Vinja Mileki*

Primljeno: 11. 01. 2014.

UDK: 343.3/.7

Pregledni nauni lanak

PRODUENO KRIVINO DELO U TEORIJI I PRAKSI REPUBLIKE SRBIJE

Autor u radu daje analizu konstrukcije produenog krivinog dela, kao jednog od oblika
prividnog realnog sticaja, koji je nastao u sudskoj praksi, a da pozitivnim zakonodavstvom nije
bila regulisana, to je dovelo do razliitih shvatanja u pogledu uslova za njenu primenu.
Obraeni su i nastanak i istorijski razvoj produenog krivinog dela, teorijska shvatanja,
pozitivnopravna reenja, tj. obavezni i fakultativni uslovi primene, kanjavanje, kao i
opravdanost i kritike ovog instituta. Primena konstrukcije produenog krivinog dela se najvie
pravda razlozima procesne ekonomije, dok se kao osnovna kritika istie injenica da se na ovaj
nain neopravdano nagrauju uinioci veeg broja krivinih dela.
Kljune rei: produeno krivino delo, prividni realni sticaj, vremenski kontinuitet,
istovetnost oteenog, kanjavanje

1. UVODNA IZLAGANJA

U krivinom zakonodavstvu Srbije produeno krivino delo se veoma dugo pojavljuje

kao jedan od najspornijih instituta, s obzirom na to da se u krivinopravnoj teoriji i sudskoj
praksi njegov pojam veoma razliito shvata, pa se identine situacije nekada posmatraju kao
realni sticaj krivinih dela, a nekada kao jedno produeno krivino delo. Kao najvanije
posledice toga se javljaju razlike u visini, a ponekad i vrsti, izreene kazne.[1] Produeno
krivino delo je konstrukcija koja je nastala i razvijala se u sudskoj praksi iako u pozitivnom
zakonodavstvu nije bila ureena. Razlog toga su bili problemi sa kojima se susretala sudska
praksa u vezi sa dokazivanjem i odmeravanjem kazne za itavu seriju istovrsnih krivinih dela
uinjenih od strane jednog lica.[2] Vremenom u teoriji i sudskoj praksi su se formirali kriterijumi
koji moraju biti ispunjeni da bi se primenio institut produenog krivinog dela. Meutim, kako
je sudska praksa bila sklona upotrebi ovog instituta, rairila je njegovu primenu i preko
kriterijuma koji su formirani u teoriji, to je dovelo do neusklaenosti u samoj sudskoj praksi i
do nejednakog postupanja sa okrivljenima.[3] Pored naeg, samo manji broj krivinih zakona
izriito predvia institut produenog krivinog dela i uslove potrebne za njegovo postojanje,
kao na primer zakoni Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Italije, Grke, Bugarske, Rumunije,
Poljske, Brazila, itd.[4]

2. NASTANAK I ISTORIJSKI RAZVOJ PRODUENOG KRIVINOG DELA

Produeno krivino delo kao institut krivinog prava jeste istorijska kategorija.
Meutim, ovaj institut nisu poznavala prava robovlasnikih drava, ni kanonsko
srednjevekovno pravo, kao ni zakonodavstva srednjevekovnih drava. O ovoj problematici prvi
su poeli da raspravljaju glosatori i postglosatori, to se javilo kao reakcija na nemogunost
primene sistema kumulacije kazni u svim sluajevima, naroito kada je trebalo primeniti smrtnu
kaznu, koja se po svojoj prirodi nije mogla kumulirati.[5] Osnove uenja o produenom
krivinom delu je postavio Bartolus de Sasoferato, koji je za njegovo postojanje zahtevao vie
vremenski povezanih krivinih dela izvrenih sa istim ciljem, koja se kanjavaju kao jedno delo.
Ovo uenje dalje razvija Prosper Farinacius, koji mogunost primene instituta produenog
krivinog dela proiruje i na krivina dela za koja nije bila predviena smrtna kazna.[6] Prvu
potpunu definiciju produenog krivinog dela dao je Fojerbah, a ista je kasnije bila osnov za
odreivanje ovog pojma u nemakoj teoriji krivinog prava, kao i u teoriji nekih drugih
zemalja.[7]
Srpsko srednjevekovno krivino pravo ne poznaje opte institute, pa samim tim ni
institut produenog krivinog dela.[8] Pojam produenog krivinog dela sadri Kaznitelni
zakonik za Knjaevstvo Srbiju od 29. marta 1860. godine, gde je u paragrafu 70 propisano: Ko
se rei da ini jednog istog vida zloinstva ili prestupljenja, koja se skupa imaju smatrati kao
izvrenje one iste napred uinjene reenosti; isto tako ko viestruko prestupi jedan isti propis
zakona delima koja se skupa imaju smatrati kao posledica jednog istog iz nehata (nebreenja)
uinjenog dela, to se takva dela kao sastavne esti i po tome kao jedno (produeno) zloinstvo
ili prestupljenje kazniti imaju, pri emu produenje i broj dela uzee se kao oteavajua
okolnost.[9] Iz ove odredbe se moe zakljuiti da je produeno krivino delo jedno krivino
delo sastavljeno iz vie dela, da se sastoji iz dela koja su uinjena sa umiljajem, koja su
obuhvaena jedinstvenim umiljajem (iste unapred uinjene reenosti), ili iz dela uinjenih iz
nehata, i da se radi o istim krivinim delima.[10] Produeno krivino delo nije bilo predvieno
Krivinim zakonikom iz 1951. godine, kao ni Osnovnim krivinim zakonom, dok se u
procesnom zakonodavstvu pominjao ovaj institut, i to u Zakonu o krivinom postupku iz 1953.
godine u Izmenama i dopunama iz 1959. godine, Zakonu o krivinom postupku iz 1976. godine
i Zakoniku o krivinom postupku donetom 28. decembra 2001. godine, u odredbama o
ponavljanju postupka.[11] Prvi put u domaem krivinom zakonodavstvu pojam produenog
krivinog dela dat je odredbom l. 61 Krivinog zakonika Srbije.[12] Novina ovog reenja je to
je u Krivinom zakoniku Srbije predvieno produeno krivino delo kao zakonska
konstrukcija, s obzirom na to da je u krivinom zakonodavstvu Republike Srbije do 2006.
godine ono smatrano institutom sudske prakse,[13] koji se koristio radi reavanja praktinih
problema na koje se nailazilo u praksi.

3. OBJEKTIVNO I OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNO SHVATANJE PRODUENOG

KRIVINOG DELA

Kod produenog krivinog dela kao oblika prividnog realnog sticaja javlja se vei broj
problema i sporova i u teoriji i u praksi. Pojedini autori ne prihvataju opti pojam produenog
krivinog dela i istiu da je osnovni cilj ovog instituta izigravanje zakona i neopravdano
pogodovanje uinioca, s obzirom na to da se uzima da postoji samo jedno, a ne vie krivinih
dela.[14] Ipak, pravna teorija i sudska praksa su uglavnom saglasne u tome da se ovde radi o
jednom krivinom delu, a problem je nastao kada je trebalo odrediti koji je taj momenat koji
povezuje pojedina krivina dela u jedno produeno krivino delo, pa su tako nastala i razna
miljenja o tome, koja se mogu razvrstati u objektivnu i objektivno-subjektivnu teoriju
produenog krivinog dela.[15]
U srpskoj literaturi vladajue shvatanje predstavlja objektivna teorija, prema kojoj se za
produeno krivino delo uglavnom zahtevalo postojanje tri uslova: 1. istovetnost ili istovrsnost
krivinih dela; 2. vremenski kontinuitet i 3. istovetnost oteenog. Oko treeg uslova je meu
pristalicama objektivne teorije postojao spor, jer su neki umesto njega zahtevali da sve radnje
obuhvaene produenim krivinim delom predstavljaju jedinstvenu kontinuiranu delatnost koja
ini jednu prirodnu celinu.[16] Zakljuci Savetovanja u Vrhovnom sudu Jugoslavije od 1965.
godine ne samo da su izvrili veliki uticaj na sudsku praksu u pravcu prihvatanja objektivne
teorije, nego nisu zahtevali ni istovetnost oteenog kao obavezan uslov postojanja produenog
krivinog dela, ve da delo predstavlja jedinstvenu celinu sa stanovita obinog, ivotnog i
loginog rezonovanja.[17]
Prema objektivno-subjektivnoj teoriji, pored objektivnih elemenata za postojanje
produenog krivinog dela, zahteva se i postojanje subjektivnog momenta kod uinioca, a on
se sastoji u jedinstvenom umiljaju (odluci, cilju ili motivu), koji povezuje sva pojedina krivina
dela. Meutim, nema saglasnosti meu pristalicama ove teorije kada treba odrediti u emu se
jedinstveni umiljaj sastoji.[18] Po jednima, za postojanje jedinstvenog umiljaja je potrebno da
su sva dela u svim njihovim bitnim crtama prethodno obuhvaena umiljajem uinioca, kao i
da postoji umiljaj u odnosu na ukupnu posledicu produenog krivinog dela. Po drugima, to
moe biti tzv. produeni umiljaj, gde uinilac svoje kontinuirano delovanje zasniva na onome
to je ve uradio, tako to se stalno nadovezuje na prvobitnu odluku, obnavlja je i proiruje na
nova dela.[19]

4. KONCEPCIJA PRODUENOG KRIVINOG DELA PREMA ODREDBI L. 61

KRIVINOG ZAKONIKA

Prema vaeem Krivinom zakoniku, produeno krivino delo ini vie istih ili
istovrsnih krivinih dela uinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog uinioca, koja
predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledeih pet okolnosti: istovetnosti
oteenog, istovrsnosti predmeta dela, korienja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva
mesta ili prostora izvrenja dela ili jedinstvenog umiljaja uinioca.[20] Dakle, za postojanje
produenog krivinog dela potrebno je da se kumulativno ispune tri uslova, a za postojanje
treeg uslova neophodno je ostvarenje najmanje dve od pet u Zakoniku navedenih okolnosti.

a) ISTOVETNOST ILI ISTOVRSNOST KRIVINIH DELA

Prvi uslov za postojanje produenog krivinog dela je izvrenje vie istih ili istovrsnih
krivinih dela, to se procenjuje prema pravnoj kvalifikaciji. Dakle, misli se na pravnu
istovetnost ili istovrsnost, koja postoji kada je u pitanju osnovni, kvalifikovani ili privilegovani
oblik nekog krivinog dela.[21] Pri tom je uslov da se radi o istim ili istovrsnim delima dat
alternativno, to znai da dela treba da budu ili ista ili istovrsna, i da, ako se utvrdi da su ista,
ne treba utvrivati da li su istovrsna i obratno.[22] Ista dela bi postojala, na primer, ako uinilac
izvri tri dela obine krae, a istovrsna ako uinilac izvri dva dela obine krae, jedno delo
teke krae i jedno delo sitne krae, utaje ili prevare. Srodna krivina dela, kao to su, na primer,
kraa i utaja, ne mogu sainjavati produeno krivino delo.[23] Bilo je ranije i shvatanja da je,
pored pravne, potrebno i postojanje faktike istovetnosti ili istovrsnosti, koja se ogleda u tome
da sva dela budu izvrena na jedan isti nain. Tako, dva krivina dela krae ne bi mogla da ine
jedno produeno krivino delo krae ako je uinilac prilikom izvrenja prvog dela koristio
podeen klju, a prilikom drugog obio vrata.[24] Pojedini sudovi bive Jugoslavije su zahtevali
i postojanje faktike istovetnosti, odnosno, istovrsnosti da bi se primenila konstrukcija
produenog krivinog dela.[25] Danas se zahteva samo postojanje pravne istovetnosti ili
istovrsnosti.
Postavlja se i pitanje da li u sastav produenog mogu ui pokuana krivina dela, kao i
da li neka dela koja ulaze u njegov sastav mogu biti pokuana a neka svrena? Smatra se da
uslov istovrsnosti ne predstavlja smetnju da u sastav produenog krivinog dela uu razliiti
oblici ostvarivanja krivinog dela, npr. pokuano i svreno krivino delo.[26] Tako se u sudskoj
praksi nailazi na stav da je za konstrukciju svrenog produenog krivinog dela bez znaaja da
li su neke od krivinih radnji ostale u pokuaju.[27] U obrazloenju ove odluke je objanjeno da
je u prvostepenom postupku uinjena bitna povreda krivinog zakona na tetu optuenih, s
obzirom na to da je prvostepeni sud, uprkos postojanju uslova da i radnje uinjene na tetu
dvojice oteenih koje su ostale u pokuaju, uu u sastav produenog krivinog dela teke krae
uinjene od strane svakog od optuenih, iste oglasio krivim za krivino delo teke krae u
produenom trajanju i za dva krivina dela teke krae u pokuaju. Ovo stoga to za
konstrukciju produenog krivinog dela nije smetnja to su neke od krivinih radnji koje ulaze
u njegov sastav ostale u pokuaju, kao u konkretnom sluaju, jer se tada produeno krivino
delo kvalifikuje prema najteem obliku krivinog dela koje je izvreno. Domaa sudska praksa
je uvek bila jedinstvena u tome da u sastav produenog krivinog dela mogu ui i svrena i
pokuana dela.

b) VREMENSKI KONTINUITET
 Vremenski kontinuitet je drugi obavezni uslov za postojanje produenog krivinog dela.
Dakle, potrebno je da vie odvojenih istih ili istovrsnih radnji predstavljaju jednu vremenski
kontinuiranu celovitu kriminalnu delatnost, tj. da je vie krivinih dela izvreno u relativno
kraim vremenskim razmacima tako da ine jedno krivino delo.[28] Meutim, ovi vremenski
razmaci nisu odreeni ni u teoriji ni u praksi,[29] ali se istie da treba da budu to krai jer je
neophodno da svako sledee delo koje je u sastavu produenog neminovno proizlazi iz
prethodnog.[30] Vremenski razmak izmeu pojedinih dela ne mora biti isti, ali treba naglasiti da
to je razmak dui, to ima manje osnova za primenu ovog instituta.[31] Izmeu svih dela mora
postojati vremenski razmak koji ih ini zasebnim delima, koji ne sme biti ni toliko dug da bi se
izgubio vremenski kontinuitet, niti toliko kratak da nema vremenskog razmaka nego samo
vrenja radnje jednog krivinog dela koja dugo traje.[32]
to se tie ovog uslova praksa je veoma arenolika, pa se moe raditi o razliitim
vremenskim razmacima. Nekada mogu biti kratki, tako da se sve radnje izvre u toku jedne
noi, a nekada i vrlo dugi, pa se smatra da mogu trajati i godinu dana, tako da pitanje
vremenskog kontinuiteta treba reavati u svakom konkretnom sluaju.[33] Vremenski
kontinuitet zavisi i od same prirode krivinih dela, pa je razumljivo da e on biti krai kod, na
primer, krae, nego kod utaje poreza, s obzirom na to da se porezi i doprinosi uglavnom plaaju
na godinjem nivou. Vremenski razmaci ne moraju biti jednaki, ali je to nekad nuno, kao kod
krivinog dela poreske utaje.[34]
Vrhovni sud Jugoslavije u jednoj od svojih odluka nije prihvatio da je ostvaren
vremenski kontinuitet, a samim tim ni obavezan uslov za postojanje produenog krivinog dela
krae, kada je uinilac prvu krau izvrio u jednoj prodavnici, a tek posle petnaest dana u drugoj
prodavnici istog preduzea izvrio drugu krau istovrsnih stvari i na tetu istog oteenog.[35]
U drugoj odluci Vrhovni sud Jugoslavije je naao da je ostvaren vremenski kontinuitet kod
krivinog dela samovlaa u sluaju kada je optueni samovoljno pribavljao pravo svojine i
dravine na zemljitu za koje je smatrao da mu pripada i to prvi put prema dva a drugi put,
nakon osamnaest dana, prema drugih sedam lica.[36] Dakle, vremenski razmak od petnaest dana
nije bio dovoljan za postojanje vremenskog kontinuiteta kada je u pitanju krivino delo krae,
ali je vremenski razmak od osamnaest dana bio dovoljan kada je u pitanju krivino delo
samovlae.[37]
Meutim, u odluci Okrunog suda u Niu je navedeno da je okrivljeni izvrio krivino
delo krae u produenom trajanju, kada je dva puta u razmaku od mesec dana uao u zgradu
vojne bolnice oduzimajui iz kancelarije novanike sa novcem. Sud je naao da je u konkretnom
sluaju vremenski razmak od mesec dana, kratak vremenski period, te da je delo izvreno u
vremenskom kontinuitetu.[38] U drugoj odluci Okruni sud u Niu je naao da se, iako je
optueni oglaen krivim da je izvrio laki i tei oblik krivinog dela nedozvoljeno dranje
oruja, ne radi o produenom krivinom delu, ve o sticaju, s obzirom na to da dela nisu
izvrena u vremenskom kontinuitetu i ne predstavljaju celinu. Naime, iz iskaza optuenog Sud
je utvrdio da je on pitolj nabavio poetkom oktobra 2002. godine, a automatsku puku je drao
i nosio dana 15. septembra 2002. godine, dakle drugo delo je izvrio najmanje petnaest dana
pre izvrenja prvog krivinog dela. Po nalazu Suda, ovaj vremenski razmak u konkretnom
sluaju ne predstavlja vremenski kontinuitet, a kako nisu ispunjeni ni drugi islovi za postojanje
produenog krivinog dela, u pitanju je sticaj krivinih dela.[39]
Moe se zakljuiti da je faktiko pitanje kada e ovaj uslov biti ispunjen i da je to nekada
jako teko utvrditi. Ipak, vremenski interval izmeu izvrenih dela nije mogue unapred
odrediti, jer to zavisi od prirode dela i naina i uslova njihovog vrenja.[40] Imajui u vidu
probleme faktike prirode, razliitost u shvatanjima sudova povodom pitanja kada je ovaj uslov
ispunjen, a kada ne moe se donekle i razumeti.

v) ZAHTEV DA KRIVINA DELA PREDSTAVLJAJU CELINU

U teoriji i praksi se smatra da je ovaj uslov najsloeniji s obzirom na injenicu da treba

da se ispune najmanje dve od pet u zakonu navedenih okolnosti da bi se smatralo da je on
ostvaren.

ISTOVETNOST OTEENOG

Istovetnost oteenog je uslov koji je stvorila nemaka nauka krivinog prava, odakle
ga je preuzela srpska starija nauka.[41] Oteeni moe biti fiziko ili pravno lice, a takoe moe
postojati i vie lica na strani oteenog. Praksa vrhovnih sudova bive Jugoslavije nije bila
ujednaena po pitanju ovog uslova, neki sudovi su smatrali da je to obavezan uslov, a drugi da
je fakultativan.[42] Vrhovni sud Srbije je zahtevao istovetnost oteenog kod svih krivinih dela
i time znatno suzio mogunost primene instituta produenog krivinog dela, naroito kod
imovinskih delikata. Rezultat je bio nejednaka pravna zatita istih vrednosti, jer ako uinilac
vri krae na istom parkingu iz vozila razliitih vlasnika, postojae sticaj krivinih dela, a ako
su u pitanju vozila istog vlasnika, postojae jedno produeno krivino delo.[43] Iz tog razloga je
na Sednici Krivinog odeljenja Vrhovnog suda Srbije 1971. godine zauzet stav da je ipak
izuzetno dozvoljena mogunost postojanja produenog krivinog dela i kada nema istovetnosti
oteenog.[44]
Iako su postojali razliiti stavovi u teoriji i praksi po pitanju ovog uslova, KZ otklanja
tu dilemu, svrstavajui istovetnost oteenog u fakultativne uslove za postojanje konstrukcije
produenog krivinog dela. Meutim, ovo je obavezan uslov kada su u pitanju krivina dela
uperena protiv linih dobara oveka, npr. protiv ivota i tela, asti i ugleda, slobode itd., tako
da se ne moe primeniti konstrukcija produenog krivinog dela ako je uinilac izvrio vie
krivinih dela otmice, silovanja itd. prema razliitim licima.[45] To je izriito propisano
odredbom l. 61 st. 2 KZ: Krivina dela upravljena protiv linosti mogu initi produeno
krivino delo samo ako su uinjena prema istom licu.
Tako je Optinski sud u Niu naao da vie krivinih dela napada na slubeno lice u
vrenju slubene dunosti izvrenih u odnosu na tri razliita lica ne mogu initi produeno
krivino delo s obzirom na to da se radi o krivinim delima koja su upravljena protiv linosti.[46]

ISTOVRSNOST PREDMETA DELA

Iako je odredba l. 61 KZ u pogledu ovog uslova kritikovana kao nejasna, jer ne

precizira da li se misli na zatitni objekt ili objekt radnje krivinog dela, ipak se smatra da je u
pitanju objekt predmet radnje krivinog dela.[47] Istovrsnost predmeta znai da je radnja
izvrenja preduzeta na objektima koji su iste vrste. Istovrsnost krivinih dela ne znai nuno i
ostvarenje ovog uslova, jer iako istovrsna krivina dela imaju isti zatitni objekt, radnja se ne
preduzima uvek na predmetu iste vrste.[48]
U praksi vrhovnih sudova bive Jugoslavije jedinstvo povreenog pravnog dobra se
u nekim odlukama unosi u sam pojam produenog krivinog dela, tj. uzima se kao nuan uslov
njegovog postojanja, dok se u drugim odlukama svrstava u fakultativne uslove, a u velikom
broju odluka se ne ubraja ni u jedne, ni u druge.[49] KZ iz 2006. godine istovrsnost predmeta
dela, svrstava u fakultativne uslove, iako ga ne odreuje precizno.
Tako se u odluci Okrunog suda u apcu navodi da kada optueni uini vie istih
krivinih dela u kratkom vremenskom kontinuitetu izmeu kojih postoji jedinstvo jer se radi o
istovrsnosti predmeta dela i naina izvrenja, s obzirom da je okrivljeni ulazio u putnika vozila
oteenih i ista stavljao u pogon, odvozio ih, pri emu su preduzete radnje povezane i
jedinstvenim umiljajem uinioca da oduzeta vozila upotrebi za vonju, radi se o jednom
produenom krivinom delu krae vozila iz l. 174 KZ RS.[50] Zatim, u odluci Okrunog suda
u Niu se navodi da e istovrsnost predmeta postojati ako se krivino delo krae vri obijanjem
automobila i oduzimanjem radio CD plejera i ostalih stvari koje se nalaze u vozilima.[51]

KORIENJE ISTE SITUACIJE ILI ISTOG TRAJNOG ODNOSA

Odredbom l. 61 KZ ovaj uslov je propisan alternativno, i u teoriji i praksi vrlo esto

ba on dovodi do opredeljenja da se radi o produenom krivinom delu. Korienje iste situacije
ili istog trajnog odnosa su okolnosti koje esto uiniocu daju mogunost vrenja krivinih dela,
ili mu olakavaju vrenje istih.[52] Pod korienjem iste situacije treba podrazumevati
iskoriavanje okolnosti koje izvriocu omoguavaju ili olakavaju izvrenje vie krivinih
dela, na primer viekratne krae iz stanova vlasnika koji je privremeno odsutan, krae za vreme
poplave, zemljotresa ili neke druge vanredne prilike i slino.[53] Pod korienjem istog trajnog
odnosa treba podrazumevati iskoriavanje odnosa faktike ili pravne prirode koji postoji
izmeu izvrioca i nekog drugog subjekta koji due vremena traje, a izvriocu omoguava ili
olakava izvrenje vie krivinih dela.[54] To moe biti npr. radni odnos, odnos
pretpostavljenog i potinjenog, odnos roditelja i dece, odnos u porodici, vanbranoj zajednici,
emotivna veza, kumstvo, podstanarski odnos, odnos u sportskom klubu, itd. Za ove odnose je
karakteristino da se zasnivaju na poverenju i da izvrilac ba to iskoriava. Bez postojanja
takvog odnosa pojedina dela se ne bi mogla izvriti ili bi to bilo oteano, kao na primer
zloupotreba slubenog poloaja, pronevera itd.[55]
U jednoj od odluka Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine se navodi da relativno dug
vremenski razmak od osam meseci izmeu dva krivina dela pronevere ne predstavlja smetnju
da se kvalifikuju kao jedno produeno krivino delo, s obzirom na to da su obe pronevere
izvrene iskoriavanjem istog trajnog odnosa, jer je uinilac za sve to vreme bio blagajnik
ustanove na iju tetu su pronevere izvrene.[56]
Optinski sud u Kragujevcu je u jednoj od svojih odluka naao da je okrivljena izvrila
produeno krivino delo teke krae korienjem iste situacije da je sa troje oteenih odsela u
istom motelu, pa dok su oni spavali u svojim sobama, u iste je ula i oduzela pokretne stvari
oteenih u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi protivpravnu imovinsku korist.[57]

JEDINSTVO MESTA ILI PROSTORA

 Ovaj uslov se odnosi ili na odreeno mesto u geografskom smislu ili na jedan odreeni,
otvoreni ili zatvoreni, prostor.[58] Dakle, u pitanju je jedan odreeni geografski ogranien
prostor, a esto i ograen ili neograen prostor unutar odreenog mesta na kome su izvrena
sva pojedinana krivina dela koja ulaze u sastav produenog krivinog dela.[59] To moe biti
ograen fabriki krug, ograeno stovarite, robna kua, sportska hala, jedna manja ulica, jedan
deo bulevara, ili ak i jedan manji deo grada. Utvrivanje da li postoji jedinstvo mesta ili
prostora je faktiko pitanje, koje zavisi od vie razliitih okolnosti i koje sud mora da utvrdi u
svakom konkretnom sluaju. Nekada e ovaj uslov biti ispunjen ako su sva dela izvrena u
istom selu, vie susednih sela, istom delu grada, a nekada e se zahtevati ogranien vrlo mali
prostor.[60] Pri tom, ovaj uslov se posmatra kao objektivna kategorija i uinilac ga ne mora biti
svestan u smislu da je obuhvaen njegovim jedinstvenim umiljajem.[61]
U odluci Vrhovnog suda Srbije je navedeno da provaljivanje u tri prodavnice istog
preduzea u susednim mestima radi oduzimanja stvari izvreno u kratkom vremenskom
razmaku predstavlja produeno krivino delo teke krae.[62] Okruni sud u Kragujevcu u svojoj
odluci navodi da je okrivljeni izvrio produeno krivino delo krae na taj nain to je na pijaci
od dve oteene oduzeo njihove pokretne stvari iz otvorenih torbi, koristei njihovu nepanju.
Pored ostalih uslova neophodnih za postojanje produenog krivinog dela, Sud je naao da u
konkretnom sluaju postoji i jedinstvo mesta, s obzirom na to da je uinilac obe krae izvrio
na istoj pijaci.[63]

JEDINSTVENI UMILJAJ UINIOCA

Jedinstveni umiljaj treba shvatiti kao umiljaj u odnosu na produeno krivino delo kao
celinu, to znai da sva krivina dela u sastavu produenog moraju prethodno da budu
obuhvaena jedinstvenim umiljajem uinioca u svim njihovim bitnim crtama, ukljuujui i
ukupnu posledicu produenog krivinog dela.[64] Dakle, uinilac mora da ima jasnu predstavu
o itavoj svojoj delatnosti (radnji, posledici i uzronoj vezi), o vremenu i mestu, o nainu
ostvarenja dela i ukupnom rezultatu svih ostvarenja.[65]
Praksa sudova bive Jugoslavije je arenolika i po pitanju ovog uslova, pa su tako neki
sudovi smatrali jedinstvo umiljaja kao obavezan uslov za postojanje produenog krivinog
dela, a drugi ga nisu zahtevali.[66] Meutim, prema KZ iz 2006. godine jedinstvo umiljaja se
svrstava u fakultativne uslove postojanja instituta produenog krivinog dela. Tako je u presudi
Okrunog suda u Niu navedeno da jedinstvo umiljaja kao jedan od uslova za postojanje
produenog krivinog dela postoji ako optueni krivino delo krae vri kako bi obezbedio
sredstva za kupovinu opojne droge.[67]

5. ZAKONSKA OGRANIENJA POSTOJANJA PRODUENOG KRIVINOG

DELA

Ova ogranienja su data odredbama l. 61 st. 2 i 3 KZ. O prvom ogranienju koje se tie
istovetnosti oteenog je ve bilo rei. Dakle, istovetnost oteenog, koja je data kao
fakultativni uslov postojanja produenog krivinog dela, je ovde popeta na rang obaveznog
uslova kada su u pitanju krivina dela upravljena protiv linosti. to se tie drugog ogranienja,
odredbom l. 61 st. 3 KZ je propisano da ne mogu initi produeno krivino delo ona dela koja
po svojoj prirodi ne doputaju spajanje u jedno delo. Ovde se pre svega misli na tzv. trajna
krivina dela, tj. ona dela ija radnja odnosno posledica moe trajati krae ili due vreme, dakle
ona krivina dela koja su propisana kao jedno delo bez obzira na broj radnji koja ulaze u sastav
njihovog bia.[68] Radi se o radnjama koje se oznaavaju trajnim glagolom, kao na primer kod
krivinog dela nedozvoljene proizvodnje iz odredbe l. 242 KZ: Ko neovlaeno proizvodi ili
prerauje.., ili kod krivinog dela nedozvoljene trgovine iz odredbe l. 243 KZ: Ko se
neovlaeno i u veem obimu bavi trgovinom.. Ipak, s obzirom na to da je ova odredba dosta
uopteno data, ostaje na sudovima da u svakom konkretnom sluaju utvrde koja su to dela koja
po svojoj prirodi ne mogu initi produeno krivino delo.[69]
U jednoj od odluka Apelacionog suda u Kragujevcu je navedeno da je krivino delo
nasilje u porodici trajno krivino delo i stoga preduzimanje vie radnji u jednom duem
vremenskom periodu ne predstavlja krivino delo u produenom trajanju, ve jedno krivino
delo. Naime, ovo delo se u svom osnovnom obliku moe izvriti sa jednom ili vie radnji, ija
posledica traje krae ili due vreme, a, imajui u vidu prirodu ovog krivinog dela, re je o
jednom kontinuiranom stanju u kome se nalazi jedan lan porodice, usled radnji koje preduzima
drugi lan porodice prema njemu. Stoga preduzimanje vie radnji u jednom duem vremenskom
periodu ne predstavlja krivino delo u produenom trajanju, ve jedno krivino delo, jer opis
ovog krivinog dela nije ko ugrozi spokojstvo, telesni integritet ili duevno stanje lana svoje
porodice, ve ugroavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duevnog stanja lana svoje
porodice, odnosno radi se o trajnom krivinom delu koje se moe izvriti sa vie radnji i ija
posledica moe trajati i due vreme.[70]
 Odredbom l. 61 st. 4 KZ je propisano da ako produeno krivino delo obuhvata lake
i tee oblike istog dela, smatrae se da je produenim krivinim delom uinjen najtei oblik od
uinjenih dela. To znai da se pravna kvalifikacija vri prema najteem krivinom delu,
odnosno celo produeno krivino delo treba podvesti pod propis pod koji se podvodi najtee
krivino delo, ime e biti obuhvaena i laka krivina dela.[71] Praktino, ova zakonska odredba
znai da ko u produenju izvri vie obinih kraa, a samo jednu teku, njegovo produeno delo
e se kvalifikovati prema krivinom delu teke krae, kao najteem u konstrukciji.[72]
Odredbom l. 61 st. 5 KZ je propisano da ako produeno krivino delo obuhvata
krivina dela ije je bitno obeleje odreeni novani iznos, smatrae se da je produenim
krivinim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinanim delima ukoliko je to obuhvaeno
jedinstvenim umiljajem uinioca. Dakle, kumuliranje posledice u ovom sluaju, koje je od
znaaja za pravnu kvalifikaciju i prerastanje u tee delo moe biti opravdano samo u situaciji
kada je ukupna posledica obuhvaena jedinstvenim umiljajem uinioca,[73] to znai da se
jedinstveni umiljaj ovde javlja kao obavezni uslov. Tako je u presudi Okrunog suda u Niu
navedeno da ukoliko je uinilac izvrio vie krivinih dela krae, kod kojih se kao bitno
obeleje pojavljuje odreeni novani iznos, tada se produeno krivino delo moe kvalifikovati
prema zbiru novanih iznosa ostvarenih pojedinanim delima ako je to obuhvaeno
jedinstvenim umiljajem uinioca, pa s obzirom na to da zbir novanih iznosa prelazi
450.000,00 dinara, delo e biti kvalifikovano kao teka kraa iz l. 204 st. 2 u vezi st. 1 KZ. U
obrazloenju je navedeno da je ovaj oblik krae kvalifikovan iskljuivo vrednou ukradene
stvari. Ta vrednost moe da proizlazi iz samo jedne krae, ali ovaj oblik postoji i kada
sveukupna vrednost stvari ukradenih sa vie kraa izvrenih u sticaju ili produenom trajanju,
prelaze odreeni iznos, odnosno 450.000,00 dinara.[74]
Na kraju, odredbom l. 61 st. 6 KZ je reena i situacija koja je dugo bila sporna u praksi,
a to je kada pravnosnanom presudom neko krivino delo nije obuhvaeno produenim
krivinim delom, a za to su bili ispunjeni uslovi. Do toga najee dolazi zbog toga to je to
delo tek kasnije otkriveno.[75] Prema zakonskom reenju ono e se smatrati zasebnim krivinim
delom, odnosno zasebnim produenim krivinim delom ako se radi o vie dela koja ispunjavaju
uslove za produeno krivino delo. Ranije je bilo prihvaeno shvatanje da produeno krivino
delo u sebi obuhvata dva vana principa krivinog procesnog prava: ne bis in idem i res
iudicata. Naime, smatralo se da su izreenom presudom obuhvaena sva krivina dela iz serije
koja ine produeno krivino delo, kako ona za koja je sueno, tako i ona koja nisu bila poznata.
U novom sudskom postupku se uiniocu ne bi moglo suditi za novootkrivena dela, osim
izuzetno.[76] Meutim, KZ veoma jasno daje reenje ove situacije.
 6. KANJAVANJE ZA PRODUENO KRIVINO DELO

S obzirom na to da je produeno krivino delo jedno delo, za njega se izrie jedna kazna,
bez obzira koliko se pojedinanih dela nalazi u njegovom sastavu. Meutim, broj uinjenih dela
i ukupna posledica mogu biti od uticaja na odmeravanje kazne.[77] U nekim stranim
zakonodavstvima produeno krivino delo predstavlja fakultativni osnov pootravanja kazne. I
u srpskom zakonodavstvu produeno krivino delo je bilo predvieno kao fakultativni osnov
pootravanja kazne Zakonom o izmenama i dopunama KZ iz 2009. godine, s tim to je
pootravanje kazne bilo ogranieno dvostrukim posebnim maksimumom, odnosno, optim
maksimumom kazne zatvora (l. 61 st. 7), a ako je za neko delo koje ulazi u sastav produenog
propisana kazna zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godine, nije se mogla izrei kazna
vea od etrdeset godina zatvora (l. 61 st. 8).[78] Kasnijim izmenama ove odredbe su brisane,
tako da produeno krivino delo danas u zakonodavstvu Republike Srbije ne predstavlja osnov
za pootravanje kazne.

7. OPRAVDANOST POSTOJANJA I KRITIKI OSVRT

Kao to je istaknuto, produeno krivino delo, kao najei oblik prividnog realnog
sticaja, stvorila je sudska praksa, a njegov krivinopravni model oblikovala je teorija. Primena
ovog instituta je neophodna kada izvrilac kroz odreeno vreme vri ista krivina dela, a sve
pojedinane radnje se ne mogu utvrditi, tj. kada se radi o serijskim izvriocima.[79] To se
najee deava kod imovinskih delikata. Konstrukcija produenog krivinog dela se sastoji u
tome to vie odvojenih krivinih dela pravno ine jedno produeno krivino delo, a njeno
opravdanje lei u tome to sve pojedine delatnosti koje se odvojeno manifestuju u spoljnom
svetu ipak ine jednu celinu.[80] Ako se u tim situacijama ne bi primenila konstrukcija
produenog krivinog dela morale bi se primeniti odredbe o realnom sticaju, tj. prvo bi se
morale utvrditi kazne za svako pojedinano delo, a zatim bi se morala odmeriti i izrei
jedinstvena kazna za sva dela prema pravilima o odmeravanju kazne za krivina dela izvrena
u sticaju.[81] Sve to bi zahtevalo veliki i nepotreban napor suda i troenje vremena, tako da su
razlozi koji opravdavaju ovu konstrukciju praktine prirode, tj. to su razlozi procesne
ekonomije.
Institut produenog krivinog dela je i pored velikog praktinog znaaja izloen brojnim
kritikama. Pojedini teoretiari smatraju da ovaj institut treba napustiti jer je izmiljen iskljuivo
radi izigravanja zakona, tj. odredaba o sticaju krivinih dela. Navode da je on nepotreban u
sistemima koja imaju pravila o odmeravanju kazne za krivina dela izvrena u sticaju, to vai
i za sistem u Srbiji u kome je princip asperacije osnovno pravilo.[82] Dakle, primenom ovog
instituta se praktino privileguju serijski uinioci krivinih dela, to se najjasnije vidi kroz
kanjavanje, jer se kod produenog krivinog dela kazna odmerava kao za jedno delo. Tako se
u praksu na posredan nain uvodi princip apsorpcije kod odmeravanja kazne za krivina dela
izvrena u sticaju.[83] Istie se da se na ovaj nain u povoljniji poloaj stavljaju pojedini uinioci,
u odnosu na neke kod kojih je prihvaen realni sticaj ili koji su krivina dela izvrili iz nehata,
to je suprotno naelu pravinosti.[84] Konstrukcija produenog krivinog dela je i kriminalno-
politiki sporna jer esto favorizuje opasne delinkvente, koji rade po unapred stvorenim
pravilima, pa se na taj nain onemoguava i vrednovanje ukupne kriminalne delatnosti i
drutvene opasnosti uinjenih dela i njihovih izvrilaca.[85] Ima ak i shvatanja da ova
konstrukcija moe da podstie uinioce da vre ista krivina dela, jer posebno povratnici dobro
poznaju sudsku praksu i odredbe zakona koje im mogu ii u korist.[86] Tako bi npr. viestruki
povratnik koji se bavi provaljivanjem u automobile znao da sa manje izvrenih dela rizikuje da
se to moda nee smatrati kao serijsko delovanje i da e sud moda primeniti odredbe o realnom
sticaju, to je za njega nepovoljnije nego kad sud primeni konstrukciju produenog krivinog
dela, pa tako moe doi na ideju da je za njega bolje da provali jo u nekoliko automobila.[87]
Zbog svega navedenog, pojedini autori smatraju da od ove konstrukcije treba odustati i
umesto toga primenjivati odredbe o realnom sticaju, s obzirom da se na taj nain nee mnogo
izgubiti od procesne ekonomije koja se navodi kao osnovni razlog opravdanja ovog instituta,
jer se u dispozitivu inae moraju navesti sve radnje koje ulaze u sastav produenog krivinog
dela i sve se moraju obrazloiti.[88]

8. ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Produeno krivino delo je institut koji je stvorila sudska praksa, radi lakeg reavanja
i odluivanja u sluajevima gde postoji kriminalna delatnosti jednog lica koja predstavlja
celinu. Tokom godina postojala su razliita razmiljanja i shvatanja sudova o toj problematici.
Tako su, pre svega, uoene velike razlike u shvatanjima o uslovima potrebnim za primenu ove
konstrukcije. To je dovodilo do toga da se istovetne situacije tretiraju na razliite naine, jer su
se nekad podvodile pod institut produenog krivinog dela, a nekad pod odredbe o sticaju. Kako
je sve to ugroavalo pravnu sigurnost, Krivinim zakonikom iz 2006. godine se po prvi put
regulie ovaj institut. Danas se institut produenog krivinog dela prvenstveno opravdava
razlozima procesne ekonomije, jer u tom sluaju sud ne mora da odmerava i obrazlae kaznu
za svako pojedinano krivino delo. Meutim, smatra se da se na ovaj nain neopravdano
nagrauju uinioci koji to ne zasluuju s obzirom na vei broj krivinih dela koja su izvrili.
Procesna ekonomija ne bi mnogo trpela ni kada bi se u ovim sluajevima primenjivala pravila
o sticaju, jer sud inae mora u izreci da navede, a zatim i da obrazloi radnje svih pojedinanih
dela koja ulaze u sastav produenog krivinog dela. Zbog navedenih razloga, moda bi trebalo
razmisliti o tome da se u nae krivino zakonodavstvo ponovo unesu odredbe po kojima
produeno krivino delo predstavlja fakultativni osnov za pootravanje kazne. Takoe, trebalo
bi razmotriti mogunost uvoenja nekih dodatnih kriterijuma za postojanje produenog
krivinog dela, kako bi se njegova primena u praksi ograniila, s obzirom na to da je ovaj institut
od koristi viestrukim izvriocima krivinih dela.

Vinja Mileki

CONTINUED CRIMINAL OFFENSE IN THE THEORY AND PRACTICE OF THE

REPUBLIC OF SERBIA

Summary

In the paper, the author gives the analysis of the construction of the continued criminal
offence as one form of the illusory real concurrence, which appeared in the court practice
although it was not regulated in the positive legislation leading to the different views about the
terms of its use. The paper deals with issues of the origin and historical development of the
continued criminal offence, theoretical perspectives, positive legal solutions, i.e. mandatory
and optional terms of use, punishment, and the justification and criticism of this institute. The
use of the continued criminal offence is mostly justified by reasons of procedural economy,
while the fact that in this way the perpetrators of a high number of crimes are unduly rewarded
is emphasized as the main criticism.

Key words: continued criminal offence, illusory real concurrence, temporal continuity,
identity of the victim, punishment

* Saradnik u nastavi, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu

[1]
J. Buturovi, Produeno krivino delo, Privredna tampa, Beograd, 1980, 5.
[2]
V. Jakulin, Produeno krivino delo, Pravni ivot: asopis za pravnu teoriju i praksu, 9/2009, 741.
[3]
Ibid.
[4]
D. Jovaevi, Leksikon krivinog prava, Slubeni glasnik, Beograd, 2006, 599.
[5]
J. Buturovi, op.cit., 15-16.
[6]
J. Tahovi, Produeno krivino delo, Jugoslovenska advokatura, 5-6/56; Navedeno prema: J.
Buturovi, op.cit., 17.
[7]
J. Buturovi, op.cit.,18.
[8]
Ibid., 19.
[9]
D. Nikoli, Produeno krivino delo, Bilten Okrunog suda u Niu, br. 22/2006.; dostupno na:
http://www.propisionline.com/Practice/Decision/30945; pristup: decembar 2013.
[10]
J. Buturovi, op.cit., 19.
[11]
D. Nikoli, op.cit.
[12]
B. ejovi, Krivino pravo, Dosije, Beograd, 2006, 253.
[13]
S. Nikitovi, Produeno krivino delo u novom KZ Srbije, Glasnik Advokatske komore Vojvodine,
Novi Sad, br. 2/2011, 93.
[14]
Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, Slubeni glasnik, Beograd, 2012, 272-273.
[15]
N. Srzeni, A. Staji, LJ. Lazarevi., Krivino pravo SFRJ, opti deo, Savremena administracija,
Beograd, 1978, 201.
[16]
Z. Stojanovi, Krivino pravo, opti deo, Pravna knjiga, Beograd, 2012, 218.
[17]
Ibid.
[18]
N. Srzeni, A. Staji, LJ. Lazarevi, op.cit., 201.
[19]
Z. Stojanovi, Krivino pravo, 219.
[20]
Krivini zakonik, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09,
121/12 i 104/13 (u daljem tekstu: KZ), l. 61 st. 1
[21]
Z. Stojanovi, Krivino pravo, 221.
[22]
D. Nikoli, op.cit.
[23]
D. Simonovi, Krivina dela u srpskoj legislativi, Slubeni glasnik, Beograd, 2010, 66-67.
[24]
J. Buturovi, op.cit., 89-90.
[25]
Ibid., 97.
[26]
Z. Stojanovi, Komentar..., 278.
[27]
Presuda Okrunog suda u Beogradu K.1307/01 od 05. oktobra 2001. godine; izvor: Paragraf Lex
[28]
J. Buturovi, op.cit., 103.
[29]
D. Nikoli, op.cit.
[30]
S. Nikitovi, op.cit., 94.
[31]
Z. Stojanovi, Krivino pravo, 221.
[32]
D. Nikoli, op.cit.
[33]
D. Jovaevi, Produeno krivino delo u teoriji i praksi, Glasnik Advokatske komore Vojvodine,
Novi Sad, br. 12/1996, 501.
[34]
D. Nikoli, op.cit.
[35]
Presuda Vrhovnog suda Jugoslavije K. 161/58 od 11. februara 1959. godine; Navedeno prema: J.
Buturovi, op.cit., 110.
[36]
Presuda Vrhovnog suda Jugoslavije K. 51/67 od 08. maja 1967. godine; Navedeno prema: J.
Buturovi, op.cit., 113-114.
[37]
J. Buturovi, op.cit., 114.
[38]
Presuda Okrunog suda u Niu K. 993/2007 od 26. juna 2007. godine; izvor: Paragraf Lex
[39]
Presuda Okrunog suda u Niu K. 116/2006 od 13. aprila 2007. godine; Bilten Okrunog suda u Niu
br. 27/2008; dostupno na: http://www.propisionline.com/Practice/Decision/29235; pristup: decembar
2013.
[40]
M. Babi, Konstrukcija produenog krivinog dela, Pravna rije br. 15/2008, 421.
[41]
J. Buturovi, op.cit., 140.
[42]
D. Nikoli, op.cit.
[43]
J. Buturovi, op.cit., 150.
[44]
Ibid.
[45]
Z. Stojanovi, Krivino pravo, 219.
[46]
Presuda Optinskog suda u Niu K. 1403/06 i presuda Okrunog suda u Niu K. 1871/09, Bilten
Okrunog suda u Niu br. 31/2009; dostupno na:
http://www.propisionline.com/Practice/Decision/31702; pristup: decembar 2013.
[47]
D. Nikoli, op.cit.
[48]
Z. Stojanovi, Komentar..., 279.
[49]
J. Buturovi, op.cit., 141.
[50]
Presuda Okrunog suda u apcu K. 52/2004 od 10. juna 2004. godine; izvor: Paragraf Lex
[51]
Presuda Okrunog suda u Niu K. 1070/2007 od 11. jula 2007. godine; Bilten sudske prakse
Okrunog suda u Niu br. 25/2007; dostupno na:
http://www.propisionline.com/Practice/Decision/28308; pristup: decembar 2013.
[52]
D. Nikoli, op.cit.
[53]
J. Buturovi, op.cit., 154.
[54]
Ibid.
[55]
D. Nikoli, op.cit.
[56]
Presuda Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine K. 83/65 od 03. februara 1967. godine, Bilten
Vrhovnog suda BiH br. 10/65; Navedeno prema: J. Buturovi, op.cit., 155.
[57]
Presuda Optinskog suda u Kragujevcu K-XI-255/06 od 03. aprila 2007. godine; neobjavljena
presuda
[58]
Z. Stojanovi, Krivino pravo, 219.
[59]
J. Buturovi, op.cit., 165.
[60]
D. Nikoli, op.cit.
[61]
Ibid.
[62]
Presuda Vrhovnog suda Srbije Km. 442/70 od 18. decembra 1970. godine, Zbornik sudske prakse
Vrhovnog suda Srbije 4/71; Navedeno prema: J. Buturovi, op.cit., 167.
[63]
Presuda Okrunog suda u Kragujevcu K-XI-128/06 od 23. marta 2006. godine; neobjavljena presuda
[64]
Z. Stojanovi, Krivino pravo, 221.
[65]
D. Jovaevi, Produeno krivino delo..., 503.
[66]
J. Buturovi, op.cit., 125.
[67]
Presuda Okrunog suda u Niu K. 1070/2007 od 11. jula 2007. godine; Bilten sudske prakse
Okrunog suda u Niu br. 25/2007; dostupno na:
http://www.propisionline.com/Practice/Decision/28308; pristup: decembar 2013.
[68]
D. Nikoli, op.cit.
[69]
Ibid.
[70]
Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu K1. 5922/2010 od 29. oktobra 2010. godine; neobjavljena
presuda
[71]
J. Buturovi, op.cit., 171.
[72]
D. Simonovi, op.cit., 67.
[73]
Z. Stojanovi, Komentar..., 280.
[74]
Presuda Okrunog suda u Niu K. 2456/2008 od 05. februara 2009. godine; izvor: Paragraf Lex
[75]
Z. Stojanovi, Komentar..., 280.
[76]
D. Jovaevi, Produeno krivino delo..., 505.
[77]
D. Simonovi, op.cit., 67.
[78]
Z. Stojanovi, Krivino pravo, 220.
[79]
M. Babi, M., op.cit., 418.
[80]
N. Srzenti, A. Staji, LJ. Lazarevi, op.cit., 202.
[81]
Z. Tomi, Delictum collectivum i delictum continuatum u naem krivinom pravu, Godinjak
Pravnog fakulteta u Sarajevu, br. L-2007, 577.
[82]
M. Babi, op.cit., 430.
[83]
Z. Tomi, op.cit., 584-585.
[84]
Ibid.
[85]
M. Babi, op.cit., 430-431.
[86]
V. Jakulin, op.cit., 748.
[87]
Ibid.
[88]
M. Babi, op.cit., 432