Robert Frederick and Mark Schwartz. Introduction. In Business Ethics:
Readings and Cases in Corporate Morality, 4th edition, eds. Michael Hoffman, Robert
Frederick and Mark Schwartz, 1-43. Boston: McGraw Hill, 2001.

Hoffman, Michael. "The Ford Pinto." In Business Ethics, eds. Michael Hoffman and Jennifer
Moore, 412-420. New York: McGraw-Hill, 1984.

http://www.osvoboditev-zivali.org/docs/szz_casopis.

http://www.sr.wikipedia.org/sr/hipokratova_zakletva.

http://www.tnsmediumgallup.co.rs/ENG/newsletters/TNSMediumGallup2012-2013/.
http://en.wikipedia.org/wiki/whistleblower.
http://www.dadalos.org./srbija/menschenrechte/grundkurs_mr2/Menschenwurde/menc
hen.html.
http://www.gresham.ac.uk/sites/default/files/23sep09stewart_sutherland_-
_shostakovich.pdf

http://www.macmillandictionary.com/dictionary/british/integrity.

http://www.ohchr.org/EN/UDHR.
http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/integrity?view=uk.

http://www.roper.org.usa/12july12/ethical_standards.

http://www.stanford.edu/integrity.
http://www.stanford.edu/integrity.

http://www.virtus.cz.
http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=integritet&Submit.
http://ahdictionary.com/word/search.html?q=integrity.

Jensen, Hening. 1989. Kant and Moral Integrity. Philosophical Studies 57: 193-205.
Jones, Thomas and Norman Bowie. Moral Hazards on the Road to the Virtual Corporation.
Business Ethics Quarterly 8 (1998): 273-292.

Jones, Thomas M. and Norman Bowie. Moral Hazards on the Road to the Virtual
Corporation. Business Ethics Quarterly 8 (1998): 273-292.

Jung, Carl Gustav. Psychological Types, Vol.6 of Collected Works. New Jersey: Princeton
University Press, 1971.

Kant, Imanuel. Kritika moi suenja. Beograd: BIGZ, 1975.

Kant, Imanuel. Kritka praktinog uma. Beograd: BIGZ, 1979.

Kant, Imanuel. Metafizika morala. Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana

Stojanovia, 1993.

Kant, Imanuel. Zasnivanje metafizike morala. Beograd: BIGZ, 1981.

Kant, Immanuel. The Cambridge Edition of the Works of Immanuel Kant: Groundwork of the
Mataphysics of Morals. Trans. Mary J. Gregor. New York: Cambridge University Press, 1998.
Korsgaard, Christine. Creating the Kingdom of Ends. New York: Macmillan, 1990.

Krka, Kristijan, ured. Uvod u poslovnu etiku i korporacijsku drutvenu odgovornost. Zagreb:
Mate, 2007.

Levi, Primo. Survival in Auschwitz. Create Space Independent Publishing Platform, 2012.
Locke, John. An Essay Concerning Human Understanding, Oxford: Clarendon Press, 1975.

Luban, David. Legal Ethics and Human Dignity. New York: Cambridge University Press,
2007.

Lucas, John. The Responsibilities of a Businessman.In Ethics at Work: Basic Readings in

Business Ethics, ed. William Shaw, 15-30. New York: Oxford University Press 2003.

Lyons, David. Forms and Limits of Utilitarianism. Oxford: Clarendon Press, 1965.
Majstorovi, Katarina and Albina Krumova. What Does It Mean to Blow-The-Whistle:
Ethical Approach. Employment, Education and Entrepreneurship (2013): 329- 346.

Majstorovi, Katarina and Dejan Radulovi. The Moral Values of Business in Virtual
Organizations. Employment, Education and Enterpreneurship, The third International
Conference, Belgrade (2014): 325- 337.

Majstorovi, Katarina. Kantovo etiko stanovite i problem moralnog integriteta. Theoria

4 (2013): 79-94.
Makintajer, Alister. Kratka istorija etike. Beograd: Plato, 2000.

McCoy, Bowen. The Parable of the Sadhu. Harvard Business Review sept./oct. (1983): 103-
108.

McFall, Lynne. Integrity. Ethics 98, 1 (1987): 5-20.

Milgram, Stanley. Obedience to Authority: An Experimental View. New York: Harper and Row
Publishers Inc., 1974.

Miller, David. Deliberative Democracy and Social Choice. Political Studies 40, special issue
(1992): 5467.
Monroe, Kristen Renwick. The Hand of Compassion: Portraits of Moral Choice During the
Holocaust. New Jersey: Princeton University Press, 2004.

Norman, Richard. The Case for Pacifism. Journal of Applied Philosophy, 5, 2 (1988): 197-
210.

Ostin, Don. Kako delovati reima. Novi Sad: Matica srpska, 1994.

Pava, Moses and Joshua Krausz. The association between corporate social- responsibility
and financial performance: The paradox of social cost. Journal of Business Ethics 15 (1996):
321-357.
Pavlii, Dubravka. Teorija odluivanja. Beograd: Ekonomski fakultet, 2004.

Petrovi, Neven. Teorije distributivne pravde. U Uvod u etiku i korporacijsku drutvenu

odgovornost (Zagreb: Mate, 2007):125-168.
Platon. Odbrana Sokratova Kriton-Fedon. Beograd: BIGZ, 1982.

Platon. Pisma. Beograd: Rad, 1978.

Putman, Daniel. Integrity and Moral Development. The Journal of Value Inquiry 30 (1996):
237246.
Railton, Peter. "Moral Realism." The Philosophical Review 95, 2 (1986): 163207.

Rakas, Smilja. Uvod u poslovnu etiku. Beograd: Megatrend, 2006.

Resnik, Michael. Choices. Mineapolis: University of Minnesota Press, 1987.

Rhode, Deborah L. In the Interest of Justice: Reforming the Legal profession. New York:
Oxford University Press, 2000.

Rols, Don. Teorija pravde. Podgorica: CID, 1998.

Roman, Ronald, Sefa Hayibor and Bradley Agle. The Relationship Between Social and
Financial Performance: Repainting a Portrait. Business and Society 38, 1 (1999): 109-125.
Ryle, Gilbert. The Concept of Mind. Chicago: New University of Chicago Press 2002.

Sartori, Giovanni. Samorazaranje demokracije. U Legitimnost demokratske vlasti, ured.

Mirjana Kasapovi i Nenad Zakoek. Zagreb: Naprijed, 1996.

Scheffler, Samuel. The Rejection of Consequentialism. Revised Edition, Oxford: Oxford

University Press, 1993.

Serl, Don. Govorni inovi. Prevod Mirjana Duki. Beograd: Nolit, 1991.

Shauber, Nancy. Integrity, Commitment and the Concept of a Person. American

Philosophical Quarterly 33, 1 (1996): 119-129.
Silberbauer, George. Ethics in small-scale societies. In A Companion to Ethics, ed. Peter
Singer, 19- 25. Oxford: Basil Blackwell, 1991.
Singer, Peter. Animal Liberation. New York: Harper Collins, 2001.

Smith, Adam. An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations: A Selected
Edition, ed. Kathryn Sutherland. Oxford: Oxford Paperbacks, 2008.

Smith, Adam. The Theory of Moral Sentiments. Montana: Kessinger Publishing, 2004.

Soeharno, Jonathan. The Integrity of a Judge: A Philosophical Inquiry. Farnham: Ashgate

Publishing Company, 2009.

Sutherland, Stewart. Integrity and Self- Identity. Philosophy 35 (1996): 19-27.

Sutherland, Stewart. Identity and Integrity in Stalins Russia: The Case of Shostakovich.
Lecture on Gresham College, 2003.
Taylor, Gabriel and Raimond Gaita. Integrity. Aristotelian Society Supplementary Volume
55 (1981): 143 176.
Taylor, Gabriel. Pride, Shame, and Guilt: Emotions of Self-Assessment. New York: Oxford
University Press, 1985.

Ten, . L. Dimova utilitaristika misija. Theorija 3 (2011): 117-118.

The Cambridge Edition of the Works of Immanuel Kant: Groundwork of the Mataphysics of
Morals. Trans. Mary J. Gregor. New York: Cambridge University Press, 1998.
Vilijams, Bernard. Etika i granice filozofije. Beograd: Plato, 2007.

Waller, James. Becoming Evil: How Ordinary People Commit Genocide and Mass Killing. New
York: Oxford University Press, 2007.

Wenz, Peter. The Incompatibility of Act-Utilitarianism with Moral Integrity. The Southern
Journal of Philosophy 17 (1979): 547-553.

Williams, Bernard and John Smart. Utilitarianism: For and Against. Cambridge: Cambridge
University Press, 1973.
Williams, Bernard. Ethics and the Limits of Philosophy. London: Fontana, 1985.

Williams, Bernard. Making Sense of Humanity. Cambridge: Cambridge University Press,

1995.

Williams, Bernard. Moral Luck: Philosophical Papers 1973-1980. Cambridge: Cambridge

University Press, 1981.

-Persons, Character and Morality, 119.

-Moral Luck, 2039.

-Utilitarianism and Moral Self-Indulgence, 4053.

Williams, Bernard. Morality: An Introduction to Ethics. Cambridge: Cambridge University
Press, 1972.
Williams, Bernard. Problems of the Self. Cambridge: Cambridge University Press, 1973.

-Personal identity and individuation, 1-18.

-Bodily Continuity and Personal Identity, 19-25.

-The Makropulos Case: Reflections on the tedium of immortality, 82-100.

-Morality and the Emotions, 207-230.

Williams, Bernard. Shame and Necessity. Berkeley: University of California Press, 1993.

Wolf, Suzan. Moral Saints. Journal of Philosophy 79, 8 (1982): 419-439.

Zajler, Kristijan. Dostojanstvo ivotinja i zakoni ljudi. Sloboda za ivotinje, novembar 2006,
9-15.
BIOGRAFIJA

Ime i prezime: Katarina Majstorovi

Adresa: Nemanjina 47, aak

Telefon: 064 170 21 51

e-mail: gieronim@sezampro.rs

Katarina je roena 22.12.1977.godine u aku. U rodnom gradu je zavrila osnovnu

kolu i Gimnaziju kao nosilac diplome Vuk Karadi. Diplomirala je filozofiju na
Filozofskom fakultetu u Beogradu 2003. godine, sa prosenom ocenom 9,46.
Magistarske studije je upisala na istom fakultetu.Poloila je sve ispite koji su predvieni
programom pomenutih studija, na odseku za etiku, i prosena ocena joj je 10,00. Usled
usaglaavanja programa do koga je dolo reformom sistema visokokolskog
obrazovanja, u oktobru se prebacila na doktorske studije, tako to su joj priznati svi
ispiti koje je poloila na magistarskim studijama. Katarina je, dakle, od decembra 2009.
doktorand na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za filozofiju, smer etika. Na
magistarskim i doktorskim studijama mentor joj je prof.dr Jovan Babi. Zakljuno sa
januarskim ispitnim rokom 2012. godine, Katarina je poloila sva tri preostala ispita na
doktorskim studijama (100, 100 i 88 bodova). Odbranila je prikaz doktorata 26.2.2013.
godine sa ocenom 10 (100 poena). Pored mentora, profesora Jovana Babia, odbrani
prikaza teme prisustvovali su profesori Nenad Ceki, Ivan Vukovi i Aleksandar
Dobrijevi. Vee Univerziteta u Beogradu je 15.3.2013. odobrilo izradu disertacije sa
temom Moralni integritet u poslovnoj etici.

Odmah po zavretku osnovnih studija Katarina se zaposlila u Srednjoj tehnikoj koli u

Gornjem Milanovcu, kao profesor filozofije. Od 2005. radila je i u aanskoj Gimnaziji kao
profesor filozofije, logike i graanskog vaspitanja. Neko vreme radila je i u Gimnaziji u
G.Milanovcu. Stalni radni odnos zasnovala je na Visokoj poslovnoj koli-aak
01.11.2008., na mestu asistenta za predmete sociologija i poslovna etika. Od 2010.
godine radi na Visokoj koli za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo- Beograd, kao
predava na strukovnim i asistent na akademskim studijama. Angaovana je na
predmetima sociologija, poslovna etika i menadment ljudskih resursa.

Pored ovih angaovanja aktivno je uestvovala u radu Drutva studenata filozofije,

brojnih filozofskih kola i susreta. Pohaala je kolu formalne i modalne logike kod
prof.dr.Aleksandra Krona kao i brojne obuke pri razliitim NVO (kao to su Politeia i
Grupa 484). Bila je portparol jedne NVO. Zavrila je trogodinji kurs umetnike
fotografije, kojom se, kao hobijem, bavi.

Znanje stranih jezika koristi za prevodilaki rad. Do sada joj je objavljen prevod teksta
Majkla Volzera, Politika izbavljenja, u asopisu Theoria 4, 1998. Prevela je deo
zbornika o poslovnoj etici, iji su prireivai Tom Biem (Tom Beauchamp) i Norman
Bouvi (Norman Bowie), koji bi trebalo da objavi Slubeni glasnik. Do sada je objavila
sledee radove:

Majstorovi, Katarina i Milo Stanojevi. Political Influence and Activity of the Masonic
Organizations. International Review 1-2 (2013): 135-152.

Majstorovi, Katarina. Kantovo etiko stanovite i problem moralnog integriteta.

Theoria 4 (2013): 79-94.

Majstorovi Katarina i Milo Stanojevi. Reakcija na uzbunjivanje kao oblik

diskriminacije po moralnoj osnovi. Svet rada 10, 6 (2013): 923- 930.

Majstorovi Katarina i Vesna ilerdi. Individualnost i moralna autonomija oveka u

dodiru sa sugestivnou medijskih sadraja. Svet rada 11, 4 (2014): 515-528.

Poglavlje monografije:

Majstorovi, Katarina, arko Pavi and Vesna ilerdi. (2013), The challenges of
managing cross-cultural virtual project teams. In Entrepreneurship, finance and
education in the digital age, 54-71. Germany: LAP Lambert Academic Publishing, 2013.

Izlaganja na Meunarodnoj konferenciji Employment, Education and Entrepreneurship

2013. i 2014.

Majstorovi, Katarina and Albena Krumova. What Does It Mean to Blow-The-Whistle:

Ethical Approach. Education and Employement Oportunities for Entrepreneurs, The
Second International Conference, Belgrade (2013): 329-346.

Majstorovi, Katarina and Dejan Radulovi. The Moral Values of Business in Virtual
Organizations. Employment, Education and Enterpreneurship, The third International
Conference, Belgrade (2014): 325- 337.

U asopisu Socioloki pregled upravo je na recenziji rad pod naslovom Moralna osuda
korupcije.