" dr Zarko Bulajié: ,UVOD U POLITICKU EKONOMIJU” (,Savremena administracija” — Beograd 1962, str. 162) Specifitnost uslova, karakter i priroda izgradnje:socijalizma trai od Ula: nova druStvene zajednice odredeno poznavanje osnovnih ‘zakonomernosti ru- Bivenog razvitka, Otuda je u naSoj zemlji, pote od-oslobodenja, izutavanje’ polititke ekonomije postalo potreba na’eg svakodnevnog Zivota. Skoro i nema Bkolske i prosvetne institucije (srednje, vie i visoke) u kojoj se. ne. predaje polititka ekonomija u razlititom obimu i na razlititom nivou, zavisno od ste- pena i strutnog i obrazovnog nivoa institucije. $ obzirom na sveobuhvatnost sistema 3kolovanja i obrazovanja sa sigurno3éu se moze konstatovati da je, vetina Ijudi upoznata, manje ili vise, sa sadrzinom politiske ekonomije, bilo : preko predavanja ili preko literature. Takva situacija je nametnula zahtey pisanja udZbenika iz polititke ekono- mije. Javili ‘su se mnogobrojni autori sa svojim ud¥benicima, skriptama, bro- ‘Surama, repetitorijumima itd, Toliko ima tih izdanji da ih je prosto nemoguée.. nabrojati, jer gotovo svaka &kola, ili najblaye reteno svaka druga ¥kola (srednja,. via i visoka) ima svoj udzbenik- ili skripta iz politike ekonomije. Sve te pu- blikacije po svom programu i sadr¥ini u najveéem: broju slwYajeva lige jedna’ na drugu, Pojava novog ud¥benika, ili skripata polititke ckonomije u su3tini nije znatila nikakvu novost u svakom pogledu, sa izuzetkom nekih malobrojnili publikacija. Ne mote se reéi da pri tome Marksova dela nisu koriSéena, ali- se moze istadi da ona nisu kori8éena neposredno, bar Sto se tite pisanja skripata, veé posredno kori8éenjem materijala iz neke vet postojete interpretacije, Ne moze - se zato tvrditi da nema greSaka. Ono $to je najteZe i najgore to je da su Mark sove kategorije tumatene dogmatski, nisu aktuelizirane, nisu povezivane sa problemima uslova u Kojima Zivimo, Izlagane su verbalisti¢ki u tolikoj meri kao da‘nemaju nikakve veze sa stvarnim procesom kretanja Ijudskog drutva, bar na danainjem stepenu njegovog razvitka, Razume se, da takay natin izufavanja. polititke ekonomije:ne moze u dovoljnoj meri da formira shvatanja kod sluda- Taca da Marksovu misao private: kao rukovodstvo za akciju, u jugosloven- skim uslovima kao rukovodstvo za izgradnju socijalizma i borbe protiv svih negativnih pojava. Skoro i nema’ udzbenika u kome je Marksova misao tuma- ena uz povezivanje i argumentaciju sa savremenom sadr¥inom dru8tvenog razvitka, a posebno sa sadr¥inom nateg,-jugoslovenskog kretanja. Posebna‘kri- tika na program i sadr¥inu na’ih udzbenika polititke ekonomije je u tome Sto nema, pokuaja da se uiklade zadaci na-davanju znanja za strutnu delatnost u privrednom Zivotu i zianja o zakonima razvitka druStva, o druStvenoj strani proizvodnje, 12 Zbomik radova 197.Prema oceni mnogih ekonomista Matksova analiza je pre svega kvalitativna — njen predmet proufavanja su odnosi proizvodnje, ‘druftvena strana proiz- vodnje, Marks na jednom mestu kaze da je zadatak polititke ekonomije, ,da razotkrije zakone ekonomskog kretanja modernog dru8tva” (Kapital, I tom, str. 19, 1958). Polazeéi od toga Marks pruza duboko nauénu krititku analizn kapi talizma, ukazujudi na nuZnost njegove istorijske prolaznosti, njegovog nesta- janja, i razvoj viSe drutveno ekonomske formacije, Prema tome, osnovni cilj Marksove polititke ekonomije jeste analiza zakona razvitka Ijudskog drudtva. On je dao takay teorijski sistem koji je ukazao proletarijatu kao eksploatisanoj Klasi na put, natin i sredstva borbe protiv eksploatatora, na put ruSenja kapita- lizma i stvaranja socijalistitkog druStvenog sistema, Marks, medutim, u svom radu nije postavio sebi zadatak da stvori, formira struénjake ekonomiste Koji e izu- Savanjem polititke ekonomije dobiti odredena: struno-ekonomska znanja po- trebna za rukovodenje privrednim poslovima, U. Marksovo doba to i nije moglo da dobije primat u polititkoj ekonomiji, jer su Klasni odnosi i ruenje kapita~ Tizma predstavijali daleko znatajniji dru8tveno-ekonomski ijski zadatak, &emu je Marks podredio svoja dela. Medutim, u zemlji u kojoj je likvidiran kapitalizam i koja izgraduje soci- jalistitke odnose proizvodnje potrebna je polititka ekonomija sa takvim nastav- om Koji ée predstavijati jedinstvo dva zadatka, Koji ée imati dva 4) krititku analizu zakona razvitka svih dru$tveno-ekonomskih formacija, analizy zakona koji viadaju proizvodnjom, raspodelom, razmenom i potrofnjom (metodolosko postavijanje ove materije moze biti razlitito), i 2) pruzanje struéno-ekonomskih znanja za organizaciju i ekonomiju na svim nivoima samoupravijanja. Ovde se pre svega misli na pruZanje elementarnih, osnovnih kategorija, pojmova i zakonitosti tije poznavanje je neophodno za - uspeinu druBtvenu realizaciju uloZenog Ijudskog rada na izgradnji socijalizma, na razvoj proizvodnih snaga i socijalistitkih odnosa proizvodnje, Cinjenica je da brz, a pre svega normalan razvoj socijalistitkog nagina proizvodnje ne moze biti obezbeden bez struéno obrazovanih kadrova i strutno ekonomskog obrazo- vanja samih neposrednih prozvodata, Pravo neposrednih proizvodaéa i svih radnih Ijudi da putem organa radnitkog i drutvenog samoupravijanja na svim nivoima ufestvuju u donofenju odluka druftvenog, ekonomskog, tehnitkog i drugog karaktera stvara obavezu poznavanja osnovnih zakonitosti drutvenog razvitka i obavezu posedovanja elementarnih: struénih znanja ekonomskog karaktera, : , Time se objafnjava zahtev za izufavanjem polititke ekonomije u $kolama svi vista i nivoa, i to polititke ekonomije sa takvim. nastavnim programom koji de objediniti. pomenuta dva osnovna zadatka o tijoj medusobnoj proporciji se moze posebno govoriti. ‘Svi navedeni nedostaci kao da su poslutili autoru ,Uvoda u polititky ckonomiju”, dr Zarku Bulajiéu da svoj udzbenik postavi na jednu kvalita- tivno novu osnovu. Citajuéi ov knjigu dolazi se do zakljutka da autor Zeli da slufaocima koji pristupaju izufavanju polititke ekonomije jo3 na samom potetku istakne i pove¥e dva osnovna zadatka ove nauke, postavijajuéi za svoj predmet istraZivanja faktore od kojih zavisi obim i struktura dru’tve- nog bogatstva i nacionalnog dohotka, $ te tatke gledi8ta. knjiga ,Uvod u po- lititku ekonomiju” od dr Zarka Bulajiéa predstavija jedan vrlo ozbiljan do- prinos literaturi polititke ekonomije i jedno prijatno osvezenje u pogledu stila 178°pisanja koji je’vrlo koncizan, razumljiy i nautno dokumentovin, kao i u po- gledu kategorija koje se tumate. ‘Autor je ovu knjigu napisao u osam glava, dajuéi pri’ tome odgovarajuéi prostor svakoj glavi prema zataju kategorija koje se u njima tumate, U glavi I autor izlate u kradim crtama op%ti pregled -razvitka polititke ekonomije, Najpre objainjava etimolosko poreklo naziva ,polititka ekono- mija“; istitudi da ,polititka ekonomija simbolife takay sistem privrednog Zi- vota u kome znaajnu ulogu igraju tite, novac, cena, ponuda, traknja, od- nos izmedu pojedinih privrednih grana, dréava i drugo”. Danas se naziv ,po- lititka ekonomija” upotrebljava u Francuskoj i zemljama francuskog jezitkog podrugja i uticaja i u socijalistitkim zemljama, dok se u anglosaksonskim zem- Jjama pod njihovim uticajem upotrebljava naziv ,,ekonomika”. U ovoj glavi autor dalje izla%e, istorijski posmatrano, sve Skole i pravce ekonomske misli istituéi’ osnovni predmet i metod njihovog proutavanja,. najvaznije’ autore, njihov doprinos ‘ekonomskoj misli, kao “i njthove nedostatke, Ovim izlaga- njem obuhvaéeni su: merkantilisti, fiziokrati, Klasitna ekonomija, socijalisti utopisti, Karl Marks j Fridrih Engels, vulgarna ekonomija, nematka istorijska 3kola, marginalna ekonomija, ameritka institucionalistitka Skola, ekonomija blagostanja, kenzijanska ekonomija, savremena gradanska_ekonomska teorija. Pozitivna strana ove.glave je u tome Sto autor pruza jednu opStu sliku, pre- gled’i uvid u kretanje i razvoj ekonomske misli §o stvara odredenu pred- stavu o polititkoj ekonomiji kao nauci. Ovo je neobitno potrebno i znatajno za one koji potinju izutavanje politike ekonomij U glavi'II autor obja8njava predmet polititke ekonomije i ka%e da se wpredmet politike ‘ ekonomije upravo i sastoji u proufavanju proizvodnje, raspodele, razmene i potroknje, kojim se u krajnjoj liniji, i iscrpljuju sve ekonom- ske pojave”. Interesantno je misljenje autora o mestu politiéke ekonomije u siste- mu ostalih dru8tvenih nauka, Prema njemu ,,te8ko se moze opravdati mitljenje po kome je politiéka ekonomija baziéna, odnosno centralna dru3tvena nauka, Princip “primarnosti_ ove ‘ili one nauke je uopSte vrlo te¥ko- usvojiv’. Zato autor ‘ka¥e: ,Polititka ekonomija je pre svega opSta ekonomska” nauka, dok su sve ostale posebne ekonomske nauke”, Da bi potvrdio- svoj stav'o pred- ~~ metu “polititke ekonomijé autor na kraju ove -glave zakljutuje ,,da_polititka ekonomija ima za predmet istrazivanja-ekonomsku celinu (reprodukcioni pro- ces: proizvodnju, raspodelu, razménu i potro%nju), a ne pojedine delove ‘te celine. " Ona istrazuje zakone koji viadaju tom celinom i koji odredujunjen razvitak, Njen predmet izuéavanja su: strukturalni sklop ekonomske celine i fankcionalni-i kauzalni ‘odnosi izmedu pojedinih delova te celine. Pojedine delove te celine ona, prema tome, proufava-samo u odnosu’ prema ostalim delovima i samo: u sklopu te celine”, Ova glava se: izlate ovim redom: poli- titka ckonomija kao druStvena’nauka,-polititka ekonomija kao opSta ekonom- ska nauka i polititka ekonomija kao jstorijska nauka. ~ U glavi I pod naslovom ,,proizvodnja, raspodela, razmena i potroSnja = jedinstven proces druBtvene reprodukeije”, autor odreduje ,osnovnu sadr- Hinu i najelementarnije ‘karakteristike proizvodnje, raspodele, razmene i po- trofnje, kao i njihovu uzajamnu povezanost,. ne “ulazeci, ovom, prilikom, uw analizu njihovih istorijskih oblika”, Takvim obja8njenjem navedenih katego- rija autor Zeli da pru¥i, posnjegovim-retima, ,,jasniju i sigurniju predstavu o predmetu polititke ekonomije”. Veé u ovoj glavi autor potinje da-argumenti8e i ilustruje -svoja izlaganja pojavama, podacima iz nama’ savremenog Zivota. a 179