14.

Merenja na optikim komunikacionim sistemima

PMD. Odrivanje PMD-a takoe je veoma bitno u sluajevima kada se postojei optiki
kablovi ele koristiti za sisteme sa velikim bitskim brzinama jer pre 1994 proizvoai nisu
merili i deklarisali PMD. Tolerancije kanjenja za 10 Gbps mreu su tipino 10 ps, a za
40 Gbps, 2,5 ps, a ovo vreme je istog reda veliine kao i polarizaciona disperzija.
Postoji nekoliko mernih metoda za odreivanje modalne polarizacione disperzije:

1. Interferometrijski metod (vremenski domen)

2. Merenja impulsnog kanjenja (vremenski domen)

3. RF spektralni odziv (vremenski domen)

4. Metod faznog pomeranja (vremenski domen)

Ove metode su iste kao i kod merenja ostalih oblika disperzije. Nepovoljne su zbog male
rezolucije i ogranienog ospega.

5. Metod fiksnog analizatora (frekvencijski domen)

Ovo je prva metoda razvijena iskljuivo za merenje PMD-a. Zasniva se na analizi

transmisionog spektra merenog pomou analizatora smetenog na izlaz vlakna koje se testira.
Ako se upotrebi OTDR mogue je sva merenja obaviti sa jednog kraja kabla. Mane ove
metode su dug interval merenja, kompleksna merna oprema i potreba za polarizacionim
OTDR-om veoma velike prostorne rezolucije

6. Donsova matrina analiza sopstvenih vrednosti (Jones Matrix Eigenanalysis

JME) (frekvencijski domen)

JME koristi podeljivi laser za generisanje klizne talasne duine i polarizator. Omoguuje
merenja u femtosekundskom opsegu. Nedostataci su u zametnoj obradi podataka i osetljivosti
na mehanike uticaje (vibracije), zbog ega merenja od nekoliko desetina minuta mogu biti
nepouzdana i njihove rezultate treba obazrivo interpretirati.

7. Generalizovana Poenkareova sferna analiza (Generalized Poincar Sphere

Analysis GPSA) (frekvencijski domen)

GPSA se bazira na polarizacionoj interferometriji i daleko je robusnija od JME. TIA, ITU i

IEC priznaju GPSA kao ekvivalent JME metode. Mogue merenje na svim talasnim
duinama istovremeno, to skrauje vreme pojedinane PMD analize na svega nekoliko
sekundi. Od najveeg znaaja za merenje PMD-a su Donsonova matrina analiza (JME) i
Generalizovana Poinkareova analiza (GPSA), jer one jedine daju prihvatljive rezultate u
femtosekunskom opsegu. Pri tome je GPSA daleko pouzdanija i rezultati merenja imaju veu
ponovljivost.

14.8.6. Merenje nulte talasne duine optikog vlakna

Nulta talasna duina predstavlja onu talasnu duinu pri kojoj je hromatska disperzija jednaka
nuli, pa se moe meriti istovremeno kad i hromatska disperzija (slika 14.36).

14 - 37
14. Merenja na optikim komunikacionim sistemima

14.9. Merenje granine talasne duine monomodnog optikog vlakna

Granina talasna duina (cutoff) predstavlja minimalnu talasnu duinu svetlosti pri kojoj se
kroz monomodno optiko vlakno prostire samo jedan mod. Ukoliko je talasna duina
primenjene svetlosti ispod vrednosti granine talasne duine, onda se kroz optiko vlakno
moe prostirati vie modova, a ako je iznad nje, onda se prostire samo jedan mod.

Odreivanje granine talasne duine zasniva se na injenici da se slabljenje viih modova

naglo poveava sa smanjenjem prenika savijanja optikog vlakna, dok je promena slabljenja
aksijalnog moda (moda koji se prostire du ose vlakna) zanemarljiva. To bitno utie na
promenu vrednosti podunog slabljenja.

Odreivanje granine talasne duine prema CCITT preporuci G.652 zasniva se na merenju
spektralnog slabljenja svetlosnog zraka.

14.9.1. Merenje granine talasne duine metodom savijanja

Svetlosni zrak se iz izvora "bele" svetlosti proputa kroz podesivi monohromator kako bi se
postigla spektralna irina zraka do 10 nm (na polovini amplitude impulsa svetlosnog zraka).
Merenje se obavlja na komadu vlakna duine 2m sa krunim zavojkom poluprenika krivine
140 mm (mernom vlaknu), tako to se snaga na izlazu P1(l) snima u funkciji talasne duine u
dovoljno irokom opsegu oko oekivane granine talasne duine. U nastavku merenja dodaje
se jo jedan komad monomodnog optikog vlakna (test vlakno), koji obrazuje novu petlju
najveeg poluprenika 30 mm, i postavlja se iza prethodno ispitanog komada optikog vlakna.
Ova petlja postavlja se radi eliminisanja prostiranja viih modova. Zatim se meri izlaznasnaga
P2(l), na isti nain kao i P1(l).

Dodatno slabljenje usled uvoenja nove petlje, tj. odnos prethodno izmerenih izlaznih snaga,
dato je izrazom:

R(l) = 10 log [P1(l)/P2(l)] (14.26)

gde su P1(l) i P2(l) snage izmerene kada postoji samo prva petlja (pored osnovnog postoje i
neki nii modovi), odnosno obe petlje (postoji samo osnovni mod), respektivno.

Granina talasna duina prema definiciji CCITT je ona talasna duina pri kojoj odnos snaga
P1(l) / P2(l) iznosi 0,1 dB.

14.10. Merenje profila indeksa prelamanja

Pri odreivanju irine propusnog opsega multimodnog optikog vlakna bitnu ulogu igra profil
indeksa prelamanja. Promena njegove vrednosti moe se meriti i na samom vlaknu i na
pretformi (pripremljenom materijalu pre samog izvlaenja vlakna). Postoji vie metoda za
merenje profila indeksa prelamanja optikog vlakna:

interferometrijski metod poprenog preseka

interferometrijski metod uzdunog preseka
metod fokusiranja

14 - 38
14. Merenja na optikim komunikacionim sistemima

metod skeniranja bliskog polja

metod prelamanja zraka na bliem kraju vlakna
metod refleksije na daljem kraju vlakna
metod rasejanja

14.10.1. Interferometrijski metod poprenog preseka

Ova metoda zahteva isecanje tankog krunog uzorka vlakna ili pretforme koji mora biti
uglaan, ravan i veoma precizno izrezan. Svetlost koja se emituje normalno na povrinu
poprenog preseka i prolazi kroz ovaj uzorak se fazno pomera (rezultat debljine uzorka i
njegovog indeksa prelamanja) i na izlazu se uporeuje sa osnovnim incidentnim svetlosnim
zrakom. Rezultat toga je pojava interferentnih pruga, koje odgovaraju izgledu profila indeksa
prelamanja optikog vlakna ili materijala od koga se izvlai optiko vlakno.

Razlika u indeksima prelamanja jezgra i omotaa se izraunava na osnovu izraza:

n(r) - n2 = S(r)/(D d) (14.27)

gde je D - razmak izmeu paralelnih ivica interferentnih pruga, d - debljina uzorka, - talasna
duina merenog svetla, a S(r) - odstupanje centralne ivice, na rastojanju r, u odnosu na
osnovnu liniju (slika 14.37).

Centar jezgra
D
Centralna krivina
r (prolazi kroz centar)
S(r)
Osnovna linija

Omota

Slika 14.37. Izgled profila indeksa prelamanja dobijen interferometrijskim metodom poprenog
preseka

14.10.2. Interferometrijski metod uzdunog preseka

Ova metoda ne zahteva seenje vlakna i njegovu posebnu pripremu. Optiko vlakno se potopi
u tenost kako bi se izbeglo krivljenje zraka i postavi transverzalno ispod uporednog
mikroskopa. Svetlost osvetljava vlakno pod pravim uglom (u odnosu na osu vlakna) tako da
svaki svetlosni zrak prolazi kroz oblasti sa razliitim indeksom prelamanja. Sveukupna
putanja svetlosti se mora izraziti preko integrala, pa se za dobijanje raspodele indeksa
prelamanja mora reiti integralna jednaina (Abelova integralna jednaina, Furijeova
transformacija i Beselova funkcija).

14 - 39
14. Merenja na optikim komunikacionim sistemima

14.10.3. Metod fokusiranja

Ovaj metod se moe primeniti i na vlakna i na pretforme, a bazira se na injenici da se jezgro

optikog vlakna ponaa kao cilindrino soivo za svetlosne zrake koji nailaze transverzalno
(pod pravim uglom) u odnosu na vlakno, odnosno njegovu cilindrinu osu z (du koje se
inae prenosi svetlost). Vlakno se potapa u fluid odgovarajueg indeksa prelamanja (da bi se
spreilo prelamanje svetlosti na spoljnoj granici omotaa) i osvetljava na prethodno opisan
nain. Na ravnoj ploi (ravni posmatranja) dobija se gustina raspodele optike snage i na
osnovu toga se izraunava raspodela indeksa prelamanja. Reava se numerikim putem
integralna jednaina. Ovaj metod merenja daje veoma tane rezultate, ali je za njegovu
primenu potrebna kruna simetrija i otre promene indeksa prelamanja.

14.10.4. Metod bliskog polja

Kod ovog metoda se na ulaz optikog vlakna postavlja izvor koji pobuuje jezgro tako da ono
bude ravnomerno osvetljeno po preniku. Takva pobuda se ostvaruje Lambertijanovim
izvorom, kojim se obezbeuje da svi modovi u vlaknu budu jednako pobueni. Na dalji kraj
vlakna postavlja se mikroskop pomou koga se skenira raspodela energije na izlazu vlakna.
Indeks prelamanja n(r) na polupreniku jezgra odreuje se posredno merenjem optike snage
bliskog polja P(r) (polja na izlazu vlakna) na istom polupreniku r:

[n(r) - n2] / [n(0) - n2] = P(r) / P(0) (14.28)

gde je n2 - indeks prelamanja omotaa, a n(0) i P(0) su indeks prelamanja i optika snaga u
centru jezgra.

14.10.5. Metod prelamanja zraka na bliem kraju vlakna

Ova metoda moe se koristiti za bilo koju duinu vlakna. Nisu potrebne nikakve posebne
pripreme kraja vlakna, ni uslovi istoe, takoe je nepotrebno vriti korekcije zbog modova
koji "iscure" iz vlakna (cureih modova). Vlakno se potapa u tenost koja ima indeks
prelamanja jednak indeksu prelamanja omotaa. Laserski zrak sa znatno veim numerikim
otvorom nego prihvatni ugao vlakna usmerava se na optiko vlakno malog poprenog
preseka.

Svetlost koja pada na detektor i koja se meri je ona koja izlazi iz optikog vlakna na
njegovom bliem (ulaznom) kraju. Ova svetlost sastoji se od zraka koji padaju van prihvatnog
ugla vlakna (i prelamaju se iz jezgra u omota), i koji su "izali" iz omotaa vlakna. Za
odreivanje indeksa prelamanja koriste se samo svetlosni zraci koji su odbijeni, ali ne i oni
viih modova koji su izali iz omotaa. Spreavanje dejstva ovih cureih talasa se obavlja
zaklonom u obliku neprozirnog prstena. Indeks prelamanja jezgra n(r) na mestu gde
odgovarajui zrak ulazi u jezgro izraunava se iz odgovarajue trigonometrijske jednaine.

Mane ove metode su potreba za izjednaavanjem indeksa prelamanja tenosti i omotaa vlakna, zatim
kvalitetan, praktino idealan presek vlakna na bliem kraju i poznavanje minimalnog ugla prelamanja.

14 - 40
14. Merenja na optikim komunikacionim sistemima

14.11. Merenje geometrijskih karakterisitka optikih vlakana i kablova

Pri spajanju optikih vlakana neophodno je da ona imaju jednake (ili vrlo pribline)
geometrijske karakteristike, da bi gubici na spoju bili to manji.

14.11.1. Merenje prenika optikog vlakna

Za potrebe proizvoaa vri se merenje spoljnog prenika optikog vlakna nekontaktnim

optikim metodama, i to kao deo procesa proizvodnje. Za potrebe preraivaa i korisnika
optikih vlakana ovo merenje, odn. kontrola podataka proizvoaa se moe izvesti
mikrometrom.

14.11.2. Merenje prenika jezgra optikog vlakna

Kod ovog merenja javlja se problem jednoznanog definisanja jezgra multimodnog optikog
vlakna sa gradijentnim indeksom prelamanja. Postoje dva pristupa reenju ovog problema:

1. Smatrati da je jezgro ona oblast optikog vlakna za koju je vrednost indeksa

prelamanja vea od predviene vrednosti za omota
2. Smatrati da je jezgro optikog vlakna ona oblast gde je lociran odreen procenat (90 -
95 %) energije koja se prenosi kroz vlakno.

Ako se jezgro vlakna definie prema prvom pristupu onda se njegov prenik moe meriti
pomou svih metoda za merenje profila indeksa prelamanja. Definisanjem jezgra optikog
vlakna prema drugom pristupu merenje se bazira na raspodeli energije u vlaknu, i ono ima
nedostatak koji se ogleda u tome da ta raspodela energije, odnosno, samo merenje, zavisi od
duine vlakna, razliitog slabljenja modova i uslova ubacivanja svetlosnog zraka u vlakno.

Uopteno gledano, prema CCITT-u, merenje jezgra definisanog na prvi nain je

verodostojnije i adekvatnije.

14.11.4. Merenje eliptinosti i koncentrinost jezgra i omotaa

Koncentrinost, odnosno greka u koncentrinosti, moe se definisati kao razmak izmeu

centara jezgra i omotaa. Greke u koncentrinosti mogu se meriti tako to e se merenje
profila indeksa prelamanja jezgra proiriti i na omota. Merenje se vri na nekoliko prenika
(slika 14.38). Obino se nekoncentrinost javlja u vidu eliptinosti.

Ekscentritet jezgra optikog vlakna izraunava se prema izrazu

e = (dmax - dmin) 100 / d0 (%) (14.29)

gde su dmax i dmin maksimalna i minimalna vrednost prenika nekoncentrinog jezgra, a d0 -

nominalna vrednost prenika jezgra optikog vlakna.

14 - 41
14. Merenja na optikim komunikacionim sistemima

dmax dmin

d0 Dmin
D0
Dmax
x

Slika 14.38. Prikaz nekoncentrinosti jezgra i omotaa optikog vlakna

Ekscentritet omotaa izraunava se prema formuli

E = (Dmax - Dmin) 100 / D0 (%) (14.30)

gde su Dmax i Dmin maksimalna i minimalna vrednost prenika nekoncentrinog omotaa, a

D0 - nominalna vrednost prenika omotaa optikog vlakna.

Koncentrinost jezgra i omotaa optikog vlakna izraunava se pomou obrasca

C = x 100 / d (%) (14.31)

gde je d = (dmax + dmin) / 2, a x je razmak izmeu centara jezgra i omotaa.

Veoma jednostavan metod verifikovanja geometrijskih karakteristika optikog vlakna je

poreenje kontura jezgra i omotaa sa etalonom koji ima etiri krunice, po dve granine
vrednosti prenika jezgra i omotaa. Uporeivanje se vri metodama objektivnog ocenjivanja
koje omoguuju analizu slike (npr. videoanalizator). Tehnike bazirane na vizuelnom
ispitivanju (direktnom posmatranju) ne mogu se smatrati vaeim (iako se u praksi koriste),
zato to dozvoljavaju pojavu subjektivne greke pri merenju geometrijskih i optikih osobina.

14.11.5. Merenje geometrijskih karakteristika optikih kablova

Pod ovim se podrazumeva ispitivanje svih ostalih komponenata kabla, osim optikog vlakna.
To su geometrijske karakteristike (spoljni i unutranji prenik i debljina zida) cevice
sekundarne zatite i plateva postavljenih preko jezgra optikog kabla. Takoe se mere spoljni
prenici centralnog rasteretnog elementa, optikog kablovskog jezgra. Ova merenja se vre
kao i kod drugih kablova, sa metalnim provodnicima, u kablovskoj industriji.

Bitnu karakteristiku optikog kabla predstavlja viak duine vlakna u cevici. On mora biti
toliki da pri termikoj dilataciji sekundarne zatite ne doe do zatezanja optikog vlakna i
eventualnih promena njegovih prenosnih karateristika. Sa druge strane ne sme ga biti previe
da pri skraivanju cevice na niskim temperaturama ne doe do prevelikih mikrosavijanja
optikog vlakna i promene njegovih prenosnih osobina. Razlike duine vlakna i duine
cevice su oko 0,5%, dok razlika duine vlakna i duine kabla nije vea od 1%.

14 - 42
14. Merenja na optikim komunikacionim sistemima

14.12. Merenje mehanikih karakterisitka i otpornosti na uticaj okoline

14.12.1. Merenje mehanikih karakteristika

Pri mehanikim ispitivanjima optikog kabla testiraju se zatitne komponente - cevica

sekundarne zatite, centralni rasteretni element, platevi i armatura. Tokom eksperimenta
optiki kabel izlae se razliitim mehanikim naprezanjima, i prati se promena slabljenja
optikog vlakna, odn. da li je dolo do poveanja slabljenja, odn. prekida nekog od vlakana ili
vizuelno uoljivog oteenja spoljnog plata optikog kabla.

14.12.2. Otpornost na uticaj okoline

U zavisnosti od mesta primene optikog kabla, on moe biti izloen razliitim uticajima iz
spoljanje sredine - mehanikim, hemijskim, klimatskim, energetskim, nuklearnim i drugim.
Ispitivanje na dejstvo klimatskih uslova obuhvata izloenost razliitim temperaturnim
dejstvima, kao i dejstvima poveane vlanosti, pri emu ne sme doi do poveanja slabljenja
vie nego to je to propisano.

Delovanje energetskog polja i nuklearnog zraenja ogleda se u dejstvu na neistoe i aditive

(dopante) koji se nalaze u staklu optikog vlakna, ime se poveava slabljenje. Materijali koji
se uobiajeno koriste u kablovskoj inustriji kao zatita optikog vlakna u kablu, u ovom
sluaju imaju malu ulogu, pa je potrebno ugraditi PCS optika vlakna sa jezgrom velike
istoe, ili koristiti specijalne materijale za zatitu.

Propisi koji definiu vrednosti izmerenih karakteristika, kao i izgled mernog sistema i
pomone aparature za merenje tih karakteristika dati su u meunardnim okvirima kroz IEC
publikacije, a u okviru Jugoslavije u Glasniku ZJPTT.

Zahvalnost
Autor se zahvaljuje kolegama Milanu Popoviu, Miroslavu Despotoviu i Milanu Mraoviu
koji su uestvovali u pripremi i recenziji ovog materijala za potrebe "Kursa iz optikih
komunikacionih sistema" - Centra za napredne komunikacione tehnologije, kao i na dozovoli
da iskoristi deo metrijala pripremanih za kurs, kako bi se obogatio sadraj predmeta "Merni
sistemi u telekomunikacijama".

Autor se posebno zahvaljuje kolegi Milanu Popoviu iz firme "Optronics" Novi Sad na
prenetom znanju i brojinim korisnim savetima iz dugogodinje prakse u oblasti optikih
telekomunikacija.

Reference
[1] A. Marini, "Optike telekomunikacije", Univerzitet u Beogradu, 1996.
[2] J. Refi, "Fiber optic Cable A Light Guide", abcTeleTraining, Inc.,1991.
[3] G. Lukatela, D. Draji, G. Petrovi, R. Petrovi, "Digitalne telekomunikacije",
Graevinska knjiga, Beograd, 1984.
[4] S. Miller, I.Kaminow, "Optical Fiber Communications II", Academic Press, New York,
1988.

14 - 43
14. Merenja na optikim komunikacionim sistemima

[5] "Numerical aperture Mesasurement of graded-index optical Fibers", Fiber Optic Test
Procedure (FOTP) 177, Electronic Industries Association, Washington, DC.
[6] H.Wood, "Handbook of Fiber Optics:Theory and Applications", Garland Press, 1979.
[7] L.Jeunhomme, "Single-Mode Fiber Optics", Marcel Dekker, Inc., New York, 1983.
[8] DFranyen, G.Day, "Measurement of Optical Fiber Bandwith in the Time Domain",
National Bureau of Standards, Technical Note 1019, February 1980.
[9] Dr. K. Schneider "The Fiber Optic Data Communications Link For the Premisses
Environment", www.telebyteusa.com/foprimer/foch2.htm
[10] www.corning.com/opticalfiber/
[11] www.fiberopticsonline.com
[12] www.howstuffworks.com/fiber-optic.htm
[13] www.photonics.com
[14] PTT Vesnik 16/86 Tehniki uslovi za konektore za zavrne kablove sa
multimodnim optikim vlaknom 50/125/250 mikrona
[15] PTT Vesnik 23/86 Tehniki uslovi za osnovnu regeneratorsku deonicu
telekomunikacionog kabla sa optikim vlaknima
[16] PTT Vesnik 25/87 Tehniki uslovi za samonosive optike kablove sa noseim
uetom
[17] PTT Vesnik 12/88 Tehniki uslovi za telekomunikacione kablove sa optikim
vlaknima bez metalnih elemenata
[18] PTT Vesnik 13/88 Tehniki uslovi za telekomunikacione kablove sa multimodnim
optikim vlaknima sa gradijentnim indeksom
[19] PTT Vesnik 13/88 i 16/92 Tehniki uslovi za telekomunikacione kablove sa
monomodnim optikim vlaknima
[20] PTT Vesnik 4/89 Tehniki uslovi za zavrne telekomunikacione kablove sa jednim
opikim vlaknom
[21] PTT Vesnik 4/89 Tehniki uslovi za spojnice za nastavljanje telekomunikacionih
kablova sa optikim vlaknima
[22] PTT Vesnik 32/92 Tehniki uslovi za telekomunikacione kablove sa optikim
vlaknima za polaganje po stubovima EE linija
[23] PTT Vesnik 21/87 Uputstvo o merenju optikih karakteristika i karakteristika
prenosa optikih vlakana
[24] PTT Vesnik 23/87 i 6/91 Uputstvo o planiranju optikih kablovskih deonica i
sistema prenosa
[25] PTT Vesnik 4/89 i 32/92 Uputstvo o polaganju i montai optikih kablova
[26] PTT Vesnik 27/90 Uputstvo o obimu ispitivanja pri preuzimanju
telekomunikacionih kablova sa optikim vlaknima
[27] PTT Vesnik 12/91 Uputstvo o merenju na telekomunikacionim linijama sa optikim
kablovima
[28] PTT Vesnik 24/97 Uputstvo o tehnikoj evidenciji meumesnih i spojnih
telekomunikacionih linija sa optikim kablovima
[29] PTT Vesnik 1/98 Uputstvo o organizaciji i zadacima slube odravanja meumesne
i mesne mree sa optikim kablovima
[30] www.maxim-ic.com/appnotes10.cfm

14 - 44