Adriana Zaharijevic PDF

Adriana Zaharijevi UDK: 321.01:341.231.
14
Originalni nauni rad
Beograd DOI: 10.2298/FID0801111Z
OD PRAVA OVEKA KA LJUDSKIM PRAVIMA:

OVEK NACIJA OVEANSTVO
Apstrakt: Insistiranje na tome da ljudska prava i prava oveka (kodifikova-

na u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Deklaraciji o pravima oveka i
graanina, respektivno) nisu jedno i isto, kako bi se u prvi mah moglo zakljuiti na te-
melju pojma ovek koji se javlja u oba naziva, predstavlja okosnicu ovog rada.
Razvijanjem ovog motiva u tekstu nastojim da pokaem sledee: da je pojam o-
vek, iako po definiciji inkluzivan i u apstraktnom smislu nediskriminativan, u vreme
kada i praktiki ulazi u upotrebu (u prosvetiteljsko doba revolucija) zapravo zasno-
van na preutnom iskljuivanju i da je samo na temelju tog iskljuivanja mogao da
oznaava slobodne i jednake. Iako paralelni ili istovremeni nastanak i implemen-
tacija prava oveka i nacionalnih prava isprva deluje protivreno, nastojim da
pokaem da je taj paradoks samo prividan, budui da je sam pojam oveka ograni-
en i iskljuujui, te utoliko kompatibilan s ekskluzivnou koja je nuni uslov pojma
nacije. Posledice nacionalizama svetski ratovi, pre svega iznele su na videlo ne-
mogunost opstanka koncepcije slobode i jednakosti zasnovane na bratstvu ljudi (be-
lih evropskih mukaraca), i nemogunost demokratije koja je samo parcijalna iako
hini univerzalnost. Kodifikovanje univerzalnih ljudskih prava predstavlja odgovor
na ovu unutranju diskrepanciju u jednakoj meri u kojoj je reakcija na razornost svih
tipova nacionalizama. Pojam ivota, koji u tekstu obrazlaem, korespondira te-
meljnom zahtevu na pravo na ivot (kao prvom i osnovnom ljudskom pravu), koje
vie ne pripada oveku, ve svakome/svakoj.
Kljune rei: ovek, oveanstvo, nacija, prava, ivot.
FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2008
(Veliki diskursi o prijateljstvu: mi im nismo dali prednost zato

to smo ustuknuli pred njihovim autoritetom, odnosno da
bismo potvrdili hijerarhiju, ve, naprotiv, ako moemo tako
rei, da bismo ispitali proces i logiku neke kanonizacije koja
je utvrdila te diskurse u poziciji egzemplarnog autoriteta.
Istorija prijateljstva ne svodi se na diskurse, jo manje na te
velike diskurse filozofskog tipa. Ali upravo da bismo zapoeli
analizu snaga i procedura koje su uzdigle veinu tih velikih
diskursa na visoko mesto koje zauzimaju, skrivajui, svodei,
odnosno, marginalizujui druge, potrebno je zapoeti uoa-
111
vanjem onoga to oni kau i to ine. Upravo bismo to hteli da
kaemo i uinimo.)
ak Derida, Politike prijateljstva
[F]ilozofi e voditi rasprave o Loku, Hjumu i empirizmu,
ne uzimajui nikada u obzir postojanje eksplicitne veze
izmeu filozofskih doktrina ovih klasiara i rasne teorije,
opravdanja ropstva ili argumenata koje su davali u prilog ko-
lonijalnoj eksploataciji.
Edward Said, Orientalism
Misliti politiki/o
Kada danas promiljamo politiko, na koji pojam politikog

mislimo na zakone, prava, dunosti, ravnopravnost, potlaenost,
dravu, institucije, globalizaciju, nacije, nacionalizme, pojedinca,
pojedince/ke (kao telesna bia kod, recimo, Lis Irigaraj [Luce Iriga-
ray], ili kao Rolsove [Rawls] iste umove?) itd.? Da li ijedna od ovih
bitno politikih kategorija danas polae pravo na politiko, odnosno,
da li se politiko iscrpljuje i u jednoj od njih?
Politiko se danas u izvesnom smislu vie nigde ne nalazi; ili
prostom inverzijom, ono prebiva svuda i u svemu: u svakom ljud-
skom biu koje svojim delovanjem odreuje njegove granice. U
razvoju zapadnoevropske politike filozofije, od njenih poetaka u
antikoj Grkoj do danas, pojam delovanja ima odreujue mesto.
Kako delovati da bi ivot pojedinca, polisa, drave, nacije itd., bio
valjan? ije je delovanje vanije da bi zajednica proizvodila po-
voljne posledice po pojedince koji ga sainjavanju pojedinano ili
grupno? ta je svrha politikog delovanja (srea, dobro pojedinca,
ADRIANA ZAHARIJEVI
dobro zajednice itd.), i da li se o takvim svrhama uopte moe govo-

riti? Da li se delovanje moe znati, odnosno da li je mogue urau-
nati sve ili bar neke njegove konsekvence, ili je domen praktikog
domen otvorenog i a priori neproraunljivog? Kako se formira pro-
stor politikog bilo da se radi o agori (neposrednom odluivanju),
jasnim hijerarhijama (primera radi, u drutvu srednjeg veka) ili o pri-
krivenim hijerarhijama (kakvo je birokratsko drutvo)? Da li i na
koji nain pojedinac moe uestvovati u kreiranju politikog dome-
na; i kada i ako to ini, radi koga ili ega to ini?
112
Istorija politike filozofije zapoinje, uslovno reeno, tvrd-
njom da je ovek politiko bie: bie predodreeno za ivot u poli-
tiki ureenom prostoru, koje taj prostor stvara, obnavlja i odrava
radi sopstvenog dobra, dobra svih i polisa u celini (v. Aristotel
1975). Budui da praksu odlikuje specifino ljudska dinaminost,
miljenje o politici nije mogue utemeljiti na nekim nepromenlji-
vim, jednom za svagda datim naelima, niti je posledice politikog
delovanja mogue proraunati i predvideti tako da se prema njima
ravna u svim buduim zamislivim okolnostima. Projekt politikog,
odnosno, politika sama, jeste otvoren, nedovriv i, budui da poiva
na odlukama ljudi, neodluiv projekt. Politika filozofija XVII sto-
lea nainie temeljnu preformulaciju vlastitog predmeta: pretvo-
rivi je u nauku, XVII vek politiku u bitnom smislu razdvaja od
ljudske moi delovanja. Uprkos tome to sloboda i jednakost, izve-
dene iz teorija ugovora i prirodnih prava, postaju suvereni predmet
politike filozofije toga doba, mo delovanja kao mo da se izmeni
pretpostavljeni kauzalni tok sveg zbivanja, da se uvek uini i druga-
ije, vie nije u intrinsinoj vezi sa politikom.1 Ovaj preobraaj koji
menja mesto i mo oveka i ljudskog delovanja ne samo u politikoj
teoriji, ve i u politikoj praksi, proizvodi temeljnu napetost u nai-
nu na koji se danas politiko uopte moe misliti.
Time je, meutim, naet samo deo problema. Ukoliko se i
prizna paradoks delovanja kao organizacioni princip razumevanja
ljudske moi u domenu politike, postavlja se naelno pitanje opsega
i mogunosti delovanja kroz istoriju. Ko je, naime da li svako i u
svim vremenima podjednako u stanju da deluje praktiki? Da li
otvoreno ili preutno iskljuivanje pojedinih grupacija iz sfere poli-
tikog na neki nain utie na sam pojam i praksu politike, i kako?

Ako delovanja uopte moe biti, ko dela, ko deluje praktiki, ko
stvara prostor politike, a ko, s druge strane, iz njega ostaje iskljuen,
i zato?
Polazim od uverenja da se politiko danas mora misliti kao
mo delovanja: to je delovanje ljudsko, i u tom smislu ovo uverenje
duguje antikoj koncepciji prakse.2 Meutim, ako se o delovanju
1
Videti detaljnije u Zaharijevi 2005.
2
Otvorenost i neodluivost praktikog saima se u sledeoj maksimi: inje-
nica da je ovjek kadar djelovati znai da se od njega moe oekivati ono neoekiva-
no, da moe initi ono to je beskrajno nevjerojatno (Arendt 1991: 144).
113
danas uopte moe misliti, onda ono nipoto ne sme biti ekskluziv-
no, ve kao mo mora pripadati svima, te ovo uverenje podjedna-
ko poiva na ideji jednakosti koju e ustanoviti misao XVII i XVIII
veka. Budui da danas iz politikog niko nije izuzet, pitanje delo-
vanja u nerazluivoj je vezi sa pitanjem demokratije, njenim ostva-
renjem i mogunostima. Kada govorim o demokratiji ne upuujem
nuno na politiko ureenje, koliko na svojevrsno labavljenje i ra-
stakanje otrih binarnih opozicija na kojima je politiko poivalo.3
Iz toga se pomalja autentinost delovanja i ivot, koji delovanje
uslovljavaju i kroz koje se ono prelama. Re je, dakle, o demokratiji
u kojoj bismo istovremeno mogli da uzmemo u obzir jednakost svi-
ju, pravinost i pravednost, svejednako uzimajui u obzir i potujui
heterogenu singularnost svih (Derida 2003: 474).
Da bi se mislila demokratija u kojoj se singularnost i jednakost
meusobno ne iskljuuju, u kojoj se i ljudskost i delovanje zadrava-
ju kao temeljni pojmovi, neophodno je preispitati ideju oveka, bia
koje je za delovanje sposobno, i njen domen vaenja. Politika istori-
ja XX veka filozofu oduzima pravo da o delovanju misli apstraktno,
prisiljavajui filozofiju da se odrekne svog naizgled neutralnog poj-
movnog orua. U XX veku domen delovanja se promenio. Obim de-
latnosti, vrste i sfere odluivanja, takoe. Svet u kojem se ova istorija
odigrala, izgleda, Muzilovim (Musil) reima, kao svet u kojem su se
doivljeni dogaaji odvojili od oveka... To je svet deavanja, svet
onog to se dogaa a da se ne dogaa nikome i gde niko nije za to od-
govoran (cit. prema Liotar 1988: 29). S druge, pak, strane, danas iz
sveta dogaanja vie niko nije izuzet, svako o njemu odluuje, svako
se u njega upisuje, u jednakoj meri u kojoj kroz sebe proputa sloene
mree koje definiu stvarnost. Naime, opte pravo glasa (ukljuiva-
nje svih jedinki u domen politikog) i svetski ratovi dva najradikal-
ADRIANA ZAHARIJEVI
nija oblika totalne politizacije stvarnosti temeljno su izmenili svet u

i o kojem je miljenje politikog mogue.4
3
Iznutra su razorene ideja i sama stvarnost nekog jedinstvenog prostora u
kojem se uspostavlja politiko. Danas svedoimo politizaciji koja je daleko radikal-
nija od svega to znamo iz prolosti, poto stremi razlaganju distinkcije izmeu jav-
nog i privatnog to se, meutim, ne odigrava tako to nekakva jedinstvena javnost
oduzima prostor privatnom, nego proliferacijom nekih radikalno novih i drugaijih
politikih prostora (Laclau i Mouffe, cit. prema MekKlur, u tampi).
4
Iskaz da iz politikog vie niko nije izuzet zasniva se na dvema komplemen-
tarnim tvrdnjama. Tokom XX veka postepeno je uvedeno univerzalno pravo glasa,
114
Razlaui pojmove oveka i oveanstva, u ovom radu u
nastojati da pokaem da se oekivane veze meu njima ne mogu ne-
problematino uspostaviti, te da se oveanstvo moe misliti tek s
pojavom ljudskih prava. U tu svrhu ljudska prava razdvajam od pra-
va oveka, dovodei prava oveka u vezu sa nastankom nacije, a
ljudska prava sa istorijskim uvidima o razornim posledicama nacio-
nalizma. U osnovi itavog promiljanja vez i razlika izmeu ovih
koncepcija jeste pojam oveka, ije u prikrivene pretpostavke
nastojati da iznesem na videlo. Ovaj rad je utoliko posveen promi-
ljanju naina na koji se demokratija razvijala i irila s proirenjem
ideje ljudskosti oveka, iz ega proizlazi teza da se kodifikacija
ljudskih prava moe tumaiti kao uinak potpune politizacije stvar-
nosti kako je gore definisana.
U ovom, uvodnom delu teksta, pokuau da istaknem premise
od kojih polazim u tumaenju pojmova oveanstva i ivota, koji su
neophodni za miljenje demokratije koja uvaava singularnost i
jednakost.
oveanstvo
Brojni oblici zajednica, bilo da u njih stupamo svojevoljno ili

nas za njih predodreuje neka toboe unapred data osnova, dovedeni
su pitanje u XX veku. Genocid i totalni ratovi XX veka obrisali su
granice pripadnosti jednoj dravi, kao i granice etnike i klasne pri-
padnosti; ukratko sve pojedinane entitete, putem kojih se nekada
odreivalo ko ima pravo da oekuje solidarnost od nekog drugog. Za
razliku od prethodnih vekova, danas vie ne zvui apsurdno misao da
smo odgovorni za umanjivanje patnji nekoga koga uopte ne pozna-

jemo (Dubil 2005: 349-350). Instanca u kojoj jednakost svih ljudi,
bez obzira na zajednice koje svesno ili nesvesno stvaramo i odrava-
mo, ostaje zajemena, i to kao instanca koja proizvodi oseaj solidar-
koje je dvostruko uvealo opseg politikog delovanja. S druge strane, pitanje (poli-
tike) odgovornosti za poinjeno, osobito posle Drugog svetskog rata, iznelo je na vi-
delo injenicu da vie niko ko ima prava na politiko delovanje nema prava na izu-
zee iz politikog. Karl Jaspers (Karl Jaspers) to nedvosmisleno tvrdi: U modernoj
dravi svako politiki dela, makar glasajui ili ne glasajui na izborima. Priroda
utvrene odgovornosti ne dozvoljava nikom da je izbegne (Jaspers 1999: 49). Videti
o tome takoe tekstove Hane Arent Lina odgovornost pod diktaturom i Kolek-
tivna odgovornost (Duhaek i Savi 2002).
115
nosti sa drugima i odgovornosti za druge, oliena je u ideji ovean-
stva. oveanstvo postaje zajednica u kojoj je svakome ko polae
pravo na zvanje oveka zajemeno pravo na pravo (v. Balibar
2003: 231). Svako, samim tim to jeste ovek polae pravo na pripad-
nost ako se ovde uopte moe govoriti o pripadnosti stricto sensu
oveanstvu. Ili, u diskursu ljudskih prava koja predstavljaju nepo-
srednu posledicu totalnog razaranja i ponitavanja vrednosti ljudskog
ivota, oveanstvo postaje prostor u kojem se ljudska prava prepo-
znaju i priznaju bez obzira na svako distinktivno obeleje pojedinca.
Prema tome, demokratija koja istovremeno uvaava singularnost i
jednakost, izvor jednakosti nalazi upravo u ideji oveanstva.
Koncepcija oveanstva nije, meutim, nova. Ono se u poj-
movnoj ravni pojavljuje kada i pojam oveka, u doba prosveenosti
(v. Kant 1974), i u nerazluivoj je vezi sa idejom istorijskog napretka.
U ovom radu nastojau da pokaem da je, ukoliko elimo da mislimo
oveanstvo u kojem ima mesta za svakog oveka, neophodno preis-
pitati samu ideju oveka kakvu nam u naslee ostavlja prosvetitelj-
stvo. Pokuau da pokaem da je za oveka, u iji je pojam po defini-
ciji upisana nediskriminatorna univerzalnost, konstitutivno iskljui-
vanje, zbog ega zajednica koja iz tog pojma proizlazi nikako ne
moe biti oveanstvo. Zbog toga, kada je re o singularnosti koju bi,
Deridinim (Derrida) reima, demokratija kao obeanje morala da po-
tuje, predlaem da se umesto pojma ovek razmotri pojam ivota,
pojam koji je tek u XX veku stekao bitno politiko znaenje.5
Ljudski ivot ne uzimam kao puko bioloku injenicu, iako se
telesnosti, prostorno-vremenskoj uslovljenosti odreenog ivota ovde
ne ukida vanost. Svaki pojedinani ivot funkcionie kao mesto
transfera poruka, odluka, novca, saznanja, kulture, kao prostor mno-
gostrukih odnosa koji, na simbolian nain, mogu nadiveti i vlastiti
ADRIANA ZAHARIJEVI
izvor (Derida 2004). ivot je, dakle, oznaka prostora u kojem su od-
nosi mogui i, istovremeno, oznaka za same spletove odnosa, na koje
utiu brojne sluajnosti i determinante koje mogu biti plod slobodne
volje, ali to ne moraju biti nuno. To je oznaka za odreeni kontinuitet
koji nastaje u mnotvu spoljanjih, po sebi promenljivih i difuznih
5
Time se ne tvrdi da pojam ivota nije imao nikakvu teorijsku egzistenciju pre
XX stolea. Re je zapravo o politizaciji ivota, sistematskoj upotrebi ivota u svrhe
politike, ija je posledica, paradoksalno, delimina depolitizacija politikog domena.
Savremeni autori poput Miela Fukoa i ora Agambena (Giorgio Agamben), ovaj
trend nazivaju biopolitikom ili politizovanjem golog ivota (v. Agamben 1998).
116
okvira, koji ima mo da im se prilagoava i da ih menja sopstvenim
delovanjem. Kada govorimo o ivotu, uvek govorimo o ivotu odre-
ene osobe koja, stvaranjem razliitih oblika zajednica, iri sopstvene
granice i upisuje svoje znaenje ak i izvan vlastite koe (Haravej
2002). Najzad, (svaki) ivot odlikuje mnogostruko odrediva jedin-
stvenost, kao razlika u odnosu na svaki drugi ivot i, istovremeno,
jednakost u ljudskosti koja se pojavljuje kao merilo/prag vrednova-
nja.6 Odnosno, svaki ivot, bez obzira na mogue razlike koje ga obe-
leavaju, jednako je vredan kao i svaki drugi ivljeni ivot.7
Iako se u prvi mah moe initi da je imenica ivot puki sup-
stitut za pojam oveka, te da bi ova dva termina mogla meusobno
menjati mesto bez promene znaenja, ta zamena ne bi bila opravda-
na. Pokuau da pokaem da je pojam ovek, iako po definiciji in-
kluzivan i u apstraktnom smislu nediskriminativan, u vreme kada i
praktiki ulazi u upotrebu (u prosvetiteljsko doba revolucija) zapra-
vo zasnovan na preutnom iskljuivanju i da je samo na temelju tog
iskljuivanja mogao da oznaava slobodne i jednake. Pojam i-
vota bi trebalo da unese sadraje u tu toboe praznu formu oveka i
da ih odri kao neto to je po sebi vano.
ovek
Razmotrimo za poetak ukratko kako je filozofija glavnog

toka promiljala oveka. Kada piu o oveku, toj najoptijoj pa stoga
i najneutralnijoj kategoriji to se moe predicirati svakom pojedina-
nom ljudskom biu koje govori i u stanju je da stvara politiku zajed-
nicu, filozofi bi da nas uvere da ovek o kojem govore nije ni ovaj ni
onaj ovek, da on nema odreenog pola, da ga ne krasi takva i takva

6
Ideja o jedinstvenoj razliitosti pozajmljena je od Hane Arent (Hannah
Arendt), premda je Arent koristi u neto drugaijem obliku, da bi odredila mo govo-
ra i delovanja (videti Arendt 1991: 142-3). Nain na koji Hana Arent koristi pojam
ivota suprotan je upotrebi koja je ovde predloena, iako se ona u izvesnom smislu
preklapa s nainom na koji Arent razmatra pojam oveka.
7
Veoma je vano istai bezupitnu vrednost ivljenog ivota. Iskustva nacio-
nalizma i ratova pouavaju nas tome da je ivot utvara nacije, mrtvih predaka, mit-
skih figura i slino, vredniji od ivota ivih ljudi, ukoliko se oni oznae kao stranci.
Pretvaranjem drugoga u stranca, o emu e biti rei kasnije u tekstu, oveku se odrie
ljudskost, te njegov ivot samim tim postaje bezvredan. Ova ideja, iako najjasnija u
kontekstu nacionalizma, slui kao osnova gotovo svakog oblika tlaenja (rasizma,
heteroseksizma, da navedem samo nekolicinu).
117
boja koe, da nije na ovaj ili onaj nain privilegovan, te da je lien
svake preferencije. Da bi odredio pojam Wissenschaftler-a, Fihte
(Fichte), recimo, trai vii pojam i pita se koje je odreenje oveka
po sebi, to jest oveka ukoliko se on misli samo kao ovek, samo pre-
ma pojmu oveku uopte; izolovano i izvan svake zajednice koja
nije nuno sadrana u njegovom pojmu (Fihte 1979: 140). Podrazu-
meva se, dakako, da je filozof sa svoje strane i vie od oveka, jer je
mislei ljudskost vie od svih drugih svestan vlastite ovenosti,
svog, takorei, univerzalnog mesta ljudskosti.8 Tako treba razumeti
Rusoa (Rousseau) kada kae da, kada je u pitanju rasuivanje o
ljudskoj prirodi, pravi filozof nije ni Indijanac, ni Tatarin, niti je iz
eneve ili Pariza, ve je ovek (cit. prema Todorov 1994: 57).
Reeno u tradiciji pojmovnog realizma, biti ovek oito znai
biti flatus vocis ljudskog bia, nekakav supstrat ili suviak pojedina-
nih ljudi, filozofski izum kojim se toboe pokriva itavo mnotvo
razliitih ivota. Moda na taj nain treba itati Fukoa (Foucault),
kada se pita, da li ovjek zaista postoji? Izgleda paradoksalno i pret-
postaviti ta bi [danas prim. A. Z.] bio i svijet i misao kad ovjek ne
bi postojao. To je stoga to smo u tolikoj mjeri zaslijepljeni evident-
nou ovjeka da vie nismo sauvali ni uspomenu na ono, ne tako
davno vrijeme kada su postojali: svijet, njegov poredak, ljudska bia,
ali ne i ovjek (Fuko 1971: 362).
Ne upuujui ni na koga, ili prostom inverzijom, upuujui na
svakoga, pojam oveka jedan je od temeljnih i naizgled temeljno de-
mokratskih pojmova. Meutim, taj pojam je svojim implikacijama,
vodio samo beskrajnom odlaganju demokratije.9 Danas, itav niz
8
U svom tekstu Kraj nevinosti, Dejn Fleks (Jane Flex) ironino primeu-
je: I ba kao to je Stvarno temelj Istine, tako i tvrdnje filozofa, kao privilegovanog
predstavnika Stvarnog i ispitivaa Istine, moraju imati utemeljujuu ulogu za sve-
koliko pozitivno znanje. Odatle potie i vanost epistemologije u modernoj filozo-
ADRIANA ZAHARIJEVI
fiji. Epistemologija se javlja kao sredstvo za oienje, pojanjenje i demarkaciju

svesti filozofa, za njega samog, za dobrobit drugih filozofa, a, najzad, i za oveanst-
vo u celini (Fleks, u tampi).
9
Podsetimo se, recimo, Kanta. Bilo da pie o transcendentalnoj apercepciji ili o
kategorikom imperativu i uoptavanju maksime koja moe postati pravilo za delanje
svih, taj subjekt o kojem Kant govori, ma koliko esto govorio o oveku, nikada nije
ovek zapravo. Tek e u njegovim kasnim spisima postati jasno da najvei broj ljudi
(meu kojima je ceo lepi pol) ne moe da uopti maksimu svog delovanja, a samim
tim ostaje nejasno koliko se zakljuci o slobodi, izvedeni u Kritikama, mogu primeniti
na ene (pokazae se takoe da i Jevreji i sluge u izvesnom smislu nemaju potpuno pra-
vo na naziv oveka) (v. ot 2004: 300-1).
118
onih koji su iz te prazne forme de facto bili iskljueni ene,
mukarci i ene tamnije puti, Istonjaci (Orijentalci, Azijati, koloni-
zovani, Trei svet),10 Jevreji, obespravljeni (sluge i neplaeni ili loe
plaeni radnici), osobe koje su se opirale zahtevima patrijarhata svo-
jom seksualnom orijentacijom ili praksama, osobe s posebnim potre-
bama itd.11 zahtevaju ponovni upis i drugaije tumaenje mogu-
nosti ovoga pojma.
Da bih razjasnila ovo mesto, samo u se dotai teksta Dekla-
racije o pravima oveka i graanina (1789), koji e kasnije posluiti
kao potka za itanje pojma oveka. Deklaracija u izvesnom smislu
postulira pojam oveka, preimenovavi stariji pojam prirodnih prava
u prava oveka. Ovaj neporecivo revolucionarni narativni in
proglaava prirodna, neotuiva i sveta prava oveka, koja se (od
sada) moraju uvaavati budui da su ljudi roeni i ostaju slobodni i
jednaki u pravima (l. 1). Shodno liberalnoj maksimi, Deklaracija
definie slobodu i ravnopravnost kao u naelu neogranieno sprovo-
enje vlastitog prirodnog prava, sve dok to ne ugrozi uivanje istog
prava svih drugih (l. 4). Granice delovanja instance u kojima se
neograniivo pretvara u ogranieno pravo kodifikovana su zako-
nom u ijem zasnivanju uestvuje svaki graanin (l. 6).
Meutim, na ta se zapravo misli, kada se izriu rei svaki o-
vek? Da li su ljudi i graani koje proizvodi ovaj hiperbolini tekst
odista ljudi, ili se radi samo o jednom odreenom delu ljudskog
drutvenog tela? Jedan od ciljeva ovoga teksta je da pokae da se
pojmovi oveka i graanina dopunjuju, nadometaju, to znai da
oba prekorauju vlastite domene i, obrnuto, (po istoj logici) da su
oba neadekvatna jedan bez drugog, na ta ukazuje i Etjen Balibar
(Etienne Balibar) (cit. prema Gurguris 2004: 59). Pravo glasa, poli-
tiko pravo koje omoguuje uee u vlasti i definie puni graanski

status, Francuskinje nisu dobile sve do 1944. godine, a Olimpija de
Gu (Olympe de Gouges), koja je 1792. godine napisala Deklaraciju
10
Valja istai injenicu da je svaki od ponuenih naziva evropskog porekla i
da, po izvesnom automatizmu, brie razlike koje postoje meu entitetima koje ozna-
ava, implicitno ojaavajui postojee ekonomske, kulturne i ideoloke hijerarhije
(v. Mohanti, u tampi).
11
A to beskonano et cetera... nudi se kao novo polazite za feministiku po-
litiku teoretizaciju (Butler 2000: 144). Kasnije u tekstu itd. se vie puta javlja pod-
vueno, budui da verujem da ono zbilja moe biti neutemeljeni temelj ne samo fe-
ministike politike teorije, ve svake politike koja istovremeno neguje jednakost i
singularnost.
119
o pravima ene i graanke (Dclaration des droits de la femme et de
la citoyenne), pogubljena je godinu dana kasnije, uz obrazloenje da
je zaboravila vrline koje pripadaju njenom polu (Marks i de Cour-
tivron 1980: 16).
Uprkos tome to to nije u prvi mah oigledno, nesumnjivo je
da ene nisu ukljuene u pojam oveka, kako ga definie Deklara-
cija o pravima oveka i graanina. ovek je onda, moglo bi se
prebrzo zakljuiti, mukarac, svaki mukarac. No, radi li se zbilja o
svakom mukarcu? Godine 1789. Francuska je jo uvek bila robo-
vlasnika zemlja.12 Izlino je rei da robovi stanovnici kolonija i
doseljenici iz Afrike nisu imali status oveka, slobodnog bia
koje ima pravo na svojinu, budui da su oni smi bili svojina, vla-
snitvo drugoga, koji jeste bio ovek upravo na temelju vlasnitva
nad sopstvenom linou (takvu su definiciju nudili upravo oni mi-
slioci, poput Dona Loka [John Locke] i Tomasa Pejna [Thomas
Paine], iji su stavovi imali gotovo neposrednog uticaja na revoluci-
je XVIII veka). Ta je injenica moda jo razgovetnija u sluaju Sje-
dinjenih Amerikih Drava, ija je Deklaracija o nezavisnosti
(1776) u preambuli takoe isticala da su svi ljudi roeni jednaki, da
im je tvorac podario izvesna neotuiva prava, meu kojima je pravo
na ivot, slobodu i traganje za sreom. Shodno tome, u svom spisu
o demokratiji jedan od oeva nacije, Tomas Deferson (Thomas Jef-
ferson), izrie da svaka grupa ljudi poseduje pravo da vlada nad
sobom. To pravo dobijaju roenjem, iz ruku prirode (cit. prema
Pejtmen 2001: 70-1). Uprkos tome, sam je Deferson do smrti pose-
dovao robove, ne uviajui oito nikakvu nedoslednost u sopstve-
nim shvatanjima slobode, odnosno slobodnog oveka.
I moderno graanstvo (citizenship) i moderna nacionalna
drava u temeljnom smislu zavise ne samo od rodnih iskljuivanja,
ADRIANA ZAHARIJEVI
ve i od iskljuivanja na osnovu rase. Drutveni ugovor nije zasno-

van samo na rtvovanju i potiskivanju ena, nego i svih drugih
podreenih, marginalizovanih ili subalternih ljudi konstitutivnih
drugih (Ferreira i Tavares 1998: 2). Primeri iskljuenih iz pojma
oveka mogu se navoditi gotovo u nedogled (ve spomenuto et
12
Godine 1794. ropstvo se ukida, da bi u doba Napoleona (Napoleon), osam
godina kasnije, bilo ponovo ustanovljeno. Code Noir, koji tada stupa na snagu, za-
branjuje svim ljudima tamnije puti da napuste francuske kolonije, kao i brane zajed-
nice sa belcima (The African American Registry). Pozivanje na univerzalnost pojma
ovek esto je omoguavalo takvu selektivnu drutveno-demografsku politiku.
120
cetera). Drugo (od) oveka ne treba traiti samo na drugim konti-
nentima ili u privatnoj sferi: homo laborans, pripadnik nie sfere
drutva, primera radi, takoe nema potpuno pravo na zvanje oveka.
Le Bon (Le Bon) o tome kae: izmeu viih i niih slojeva jedne po-
pulacije postoji isto toliko veliko rastojanje koliko je i izmeu belca i
crnca, ili pak izmeu crnca i majmuna (cit. prema Todorov: 117-8).
itav niz iskljuenih ljudskih jedinki iz pojma oveka dovodi
u sumnju mogunost miljenja oveanstva koje poiva na toj ideji.
Humanistiki projekt na ovom mestu puca, poto u obzir ne uzima
ivot nego apstraktni pojam oveka: razlaganjem ljudskog i ne-ljud-
skog (koje se esto svodi samo na manje-od-ljudskog), u ime oveka
se esto uputalo u nekanjivo ponitavanje ivota ljudi koji su
oznaeni kao manje-ljudski. 13
Na ovom u mestu takoe samo naznaiti da iz prosvetitelj-
skog pojma oveka ne moe slediti ideja oveanstva, jer prava ove-
ka ne mogu biti isto to i ljudska prava. Subjekt Univerzalne deklara-
cije o ljudskim pravima (1948) jeste svako, oveanstvo u jednoj
osobi, bez obzira na rasu, boju koe, pol, jezik, veroispovest, politi-
ka i druga uverenja, nacionalno ili socijalno poreklo, svojinu, roenje
ili neki drugi status (l. 2). To, dakle, vie nije beli, imuni, civilizo-
vani mukarac, Evropljanin, stanovnik metropole, hrianin, pater
familias. Identitet izmeu ovog, privilegijama i statusom odreenog
mukarca, i oveka, koji upravo i jedino na osnovu tih privilegija
pretenduje i na status graanina,14 u XX stoleu prestaje da vai, bar
nominalno. Postavlja se, dakle, pitanje ta se to dogodilo da pod
13
O humanizmu i njegovim drugim stranama videti radove Done Haravej i ne-
objavljeni tekst Ivane irkovi Holokaust na tanjiru, koji je odbranjen kao specijalis-
tiki rad na Fakultetu politikih nauka. U skladu s tim, dosledno definisan pojam ivota
u sebe bi ukljuio ne samo splet potencijalno politikih zajednica koje se stvaraju sa
drugim ljudima, ve i sa drugim biima koja ive, kao iva ili artificijelna stvorenja.
14
Ova politiko-filozofska fikcija nije nova. Ona potie iz helenskog doba,
kada se graanin, meutim, nije meao sa nekakvom apstraktnom odredbom oveka.
Do tog preklapanja prvi put dolazi u ranoj modernoj politikoj misli, i ono se odrava
u filozofskoj fikciji sve do izravne proklamacije jedinstva oveka i graanina. Evo
kako o tome pie, recimo, Boden (Bodin), kada definie graanina: Kada glava po-
rodice napusti domainstvo nad kojim predsedava, i pridrui se drugim glavama po-
rodice da bi se bavio stvarima koje su od opteg interesa, on prestaje da bude gospo-
dar, i postaje jednak i blizak ostalima. On ostavlja po strani svoje privatne brige da bi
se bavio javnim stvarima. inei to, on prestaje da bude gospodar i postaje graanin
(Bodin 1586: ch. 6).
121
imenicom ovek vie ne mislimo prazno mesto ljudskosti, koje
samo prividno nije ispunjeno sadrajima. Kakvi su to uslovi doveli do
preoblikovanja (koje, makar u naelu, nije puko preimenovanje) pra-
va oveka u ljudska prava? [Pitanje nad pitanjima jeste kako je uopte
mogue da su ljudska prava izumljena tek 1948. godine. Meutim,
kako bi svaki odgovor na njega morao biti nepotpun i hipotetian, ono
e ovde ostati zabeleeno samo u formi naznake i zebnje].
Nacija
Po svretku svetskih ratova, osnovno ljudsko pravo postaje

pravo na ivot (1948: l. 3). ini se da je injenica da su dva svetska
rata na svim delovima planete odnela 50 000 000 ivota, sam ivot
uinila neim to u sebi ima nepobitnu vrednost. Naime, osim kvan-
titeta koji poraava miljenje, cifra ponitenih ivota stvorila je svest
o mogunosti stvarne jednakosti svih ljudi: totalne jednakosti ivota
u smrti. Vie nije umirao ovek, nisu umirali pojedini mukarci
koji su se borili u takozvanim pravednim ratovima, radi jasno posta-
vljenih, ogranienih ciljeva (Hobsbaum 2002: 29). U tom broju
sadrani su ivoti mukarca i ena, siromanih i bogatih, ljudi svih
boja koe, svih orijentacija, svih verskih, moralnih i politikih uve-
renja. Neogranieni ciljevi svetskih ratova i nehotice su uinili sam
pojam ljudskosti neograniivim. 15
Kada se tvrdi da se ivot prepoznaje kao vrednost, ne implici-
ra se da je Drugim svetskim ratom ustanovljena nekakva nova lestvi-
ca vrednog/bezvrednog. tavie, u izvesnom bi se smislu moglo rei
da je nesluena cifra izgubljenih ljudskih ivota upravo dokaz
bezvrednosti ivota kao takvog. Novi, teroristiki oblici ratovanja
ije su rtve anonimni ivoti ivoti kao simbolike vrednosti
ADRIANA ZAHARIJEVI
moda jo vie idu u prilog ovoj tvrdnji. Ono to isticanjem ivota

kao minimalne i istovremeno maksimalne vrednosti elim da nagla-
sim, jeste injenica da tek od sredine XX stolea postaje jasno da slo-
boda, imovina, sigurnost i otpor tlaenju (takozvana prirodna i ne-
zastariva prava) nisu odriva prava, ukoliko se ne postulira
15
Utoliko predlaem da se univerzalno u Univerzalnoj deklaraciji o ljuds-
kim pravima ita kao u naelu neograniivo, a ne kao prazno opte. Ljudska prava,
prema tome, ne zasnivaju se na esencijalizaciji ljudskosti (ili ivota), ve pripadaju
svakoj pojedinanoj osobi i prema njoj se oblikuju, i samo na taj nain imaju smisla.
122
najelementarnije pravo pravo da (se) ima neko pravo (Dubil
2005: 349). Pravo na pravo jednako je pravu na ivot.
Moglo bi se takoe tvrditi da je svaki ljudski ivot stekao in-
herentno dostojanstvo i jednaka i neotuiva prava (1948: preambu-
la), tek poto je ustanovljena neograniena potreba za mirom. Dru-
gim reima, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima ili (u
naelu) totalna demokratija postaje mogua tek poto se pokazalo da
parcijalna demokratinost prava oveka nije odriva.
Prava oveka, kako je naznaeno, nisu u neposrednoj vezi sa
oveanstvom: zajednica koja iz njih proilazi je, naizgled paradok-
salno, nacija. Sasvim neoekivano i bez daljih razjanjenja, Dekla-
racija o pravima oveka i graanina smeta svu suverenost u naci-
ju (l. 3), zabranjujui svaki autoritet koji ne proizlazi neposredno
iz nje. Pored toga to se na taj nain fundamentalna prava oveka
izravno ograniavaju, poto se ovek pretvara u Francuza, ova lo-
gika nedoslednost vodi zamanijim istorijskim posledicama po
svakog oveka koji nije Francuz. Naime, kako su se [i]sta su-
tinska prava zahtevala... istovremeno i kao neotuivo naslee svih
ljudskih bia i kao posebno nasledstvo posebnih nacija... praktini
ishod ove kontradikcije bio je da su od tada pa nadalje ljudska prava
bila ojaana i zatiena samo kao nacionalna prava (Arent 1998:
236-7. podvukla A.Z.).
Najzad, znaajno je istai da izumevanje prava oveka koin-
cidira sa izumom nacionalizma, koji predstavlja neposrednu posle-
dicu usaglasivosti prava oveka i nacionalnih prava. Nacionalizam,
iji je ishod stvarni ili uvek potencijalni rat, kao borba za ouvanje
imaginarnih granica i imaginarnog ugovora brae protiv stranaca
to su dva temeljna pojma u ovom radu predstavlja loginu po-

sledicu neloginog suivota prava oveka (opteg) i nacionalnih
prava (posebnog). I upravo su posledice nacionalizama svetski ra-
tovi, pre svega iznele na videlo nemogunost opstanka koncepcije
slobode i jednakosti zasnovane na pravima oveka, i nemogunost
demokratije koja je samo parcijalna iako hini univerzalnost. Kodifi-
kovanje univerzalnih ljudskih prava predstavlja odgovor na ovu
unutranju diskrepanciju u jednakoj meri u kojoj je reakcija na ra-
zornost svih tipova nacionalizama.
Iskustva dvadesetog veka, uhvaena u upeatljivim i lako ra-
zumljivim simbolima kao to su Auvic, Gulag, Nanking,
123
Hiroima i polja smrti, omoguila su da prvi put u istoriji ljud-
skog roda stanovnici zemaljske kugle postanu pripadnici svetske za-
jednice (Dubil 2005: 348-349).
Ta svetska zajednica jeste oveanstvo, zajednica stranaca
koji su kao ljudi bliski, iako ne moraju biti blinji. A ivot svaki
ivot mogue je misliti kao prag vrednosti uopte, tek kada ljudska
prava prestanu da se odreuju kao prava apstraktno definisanog o-
veka, kojima se u zbilji iskljuuje svako ko ne pripada nekoj homo-
genoj zajednici bliskih koji su ujedno i blinji.
Quest-ce quune nation?

Nacija je
oblik ivota sloeniji od zajednice; simboliniji od dru-
tva; konotativniji od zemlje; manje patriotski od patrie;
retoriniji od dravnog razloga; mitolokiji od ideologije;
manje homogen od hegemonije; manje usrediten od graa-
nina; kolektivniji od subjekta; psihikiji od graanstva; hi-
bridniji u artikulaciji kulturnih razlika i identifikacija roda,
rase ili klase no to bi se moglo predstaviti u bilo kom hije-
rarhijskom ili binarnom strukturiranju drutvenog antagoni-
zma (Bhabha 1994b: 292).
Nacija se, dakle, u miljenju pojavljuje kao neto vie i,
istovremeno, manje od, kao pojam koji je u sebi na konstitutivan
nain podeljen vikom, izobiljem znaenja, i svojevrsnom lieno-
u. Ima li iega subjekta iza tog vie/manje, ili je nacija uvek i
jedino atribut, uvek smo to vie/manje? Da li postoji neko ljudsko
bie, koje ve jeste neto i pre no to izrie sopstvenu pripadnost na-
ciji, ili nacija prethodi ljudskosti onih koji je reprezentuju? Drugim
ADRIANA ZAHARIJEVI
reima, u toj igri subjektivacije i atribucije, ta emu prethodi o-

vek naciji ili vice versa? Najzad, moe li se uopte govoriti o razlii-
tim ravnima meu kojima se uspostavlja ontoloki odnos pre/posle?
Nacija i ovek
Umesto da se definie kao izvorna ili kao moderna kultur-

na/etnika/politika zajednica, kao uzrok ili kao posledica postoja-
nja (nacionalne) drave, kao uslov mogunosti ili kao proizvod
124
nacionalizma, naciju u ovde posmatrati kao entitet koji nuno prati
nastanak oveka.16 Pokuau da pokaem da nacija utoliko jeste
nova institucija, poto je zasnovana istim revolucionarnim gestom
kojim se ustanovljuje i prosvetiteljski politiki subjekt (ovek koji je
graanin). Samu re nacija koristim ambivalentno kao atribut i
kao imenicu ime elim da ukaem na njen komplementarni karak-
ter: konstituisanjem parcijalno pripisive ljudskosti, koja se krije iza
univerzalne kategorije ovek, istovremeno istim gestom usta-
novljuje se i nacija, kao paradoksalni oblik oveanstva koji proizla-
zi iz parcijalnih prava oveka.
Teorijska uoblienja nacije i nacionalizma nastoje da potvrde
jednu od dve dihotomne teze: da su nacije proizvodne, elementarne
strukture koje u organskom smislu utiu na formiranje svojih pred-
stavnika; odnosno da su one novije, proizvedene formacije koje u
krajnoj instanci mogu biti zamenjene nekim drugaijim oblikom za-
jednitva. Ukoliko danas, kada je nacionalna konstelacija iznutra na-
ruena (Arent 1999), i kada se proglaenje prava na ivot javlja kao
odraz tog viestrukog uruavanja, pokuavamo da odredimo da li naci-
ja prethodi pojedincu ili je obratno sluaj, mi ili ostajemo zapreteni
ovom nepremostivom dihotomijom, ili bivamo nagnani na priznanje
da je prostor u kojem se danas misle ovek i nacija proiren i izmenjen.
Nasuprot nekim drugim drutveno strukturiranim atributima
identiteta17 rodu i rasi, pre svih posredstvom kojih ivote tumai-
mo i smetamo u prepoznatljive, svedene matrice, nacija se pojavlju-
je kao promenljivi, te stoga akcidentalni atribut. Uprkos tome to je
svet i danas ustrojen prema principu teritorijalno podeljene suvere-
nosti nacionalnih drava, i injenici da in roenja na izvesnoj terito-
riji u regularnim okolnostima determinie politiki identitet osobe,

mogunost promene sopstvenog graanskog statusa, odnosno preu-
16
U tom smislu, istrem naciju iz socioloko-politikog i smetam je u filo-
zofski kontekst. Za izvanredan i veoma pregledan saetak postojeih teorija nacije i
nacionalizma videti Smith (1998). Videti i Anderson (1990), Hobsbaum (1996), Gel-
ner (1997) i Veler (2002).
17
Re identitet ovde koristim uz izvesnu dozu opreza. Pristup za koji se
opredeljujem kada koristim ovaj viesmisleni termin je multidisciplinarni. Upotreba
kakvu provizorno predlaem odnosi se na drutveno kodifikovani splet normi i oe-
kivanja, koje nuno (bar delom) reprodukujemo kao drutvena bia. Identitet (ili
identiteti) takoe predstavlja jednu od mnotva faceta, onu vidljivu, onu to se eli
videti, od razliitih i ne nuno kompatibilnih uinaka ivota kako je gore definisan.
125
zimanja novog politikog identiteta, ini naciju/nacionalnost kontin-
gentnom kategorijom. U doba kada je oveanstvo zajednica kojoj se
moe pripadati bez obzira na nacionalnu pripadnost, mogue je tvrdi-
ti da je neko ovek pre i bez obzira na to je li, recimo, Francuz. U tom
kljuu, nacija treba da dopuni neto to se predstavlja kao po sebi
nepotpuno. Ona se javlja kao dodatak koji locira i nadometa manjak
znaenja o neemu (nekome) po pretpostavci nedoreenom. S druge
strane, nacija se moe postaviti i kao izvor drutvenog bia, koji tem-
poralno i ontoloki prethodi identitetima svih njenih predstavnika.
Nju moemo posmatrati kao uslov subjektivacije, kao izvorni subjekt
to tek omoguuje proizvodnju subjekata koji su, samim tim, proiz-
vedeni iskljuivo kao nacionalni subjekti. Odnosno, da bi neko
uopte bio ovek, mora biti prepoznat kao Francuz.
Na ta se, meutim, sada misli pod pojmom oveka? Da li taj
termin danas znai isto to i u doba proglaenja Deklaracije o pravi-
ma oveka i graanina? Da li on poseduje nedvosmisleni, neprekinu-
ti kontinuitet koji svako ljudsko bie, ma koliko drevno, spaja sa oni-
ma koji danas na njega polau pravo, to bi univerzalnost koja je
ovom pojmu inherentna trebalo da nalae? Prije kraja XVIII vijeka
ovjek nije postojao [Fuko 1971: 350]), tvrdi Fuko. Uprkos tome to
Fuko ne govori o oveku definisanom kao nosiocu prirodnih prava,
ve kao o objektu/subjektu predstave/znanja, njegova teza se ovde
poklapa sa onim to tvrdim. Za potrebe ovog rada ograniiu se samo
na politiko poreklo oveka u XVIII veku, koje lociram u doba revo-
lucija 1776. i 1789. godine (uz uvaavanje njihovih bitnih razlika) i
formulacije stavova koji zajedno ine Deklaraciju o pravima oveka
i graanina. Pojam oveka ne moe se razluiti od istorijsko-politi-
kog okvira u kojem stie legitimitet zajedno s pojmom graanina i
to u nastojati da pokaem u nastavku teksta s pojmom nacije.
Na poetku XXI veka, pak, upravo usled paradoksalnog
ADRIANA ZAHARIJEVI
udvajanja igre prethoenja i proishoenja oveka i graanina

(nacije), sadraj pojma oveka bitno se izmenio, u meri u kojoj se
izmenila i ideja slobode i jednakosti koja mu je u sri. Tek sada, pod
pretpostavkom ljudskih prava, ima smisla govoriti o naciji kao o mo-
guoj dopuni jednom neesencijalnom korpusu identitet koji su pod-
loni promeni.18
18
lan 15. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima to nedvosmisleno poka-
zuje: 1). Svako ima pravo na nacionalnost; 2). Niko se ne moe arbitrarno liiti njego-
ve nacionalnosti, niti mu se moe uskratiti pravo na promenu nacionalnosti (1948).
126
U doba kada ulazi u iroku upotrebu i kada stie svoje danas
uvreeno znaenje, pojam oveka (odreen na osnovu slobode i jed-
nakosti) hini univerzalnost i optu pripisivost. Kao prazna, formalna
odredba, ovek je temelj svakog naknadnog, sadrinski odreenog
upisa, iz kojeg se bez obzira na razliite atribute, pripisane ljud-
skosti uvek pre svega iitava ljudskost sama. Ljudi se raaju i
ostaju slobodni i jednaki u pravima (1789, l. 1). Svi koji jesu ljudi
jesu slobodni i jednaki u pravima. Naknadni, pridodati sadraji sme-
taju oveka u odreene strate i slojeve koji nisu imanentni ljudsko-
sti (prirodnom stanju), ve drutvu (Ibid.). Odatle, pak, sledi da lju-
di, nosioci prirodnih prava koja ih ine jednakima, utemeljuju
zajednicu koja e im obezbediti i graanska prava. Ukoliko je ta za-
jednica nacija, politiko udruivanje slui ouvanju prirodnih i ne-
zastarivih prava oveka (Ibid, l. 2), odnosno prenoenju jednako-
sti na razinu graanske egzistencije. Nacija je, prema tome, istorijski
prva zajednica koja podrazumeva graansku jednakost na temelju
univerzalne pripisivosti ljudskosti svim buduim graanima. 19
itan u kolskom kljuu, opis ugovorne situacije koja se okon-
ava izlaskom iz prirodnog stanja i zasnivanjem u ovom sluaju
nacije, koja ljudskosti niti neto dodaje niti oduzima, navodi na
zakljuak da ovek prethodi naciji kao njen temelj. Meutim, van
teorijske apstrakcije prirodnog stanja i nacije kao ugovorne konstruk-
cije, odnos prethoenja ne moe se uspostaviti. Naime, ovek koji
je navodno univerzalna kategorija, nije i univerzalna oznaka, jer za-
menica svaki (to, po logici univerzalnosti, nuno mora da prati ime-
nicu ovek) u trenutku njenog izuma izostaje iz nje. U trenutku
raanja oveka, nisu sva ljudska bia polagala jednako pravo na
slobodu i jednakost u pravima, zbog ega im se ime oveka mora

odrei. Ovo inherentno iskljuivanje, sadrano u toboe univerzal-
nom pojmu, uzrok je paradoksalnih proishoenja na osnovu kojih bi
se mogla izvesti koincidencija nacije i oveanstva. Drugim reima,
iskljuivanje, imanentno kategoriji oveka, sasvim je u skladu sa
ljudskim pravima koja su istovremeno nacionalna prava.
Prava oveka, prema tome, nisu ljudska prava. Iako je njihov
osnov u takozvanim prirodnim pravima, prava oveka ve su u svom
nastanku bila ograniena na odreene ljudske entitete koji vie od
19
Potlaeno je cjelokupno drutvo kad je i samo jedan njegov lan potlaen
(Revolucionarni ustav 1793, l. 34) (Brunkhorst 2004: 10).
127
drugih polau pravo na ljudskost. Potom, uprkos tome to pojam
oveka pretenduje na univerzalnost (ovenost), prava oveka,
tesno vezana uz prava graanina, ne proizvode oveanstvo, nego
male jedinice nacije koje povratno definiu znaenje prava ove-
ka. Da su prava oveka odista bila univerzalna prava svakog ove-
ka, jedino kolektivno politiko telo proizvedeno svrgavanjem An-
cien Rgime-a, moglo je biti oveanstvo, nekakva transteritorijalna
zajednica koja uraunava svaki pojedinani ivot svakog pojedina-
nog oveka.20 Najzad, samo je u tom duhu volja svih mogla na
brzu ruku postati opta volja (Ruso 1993): opta volja, kao izraz
nacije, politikog tela, a ne svakog pojedinanog oveka.
Nacija je, dakle, imanentni proizvod oveka. Time se,
meutim, ne eli rei da nacije svrhovito ili mehaniki stvaraju
ljudi: pojedinci, elite ili mase. Nema sumnje da razliite grupe, na
razliitim lokacijama i u razliitim vremenima, podstiu usposta-
vljanje ili odranje politike formacije koja se naziva nacionalna
drava. Izumevanje sredstava koja su za taj proces neophodna, to se
mahom usredsreuju na oblikovanje i diseminaciju jedinstvenog,
zajednikog identiteta (nacionalnosti, nacionaliteta),21 takoe se
mogu pripisati odreenim licima ili manjoj ili veoj grupi pojedina-
ca. To se, najzad, najjasnije vidi u sluaju nacionalizma koji pred-
stavlja u manjoj ili veoj meri nasilno sprovoenje ideje nacional-
nog jedinstva, to na nuan nain potire vrednost ivota kao takvog.
Nacija je, meutim, ideja, fiktivni pojmovni entitet koji se javlja kao
nuni nadomestak pojmu oveka, iznutra podeljenom partikular-
nou i nepotpunou, koja se prikriva iza nominalne univerzalnosti
20
Provizorno predlaem pojam transteritorijalnost kao ideju koja u izvesnom
smislu korespondira pojmu transnacionalnosti, kako se on koristi danas uz puno uva-
avanje smisla ljudskih prava. Transnacionalnost po sebi podrazumeva postojanje na-
ADRIANA ZAHARIJEVI
cija i upuuje na neophodnost njihovog prevazilaenja, iako sa sobom nosi breme ita-
ve teorijske povesti nacije. Transteritorijalnost, sa svoje strane, ovde oznaava
utopijsko stanje oveanstva pre i bez izumevanja nacija/oveka.
21
U srpskom jeziku re nacionalnost pokriva razliite engleske oblike ovog
izraza (nationality, nationhood, nationness). Nationality se moe definisati kao od-
nos pravnog subjekta i drave u kojoj ovo obitava, pri emu se podrazumeva da je re
o nacionalnoj dravi i da se graanski status osobe preklapa sa njenim nacionalnim
statusom. Nationhood u izvesnom smislu oznaava istu stvar, iako sufiks hood upu-
uje na odreeno stanje/svojstvo koje odlikuje trajnost u vremenu, pa bi srpski pre-
vod ove rei mogao biti nacionalitet. Re nationness je novijeg porekla (Websterov
renik je ne poznaje) i oznaava bivanje nacijom.
128
i celovitosti. Nedostatak, koji je proizvod temeljne iskljuivosti
pojma oveka koji hini beskonanu inkluzivnost, trai komplemen-
tarnu strukturu koja e se moi utemeljiti samo ukoliko se zasniva na
neprestanom iskljuivanju.
ovek brat
A otac, koji nije brat, nije ovek.

(Derida 2001: 393)
Ljudi (hommes/men) se raaju i ostaju slobodni i jednaki u
pravima (1789, l. 1). Kako se raaju ovi ljudi/mukarci? Ko
po/raa? Imaju li ti ljudi/mukarci majke ili, jo pre, imaju li oca, ili
su naprosto roeni (nasci), odjednom, takorei tetiki prisutni? Za-
to je ovde u inu utemeljenja, inu kojem, kao takvom, nita ne
prethodi uopte vaan in roenja ili, preciznije reeno, zato je
vano istai injenicu roenosti?
ovek nema ni majke ni oca. On nije po/roen, ve oduvek
jeste u inu roenja, bez prethodnika, predaka, naslea. ovek nije
nastajao, iz loze, iz krvnih srodstava on nema porodinog stabla.
ovek, dakle, nije sin (a svakako nije ker). Kao temelj svake poli-
tike od svog nastanka, on bi dodue mogao biti otac. Meutim, o-
vek nije ni otac (a pogotovo ne majka). Raanje oveka zapravo
okonava eru dece: prosveenost je izlazak ovekov iz stanja samo-
skrivljene nezrelosti. Nezrelost je, dodaje Kant, nemo da se svoj
razum upotrebljava bez vostva nekog drugog (Kant 1974: 43, kur-
ziv A. Z.). Doba dejeg kukaviluka, doslednog pokoravanja autori-
tetu nekog vieg razuma, ustupa mesto kurai i odvanosti (mukim

vrlinama oveanstva). Prosveenost, era u kojoj ovek poinje sam
da koristi sopstveni razum bez pomoi drugog, bez pomoi oeva, era
je u kojoj se i politiki oslobaa te udne vrste tiranskog fantoma,
koji se zove oinstvo (Lok 2002: 125) postavi slobodan od dru-
gog i jednak sa njim, upravo po svojoj slobodi od njega.
[O]inska vlast ili pravo oinstva je boansko nepromenlji-
vo pravo suverenosti na osnovu kojeg otac, odnosno princ, ima
apsolutnu, arbitrarnu, neogranienu vlast nad ivotima, slobodama i
imetkom svoje dece, odnosno podanika, tako da moe da uzme ili
otui njihov imetak, da ih preda, kastrira ili da postupa s njima kako
129
mu drago, poto su ona njegovi robovi, on gospodar i vlasnik svega,
a njegova neograniena volja njihov zakon (Lok 2002: 127).22
Evropskom ocu je, meutim, ve u Lokovo vreme oduzeta pozici-
ja prirodnog (roditeljskog), obogotvorenog autoriteta. Prirodnost,
koja se uzimala kao potka argumentacije u korist patrijarhalne vlasti,
ve tada stie novo znaenje, poto se sam kontekst prirodnog menja
vie, naime, nije prirodna podreenost: od sada je prirodna slobo-
da. Neto kasnije, Ruso e tu tezu jo ojaati, pretvorivi i samu po-
rodicu (najstariju i jedinu prirodnu zajednicu [Ruso 1993: 28]) u
proto-politiku zajednicu koja, poput svih drugih oblika udruiva-
nja, opstaje iskljuivo na temelju sporazuma, a ne na temelju toboe
prirodne podreenosti glavi porodice. 23
Prema tome, onoga asa kada evropski duh uvai injenicu da
je ovek roen uspostavljen inom roenja bez roditelja, roen
bez detinjstva, roen bez neega to je bilo jue24 vie nee vaiti
maksima po kojoj je ovek roen slobodan, a svuda je u okovima
(Ibid: 27). im se dospe u doba razuma, prirodnost oinstva postaje
irelevantna (utoliko da i najstarija prirodna zajednica prestaje da bude
sasvim prirodna), poto je od sada opta sloboda posledica ovekove
prirode (Ibid: 28, kurziv A. Z.). Od tog trenutka, od trenutka kada se
inherentna sloboda oveka prepozna i uvai kao polazno naelo, po-
staje neophodno ustanoviti drugaiji vid izgradnje drutva: spona
izmeu dva oveka, koja postepeno zamenjuje one forme uzajamnih
22
Lok svoju prvu raspravu o vladi posveuje opovrgavanju argumenata ser
Roberta Filmera (Robert Filmer), iji su stavovi belodani u sledeim iskazima: I
odista, ne samo Adam, nego i potonji patrijarsi imali su, na osnovu prava oinstva,
kraljevsku vlast nad svojom decom... [a] ova potiinjenost dece izvor je sve kraljev-
ske vlasti po nareenju samoga Boga (Filmer 2002: 51).
23
Ovo Rusou nee, meutim, posluiti u svrhe potpunog razvrgavanja prokla-
movanih prirodnih veza kojima se opravdava potinjavanje unutar porodice, budui da
ADRIANA ZAHARIJEVI
kada govori o porodici, Ruso zapravo govori o ocu i sinu, a ne o svim lanovima poro-
dice. Utoliko sporazum o zajednikom ivotu ostvaruju dva mukarca u porodici, u
jednakoj meri u kojoj ga ostvaruju i u drutvu. Iako vai na jednom nivou, stari model
porodice bar delimino prestaje da vai na drugom (vid. Pejtmen 2001: pogl. 4).
24
U tekstu ta je prosveenost? Fuko na sledei nain opisuje smisao tog iz-
laska: Aufklrung Kant odreuje na gotovo sasvim negativan nain, kao Ausgang,
izlaz, izlazak. U drugim svojim tekstovima o istoriji Kant postavlja pitanje o pore-
klu, odnosno ureuje unutranju svrhovitost nekog istorijskog procesa. U tekstu o
Aufklrung, meutim, pitanje se tie iste aktuelnosti. On ne trai razumevanje sada-
njosti poev od celine, odnosno poev od nekog budueg ostvarenja. On trai razli-
ku: koju razliku uvodi danas u odnosu na jue (Fuko 1995: 233).
130
prava i obaveza ije je poreklo u porodici... jeste ugovor (Maine cit.
prema Pejtmen 2001: 35). Ugovor, fiktivna institucija koja raa ove-
ka, slobodnog i jednakog, vodi nestanku oeva, nestanku onih koji
odluuju u moje ime. Taj izlazak iz okova obeleava dvostruko ie-
zavanje, jer nestankom oeva nestaju i sinovi. Svaki ugovor od sada
sklapa ovek, ono po prirodi slobodno i jednako bie.
Postavimo ovde jedno isprazno, istorijski ne/umesno, retori-
ko pitanje: da li je sada, sada kada je prestalo da bude vano ko raa,
svako postao ovek, roen i ostao slobodan i jednak u pravima?
Umesto da ovde odgovorim odluno da/ne ovim se pita-
njem ponovo vraamo na (da parafraziram Hajdegerove [Heidegger]
rei) pitanje svih pitanja: ta/ko je to/taj ovek? Odgovor na ovo
pitanje nije vie mogue traiti ispitivanjem ljudske prirode ili ljud-
skosti ljudskog bia, budui da to ispitivanje, ako se uopte moe
sprovesti, mora poi od odgovora na pitanje ija je ljudskost do-
voljno ljudska da bi se uklopila u razmatranje neega tako opteg to
vai u apsolutno svakoj zamislivoj instanci. Ko je ovek (neroen i
nenastao), jeste pitanje. Ko je ovek, ukoliko se to ime odnosi na sve,
ali ne i na svakog/svaku? Ili, drugim reima, ta je to naizgled uni-
verzalno mesto, ta ista aktualnost koja, iako bi trebalo da bude sva-
ko/a/i, nikada zapravo nije svako, nikada u sebi ne ukljuuje sve svo-
je potencijalne figure?
U vreme kada ovek postaje subjekt (politike etc.) a taj tre-
nutak traje tokom itavog XIX stolea konstituie se entitet koji
prepoznajemo pod imenom Evropa, a ne entitet koji danas oslovlja-
vamo reju oveanstvo (skup svih ljudi, svi, svako ko danas
polae pravo na ime oveka [da li danas svako na to polae pravo?],
neko planetarno mi...). Evropa, kao paradoksalno ostvarenje naci-

ja i rasa, usitnjavanja, grupisanja, uvlaenja u sebe i, istovremeno,
misionarske ekspanzije civilizacije (prisilnog irenja ljudskosti).
ovek, taj toboe neutralni filozofski izum, u sebi reflektuje
ovo cepanje posredstvom dve figure kroz koje se kao lice i nalije,
kao unutra i izvan pojavljuje: kroz figuru brata i figuru stranca.
***
ovek Jedan, to znai ovek Brat,
to znai ovek Jednak, to znai ovek Slobodan.
Igo (Derida 2001: 401)
131
Ausgang iz prosveenosti, izlaz iz samoskrivljene nezrelosti,
propisuje naputanje svih poznatih veza: blisko vie nije blinje, od
iste loze, od iste krvi. Onaj (ovek) sa kojim sklapam sporazum,
onaj, dakle, koji me ini slobodnim i jednakim, jeste kao i ja roen
niotkuda (neznano ili nevano otkuda), a njegovo poreklo (njegov
otac) u inu udruivanja za mene je irelevantno. Veza koja se meu
nama stvara veza koja me konstituie kao oveka, koja oveka raa
jeste bratstvo. Krv postaje simbolika stvar prolosti: duhovno
bratstvo (je) a-generiko i a-genealoko (Derida 2001: 281). Brat sa
kojim se sporazum sklapa ne mora biti roeni/roak, jer je odsada
svaki brat na izvestan nain roeni, poto braa i nastaju jedino u
tom inu roenja kojem ne prethode one koji raaju.
Zbog ega je sporazumna veza, meutim, ba bratstvo? Brat je
jo uvek srodnik, iako ne raa i nije roen, bar ne onako kako su (se)
braa do tada raala, potinjena svemonom ocu. Zato je figura koja
od sada treba da oznai novu vrstu bliskosti meu ljudima, ipak po-
zajmljena iz srodnikog registra i zbog ega je ako obuhvata sve one
koji potpadaju pod pojam oveka ona nedvosmisleno mukog
roda?25 Na koji nain to pravo iznad prava, Mileovim (Michelet)
reima (Derida 2001: 281), nadilazi svaku doslovnu figuru bratstva?
Budui da je roen kao brat, ovekova ovenost se pre-
poznaje tek poto ovek postane graanin, jer graanski status ime-
nuje i legitimizuje prirodna prava (prava koja se prepoznaju samo
pod pretpostavkom postojanja drutva, kao neto to drutvu pretho-
di). U tom eliptinom raanju oveka kroz i iz graanina, figura brata
ima posredniku ulogu. Mogunost bivanja bratom oveku je ne-
ophodna da bi postao graanin (da bi stupio u situaciju sporazuma),
dok graanin samo kao brat moe da ovaploti jednakost prirodnog
stanja, pretvorivi je u politiku jednakost. Fraternit... se dru-
ADRIANA ZAHARIJEVI
tveno imanentno poima kao ostvarenje politike slobode svih gra-

ana. Objektivna svrha graanske upotrebe slobode vie se ne sasto-
ji u uspostavljanju jedne bratske zajednice, ve je bratstvo sredstvo
za proizvodnju jednake politike slobode (Brunkhorst 2004: 79).
25
U dijalogu sa Kantom oko njegove odredbe bratstva, Derida kae: kako bi
govorio o zajednici, odnosno o univerzalnoj jednakosti konanih bia, (Kant je mo-
gao) da predloi drugu figuru. On je mogao da promeni primere kako bi imenovao
neku srodniku vezu. Zbog ega on nije rekao roak, na primer, ujak, ili urak, ili
tata, tetka, majka? Budimo hladnokrvni: zbog ega on nije rekao sestra? (Derida
2001: 395, kurziv A. Z.).
132
Samo pod pretpostavkom da su ljudi braa, mogue je uspostaviti
politiko bratstvo naciju, kao to se samo pod pretpostavkom po-
stojanja nacije koja potvruje slobodu i jednakost, stvarajui gra-
ane, unazad uspostavlja ovenost oveka.
Zajednica brae nikada, meutim, ne moe biti oveanstvo,
jer nije svako brat. Braa su samo oni ljudi koji su istovremeno i
graani (ili imaju mogunost da graani postanu), oni koje nacija re-
prezentuje kao suvereno politiko telo. Ta su braa neroena, jer
nisu potinjena nekoj posebnoj volji. Ta braa (odnosno jedina mo-
gua braa) svoje posebne volje ugovorom pretvaraju u optu volju,
u kojoj puka posebna volja kao takva ukida samu sebe (Kasirer
2003: 324). Utoliko se figura brata teko moe razdruiti od volont
gnrale, jer ona odraava duh bratstva, duh sveopte jednakosti u
koju nisu ukljueni svi. Optost opte volje prikriva injenicu da
postoje i oni ljudi koji ne mogu biti braa, ljudi koji su iskljueni iz
pojma oveka, poto im je pristup bratstvu onemoguen.
Nemogue je govoriti o optoj volji ukoliko je subjekt te
volje oveanstvo, odnosno ukoliko se uraunava volja svih i svako-
ga ponaosob. Dakako, osim ukoliko poput Igoa (Hugo) ne sanjamo o
oveanstvu kao dovrenoj naciji,26 u kojoj e (francuska) nacio-
nalna prava brae postati univerzalna ljudska prava. Meutim,
kako je istinsko roenje, roenje brae, mukost (14. jula 1789.
odjeknulo je muko doba) (Derida 2001: 399), moe se nagaati da
je ta oveanska nacija nacija sve muke (bele) bratije (Bratski kon-
tinent, takva je budunost) (Ibid.). Duh bratstva je francuski (dakle,
potencijalno i evropski), muki, a ne duh oveanstva, osim ukoliko
se oveanstvo ne odnosi na skup neke budue evropske brae koja
pronose civilizujue geslo svim drugima, unutra i izvan, kojima je

ono, po pretpostavci, strano.
Zato je opta volja uvek u pravu i zato svi ele sreu sva-
kog od njih, ako ne stoga to nema nikog ko pod reju svako ne bi po-
drazumevao sebe, i ko ne bi mislio na sebe samog glasajui za sve?
(Ruso 1993: 47, kurziv A.Z.). Upotrebom zamenice svaki, Ruso bi
da nas uveri da je opta volja izraz svakog graanina, svakog oveka
koji je istovremeno brat. Meutim, uprkos tome to je bratstvo uni-
verzalno, jer svi su ljudi, slobodni i jednaki u pravima, braa, ipak
26
Glavni grad te nacije bie Pariz, a ona se nee zvati Francuska; zvae se
Evropa (Derida 2001: 398).
133
nisu svi ljudi braa (odnosno, nisu svi ljudi ljudi), jer nacija nije
unija ene i mukarca (de Gu 1791: l. 3).27 ene nisu braa, te
ako im se i pridaje naziv graanki, on je jednako anegdotski kao i
samo ljudsko odreenje ene. Govorei o pseudodemokratiji revolu-
cionarnog ustava, Gijomar (Guyomar) upozorava: Nazovite ih su-
prugama ili kerima ili graanima (citoyens), ali ih nemojte zvati
graankama (citoyennes). Ili se manite te rei ili joj dajte nekog
sadraja (Sledziewski 2000: 47).
Postoje, prema tome, ljudska bia ija je volja iskljuena iz
volont gnrale, neprimetno, samorazumljivo. To su ona ljudska
bia kojima je sutina prosveenosti, po optem mnjenju, ostala
strana bia koja nisu u stanju da se slue sopstvenim razumom, le-
nja, uplaena (Kant 1974: 43), te, samim tim, liena elementarne
sposobnosti da delaju, da se uhvate u kotac s politikim da sklapa-
ju i odravaju sporazume, da se raaju i ostaju slobodna i jednaka u
pravima, pravima koja raaju bratstvo. Korak do zrelosti, kako kae
Kant, nikome ne pada lako. Meutim, postoje izvesne grupe ljudi
kojima on pada tee, te je stoga bez sumnje teko odgovoriti hoe li
se one u to ikada upustiti, svojevoljno i bez prisile.
ena, recimo, samo da joj nije njenog pola... jeste ovek. I
dok je muko samo tu i tamo muko, ensko je uvek ensko (Ruso
cit. prema Coole 1993: 83). Suprotno bratu koji je ovek bez obzira
na svoj pol; bratu koji je roen kao ovek bez obzira na to to neko
odista raa, reprodukujui tako ne samo opipljivu telesnost, nego i
mogunost opstanka razliitih veza na kojima drutvo poiva (to se
u simbolikom registru uzima kao najprihvatljivija i najdugotrajnija
zasluga ena), ena svojom sposobnou raanja postaje obeleena
kao nemogui brat.28 Tokom prvobitnog ugovora u asu raanja
27
Ovaj stav valja navesti u celini: Princip sve suverenosti sutinski poiva u
ADRIANA ZAHARIJEVI
naciji, koja nije nita drugo do unija ene i mukarca; nijedno telo niti ijedan pojedi-
nac ne moe imati nikakvog autoriteta koji ne dolazi izriito iz nje (nacije). Da su
ovako ustanovljeni temelji nacije, pitanje je kakvi bi bili njeni ishodi.
28
Telo jedinke je vrlo razliito od enskog tela. Telo jedinke je omeeno
vrstim granicama, dok je telo ene propusno, njegove konture se menjaju, i ono je
podlono ciklinim procesima. Sve te razlike sumirane su u prirodnom telesnom pro-
cesu raanja. Fiziko raanje simbolizuje sve ono to ene spreava da pristupe izvor-
nom ugovoru i da se transformiu u graanske jedinke koje se dre njegovih uslova
(Pejtmen 2001: 105). O kontinuitetu te prakse videti stavove Hane Arent o telu i privat-
nom biu ene u staroj Grkoj: Za druge, kojima njihova priroda brani da ikada pos-
tanu graani, poto njihov identitet jeste njihova telesnost (a to je i kriterijum kojim se
134
ona je volebno odsutna. To odsustvo iz raanja bratstva nije, daka-
ko, novo: iako je upravo sposobnost proizvodnje novog ivota
izdvaja iz grupe onih koji su odvajkada gradili politiki poredak,
uskraujui enama svaki pristup sistemu prava, ena se u tom po-
retku zapravo nikada ne prepoznaje kao ona koja zbilja raa. 29
Francusko bratstvo slobodnih i jednakih u pravima, prema
tome, predstavlja izdanak politikog proirenja hrianskog naloga
(dakle, potencijalno evropskog) uprkos svem prosvetiteljskom
oprezu prema instituciji religije o slozi sinova Bojih (sinova koji
su, osloboeni oca, postali samo braa) (vid. Derida 2003: 473). Zbog
toga ovo politizovano bratstvo sasvim ostaje na tragu ranijih, simbo-
likih mukih raanja iz kojih su ene iskljuene upravo na temelju
sopstvene moi da daju novi ivot.30 Svrsishodan primer za to je
[m]uki ritual krtenja uz posude sa svetom vodicom, ku-
panje i muke babice surogat... za ritual roenja, tokom
kojeg mukarci kolektivno kompenzuju svoju nevidljivu ulo-
gu u roenju deteta, umanjujui znaaj ene. U hrianskoj
tradiciji, krtenje ponavlja in roenja kao muki ritual. Prili-
kom krtenja dete se, tavie, imenuje po ocu, ne po majci.
Majini trudovi i kreativna mo (...) umanjeni su, dok se ene
javno proglaavaju nepodobnima da ljudsku duu uvedu u
telo Hristovo. U oima hrianstva, ene su nepotpune rodi-
lje: dete se mora ponovo roditi i imenovati, i to mora uiniti
mukarac (McClintock 1995: 29).
odreuje mera njihovog varvarstva), nema mogunosti pregovora o javnoj/privatnoj

zapreci (Honig, u tampi).
29
Na ovom mestu elim da naglasim da isticanjem enske reproduktivne spo-
sobnosti ne stajem u odbranu onih feministikih shvatanja polne razlike koja u mo-
gunosti raanja vide sutinu i vrlinu enskog. Meutim, kako predfeministiko
shvatanje ene poiva na otroj polnoj (prirodnoj) razlici kojom se opravdava svaki
oblik podreenosti ena mukarcima, a enama je uskraen juridiki status pravnog
subjekta, ovde nastojim da dekonstruiem upravo tu poziciju koja je eni nametnuta
tradicionalnim diskursima.
30
Videti Irigaray (1974: 23, 74) o mukoj elji za nadomestkom porekla. Stara
formula rimskog prava Pater semper incertus nalazi svoje opravdanje u mnogim
tumaenjima oinstva kao simbolike, drutvene institucije. Meri OBrajen (Mary
OBrien), recimo, tvrdi da je [m]ukarac-prokreator, na osnovu potrebe da posredu-
je svoje otuenje od prokreacije, u sutini mukarac-kreator. To to je kreirao jesu in-
stitucionalne forme drutvenih odnosa reprodukcije (OBrien cit. prema Pejtmen
2001: 43).
135
No nije, meutim, samo ena nemogui brat. Privilegija nero-
enosti ne oduzima se samo enama, iako se moe tvrditi da svima
kojima se oduzima, ona biva oduzeta po ovom modelu. Naime, ima i
muke bratije koja ne moe dosei poziciju brata, a samim tim ostaje
liena i privilegije ovenosti. Veza koju En Mek Klintok (Anne
McClintock) izvodi u svojoj knjizi Imperijalna koa (Imperial Leat-
her), ukazuje na jo jednu znaajnu dimenziju pojma brata. Braa,
roena ugovorom, postoje samo u jednoj ravni ravni javnog
evropskog prostora, prostora koji se u XVIII stoleu dodue jo uvek
tek nainje, konstruie i stvara iz raznolikih teritorijalnih sporazuma
zasnovanih na pravu rata i sve demokratinijoj ustanovi vojske. U
vreme kada Francuska otkriva bratstvo, a filozofi od Berka (Burke)
do Kanta ine uda da ga predoe kao mogui globalni princip o-
veanstva, Evropa je jo uvek u prirodnom stanju.31 Izumevanjem
rase, meutim, naredno, XIX stolee omoguie da bratstvo Francu-
za,32 postane bratstvo svih ljudi. Dakle, svih belaca. [R]asa je, poli-
tiki reeno, na ta ukazuje Hana Arent, ne poetak ve kraj o-
veanstva, ne izvor naroda ve njihovo propadanje, ne prirodno
roenje oveka ve njegova neprirodna smrt (Arent 1999: 162).
I dok je ovek, kao brat, slobodan i jednak u Evropi, van
Evrope brae nema (a, samim tim, nema ni oveka).33 Dakle, iako se
u evropskom, javnom kontekstu odredba oveka nominalno odrie
filijativnih veza, ovek, postavljen u svaki drugi uvek privatni
kontekst, postaje beli, imuni mukarac, otac porodice, iji lanovi
mogu biti evropska ena, deca i sluinad, ali i porobljeni Afrikan-
ci, pobijeni Indijanci i Azijati prisiljeni na rad (Gilroy 1992: 2).
Razlog zato princip bratstva nije univerzalan, iako se tako pred-
stavlja, treba traiti upravo u prosvetiteljskom naelu po kojem se
svako moe sluiti sopstvenim razumom bez pomoi drugoga. Nai-
ADRIANA ZAHARIJEVI
me, upravo ene i svi ti drugi mukarci, robovi, ivotinje i neslobod-

31
Videti Hobs (1991: 138) o ratu svih protiv sviju meu dravama; i Kantov
(1974) Veni mir.
32
Ali bratstvo je univerzalno samo zato to je, pre svega, francusko... Kao
sutina i kao primer, biti brat znai biti Francuz. (Derida 2001: 397)
33
Sve do velike pobede Japana nad Rusijom 1904. godine, zapadni socijalni i
politiki teoretiari nisu posmatrali nijedan neevropski narod kao naciju u punom
smislu te rei, sa unutranjim karakterom, istorijom, problemima, potencijalom za
budunost koji treba da bude primarno polje interesovanje za prouavaoce javne po-
litke, istorije i ljudskog razvoja uopte (Berlin 1994: 371)
136
ni radnici, nemaju razuma, ili ga bar nemaju dovoljno da se oslobode
tiranskog fantoma koji se zove oinstvo. Edvard Said (Edward Said)
o tome kae:
Evropljanin temeljno razmilja; njegove su tvrdnje liene
dvosmislenosti... on je po prirodi sumnjiav i zahteva dokaz
pre no to prihvati istinu bilo kakvog iskaza; njegova
uvebana inteligencija radi poput nekog mehanizma. Umu
Orijentalca, s druge strane, kao i njegovim piktoresnim uli-
cama, sutinski nedostaje simetrija... (potomci starih
Arabljana) su izvanredno lieni logike sposobnosti. Njima
ak ni izvoenje onih najoiglednijih zakljuaka iz prostih
premisa, iju istinu moraju priznati, esto ne polazi za ru-
kom (Said 2003: 38).
Ausgang iz prosveenosti nikome ne pada lako. Nikome: nai-
me, nijednom oveku. Svi oni koji se opiru odredbi ljudskosti, ne
mogu sva je prilika, a priori ni pokuati da naine taj izlaz. Pozi-
vanje na prirodu i ovde igra kljunu ulogu: no, dok se ovek kao brat
izdie iznad puke prirode, postavi prepoznat kao ovek upravo sto-
ga to je graanin, nemogua braa nemogua upravo na temelju
prirodne (polne, rasne) razlike ostaju samo prirodno podreena,
uprkos tome to u doba bratstva podreenost vie nije prirodna. Taj
inherentni paradoks prosveenosti (svi) ljudi su slobodni i jednaki
u pravima, osim nekih koji nisu slobodni i jednaki u pravima, dakle,
nisu ljudi proizvodi dva paralelna narativa, jedan koji poiva na
prividu univerzalnosti i drugi koji taj privid strukturno omoguuje.
Budui da braa nemaju sestara, a i bratstvo je bratsko samo FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2008
utoliko ukoliko je belo, hriansko i francusko (potencijalno evrop-

sko), svi drugi ostaju u niama bratstva, u privatnim sferama u koji-
ma se braa pretvaraju u oeve i gospodare.34 Od druge polovine
XIX veka, predstava prirodne, patrijarhalne porodice, zdruena sa
pseudonaunim socijalnim darvinizmom, postaje konstitutivni trop
kojim se zapanjujui skup kultura uklapa u jedan i jedinstveni, glo-
balni narativ, kojeg ureuju i odravaju Evropljani (McClintock
1995: 45).
34
Na tome se, pored ostalog, zasniva i uticajna teza Kerol Pejtmen (Carol Pa-
teman) o zameni patrijarhalne vlasti oeva jednako patrijarhalnom vlau brae, koju
Pejtmenova ita ne samo na osnovu klasinih teorija drutvenog ugovora, ve i iz
Frojdove teorije oceoubistva. O tome vie u Pejtmen (2001: 108-124) i Frojd (1981).
137
Zajednica brae i stranaca
Pojam brata je neophodan onome ko hoe

jo da misli... oveanstvo kao Naciju.
(Derida 2001: 397)
Da bi ovek bio roen, da bi uopte mogao postojati (kao slo-

bodan i jednak), morala je, dakle, nastati jedna specifina zajednica
brae. Ta zajednica jeste nacija. Meutim, nacija se ne moe svesti
samo na bratstvo, zbog toga to je upravo postojanje nemogue
brae i ne-brae ono to oveka ini ovekom, ovekom kao bratom.
Da bi se postigla unutranja homogenost ove zajednice koja graviti-
ra na granici bliskog i blinjeg, bio je potreban izvestan zaborav, na-
merni zaborav svih onih tela stranih telu bratstva. I nita drugo do iz-
vestan zaborav zaborav inherentan novonastalom pojmu oveka
(zaboravljanje onoga pre, onoga jue, i zaborav svih onih koji
gravitiraju izmeu unutra i izvan) ne moe objasniti neprestanu
proizvodnju stranog/poznatog koje je konstitutivno za nastanak i
odranje nacije kao politikog entiteta.
Kada se govori o stranom, treba razluiti nekoliko preklapa-
juih dimenzija ovog fenomena: nepoznatost, iskljuenost i tuin-
skost. Prvo, u revolucionarnom inu raanja nacije na delu je
od-stranjivanje prolog (ostavljanje prolosti po strani, pretvaranje
onoga ranijeg u neto precrtano, nepoznato, namerno zaboravljeno).
Nacija od sada postaje jedini princip ujedinjenja ljudi kao potpunih
stranaca, neroene brae kao politike brae. No, da bi uopte bilo po-
litike brae, nuno je postojanje domena nemogue brae, brae
iskljuene iz procesa raanja. To konstitutivno strano, strano u sa-
mom pojmu oveka, uslov je mogunosti nacije kao proizvoda
ADRIANA ZAHARIJEVI
slobodnih i jednakih u pravima. Dudit Batler (Judith Butler) to

izraava na sledei nain: Ako subjekt postavimo kao unapred datu
polaznu taku politike, to znai da odlaemo pitanje politike kon-
strukcije i regulacije samog subjekta; jer su, vano je to zapamtiti,
subjekti konstituisani iskljuivanjem, to jest, stvaranjem domena sub-
jekata kojima je oduzet autoritet, pred-subjekata, zazornih figura, i-
tave populacije zbrisane iz vidnog polja (Batler, u tampi). Najzad,
poslednji nivo stranog koji se najee dovodi u vezu sa nacijom,
odnosno nacionalizmom tie se neprestane proizvodnje drugog
138
oveka kao stranog brata, ili oveka koji nikada nee postati brat, iako
za njega bratstvo kao takvo nije nemogue. Taj aspekt stranog nepo-
sredna je posledica institucije prava oveka kao nacionalnih prava.
Kada se graanin, apstraktna politika jedinica koju odlikuju
prirodna prava i naknadne dunosti prema zajednici koju sam
konstituie, ex nihilo ustanovljuje kao osnovni politiki entitet, raniji
oblici pripadnosti (staleki, cehovski, korporativistiki) bivaju zbri-
sani iz vida. Da bi se nacija ustanovila kao entitet koji objedinjuje sve
one koji je revolucionarnim inom takorei, iz take u kojoj istorija
tek poinje utemeljuju, neophodan je zaborav istorije i svih pret-
hodno priznatih veza.35 Time se konstituie strano kao nepoznato.
Drugim reima, iz tog hotiminog zaborava proistie zajednica koja,
bar inicijalno, ne poiva na pripadnosti ovom ili onom identitetu, ovoj
ili onoj filijaciji ili lozi, jer situacija ugovora brie vanost porekla i
meusobnog poznanstva (roda i prijateljstva) sporazumnih stranaka.
Kao opta volja koja utemeljuje i konzervira naciju, bratstvo se
uspostavlja meu ljudima, kako je ve pokazano, samo u meri u kojoj
su oni slobodni i jednaki u pravima, te se utoliko moe rei da je brat-
stvo bratstvo potpunih stranaca. Politikim gestom pretvoriti strance
u brau, uiniti blisko blinjim, znai, prema tome, ustanoviti naciju.
A zato su milioni ljudi bili spremni da poloe svoj ivot
zbog jedne oito apstraktne zajednice stranaca... zajednice ljudi...
koje intimno doivljavamo, iako veinu ne moemo znati (Smith
1998: 75, kurziv A.Z.)? Na koji se nain pie istorija bratstva koje ne
moe biti, jer sa bratstvom stranaca istorija blinjih tek poinje?
Ve su u prvim fazama revolucije francuski revolucionari
irili i politizovali ranije ideje la nation, la patrie i le citoyen,
izabravi novu francusku zastavu, trobojku, koja je trebalo da

zameni stari kraljevski barjak. Tokom ratne krize od 1792.
godine, Estates General postaje Nacionalni sabor i konvenci-
ja, zaklinjalo se novim zakletvama patriji na Marsovom po-
lju, pevane su nove himne, usvojeni su i komemorisani novi
heroji rimskog tipa i noviji martiri, velika journes dobila su
nove nacionalistike liturgije, lokalni obiaji i navike protera-
ni su iz svih delova Francuske, regionalne skuptine i njihovi
35
Zaborav, a ja bih iao i toliko daleko da kaem istorijska greka, kljuan je
faktor u stvaranju nacije, zbog ega napredovanje u istorijskim istraivanjima esto
predstavlja opasnost za princip nacionalnosti (Renan 1994: 11)
139
dijalekti su abolirani, da bi se proirio la belle langue, usvo-
jen je novi kalendar, i svi su graani podsticani da se bore i
umiru za svoju otadbinu (Smith 1998: 126).
Pored insignia jedinstva (zastava, himna itd.), neposrednih
znakova utemeljujueg nasilja (v. Derida 1995b), stvaranje novih
veza, iji je cilj bio prestrojavanje odnosa stranog i bliskog, u najuoj
je vezi sa procesima teritorijalne integracije i integracije stratuma
(Elias 1972). Reorganizacija istorije, prie koja novo moe predstaviti
kao neto to je oduvek, iako ga nije bilo jue, kljuni je aspekt nara-
tivnog ujedinjenja neroenog bratstva sa samim sobom. Ukoliko je
prolost vano formulisati a to e biti jedan od osnovnih zadataka
nacionalizma njeni e poeci biti zamiljeni i konstruisani u duhu
bratskih poetaka.36 Nacionalna istorija otuda nuno prekraja povesne
sadraje prema svojoj homogenizujuoj matrici, ime strano pretvara
u blisko, briui i potiskujui sve ono to se u ideju bliskog ne moe
inkorporirati. Stoga je za egzistenciju nacije gotovo jednako bitno
ustanoviti stvarne teritorijalne granice, posredstvom kojih nacija ivi
kao nacionalna drava (sa svim insignijama nacionalnosti), i zabora-
viti da tih granica jue moda nije bilo i da one svakako nisu uspo-
stavljale meru stranog za ljude koji su na njima obitavali.37
Na gotovo jednak nain funkcionie princip integracije stra-
38
tuma. Pored, bez sumnje temeljnog, uspostavljanja klasnog sistema
36
Macini (Mazzini), ideolog italijanske nacije, izraava tu ideju na sledei na-
in: [I]storija naeg naroda i nae nacionalnosti, to je jedna i ista stvar, tek treba da
se napie (Mazzini 1890, kurziv A.Z.).
37
Ustupanje neke pokrajine predstavljalo je tada samo prenoenje pokretnih
dobara sa jednog vladara na drugog; narodima je najee bilo svejedno (Renan cit.
prema Todorov 1994: 172).
38
Na ovom mestu proirujem Elijasovu tezu, koja poput veine etabliranih
ADRIANA ZAHARIJEVI
sociolokih i (jo pre) filozofskih teorija glavnog toka isputa iz vida domen ta-
kozvanih pred-subjekata, zazornih figura kojima nedostaje pravna subjektivnost ili
politiki priznato postojanje, ili i jedno i drugo. Elijas nudi sledeu definiciju stratifi-
kacije: Promena u prirodi stratifikacije obino se poima kao pomeranje od stratifi-
kacije razliitih stalea koje odlikuju ustanovljene privilegije i prepreke, ka stratifi-
kaciji u formi drutvenih klasa iji su lanovi bili jednaki pred zakonom, a nejednaki
samo drutveno i ekonomski (Elias 1972). Treba uzeti u obzir, to je i kljuni argu-
ment ovoga rada, da stanovnici francuskih kolonija tamnije puti i udate ene (dakle,
najvei broj ena) nisu imali status pravnog subjekta. Takoe, iako je on enama u
naelu pripadao (premda su ga gubile udajom [femme covert]), i ene i pripadnici
radnike klase bili su iskljueni iz politikog ivota (v. Arnaud-Duc 2000: 82, 107).
Stratifikacija o kojoj Elijas govori pretvaranje staleki organizovanog drutva u
140
(koji je muku, belu, hriansku bratiju zapravo konstituisao i kao
buroasku brau), u sistemu u kojem su hijerarhije oinstva toboe
ukinute, uspostavlja se i jedan, takorei podsistem, strukturni hijerar-
hijski sistem na osnovu kojeg su sve druge hijerarhije pa tako i kla-
sna stratifikacija uopte mogue. Taj podsistem po svojoj naravi
nije, meutim, naknadan bratstvu kao sistem klasa, ve je za miljenje
bratstva po sebi konstitutivan. Simboliki zaborav te sfere politikih
pred-subjekata (preutkivanje postojanja domena figura stranih brat-
stvu, te samim tim, stranih i ljudstvu), od temeljnog je znaaja za
bratstvo samo. U tome se iscrpljuje znaenje stranog kao iskljuenog.
Ili nijedan pripadnik ljudske vrste nema izvorna prava, ili svi
imaju ista prava; onaj ko glasa protiv prava nekog drugog, koji god
da je pol, boja koe ili veroispovest te osobe, na taj nain odustaje od
sopstvenih prava (Kondorse cit. prema Sledziewski 2000: 41). Kon-
dorseov (Condorcet) glas u korist pred-subjekata izolovan je, jer go-
vori protiv principa bratstva, a u korist ovenosti. Bratstvo je, kao
opta volja, u pojmovnom smislu mogue samo pod pretpostavkom
nepotpunih graanskih prava, odnosno pseudodemokratije. Nemo-
gunost citoyenne u pojmu citoyena39 izvor je znaenja nacionalnog
politikog prava kojim se ustanovljuje ovek kao graanin: upravo je
to taka iz koje se bratstvo konstituie u zajednicu brae (nacije), a ne
u oveanstvo. Priznanje izvornih prava itavoj ljudskoj vrsti zna-
ilo bi da svaki posednik prirodnih prava mora biti graanin u stro-
gom smislu (budui da su ljudi roeni i ostaju jednaki u pravima, a
cilj sveg politikog udruivanja nije nita drugo do ouvanje prirod-
nih i nezastarivih prava oveka). Odricanje tih prava odreenim pri-
padnicima ljudske vrste, njihovo pretvaranje u neto to je pojmu o-
veka strano eliptinim zaokretom na iskljuujui pojam graanina,

naciju definie kao zajednicu brae i stranaca, zajednicu onih koji
polau pravo na zvanje oveka i onih kojima je to pravo uskraeno.40
klasno drutvo stoga se mora dopuniti ovim isputenim slojevima, ije isputanje
nije nehotino, ve je u bitnom smislu povezano sa dosegom i unutranjim paradok-
som pojma oveka.
39
to na narativnom nivou odlino opisuje pojava paralelnog, udvojenog
teksta Deklaracije koji oveka prepoznaje kao mukarca, a prava oveka i graanina,
kao muka prava na politiku egzistenciju iz koje su ene iskljuene (v. de Gu 1791).
40
To se moda jo plastinije vidi na primeru crnog mukarca: crni ovek je
nemogu poto je nemogu crni Francuz (brat koji je graanin), uprkos tome to se
crni mukarci nalaze pod jurisdikcijom francuske republike. U vreme kada pie esej
141
Postojanje podruja iskljuenih iz domena bratstva omoguu-
je politiki gest kojim se stranci (ljudi lieni svih politikih i pred-po-
litikih veza) pretvaraju u brau. Pretvoriti strance u ljude, uiniti ih
bliskim, a da pritom ne moraju biti i blinji, znai ustanoviti ovean-
stvo. Budui da ti bliski u naciji na neki udnovat nain ujedno posta-
ju i blinji, itav politiki projekt nacionalnog tela, koji slui njenom
odranju i jedinstvu, moe se oznaiti kao prepoznavanje i imeno-
vanje svih onih koji su (kao ljudi) potencijalno bliski, ali nipoto ne
mogu postati i blinji. Ta grupacija oznaava strano kao tue.
Strano, u sva tri navedena oblika, proizlazi iz same koncepci-
je oveka kao apstraktno odreene kategorije koja se moe pripi-
sati svakome ko je slobodan i jednak u pravima: nema, naime, drugih
odredbi koje bar u pojmovnoj ravni nekoga ine pristalijim i po-
dobnijim za sporazum. Kao ovek svako je maksimalno stran/po-
znat drugome oveku u tome se najzad i iscrpljuje ideja jednakosti.
Meutim, onoga asa kada se potpuni stranci (ljudi) pretvore u
brau, postaje jasno da ugovorna situacija ne proizvodi totalnu za-
jednicu stranaca koji su jedni drugima u apsolutnom smislu poznati
(naprosto, kao ljudi), ve da princip bratstva odraava iskljuivanje
koje je inherentno samom pojmu oveka. Jer, polaui svu suvere-
nost u naciju, braa nastala ugovorom postaju graani, francuska
braa. Uslov mogunosti francuske brae jeste postojanje onih koji
su prvobitnim ugovorom iskljueni (kao neslobodni i nejednaki u
pravima, kao nemogui ljudi, te stoga i nemogua braa) i onih koji
bratstvo poznaju (ili ga mogu poznavati), ali su duhu samog francu-
skog bratstva strani.
Prema tome, budui da duh bratstva to objedinjuje volje slo-
bodnih i jednakih stranaca, od stranaca proizvodi graane, koji se tek
time potvruju kao ljudi,41 bratstvo nikada ne moe biti bratstvo ljudi
ADRIANA ZAHARIJEVI
injenica crnosti, Franc Fanon (Frantz Fanon), akademski obrazovan tamnoputi

mukarac, poreklom sa Martinika, bive francuske kolonije, smeten je u Francus-
koj: Sve to sam eleo jeste da budem ovek meu drugim ljudima... Hteo sam da
budem ovek i samo ovek. Neki su me poistoveivali sa mojim precima koji su bili
odvedeni u ropstvo ili linovani: to sam odluio da prihvatim. Na univerzalnoj ra-
zumskoj razini razumeo sam ovo unutranje srodstvo... U Americi, crnci su segregi-
rani. U Junoj Americi, crnce biuju na ulicama, crne trajkae kose mitraljeskom
paljbom. U zapadnoj Africi, crnac je ivotinja... Gde sebe da klasifikujem?... Marti-
nikanac, domorodac naih starih kolonija (Fanon 1986: 113).
41
Rusoovim reima: Mi zapravo poinjemo da bivamo ljudi tek poto smo
bili graani (cit. prema Todorov 1994: 178; kurziv A.Z.).
142
(bratstvo koje ukida strano), ve postaje malo, parcijalno bratstvo
Francuza (Engleza, Nemaca...), koje strano iznova proizvodi i na nje-
mu opstaje. U oveanstvu ne bi moglo biti stranaca. oveanstvo je,
bar in nomine, zajednica poznatih zajednica svih ljudi, svakog o-
veka. oveanstvo je svet u kojem meu ljudima nema neprevodi-
vosti, svet u kojem je svaki ovek granini sluaj stranog i bliskog
istovremeno, tako da i stranost i bliskost u krajnoj instanci postaju
pojmovi bez sadrine. Svet, pak, u kojem je ovek brat zahteva posto-
janje drugoga koga ne razumemo, koga ne moemo prepoznati kao
brata. Svet podeljen nacijama, minijaturnim bratstvima koja odrava-
ju privid oveanstva, jeste svet za koji su stranci konstitutivni.
Demokratija koja dolazi
Interludijum: lekcije iz istorije
Francuska predstavlja drutvenu hijerarhiju... koja

odbacuje lanu ideju o prirodnoj jednakosti svih ljudi
Peten (Mazower 1998: 73).
Poto su prava oveka ustanovljena kao nacionalna prava,
obeanje sadrano u maksimi sloboda/jednakost pretvorie se sa
Drugim svetskim ratom sasvim nedvosmisleno u vlastito izopae-
nje. Miljena kao bratstvo, zasnovano na viestrukom iskljuivanju,
demokratija se ne da izraziti drugaije do kao rusoovska volont g-
nrale koja, kako zakljuuje Karl mit (Carl Schmitt), oznaava jedi-
no jednodunu homogenost (mit 2001: 158). U demokratiji postoji
samo jednakost jednakih i volja onih koji pripadaju jednakima (Ibid:

159); a sa ovim i prethodnim iskazom, po mitu, potpuno je uskladi-
va tvrdnja da diktatorske i cezaristike metode... mogu biti i nepo-
sredna ispoljavanja demokratske supstancije i snage (Ibid: 160).
Ustanovljena kao nacionalna prava, prava oveka mogla su
neprotivreeno opstajati tokom jednovekovnog procesa institucio-
nalizovanja Evrope kao simbolikog centra sveta uspostavljanja
nacionalnih drava na evropskom tlu (to se odnosi kako na nasta-
janje novih drava u XIX i poetkom XX veka tako i na pretvaranje
postojeih drava u nacionalne drave), koje je praeno malim
ratovima XIX stolea i imperijalistikim osvajanjima svih preostalih
143
delova planete. Prvi svetski rat bio je rat za teritorijalnu prevlast, rat
koji je trebalo da odlui koja e evropska nacija postati vodea sve-
tska nacija, kombinujui u biti neusaglasive nacionalne i imperijali-
stike tenje (v. Arent 1999: 127 i dalje).42 Meutim, kako su prava
oveka mogla opstajati (iako je upitno koliko su zaista i opstajala) na
evropskom kontinentu (ili bar nekim njegovim delovima),43 njihovo
izravno krenje u drugim delovima sveta moglo se ignorisati ili prav-
dati tezom o bremenu belog oveka (white mans burden). Priprema
za Drugi svetski rat i rat sm konano e obelodaniti paradokse unije
nacionalnih prava i prava oveka, kakvu je nudila nacistika redefi-
nicija ljudskog ivota, nainjena u svrhe ostvarenja sklada izmeu
imperijalistikih i rasnih ciljeva.
Uzme li se u obzir mitovska opaska o neproblematinom
suivotu demokratije i diktature (ime se Volk moe neproblemati-
no poistovetiti sa masom kao konceptom masovne demokratije), i
ranije izvedena veza izmeu graanina i oveka u naciji, iz samog
zakona postaje izvodljivo izvesti obrazloenje nemakog Verniech-
tungskriega. lan 2. Nirnberkog zakona o pravu graanstva i rasi,
usvojenog 1935. godine, izrie: Graanin Rajha moe biti samo
onaj ko je nemake ili srodne krvi i ko svojim ponaanjem pokazuje
da je ujedno eljan i lino sposoban da lojalno slui nemakom naro-
du i Rajhu.44 Svako ko nije graanin, nije ovek. Ideologija nema-
kog rasizma i njeno sprovoenje u praksi, slue kao konani dokaz
za ovu tvrdnju. injenica da je Nemaka svoje imperijalistike cilje-
ve u Drugom svetskom ratu preusmerila na evropski prostor, a ne na
imperiju koja je nedge drugde to onda opravdava i njeno posto-
janje i dosledno tlaenje onih koji su se sluajno zatekli na njenom
42
Francuzi su eleli da ukljue prekomorske posede u nacionalno telo, treti-
rajui osvojene narode i... kao brau i kao podreene... brau po zajednikoj fran-
ADRIANA ZAHARIJEVI
cuskoj civilizaciji, a podreene po tome to su uenici francuske prosveenosti i sled-

benici Francuske kao predvodnice ... Rezultat ovog smelog poduhvata bila je
naroito okrutna eksploatacija prekomorskih poseda u ime nacije. Nasuprot svim
teorijama, francuska imperija se zapravo razvila pod parolom nacionalne odbrane i
kolonije su smatrane zemljama vojnika koji mogu da stvore force noire radi zatite
stanovnika Francuske od nacionalnih neprijatelja (Arent 1999: 133).
43
Godine 1919, liberalne sile su odbacile sugestiju Japana da se u sporazum
Drutva naroda unese klauzula koja bi afirmisala rasnu jednakost (Mazower 1998: 58).
44
Da ironija bude vea, ovaj zakon je izglasan 15. septembra, na dan koji je
partija proglasila Danom slobode. Videti http://www.adolfhitler.ws/lib/nsdap/docs/
nsdap.html.
144
tlu, u kombinaciji sa letalnim posledicama rasistike ideologije i ko-
nanom pobedom saveznikih snaga, trajno e promeniti diskurs o
pravima oveka. Evropski rasizam, izraen bilo kao antinegrizam,
bilo kao, u javnosti sve prisutniji, antisemitizam, tolerisan u izvesnoj
meri do poetka Drugog svetskog rata, po njegovom e okonanju
prvi put postati deklarativno neprihvatljiv.45
Dana 10. decembra 1948. godine usvojena je Univerzalna de-
klaracija o ljudskim pravima, tekst iji je subjekt svako ne o-
vek, ne mukarac, ne beli mukarac, ne hrianin, ne stanovnik me-
tropole ili ove ili one nacije ve naprosto svako, svako ko polae
pravo na ljudskost. A ljudskost se od sada ne meri po meri bratstva
(ili stranog, koje je samo nalije bratskog), ve po meri koju uspo-
stavlja jedna neobina zajednica zajednica bliskih, koji ne moraju
biti i blinji naime, oveanstvo.
Ideja Univerzalne deklaracije uspostavlja temelje demokra-
tije koja nije konano izopaenje same sebe, ve je obeanje obe-
anje da u oveanstvu za svaki ivot, singularan i utoliko uve ve
heterogen, ima mesta, i da je to mesto jednako zajemeno za svaki
ivot bez razlike. Tako razumem aka Deridu kada kae: kada go-
vorim o demokratiji koja treba da doe, ja ne mislim na neku bu-
duu demokratiju, na neko novo dravno ureenje, na neko novo
ustrojstvo nacionalnih drava (iako bismo se takvom neemu mogli
nadati), ve ukazujem na ovo treba da doe: na obeanje autenti-
ne demokratije koja nikada nije otelovljena u onome to nazivamo
demokratijom (Derida 2003: 475).
Zakljuak
Da li je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (i itav

niz drugih, pravno vaeih dokumenata Ujedinjenih nacija) odista
stvorila uslove za drugaije miljenje (i ivljenje) ljudskog ivota u
zajednici koju sam u ovom tekstu nazivala oveanstvom; da li bi
svet transnacionalnih jedinica ikada mogao postati svet utopijske
45
Vano je istai deklarativan status neprihvatljivosti, jer po svretku Dru-
gog svetskog rata evro-ameriki rasizam dobija samo humaniji lik, iako nipoto ne
iezava. Sistem segregacije koji predstavlja temeljni uinak vievekovnog ropstva
crnake populacije, u Sjedinjenim Amerikim Dravama odrao se sve do sredine
ezdesetih godina XX veka.
145
transteritorijalnosti; najzad, da li demokratija koja je oduvek poiva-
la na izvesnom iskljuivanju iskljuivanju svojstvenom nepotpunoj
ideji oveka, kategoriji koja bi trebalo da bude najpotpunija od svih
zamislivih kategorija moe postati oveanska, demokratija koja
potuje singularnost i jednakost istovremeno? Sva ova pitanja moraju
ostati otvorena. Njihova je otvorenost nuna ne samo zato to poten-
cijalni odgovor zavisi od budunosti, od neega to nije jo, iako se
za to uslovi neprestano stvaraju. Kljuni razlog za to je to ona ne po-
laze od nekih sasvim novih premisa, premisa koje smo u stanju da
imenujemo zato to su, recimo, proizvod poznog XX i XXI veka.
Upravo suprotno: ova pitanja moraju ostati otvorena, zato to su mo-
tivi da se ona postave stari koliko i samo miljenje o politikom.
Bibliografija
Adorno, Theodor i Horkheimer, Max (1989). Dijalektika prosvetiteljstva,
prev. Nadeda ainovi-Puhovski, Svjetlost, Sarajevo.
Agamben, Giorgio (1998). Homo Sacer, prev. D. Heller-Roazen, Stanford
University Press.
Anderson, Benedict (1990). Nacija: zamiljena zajednica, prev. Nata
engi i Nataa Pavlovi, kolska knjiga, Zagreb.
Arendt, Hannah (1991). Vita Activa, prev. Vinja Flego i Mirjana Pai-Juri-
ni, August Cesarec, Zagreb.
Arent, Hana (1999). Izvori totalitarizma, prev. Slavica Stojanovi i Alek-
sandra Bajazetov-Vuen, Feministika 94, Beograd.
Aristotel (1975). Politika, prev. Ljiljana Stanojevi-Crepajac, BIGZ, Beograd.
Arnaud-Duc, Nicole (2000). The Laws Contradictions, transl. Arthur
Goldhammer, u A History of Women in the West IV: 80113.
Balibar, Etjen (2003). Mi, graani Evrope, prev. Aljoa Mimica, Beograd-
ADRIANA ZAHARIJEVI
ski krug, Beograd.

Balibar, E. and Immanuel Wallerstein (1998). Race, Nation, Class: Ambigu-
ous Identities, Verso, London.
Batler, Dudit (2001). Tela koja neto znae, prev. Slavica Mileti, Samiz-
dat B92, Beograd.
Batler, Dudit i Doan Skot, Feministkinje teoretizuju politiko, prev.
Adriana Zaharijevi, Centar za enske studije, Beograd, u tampi.
Batler, Dudit. Kontingentni temelji: feminizam i pitanje postmoderniz-
ma, prev. Adriana Zaharijevi, u Feministkinje teoretizuju politi-
ko, u tampi.
146
Berlin, Isaija (1994). Protiv struje: eseji iz istorije ideja, prev. Radmila Na-
sti, Zajednica knjievnika Paneva, Panevo.
Bilefeld, Urlih (1998). Stranci: prijatelji ili neprijatelji, prev. Drinka
Gojkovi, Beograd, igoja tampa.
Bhabha, Homi (1994a). The Location of Culture, Routledge, London and
New York.
Bhabha, Homi (1994b) (ed.). Nation and Narration, Routledge, London
and New York.
Bodin, Jean (1586). Six Books of the Commonwealth, prev. M. J. Tooley. Stra-
nica The Constitution Society poseena 20. 6. 2005. http://www.cons-
titution.org/bodin/bodin.htm
Brunkhorst, Hauke (2004). Solidarnost, prev. Tomislav Medak, Beogradski
krug, Beograd i Multimedijalni institut, Zagreb.
Burckhardt, Jacob (1990). The Civilization of the Renaissance in Italy, prev.
S. G. C. Middlemore, Penguin Books, London.
Butler, Judith (2000). Nevolje s rodom, prev. Mirjana Pai-Jurini, enska
infoteka, Zagreb.
Coole, Diana (1993). Women in Political Theory. From Ancient Misogyny to
Contemporary Feminism. Harvester Wheatsheaf, Hertfordshire.
irkovi, Ivana. Holokaust na tanjiru, specijalistiki rad na odeljenju stu-
dije roda Fakulteta politikih nauka, odbranjen u julu 2005. Rad je
dostupan u biblioteci Centra za enske studije.
Declaration of Independence (1776). Stranica U.S. History. Org. poseena
20. 6. 2005. http://www.ushistory.org/declaration/document/index.htm
Declaration of the Man and of the Citizen (1789). Stranica Human and Consti-
tutional Rights poseena 20. 6. 2005. http://www.hrcr.org/docs/french-
dec.html
Derida, ak (1995a). Drugi pravac, prev. Svetlana Stojanovi, Lapis,
Beograd.
Derida, ak (1995b). Sila zakona, prev. Milorad Belani, Svetovi, Novi
Sad.
Derida, ak (2001). Politike prijateljstva, prev. Ivan Milenkovi, Beograd-
ski krug, Beograd.
Derida, ak (2003). Politika i prijateljstvo, prev. Adriana Zaharijevi, u
Trei program 117118, III: 469486.
Derida, ak (2004). U ratu sa samim sobom, prev. Marija Kilibarda, u Ge-
nero 4/5: 169177.
Divjak, Slobodan i Ivan Milenkovi (ur.) (2005), Moderno itanje Kanta,
Zavod za udbenike, Beograd.
Dubil, Helmut i Gabrijel Mockin (2005). Manje zlo, prev. Aleksandra Ko-
sti et al, Beogradski krug, Beograd.
147
Duhaek, Daa i Obrad Savi, ur. (2002). Zatoenici zla: Zavetanje Hane
Arent. Beogradski krug, enske studije, Beograd.
Gelner, Ernest (1997). Nacije i nacionalizam, prev. Maan Bogdanovski,
Matica srpska, Novi Sad.
Gilroy, Paul (1992). The Black Atlantic, Harvard University Press, Cam-
bridge, Massachusetts.
Gouges de, Olympia (1791). Declaration of the Rights of Woman and Fe-
male Citizens. Stranica poseena 14. 12. 2005. http://www.pinn.net/
~sunshine/book-sum/gouges.html
Griffin, Gabriele i Rosi Braidotti (2002): Whiteness and European Situa-
tedness u Gabriele Griffin i Rosi Braidotti (eds.). Thinking Differ-
ently. A Reader in European Womens Studies. London, Zed Books,
str. 22136.
Gurguris, Statis (2004). Sanjana nacija, prev. Duan orevi Mileusni et
al., Beogradski krug, Beograd.
Elias, Norbert (1972). Processes of State Formation and Nation Building
u Transactions of the 7th World Congress of Sociology 1970, Vol. 3
Sofia: ISA: 274-84. Na stranici univerziteta u Sidneju, poseenoj
29. 6. 2005. http://www.usyd.edu.au/su/social/elias/state.htm
Fanon, Frantz (1986). Black Skin, White Masks, prev. Charles Lam Mark-
mann, Pluto Press, London.
Ferreira, V. i Teresa Tavares (1998). Introduction: Women and Mobility:
Shifting Bonds and Bounds in Europe, u Ferreira V., Teresa Tava-
res i Silvia Portugal (eds.). Shifting Bounds. Women, Mobility and
Citizenship in Europe. Oeiras: Celta Editora, 114.
Fichte, Johan Gottlieb (1806). To the German Nation (govor 13). Stranica
Modern History Sourcebook poseena 20. 4. 2005. http://www.ford-
ham.edu/halsall/mod/1806fichte.html
Fihte, Johan Gotlib (1979). Zatvorena trgovaka drava/Pet predavanja o
odreenju naunika, prev. Danilo Basta, Nolit, Beograd.
Filmer, Robert (2002). Patriarcha u Dve rasprave o vladi, prev. Kosta
ADRIANA ZAHARIJEVI
avoki, Utopija, Beograd.

Fleks, Dejn. Kraj nevinosti u prev. Adriana Zaharijevi, u Feministkinje
teoretizuju politiko: u tampi.
Fraisse, Genevieve i Michelle Perrot (eds.) (2000). A History of Women in
the West IV. Emerging Feminism from revolution to World War, Bel-
knap, Harvard University Press.
Frojd, Sigmund (1981). Totem i tabu, prev. Pavle Mileki, Matica srpska,
Novi Sad.
Fuko, Miel (1971). Rijei i stvari, prev. Branko Jeli, Nolit, Beograd.
148
Fuko, Miel (1995). ta je prosveenost?, prev. Ivan Milenkovi, u Trei
program 102: 232244.
Fuko, Miel (1998). Treba braniti drutvo, prev. Pavle Sekeru, Svetovi,
Novi Sad.
Haravej Dona (2002). Manifest za kiborge u Uvod u feministiko itanje
slike, prev. Ivana Spasi, CSU, Beograd.
Haravej, Dona (2004). Nalik listu, prev. Ranko Mastilovi, Centar za enske
studije, Beograd.
Herder von, Johan Gottfried (1784). Excerpts from Materials for the Philo-
sophy of the History of Mankind. Stranica Modern History Source-
book poseena 20. 4. 2005. http://www.fordham.edu/halsall/mod/
1784herder-mankind.html
Hobs, Tomas (1991). Levijatan, prev. Milivoje Markovi, Gradina, Ni.
Hobsbaum, Erik (1996). Nacije i nacionalizam od 1780, prev. Svetlana Ni-
koli, Filip Vinji, Beograd.
Honig, Boni. Ka agonistikom feminizmu: Hana Arent i politika identite-
ta, prev. Adriana Zaharijevi, u Feministkinje teoretizuju politiko:
u tampi.
Hooks, Bell (1981). Aint I a Woman, South End Press, Boston MA.
Irigaray, Luce (1974). Speculum of the Other Woman, prev. Gillian C. Cill,
Ithaca: Cornell University Press.
Jaspers, Karl (1999). Pitanje krivice, prev. Vanja Savi, Samizdat B92,
Beograd.
Kaldor, Meri (2005). Novi i stari ratovi, prev. Nada Jaimovi et al., Beo-
gradski krug, Beograd.
Kant, Imanuel (1974). Odgovor na pitanje: ta je prosveenost? i Veni
mir, prev. Danilo Basta u Um i sloboda, Ideje, Beograd.
Kasirer, Ernst (2003). Filozofija prosvetiteljstva, prev. Danilo Basta, Guten-
bergova galaksija, Beograd.

Liotar, an-Fransoa (1988). Postmoderno stanje, prev. Frida Filipovi,
Bratsvo-Jedinstvo, Novi Sad.
Lok, Don (2002). Dve rasprave o vladi, prev. Kosta avoki, Utopija,
Beograd.
Marks, Elaine i Isabelle de Courtivron (ed.) (1980). New French Femi-
nisms, Harvester, The University of Massachusetts Press.
Mazower, Mark (1998). Dark Continent: Europes Twentieth Century, Vin-
tage Books, New York.
Mazzini, Joseph (1890). Excerpts from The Unity of Italy. Stranica Tamilna-
tion, poseena 18. 12. 2005. http://www.tamilnation.org/selfdeter-
mination/nation/mazzini.htm
149
McClintock Anne (1995). Imperial Leather: Race, Gender and Sexuality in
the Colonial Context, Routledge, New York.
Mek Klur, Kirsti. Pitanje utemeljenja: scijentizovana politika, politizovana
nauka i feministika kritika praksa, prev. Adriana Zaharijevi, u
Feministkinje teoretizuju politiko: u tampi.
Mohanti, andra. Pod pogledom zapada. Feministiko uenje i kolonijalni
diskursi, prev. Una Popovi, u III program, 125126, III, 2005
(u tampi).
NSDAP Party Hanbook, stranica Adolf Hitlers Historical Archives, posee-
na 20. 9. 2005. http://www.adolfhitler.ws/lib/nsdap/docs/nsdap.html
Molnar, Aleksandar (1997). Narod, nacija, rasa, Beogradski krug, Beograd.
Pejtmen, Kerol (2001). Polni ugovor, prev. Ranko Mastilovi, Feministika
94, Beograd.
Renan, Ernest (1994). What is a nation?, prev. Martin Thom u Bhabha,
Homi (ed.). Nation and Narration, Routledge, London and New
York, str. 823.
Rols, Don (1998). Teorija pravde, prev. Milorad Ivovi, Slubeni list SRJ,
Beograd.
Ruso, an-ak (1993). Drutveni ugovor, prev. Tihomir Markovi, Filip
Vinji, Beograd.
Said, Edward W. (2003). Orientalism, Penguin Books, London.
Samardi, Slobodan (ur.) (2001). Norma i odluka: Karl mit i njegovi kri-
tiari, prev. Danilo Basta, Filip Vinji, Beograd.
Satyendra, Nadesan (2003). Nations and Nationalism: What is a Nation?.
Stranica Tamil Nation poseena 25. 6. 2005. http://www.tamilnati-
on.com/nation.html
Slavery and the French Revolution. Stranica HistoryWiz poseena 28. 6. 2005.
http://www.historywiz.com/slavery-frenchrev.htm
Sledziewski, Elisabeth G. (2000). The French Revolution as the Turning
Point, transl. Arthur Goldhammer, u A History of Women in the
West IV: 3346.
ADRIANA ZAHARIJEVI
Smith, Anthony D. (1998). Nationalism and Modernism, Routledge, Lon-

don and New York.
mit, Karl (2001). Duhovno-povesni poloaj dananjeg parlamentariz-
ma, prev. Danilo Basta, u Norma i odluka: Karl mit i njegovi kri-
tiari: 145203.
ot, Robin Mej (2005). Rod prosveenosti, prev. Adriana Zaharijevi, u
Moderno itanje Kanta: 290313.
Todorov, Cvetan (1994). Mi i drugi, prev. Branko Jeli et al., XX vek,
Beograd.
150
Universal Declaration of Human Rights (1948). Stranica Ujedinjenih nacija
poseena 20. 6. 2005. http://www.un.org/Overview/rights.html
Veler, Hans-Ulrih (2002). Nacionalizam: istorija forme posledice, prev.
Tomislav Beki, Svetovi, Novi Sad.
Zaharijevi, Adriana. Hobsova politika filozofija u III program,
127128, IIIIV, 2005 (u tampi).
Adriana Zaharijevi
FROM THE RIGHTS OF MAN TO THE HUMAN RIGHTS

Man Nation Humanity
Summary
The insistance on the fact that human rights and the rights of man (codified in
The Universal Declaration of Human Rights and Declaration of the Rights of Man
and of the Citizen, respectively) are not one and the same, which could be deduced
from the notion of man common to both terms, is the key thesis of this text. By devel-
oping this motive, I try to determine the following: that the notion of man, by defini-
tion inclusive and abstractly non-discriminative term, is in fact established on tacit
exclusions in the time of its inception (Enlightenment revolutinary era), and it was
only upon these exclusions that the term man could have signified the free and
equal. Although the parallel or simultaneous evolution and implementation of the
rights of man and national rights might seem contradictory, I seek to demonstrate that
this paradox is only ostensible, arguing that the notion of man is itself limited and
exclusionary, and is therefore compatible with the exclusivity which is the conditio
sine qua non of nation. The consequences of nationalism World Wars, primarily
proved that the conception of liberty and equality, based on the conception of frater-
nity of men (white European males), and of partial democracy pretending to be uni-
versal, cannot be maintained any further. Codification of universal human rights
represents a reaction to this internal discrepancy inasmuch as it is a reaction to the de-
structiveness of all kinds of nationalisms. The notion of life, developed in this text,
coresponds to the fundamental requirement for the right to life (as the first and the
most basic of all human rights), which no longer belongs to man, but to everyone.
Key words: man, mankind, nation, rights, life.
151

Adriana Zaharijevic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Adriana Zaharijevic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Adriana Zaharijevi UDK: 321.01:341.231.

OD PRAVA OVEKA KA LJUDSKIM PRAVIMA:

Apstrakt: Insistiranje na tome da ljudska prava i prava oveka (kodifikova-

(Veliki diskursi o prijateljstvu: mi im nismo dali prednost zato

Kada danas promiljamo politiko, na koji pojam politikog

dobro zajednice itd.), i da li se o takvim svrhama uopte moe govo-

tikog na neki nain utie na sam pojam i praksu politike, i kako?

nija oblika totalne politizacije stvarnosti temeljno su izmenili svet u

Brojni oblici zajednica, bilo da u njih stupamo svojevoljno ili

smo odgovorni za umanjivanje patnji nekoga koga uopte ne pozna-

Razmotrimo za poetak ukratko kako je filozofija glavnog

onaj ovek, da on nema odreenog pola, da ga ne krasi takva i takva

fiji. Epistemologija se javlja kao sredstvo za oienje, pojanjenje i demarkaciju

tiko pravo koje omoguuje uee u vlasti i definie puni graanski

ve i od iskljuivanja na osnovu rase. Drutveni ugovor nije zasno-

Po svretku svetskih ratova, osnovno ljudsko pravo postaje

moda jo vie idu u prilog ovoj tvrdnji. Ono to isticanjem ivota

to su dva temeljna pojma u ovom radu predstavlja loginu po-

Quest-ce quune nation?

reima, u toj igri subjektivacije i atribucije, ta emu prethodi o-

Umesto da se definie kao izvorna ili kao moderna kultur-

riji u regularnim okolnostima determinie politiki identitet osobe,

udvajanja igre prethoenja i proishoenja oveka i graanina

slobodu i jednakost u pravima, zbog ega im se ime oveka mora

A otac, koji nije brat, nije ovek.

tetu nekog vieg razuma, ustupa mesto kurai i odvanosti (mukim

neko planetarno mi...). Evropa, kao paradoksalno ostvarenje naci-

tveno imanentno poima kao ostvarenje politike slobode svih gra-

pronose civilizujue geslo svim drugima, unutra i izvan, kojima je

odreuje mera njihovog varvarstva), nema mogunosti pregovora o javnoj/privatnoj

me, upravo ene i svi ti drugi mukarci, robovi, ivotinje i neslobod-

utoliko ukoliko je belo, hriansko i francusko (potencijalno evrop-

Pojam brata je neophodan onome ko hoe

Da bi ovek bio roen, da bi uopte mogao postojati (kao slo-

slobodnih i jednakih u pravima. Dudit Batler (Judith Butler) to

izabravi novu francusku zastavu, trobojku, koja je trebalo da

veka strano eliptinim zaokretom na iskljuujui pojam graanina,

injenica crnosti, Franc Fanon (Frantz Fanon), akademski obrazovan tamnoputi

Demokratija koja dolazi

Interludijum: lekcije iz istorije

Francuska predstavlja drutvenu hijerarhiju... koja

samo jednakost jednakih i volja onih koji pripadaju jednakima (Ibid:

cuskoj civilizaciji, a podreene po tome to su uenici francuske prosveenosti i sled-

Da li je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (i itav

ski krug, Beograd.

avoki, Utopija, Beograd.

bergova galaksija, Beograd.

Smith, Anthony D. (1998). Nationalism and Modernism, Routledge, Lon-

FROM THE RIGHTS OF MAN TO THE HUMAN RIGHTS

You might also like