EDGAR ALAN PO

Obavezne pripovetke:
1. U vrtlozima Malstrema
2. Maska crvene smrti
3. Pad kue Aerovih
4. Zlatni jelenak
5. Crni maak
6. Bunar i klatno
7. avo perverznosti / Demon nastranosti
8. Vilijem Vilson
9. Ligeja
10. Ukradeno pismo

U VRTLOZIMA MALSTREMA
- ovu pripovetku moemo dovesti u vezu sa Arturom Gordonom Pimom
- specifina pripovedna (?) pozicija: pripoveda stoji na rubu ivota i smrti; to
produkuje zanimljive posledice po samo pripovedanje, ne samo po temu.
Naratoloki zanimljivo postavljeni problemi.
- zanimljiv odnos prema prirodi i rubnim psiholokim podrujima: mo prirode
i psiholoka podruja (strah od smrti i od natprirodnog)

MASKA CRVENE SMRTI

- ova pripovetka je paradigmatina za obradu instance pripovedaa. Nejasno je
ko pripoveda ovu priu.
- reprezentuje Poov manipulativan odnos prema itaocu
- motiv ivog lea

PAD KUE AEROVIH

- tematizuje bolest i smrt
- u ovoj pripoveci je zanimljiv odnos izmeu zbivanja i opisa;
- paralelizam ambijenata i likova
- sueljavanje pripovedaa i prirode, njegovog iskaza i stanja svesti
- motiv dvojnitva izmeu likova meusobno i izmeu likova i kue
- tema oveka koji je iv sahranjen

ZLATNI JELENAK
- reprezentativna za manipulativnu strategiju pripovedaa i implicitnog autora
- pitanje udnog i udesnog u sferi fantastike (ova pripovetka se ne uklapa u
Todorovljeve sheme...)
- produkt specifine strategije pripovedanja prema itaocu u okviru opsesivne
eksplikacije i egzaktnosti imamo zamagljivanje;

CRNI MAAK
- manipulativna strategija
- specifian odnos (balans) pripovedaevog nastojanja da sve eksplicitno
objasni (njegove egzaktnosti) s jedne strane i zamagljivanjs onoga to se
eksplicira, s druge...

1
 - tema perverznosti / nastranosti kao nagona u oveku (zlo kao podsvesni nagon
u oveku). Ovo vezuje Poa za crni realizam.

BUNAR I KLATNO
- najreprezentativnija za ono to se podrazumeva pod hororom kod Poa
- graenje atmosfere uasa i straha

AVO PERVERZNOSTI
- tematizuje apstraktniju temu
- nagonsko, nekontolisano, vodi na injenicu zla
- uokvireno nekom vrstom teoretisanja na tu temu
- oblast istraivanja ljudske psihe: objanjava se poriv u oveku ka
samodestrukciji uz svest o posledicama... nemo da se ovek odupre toj
tenji...
- kategorije nagona...
- alkoholizam glavnog junaka
- nagon za smru kao dominantan... (ova tema proima skoro sve prie; iz tog
centra valja sagledavati celu jednu grupu pria)

VILIJEM VILSON
- alagorija i fantastika
- retrospektivno pripovedanje
- motiv dvojnitva

LIGEJA
- reprezentativna za temu / motiv umrle drage
- na udan nain gradi lik Ligeje

UKRADENO PISMO
- prvi detektiv u svetskoj knjievnosti: Ogist Dipen prototip za detektive u
daljoj tradiciji detektivske knjievnosti (erlok Holms poseduje dosta osobina
Ogista Dipena: demonska radoznalost...;) Tip detektiva demonske logike koja
je toliko snana da deluje kao da nije od ovoga sveta.
- tema nadmonog intelekta; prividna superiornost intelekta; ideja o razumu koji
je u stanju da iitava prolost... zloinaki um bi trebalo da pokae
superiornost intelekta... Sfera zla se obino vezuje za iracionalno; kod Poa je
obrnut sluaj: ...
- pripovetka poseduje specifinu simetriju u odnosima izmeu likova i znanja i
vienja tih likova (ta ko vidi i ta ko zna, ta ko drugom poverava...?)
- ov pripovetka je bila predmet jedne prilino ozbiljne interpretativne rasprave
koju su zapoeli Lakan (Seminar o Ukradenom pismu) i Derida. Ova dva
autora su isprovocirala gomilu radova...

POOVE PRIPOVETKE ZAJEDNIKE KARAKTERISTIKE

- U podvodnom toku svih ovih pripovedaka postoji humorni odnos prema
itaocu; komiko poigravanje sa itaocem.
- Dovoenje itaoca u nedoumicu; Poa ne treba doslovno shvatiti.
- Plitko i naivno itanje Poa je esto u istorijama knjievnosti tu se Poove
prie pominju kao prie o natprirodnom. Kod Poa uvek postoji balans,

2
 ambivalentan odnos racionalnog i iracionalnog. Po nije jednostavan pisac
strave i uasa! Naivnim itanjem se stie utisak da imamo posla sa
konvencionalnim pripovedaem.
- Deo Poove erudicije se primeuje u njegovim pripovetkama pri emu treba
voditi rauna o Pou mistifikatoru.
- meanje dva razliita diskursa: realizam u izrazu, fantastika u zbivanju.
Produbljuje nedoumicu i izlae tivo koje govori o neem neverovatnom na
nain koji lii na izlaganje naunih istina.
- Najea tema je smrt i strah od toga da bude iv sahranjen. itava grupa
pripovedaka tematizuje smrt. Postoje dva vida ove tematizacije: (1) u kojima
je smrt tema i (2) u kojima je glavni junak pripoveda koji pria kroz svoju
poluludu svest.
- Dve grupe pripovedaka: (1) tema nagona za smru i (2) prie detekcije1
- ANATOMIJA MELANHOLIJE: dom((aa)) tema i atmosfera itave prie.
Anatomija, kao vrsta pristupa; melanholija, kao vrsta teme.
- Poov izraz ide u pravcu produbljivanja neodreenosti.
- Pojavljuju se teme kao okultizam, hiromantija... Sve to opisuje pripovedaa
kao nepouzdanog. To reflektuje njegovu pomuenost, treperavost...
- Avanture Artura Gordona Pima imaju intertekstualnih veza sa drugim
tekstovima romantizma. Tradicija pria o putovanju po moru iz 17. i 18. veka.
Prisutna je riznica tematike vezane za romantizam 2 (priroda, nepoznato, druge
kulture, zaumno, iracionalno itd.)

POOVA POETIKA
1. Filozofija kompozicije kljuni tekst. Prividno predstavljen itaocu kao vrsta
propratnog teksta poetiki tekst u kojem Po objanjava kako je napisao Gavrana.
U pitanju je PESNIKA TRAVESTIJA koja manipulie itaocem Po pokuava da
proda poetiku priu kao da je prava anatomija pisanja Gavrana. Gavran nije nastao,
tvrdi tu Po, kao plod nadahnua, nego je autor hteo da uini da itaoca podiu marci
i sl. (Pisanje pesme za Poa nije stvaralatvo kako ga smatraju romantiari, ve je
poezija vrsta racionalnog kalkulisanja. Po hiperbolizuje racionalnost.) Moram da
odaberem jednu tunu, traginu temu...; Teza o kratkoi pesme: Ona ne sme da bude
dua od 100 stihova, a pria treba da moe da se u jednom itanju proita... 3 Po ovu
priu vrlo uverljivo razvija; naivnom itaocu ovo moe biti... U pitanju je graenje
poetike potpuno suprotne loe proitanoj romantiarskoj poetici. Ovo delo je utuk na
stav o poeziji kao spontanom izrazu snanih oseanja. Ova poetika nije zasnovana na
oseanjima ve na hiperbolizovanoj racionalnosti u stvaranju poezije. (Poezija kao
stvar intelekta.) Po upuuje na uestvovanje racionalnog u kompoziciji. Prisutna je
ironija (ironijski otklon), falsifikatorski naboj.4 U pitanju je specifina intencija koja
nije iskreno izlaganje sopstvenih poetikih stavova. (Ne treba je uzeti kao iskrenu
ispovest stvaralakog uma.) Neiskrena poetika intencija, namera je ovde prisutna

1
Prva detektivska pria u istoriji knjievnosti: Zagonetni sluaj Mari Roe
2
Ne moemo odrediti Poov status u odnosu na romantizam. Odnos je ambivalentan kao i Pukinov.
3
Ovaj stav ne treba shvatiti doslovno teite je na JEDINSTVENOSTI UTISAKA dozi koherencije koja
nam daje dozvolu da svaki deo dela karakteriemo kao nesuvian. SUGESTIVNOST je, po Pou, vana osobina
koju pisac treba da ima ona je usmerena na jedinstven utisak.
4
B.M: Imajte u vidu itajui Poa da je to jedan neobino pokvaren pisac koji se sve vreme poigrava sa itaocem
onim itaocem koji se shvata zdravo za gotovo. Po se poigrava sa naivnim itaokim oekivanjima, kao i
Stern. Naivan italac ostaje slep za sitne prepreke koje mu Po postavlja.

3
 Tekst se pie da bi izazvao smerani efekat koji nije prava intencija teksta. 5 *Stvari
koje Po govori u ovom tekstu se odnose na poeziju, ali se neki delovi mogu odnositi i
na prozu.
2. Pesniko / Poetsko (?) naelo
3. Marginalije

POOVA POEZIJA
1. Gavran
2. Anabel Li
3. Zvona6 pesma reprezentativna za Poov odnos prema melodiji u pesmi. Predstavlja
vrhunac onomatopejskog / melodijskog oblikovanja pesme.

POOVO VIENJE OVEKA

Tripartitna podela oveka u Poovom delu

Po vidi tri aspekta7 oveka:
1. INTELEKT razum kao vrsta orua; mo koja se slui logikom, kauzalitetom,
indukcijom;
2. PODRUJE MORALA etiki izvor ovekove akcije, podruje duha u kome se
ovek odreuje prema dobru i zlu. Zlo je neto to je Pou interesantno i zlo on
tematizuje.
3. IMAGINACIJA doivljajno, afektivno svojstvo ovekovo; opisuje sferu onoga to
ovek zamilja da jeste, da postoji. Ne radi se o imaginaciji u nekom filozofskom
smislu (kao kod Kolrida); radi se o sposobnosti oveka da uobrazi da neto jeste.

Iv: Tematizovanje oveka?

Poove prie se bave ovekovom psihologijom i njegovim duhovnim moima i u tom smislu
se tematizuju razliiti problemi unutar ove podele. Za Poa su vani:
- ovekova mo da projektuje vlastite predstave na svet koji je relativno saznatljiv.
Oseanje straha je ono to Po projektuje u ovekovo vienje sveta (?) Oseanje
straha je povezano sa temom nastranosti.
- poreklo zla. Po zlo pronalazi u oveku. (Perverznost besmisleno delanje, delanje
koje nema svrhu, a jedan je od glavnih pokretaa ovekovih.) Zato su Poove prie
zanimljive psihoanalitiarima. Po je dosta itan psihoanalitiki i to ne samo od
psihoanalitiara koji uzimaju slike iz Poovih pripovedaka za primere. Frojd je za
mehanizme delovanja / odbrane (?) koje je pronalazio kod svojih pacijenata uzimao
ilustracije iz literature. Ovo su utilitarna, pragmatina itanja tekstova. Sa druge
strane, Po je itan od strane psihoanalitike kritike.

Holistiko i drugo vienje oveka

Poa jeste opsedao fenomen intelekta (svi romantiari su opsednuti ovekovim moima i
njegovim nemogunostima). Ipak, Po ima holistiko vienje oveka koji postie vlastito
savrenstvo tek u sadejstvu delovanja sopstvenih duhovnih moi. Neophodna je harmonija

5
legel, Novalis izlau svoje stavove iskreno imaju nameru da objasne postupak, naela nove poezije.
6
Gavran je kljuna pesma i predstavlja obaveznu literaturu. Preostale dve su uobiajeni izbor studenata za ispit.
7
Sm Po u tekstu Pesniko naelo daje podelu, izlae tri ovekova aspekta.

4
duhovnih moi8! Ovoj temi jedinstva parira tema o jednoj hipertrofiranoj duhovnoj moi
nekada je u pitanju imaginativna strana, nekad nagon, nekad razum (detektivske prie)...
Jedno od motivacionih sredita Poovih pria VOLJA. Volja kao jedan aspekt ovekovog
aktivizma9, aspekt koji upoljava ovekove duhovne moi. Pitanje o temeljnom uzroniku
ovekovih ponaanja... Pritisak okoline na oveka, kako okolnosti menjaju oveka....
Tema transformisanja, metamorfoze u Crnom maku data kao transformacija junaka pod
uticajem pia... Ova Poova ideja o prreobraaju nije tipino udesna nema napitaka,
arolija: njegovi junaci se ne pretvaraju i magarce i ne piju udesne napitke. Ali, imamo
traganje za poreklom udnovatih ponaanja! Situacije, okolina menja oveka... Uasne
okolnosti, rubne situacije ili supstance alkohol tematizovan u Crnom maku. Maak se
moe videti kao vrsta alegorijske slike alkoholizma.

POOVE PRIPOVETKE

Poovo delo obino nije vieno u vidu nekih faza nema promena pravca u stvaranju.
Meutim, istoriari i biografi prepoznaju kao fazu period 40tih godina. (Poova ena se u to
vreme raspada od tuberkuloze i umire od nje.) Ovaj period je obeleen tekim temama:
duevno muenje, prevremena smrt i sahrana, tema nastranosti kao neega suprotnog od onog
to bi ovek trebalo da ini, suprotnog od onog to bi bilo logino da ini duevna kidanja
obuzimaju junake.

PAD KUE AEROVIH

Ova pripovetka poseduje atmosferu melanholije, sumornosti... Ipak, nije u pitanju
klaustrofobino muenje nema klaustrofobinu atmosferu muenja kao to je to sluaj sa
drugim priama tog perioda. Ona, takoe, temetizuje neke drugaije probleme.

Homodijegetiki pripoveda pripoveda je jedan o protagonista. Koja je njegova

pripovedaka situacija? On je sporedni lik. (Prema anetovoj klasifikaciji
EKSTRADIJEGETIKI PRIPOVEDA on ne zna sve...) Ovde je pripoveda posmatra
ali ne i protagonista zbivanja. (?)

Sadraj Junak dolazi u kuu Aerovih po pozivu prijatelja. Ovo je motivisano time to je
prijatelj bolestan i treba mu drutvo. ... Sestra ipak umire a njih dvojica je sahrane u kui.
Osam dana nakon sahrane... Roderik Aer ita jedan od romana koji mu je bio pri ruci...
Madlen se pojavljuje na vratima, brat i sestra se grle... Kua se rui.

Kako se uvodi kua? Kako se ulazi u zbivanje? Kako mi kao itaoci saznajemo podatke?
Koji su slikovni elementi atribuirani kui?

Slika kue: prozori koji lie na iskopane oi potenciranje metaforike / slikovnosti prozora
kao oiju. (Mila: ovo asocira na lobanju. Tanja: kao da je kua iva...) Kua je jedan od
likova, ona je dvojnik ljudi. Tema ograniene svesti, odnosno sposobnosti neivog da ima
neku svest ovo je dato / objanjeno (?) mistifikacijama... Sama pojava kue raa ideju o
kui kao o ivom biu. Oivljenost kue jeste deo i Roderikovog dejstva na pripovedaa, ali i
same kue...

8
Jedna o glavnih tema u pripoveci Bunar i klatno.
9
Kolrid mu je tu najblii.

5
Poov postupak
Smena iste, puke deskripcije koju zapaamo u realistikom romanu krije se vrsta
metonimije. (Deskripcija je metonimijska??) ... Da li puka deskripcija uopte postoji u
knjievnosti?
Tipino za itav romantizam, kao i za Poov postupak: Meanje piktorijalnog i lirskog,
deskriptivnog i ekspresivnog. Ova meavina je napravljena na jedan vrlo konvencionalan
nain uitavanjem melanholije u atmosferu... Ono to je novo, to je karakteristino za Poa
je neosetnost tog meanja // premetanje ka psihikom (?).
Meavina elemenata slike, opisa sa onim to se posmatrau ini, sa onim to on pripisuje slici
ini da mi bivamo uvuenu u atmosferu ovo je lirska karakteristika. Melahnolija je isto
oseajno stanje pripada subjektu a ne svetu oko njega. (Slika kue kao sumorne.) Gradi se
lirska atmosfera i to donekle elementima koji pripadaju slici... Dolazi do preklapanja rei
koje opisuju dan i rei koje opisuju kuu. Junaka na neki nain doivljavamo kao lirskog
subjeka. Ovo je privilegija pripovedanja u prvom licu. Uitavanje atmosfere i bojenje itave
slike je oteano znaenjem koje lirska atmosfera pridaje...

Kua se nalazi na jezeru data je slikovna struktura kue kao odelitog prostora ona je
odvojena od kopna vodom! (Samo jednim nasipom je povezana sa kopnom to je
karakteristino za zamkove.) Po slikovno odvaja kuu od sveta.

Pitanje izanalosti Poove metaforike

S jedne strane, iza Poa je mnogo toga prelo u upotrebu pa se upotrebom automatizovalo,
izanalo...
S druge strane, u tom doivljaju konvencioanlnosti Poovog pripovedanja je upletena Poova
svest o automatizmu itanja, njegova intencija koja rauna na automatizam itanja. Tu se
umeu jezike igrarije i zamene podruja primene odreenih rei...
Ono ime se najvie bave istraivai Poa je simbolika, koncepcija simbolike...

Postupno pristupanje problemu Kue Aerovih - Kua kao glavni lik?

Pria se zove Pad kue Aerovih. Pad je finale, rasplet prie. Pria vodi ka upoznavanju
kue, pristupa kui. Da li takva postavka usisava glavne likove? Na to nas upuuje uvod 10
koji se fokusira na kuu! (Pria tematizuje kuu u koju su usisani Roderik i Madlen odnos
snaga je neravnopravan kua im je nadreena.)
Sumornost kao atmosfera i duevno stanje gloom11 osnovna engleska re koja se
ponavlja u prii (nije uvek dosledno prevedena). Ova re odreuje i atmosferu i duevno
stanje. U jednom znaenju mrano upuuje na saznanje.
Personifikacija kue oi kue vrsta personifikacije. Odraz u jezeru uvodi temu
dvojnitva.

Pukotina pripoveda kada opisuje kuu ne kae: Tu je bila pukotina. Isti postupak je dat u
Crnom maku ODJEDNOM nema vie Ja koje vidi i zna; ovim se relativizuje postojanje
pukotine. Moda je oko paljivog posmatraa moglo primetiti... Na ovaj nain je
sprovedeno viestepeno distanciranje ne znamo ni da li ju je pripoveda video, ne znamo ni
da li ju je bilo! (Zbog ovoga Todorov Poov postupak karakterie kao blizak fantastici i daje
primer Crnog maka.) U pitanju je postupak u kome imamo dosledan pripovedaki manir
(vlastito vienje stvari; nudi se vlastiti izvetaj i doivljaj...) i povremeno iskakanje iz tog
Ja stila koji zamagljuje ono o emu se govori na taj nain Po destabilizuje prirodu
10
Balzakovska ekspozicija kree se od najireg plana, najoptije take pa se suava...
11
Gloom 1.polutama, tmina; mrak, tama 2.utuenost, seta, potitenost; sumornost, turobnost 3.tamno, mrano
mesto

6
zbivanja o kojima pie. Pria nema udesnog ima neobinih zbivanja koja su donekle
racionalizovana preko pseudo-naunih mistifikacija. Poov pripoveda esto na ovaj nain
zamagljuje zbivanja: dal' je pukotina postojala ili ne? Na zavretku se ta pukotina otvara (i
vidi se uareni mesec) a mi ne znamo dal' je postojala na poetku. Na taj nain ne moemo
jasno da odredimo prirodu pukotine, pa time ni prirodu zavretka.

Prostor kue metafora sanduka

Slika prostora nije razvijena kae se da je kua mala... Zato prostor nema oblik, zato
prostor nije podrobno opisan?12 Poenta kod Poa: imate ono to treba da dobijete. To to nije
doreeno upuuje na specifinu perspektivu pripovedaa. Ne daje se izgled prostora ve
atirbuti koji su u relaciji sa likovima.
Date su zatvorene etvorougaone prostorije: Roderikov atelje je poduna soba koja podsea
na koveg; soba u kojoj sahranjuju Madlenu potencira na zatvorenost prostora ona se nalazi
pod zemljom. Ova soba je mala tematizovanje straha od prevremene sahrane (to je
osnova svake klaustrofobije). (Madlenina bolest katakonija je razlog to su pomislili da je
umrla kateleptiko stanje je trajalo due nego uobiajeno pa su je ivu sahranili. Ona se
budi u grobu.) Hodnici su dati kao lavirinti...
Oblik prostora upuuje na sanduk, a ovo upuuje na strah od sahrane ivog. Roderikov
crte predstavlja jednu prostoriju koja je zatvoreni prostor koji nema ak ni izvore svetla.
Karakteristika svetla vezanog za prostor koji kao da isijava svetlost iz sebe: na neki udan
nain je prisutno snano i ravnomerno osvetljenje. Ovo svetlo nema izvora. Poov stilski
postupak koji pominje Rozmari Dekson: neizrecivo i neobjanjivo, pojave za koje jezik nije
dostatan sa jedne strane, a sa druge: hiperbolizacija i singularizacija na pr. Nikada ranije
to nije vieno... Najvie... Najsnanije... Na ovo se oslanja atmosfera uasa ... Time se
Po esto koristi i to stvara uzbuenje u itaocu, na to se oslanja oseanje uasa!
...Pripoveda te provenijencije... na uverljiv nain se gradi... rasprostrte su te informacije koje
mogu da dovedu do zakljuka da su zidovi moda pomini...

U itavoj prii je dat identitet kue (i njenog prostora) i njenih stanovnika.

Pitanje osvetljenja integrie se sa atmosferom sumornosti. Svetlo se opisuje kao nekakvo

crno svetlo... svuda se pojavljuje osvetljenost... Za povrinu jezera se kae da je crna... kao da
svetlost ne osvetljava svetlo nema svoje osvetljavajue karakteristike nego postoji kao crno
svetlo13 nalik sumporastoj14 svetlosti u pripoveci Bunar i klatno.. Crno (?) vue oseanje tuge,
melanholije, sete...
Karakteristike prostora zajedno sa karakteristikama svetlosti upuuju na / akcentuju vanost
kue...

Stanovnici kue pitanje dvojnitva stanovnika kue sa kuom

Roderik Aer
Roderikova bolest je zamuena, ali je diskurs kojim se o njoj govori zdravorazumski: o
Roderikovoj bolesti se sve vreme pria kao o medicinskoj pojavi (?) diskurs kojim se o
bolesti govori ne upuuje na mogunost da je to neka boletina stigla ko zna odakle... ((iz
onostranog...)) Ovo je jo jedna karakteristina odlika Poovog postupka: nauni diskurs o
fantastinim pojavama. Po pie upravo suprotno Vordsvortovoj ideji da tema sama upuuje
na jezik kojom e se o njoj govoriti Po govori o neemu to je moda fantastiko,

12
U Maski crvene smrti nema perspektive; sve je fragmentisano u sobu po sobu.
13
Aluzija na Nervala: crno sunce melanholije.
14
Vue na pakao; suprotna sunevoj svetlosti.

7
misteriozno na racionalan, analitiki nain. Prisutan je kontrast to je tema o kojoj se
govori dalja o razumskog to je jezik tvri, egzaktniji, vie nauni.15

Roderikovo umetniko bavljenje Roderik je provuen kroz sve umetnosti: pie pesmu;
slika. Njegova pesma se zove Ukleta palata / Dvorac duhova. (Po ne umee esto pesmu
u prozu to vole da rade nemaki romantiari. Po je vie voleo da umee epigrafe.) Tema
ove pesme je kua. Pesma je alegorina opisuje dvorac u kome caruje, stoluje misao.
(Pesma poinje sa zlatnim... zlatno doba.) Izgled ove palate daje alegoriju u alegoriji
kroz osvetljene prozore se vide sablasti / kroz crvena okna se vide senke slika glave data
na onaj nain na koji se nedovreno na poetku pripovetke videla kua Aerovih. Ovde je ta
slika razvijenija. U pitanju je primitivna alegorija: dvorac kao glava u kojoj caruje misao.
Prevrat razaranje blistavog dvorca pesma o padu dvorca misli. (Dublet prie o padu.)
Uvedena tema dvostrukog osmeha: kao cerenja16 (vieno kao neljudsko...) i kao osmeha
(neto to pripada ljudskom stanju). (Personifikacija: vienje dvorca kao glave: vrata se
cere.)

Roderikov crte tema crtea je prostorija. Ovde je dat (?) deo Poovog postupka podrobnog
opisa. Po kao pripoveda intencionalno pristaje na konvenciju romana 18. veka: detaljan
opis. Ovim postupkom moemo dobiti 300 strana Tristama endija ili pak Poove opise koji
ine deo razumljivosti (?) teksta.

Roderikova teorija koja se nastavlja na pesmu ima pseudonauni oblik. Implementiranje

sveti u biljke koje to prenose na predmete veliki lanac svesnosti. Sve to postoji na svetu
jeste oduhovljeno, ima svrhu, smisao. (Vordsvort: oduhovljenost prirode sve to postoji ima
u sebi duh.) Ovu istu ideju Po daje jezikom nauke. Ova objanjenja jesu mistifikatorska ali
deluju uverljivo. Poova ideja o organicizmu sveta, oduhovljenosti sveta o ovekovoj
sposobnosti preobraavanja i uklapanja oveka sa svetom koji ga okruuje. Ovo je vrlo
srodno sa romantiarskom idejom o jedinstvu oveka i sveta, subjekta i objekta, samo Po
govori na potpuno anti-romantiarski nain. Njegov jezik je pobunjen protiv metaforinog
izraza, izraza u slikama i Po prelazi na jezik nauke.
... Roderikova pria: ono to se zbiva u prii... U finalu se sueljavaju stvarnost prie koja se
ita i nae prie (koju mi itamo) u toj slici Madlene i Roderika. ...

Motiv dvojnitva
- brat i sestra su blizanci
- kua i njen odraz u jezeru
- auditivne senzacije se preklapaju sa razvaljivanjem (?) Madleninog kovega.

ta je tema Pada kue Aerovih?

Mila: fizika i psihika degradacija.

Alegorijsko itanje: Pria o napredovanju ludila. Za ovo bi dobar dokument bila pesma...
Posustajanje jedne od ovekovih moi: razuma. Poremeaj harmonije je ujedno i znak
destrukcije. Poremeaj ravnotee je ujedno i propast ovekova! (Ova pria nije apologija
ludila.)
- Svet ovekov jeste ovek sam. Prostor je instumentalan ovek zrai svoju
sutinu na prostor; svet koji ovek poznaje je njegova projekcija.
15
U vrtlozima Malstrema jezik fizike.
16
Ovo imamo u opisu Madlene koju polau na odar grimasa smrti. Svuda su pobacane male slike koje se
prepliu...

8
 - Poloaj pesnika u odnosu na harmoniju duhovnih moi.
- Paradoks: ujedinjavanje svih dvojnika kroz sliku pukotine.

AVO PERVERZNOSTI

NARATOLOKE SPECIFINOSTI POOVE PROZE

- Kontrastna struktura poetka i zavretka: iz filozofske u subjektivnu perspektivu.
Nakon primera koji problematizuje pojave meu ljudima uopte, pripoveda se
fokusira na sopstveni sluaj ukratko i jasno izlae zloin. Na kraju se fokusira na
subverzivnu potrebu, mranu tajnu. Na kraju, u potpuno razliitom, uznemirenom
tonu predoava kako je provritao na ulici.
- Poetak pripovetke predstavlja drugi tip anra u pitanju je esejistiki,
eksplanatorni uvod. (Esejistiki diskurs generiki pripada naunoj prozi,
neknjievnim anrovima.) U pitanju je diskurs koji pretenduje da izloi problem pa
ga objanjava, analizira. Poetak predstavlja afirmisanje / apologiju dedukcije. ...U
arhitektonici same prie je pseudonauni diskurs. Traktatski ton je stavljen na
poetak (dok je u drugim pripovetkama protkan kroz priu pria se prekida da bi
pripoveda u traktatskom duhu izloio objanjenje). (anr naune proze.)
- Dva glavna dela: poetak i kraj. Sredina ima zadatak da itaoca neosetno prevede iz
jednog diskursa / perspektive u drugi.

***
- Perverznost nagon kao iracionalni pokreta. (To je ono to ovek deli sa
ivotinjama. Zato ga poredi sa nagonom za hranom...)
- sva tri primera perverznosti govore o tipovima autodestruktivnosti. Ovo se moe i
okrenuti pria se moe shvatiti kao pria o ironijsko sagledavanje
autodestruktivnosti u stvaralakom procesu.
- Frenologija je uzeta upravo zbog ograniene ekzaktnosti, kao problematina
znanost.

JEDNO ITANJE AVOLA PERVERZNOSTI:

Seli (?) PRIA O STVARALAKOM PROCESU
KARAKTERISTIKE STVARALAKOG PROCESA:
1. okolianje; odugovlaenje u govoru obraanje panje na izraz, izraajna sredstva
2. prokrastinacija odlaganje zavretka: skretanje sa izravnog puta izvrenja (?) (Piter
Bruks objanjava da je svako pripovedanje odlaganje zavretka. Hamlet ne ubija
kralja da bi ubio vreme.)
3. III primer: stajanje nad provalijom (?) je nategnuti dokaz ove teorije... Frojd:
Stvaranje kao poniranje u nesvesno. * Romantiarska ideja o imaginaciji:
Imaginacija kao stvaralaka mo, blagoslov koji oveka povezuje sa boanskim
principom stvaranja ali za oveka i jedna vrsta kletve...

Ideja ovog autora ide u pravcu toga da UMETNIK mora da razrui stvarni, referentni svet da
bi nainio fikcionalni.
(Svet Poovih pria je prividno mimetian. Kod Poa je prisutan simboliki pejsa pejsa
funkcionie u simbolikom kljuu. U tom smislu kod Poa ne moemo govoriti o realistikoj
mimetinosti17 uprkos tvrdom diskursu. Tekst i fabula funkcioniu u simbolikom /

17
Zlatni jelenak je prividno mimetian, kao da korespondira sa stvarnim svetom.

9
semantikom kljuu, a ne u kljuu pokazivanja realne stvarnosti. U tom smislu bi ideja o
destruiranju sveta da bi se on mogao iznova stvoriti mogla piti vodu.)

Potreba junaka da izrazi svoju mranu tajnu bi se mogla itati kao umetnikova potreba da se
neko divi njegovom savrenom zloinu umetnikom delu.

CRNI MAAK

Interpretacije u pravcu moralnih razreenja su tipine za Poa. Po ume (kao i Dostojevski) da

povue itaoca na moralna reenja, da povue interpretacije u smislu moralnih, psiholokih
razreenja pa se zaboravi samo pripovedanje.
Pitanja koja su izvan naratologije: ta maka predstavlja? ega je ona simbol?

Polivalentnost motiva Zato junak ubija? Dal' zbog pia, poriva, instinkta...

Posejano je mnogo elemenata za interpretaciju...

PSEUDOAUTOBIOGRAFIJA U pitanju je kratka pria od detinjstva do smrti.

PSIHOANALITIKA TUMAENJA:
Radi se o frustraciji iz detinjstva.
Redukovanje ljudskog na jedan aspekt: Junak ubija svoj emotivni deo. (Maka predstavlja
emotivni deo njega, njegovu duu.) Mora da ubije i enu jer ona voli drugu maku.
U tom kolopletu gubljenja ljudskih osobina, takoe se problematizuje i dehumanizacija.

Pitanje dvojnosti crne make:

- povezanost sa smru crna boja, ime Pluton, maka se vezuje za vetice
(simboliko preklapanje sa veticom)
- II semantiko polje: polje nagona, iracionalnog koje je vezano za slike
htonskog. Ovo je tematika Poove slikovnosti. (Ligejina soba, mrtvaki sanduci,
podrumi, podrumska zazidana rupa u Crnom maku.) ... Kod Poa i poetika
zatvorenog prostora: zatvorena prostorija kao utroba, materica, lavirint... Prostor
kao vrsta produetka; simboliki pandan (?) oveku, ovekovom duhu!... Potonua,
gutanja, i u priama i u pesmama Ocrtava se jedan iri slikovni i metaforiki
okvir koji nam daje uputstva za tumaenje Poa.

ZAJEDNIKO AVOLU I MAKU NAGON KA IRACIONALNOM PONAANJU

U demonu perverznosti su sublimirani destruktivni porivi u oveku. On izaziva ponaanje
koje je protivno onome to bi po racionalnim uzusima ovekovog ivljenja trebalo initi. U
pitanju je destruktivni poriv u oveku: Ako uinimo zloin bezveze (zlo bez pravog motiva),
eto tako, onda imamo posla sa mranom stranom ovekove linosti.
Ova ideja ima traciju: Kami, idova opsesija bezrazlonim inom... Kao Raskoljnikov u
Zloinu i kazni i junak avola perverznosti ima teoriju o tome ta oveka tera u zloin, a
onda navode konkretan sluaj.18
Sfera moralnog i sfera iracionalnog jesu interesantni za romantizam. ovekovo injenje nije
uvek voeno racionalnim, etikim kategorijama. ... Interesovanje za subliminalna podruja
psihe veza sa podsvesnim, nesvesnim, nagonskim...
18
Dostojevski je itao Poa i uticaj Poa na Dostojevskog je notiran. Dostojevski je komentarisao Poa i divio mu
se. Fantastika Dostojevskog je derivirana iz Poove.

10
Problem uvanja tajne u oveku Iako moemo objasniti zato Raskoljnikov ubija babu
ipak je vei deo Zloina i kazne Raskoljnikov napor da ne izda sebe.

VEZA POOVOG DISKURSA SA SUDSKIM

Neki tumai ovu pripovest vide kao rekapitulaciju zloina kakvu optueni iznosi na sudu.
Element slinosti pripovedanja sa izlaganjem na sudu: izlaganje dogaaja kao na sudu ovo
se esto koristi u pripovedanju poznato ve u 18. veku. Ta multiperspektiva koja se na sudu
dobija esto se u pirpovedanju koristi kao specifian naina da se osvetli zbivanje. (Kasnije:
Fokner...) ...veza izmeu izlaganja dogaaja kakvo se vri na sudu kao niza subjektivnih
prikaza iz koga treba da se dobije objektivna slika.
Forenzika crta Poovog diskursa koju Po sm naziva racionalizacijom pokuaj da sve
objasni, a naroito udne i iracionalne stvari; da misteriju podvrgne vivisekciji,
instrumentima nauke.

JEDNO ITANJE MAKA i AVOLA Zavrna re optuenog na sudu: ZLOINAC

KAO RTVA
Zloinci se ovde javljaju kao rtve, abolirajui sebe i bacajui krivicu na drugog. (Ovde na
maku.) Skidanje odgovornosti sa sebe junak se javlja kao rtva raznovrsnih dejstava:
alkohol, perverznost.
esto moemo da konstatujemo skrivenu retoriku (u smislu ubeivake), manipulativnu
funkciju racionalizacija. U pitanju je kompulsivna potreba da se neto objasni, s jedne
strane, a sa druge, ta potreba dobija oblik esejiziranja: smestiti se u neku nauku kao to bi
nauka o ljudskim nagonima (u avolu perverznosti) mogla da objasni zloin.
Ovo je instrument Poove obrade fantastike.

OBELEJE POSTUPKA KOINCIDENCIJA

Koincidencija je jedno od najjaih orua ne-udesne (?) literature; zamena za elemente
udesnog i natprirodnog (prisutna i kod Dikensa i Balzaka). Koincidencija predstavlja vrstu
plauzabilnijeg deus ex machina instanca natprirodnog koje ima upliva u stvarnost; vrsta
predeternimizma. Koincidencije kreiraju zaudnost zbivanja i daju mu (?) oblik
UDESNOSTI. Crni maak je primer za specifino Poovsko voenje prie u kojoj italac
ostaje u nedoumici, u neznanju pravog zbivanja, u neodlunosti po pitanju prave prirode
zbivanja.
Otisak na zidu je najnaunije objanjen iako je najneverovatnija pojava.
Postavlja se pitanje da li druga maka postoji u fikcionalnom svetu prie ili samo u svesti
glavnog junaka? Mi iz junakovog fokusa saznajemo za krik make. I vrisak moe biti
halucijacija... Junak pada na zid moda je to navelo detektive da posumnjaju da on neto
krije?
Druga maka je moda neista savest; opomena za gubljenje due odumiranje humanog
dela due glavnog junaka, gubitak sposobnosti za ljubav...
Pluton se moe videti ako vrsta redukovanog dvojnika junakovog / dvojnika redukovanog
junaka (?). Druga maka moe biti utvarni dvojnik prve make i istovremeno kao dvojnik
due koju je junak izgubio...19

BUNAR I KLATNO

Atipino za Poa happy end. (I to kao deus ex machina...)

19
Dvojnitvo / ubistvo ivotinje (?) je povezano sa tematikom Kolridove Pesme o starom mornaru.

11
PROSTOR
Prostor je precizno opisan: u pitanju je kvadratni prostor, s tim to ima na uglovima neke
nie. U sredini je bunar.
Ono to se posle deava jeste da prostorija dobija romboidni oblik prostor se stenjava.

ime je obeleen FOKUS PRIPOVEDAA u veem delu prie?

Sve je u mraku. (Deo prie sa klatnom nije, i posle toga nije, ali je na kraju opet prisutan
mrak (?)) Na poetku njegova nesvest ini da on... Kao halucinacije se pojavljuju vizuelne
percepcije...
Junak stoji nad ponorom... U mraku elije on ne vidi nita. Ima samo auditivnu percepciju.
Potom vienje bez tona...
U zavrnici kao na poetku: Osetio sam kako gubim svest... Poslednja reenica koju sam
uo... u pitanju je auditivna percepcija. ...Taj amor me je podsetio na kloparanje
vodenikog toka.

ISTORIJSKI KONTEKST
Epigraf: Direktno upuivanje na Francusku revoluciju, na doba terora.
Istorijska potka vezana za Francusku revoluciju je minimalna.
Inkvizicija je u paniji funkcionisala do 1835. godina. (Sa pauzom kada je Napoleon osvojio
paniju. panci su se Napolenove okupacije oslobodili 1815. (godina Napoleonovog pada) i
tada se ponovo uspostavlja Inkvizicija.)
Pria se deava 1808. godine20, neposredno pre nego je Napoleonova vojska ula u paniju.
Francuska vojska je ula u Toledo i Inkvizicija je pala u ruke svojih neprijatelja.
Kako je Po sklon mistifikacijama... Izmilja epigrafe i sentence koje pripie nekome, raznim
knjievnicima... La Sal nije izmiljena linost u pitanju je Napoleonov general. Posredno se
moe napipati istorijski kontekst.

CIKLIZACIJA ISTORIJE i IDEJA PREVRATA

Revolucija re koja ima i znaenje kretanja zemlje oko sunca i upuuje na neku vrstu
ciklizacije istorije, vraanje istog. (Na ovo upuuje i kloparanje vodenikog toka.)
S jedne strane, kruenje kao ciklina istorija, a sa druge: ideja prevrata koju nosi francuska
revolucija. Ova pria se zavrava istorijskim prevratom: dolo je do smene...

OPTIMIZAM
Pria se zavrava izvrenjem zemaljske pravde; kosmika pravda...
Ovo nisu teme koje Poa naroito zanimaju, ali eto, pojavljuju se u prii koja ima zauujue
finale optimizam. Ne treba ga, kao nita kod Poa uzeti ozbiljno...
Postoji epizoda o oslobaanju zavezanog junaka ispod klatna (?).

Junak ne moe da artikulie misao, ne moe da joj da oblik, ali jedino po emu prepoznaje tu
misao jeste da mu je ulivala NADU.
20
Nije neki postrenesansni ambijent, nego se posredno d utvrditi tana godina zbivanja.

12
To da e smrt nastupiti u kraem periodu, to je izvesno; toga je junak svestan i prihvata to.
Meutim, on nadu ima, dakle na delu su neke iracionalne sile... (Nadu mu donosi neki
iracionalni nagon. / Nada je iracionalna.)
Drugo paradoksalno oseanje koje ga obuzima je oseanje SLOBODE.

VOLJA i prevazilaenje smrti (?)

Ovo tumaenje Bunara i klatna je vezano za odnos ovekovih duhovnih moi: racionalno i
iracionalno... i uloga volje u svemu tome...
Volja zauzima posebno mesto u Poovim razmatranjima. Ona predstavlja vanu motivacionu
strukturu // Kod Poa je vana motivaciona struktura (?). Volja se javlja i kao tema i kao
simbolika...
Svest opstaje uprkos smrti ovo se u Ligeji naziva voljom / tu svest u Ligeji Po naziva
voljom (epigraf Ligeje koji se ponavlja u prii korespondira sa idejom koja se iznosi na
poetku Bunara i klatna); ima veze sa buenjem mrtvih... Traktatski eksurs izlae ubeenje
da u smrti svest ne iezava potpuno i da je to zalog besmrtnosti. Ovo (?) predstavlja temu
mnogih Poovih pria. ... Strah da e svest oveka vratiti (?) iz ponora... Strah da e svest izai
napolje a da e on ostati zakopan u grobu. Tematizuje se ovekova smrtnost...
U Bunaru i klatnu spas dolazi u zavrnici, spolja. U toj i takvoj prii u kojoj se tematizuje
ovekova smrtnost i usredsreenost na smrt, ovek moe da oseti nadu i da bude spasen. Ovo
jeste zanimljivo za priu koja tematizuje ovekove moi. Junak je spasen ne zato to je
harmonino uposlio svoju svest, podsvest itd. nego biva spasen od francuske vojske,
metodom deus ex machina.

... Period ovekov kada je smrt izvesna. Metaforiki prikaz ovekovog ivota: svima nama
dani jesu odbrojani. ovek je fiziki zatvoren i usredsreen an vlastitu smrt. Ipak, i takav
ovek je sposoban da oseti nadu.

Po je prezirao ideju o didaktinosti knjievnosti da ona treba da d naravouenija; da

uopte treba traiti poentu, poduavanje u knjievnosti. Njegova koncepcija je
antiplatonistika tj. larpularistika umetnost treba da izrazi lepotu. Njegova poetiki
izraena ideja je da ne treba traiti naravouenija. Ipak, ta poetiki izraena ideja je u
pojedinim pesmama i priama na probi mi povremeno nailazimo na moralnu pouku u
njegovim pripovetkama.

APOKALIPSA i NAGRADA JUNAKA ZA UPORNOST I VOLJU

Tako, po nekim tumaenjima, jedna od pouka ove prie je sposobnost volje da prevazie smrt
nadajui se. Junak zbog svoje elje da odgodi smrt, zbog upornosti i volje da se odri u ivotu
biva nagraen!
Ovo tumaenje se oslanja na starije, Hirovo... On smatra da opis dat u zavrnici pripovetke
ima slinosti sa opisom Apokalipse: kao da pucaju gromovi... U tim slikama nekakvih
zvukova koji su obini na pr. ljudski glasovi, trube, pucanje gromova... jedan tuma (Hir?)
vidi sliku najave stranog suda, kakav je dat u Jovanovom Otkrovenju. (Slinost sa drugim
povratkom Hrista na zemlju.) Trube i grobovi jesu asocijacija na Apokalipsu. Apokaliptini
zavretak koji jeste spasenje junaka koga je Inkvizicija optuila kao pravednik on biva
spasen. (Nije tematizovano pitanje njegove religioznosti; pitanje boga i vere se ne tematizuju
u prii.) Zavretak upuuje na jednu vrstu nagrade koja se izvrava nad junakom. Ovaj tuma
kae da je junak nagraen za volju za odlaganjem smrti, za volju za ivotom; nagraen zbog
nade u bezizlaznoj situaciji.
Ovo jeste hrianski, apologetski ali nije poovski. Ipak, ova pria jeste atipina za Poa.

13
Od onoga to se vidi pojavljuje se sedmokraki svenjak (asocijacija na Menoru). Ovo odmah
za sobom vue aneosku sliku pa...

Ima puno kritikih biografija Poovih u kojima se prie ovog perioda itaju kao .... Prepoznaju
se dogaaji iz njegovog ivota koji su mogli biti neka vrsta inicijacije...

NARATOLOKA PERSPEKTIVA
Ono to je zanimljivo i u naratolokom smislu: Za razliku od poetka avola i Jelenka ova
pria je dosledno pripovedana iz 1. lica koje je prevashodno doivljajno... Otuda u prii
toliko esto krah nekog od ula (neko od perceptivnih moi pripovedaa krahira)... Ono to
nam se prikazuje je u principu zamueno.
Pripoveda retrospektivno izlae, odnosno rezimira / revidira (?) itav uvodni deo koji se ne
sastoji od konvencionalne ekspozicije... nego postoji galimatijas utisaka u kome je uvek
iskljueno neko od ula. Predoavanje onoga to se vidi mea se sa tumaenjem toga.
Junak osea da ga nose dole u eliju... Budi se u mrak i pipanjem saznaje gde se nalazi
taktilno ulo postaje orue fokalizacije pripoveda saznaje o onome to nam pripoveda na
osnovu ula dodira.

Junakov doivljaj se see reenicama koje kao da su iz udbenika taksonomije,

sekvenciranje tipino za nauni, eksplikatorni diskurs. Doivljaj prekidaju sentence misli...
anet ovo naziva pauzama u pripovednom vremenu. klovski kae: trenuci kada radnja
staje. Ta vrsta kontrastriranja unutar postupka je karakteristina za Poa. Pripoveda nas
zasipa diskursom umesto pripovedanjem. // Logiki diskurs upada (?) u koprenu doivljaja.
italac tokom itanja zajedno sa junakom konstituie radnju, situaciju u kojoj se junak
nalazi... Ova vrsta kontrastriranja je najuoljivija u ovoj pripoveci.
Svako od tih PRODORA U ZNANJE prestavlja jednu stepenicu uasa vie. A kontrast tome
predstavlja povremeno pojavljivanje nade... Pripovedanje je inae obeleno doivljajem,
iracionalnim...

Pripovedanje je obeleeno redukovanom perspektivom pripovedaa koji je NEPOUZDAN

zato to... ogranienja... (Kod Poa je pripoveda esto nepouzdan pripovedanje je...
ubeivanje itaoca... Pripoveda bira ta e i kako pripovedati da bi u neto ubedio itaoca
retorika komponenta.) (iv: dal' se ovo odnosi na Maka ili na Klatno?)

ZLATNI JELENAK

OPIS OSTRVA realan lokalitet, topografija ostrva je preraena za potrebe teksta. Sve je
usmereno ka svojoj funkciji u tekstu. To vidimo po kontrastriranju: prizemnog i visokog,
ravnog i neravnog, neprohodnog i prohodnog... Topografija je strogo funkcionalna za tekst.
Simbolika pejsaa kao u Padu kue Aerovih dvostruko odvajanje vodom: prvo je ostrvo
odvojeno od kopna, pa kanal odvaja njih od magnolije.

Opis ostrva na kome se deava ekspedicija ima odlike uzvienog pejsaa.

(Ideal gotskog pejsaa: Po ga nasleuje, ali drukije simboliko itanje je u pitanju... 18. vek utie na
romantizam: tekstovi koji se bave uzvienim daju pejsa kao vrstu psiholoke pauze koja provocira
emotivni odgovor prilikom posmatranja uzvienog: ne da nam da diemo, oseamo divljenje... Ovo je
uticalo na romantiare i njihovo graenje pejsaa pejsa u gotskoj knjievnosti: klanci, kanjoni,
vrleti (vrletne planine), kovitlanje oblaka, orgijako ponaanje prirode... Ovo nije humanizovani
pejsa, nego pejza bez ljudi koji izaziva strah i divljenje, strahopotovanje... Ovo je uticalo na Poa.)

14
Uzvieni pejsa ne mora biti hiperbolisan (premda hiperbola moe biti njegov deo na pr.
Ekspedicija na terenu sa objektima neizrecivo velikim), ali je uvek neizreciv, izaziva
oseanje neizrecivog... U pitanju je manifestacija prirode koja ne moe biti izreena
jezikom... Shvata se doivljajme, a ne rezonovanjem... Ova koncepcija uzvienog
korespondira sa imaginacijom uzvieno je dohvatljivo imaginacijom; razum je nedostatan.

Prvi deo deluje kao opis realistikog miljea, kao kulise, dekor, a ne kao zbivanje.
Ispostavlja se da su to take oslonca na kojima poiva druga, prava pria. (Neobino hladan
dan ovo na poetku deluje kao viak, a posle, ako ponovo itamo, ima svoju bitnu
funkciju.)

PAS ima dvojaku funkciju:

1. unosi notu neega udnovatog jer kao da se neto desilo za tih nekoliko sekundi kada
je pas upao tada se desila transformacija sa crteom! To stvara nekakvu ideju o
dijabolinom prisustvu...21 Fokusiramo se na sa kao na mogue ishodite prie.
2. ? simbolika imena an Rikard skree panju na simboliku imena rase psa: on je
njufaundlender (newfoundlander) pas iz novootkrivene zemlje, a to je ono to
tematizuje celu priu u prii imamo posla sa novim otkriima. To dodatno zgunjava
mreu znaenja koja upuuju jedna na druga.

PRIPOVEDA pozicija svedoka je kompromitovana njegovim suenjem: on ne samo da

dogaaje posmatra, nego ih i interpretira. Zaduen je i za prezentovanje JUPITERA takvog
kakav jeste sujeveran, neobrazovani crnac koji govori specifinim idiomom: rei su pisane
drugaije; iskrivljen engleski rei koje jo unejanjuju i produbljuju ambivalentnost onoga
o emu govori. Jupiter je akter nekoliko jezikih zabuna u govoru on ima svoj jezik koji
unosi pometnju u priu.
To je vano u prii u kojoj imamo samo tri lika od kojih svaki ima drugaije spoznajne
moi. Pria je obeleena razliitim spoznajnim pristupima: pripoveda u prvom delu prie
predstavlja referentnu taku stoji na poziciji zdravog razuma. Iz te perspektive Legran je
prikazan kao rtva ludila. Elementi Legranovog ludila su rano postavljeni, ve u poetnom
opisu: sklon promenama raspoloenja... (Ovo upuuje na tipino romantiarsko
kontrastriranje: entuzijazam melanholija padanje iz entuzijazma u melanholiju.)
Upuuje na ambivalentnost, dualizam same linosti. (Dualizam unutar lika upuuje na
simboliku karakterizaciju, moda na Poovo shvatanje melanholije... Sa druge strane
motivaciona svrha izlazak iz zdravog razuma...)

TROJSTVO LIKOVA:
- Jupiter predstavlja ugao obeleene nekritikom sveu, sujeverjem,
raspolae stereotipima; vezan za pagansko, ne za znanje bilo koje vrste.
Jupiter je dat i u komikom modusu zasmejava... (Spoj realistike motivacije
+ Jupiter kao komika figura.)
- Pripoveda prividna stabilnost; kognitivna racionalnost. Pripoveda i
Jupiter su obojica OINSKE FIGURE u odnosu na Legrana uestvuju u
ekspediciji da bi pazili na njega. Obojica imaju autoritativni odnos prema
Legranu i obojica imaju svoje verzije dogaaja. (Jupiter uzrok ludila,
pomuenog razuma Legranovog vidi u ujedu bube fantastika, udesna

21
Kao maka u Crnom maku.

15
 verzija. Pripoveda uzrok vidi u genetici (?) genetska verzija ludila.22)
Obojica na kraju bivaju pobeeni...
- Legran istina je na strani Legrana imaginacija; kontekstualan pristup.
Zdrava pamet je na strani ludog u ovoj prii.

RAZVOJ LIKOVA?
Pripoveda, po sopstvenim reima, poinje da uoava neki metod u Legranovom ponaanju,
pa poinje i sam da se uzbuuje (dolazi do entuzijazma), dolazi do neizrecivosti oseaja
izjednauje se sa Legranom.

BUBA
Buba se na kraju ispostavlja kao akcidentalna. Pria je sva oslonjena na vorita koja se u
prvi mah ine nebitnim a kao nuna se pokazuju kasnije. Ono to se u poetku inilo vikom,
u presemantizaciji zauzima vorina mesta, a buba se pokazuje kao neto potpuno zamenjivo.
(Skarabej kao centar, a na kraju biva odbaen iz cele prie.)

LEGRAN APOLOGIJA DEDUKTIVNOG DUHA

Poiva na ideji identifikacije sa drugim (kapetanom Kidom??). Deifrovanje poiva na
mogunosti ((identifikacije)) onoga ko deifruje sa onim ko je ifrovao 23. (Poova ideja o
kriptografiji tajnom pismu.)
Legran poseduje kontekstualistiku koncepciju (koncepciju koja je kontekstualizovana)
posmatra iri okvir; ne fokusira se na sam predmet: bubu. Na koji nain on dovodi u vezu
bubu skarabeja sa gusarima? Veza nije racionalna (uvijen u papir), ve metaforina,
imatinativna: ZLATNI jelenak BLAGO! (Metafora kao izraz imaginacije!)

Legran ne samo da otkriva istinu, demistifikuje zbivanje, nego ga namerno i mistifikuje:

trai da se buba propusti kroz loganju. Kljuna scena (kada kreu na ekspediciju) koja
karakterie Legrana kao ludog: vrti bubu oko prsta / na uzici (?) kao arobnjak.
Retrospektivno saznajemo da je to bilo zafrkavanje. U pitanju je intencionalna ironija...
Legran se na kraju pojavljuje kao master pripoveda prave prie...

Simbolika imena Lagran veliki. Nasuprot toga: kapetan Kid (jare) mali.

METONIMIJA, METAFORA, SIMBOL

Dvostruko otkrie pronalazak koljkaa i bube lokalitet povezuje bubu sa morem!
(Klauzibilnost koju i ne primeuemo koljka u moru dekor u kojem je pria o gusarskom
blagu...(?); ...pripisuje kvalitete zlata sa bube u morsko zlato...)
Metonimijsko i metaforiko preklapanje elemenata prie koji deluju kao logiki: susednost,
metoniminost mesta gde je pronaena buba se prenosi na blago... + zlato & blago...
Metonimijsko i metaforino preklapanje jezika i deavanja prie jungstapozicija
metonimije i metafore: vezivanje zlatne bube i blaga...

Distribucija istoka i zapada u prii: Legran se seli iz Nju Orleansa sa istoka na zapad
simbolika sunca; kretanje sunca... Po udruuje tu simboliku raanja ((sunca?)) sa skarabejem
koji je buba vezana za izmet; jutarnje sunce nazivaju balegarom simbolika zlatnog
balegara Sunca. Buba je zlatna, sunce je sijajue, blago takoe...

22
Pripovedaevo oslanjanje na zdrav razum kao prefekt u Ukradenom pismu: protokolarni, standardni pristup.
Perfekt separatno posmatra stvari, iskljuuje kontekst, i na kraju ne uspeva da nae pismo.
23
U Ukradenom pismu identifikacija sa mozgom zloinca...

16
DVE PRIE i DVA PRIPOVEDAA
Postoje dve prie: lana i prava i njihovi pripovedai: primarni pripoveda daje lanu priu
njegove su perceptive moi redukovane na puki zdravi razum, te on nije u stanju da ispria
pravu priu. On ostaje slep za itav kontekst: koljka, buba, ostaci broda, more... Drugi
pripoveda pokazuje nadmoni intelekt...
Kod Poa je zanimljivo da postoji jedna vrsta modifikacije romantiarskih ideja ideja da je
nadmoni intelekt, koji deluje dijaboliki, kontroliui faktor. (Hiperbolisani deduktivni
um.) ... Pokuaj novog kontekstualizovanja zbivanja rekontekstualizacija je poverena
imaginaciji imaginacija poinje od hipoteza... Prozire u neto to deluje potpuno mutno,
stie do razreenja nerazreivog, dovodi do novih otkria... Ona (?) nije puko racionalna...
(Hiperbolisani deduktivni um otkriva tajnu kod Poa??)

METOD OTKRIVANJA TAJNI

Do tajne se dolazi dejstvom nagona, iracionalno... Ovo predstavlja drugi polo itave prie:
postupanje suprotno naelima samoodranja nastrani poriv u ovekovom duhu ini da on
radi protiv sebe, da ini upravo ono to ne treba da ini, suprotno zdravom razumu... Svaka
tajna moe biti otkrivena... (To je suprotno zdravom razumu??)

NEKE INTERPRETACIJE
an Rikardu, tekstualista, Poove prie vidi kao ALEGORIJU TEKSTA SAMOG. (itavog
Gordona Pima vidi kao narativ u tekstu samom.) Budui da je u romantizmu inae prisutno
pitanje umetnikog stvaranja, dela, teksta... te da umetnost sama predstavlja interesovanje
romantiara ovo jeste (?) i Poova tema. (Pervertirani romantizam kakav Poov jeste...)
Autoreferencijalnost, metagovor o umetnosti samoj, jeste tematizovano u romantizmu24.

IDEJA ALHEMIJSKE POTRAGE25: Jelenak se moe videti kao deo alhemijske potrage.
Alhemiarske ideje u Jelenku: traganje za zlatom, dinovska magnolija (ime ove vrste je fera
re mukog roda; Po daje ferum enski rod; misli se da ova omaka nije sluajna...), drvo
i gvoe, Jupiter vezan za metal, gvoe, Sunce vezano za zlato...

PRIA O POTRAZI
Jeste u pitanju pria o potrazi u pitanju je jedan od prototipova romanesknog pripovedanja
koji obeleava i poeziju i prozu. Matrica potrage ovde obeleava celu pripovest: Lagrand
traga za blagom koje treba da ga vrati u predaki status, tamo gde pripada...

PITANJE INTERPRETACIJE
Mi smo napustili optimistiku ideju Nove kritike da tekst ima jednu valjanu interpretaciju.
Gnoseoloki optimizam podrazumeva tekst kao ifru koja ima jedno reenje. Mnoge decenije od
Nove kritike je dokazano suprotno: polisemija, vie valjanih interpretacije, bezbroj, tavie... Mi
moda moemo konstituisati polje valjane interpretacije, ali bi ona morala da dozvoli polisemiju!

ALEGORIJA KNJIEVNOG STVARANJA i ITANJA TEKSTA

Kada se pomenu ifrovanje i deifrovanje, teko je ne pomisliti na tekst posredovanje
znaenja koje se menja, ita na razliite naine... Upisivanje znaenja koje treba da bude
iitano Zlatni jelenak kao pria koju tri tumaa razliito tumae, na razliite naine
24
Frankentajn se konstituie kao mit savremenog oveka pria o oveku i njegovom delu! Ambicija koja
prekorauje puko analiziranje stvarnosti, stvara novu organsku celinu (ideja o holizmu umetnikog dela)
blisko i Poovoj poetici.
25
Vidi Jung, Psihologija i alhemija.

17
itaju... Ovo je deo Poovog postupka, pojava koju su Francuzi nazvali mizanabim 26:
gledanje u ogledalu, produbljeni odraz u ogledalu... (Kao kada stojimo izmeu dva
ogledala...)
Crte bube se onda javlja kao alegorija itavog teksta ono to se deava sa itavim
tekstom: dva lica papira i dve slike... Pogreno itanje mrtvaka glava. Na planu prie se
deava to pogreno itanje, pripoveda ita ludilo Legranovo i sumanute poteze...
Ovaj postupak je u vezi sa pojavom dvojnitva repliciranje jednog entiteta sa drugim... U
pripoveci Vilijam Vilson uvek ostajemo u nedoumici da li je dvojnitvo samo halucinacija...
(Dvojnitvo se javlja sa take gledita pripovedaa...) Drugaija vrsta dvojnitva: kua Aer i
njeni stanovnici kua je arhitektonski dovjnik vlastitih stanovnika... Ideja je provuena i u
odrazu kue u jezeru u koje e posle i propasti... Virtuelni ponor pogleda stalno repliciranje
jedne iste slike... Po je autor koga zanima ta vrsta poniranja u dubinu; on posee za jednim
postupkom... Slika padanja u ponor povezuje ponor i dvojnitvo.

VILIJAM VILSON

Nije (?) mnogo vie od prie o dvojniku... 27 Pojavljuje se dvojnik junaku. esto su u
knjievnosti dvojnici junak i slika, umetnika predstava kao u Dorijanu Greju kod Poa
slina tematika u pripoveci Ovalni portret (umetnost krade ivot junakinji).

Struktura prie je vezana za prezentovanje dvojnika, razvoj izmeu junaka i njegovog

dvojnika i prepoznavanje od strane junaka (?).
U vezi sa tim se pokreu ideoloki, knjievni problemi. Na koji nain je ovde taj odnos
razreen? ta nas iz prie moe uputiti na znaenje dvojnika? Da li je dvojnik predoen kao
drugi junak, ovaploen kao samostalno bivstvo? Ako nije, na koji nain je dematerijalizovan,
uinjen utvarnom pojavom? U kojoj meri se dvojnik pojavljuje kao junak, lik, a u kojoj meri
je njegovo prisustvo u prii destabilizovano, podriveno, subverzirano?

Tipian Poov poetak vrsta ivotne rekapitulacije (u blizini smrti) koja prua razloge
ivotu i razloge smrti. itava pria se vodi tako da objasni poetnu junakovu poziciju
(poziciju sa poetka prie).
Sled:
- kolovanje
- studije
- beanje

PITANJE IMENA i VOLJE

Vilijam Vilson nije pravo pripovedaevo ime on se krija iza tog imena. Samo ime je
dvojniko... U imenu se ponavlja28 Will pitanje i problematika volje, oitavanje aktivnog
ja. (Svest ne umire, smrt nije kraj svesti. Jezgro delatnog Ja koje nadilazi smrt i materijalnu
propast.)

26
Re preuzeta iz heraldike...
27
Brojne u knjievnosti: Dostojevski, novela Dvojnik; Bulgakov, Kobna jaja?; Pukin, Pikova dama
metonimijsko dvojnitvo Petera lemila i njegove senke...
28
iv: u odnosu na ta se ponavlja? U odnosu leksiku (?) ove pripovetke ili u odnosu na druge Poove pripovetke
Brana navodi primere iz Ligeje (epigraf) i Bunara i klatna (smrt nije kraj).

18
Pripovest gde se objanjava ivot i sudbina vezano za junake iji je identitet dupliran...
Individualna pria junaka iji je identitet zamagljen i udvojen... Stvorena ambisna struktura
vrtoglavog ogledanja u nedogled, u beskraj koja stvara vrstu vrtoglavog utiska.

PITANJE IDENTITETA
Porodica se odlikovala jakom uobraziljom ovo se pominje vie puta kao genetska
predispozicija... Kad padne u poroan ivot, pomene da je sklonost ka uivanjima takoe
porodina... I jedno i drugo je vezano za identitet s jedne strane, fundira se kao vrst
(pripadnost porodici), a sa druge, ponitava se injenicom da se udvaja.
Igra individualnog, jedinstvenog i onoga to nije jedinstveno (duplikat). Prisutna je
klackalica utvrivanje i razaranje identiteta.

IVOTNE FAZE I KARAKTERISTINE EPIZODE

kolski dani
Deo gde se obrauju kolski dani jedna ivotna faza. Sumiranje stvari + jedan
karakteristian dogaaj sa malom fabulom (ulazak u spavaonicu).
Period studiranja na Oksfordu
Studije dve epozide:
1. poseta neznanca kada je junak pijan nita se ne deava, samo se pojavi i izgovori
ime / samo kae njegovo ime
2. epizoda sa kockanjem

Period posle studija Beanje po svetu (junak je uveren da je progonjen)

Karakteristina epozida: maskenbal.

PITANJE LJUDSKE DUE

Tema plata: dva ista plata znak raspoznavanja. Provuena je tema plata kao maske,
pokrova. Ovo je sugerisano metaforom skidanje plata kreposti spadanje kreposti kao
plata metafora ljudske due kao obuenog oveka... Slojevitost oveka koja doputa
skidanje nekih od slojeva... (Vrsta, okvir slikovnosti ljudske due.)
Fraj u Okvirima metaforike govori o matrici konstituisanja metaforine slike. To je blisko Pou on
traga za tim sreditem koje je ispod svih maski rubna pozicija postojanja lienog svih duhovnih
kvaliteta, iza intelekta i imaginacije... Utvarnost.

PITANJE PROSTORA
Obratiti panju na prostor...
kolovanje: Dvojna struktura prostora:
- eksterijer tip geometrizovane funkcionalne povrine: igralie i travnjak
- enterijer uionica (uska a dugaka) asocira na sanduk, zatvorenost; stepenice na
lavirint + (u uionici voda, kofa, sat)

Prostor se ne moe jednostavno opisati. Poinje od dvorita centripetalni zamah (prisutno i

kod Balzaka). Jedan o tipova prilaenja... Ovde prostor korespondira sa slikom ljudske due.
(Prostor kao dvojnik ljudi koji u njemu prebivaju tematizovano kao glavno u Kui Aer.)

PITANJE DVOJNIKA
Dvojnik najvidnije identinosti, koincidencije:
- ime
- datum roenja
- upisani u kolu istog dana i odlaze u isto vreme

19
 - ravnopravnost u sposobnostima stalno nadigravanje (?)
- sline visine i grae (svi su mislili da su braa)

Prisutna je ideja o identitetu dva junaka na irem planu, u fikcionom svetu. Da li okolina
primeuje identinost ili ne? Neto primeuje, neto ne... To je stalno zamuivano...

Dvostruka pria:
1. fokalizovana kroz junaka njegovo vienje stvari da se pojavila osoba koja neobino
lii na njega... / Njegovo vienje stvari i osobe sa kojom razvija komplikovanu
relaciju. To ___ okolina ne vidi i to nam on saoptava. Imamo uvedenu
ambivalentnost koja nas kao itaoce zbunjuje Da li drugi Vilijam Vilson zaista
postoji? Na pripoveda je nepouzdan! Poovi pripovedai u principu jesu takvi: Da li
neto jeste ili se tako ini?... Naini na koji su oni nepouzdani itaoca dovode u jednu
izofrenu poziciju... a povremeno uzimaju sebi autoritarnu poziciju.... Tako Po kreira
zaudnost svojih pria zamuuje nam prirodu dogaaja u prii... Njegove prie ne
zalaze u udesno, a teko nam je da ih prihvatimo samo kao udno. * Gogolj
Posezanje za onim to drugi priaju, kako drugi kau, glasine... Sistemom glasina
(inilo se da je on takav i takav...) nam se pripovest saoptava. Ovo je deo
pripovednog diskursa, ali se fokalizacija preputa nekoj amorfnoj masi, ija je
pouzdanost problematina. Preseljavanje znanja u ono to ljudi priaju, zamuivanje
prave prirode stvari time se konstituie jedna vrsta fantastike.
2. ???

Vilijam Vilson br. 2:

- slian
- drugi ga vide kao povezanog sa Vilsonom br.1
- stupa sa prvim Vilsonom u dvobojne odnose odnose takmienja,
dokazivanja superiornosti, nadigravanja (?). To je modus njihovog odnosa dalje
modus detinjeg takmienja. Taj odnos e se razvijati...
- razlika: glas. Pripoveda ga uje kao apat i doivljava ga kao odjek, ego
svoga glasa, ali nema pravih repera po kojima moemo odrediti glas prvog
Vilijama Vilsona... ve nam je dato do znanja da nisu svi aspekti oevidni... Time
se pria pripovedana u realistikom maniru podriva? (Podrivena je istim tim
glasom.)

RAZVOJ ODNOSA IZMEU DVA VILSONA

Njihov odnos ide od prepoznate slinosti i ravnopravnosti, preko nerviranja do mrnje.
Zavrava se epizodom u spavaonici. Junak se uasne stanje karakteristino za Poa. Uas se
pojavljuje tamo gde junak napipava granino podruje samog sebe sudar, svest o
granicama, pipanje tih granica raa uas... Ovde je taj susret sa sobom samo sugerisan.
Identitet nije taj koji dri za sebe da jeste to raa uas.

ALEGORIJSKA TUMAENJA
Jedno znaenje dua vidi sopstveno telo koje spava. (Telo je nemo apat... Telo je eho,
senka due...) Dalje pria upuuje na alegorijska tumaenja: dvojnik kao savest (moralistino
tumaenje), super ego (psihoanaliza)...

SCENE SUSRETA

20
Pijanka pijanstvo na vrhuncu... Mutna svest koja nam je jedini svedok (neto to se desilo
junak je jedini u stanju da rastumai...) Nepouzdan pripoveda + no, mutno svetlo,
praskozorje... (Slabo svetlo koje zamuuje oblike...) U spavaonici dvojnik je nem, ovde
izgovara samo ime tako je prokljuviti intencionalnost toga. Vilijam Vilson br. 1 to ita kao
opomenu.

Kockanje Vilijam Vilson br. 2 pokazuje znanje nekih stvari koje su line... Vilijam Vilson
br. 1 ga naziva skorojeviem. Dve prethodne scene su nasamo. Ovde: grupa tipina gotska
scena: gase se svee, plat... Stupamo na teritoriju neobinog, udnog... Postavlja se pitanje
odakle on to zna... Gradacija pojave... Raskrinkavanje ima socijalnu funkciju, ima posledice
po junaka... Trea pojava dvojnika ima posledice po naeg junaka on naputa univerzitet.

Ako dvojnika vidimo kao alegoriju savesti koja apue u samoi, opominje... i halucinantno
dobija oblika lika... Mehanizam samopotkopavanja dvojnik kao otelotvorenje avola
perverznosti: radi u korist svoje tet, u korist samoukopavanja. Beanje i jurenje.

Jo u koli oseaj da su se nekada znali, pre susreta u koli (u detinjstvu). Ovo upuuje na
nerazdvojnost... i ojaava ideju da ovo dvojnitvo nije telesno dvojnitvo... (kolsko doba
poetak samosvesti; junak u Vilsonu 2 prepoznaje neto to je video ranije ovo upuuje i na
druge konotacije osim telesnog dvojnitva.)

Paradigmatika vezana za opisivanje njihovog odnosa... Dvojnik se ponaa kao dvojnik

poronog oveka... Savest koja funkcionie u tom umu... protiv koje se junak bori...

Tematika despotije tiranija; porobitelj; tajanstvena vlast nadamnom - despotija

dvojnika nad junakom; slika dvojnika koji gospodari junakom; nemogunost junaka da
upravlja sobom. Pariranje dva jednaka prerasta u odnos gospodara i sluge.

Maskenbal paradigmatska tiranija dokonana / dokonava (?) u karnevalskoj atmosferi. ...

Promene uloga gospodar postaje sluga. ...Prvi Vilijam Vilson ubija drugog...

Poslednja scena MENTALNO OGLEDALO bore se aspekti njegove due u njemu...

Ogledalo je kljuni signal koji utvruje tumaenje da nema dva Vilijama Vilsona! (Pogledaj
kako si sasvim ubio samog sebe.) ...Sluajni dogaaj koji prekida kontinuitet tada se
menja ambijent...
U kojoj meri je ubedljivo moralistiko tumaenje da je drugi Vilijam pobedio? Pripoveda
koji osuuje sve svoje poroke (kao da mu savest nije mrtva)... Pria u ogledalu da je Vilson
br.2 ubio Vilsona br.1.

Poovi tekstovi su u principu koncipirani kao realistiki. Sa druge strane, Po je prezirao

didaktinost poezije i zastupao je poeziju radi poezije. (Jeresi didaktinosti Poova
sintagma iz Pesnikog naela.)
Ovu priu ne treba videti kao moralnu pouku, nego kao pripovest o ljudskoj dui i
holistikoj sutini oveka. Samo svi slojevi oko jezgra konstituiu oveka (svi slojevi
konstituiu ovekovu duu), a jezgro je uas sam. (Odbacivanje jednog plata ne ini
oveka?...)

21
 LIGEJA

Poova pripovetka koja najvie zbunjuje. Veina tumaa pokuava da Ligeju proglasi
alegorijom neega.

Pretenduje na detaljan opis, a u sutini dobijamo zamagljen opis... (Odsustvo detaljnog

opisa uprkos pretenzija...) Dat je niz kvaliteta koji ne konstituiu lik: krupne oi, visoka,
vitka + nepravilnost koja nije pojanjena... Ovo su stereotipne, formulaine naznake neijeg
izgleda to nije opis realistikog tipa. Ovaj niz kvaliteta od nje ini idealizovanu ____ koja
ima nepravilnost... itav opis ide u pravcu opisivanja eterine lepote ne zemaljske i
materijalne.

Nepouzdanost seanja junaka pojaava zamagljenost on ne zna Ligejino prezime, niti se

sea gde je sreo...

Ligejin karakter:
- znanje, uenost: zna kao nijedna ena, nepogreiva, superiorna. ime god da se
pripoveda pozabavio, Ligeja je to znala. (Sveukupnost znanja. Superioran um koji sve
razume.)
- spolja mirna, sa skrivenim strastima
- naglaena volja za ivotom. Ovo je naglaeno epigrafom koji se ponavlja.
Hiperbolisane osobine Ligejine: prenaglaen intelekt, lepota i volja za ivotom. Da li je ona
boginja?

PESMA: Crv pobednik

Ova pesma je alegorina u jaoj meri od drugih Poovih pesama. Pobeda crva kao simbola
materijalnog propadanja. Pesimistika vizija smrti kao kraja u truljenju. Odricanje od ivota
posle smrti tela. Sa druge strane Ligeja apostrofirana volja za ivotom volja koja ne
umire. Glorifikovanje volje za ivotom, optimizam volje koja je vena....

Kako se razume prisustvo ove pesimistine pesme u kontekstu prie o venoj volji?
Oblikovana kao pozorina predstava upuuje na srednjovekovne misterije (marionete,
ludilo, greh, aneli...) i alegorijsko itanje. Istovremeno se gradi slika ivota kao predstave
(ivot kao pozornica), pa i smrti kao pozorine predstave (smrt u vidu nekakve pozorine
realnosti... kostimirana...).
Smrt je vezana za maskenbal, karneval...29 Smrt kao predstava koja nije prava, nema pravu
autentinost, ve je data kao ritual toliko da se moe prikazati kao vrsta ne prirodnog, nego
apstraktnog, artificijelnog zbivanja.

LIGEJA vs. ROVENA

Ligeja (kao to biva sa lepoticama u Poovim priama) umire. Junak se eni Rovenom
plavuom koju mrzi. (Kontrastriranje: ljubav-mrnja; podreenost Ligeji Ravenin strah od
junaka, njena podreenost junaku...)

PROSTOR: ARABESKA
ivot sa Rovenom je skopan sa prostorom koji je podrobno opisan: zamak u kuli; jedna
prostorija, petougaona, sa kandilom. Zajedniki imenitelj za itav enterijer draperije i tepisi
zlatne sa crnim, orjentalnim arama arabeska.

29
Uporedi dvoboj Vilijama Vilsona sa dvojnikom i Masku crvene smrti

22
Ovo vue na ideju o arabesknom i grotesknom. Ona nije kod Poa u poetici naroito
objanjenja. Groteskno je vezano za telo, maskiranje, vrstu karnevalske razularenosti,
izopaavanje...30 Arabeska je alegorija intelekta zakuasta ara vijuganje ovekovog
mozga. Dezen vezan za intelektualnu, metafiziku, apstraktnu matricu... I arabeskno i
groteskno su srodne pojave predstavljaju kombinacije disparatnih elemenata, elemenata
koji nisu udruivi... s tim to je groteskno vezano za telesno. O arabesknom se moe vie
priati u interpretaciji. Po za to daje pravo vrlo esto prostori koji opisuje nisu dati preko
nametaja, nego preko tepiha, zastora, prekrivaa... u orjentalnim arama... esto se
pojavljuje prepletaj31. Pojam arabeske se aktualizuje inae u romantizmu od legela... Po je
cenio Nemce, a Engleze je smatrao eklektinim - ____ ponavljanje nemakog prodora u
novo. Zato neka itanja ovu pripovetku vide kao literarnu alegoriju u kojoj bi Ligeja
predstavljala nemaki romantizam, a Rovena engleski.32 Rovena je viena kao uljez u
arabesknoj kuli ova kula je intelektualna, cerebralna, duhovna... Razumljivo je
pojavljivanje Ligeje na kraju kojoj jeste tu mesto. Kakav god da je taj povratak stvarni ili
halucinantni.

NEKE INTERPRETACIJE
Ligejina umstvenost nasuprot Rovenine obezduhovljenosti alegorizacija duhovnog.
Ligeju moemo videti kao celovit duh. Rovena kao redukovani kvalitet: pomodni ukus,
puko ukraavanje.

Psihoanaliza Ligeja kao majinska figura. Vodi me kao deaka... Kod Poa postoji taj
mit majinstva koje umire. Postoji niz takvih enskih figura koje imaju zatitnike majinske
kvalitete.

PRIPOVEDANJE i njegovi efekti

Specifina nepouzdanost kakva se nigde kod Poa ne pojavljuje na ovakav nain: odsustvo
Ligenijon prezimena... Ona ne pripada nikakvom nizu pre nje: samorodnost, autohtonost
Ligeje jak identitet udruen sa voljom.
Nemo reminiscencije ((pripovedaeve)) u dohvatanju perifernih elemenata. Time je pria
na nivou realistike percepcije neuverljiva.
Sa druge strane, upravo ti elementi Ligeje vezani za privremenost (kakvo je prezime Ligejino
ili gde ju je sreo... ) su odbaeni. Duh natkriljuje telo, telo se eksponira kao sjajenje, kao
neto to subverzira samo telo. (Subverzija telesnog.) Opis njenog tela je u slubi jaanja
njene duhovne strane.

UKRADENO PISMO

STRUKTURA
Prisutna je ista struktura prie kao i u Zlatnom jelenku: dve prie, dva pripovedaa:
1. pria svedenija nego u Jelenku: prefekt dolazi da trai pomo i pria ta je sve
uinjeno prua svoju verziju potrage.
2. pria popunjava zbivanje u onih mesec dana pauze. Prefekt ponovo dolazi da
posvedoi da potraga i dalje traje. Postoji jaz u pripovedaevom znanju o tome ta se

30
Ovo je najgue, najsublimnije dato u Maski crvene smrti.
31
U Gradu u moru violina, ljubiica i loza...
32
Kao to i Evgenija Onjegina moemo itati kao priu o engleskom i nemakom romantizmu i o srednjem putu
slovenskom romantizmu.

23
 desilo (isto ko u Jelenku). U mesec dana je Dipen izvrio potragu, uzeo pismo i ekao
prefekta da se pojavi.

LAKANOVA INTERPRETACIJA
Osnovna ideja Lakanova je da pismo nije ukradeno nego je uskraeno itaocu. Sve se vrti
oko pisma a ono je prazno od sadraja. Pismo je oblik poruke, vrsta proznog znaenja
znak, oznaitelj a ne oznaeno. Ono se puni znaenjima kroz priu prema onome to se
stavlja u njega prima razne sadraje u zavisnoti od toga ko ga prima, eli... Njegovo
znaenje se formira u relaciji sa svakim od subjekata. Ono ima razliita znaenja za razliite
likove: drugaije znaenje za kraljicu, drugaije za drugu vanu osobu koja poseuje budoar,
drugaije za ministra D. (orue moi), za prefekta (predmet potrage, plen, uspeh), za Dipena,
za pripovedaa (destrukcija centralnog pojma prie da bi se pria nastavila... / destrukcija
onoga to je centralni pojam prie teorija sokola u Dekameronu: ta svaka novela mora
da.. ena zaklela sokola... pismo=soko...) Pismo tematizuje priu i omoguava odvijanje
prie.

injenica da je pismo znak upuuje na pitanje ta ko vidi i ta ko zna i ta ko ita iz onoga

to vidi33 kuda ide iji pogled Prva scena retrospektivni uvod u priu koja prethodi
prii (koja se desila van prie) scena u zatvorenom prostoru, u budoaru. Kralj, kraljica i
ministar. Kralj ne uoava pismo, ministar vidi i pismo i kraljiinu uznemirenost. U reavanju
misterije isto: Dipenu je vano da ministar zna ko je pismo uzeo trijumf moi i
inteligencije.
(Koncepcija pogleda je vezana za frojdovsko / Lakanovo (?) konstituisanje Ja kod deteta. Dete
poinje da spoznaje sebe kroz pogled u fazi ogledala. Pogled je sredstvo spoznaje Ja, utie na
formisanje sopstva, ali i strukturisanje bilo kakvog znaenja; prepoznavanje identiteta...)

Od Lakana moemo iskoristiti analizu prie... On sistematizuje uesnike dogaaja po

razliitim statusima znanja i elja.
Pria je konstruisana sa jakim naporednim odnosima, jakim takama simetrije u pitanju
su dvojna uporeivanja svega i svaega; analogije:
- odsustvo i prisustvo pisma: I deo gradi odsustvo pisma, u II delu se pojavljuje
pismo i objanjava se retroaktivno kako se do njega dolo. (Pozicija samog
pisma je centralna za Lakana.)
- dijalog i monolog: I deo I dela dijalog. II deo I dela prefektov monolog...
(Oba dela su pria o krai; u poetku dijalog, posle monolog...)
- oblici pisma: Protopismo (pravo pismo), lano pismo, prevrnuto pismo
(izvrnuto na nalije)
- dvojnitvo likova: Pripoveda i Dipen; Dipen i ministar D
- dve metodologije traganja: Dve potrage
- dva tipa metodologije pripovedanja: Sueljavanje metodologija pripovedanja:
pripoveda puta likove da govore; Dipen pripoveda dogaaje.
- dim iz lule: Fini signali: dva tipa dima iz lule: kod Dipena uvek vijugav
signalizuje vrtloenje dubine. Prefekt otpuhuje dim linearnost.
- aktivno vs. pasivno: svetlo, tama...

Budui da je sve u direktnom govoru, Lakan se pita ta nije u direktnom govoru? To je opis
pisma pripoveda parafrazira prefektove rei. Praktino je jedino opis pisma zamuen
33
Uporedi Legran iz Zlatnog jelenka kontekstualno itanje situacije...

24
odsustvom citata, predmet potrage je zamuen. Time je destabilizovana tanost: Iz druge ruke
saznajemo najvanije datosti, kljune u potrazi za pismom kako ono izgleda... Pripoveda
je mogao iskriviti rei prefektove... (Time se brie njegov sadraj?)

Faktor broja tri kod Lakana: psihoanalitiko itanje broja tri...

Lakan je inicirao mnoge druge pristupe...

Derida: Faktor istine (replika na Lakana)...

...Kombinacije poroka...

Lakanova interpretacija je funkcionalna u pitanju je specifino frojdovsko itanje,

iskoeno. Zato se tekst ne preporuuje.
I psihoanalitiari i dekonstrukcionisti vole Poa, upravo zbog tih nestabilnih znaenja. Po
prua dovoljno ambivalentnosti otvorenosti... Po je interesantan i bartovskom itanju.34

NEKE INTERPRETACIJE
Postoje relacije izmeu uesnika u prii (kao u Jelenku) i pismo je u ovoj prii ispranjeno
od znaenja i dobija znaenje tek u relaciji prema subjektu koji ga eli. (Lakan?)
... Simetrija i geometrija u prii detekcije Geometrijska organizacija relacije izmeu
uesnika u prii daje oblik pisma:

Q M D

K P P

Pojavljuje se jo i uspostavljanje odnosa dvojnitva izmeu uesnika u toj jurnjavi za

pismom... (Izmeu ovih trouglova prisutni su odnosi dubliciteta...)
- Najvidljivije dvojnitvo: ministar D. i Dipen. (Obojica se zovu na D. Ime
Dipen sugerie broj dva: unutranji dualizam duhovnih sposobnosti koji
Dipen poseduje. Dipen akcentuje svoje duhovne sposobnosti (objanjava
metodu rada)...
- Prefekt i Dipen obojica detektivi, ali primenjuju kontrastriran metod.
(Prefekt mikroskopiranje objekata koje je dekontekstualizovano:
Razgledanje drvea bez pojma o umi... Dipen zoom out metod koji
naglaava kontekst & identifikacija sa poiniocem, zloincem. Tom
identifikacijom se rekreira proces skrivanja i dolazi se do procesa otkrivanja.)
Vano je zapaziti Dipenovo objanjenje metoda: analogija materijalnog i
imaterijalnog sveta...

Dualizam unutar likova

kradljivac pisma: matematiar i pesnik. (Dualizam unutar lika upuuje na simboliku
karakterizaciju...)
34
Razliita metodoloka usmerenja favorizuju odreene vrste tekstova. Engleski romantizam su podjedanko
voleli i novokritiari i dekonstrukcionisti.

25
Pol de Man Po provocira paradokse itanja time to tematizuje te kontraste... Dipenov
metod: Proces suprotnog smera ii istim putem kojim je poinilac poao... Prefekt:
Zloinac se sakrio; ja sad idem u suprotnom smeru: traim.

Paradoksi: najnevidljivije je ono to je vidljivo... Na paradoksalnim idejama je izgraena

zanimljivost za itaoca ove prie. Te ideje se protive stereotipovima (o vidljivosti
nevidljivog)...

Prototipska pria za model detekcije i metafora skrivanja? pismo je skriveno tako da bude
vidljivo; ono je na najoiglednijem mestu. Poiva na psiholokoj osobenosti oveka: da ono
to mu je u frontu previa tragajui iza toga... 35

ta sugerie naslov?
Zato Ukradeno - ono je posle i naeno...?

ALEGORIJA PISANJA I ITANJA

Pismo svojom skrivenou i istovremenom transaprentnou (?) aludira na knjievni tekst;
daje alegoriju itanja neuhvatljivost znaenja teksta... (Vidljiv, a skrivenog znaenja.)
Sugerie metodu traganja za znaenjem: Na koji se metod treba osloniti... Ambivalentnost
znaenja...
Jezik kao medij nae potrage za znaenjem. Prazno pismo upuuje na odsustvo moralne
pouke... Pouka nije inherentna tekstu. (Ideja o odsustvu moralne pouke iz teksta je deo Poove
poetike: u tekstu ne treba tragati za naravouenijima, nego za umetnikim nainom
oblikovanja, za umetnikom sutinom teksta, za jezikom samim. Kod Poa nailazimo na nekin
nain, na bogohulno odricanje spoznajne vrednosti knjievnom delu. On mu odrie tu vrstu
utilitarnosti.36) Lakan: Tragajui za porukom mi tragamo za formom upuivanje na jezik i
njegove performanse kao nosioce znaenja. Lakanova ideja se moe osloniti na Poovu
poetiku, iako ova ne barata terminima oznaitelja i oznaenog.
(Vordsvort u Predgovoru: italac treba da se identifikuje sa pesnikom ideal
romantiarskog itanja. italac treba da se uoseti / uoseava (?) sa emocijom pesnika, da
proe kroz ono kroz ta je autor proao...) Iako su se romantiari borili za simbol protiv
alegorije, alegorijske strukture, koje vuku nekom naravoueniju, ipak ostaju dosta jake i mi
im se ne moemo odupreti...

UKRADENO PISMO KAO SPECIFINA TEORIJA PERCEPCIJE

Poova teorija mentalnih stanja ovekovih je srodna romantiarskoj teoriji ovekove psihe37:
najvee postignue... prodor spoznaje imaginativnog tipa produkt igre imaginacije, volje i
razuma. (Neki tumai ovo iskrivljuju i kau da Po favorizuje jedan od ovih elemenata.)
Ovo tumaenje se svodi na kod Kolrida najeksplicitnije izraenu ideju: udruene snage uma
saznaju ono to je iza pojave: britki um, emocionalna osetljivost (intenzitet...)... Tek sadejstvo
ovekovih moi dovodi do nekakvih ishoda epifanijskih...
Junak tipa Lagrana poseduje sposobnost prodiranja izvan zbira pojedinanih injenica koje se
nude oku i takoe poseduje veliku emocionalnu osetljivost. Slino je sa Dipenom pesniki
duh koji poseduje ... upuuje na imaginativnost. Najvie lii na romantiarsku zamisao

35
itati Borhesovo predavanje u Pou u knjizi Usmeni Borhes
36
Ono to e posle njega biti jedno od poetikih naela larpulartizma odsustvo pouke neto to e uslediti i
to je neuobiajeno za vreme kada se kod Poa pojavljuje...
37
Brana Poa vidi u kontekstu romantizma.

26
imaginacije udruene sa intuicijom... Ta vrsta sadejstva dovodi do prodora u istinu, do kojih
ist intelekt (koji demonstrira prefekt) ne moe da doe...
Pismo je dobra ilustracija da favorizovanje jedne moi ili vodi u smrt (Bunar i klatno) ili...

Poovska atmosfera: mrak u kome se pria o nestanku pisma...

U MALSTREMSKOM VRTLOGU

Originalni naziv: A Descent in the Maelstrm

- descent upuuje na sputanje...
- maelstrom - kao zajednika imenica znai: 1.vrtlog 2.stanje konfuzije, zanesenosti?

STRUKTURA
Dvolana struktura:
- prvi deo pisan u prolom vremenu, drugi u sadanjem
- naratoloki postupak tipian za Poa: Prvi pripoveda ije rei navodi drugi
pripoveda; kao u Jelenku i Pismu pravi pripoveda je onaj ije su rei navedene...

PROSTOR
Hari Levin tvrdi da je za Poa karakteristian bunar kao oblik... U pitanju je tipian Poov
prostor38 koji, po Levinu, upuuje na dole. (Ovde je to vir.)
Pripovedaka i posmatraka pozicija na vrhu upuuje na sveznanje ili na superiorno
znanje.

JUNAK
Ribar koji pria itavu priu je neko ko je okrenut ka onostranom. Junak se nalazi na rubu,
pred smrt... (Leukidska stena... Zloinci koji su bacani sa Leukadske stene... granice,
Had...)

VERODOSTOJNOST
Tipian romantiarski pejsa... Poveava oseaj verodostojnosti...
Ono to verodostojnost dovodi u pitanje: ribar je sed, izgleda kao starac, a tvrdi za sebe da
nije starac... Takoe kae da se uasno plai svega, a iz njegovog ponaanja to ne vidimo...
Problem sa pripovedaem je i njegova kompetencija: on na bar dva mesta kae neto to ne
bi mogao da zna zna vie nego to odgovara kompetenciji jednog ribara... I termini koje on
koristi su van njegove govorne kompetencije: sferini, cilindrini oblici... Analitiko
objanjavanje dok pada u vrtlog...

PEJSA
Pejsa funkcionie kao simboliki... Crno more mitska slika mora... Voda u sebi daje odraz
neba. (Nebo se ogleda u vodi.) Nebeski vrtlog, bura na vodi analogija izmeu neba i vode
kod Poa... Kad uu u vrtlog, horizont se preokree... Kosmika vertikala...
Balar: Osnovna odlika vode je dubina. Tanja: Metafora dubine je karakteristina i za vodu i
za zemlju kod Poa...
MIT?
Ribareva pria ima mitografsku osnovu (?): tri brata, pre tri godine, tri puta fatalan...
(Paradigmatian broj tri.) Vreme se javlja kao neto to vara staje mu sat oseaj gubitka
vremena... (Vigotski (?): Iskustvo onostranog naruava pravilan doivljaj vremena... Oseaj
38
Kao to je bunar kod Poa karakteristina slika prostora, tako je klatno slika vremena...

27
poremeaja vremena je karakteristian za osobu koja ima iskustvo onostranog. Vreme je
diferencia specifica ovostranog...39) Kod ribara potreba da vidi Malstremski vrtlog, potreba
da se ispita dubina isto kao u avolu perverznosti...

TEKSTOLOKI PRISTUP
Rikardu: U pitanju je alegorija ina itanja i ina pisanja. Nain na koji se upada u vrtlog je
nain na koji italac ulazi u itanje prie, umetnikog dela i izlazi izmenjen. (I junak se vraa
bitno izmenjen...)

PSIHOANALITIKI PRISTUP dubina kao ljudska psiha

Levin: ta se deava sa jedinkom kada je usmerena sama na sebe? Ponor strasti, zla u sebi...
Malstrem kao velika konfuzija, zanesenost... suoavanje sa samim sobom... I kako se izlazi iz
toga...

Balar: Sve vode Edgara Poa su duboke, teke, mrane, mrtve vode, vode koje primaju smrt.
Smrt je njihova sutina. (Kolridov uticaj na Poa: ideja ivota u smrti.) ...Mrana voda koja u
sebe prima senke, budi tugu. (Tanja: Moemo kod Poa da primetimo opsesiju vodom i
dubinama upravo neprozirnom vodom. Lako je izjednaiti ovu neprozirnu dubinu sa
ljudskom psihom.)
Voda se takoe vezuje za vreme, za protok vremena; Leta kao voda zaborava... 40 Nema
razmiljanja o prolosti bez razmiljanja o dubinama...

ANTROPOLOKI PRISTUP pria o nepravilnom rtvovanju

Kosmika vertikala koja zahteva rtvu... rtva ne pristaje da bude rtvovana. ta se deava
kada se ritual ne obavi kako treba? rtva bitno izmenjena.. Primer Ifigenije...

PARALELE SA PORUKOM U BOCI

Ova pria ima dosta paralela sa Poovom Porukom u boci (prevedeno i kao Rukopis pronaen
u boci). Alegorija ina itanja rukopis poziva na itanje time to je poslat u boci.
(Rukopis je spakovan u bocu da bi ga neko itao, da bi ga neko menjao...) Rukopis je,
jednom kada je proitan, ve izmenjen... itanje dopisuje neko novo znaenje...
Pozicija svakog mornara je pozicija Ismaela. (Prva reenica Mobi Dika: Zovite me
Ismael.) Moreplovac je vodom udaljen od ostatka sveta. Voda distancira bie... Mornar je
uvek upuen na sebe samog. Voda deli svet ivih od sveta mrtvih...
Opis broda: brod raste drvo raste, bubri41 - ovaj brod se moe videti kao brod mrtvih...
(Verovanje da brodovi mrtvih rastu...) Na kraju brod tone. (Na engleskom: is going
down.42) Opet je dato vrtlono kretanje...
Grad u moru je verovatno Sodoma i Gomora, ili moda Atlantida, ali uvek je u pitanju kod
Poa stremljenje na dole. (Moreplovci koji uvek tee nekom cilju... Grad kao potreba za
neim...)
ivot u smrti... (Kolrid: life in death - u Pesmi o starom mornaru)

Razlikovanje DVA TIPA IVOTA NA SVETU:

1. gnoseoloka, kognitivna pasivnost oslonjenost na ula, pojavni svet i povrinu,
izgled stvari
2. ivot u iskustvu prioritet iskustva u odnosu na fiksirani identitet

39
uporedi Bunar i klatno: sa gubitkom nade, gubi se i strah... Kad to dvoje nestane, onda se javlja i racio...
40
Tanja: Da ne pominjem Heraklita... + primer iz Maske sat od abonosovine neumitni protok vremena...
41
Mila: Poveava mu se kapacitet...
42
Rikardu za ovaj motiv u Pimu kae: putovanje na dno strane...

28
***
Ove dve prie upuuju na... Ukinuta su imena, poreklo, pripadnost ili su dati samo u
signalima... (Ovo u Odiseji nije nevano poreklo je konstituent junaka... Odiseja iskazuje
kolektivne vrednosti kroz priu o jednom oveku.) Ovde je aspekt spoljanjeg sveta, ivot
meu ljudima diskreditovan kao okvir bia. Bie je iupano iz korena, uljebljenosti... U
Poovim priama figurira bie kao takvo, svedeno na sebe.

***
Pitanje identiteta i iskustva koje obeleava individuu i stavlja joj na teret obavezu
ponavljanja: da reprodukuje, da upoznaje drugog sa svojim iskustvom to jeste nulta
pozicija svakog pripovedanja. Isto je prokletstvo pripovedaa ovih pria i Starog mornara
nije dovoljno to su proli kroz vrtlog, pakao... boravak sa one strane nije dovoljan, nego je
potrebno to sada i replicirati i posredovati drugim ljudima. Ovde se opet krije alegorijsko
uitavanje vezano za romantiarsku ideju o neophodnosti pisanja poezije za druge,
neophodnosti saoptavanja prie put, nain irenja specifine istine radi popravljanja
oveanstva. Romantizam i nastaje iz te potrebe da se popravlja svet...
(Kaler: osnova svakog pripovedanje dvostruka struktura bez koje nema prie... Slinost
teksta i knjievno-umetnikog dela i sa pozicijom protagonist koji pria doivljaj...)

***
U itanju ove dve prie, Mobi Dika i Starog mornara se podrazumeva analogija sa svim
putovanjima po moru... Prisutno je oslanjanje na reku Letu koja razdvaja ovaj svet od onog i
poreenje sa Odisejom i njenim delovima... (strukturni elementi Odiseje) Pripovedna
matrica: putovanje po moru kao putovanje do sredita zemlje...

ODNOS ZEMLJE I VODE KOD POA

Voda je viena kao put do sredita zemlje... Simboliki kontekst postoji neko sredite, neki
ponor ka kome junak tei, ponor koji vue protagonistu... do centra za kojim se traga, a koji
kod Poa uvek izmie jer su prie decentrirane...
Na koji nain su rasporeene, tretirane slike vode i zemlje? Ovo je bogatije u Pimu
zanimljivo je u A. G. Pimu kako se pojavljuje voda, po kakvim vodama se plovi... Odnos
crvenog, crnog i belog (krv i zemlja...) Sve to priziva ova antropo-psihoanalitika znaenja
od utrobe materice...

ODNOS PROSTORA I VREMENA

Ovaj odnos je provuen kroz tu simboliku vode i zemlje (?). Voda je granino podruje
izmeu ovog i onog sveta. Tok vode se javlja kao tok vremena. (Voda je element vezan za
protok vremena.) Pitanje poniranja u vodu tj. proziranje kroz vodu prodor u prolost, u
istoriju... Pitanje seanja i zaborava, prodiranje izvan vremena, dolazak do pitanja pojava
koje su izvan vremena...43

MASKA CRVENE SMRTI

Pria je oslonjena na matricu Dekamerona. Daje se vrsta okvirne prie kao u Dekameronu:
kuga koja vlada.
...Renesansni duh... Ime princa Prospera...
43
itati Puleov tekst u Metamorfozama kruga: odnos izmeu centra i periferije kao odnos subjekta i objekta,
oveka i sveta, i kretanje kao...

29
Hermetina sredina se ostvaruje zaptivanjem vrata...

Poetak prie svedoi o crvenoj smrti kao junaku. Uvodi opis je lirian: Krv joj je bila
poetak i kraj... crvenilo i uas smrti. Ova sintagma upuuje na ikoniki karakter kuge
njenu boju i njeno dejstvo.
Posle te reenice koja je krajnje lirina, sledi reenica koja je anamneza bolesti: Prvo se
oseaju otri bolovi... nesvestica... krvarenje... crvene ospe.... Tipino za Poa lirian govor
je bez upozorenja smenjen egzaktnim govorom medicine.
Efekat jeste ambivalentnost (?) itaoca, ali je istovremeno... kao i kontrapunktiranje ova dva
modusa: lirski modus (pretendovanje na sugestivnosti i...)...

Nadmudrivanje, kao u Dekameronu Da li e Prospero uspeti da nadmudri crvenu smrt?

Pria se dalje ovim pitanjem ne bavi, ve se bavi:
- prostorom
- samim knezom Prosperom
- pripoveda jednu epizodu maskenbal

PROSTOR
Sobe se ne vide jedna iz druge. Njihov raspored moemo zamisliti kao kruni. Jedna soba
vodi u sledeu, a iz te prethodne se sledea ne vidi.
Raspored soba posreduje ideju o nemogunosti vienja budunosti...

Akcentovana je crna soba:

- crna boja
- odsustvo svetlosti
- prisustvo sata

PRIPOVEDA
Zanimljivo je na koji nain se pojavljuje pripoveda u ovoj prii; on je ak zanimljiviji od
Crvene smrti.
Pripoveda se nalazi unutar palate. O tome svedoi deiktika sistem pokaznih signala: tu (je
bilo)... Ovo upuuje na to da se pripoveda nalazi u svetu koji opisuje. Ovaj svedoei
pripoveda je prisutan u svetu prie. On pripoveda spoljanjom fokalizacijom, odnosno nema
pristupa u svest junaka. Oseanje mase nam nije posredovano kroz pripovedaevo sveznanje,
ve kroz kao da (igrai preblede kao da su utonuli...) metodom koja jeste neka vrsta
poreenja (?) i koja je manifestacija (?) nepouzdanog pripovedaa. Taj sistem kao da
stvara tu specifinu atmosferu zbivanja u kojem se ne zna tano ta se deava. On konstituie
nepouzdanog pripovedaa...

Poslednje deavanje u prii: pojava maske koju niko do tada nije primetio maske Crvene
smrti. Prospero je goni da joj skine masku... i stiu u crnu sobu. Ovaj dogaaj je obino
proitan kao smrt Prospera od Crvene smrti. Ali, mi ne znamo ta se desilo ovi dogaaji
ne moraju biti proeti kauzalitetom. Jednom reju, mi ne znamo zato je umro knez Prospero.
Sledi umiranje svih gostiju koje je lako tumaiti kao smrt od kuge. Ali, to to su se vatre
ugasile i to je stao sat je neto to ne moe biti posledica kuge.
Naivni italac ita ono to je susedno kao ((uzrono-posledino)). Nejasno je ta se na kraju
prie deava, a naroito je nejasno ko nam je ovu priu ispriao. Ovoj prii je potreban
svedok da bi stigla do nas. Kako, ako su svi umrli?

30
Tokom prie pripoveda nam se konstituie kao antropomorfan. Sveden je na ljudsko znanje
te otuda ne moe da ulazi u svest drugih ljudi. On nam se konstituie kao telesno jastvo,
kao... On nije transcedentan...

Po nekim hipotezama, pripoveda je sama Crvena smrt. Ali, pripoveda je tu od poetka, a

Crvena smrt se tek kasnije pojavljuje...

Pripoveda je neuhvatljiv i nedefinisan. Postoje pojedinosti koje ovo potvruju. Na primer, u

maniru autoritativnog pripovedaa on kae da je Prospero srean, neustraiv i mudar.
Direktna karakterizacija uvek dolazi od autoritativnog pripovedaa i mi je uvek uzimamo
zdravo za gotovo. Posle tog mesta nam se kae: neki ljudi smatrali su ga ludim. Ovde
pripoveda izmie ne odreuje se prema tome da li on sam smatra da je Prospero sumanut
ili nije. Ovde je prisutna zamuenost potpuno suprotna prethodnom karakterisanju Prospera
od strane autoritativnog pripovedaa.

Pripoveda je ovde u centru prie kao vrhunska zagonetka. Po ovome je ova pripovetka
karakteristina u sreditu misterije je sam pripoveda. Sam pripoveda se javlja kao
kriptogram. Kako je ula Crvena smrt to je prividna zagonetka. Prava zagonetka je to ko je
ovu priu ispriao. Ko je ovu priu mogao znati?

Jo jedna stvar koja zbunjuje: Mnogo onoga to se posle moglo videti u Ernaniju.
Pripoveda transcendira vreme prie (koje god da je ono), anticipira... Na ovaj nain se vri
prelaenje granica pretpostavljenog sveta i ...

Pripovedaa ne moemo da uklopimo u naratoloki aparat nije ni sveznajui, ne

nepouzdani, ni... ne moe se dosledno ((klasifikovati)).

SAT
...uspostavlja ritam proticanja vremena kao smrtnoga asa... Kao u Gavranu otkucaji srca...
Sat dobija emblematino svojstvo na isti nain na koji gavran... Sueljavaju se znaenje sata i
tih ljudi koji bee od sata (?).

KUGA
Sama metaforika kojom se kuga opisuje jeste jedna maska. Kuga ima dva lica:
- ?
- medicinski opis (dat na poetku)
Crvena smrt je sintagma koja zamenjuje kugu... To odsustvo sutine koje... upuuje na
smrt to jeste prava sutina i kuge i itavog zbivanja (?).

BOJE SOBA
Ove boje (plava, crvena, zelena, narandasta, bela, ljubiasta i crna) nisu rasporeene ni po
jednom hromatskom krugu. Neki kau da su to boje koje ni na koji nain ne mogu da se
uklope (?), da konstituiu odnos. One ne mogu da upadnu u zakonomernost. I broj sedam je
kriptian nigde ne postoji sedam elemenata hromatskog kruga...

MASKENBAL
Kontrast maskenbala kao karnevala u okruenju smrti, potom smrti kao centra koji se u
karnevalu pojavljuje...

31
 AVANTURE ARTURA GORDONA PIMA

PRIPOVEST PUTOVANJA
Pripovest putovanja je zgodan modus za meanje injenica i fikcije, jo od elizabetanskog
doba. Ima korene jo u Herodotu. Pitanje Junog pola je bilo otvoreno u Poovo vreme...
U anrovskom smislu veza satire i fantastinog putovanja je vrlo vrsta Svift, Blejkovo
rano delo Putovanje na Mesec matrica putovanja se koristi za satiru.

Dnevniki zapis, izvetaj o putovanju (narrative izvetaj) je dat po seanju.

MISTIFIKACIJA i SIMBOLIZACIJA
Mistifikacija je smetena u PERITEKSTU: Po se pojavljuje kao urednik Avantura, gospodin
Pim se osvre na gospodina Poa. Ova igra nam je poznata iz romana 18. veka autor dela se
predstavlja kao neko ko nije autor, ve prireiva. Ovo je dato na poetku romana, u uvodnoj
napomeni (koju daje navodno Pim) i na kraju, u Pogovoru, koji daje prireiva gospodin
Po. Igra je smetena na rubove samog teksta. Sam tekst se nalazi unutar jedne ljuture koju
ine peritekstualni tekstovi.
Prikriva se autorstvo ili se italac navodi da pomisli da je autor neko drugi. Ovo je manir
pisaca 18. veka, oeva graanskog romana, koji se ovo inili zarad utiska verodostojnosti.
Ovde motiv nije verodostojnost... Ovde je cilj potpuno drugaiji izazivanje neverice /
meavina fantastike i naunog diskursa (?).
Za naune delove pripovesti, koji se odnose na opise geografske irine i slinih
pseudonaunih fakata (gnezda pingvina i albatrosa...) ne moe se provaliti ta je istina, a ta
ne. Kao i u Jelenku, nauni delovi imaju jak potencijal simbolizacije: zeleno ostrvo iz
pripovesti nije zeleno prema ((izvetajima geografa)). Isto tako funkcionie krajolik na ostrvu
u Jelenku.

Iako Pim stalno upada u polusvesna stanja (kao i ostali Poovi junaci), te nismo sigurni u
pozdanost podataka...

KOMPOZICIJA
Simetrina struktura 26 poglavlja dva dela: 1 + 12 ili 12 + 1
I poglavlje opisuje kako je junak dobio elju da luta po morima...
II XIV poglavlja opis na lai Grampus.
XIV do kraja polovidba na lai JovankaGaj i na unu, kanuu44

Dva sredinja dela su simetrina postoje analogne epizode koje mogu da se poveu.
Simetrija postoji i izmeu predgovora i pogovora.

BRODOVI i MOTIV LUTANJA

etiri broda:
1. Arijel
2. Grampus
3. Jovanka Gaj
4. kanu

Sve lae su ili trgovaki brodovi ili brodovi koji bi trebalo da love kitove. Ipak, mi nigde
nemamo prikaz lova primarna funkcija se izneverava. Vano je LUTANJE. (Po upuuje na
44
Ova podela je deo deskripcije Pima i treba je izneti na ispitu kao kompiziciju dela...

32
motiv lutanja, neutaive elje za saznanjem.) Junak lutanje opisuje kao divnu i vatrenu
enju... Njegovo lutanje je krajnje fantastino... Kada se vrate u Englesku oni ostavljaju
izvetaj o onome ta su otkrili, ak daju imena ostrvima...

SPOREDNI LIKOVI
Avgust se esto vidi kao Arturov alter-ego. Drugi prijatelj, Piters, koji zamenjuje Avgusta
nakon njegove smrti, po nekim tumaima predstavlja oca. On im je iznosio pred oi... i o
draima lepih ena...

NEKA TUMAENJA
Paralelno sa tenjom ka saznanju...
Pule svoju analizu Pima poinje analizom prie Bunar i klatno. Poovi junaci stalno u
kritinim egzistencijalnim situacijama padaju u neku vrstu nesvesti. ta se sa Arturom deava
u potpalublju? Pule: ak i kada ovek upadne u besvesno stanje, ostaje neka svest, SVEST O
NEODREDIVOM. Kad se probudi, ovek teko povraa ono to je izgubio. Cela knjiga je
pokuaj da se povrati ono to je doivljeno... Seam se dogaaja vie kao stranog sna...
Dogaaje pamtim, ali ne oseaje koji su ti dogaaji izazivali...
Po jednom tumau irei krug svojih saznanja, ovek samo utvruje razloge za strah...

Odlika glavnog junaka: kretanje nanie i navie sahranjivanje junaka u dva navrata...
itavo Pimovo putovanje ima oblik SAVLADAVANJA PREPREKE (isto kao Robinzon).
PREDAVANTURA koja se ne zavrava kako treba i koja bi trebalo da funkcionie kao jedna
vrsta opomene... Artur notira: posle 7-8 dana, njegovo seanje kao da je profiltriralo ono to
se desilo... umesto straha u seanju je ostala vizija putovanja kao neeg lepog... U
Robinzonu se ova tematika neposluha opomene razvija, a u Pimu ne. (Pim shvata opomenu,
ali osea jo veu enju da izae na more.)

NEPOUZDANOST PRIPOVEDANJA
Seanje kao metod pripovedanja, kako je dato jo na poetku, potpuno je nepouzdano. Tome
kao kontrast stoji pseudonauno pripovedanje, pseudonauni teg verodostojnosti.

STARI I NOVI SVET; CRNO I BELO

Stari svet je dat sa vrlinama i manama. Najoiglednija mana: kanibalizam. Vrline: drava
pingvina savrena: imaju zajedniki logor, uvaju jaja i podiu vrstu zida prema drugim
ivotinjama koje mogu da im nanesu zlo. Zatim, kolonije engleskih doseljenika imaju mali
broj stanovnika pedesetak, ive u miru, doneli su itarice... U pitanju su savreno
harmonina drutva.
Derk Piters prevod njegovog imena je no i stena tamnoputi melez koji predstavlja
meavinu starog i novog sveta. Crnac, kuvar na brodu, najkrvoloniji je lik.
(Po je bio rasista, tanije nije bio za oslobaanje robova njegov stav je bio
antiabolicionistiki. Postoji tekst u kome autor govori o Pou kao nekome ko je tradicionalno
vien kao rasista i autor kae da to naroito utie na tumaenje Pima. Kontrasti: domoroci
Englezi, crno belo... tradicionalno se tumae u tom kljuu. Ovaj autor kae da to treba
zanemariti. Tekst nosi implicitna znaenja koja nisu u skladu sa... Na primer, u Jelenku,
Jupiter je dat i kao nosilac komike i kao oinska figura. Ovo moda ima neke veze sa
vienjem... Ipak, kanibalizam je vezan za druge aktere!)
Na kraju prie u crnom granitu je urezano ono... Mistifikacija mistifikovani zapisi koji
moda ukazuju na predeo crnog koji prethodi predelu belog...

33
OSTRVO sve je crno na tom ostrvu. Ljudi su crni, ak su im i zubi crni... Njima je belo
neka vrsta tabua... Ako naie bela ivotinja oni joj se klanjaju i govore taj uzvik: Tekeli-li!

TEMA CRNOG I BELOG daje TEMATIKU RAZLIITOSTI, tematiku suoavanja sa

razliitim, nepoznatim...

VODA
Voda na ostrvu je mogla da se see onda se ile u vodi prekinu... Po psihoanalizi ile
asociraju na krv a ovo ostrvo je mesto koje je svakom od nas poznato kada smo bili u
maminom stomaku, boravili u majinoj utrobi...
Pomeranje ka polu, bela topla voda poput mleka, vir, pojava velikog belog bia...
Psihoanalitiari ovu priu vide kao povratak u matericu...

BELO BIE
Putovanje kanuom... Pojavljuje se belo bie... Herni Dejms je za Pima rekao da itaoca
ostavlja bez zakljuka, ali i naa egzistencija se tako zavrava...
Moda je u pitanju potraga za apsolutom i ta nemogunost dosezanja Apsoluta...
ogranienost saznanja (?)...

IZVRTANJE SLIKE SVETA

Do dolaska na crno ostrvo polako se, postepeno, izvre slika sveta.
1. Prvo se pojavljuje medved koji ima nekoliko udnih obeleja... (Beli medved ima
crvene zube...)
2. zeleno ostrvo vegetacija, a hladno je
3. bela ivotinja sa skerletnim zubima
4. crno ostrvo

Na crnom ostrvu je selo... more je dole. Kada su Piters i Pim zatrpani za vreme zemljotresa
njih dvojica se nalaze u rupi, a na vrhu gledaju na dole... Kada izlaze iz zemlje (peine) oni
silaze dole, u provaliju inverzija prostora...

Prisutna je GRADACIJA sve udnije stvari se deavaju kako se pribliavaju crnom ostrvu.
Na kraju otopljavanje inverzija oekivanja koje imamo o Junom polu. Ekspliciranje
promene promena ambijenta... Inverzija istoka i zapada prilikom pribliavanja polu igla
poinje da luduje ide levo-desno...

BELI ZID
Beli zid pare, zastor pare, opisan kao vodopad, katarakt i kao zavesa... Kada se koristi re
zid onda se obino aludira na njegovu horizonalnu protenost... Vodopad upuuje na
vertikalu, na vertikalnu komponentu... Onda se kae da taj zid povremeno biva i prekidan
pukotinama kroz koje se vidi haos nejasnih slika. Kao da se javljaju pukotine koje su
entropine... ali su slike... Neega ima kada se zid... kada se u njemu pojavi pukotina
GRANICA IZA KOJE NEEGA IMA... (Zid kao granica izmeu svetova...)
Druga kljuna osobina zida pare on je beuman!
BELA FIGURA
Ovde se amac bez spoljanjeg pokretaa vrtoglavo pribliava tom zidu u kome se, u jednom
trenutku, otvara jama ili ponor u koju bi amac trebalo da upadne. U vodopadu se otvara
jama... U tom trenutku se ipsred amca uzdie jedna prilika koja je perfect whiteness of snow
savreno bela figura, prepoznata kao ljudska figura... (Savreno bela, ogromna figura koja

34
ima ljudske prerogative.) Kritku prve polovine veka ovo navodi na tumaenje figure kao
slike (?) boga...

Kada se formira taj zid, dolazi do jo jedne inverzije iznad vode nastupa vrsta zamraenja,
a svetlost dolazi iz vode. (Isto imamo u Gradu u moru.)

PITANJE ZAVRETKA
Treba imati u vidu i pitanje kraja. Pim ima dva kraja i jedno odsustvo kraja:
Prvi kraj bela figura.
Drugi kraj beleke prireivaa u kojima on konstatuje odsustvo Pim nije napisao nekoliko
poglavlja koja fale. (Da bi se narativna celina u njenom... ) Sugerisano je da pria nema kraj,
da tu neto nedostaje i taj kraj je definitivno izgubljen smru gospodina Pima koji je prvo
odbijao, a kasnije odugovlaio da napie zavretak...

TEMA NEIZRECIVOG
Tema neizrecivog i onoga to nije ispripovedano to se ne moe ispripovedati, kao i ono to
je neiskazivo. (Tipino za Poa pripoveda upada u unnarratable jezik nije dovoljan za
to neizrecivo, neiskazivo...)

Epizoda kada Pimu Tigar skae na grudi fragmentarizovana percepcija delimino takva
zbog fizikih uslova, delimino... , kao i druge epizode: pijanstvo... Percepcija je
fragmentizovana... onemoguuje niz ... dogaaja... ve produkuje lirsku percepciju iskidanih
slika. Ta percepcija... koja povlai za sobom pripovedanje koje je lieno sekvencijalnosti,
kontinuiteta niza...

Utoliko je zanimljivije to se delo zove Narrative of...

GLAVNI JUNAK
Glavni junak koji je pripoveda nema nekih markantnih crta. Jedino u predavanturi
pripoveda-junak opisuje sebe i svoju elju za plovidbom.. U predavanturi je pobacano vie
stvari znaajnih za... Nakon to su se vratili iz avanture junak pripisuje tu svoju elju za
plovidbom svom temperamentu... Opisan je kao Lagran i Frederik Aer sklon je
uzbuivanju, osetljiv je, to je udrueno sa turobnom, ali zraeom imaginacijom: much of
gloomy but ... imagination. Ovakvi likovi tragaju za rubovima, njih snana imaginacija vue
u istraivanje, i poseduju volju da se pitaju ta je to iza...

Elementi koji Pima povezuju sa odisejskim likovima kakav je Robinzon...

Pim je muster mind scene preruavanja. On notira tue strahove i neiste savesti, poseduje
znanje ljudske psihologije...

Pimov boravak u utrobi broda daje okvir tematike itanja romana, kao neko jezgro daje a to
je pitanje funkcionisanja ovekovog duha, uma u trenutku kad je um onemoguen. On je u
utrobi broda u mraku (kognitivni mrak) i nema predstavu o prostoru i vremenu lien je dve
koordinate koje su neophodne za funkcionisanje zdravog razuma... Vezano za realistiku
motivaciju tu se javlja i e i halucinacije... U stvari se radi o fragmentarnosti znanja i
spoznaje m ozaiko slaganje injenica prilikom koje izostaje celina prie... Period od 10
12 dana za koje vreme je Pim u utrobi broda, a Avgust na palubi. Tek pojavom Avgusta se
konstituie ta je bilo na palubi za to vreme... Onda imamo umetnutu priu Avgustovu o
deavanjima na palubi broda... Ovo se odnosi na dogaaje koji su istovremeni dakle,
imamo dva pripovedaa: Pima i Avgusta koji je dat kao HIPODIJAGETIKI

35
PRIPOVEDA, kao umetnuti pripoveda (isto kao u Jelenku). Avgustova pria je razjanjenj
zbivanja i upotpunjavanje Pimovog neznanja... gde se on, u lirskom maniru, vezuje za re
krv... Tek Avgustovo svetlo prisustvo popunjava praznine koje Pim usled mraka itd...
(Ovo je primetna (?) pojava matrice mnogih Poovih pria) Istovremeno, ovde je u manjem
segmentu dato i tematsko sredite Pima: pitanje funkcionisanja ovekovog duha izvan
svesti i razuma, ili da se izrazimo savremeno pitanje nesvesnog.

TEMA NEIZRECIVOG?
Vraamo se na temu neizrecivog... Zatvoreni prostori koji upuuju na kognitivnu zatvorenost
imaju i karakter grobnice i karakter materice vezano za temu roenja i temu smrti. itav
Artur Gordon Pim se deava u devet meseci, to je period noenja bebe u stomaku... To
devetomeseno zbivanje moe biti vezano i za prirodne cikluse: Period u kome je Persefona
na zemlji... Povezivanje vremena i prirodnih ciklusa... injenica da Pim ide od severa ka
jugu, sa severne hemisfere na junu... itav Pim se deava tokom leta. Leto se zavrava pri
kraju Pima. Dakle, uvrena je i dimenzija / inverzija (?) koja je stavljena na orjentacionu
osu sever-jug i koja podrazumeva _____ inverziju.

Markante celine:
1. u utrobi broda
2. pobuna

Tematske...:
1. bura
2. period ei i gladi
3. susret sa Ukletim Holananinom.

Susret sa Ukletim Holananinom je zanimljiv sa stanovita pripovedanja menja se nain

pripovedanja ova pria je FOKALIZOVANA SA STANOVITA POSADE, a ne kao ostale,
sa stanovita Pima. Fokalizovana je nekakvim mi to je objektivnije od Pimovog
doivljajnog ja...
Ovaj susret sa Ukletim Holananinom opet priziva temu neizrecivog kao i temu varljivosti
ula koja je jo jedna vana tema u Pimu. O varljivosti ula svedoi to to se brod koji se
pribliava vidi kao neto veselo, a onda se sve to to je vieno pretvara u uas... to se tie
teme neizrecivog, eksplicirana je nemogunost da se neki dogaaji / oseanja (?) iz ove
epizode prikau. (Ovaj susret pokree i temu neizrecivog, neispripovedivog.) ta je mogue
izraziti jezikom? Postoji svest o tome da postoji niz sadraja ((koji se ne mogu ispriati))...
Ovo je najee vezano za uas, strah, za granina podruja, za podruja koja su dalje do
pragmatinog (?) dolaenja do reenja (?). (Jezika ravan teme svesti i podsvesti, dogvatanje
granica jezika u oveku postoji toliko sadraja koji su jeziku nedostupni...) Ono to se
deava... itav Pim podrazumeva dolaenje do granice iskazivosti, naracije...

Ova tri poglavlja koja fale su oigledno neto to je neispripovedivo. (Ovo je tematizovano
i u Malstremu i u Kolridovoj Pesmi o starom mornaru tu takoe postoji neto drugaiji ali
analogan susret sa leevima i smru... U pesmi se pojavljuje ivot u smrti kao alegorija...
Poov dug Kolridu nije nepoznat.)
Kanibalizam je pravi primer podruja onoga to je neizrecivo. Pisac pada u nesvest upravo u
trenutku kada se kanibalizam izvrava time je ono smeteno izvan onoga to se zove
narativ. (Kanibalizam moe biti motivisan nagonskim glau... ali se on ne moe
ispripovedati a da...; razumu je nedohvatno.)

36
KATEGORIJA NEPRIPOVEDANOG:
1. ire podruje nepripovedanog ono to je beznaajno, redudantno, dosadno. (Svako
pripovedanje je odabir onog to je... Nijedno pripovedanje ne pripoveda ba sve.)
2. ue podruje onoga to se ne pripoveda intencionalno se ne pripoveda... U pitanju
je ono to se tendeciozno bira i izostavlja. Vidljiva odsustva upuuju... Akcentuje se
ono to nedostaje!
3. posebna kategorija stvari koje se opiru pripovedanju; podruje onoga gde je jezik
nedostatan ovde je razumska spoznaja nedostatna ili je u pitanju ono to naracija
sama po sebi ne moe da savlada. (Ovo mogu biti sreni zavreci tema ka kojoj
itav roman tei a to je ljubav. Ovo nije podatno pripovedanju srena ljubav nema
dinamiku. Piter Bruks pie o ovome: romani koji se zavravaju brakom nema
produetka jer nema dinamike, nema elje da se uje ta je dalje bilo... Tamo gde ima
harmonije nema narativne dinamike.)

Najzanimljivije unutar ovog romana...

U sluaju kanibalizma imamo zanimljivu kombinaciju neispripovedanog (to je psiholoki
motivisano pripoveda je pao u nesvest...) i toga da je ono to se zbilo neispripovedivo.
Problematika kulture, zajednice, uzusa... Time se na odreeni nain sugerie ta je priroda /
tema (?) prvog dela.

TEMATIKA PRVOG DELA

Prvi deo se deava na brodu. Tu nema prirode, sveta. ovek se suoava sa drugim ljudima i
sa samim sobom i sa drutvom jednakim sebi zajednica ljudi na Grampusu je zajednica
slinih ljudi. Iz te zajednice se izdvajaju kuvar crnac, kao zversko bie, kao ovaploenje
krvolonog avola i Piters koji je ambivalentan zbog te svoje..., zbog tog svog polutanskog
porekla... U drugom delu Piters zauzima Avgustovo mesto. Avgust kao alter-ego Arturov po
nekim interpretatorima Avgust je isti lik45 tj. vrsta super-ega Pimovog, neka vrsta Pimovog
mentora...
Kraj prvog dela Avgustova smrt i poetak pisanja dnevnika. Grampus stoji, posada
poinje da se jede. Posle kanibalske epizode neko se seti da postoji sekira kojom mogu da
dou do kornjaa...
Ovde, u prvom delu, nemamo posla sa morem, sa prirodom, ni sa svetom, ve samo sa
ivotom u ljudskoj zajednici. Drugi deo ima vie veza sa prirodom kao ne-ja, sa svetom
drugaijeg, nepoznatnog...
Prvi deo se kree u potpuno poznatim koordinatama ali na rubu poznatih koordinata Ukleti
Holananin, ultimativna glad i e i, na kraju, kanibalizam...

DRUGI DEO
U drugom delu je dat svet razliitosti koji se pretvara... u inverzijama. TEMA
NAOPAKOSTI, izvrnutosti je ve uvedena putovanjem prema Ekvatoru i podrana je
hromatskom iskljuivou hromatsko poigravanje na tragu belog, crnog i crvenog koje
sugerie...
U predavanturi imamo dva broda: Arijel (brodi na kome su Artur i Avgust isplovili) i
Pingvin (onaj koji ih spasava). Ovde je ve u malom data jedna od tema Pima: odnos
prirode i civilizacije. Jedan brod nosi artificijelno, umetniko ime Arijel, doim Pingvin
upuuje na prirodu. To je utoliko zanimljivije jer je pingvin crno-bela ptica. Pingvini i
albatrosi (bele ptice) u drugom delu se pojavljuju kao kontrast nagonskom, krvolonom
ljudskom drutvu. Ove se ivotinje, dakle, u drugom delu pojavljuju kao element inverzije
ljudskom drutvu. (Na Grampusu vidimo sve te nagone glad, e, strah i ubilaki nagon
45
Brana u ovo ne veruje...

37
najnia fizika ispoljavanja ljudskog bia, animalni nivo ispoljavanja ljudskog bia...) Ove
ivotinje grade simetrinu arhitekturu... Arhitektura ((drave pingvina)): simetrina,
harmonina arhitektura svih utopijskih gradova (Liliputanci itd... Osim kod Blejka, sve
utopije su harmonine...) Elementi prirode pokazuju i sreenost... i predstavljaju... Ovo je
upakovano u vremensku konstelaciju vezano za smene godinjih doba, s jedne strane, a sa
druge, neto to kontrastrira tu kalendarsku osveenost pripovedaa imamo bele noi u
kojima je nemogue rei kada je no, a kad poinje dan. Pripoveda je as nauno pouzdan i
rigorozan, as nepouzdan zbog spoljanjih i unutranjih faktora koji remete njegov
koordinatni sistem. On sam za sebe kae da je uzbuujue prirode i bogate imaginacije...
Pripoveda je, dakle, nepouzdan na vie naina. On tu svoju nepouzdanost komnenzuje
pseudonaunim diskursom.

Svrha naunog diskursa je takoe imaginativna... Realitet Pima nije realitet putovanja po
svetu nego realitet unutranjeg putovanja koji se ojaava fantastikom u drugom delu.
(Realitet unutranjeg putovanja se u drugom delu ojaava time to se doivljava kao
fantastika destabilizovana naunim diskursom te ostaje u sferi simbolike...)

ZNACI U GRANITU
Pim se opire sistematskom alegorijskom itanju. Teko je celovito ga alegorijski rastumaiti.
Na primer, znaenje crnih znakova u granitu. U tom delu, kada Pim i Piters analiziraju te
useke i kada Piters argumentuje dal' je u pitanju... sve dok Pim ne nae na zemlji opiljke...
to je dokaz da nije u pitanju u stenu ugravirano znaenje... ...bez smisla... Apolotiki (?)
zavretak romana u uem smislu... Nenadani produetak u pogovoru koji ima epiloki
karakter (pie ga urednik Po) konstatuje da ovi zapisi jesu nekakve reenice nekog jezika
ovo se onda tumai pseudonano46.
Slova urezana u stenu jesu, s jedne strane, svedoanstvo istorije (poruke koje putuju kroz
vreme) i, sa druge, poruka koja posreduje boju re ljudima (posredovanje izmeu
onostranog i prirodnog...). U tom smislu, tekst kao takav, kao takva vrsta posrednitva koje
anulira vreme, s jedne strane, i sa druge, tekst kao entitet koji anulira granicu izmeu
prirodnog i natprirodnog, onog to je s onu stranu fizikog sveta... koje funkcionie kao jedan
trajan zapis, to se opire promeni, to je fiksirano (ucrtano u stenu) skoro veno...
Na kraju, kriptini zavrteak pogovora: zapis u praini... Imamo posla sa zapisom koji
upuuje na neto sasvim suprotno od slova u granitu slova u pesku nestabilnost,
izmicanje smisla, nemogunost da se smisao fiksira...

DOMINANTNE INTEPRETACIJE
...razbila tumaenje Pima sa stanovita ... tumaenje vezano za pouku, za boga... Psihoanaliza
Pima vidi kao potragu za identitetom, za vienjem (?) sebe...
Dekonstrukcija je skrenula panju na to pitanje stabilnosti smisla. Pim kao potraga za
jezikim smislom... kroz znak ili kroz govor... Mo jezika u izraavanju smisla... Poentiranje
te teme u ovom pogovoru oigledno nije bez vraga... Upuuje na predele iskazivog i
neiskazivog...
Bela figura koja se pojavljuje u apokaliptikom zavretku jeste ljudska figura, Bog, ali ovo
ne treba da nam skrene panju sa drugih znaenja.
Ideja da u granitu neto pie, a da je to sainila priroda... jako vue na Vordsvorta. (Priroda
jeste jezik, ona neto saoptava, na svoj specifian nain.)

Tekstualistiko tumaenje o vodi koja se preseca horizontalno i vertikalno... Jedan autor,

tekstolog, objanjava... ne moe da se razume... Putovanje na dno stranice (B.M: Svako
46
B.M: etiopski, dr-ne daj...

38
itanje je putovanje na kraj prie, na dno stranice. Taj tip analize u svojim zakljucima vrlo
je neuzbudljiv, ali je sama analiza inspirativna...)
Psihoantropoloka linija posmatranja vode, peine, zatvorenog i otvorenog prostora,
opozicija crno-belo, zatvoreno-otvoreno...

39