ISTRAIVANJE

KULTURNE
POTREBE
MLADIH
U BOKI
KOTORSKOJ

Mart 2010.
Istraivanje Kulturne potrebe mladih u Boki Kotorskoj
Izdava: Expeditio, Kotor
Koordinatorka projekta: Tatjana Raji
Autori istraivanja: Marijana Ivanova i Tomislav egura (NVO Kompas, Kotor)
Lektura i korektura: Vesna Lekovi
Priprema za tampu: Expeditio
Kotor, Mart 2010

Zahvaljujemo se svima koji su doprinijeli realizaciji ovog istraivanja. Zbog principa anonimnosti, nabrajamo samo
institucije iji si predstavnici/e uestvovali u projektu:

- J.U. Kulturni Centar Nikola urkovi Kotor

- Gradska galerija Kotor
- Gradska Biblioteka Kotor
- Optina Herceg Novi, Sekretarijat za drutvene djelatnosti i optu upravu
- Optina Kotor- Sekretarijat za kulturu i drutvene djelatnosti
- J.U.K. Herceg Fest
- Optina Kotor-Kancelarija za prevenciju narkomanije, bolesti zavisnosti i rizinih ponaanja Kotor
- Kancelarija za mlade- Ministarstvo kulture sporta i medija
- Zavod za kolovanje i rehabilitaciju lica sa poremeajima sluha i govora, Kotor
- Radio Kotor
- Radio Tivat
- Bokeljska Mornarica
- Muzej Grada Perasta
- Gimazija Kotor
- Srednja Pomorska kola Kotor
- Fakultet za Pomorstvo Kotor - biblioteka fakulteta

Ovaj dokument je proizveden uz finansijsku pomo Evropske unije. Za sadraj dokumenta je iskljuivo odgovorna
nevladina organizacija EXPEDITIO i dokument ne mora nuno odraavati stavove Evropske unije.

Projekat Kulturne potrebe mladih u Boki Kotorskoj finansiralo je

Ministarstvo kulture, sporta i medija Crne Gore kroz program sufinansiranja
projekata za mlade u 2009. godini.

Projekat je sufinansiran od strane ERDF (Evropski fond za regionalni

razvoj) i IPA (Instrument pretpristupne pomoi), a u Crnoj Gori projektom
upravlja Delegacija Evropske unije.
 EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org

UVOD 2.4.3. Da li mladi smatraju da mladi treba, i mogu,

1.1. Kontekst 5 da budu aktivni tvorci kulturnih deavanja, ili
1.2. Namjena istraivanja 5 je dovoljno da budu samo u publici? 18
1.3. Ciljevi istraivanja 6 2.4.4. N
 a koji nain bi se mladi mogli uljuiti, kao
1.4. Metodologija 7 aktivni tvorci, u kulturna deavanja u svojoj
1.5. Oekivani rezultati 8 sredini? 18
1.6. Etiki principi 8 2.5. Kultura kao nain zarade
2.5.1. D
 a li se od rada u oblasti kulture moe 20
ANALIZA PODATAKA zaraditi?. 21
2.1. Demografski podaci 9 2.5.2. K
 akve ekonomske dimenzije moe imati
2.2. Kako mladi ljudi tumae kulturu? 9 kultura? 21
2.2.1. ta je za mlade kultura? 9 2.5.3. D
 a li bi mladi ljudi radili volonterski u oblasti
2.2.2. Da li mladi smatraju da je kultura mladih 10 kulture (sa plaenim dnevnim trokovima)? 22
poseban segment u optim kulturnim 2.5.4. P
 ostoje li informacije o tome kako mladi
deavanjima?. zarauju od kulture u zemljama Evropske 22
2.2.3. Da li mladi smatraju da je kultura elitistika 11 unije ili regionu?
ili sutinska potreba? 2.5.5. D
 a li mladi uestvuju u nekim kulturnim
2.2.4. Da li, i koliko, mladi prate kulturna 12 manifestacijama?. 22
dogaanja?. 2.5.6. M
 ogu li se povezati neki element nasljea sa
2.2.5. Da li su, i koliko, kultura i kulturna deavanja 12 kulturom mladih i na koji nain? 22
dio slobodnog vremena mladih? 2.6. Da li je kultura dostupna svakome?
2.2.6. Da li se kultura tretira na adekvatan nain u 12 2.6.1. D
 a li svi mladi imaju podjednake mogunosti 23
okviru obrazovanja mladih? Da li je kultura da se ukljue u kulturne tokove? 23
dio edukacije mladih, koliko je i kako (i kako 2.6.2. Zato ne, ili zato da?
treba biti) zastupljena? 2.6.3. N
 ailaze li neki mladi (npr. mladi sa oteenim 24
2.3. Da li se mladima dopada ono to se sada 13 sluhom ili vidom, ili oni koji se kreu u 24
deava na polju kulture u Boki Kotorskoj? kolicima) na barijere pri zadovoljavanju
2.3.1. ta im se dopada? A ta ne? 14 svojih kulturnih potreba?
2.3.2. ta bi mladi promijenili u oblasti kulture? 14
2.3.3. Kakve bi kulturne dogaaje mladi voljeli u 16 ZAKLJUCI I PREPORUKE
svojoj sredini? 33.1. iroko tumaenje kulture
2.3.4. Da li je lokalna kulturna sredina izolovana ili 16 3.2. Na polju kulture u Boki Kotorskoj potrebne su 27
usklaena sa deavanjima na nacionalnom i promjene 28
irem nivou? 3.3. P
 otrebno je mnogo vee ukljuivanje mladih u
2.3.5. Kakvi kulturni dogaaji se deavaju u 16 kulturne dogaaje 29
manjim mjestima i ruralnim sredinama? 3.4. K
 ulturu treba promovisati kao mogunost
2.3.6. Da li mladi smatraju da kulturu u Boki treba 17 zarade i zapoljavanja 30
strateki planirati? 3.5. Kulturu treba uiniti dostupnom svima
2.3.7. Da li se kultura sada razvija strateki ili 17 31
stihijski? Da li postoji osmiljen pristup ANEKS 1. Vodi za intervjue
organizaciji kulturnih deavanja? ANEKS 2. Vodi za fokus grupe 34
2.4. Da li mladi ljudi osjeaju da su ukljueni u 17 ANEKS 3. Obrazac ankete na Facebooku 36
kulturne dogaaje u svojoj sredini? ANEKS 4. Flajer s anketom za kole 38
2.4.1. Ako da, na koji nain? 17 ANEKS 5. Preporuke mladih za organizovanje 40
2.4.2. Ako ne, zbog ega misle da je to tako? 18 kulturnih dogaaja u Boki 41
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ

strana 
 EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org

Kulturne potrebe mladih u Boki

1.1. Kontekst

Istraivanje Kulturne potrebe mladih u Boki

Kotorskoj realizovala je Nevladina organizacija
Expeditio Centar za odrivi prostorni razvoj
iz Kotora. Projekat je zapoeo u septembru 2009.
godine i trajao je sedam mjeseci. Finansiralo ga je
Ministarstvo kulture, sporta i medija Crne Gore
kroz program sufinansiranja projekata za mlade u
2009. godini.

Ovo istraivanje je zamiljeno kao dio ireg

projekta pod nazivom Sostenuto koji Expeditio
realizuje u saradnji s partnerima iz Francuske,
Italije, Slovenije i panije, u okviru MED programa
EU. Tema projekta je razmiljanje o kulturi kao
o faktoru ekonomske i socijalne inovacije. Jedna
od predvienih aktivnosti u Crnoj Gori je izrada
Platforme za kulturnu strategiju Boke Kotorske.
Kako su mladi vaan segment drutva, smatrali
smo da je korisno istraiti njihove kulturne potrebe
i time doprinijeti buduem stratekom planiranju
kulture u Boki.

1.2. Namjena istraivanja

U Nacionalnom planu akcije za mlade iz 2006.

(NPAM) kultura mladih je identifikovana
kao posebna oblast, razliita od kulture ire
zajednice. Zakljueno je da su u kulturno-
umjetnikim sadrajima, koji se nude u Crnoj Gori,
UVOD

nedovoljno zastupljeni oni za mlau populaciju i da

su mladi nedovoljno ukljueni u kulturne sadraje
i stvaranje kulture. Nedovoljna informisanost i
obrazovanje u oblasti kulture, takoe su prepoznati
kao problemi. Ne postoje ni posebne institucije
koje bi se bavile specifinom kulturom mladih, ni
finansijski fondovi za podrku, kako na lokalnom
tako i na dravnom nivou.
strana 
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ
S druge strane, kako se navodi u NPAM-u,
mladi neorganizovano koriste slobodno vreme.
Volonterska aktivnost nije dovoljno razvijena.
Sa druge strane, kako se navodi u NPAM-u, mladi
raspolau slobodnim vremenom koje koriste na
neorganizovan nain. Volonterska aktivnost meu
mladima je nedovoljno razvijena.
U Akcionom planu za mlade (APM) za 2009.
godinu odreeni su, na osnovu NPAM-a, ciljevi
koji se u oblasti kulture odnose na unapreenje
odnosa mladih prema kulturnom i prirodnom
nasljeu i identitetu, kao i na upotrebu urbanog
prostora za kulturne sadraje.
U Lokalnom planu akcije za mlade (LPAM),
koji je Optina Kotor usvojila u februaru 2010,
navodi se, izmeu ostalog, da je potrebno
informisati mlade, vie ih ukljuivati u kreiranje
informativnih sadraja, ukljuivati mlade s
invaliditetom u ivot zajednice, i obezbjediti i
opremiti prostor za kulturne aktivnosti mladih.
Iz ovih dokumenata moe se zakljuiti da je kultura
mladih nedovoljno istraena ne prepoznaju
se njene specifinosti. Ne prepoznaju se potrebe
mladih, problemi s kojima se oni suoavaju
u pristupu kulturnim sadrajima, ni njihova
spremnost da uestvuju u kreiranju sadraja.
Da bi se ovo stanje promijenilo, a u kontekstu
stvaranja uslova za realizaciju ciljeva i preporuka
NPAM-a, APM-a i LPAM-a, potrebna su
istraivanja i informativne kampanje koje e
detaljnije identifikovati potrebe mladih i animirati
ih da se aktivnije ukljue u koncipiranje strategije
razvoja kulture.
strana 
Istraivanje koje je sprovela NVO Expeditio,
moe posluiti kao osnova za prepoznavanje
potreba mladih prilikom izrade budue kulturne
strategije u Boki Kotorskoj. Ovo istraivanje
moe posluiti kao pilot-projekat i moe se dalje
primjenjivati i modifikovati za potrebe ostalih
optina u Crnoj Gori.
Projekat Kulturne potrebe mladih u Boki
Kotorskoj osmiljen je u skladu s preporukama
i zakljucima NPAM-a (iz 2006. godine) koji je
usvojila Vlada Crne Gore. Expeditio smatra da
e rezultati istraivanja doprinijeti ostvarivanju
cilja iz APM-a za 2009. godinu, i da su vezani za
realizovanje kampanje za razumijevanje i upotrebu
urbanog prostora.
Podaci istraivanja obraeni su i predstavljeni u
ovom izvjetaju. Izvjetaj e biti javno prezentovan,
postavljen na veb stranu www.expeditio.org i
ponuen razliitim zainteresovanim stranama.
Na kraju projekta Expeditio e poslati izvjetaj
o rezultatima istraivanja Ministarstvu kulture,
sporta i medija i lokalnim samoupravama na
teritoriji Boke Kotorske.
1.3. Ciljevi istraivanja
Cilj istraivanja bio je utvrivanje potreba vezanih
za kulturu mladih s teritorije optina Kotor, Tivat i
Herceg Novi.
Definisani su i sljedei specifini ciljevi:
Utvrditi kako mladi razumiju kulturu;
Utvrditi koje su kulturne potrebe mladih i na
koji nain se one mogu zadovoljiti;
Utvrditi da li razliite grupe mladih imaju
podjednak pristup kulturnim sadrajima i kako
se to stanje moe unaprijediti;
 EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org

Identifikovati barijere na koje mladi nailaze pri Smatramo da je prednost kvalitativnog

zadovoljavanju svojih kulturnih potreba i kako istraivanja (preko intevjua i fokus grupa)
se one mogu ukloniti; u odnosu na kvantitativno (preko ankete)
Omoguiti mladim ljudima da daju konkretan u tome to ono moe pruiti detaljnije i
doprinos u stvaranju Platforme za kulturnu sveobuhvatnije informacije, to se od ispitanika
strategiju Boke Kotorske. i ispitanica mogu dobiti detaljniji odgovori,
to prua bolje razumijevanje problema i
1.4. Metodologija veu analitinost, kreativnost i mogunost
razmiljanja o odgovorima. Samim tim, dobijaju
Projekat je obuhvatio kvalitativno istraivanje. Pri se kvantitativno i kvalitativno bogatiji podaci,
tome je upotrijebljen induktivni pristup preko dvije sugestije, razmiljanja, stavovi i predlozi mladih
istraivake tehnike: pojedinanih intervjua (lice u koji se odnose na zadovoljavanje njihovih
lice) i fokus grupe. potreba i rjeavanje problema vezanih za kulturu
na teritoriji Boke Kotorske.
Takoe, da bismo se to vie pribliili mladima,
sproveli smo i dvije blic-ankete. Podijelili smo Istraivaki primjerak obuhvata dvije ciljne grupe.
uenicima i uenicama Gimnazije u Kotoru Prvu grupu ine mladi iz Boke Kotorske s
prazne flajere, zamolivi ih da upiu, nacrtaju teritorije optina Kotor, Tivat i Herceg Novi.
ili na drugi nain odgovore na pitanje: Kakvo Grupa je podijeljena u nekoliko podgrupa koje su
kulturno deavanje e privui tvoju panju? tretirane na poseban nain u okviru sprovedenog
Druga anketa sprovedena je preko Facebooka, istraivanja:
jedne od najpopularnijih mrea meu mladima .
mladi iz urbanih sredina gradske optine
Kotor, Tivat i Herceg Novi;
mladi iz ruralnih sredina zalee optina
Kotor, Tivat i Herceg Novi;
mladi s oteenim sluhom/vidom, mladi koji
OVO JE TVOJ PROSTOR ! Pronai nas na facebook-u:
Mladi o kulturi mladih u Boki
se kreu u kolicima;
Kakvo KULTURNO DEAVANJE e privui tvoju panju?
Napii, nacrtaj, opii...
mladi u institucijama smjeteni u Djejem
Tvoje miljenje je vano!
domu Mladost u Bijeloj;
u
e.
mladi koji su kulturno aktivni (angaovani u
au
toje
kulturnim drutvima ili asocijacijama npr.
rom
o na Kancelarija za prevenciju narkomanije, Forum
ako
om MNE, folklorna drutva, klape, pozorine
ka
grupe, itd).

Druga ciljna grupa obuhvata institucije:

Koliko ima godina ?

lokalne samouprave na teritoriji Boke
AM-u Hvala ti to si nam pomogao/la svojim odgovorom ! www.expeditio.org
Kotorske;
institucije i organizacije koje se bave mladima
Liflet namijenjen mladima za njihove komentare
strana 
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ
(kole, nevladine organizacije, udruenja,
klubove...);
institucije koje se bave kulturom;
medije.
Svi iz navedenih ciljnih grupa intervjuisani
su pojedinano (20 mladih i predstavnici i
predstavnice razliitih zainteresovanih strana
u oblasti kulture mladih), i uestvovali su u
diskusijama u ukupno 5 fokus grupa, s po 510
uesnika/ca (predstavnika/ca institucija koje se
bave kulturom i/ili rade s mladima).
1.5. Oekivani rezultati
Expeditio oekuje da e se projektom:
utvrditi kulturne potrebe mladih s teritorije
Boke Kotorske;
sagledati kako razliite grupe mladih razumiju
urbanu kulturu;
utvrditi da li razliite grupe mladih imaju
podjednak pristup kulturi;
razumjeti na kakve barijere mladi nailaze pri
zadovoljavanju svojih kulturnih potreba i
kako se one mogu ukloniti;
stvoriti osnove za zadovoljavanje potreba
mladih iz Boke Kotorske, vezanih za urbanu
kulturu;
omoguiti mladima da daju konkretan
doprinos u stvaranju Platforme za kulturnu
strategiju Boke Kotorske.
strana 
1.6. Etiki principi
Postupak intervjuisanja i upotrebe podataka u
skladu je s Etikim kodeksom koji su izradili
istraivai Saunders, Lewis and Thornhill
(2003, str. 134). Svi intervjui sprovedeni su na
anonimnoj osnovi, to znai da ime intervjuisanih
nije registrovano u obradi podataka i izvjetaju
istraivanja. Stavovi intervjuisanih su analizirani i
uporeeni bez navoenja imena. U obradi podataka
i u izvjetaju navedena je samo lista ciljnih grupa
i institucija/organizacija iji su predstavnici i
predstavnice bili intervjuisani ili su uestvovali u
fokus grupama. Nita od onoga to su intervjuisani
i intervjuisane izjavili nee biti izneseno u drugom
dokumentu ili tekstu, niti e biti iskorieno ili
zloupotrebljeno na bilo koji nain.
Zbog etikih dilema povezanih s pojmom
hendikepiran a jo vie s pojmom invalid, ove
rijei se ne upotrebljavaju u ovom dokumentu da
bi oznaile lica koja imaju potekoa ili oteenja
sluha, govora i vida, kao i lica koja se kreu u
kolicima. Umjesto toga, koristi se uglavnom
deskriptivno objanjenje (kao u prethodnoj
reenici) ili, ponekad, sloenica lica s posebnim
potrebama.
Prilikom citiranja podataka iz ovog istraivanja,
autori i autorke mole one, koji to budu inili, da
navedu izvor podataka.
 EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org

2.1. Demografski podaci

Sprovedeno je kvalitativno istraivanje preko

pojedinanih intervjua i diskusija u fokus grupama.
Uraeno je 20 pojedinanih, polustrukturiranih
i produbljenih intervjua lice u lice i odrano je 5
diskusija u fokus grupama s ukupno 20 uesnika/
ca. Sumirano, u istraivanje je ukljueno ukupno
40 uesnika/ca, uzrasta od 14 do 60 godina, 26
enskog i 14 mukog pola. Od njih, 9 su uenici/
ce, 4 studenti/kinje, a 24 lica s visokom kolskom
spremom; 23 lica su s teritorije optine Kotor, 7
s teritorije optine Tivat, a 10 s teritorije optine
ANALIZA PODATAKA

Herceg Novi.

Dobili smo 6 anketa i jedan komentar preko

Facebooka od mladih uzrasta 2028 godina; 3 od
njih su mukog, a 4 enskog pola; 5 su studenti, a 2
s visokom kolskom spremom; 4 je iz Kotora, 1 iz
Dobrote, a 2 iz Herceg Novog.

Prikupljeno je 86 flajera od uenika/ca Gimnazije

i Zavoda za kolovanje i rehabilitaciju lica s
poremeajima sluha i govora u Kotoru. Odgovarali
su mladi uzrasta 1518 godina.

2.2. Kako mladi ljudi tumae

kulturu?

2.2.1. ta je za mlade kultura?

Kultura je vaspitanje i sloboda.

Pod pojmom kulture mladi podrazumijevaju

razliite sadraje ima optih, generikih
tumaenja: Kultura je vaspitanje i sloboda,
Kultura je odreeni skup deavanja koja su na
nekom kreativnom, zabavnom, edukativnom
nivou,Kultura je neto bez ega jedno drutvo
ne smije da postoji, ili sasvim specifinih kao:

strana 
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ

Odlazak u pozorite, na izlobe ili koncerte, predstavlja za mlade: Kultura se mijenja

Nekom je to pjevanje, nekom itanje, zavisi od kroz vrijeme, ali kod nas ne postoje kulturne
vaspitanja to je nekom nekulturno, drugom je vrijednosti i to sve djeluje na odrastanje,
kulturno..., Kultura predstavlja slikanje, glumu... Kultura je bitna, kao kultura ponaanja, a i
Za dio intervjuisanih, kultura se ne odvaja kao kultura naroda, ali mladi na to ne obraaju
od obrazovanja (Uenje stranih jezika i panju..., ili, Mladi ne potuju kulturu; u
upoznavanje drugih kultura, Kultura je za mene Herceg Novom postoji park u kome smo odrasli i
irok pojam, obuhvata umjetnost i optu kulturu, koji je sad potpuno uniten, a jedino na ta mladi
ono emu nas ue, Kultura je i obrazovanje, misle je kako e izai u grad i napiti se.
vrlo je bitno da bude zastupljeno i da je jednako
za sve ljude). Dok je za dio intervjuisanih 2.2.2. Da li je kultura mladih
kultura povezana s kreativnou, obrazovanjem poseban segment kulture?
i predstavlja izraz ovjekovog linog i
profesionalnog razvoja, za druge je kultura
Jedan od odgovora na ovo pitanje na neki nain
dio svakodnevnog ivota, oblaenja, ponaanja
definie postojee stanje kulture mladih: Kod
na ulici, govora i neto sasvim obino: briga
nas je kultura mladih svedena na kafansko-
o ivotnoj sredini, o istoi svoga grada/sela,
muziki nivo, na und, na turbo-folk, na
sluanje muzike s prijateljima...
diskoteke. Mladi su na stranputici, treba im
pomoi. Mladi i nemaju kome da se obrate, oni
Kad se govori o kulturi, misli se na kulturna
ak i ne znaju kako da artikuliu svoje potrebe,
deavanja. Ali, kultura je nain ivljenja, smatra
ak i ne razmiljaju o tome.
jedan od intervjuisanih. Za druge, taj pojam
podrazumijeva toleranciju, nain na koji se
Intervjuisani/e veinom smatraju da je kultura
ophodimo prema drugima, brigu prema prirodi,
mladih poseban segment u kulturnim deavanjima,
prema ivotnoj sredini; kultura je voljeti svoju
ali da se u Boki tako ne tretira: Kultura koja se
domovinu, poznavati njene prirodne i kulturne
nudi, prilagoena je starijim, ozbiljnijim osobama,
osobenosti i promovisati ih u drugim dravama.
Kultura mladih treba da predstavlja poseban
segment, ali kod nas nije tako, sve je stavljeno u isti
Dio intervjuisanih kulturu posmatra kao dio
ko, Mladi u Kotoru kulturu smatraju za nato
svakodnevnog ivota: Kultura predstavlja
namijenjeno starijima, to je vano, ali to oni nisu
mnogo toga. Meni jedan dan predstavlja kulturu,
duni da prate, to nije cool ni potrebno njihovom
sve male stvari koje se i ne posmatraju kao takve,
uzrastu.
Kultura predstavlja mnogo toga, od naina na
koji neko govori, razmilja, kako se ponaa, To
Kultura koja se nudi, prilagoena je starijim,
je dio svakodnevnog ivota.
ozbiljnijim osobama.

Jedan dio intervjuisanih povezuje kulturu s

Dio intervjuisanih istie da je taj posebni segment
kreativnou i stvaralatvom to odreuje
u kulturi veoma vaan za formiranje mlade linosti.
posebnost svakog pojedinca/ke.
Jedan od intervjuisanih odgovara: Kultura mladih
Intervjuisani/e su izraavali i kritika, pa
je poseban segment i to je osnova na kojoj se
i pesimistika miljenja o tome ta kultura
ljudi razvijaju, stvaraju stav i prema sebi i prema
strana 10

drugima. Kultura moe da utie na formiranje
mlade linosti to je jedan od glavnih medija za
formiranje mladih linosti.
Kultura mladih se razlikuje to nisu samo
kulturna deavanja, to je i njihov ivotni stil,
oblaenje i sve po emu su nove generacije
razliite od prethodnih.
S druge strane, intervjuisani/e iznose i razloge
zbog kojih kultura mladih jeste, i treba da bude,
poseban segment u optim kulturnim tokovima:
Kultura mladih je reakcija mladih na to to im se
prua, nain na koji oni reaguju, To je izraavanje
mladih, njihova poruka. Postoji odreena razlika, a
i entuzijazam je vei, Kultura mladih se razlikuje
to nisu samo kulturna deavanja, to je i njihov
ivotni stil, oblaenje i sve po emu su nove
generacije razliite od prethodnih. Ali, postoje i
razliite kulture mladih.
Konkretno, neki od intervjuisanih navode da je
kultura mladih posebna kultura, koja je specifina
po tome to mladi imaju specifian pogled na svijet,
s kritikim osvrtom u tom specifinom dobu kad
ih zanima neto to za druge starosne grupe nije
aktuelno na primjer skejtbord, grafiti, muzika,
sport.
Neki od intervjuisanih smatraju da mladi nemaju
neki uticaj na kulturu, a ne postoji ni neka kulturna
ponuda za mlade, a da bi se to promijenilo, treba
da se organizuje neki okrugli sto na ovu temu.
2.2.3. Da li je kultura elitistika
ili sutinska potreba?
Svi intervjuisani/e slau se da je kultura sutinska
potreba ljudskih bia, ali dio njih smatra da mladi,
uglavnom, kada razmiljaju o kulturi, razmiljaju
o neemu vezanom za elitizam ili za elite: Stav
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
koji preovlauje kod mladih je da je kultura
luksuz, elitistika potreba. Ali, u stvari, treba da
bude sutinska i neto to se provlai kroz svaku
poru svakodnevice, ili, Mladi veinom smatraju
da je kultura elitistika potreba, povezuje se s
odlaskom u pozorite, toaletama i slino. Jedan od
intervjuisanih daje sljedee tumaenje: Kultura
nije elitistika potreba, ali je odreena socijalnim
razlikama i krugovima u kojima se neko kree.
Kultura nije elitistika potreba, ali je odree-
na socijalnim razlikama i krugovima u kojima
se neko kree.
Sutinska potreba za kulturom objanjava se
i ovako: Kultura je sutinska potreba koja
nas razlikuje od ivotinja. Tu potrebu za
kulturom mladi povezuju s dobrim vaspitanjem,
svakodnevnim radom i angaovanjem na
sopstvenom kulturnom uzdizanju. Kultura
je potreba svih, svako treba da zna kako da se
ponaa na ulici, na primjer.
Ipak, neki od intervjuisanih smatraju da se
potreba za kulturom ne javlja kod dovoljnog
broja mladih: Kultura bi trebalo da bude
sutinska potreba svih, ali je kod nas to
potreba samo jednog kruga mladih ljudi koji
su zainteresovani, i, Najbolje bi bilo da je
sutinska potreba svih, ali kod nas se to odnosi
na pojedince, vrlo je mali broj onih koji ele sebe
kulturno uzdii.
U okviru fokus grupe, koja se okupila oko teme
Kultura elitizam ili stil ivota?, predstavnici/
ce institucija i pojedinci/ke, koji rade s mladima
i/ili u oblasti kulture, smatraju da je kultura
svakodnevni nain ivljenja, i da, u stvari, treba
da bude rijei o kulturi ivljenja, o neemu to
svi treba da praktikuju. Iznijeto je miljenje
da je drava ili lokalna uprava odgovorna
strana 11
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ
za razvoj kulture, ali da je, u okviru trenutne
politike raspodjele moi, nemogue sprovesti
kulturne reforme. Kako bi kultura postala dio
svakodnevice, srednja klasa drutva treba da
postane njen nosilac. Treba sprovesti reformu
obrazovanja i uvesti kulturu u obrazovanje
mladih. Rad s mladima je zahvalan jer su oni
nosioci promjena u ovoj oblasti i treba im pruiti
dobre uzore. Kultura treba da postane dio
njihovog svakodnevnog ivota da je ne bi shvatali
kao elitistiku potrebu. Iznijeta je ideja da se u
Boki osnuje biblioteka za mlade gdje bi mogli da
itaju i sluaju muziku, i da rade kao volonteri.
2.2.4. Da li i koliko mladi prate
kulturne dogaaje?
Mladi su okupirani drugim stvarima. Oni su
rtve promjena, tranzicije sistema.
Mladi ne prate mnogo kulturna deavanja slau
se skoro svi intervjuisani/e. Mladi slabo prate
kulturna deavanja od njih desetoro, samo bi
troje otilo na neku izlobu, predstavu ili koncert,
procjenjuje jedan od intervjuisanih. Malo mladih
prati kulturna deavanja, vie vole da se napiju u
diskoteci, donekle je poraavajua tvrdnja drugog.
Zaokupljeni su kolom, a slobodno vrijeme
koriste za druenje, izlaske, konzumiranje mas-
medija. Mladi vole da su u trendu, da rade ono
to radi grupa, i to odreuje njihovo ponaanje.
Sve zavisi od drutva u kome se nalaze. Kulturne
navike i ponaanja odreuju socijalne grupe,
jedno je od tumaenja ovakvog stanja. Drugi
intervjuisani daje sljedee objanjenje: Mladi
su okupirani drugim stvarima. Oni su rtve
promjena, tranzicije sistema, dok trei kae da
mladi smatraju da ih se kulturna deavanja ne
tiu.
strana 12
Ima jo objanjenja: Slabo nas informiu o
kulturnim deavanjima, naroito Centar za
kulturu; malo je obavjetenja o predstavama;
Neinformisani su, komunikacija je loa, kultura
se ne reklamira. Za jedan dogaaj se sazna tek
poto se odigrao, ili najvie 12 dana unaprijed;
Trudim se da pratim kulturne dogaaje, ali to
u Kotoru nije mogue. Ima vie predstava za
djecu, a za tinejdere premalo; Informisanje o
kulturnim deavanjima je na najmanjem
moguem nivou.
2.2.5. Da li se i koliko mladi
posveuju kulturnim deavanjima
u slobodno vrijeme?
Veina mladih kulturu povezuje sa slobodnim
vremenom: U slobodno vrijeme proitam dobru
knjigu, odem na koncert, izlobu, Kultura je i
slobodno vrijeme (zavisi kako se provodi) i ono
ime se bavimo u koli.
2.2.6. Da li se kultura tretira
na adekvatan nain u okviru
obrazovanja mladih? Da li je
kultura dio obrazovanja mladih,
koliko je i kako (i kako treba biti)
zastupljena?
Na ova dva pitanja intervjuisani/e su dali
protivurjene odgovore. Manji dio smatra da se
kultura adekvatno tretira u kolama: kola daje
prilike da se razvija kultura, U okviru obrazovanja
tretira se kultura, Ja sam stekao kulturu u okviru
obrazovanja, ali ne u okviru formalnog, nego
neformalnog, Prate se kulturni dogaaji preko
organizovanih kolskih posjeta manifestacijama,
pozoritu, koncertima, ili, U okviru obrazovanja
kultura je zastupljena, ukljueni smo u neke sekcije.

ivimo u Kotoru, koji je sinonim za kulturu,
a mnogi ljudi (pogotovo mladi) nemaju pojma
o kulturnim osobenostima grada.
Veina intervjuisanih, ipak, smatra da kulturnih
sadraja nema dovoljno u obrazovanju. Jedan od
intervjuisanih smatra da kultura nije tretirana u
obrazovanju zato je mladi i ne prate i nije njihov
ivotni stil, dok drugi daje sljedee tumaenje:
Kultura se ne tretira adekvatno u okviru
obrazovanja, ne obrauje se na nain blizak,
prijemiv mladima, ve se vie obrauje istorijski
razvoj i vri puko prenoenje informacija mada
mi se ini da se mijenjaju stvari. Trebalo bi raditi na
razvijanju kritikog stava i stvaralakog potencijala
mladih, da stvaralaki ue, a ne da grupiu
informacije.
Neki intervjuisani/e su posebno kritikovali
obrazovanje vezano za lokalnu kulturu: ivimo
u Kotoru, koji je sinonim za kulturu, a mnogi
ljudi (pogotovo mladi) nemaju pojma o kulturnim
osobenostima grada. Vie od 50% ljudi ne bi znalo
osnovne podatke o gradu (o njegovoj starosti
i nastanku, o istorijskim spomenicima, duini
bedema), Desi se da neko zavri Pomorsku kolu,
a da nije uao u Pomorski muzej, i, U obrazovanju
je kultura zastupljena veoma malo (u srednjoj koli
se ne ui kultura Kotora i ljudi ne poznaju kulturu
grada u kome ive).
Jedan od intervjuisanih istie da lokalna kultura
ne treba da se svodi samo na istoriju: Preko
obrazovnih institucija mladi ne stiu dovoljno
znanja o lokalnoj kulturi, a lokalna kultura se svodi
na istoriju. Ne ui se lokalna kultura sadanjosti
obiaji, ponaanje, kultura ivljenja danas.
Intervjuisani/e daju i neke predloge kako da se
navedeno stanje prevazie: Bilo bi dobro da se
u kolama uvede kultura kao poseban predmet,
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
Kultura, moda, nije adekvatno predstavljena u
obrazovanju, ali samo znanje predstavlja kulturu,
Kultura se u obrazovanju vie tretira na fakultetu
nego u srednjim kolama, Mladima se u koli
nedovoljno skree panja na kulturne dogaaje.
Treba da ih povedu u bioskop, na koncerte, ili,
Sigurno bi kulturnom uzdizanju omladine
doprinijele kvalitetne ake ekskurzije koje
bi, pored zabave i druenja, trebalo da imaju i
obrazovni cilj, a ne da se pretvaraju u vandalski
pohod i takmienje u alkoholisanju.
Kada je rije o mladima, trebalo bi sprovesti
reformu obrazovanja i unijeti kulturu u obrazo-
vanje.
Mladi prihvataju kulturu samo ako je dio zabave,
ne ele da razmiljaju. Oni ne prihvataju kulturu
kao vid obrazovanja i kao nacionalni identitet,
kritiki razmilja o svojim vrnjacima jedan od
intervjuisanih.
2.3. Da li se mladima dopada
ono to se sada deava na
polju kulture u Boki Kotorskoj?
2.3.1. ta im se dopada, a ta
ne?
Kad pomislim na Boku, vidim karnevale i
maskenbale, i to mi je super, autentino je i
predstavlja je.
Zimi je mrtvilo, nita ne dogaa.
Svia mi se ambijent, otvoreno nebo, kamen,
more, mirisi, odgovor je jednog od intervjuisanih.
Mnogima se dopadaju tradicionalne manifestacije:
Kad pomislim na Boku, vidim karnevale i
maskenbale, i to mi je super, autentino je, i
strana 13
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ

predstavlja je. Tu se ljudi unesu i predaju, stvaraju
neto, Dopadaju mi se tradicionalne kulturne
manifestacije (karnevali, Dani kamelija, Kostanjada
...) Ima dovoljno interesantnih kulturnih deavanja u
Boki preko cijele godine, ali treba animirati mladi da
ih vie prate.
Veliki broj intervjuisanih istie da Boki nedostaje
sezonska dinamika: Zimi je mrtvilo, nita se ne
dogaa, Mislim da bi trebalo osmisliti neto to bi malo ko i u Herceg Novom zna.
se dogaalo van sezone, neto to bi privuklo panju
u nekom mjestu ili instituciji kulture u Boki i usred
novembra, februara ili marta, Ne dopada mi se to
se van sezone nita ne deava, i vrlo je teko doi od
infomacija o deavanjima.
Druga grupa intervjuisanih kritikuje ponavljanje
istih sadraja i organizovanje istih manifestacija
na nepromijenjen nain svake godine u turistikoj
sezoni: Dobro je to ima tradicionalnih deavanja u
Boki, kao to je Bokeljska no ili karnevali, ali to je
svake godine organizovano isto. Potreban je drugaiji
pristup, vie animacije i koncerata drugih vrsta
muzike, Bilo zimi, bilo ljeti, u svim gradovima ve
godinama unazad ekaju ista deavanja i iste teme:
Praznik mimoze, na koji se ide iz navike ili da bi se,
eventualno, proetao neki novi komad garderobe, a
unaprijed svi znaju da im je dosada zagarantovana...
Ne nudi se mnogo, ono to se najvie nudi je
pop kultura. Nudi se neto to ne dozvoljava
razvoj jedne bogate linosti.
Ne dopada mi se to nema muzike kulture, jedan
je od odgovora, a sljedei je povezan s njim: U Tivtu
mi se dopada to ima dosta razliitih predstava, iz
Srbije, Hrvatske, ali nedostaje muzikih dogaaja,
mada nema ni publike za to.
Izuzetak ini Filmski festival u Herceg Novom,
koji je, po pitanju sadraja, veoma kvalitetan i uvijek
okupi znaajna kinematografska imena s prostora
bive SFRJ. Meutim, gotovo da nema reklame
festivala, promocije festivalske atmosfere u gradu,
makar i na tih nekoliko dana, i deavanja koja su u
indirektnoj vezi s festivalom... Izvan Herceg Novog,
mali broj ljudi, izuzev onih iz filmske brane, zna
ta se to tih dana deava na Kanli kuli. HAPS
(Hercegnovske aprilske pozorine sveanosti), ini
mi se, nema potrebe ni pominjati. Za ovaj dogaaj
2.3.2. ta bi mladi promijenili
kada je rije o kulturi?
Bilo bi dobro da se obavjetenja o kulturnim
deavanjima daju preko razglasa u koli, da se
srednjokolcima daju popusti za ulaznice, da se
organizuju modernije predstave i koncerti za
mlade po njihovoj elji.
Mladi bi eljeli da u Boki ima vie kulturnih
deavanja, posebno onih prilagoenih njihovom
uzrastu i interesovanjima. Skoro svi intervjuisani/e
izjavili su da bi eljeli da se dinamika kulturnih
deavanja produi i van turistike sezone, i da je
potrebno da se ona vie promoviu. Bilo bi dobro
da se obavjetenja o kulturnim deavanjima daju
preko razglasa u koli, da se srednjokolcima daju
popusti za ulaznice, da se organizuju modernije
predstave i koncerti za mlade po njihovoj elji,
jedan je od prijedloga. Drugi je: Volio bih da
obrazovni sitem radi u saradnji s centrima za
kulturu, da za kolarce budu nie cijene ulaznica,
da se kod mladih razvije kultura odlaska u
pozorite i na koncerte.
Kao da se kulturne institucije ne trude da
uspostave kontakt s mladima. Mogao bi se
uspostaviti takav kontakt preko kola.

strana 14

Institucije (od Ministarstva kulture, pa do
lokalnih uprava) treba da iniciraju promjene,
da pokreu to vie mladih, da ima puno vie
koncerata, knjievnih veeri, da se urede domovi
kulture koji su jako zaputeni i nisu renovirani
jo od vremena socijalizma, kae jedan od
intervjuisanih.
Neki smatraju da je problem u nivou svijesti:
Voljela bih da promijenim svijest ljudi jer se u
Tivtu javlja neka vrsta kulturne elite, jedni te isti
ljudi su na istim deavanjima, a odluke vezane za
kulturu donosi zatvorena grupa ljudi. udno, kao
da neki u Boki ne vole da na kulturne dogaaje
doe puno ljudi da bi odrali svoje male, uske,
zatvorene krugove. Problemi u kulturi povezuju
se i s politikom: To to je podruje Kotora na
Listi svjetskog nasljea UNESCO-a, zasluga
je nekih prolih vremena, a danas se Kotor
samo kiti starim perjem. Imali smo pozorite s
rotirajuom scenom i mnogo toga. Naalost, sada
sve ide nizbrdo, kultura je politizovana, korupcija
je prisutna, na elu kulturnih institucija nalaze se
ljudi ija profesija nema veze s kulturom.
Jo nekoliko intervjuisanih istie potrebu
za profesionalnim pozoritem: Na cijelom
crnogorskom primorju nemamo profesionalno
(ili kako se ve kae) pozorite. Ima ponegdje
amaterskih pozorita, ali to su, bez namjere da
ikoga omalovaim, ipak, amaterska pozorita, a
na ovolikom prostoru bi trebalo da postoji makar
jedan ozbiljan teatar s ozbiljnim repertoarom, pa
makar i s gostujuim trupama. To bi, uostalom,
ilo i na ruku glumcima amaterima, meu
kojima bi se, sigurno, naao neko ko bi mogao
da se izgradi i u profesionalnog umjetnika. Tu
je, po mom miljenju, prostor dovoljno irok za
neku akciju. Naravno da treba mnogo faktora
sloiti i usaglasiti, od finansija pa do dravne
politike, ali ne treba se ustruavati u traenju
podrke bilo koje vrste na svakoj adresi na kojoj
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
postoji i najmanja ansa da se ita dobije. Drugi,
pak, smatraju da su amaterska pozorita vana za
animiranje mladih talenata: Bazirao bih razvoj
dramske umjetnosti na inovativnim amaterskim
pozoritima da bi mogli da se razviju i prepoznaju
mladi talenti.
Promijenila bih princip i pristup i dalje bih
htjela da vidim pozorinu predstavu, ujem
ivu svirku, ali na drugaiji nain, u drugaijem
ambijentu: u Gradskoj kafani, na rivi... Voljela
bih da vidim spoj razliitih medija.
Mladi ele da se unese neto novo: Moram da
pomenem i pokuaj organizovanja Festivala
elektronske muzike na Rosama. Odran je svega dva
puta, vie se i ne pominje. Taj festival je zamiljen
kao pandan novosadskom Exitu. Bitno je i da se
stvari u kulturi sinhronizuju: Kotor Art ljeti nudi
sinhronizovana kulturna deavanja, ali ona zimi
nisu povezana i mladi ne mogu da se snau u toj
ponudi.
2.3.3. Kakve bi kulturne
dogaaje mladi voljeli u svojoj
sredini?
Najvei broj intervjuisanih istie manjak koncerata u
Boki. Smatrajui da su mladi najvie zainteresovani
za muziku i muzika dogaanja, oni predlau da
se, osim koncerata klasine muzike, organizuju
i koncerti drugih muzikih pravaca. U Kotoru
muzike dogaaje organizuje samo diskoteka
Maximus, ako se to moe nazvati kulturom, kae
jedan od intervjuisanih. Predlozi za nove kulturne
dogaaje su razliiti: Voljela bih da vidim muzike
koncerte koji nisu turbo-folk, Sajam knjiga u
Kotoru nije se odrao, Mene bi zainteresovale
arhitektonske promjene u gradu, U Herceg Novom
je bio Eko fest, preko dana su bile akcije ienja, a
uvee zezanje i urke, to je bilo super.
strana 15
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ
Detaljan spisak preporuka za organizovanje
kulturnih dogaaja (uglavnom iz ankete
sprovedene u Gimnaziji u Kotoru) dat je posebno u
Aneksu 5.
2.3.4. Da li je lokalna kulturna
sredina izolovana ili povezana
s nacionalnom, regionalnom i
evropskom?
Miljenja o ovom pitanju su podijeljena. Ipak,
za nijansu je vie onih koji smatraju da lokalni
kulturni milje djeluje izolovano od nacionalnih i
internacionalnih kulturnih trendova.
Kotor uvijek ide u korak s kulturnim
deavanjima u Crnoj Gori, pa i s meunarodnim.
Posebno je to izraeno ljeti kada se deava
Kotor Art ; Kultura prati deavanja na
nacionalnom nivou, mada bi kultura u Boki
trebalo da bude stepen iznad drugih, ali ipak
nije..., Ne bih definisala lokalni kulturni milje
Boke kao izolovan, mislim da je ak povezan s
internacionalnim, neki su od stavova koji idu u
prilog lokalnim kulturnim deavanjima.
Nisam sigurna da Kotor prati kulturna
deavanja, mislim da u Podgorici ima mnogo vie
dogaaja, Lokalni kulturni milje je izolovan. Ne
dolaze predstave iz Podgorice. Ranije je bilo vie
gostovanja i deavanja, sada je sve tanje i tanje.
Postoje, vjerovatno, i ekonomski razlozi za to, ali
u pitanju je i svijest, ulae se u druge vrijednosti i
vrijednosti , smatra druga grupa intervjuisanih.
Izraena su i sljedea miljenja: Boka u nekim
stvarima u kulturi ide ispred drugih (na primjer
pozorite u Tivtu), a u nekim zaostaje, recimo,
za Podgoricom (muzika deavanja), ali malo
se ulae u kulturu; Postoji odbojnost prema
strana 16
domaoj produkciji, vie se cijeni kad je, na
primjer, predstava iz Beograda.
2.3.5. ta se deava u malim
naseljima i ruralnim sredinama?
U selima i manjim naseljima ima malo dogaaja,
slau se svi intervjuisani/e. Treba organizovati
vie sadraja, dostupnijih mladima koji tamo
ive.
U ruralnim sredinama je mrtvilo, ne deava se
nita, Znam za Morinjsku gitarijadu ili ribarske
veeri, ali u Boki te stvari ne promoviu, Znam
samo za Festival kamelije u Stolivu, neki su od
odgovora na ovo pitanje.
2.3.6. Da li kulturu u Boki treba
strateki planirati?
Trebalo bi kulturu strateki planirati, ali o
tome malo znam
Svi intervjuisani/e smatraju da kulturu u
Boki treba planirati strateki. Trebalo bi
kulturu strateki planirati, ali o tome malo
znam, Kulturu treba strateki planirati, treba
sve planirati strateki, izdvajamo samo par
odgovora.
2.3.7. Da li se kultura sada
razvija strateki ili stihijski?
Da li postoji osmiljen
pristup organizaciji kulturnih
deavanja?
Veina intervjuisanih smatra da ne postoji strateki
pristup sadanjem razvoju kulture u Boki. Ne vidi
se osmiljen pristup kulturi, svako radi na svoj nain,
Ako postoji strateki pristup, ja ga ne primjeujem,

postoji neka kulturna osebujnost, ali ona se ne
razvija..., Ne postoji strateki pristup, neto se
jedne godine organizuje, pa dogodine propadne,
nema sistema odrivosti, stavovi su koje dijeli
veina intervjuisanih. Neki smatraju da je stihijnost
sezonska: U zimskoj praznini, dok nema dogaaja,
mislim da nema nekog posebnog stratekog plana,
nego ta uleti, uleti, ili, Kulturna deavanja
su stihijska. Kotor Art je pokuaj sinhronizacije
deavanja, ali to je samo u ljetnjoj sezoni.
Manji dio intervjuisanih ima suprotno miljenje:
Mislim da postoji osmiljen plan, strategija za razvoj
kulture, ili se koleba u procjeni, Poneka kulturna
deavanja se strateki planiraju, a mnoga se deavaju
stihijski i ne traju vie od jedne do dvije godine,
Postoji neki plan u stratekom razvoju, neke stvari
se ipak planiraju (Tivatsko kulturno ljeto, Kotor
Art), ali to se, uglavnom, odnosi na ljeto, imamo
popunjeno ljeto i uglavnom nita u ostalom dijelu
godine, ili, Postoji, sigurno, osmiljen pristup, ali ga
se niko ne pridrava.
2.4. Da li mladi ljudi osjeaju da
su ukljueni u kreiranje kulturnih
dogaaja u svojoj sredini?
2.4.1. Na koji nain su
ukljueni?
Samo troje mladih smatra da je ukljueno u
kulturne dogaaje u sredinama u kojima ive. Da.
Dok sam ivjela u Kotoru, trudila sam se na sve
mogue naine da budem dio ekipe koja se brine
da kulturni ivot Kotora bude organizovan na to
boljem nivou. Bila sam lanica raznih nevladinih
organizacija koje se bave ouvanjem kulturne
batine. Takoe sam uestvovala u socijalnim
projektima mladih (u okviru NVO Proni).
Pohaala sam kolu glume Vertigo s kojom sam
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
radila veoma raznovrsne i interesante projekte u
koje su bili ukljueni razni slojevi drutva. U istoj
koli sam godinu dana drala asove glume (kolu
su tada pohaala djeca uzrasta od 6 do19 godina).
Projekat je krunisan izvedbom predstave Uspavana
ljepotica po tekstu Ljubivoja Rumovia, jedno je
od detaljnijih objanjenja.
U posljednjih 5 godina ivim u inostranstvu,
ali kada sam u Kotoru (najee ljeti), trudim
se da to vie svog vremena (odmora) posvetim
poboljanju kulturno-turistike ponude grada i
regiona. Nekoliko godina zaredom bila sam dio
tima Internacionalnog kotorskog karnevala, Ja se
osjeam ukljueno jer sam obavijetena, neki su od
pozitivnih odgovora.
Postoje i ovakvi odgovori: Mladi ljudi u svojim
sredinama jesu ukljueni, ali u pitanju je broj!
Koliko ih je ukljueno?, U organizovanju, na
primjer, Morinjske gitarijade, trudim se da ukljuim
sve vei broj mjetana, ali to treba razviti na veem
nivou kako bi ljude privukla kultura, Mladi jesu
ukljueni preko nevladinih organizacija ili sami,
ali ne mogu biti u potpunosti ukljueni jer je
potrebna finansijska podrka, Mladi se ukljuuju
u kulturne tokove, uglavnom, na svoju inicijativu i
to su pojedinci, ali nema ba nekog organizovanog
ukljuivanja.
2.4.2. Ako ne osjeaju da su
ukljueni, zbog ega je to tako?
Kulturne institucije nisu otvorene prema
mladima. Nisu ni zatvorene jednostavno su
indiferentne.
Vei broj intervjuisanih smatra da mladi u Boki
nisu uklueni u kulturna deavanja. Interesantna
su miljenja o razlozima: Kulturne institucije
nisu dovoljno otvorene prema mladima. Nemaju
strana 17
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ
politike za privlaenje mlae publike. Dosta su
politizovane. One kau da mladi dou, ali nemaju
program, ne nude interesantne sadraje. Nema
omladinskih politika ni u optinama. Optina
Herceg Novi, na primjer, usvojila je strategiju za
mlade, ali ne vidimo da se ita pomjerilo, Jedan
dio mladih i nee da bude ukljuen i mislim da
je tu veliki problem nae zajednice, Mladi nisu
ukljueni u kulturna deavanja, prije svijega nisu
dobro informisani, oekuje se da se sami ukljue,
a ne radi se na pribliavanju mladih kulturi, O
kulturi odluuje uzak krug ljudi koji mladima
ba ne daje prilike, ili, Mladi su malo ukljueni.
Kao da su dobili anesteziju i spavaju. Kulturne
institucije nisu otvorene prema mladima. Nisu ni
zatvorene jednostavno su indiferentne
2.4.3. Da li mladi smatraju
da bi trebalo da budu aktivni
tvorci kulturnih deavanja, ili je
dovoljno da budu u publici?
Mladi bi se ukljuili i kao kreatori kulture, a
ne samo kao konzumenti. Mogli bi da prerade,
na primjer, pozorine komade i da ih, u svojoj
reiji, naine interesantnijim za svoje vrnjake.
Svi smatraju da mladi treba aktivnije da se
ukljue u kulturna deavanja i u planiranje
kulture. Mladi mogu, i treba, i sami da kreiraju
neke kulturne manifestacije. Mladi bi se
ukljuili i kao kreatori kulture, a ne samo kao
konzumenti. Mogli bi da prerade, na primjer,
pozorine komade i da ih, u svojoj reiji, naine
interesantnijim za svoje vrnjake. Ozbiljnu
predstavu da prerade na svoj nain. Zato
niko ne pokua to, zato im se ne da ansa, pa
da vidimo kako e to da izgleda? To bi mlade
podstaklo da budu aktivni tvorci kulture, jedno
je od miljenja.
strana 18
Sigurna sam da mladi mogu biti aktivni tvorci
kulturnih deavanja kad bi im optina ili neke
nevladine organizacije izali u susret, Mladi
mogu biti aktivni tvorci kulturnih deavanja, ali
moraju imati i elje za tim, dio je odgovora.
2.4.4. Na koji nain bi se mladi,
kao aktivni tvorci, mogli ukljuiti
u kulturna deavanja u svojoj
sredini?
Dato je nekoliko prijedloga: Mogu se u kolama
organizovati sekcije uz pomo starijih. Mogu
se ukljuiti kroz amaterska drutva, bendove,
folklorne grupe, nevladine organizacije. Mladi
bi pomogli da se ponuda obogati deavanjima
koja su drugaija, da se daju savremeniji prikazi
kulture od sadanjih, klasinih, Tuno je da
se, recimo, studentima muzike akademije ne
organizuju koncerti za promociju..., ili, Mladi
mogu da se organizuju, da sami neto osmisle,
da trae sredstva za to, ali kod nas je sve to jo
uvijek tabu-tema i za mlade, dok shvate da
treba da se organizuju, i za ljude s vrha koji treba
da ih podre.
kole bi trebalo da ponesu kljunu ulogu u
kulturnom obrazovanju mladih, da pomognu
da se oni bolje informiu o kulturnim zbivanji-
ma, da se orijentiu u ivotu.
Nekoliko intervjuisanih nema odgovor: Nisam
sigurna kako bi mladi trebalo da se ukljue, elio
bih, ali ne znam kako da se ukljuim.
Postoje miljenja i da mladima treba pruiti
podrku preko optina ili nevladinih organizacija:
Potrebno je da mladi budu tvorci kulturnih
deavanja, ali prvo treba da budu publika da bi
mogli da budu tvorci. Optina treba da otvori

mogunosti, Ukljuiti mlade preko nekih
nevladinih organizacija u kreiranje odreenih
kulturnih deavanja jer individualno ne postoji
neka mogunost, Mladi bi trebalo da budu aktivni
tvorci kulture preko neke NVO ili drugih.
Nedostatak sredstava ili hvatanje veza po nekima
su problemi: Mladima treba dati mogunost,
pruiti ansu da se razviju, da ostvare neki svoj
projekat, ali za neke projekte, recimo u video
produkciji, potrebna su velika novana sredstva, i to
je problem..., Mogunosti za ukljuivanje mladih
postoje, ali su male, i pri tome se javlja ona poznata
crnogorska bolest, a to su veze.
Kulturni centri bi trebalo da budu stoeri kul-
ture mladih da nau sisteme za ukljuivanje
mladih, da angauju srednjokolsku omladinu
da stvara filmove, knjievnost, amaterske pred-
stave; da otvore prostor za stvaranje.
Fokus diskusija na temu Aktivno uee mladih
u kulturnim zbivanjima iznijela je na povrinu
problem mladih s posebnim potrebama, koji bi se
mogli aktivno ukljuiti u kulturna deavanja kada
bi im se na adekvatan nain pomoglo. Naalost,
poslije osnovne kole rijetko ko od onih koji imaju
problem sa sluhom, govorom, vidom ili s oteanim
i onemoguenim kretanjem, nastavlja dalje
obrazovanje.
Ipak, problem postoji kod svih. Treba stimulisati
interesovanja mladih i ukljuiti ih u kulturne
tokove, a to se moe najlake uraditi preko kola.
One treba da odigraju kljunu ulogu u kulturnom
obrazovanju mladih, da pomognu da se oni bolje
informiu o kulturnim zbivanjima, da se orijentiu
u ivotu. Treba dosta da se radi na razvijanju
svijesti mladih, posebno sada jer duh vremena
negativno utie i na njih. Srednjokolce treba pitati
za ideje, omoguiti im da sami stvaraju kulturne
sadraje, da organizuju knjievne ili poetske veeri
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
na svoj nain, da pokrenu asopis, treba ih ukljuiti
da sami prave scenarije, da budu autori predstava,
kao to su jednom prilikom djeca u Herceg Novom
sama snimila film. Sve zavisi od, toga koliko su
djeca motivisana. Iznijeto je i da profesori/ke
nijesu motivisani da rade s mladima van redovnog
nastavnog programa. Kada se u Kotoru odrava
Klarinet fest, profesori Muzike kole su slabo
prisutni, pa kako onda oekivati da bi oni mogli
pokrenuti uenike da prate takve sadraje?
Uesnici/ce su zakljuili da se mladi mogu ukljuiti
u stvaranje kulture i preko nevladinih organizacija,
ali i direktno, preko institucija kulture: Kulturni
centri bi trebalo da budu stoeri kulture mladih
da nau sisteme za ukljuivanje mladih, da angauju
srednjokolsku omladinu da stvara filmove,
knjievnost, amaterske predstave; da otvore prostor
za stvaranje.
2.5. Kultura kao nain zarade
Fokus grupa koja je diskutovala na temu Kultura
kao nain zarade, iznijela je miljenje da se u Boki
u kulturi dosta radi volonterski, tanije da nema
mnogo mogunosti da se od kulture zaradi. Samo
od umjetnosti, muziciranja i drugih aktivnosti
teko se moe opstati, tako da svi umjetnici/ce i
muziari/ke obino imaju jo neki posao. Mladi
rade honorarno na kulturnim manifestacijama
(festivalima, na primjer) dok one traju. Ali, i kad
je rije o volontiranju, mladi treba da razumiju da
je to indirektno profitiranje (stvaranje kontakata,
uenje, sticanje znanja i iskustva, poveavanje anse
za zapoljavanje u budunosti).
Kada se u Boki ponudi neto novo, neka nova
dimenzija kulture kao to je ekonomska, ljudi to
ne razumiju i ne prihvataju. Kultura se shvata
u klasinom smislu. Nove dimenzije kulture se
shvataju neozbiljno. Kultura se, najee, ne shvata
strana 19
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ
kao rad, ljudi ne misle da je to teak rad koji treba
da se plati. Roditelji bi rijetko platili za poduavanje
djece u slikanju ili drugim vjetinama. Takoe, ljudi
bi nerado platili usluge iz primijenjene umjetnosti,
kao to je ureenje stana, dizajniranje odjee i
slino. Ipak, ima sve vie onih koji su spremni da
plate takve usluge na primjer, ima sve vie firmi
koje ele da investiraju u umjetnost. Njih obino
vode ljudi koji su putovali i prihvatili iskustva
iz svijeta. Posebno mlai ljudi, obrazovani u
evropskim ili amerikim kolama ili po njihovim
standardima, ele da izgrade imid firme preko
umjetnosti (grafikog dizajna, na primjer).
Umjetnicima su, definitivno, potrebni menaderi
jer oni najee nemaju trgovakog duha. Ljudi kao
da ne cijene primijenjenu umjetnost prepravku
namjetaja, scenografiju, ureenje enterijera. Misle
da je to jedna vrsta zabave. Oekuju da im se savjeti
te vrste daju besplatno.
Zemlje naeg regiona se ne razlikuju previe po
ovom pitanju, ali iskustva iz svijeta su drugaija.
U Argentini, na primjer, ljudi cijene umjetnost
i obrazovanje, to je dio njihovog bia, putuju iz
jednog grada u drugi da bi vidjeli neku izlobu ili
koncert. Lako se nau sponzori umjetnosti.
Kotorani i Kotoranke mnogo govore o kulturi
grada u kom ive, ali je veoma malo zaista
poznaju i nemaju svijest o umjetnosti i kulturi
uopte.
Zavisnost kulture od politike elite je veliki
problem.
udno je za grad pomoraca koji su putovali po
svijetu i upoznavali druge kulture, grad koji je
primao uticaje razliitih kultura, da su stanovnici,
ipak, zatvoreni prema kulturi i umjetnosti, ne
strana 20
prihvataju ih lako. Ova fokus grupa je istakla da je
zavisnost kulture od politike elite veliki problem.
Slaba je povezanost gradova u Boki od
saobraajne, do komunikacijske.
Angaovanje mladih da rade u kulturi veliki
je problem jer nema koordinacije. Sve teko
funkcionie, informisanost je slaba. Postoji slaba
povezanost gradova u Boki od saobraajne,
do komunikacijske. Graani/ke Herceg Novog
ne posjeuju, na primjer, dogaaje u Tivtu, i
obrnuto. U tradicionalnoj manifestaciji Bokeljska
no ne uestvuju barke iz Herceg Novog ili
Tivta. Trebalo bi uiniti napore da se kultura
Boke koordinie i da djeluje kao kultura regiona.
Mladi se o tome mogu informisati preko letaka
u marketima, kafiima, emisija na radiju, veb
sajtova (na primjer, veb sajt Kultura Boka,
koji je dostupan svim optinama i kulturnim
institucijama kao mogunost za informisanje,
naalost ne funkcionie).
Uesnici/e ove fokus grupe smatraju da ljude
ne zanima kultura, radije bi kupili novi mobilni
telefon nego umjetniku sliku. Zato se tako
teko ivi od kulture. Mladi umjetnici/ce ive,
uglavnom, od stranih turista u sezoni. Sistem
razvija materijalnu kulturu, a ne kulturu duha.
Potroako drutvo koristi ljudsku pohlepu,
a odatle potiu svi veliki svjetski problemi
ekoloki, socijalni itd.
2.5.1. Da li se u kulturi moe
zaraditi?
Voljela bih da mogu da radim u oblasti kultu-
re, ali nijesam sigurna da se moe dobro zara-
diti.
Samo etvoro intervjuisanih smatra da je mogue

zaraditi u ovoj oblasti. Da. Naravno da moe, ali
osim dobrog idejnog pojekta za zaradu su potrebni i
posebni ekonomski i socijalni uslovi mjesta ili drave
u kojima se stvara, Ne znam koliko je mogue da
mladi, koji idu u kolu, zarade, ali sigurna sam da
ima naina za to vikendom ili ljeti, mada kola treba
da bude najvanija, dio je odgovora.
Vei broj intervjuisanih izrazio je pesimizam po
ovom pitanju: Od rada u kulturi se moe ivjeti, ali
ne i zaraditi. Film bi moda donio neto vie profita,
U Boki se ne moe zaraditi od kulture. Kulturni
radnici, umjetnici, rade iz entuzijazma, ili, U kulturi
se moe zaraditi, ali vrlo slabo, daleko od nekih
pristojnih cifri.
Kultura nije profitabilna, ali prua puno
drugih stvari koje su po meni vanije (tjera nas
da razmiljamo, razvija linost i svijest). Mate-
rijalno e doi kasnije.
Ipak, postoji i zraak entuzijazma po ovom
pitanju: Voljela bih da mogu da radim u oblasti
kulture, ali nijesam sigurna da se moe dobro
zaraditi, Nijesam upoznata s time da se u kulturi
moe zaraditi, ali to bi bilo veoma interesantno,
U kulturi je vie prisutna volja i elja za izrazom,
nego za zaradom. Zaraditi se moe ako se sve to
izdigne na mnogo vei nivo, da bude od koristi
gradu i dravi, ali tu treba puno vie truda i rada,
Od kulture se ne moe zaraditi, ali prua puno
drugih stvari koje su po meni vanije (tjera nas da
razmiljamo, razvija linost i svijest). Materijalno
e doi kasnije...
2.5.2. Kakve ekonomske
dimenzije moe imati kultura?
Vei dio intervjuisanih ne zna ili nije razmiljao
o ovom pitanju. Ipak, imamo nekoliko miljenja:
Slabo se moe zaraditi. Trebalo bi da kultura
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
bude visoko ekonomski rangirana, da se povee
s turizmom, Kultura moe imati ekonomske
dimenzije (na primjer, mlada osoba moe raditi
na biljetarnici Centra za kulturu), U Boki se
moe mnogo jer sve oko nas je kultura. Mladi
mogu raditi i kao vodii ili promoteri kulture, ali
moraju imati veliko znanje o lokalnoj tradiciji i
linostima, i linu kulturu ponaanja, komunikacije,
oblaenja, dijaloga, znanje stranih jezika, U
kulturi se moe zaraditi. Promocija biznisa, koji bi
podrali kulturne produkte, moe biti ekonomski
isplativa..., ili, Da moe biti isplativa na razne
naine i na razliitim nivoima od projekata koji bi
se njome bavili (festivali, kampovi ...), ukljuivali
vie subjekata i okupljali veliki broj posjetilaca;
zatim od izdavanja asopisa koji bi se bavio
pitanjima kulture u irem smislu, organizovanja
putovanja (posjeta kulturnim dogaajima ili
obilazaka lokaliteta kulturnog nasljea i spomenika
kulture).
2.5.3. Da li bi mladi radili
volonterski (s plaenim dnevnim
trokovima)?
Volonterstvo nije dovoljno promovisano i
afirmisano kod nas. Govori se, obino, uopte-
no o njemu, ali ne i o beneficijama koje donosi
(sticanju iskustva, upoznavanju ljudi, stvaranju
kontakata...)
Miljenja o ovom pitanju su podijeljena. Oko pola
intervjuisanih smatra da ima puno mladih koji
bi volontirali i da je veoma dobro da to rade, da
steknu iskustvo i probaju vie stvari u ivotu, da
vide kako ide organizacija stvari. Meutim, smatra
se da volonterstvo nije dovoljno promovisano i
afirmisano kod nas. Govori se, obino, uopteno o
njemu, ali ne i o beneficijama koje donosi (sticanju
iskustva, upoznavanju ljudi, stvaranju kontakata...),
i da nema puno nevladinih organizacija koje daju
strana 21
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ
priliku za volontiranje.
Dio intervjuisanih smatra da bi samo pojedinci/ke
volontirali, da je to vrlo teko jer svi gledaju kako
da zarade. Izraena su i miljenja da onaj koji dugo
volontira, u jednom trenutku eli da mu se uvai
steeno znanje, a kod nas je podrka volonterima
jako loa i da dosta ljudi radi volonterski u kulturi,
a povremeno se pojavi potreba za profesionalnim
angaovanjem.
2.5.4. Da li postoji informisanost
o tome kako mladi zarauju od
kulture u zemljama Evropske
unije ili u regionu?
Samo je jedan od intervjuisanih imao neka saznanja
u vezi s ovim: Ne znam koliko mladi zarauju od
kulture u EU, ali u Norvekoj sam vidio neke koji
jako vole to to rade, bez obzira koliko zarauju,
to je lijepo vidjeti.
2.5.5. Da li mladi uestvuju u
nekoj kulturnoj manifestaciji?
Manji broj intervjuisanih (samo petoro) uestvuje u
kulturnim manifestacijama u Boki.
2.5.6. Da li se mogu povezati
neki elementi kulturnog nasljea
s kulturom mladih i na koji
nain?
Mladi nemaju svijest o svom kulturnom nasl-
jeu. To je proizvod i obrazovanja u kolama i
vaspitanja u porodici.
Mladima je ono to imaju (Kotor, UNESKO,
Boka) svakodnevica, oni nisu svjesni bogatstva
strana 22
i ljepote koji ih okruuju, miljenje je jednog od
intervjuisanih. Skoro svi odgovori ukazuju da je tako.
Mladi nemaju svijest o svom kulturnom naslijeu.
To je proizvod i obrazovanja u kolama i vaspitanja
u porodici, Teko moemo povezati kulturno
naslijee s mladima, moda se kroz kulturu govora
neto prenosi, ali i toga je sve manje, Nasljeem
u kulturi se bave iskljuivo stariji, a mladi ne
pretjerano i Mladi u Boki nisu svjesni nasljea,
ne odrastaju uz bokeljski duh, slabo se nasljee i
prenosi mladim ljudima, neka su od miljenja.
Nasljeem u kulturi se bave iskljuivo stariji, a
mladi ne pretjerano.
Fokus grupa koja je diskutovala na temu Mladi i
kulturno naslijee, smatra da je bokeljska kultura
i autentinost veoma malo zastupljena u kolskom
programu. Pohvaljuje saradnju Bokeljske mornarice
sa kolama i nevladinim organizacijama u cilju
zajednikog promovisanja ovog segmenta bokeljske
kulturne tradicije. Meutim, i pored toga mladi se
malo ukljuuju u aktivnosti mornarice. U sutini,
graani/ke, ne samo mladi ve i stariji, malo su
zainteresovani za sopstveno kulturno naslijee i za
autentinu kulturu Boke. Porodica u tradicionalnom
smislu odumire i tradicija se ne prenosi.
Tradicionalni zanati se gube. Pozitivan primjer daje
Boarski klub Perast koji je uspio da animira mlade
i da ih zainteresuje da se okupljaju i odravaju u
ivotu ovu tradicionalnu vrstu zabave.
2.6. Da li je kultura dostupna
svakome?
Ne mogu svi da prate kulturnu ponudu. Ona
je kreirana samo za one koji dobro vide i uju,
dok mladi koji imaju oteen vid ili sluh, ne
mogu da prime takvu ponudu. Oni su iskljueni
iz kulturnih deavanja.

Ispitanici/ce ove fokus grupe slau se da je
odgovor na ovo pitanje: Ne. Najvei problem
imaju mladi s oteenim sluhom i vidom i oni
koji se kreu u kolicima. Uesnici/ce diskusije
smatraju da se puno toga moe uiniti kako bi
se to promjenilo, i da to nije uvijek povezano s
finansijskim sredstvima. Svakako, treba napraviti
prilaze (rampe) i postaviti zvune semafore (kao
u Podgorici i Nikiu), ali je podjednako vano
obrazovanje i senzibilisanje ljudi koji nemaju
takvih problema, kao i roditelja.
Ekonomski razlozi su, takoe, navedeni kao
prepreka. Ne mogu svi mladi priutiti skupe
ulaznice za predstave. Nemaju svi mogunost da
se informiu o kulturnim sadrajima. Poseban
problem je neumreenost, odsustvo saradnje i
nekvalitetna razmjena informacija izmeu tri
bokeljska grada (Kotora, Tivta i Herceg Novog).
Ne postoji objedinjeni sistem informisanja, a ne
koristi se ni veb sajt Kultura Boka, koji je na
raspolaganju optinama...
2.6.1. Da li svi mladi imaju
podjednake mogunosti da se
ukljue u kulturne tokove?
Kultura nije skupa, ali ipak treba dati mla-
dima besplatne predstave i koncerte da bi se
uili i navikli da uivaju u njima u slobodnom
vremenu.
Samo troje od intervjuisanih smatra da je kultura
dostupna svima: Mladi imaju podjednake
mogunosti, ali ih ne koriste svi isto, Danas mladi
imaju podjednake mogunosti, ali nije ih volja,
previe su zauzeti kompjuterima, igricama...
Ostali intervjusani/e navode tri razloga za
nedostupnost kulture mladima: finansije,
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
komunikaciju i barijere za one s oteenim sluhom i
vidom, i one u kolicima.
2.6.2. Zato nemaju ili zato
imaju?
Manji broj intervjuisanih smatra da danas svako,
samo ako ima volje i elje, moe imati pristup
kulturnim dogaajima, ali dominira miljenje
da mladi nemaju podjednake mogunosti jer
nemaju jednake ekonomske uslove ivota. Ne
mogu svi da prate kulturne dogaaje i zbog
standarda. Kultura je skupa. Ima i onih koji
misle ovako: Kultura nije skupa, ali ipak treba
dati mladima besplatne predstave i koncerte
da bi se uili i navikli da uivaju u njima u
slobodnom vremenu. Kultura nije dostupna
svima, nemaju svi 5 ili 10 eura za pozorite,
trebalo bi dati popuste srednjokolcima.
Osim finansijskih, navode se i drugi razlozi:
Mladi iz manjih sredina imaju manje
mogunosti jer se tamo deava manje stvari,
informacije ne dolaze jednako do svih mladih,
Nema ni dobrih saobraajnih veza na primjer
mladi iz seoskih sredina ne mogu da dou
autobusom na neku manifestaciju u Kotor ili u
Herceg Novi jer je iz pravca Kotora prema Budvi
zadnji autobus u 20h i 30 min, ak i u ljetnjoj
sezoni. Moraju doi ili kolima ili taksijem, a to
je skupo. Neki stopiraju, to je rizino, Mladi
s oteenim sluhom i vidom i oni koji se kreu
u kolicima, ne mogu uvijek da prate kulturna
deavanja, Ne mogu svi da prate kulturnu
ponudu. Ona je kreirana samo za one koji dobro
vide i uju, dok mladi koji imaju oteen vid ili
sluh, ne mogu da prime takvu ponudu. Oni su
iskljueni iz kulturnih deavanja.
strana 23
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ
2.6.3. Nailaze li neki mladi
(npr. oni s oteenim sluhom
ili vidom, ili oni u kolicima)
na barijere pri zadovoljavanju
svojih kulturnih potreba?
Kulturne institucije ne razmiljaju da mladi s
hendikepom ine segment publike.
Ne postoji svijest o potrebama lica koja imaju
problema sa sluhom, govorom, vidom ili se kreu
u kolicima. Kulturne institucije ne razmiljaju o
njima kao o publici, ili segmentu publike, izjavio je
jedan od intervjuisanih. Svi intervjuisani/e se slau
da takvi mladi ne mogu da prate sve manifestacije i
da je potrebno da im se priblie kulturna deavanja
: Objekti su nedostupni, posebno u Starom gradu
u Kotoru i Herceg Novom, za mlade u kolicima.
Arhitektonske i urbane barijere mogu se lako
ukloniti ako optine imaju sluha za to. Za to treba
da se zalau i kulturne institucije.
Dio intervjuisanih kritikuje institucije kulture
zbog navedenog i smatra da dio mladih trpi
diskriminaciju: Uopte se ne razmilja o tome da
se kulturni dogaaji mogu prilagoditi ljudima s
posebnim potrebama, To je diskriminacija mladih
koji ne mogu da vide ili uju neku predstavu, i koji
se ne mogu popeti stepenicama da bi je pratili.
Kritika je upuena i sugraanima/kama i
vrnjacima/vrnjakinjama: Ostali mladi ih ne
prihvataju, a ne postoje ni uslovi za poseban rad
s njima, Ljudi nemaju svijesti za potrebe tih lica,
Neki od mladih koji imaju problema sa sluhom,
govorom ili vidom, ak ne idu ni u kolu jer postoji
stigma, a i kole ih ne vode na primjer u bioskop
ili na predstav, jer je teko organizovati prevoz za
njih. U nae autobuse ni kolica ne mogu da uu,
vrlo je oteano. Zato su djeca s takvim problemima
strana 24
potpuno iskljuena iz kulture i zabave svojih vrnjaka.
Intervjuisani/e su iznijeli predloge i sugestije
kako da se ovo stanje prevazie: Te barijere bi se
mogle prevazii, na primjer Podgorica je poklonila
autobus koli za djecu s posebnim potrebama,
Arhitektonske barijere (stepenice, visoki plonici)
treba da se prilagode i onima koji ne mogu ba lako
da ih savladaju. Mladi koji imaju problema sa sluhom
i govorom, treba da se to vie koluju i obrazuju,
s njima treba intenzivnije da se radi. Oni se mogu
okrenuti kompjuterskoj tehnologiji i internetu jer
im pruaju puno mogunosti za obrazovanje, Treba
da se premosti jeziki problem, da se prave TV
emisije za lica koja ne uju, kao i posebni programi ili
priredbe. Drava treba mnogo vie da se angauje u
tome, Mnogo toga se moe lako prevesti na gestovni
jezik i snimiti na kasete. Mogu se organizovati
radionice za mlade s posebnim potrebama, Postaviti
info-pultove o kulturnim dogaajima u Zavodu za
djecu s poremeajem sluha i govora.
Prema miljenju nekih intervjuisanih, rjeenja se
mogu potraiti i u praksi zemalja u okruenju:
Iskustvo iz regiona nam kae da je to mogue u
Beogradu se u nekim institucijama prilagoavaju
filmovi za lica s oteenim vidom (opisuje se scena,
itaju se titlovi). U Zagrebu se organizuje Dan
otvorenih vrata u muzejima da bi osobe s oteenim
vidom mogle da opipaju neke od eksponata.
Meutim, pozitivnih primjera ima i u Crnoj Gori
Biblioteka u Podgorici, takoe, nudi filmove
prilagoene osobama s oteenim vidom. Pomorski
muzej u Kotoru je napravio napor da izae u susret
licima koja se kreu u kolicima tako to su odjeljenja
na spratovima snimljena, pa se prikazuju u prizemlju.
Ali ovo je, opet, neka vrsta iskljuivanja tih osoba.
Bilo bi bolje da im se omogui da posjete gornje
spratove (lift, u stvari, nije ni tako velika investicija
i lako bi mogla da se obezbijede sredstva od stranih
donatora za njega).
 EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org

Zakljuci i preporuke, proizali iz istraivanja o

kulturnim potrebama mladih u Boki Kotorskoj,
odraavaju miljenja i predloge koje su dali
intervjuisani/e, anketirani/e i uesnici/e u fokus
grupama. Autori/ke istraivanja smatraju da su
odgovori i diskusije naeli i druge razliite teme
koje bi mogle da se dalje istrauju i da ovim
istraivanjem nije iscrpljeno pitanje utvrivanja
kulturnih potreba mladih u Boki. Ipak, smatraju
da je sprovedeno istraivanje omoguilo prije
svega kvalitetan i detaljan pogled na ovaj problem i
iznijelo na povrinu mnoga pitanja kojima bi mogli
da se posvete drugi istraivai/ce, nevladine, vladine
i optinske organizacije, kulturne institucije, mediji,
obrazovne institucije, sami mladi iz Boke i ire.

Istraivanje nudi informacije koje mogu dalje

koristiti vladine institucije, nevladine organizacije,
mediji, lokalne samouprave, istraivai/ce i dr, a
bie ponuene i optinama za izradu LPAM-a.
Rezultati istraivanja mogu se koristiti viestruko.
Bie ponueni:

Ministarstvu kulture, sporta i medija;

ZAKLJUCI I
PREPORUKE

optinama Kotor, Tivat i Herceg Novi;

drugim optinama;
uesnicima u kreiranju budue lokalne kulturne
strategije optina u Boki Kotorskoj da bi ih
upotrebili za kvalitetnije i sveobuhvatnije
koncipiranje i implementiranje ovog
dokumenta;
medijima;
svim drugim zainteresovanima.

Prednost istraivanja je to moe posluiti kao

pilot-projekat za potrebe ostalih optina u Crnoj
Gori.

Prednost istraivanja je to moe posluiti kao

pilot-projekat koji se moe dalje multiplicirati i
modifikovati za potrebe ostalih Optina u Crnoj
Gori.
strana 25
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ
3.1. iroko tumaenje kulture
Kulturne vrijednosti u Boki su poremeene
i to djeluje na odrastanje i formiranje mlade
linosti.
Razvoj kulture je odgovornost drave ili lokal-
ne uprave.
Za mlade kultura oznaava razliito: od optih
vrijednosti kao to su vaspitanje, obrazovanje,
sloboda, kreativnost, smisao drutva i
izraz linog razvoja, pa sve do specifinih
aktivnosti kao to su odlazak u pozorite,
na izlobe, koncerte itd. Pod ovim pojmom
podrazumijevaju se i aktivnosti koje su dio
svakodnevnog ivota, kao to su oblaenje,
ponaanje na ulici, govor, briga o ivotnoj
sredini i istoi grada/sela, sluanje muzike s
prijateljima itd.
Kulturne vrijednosti u Boki su poremeene
i to djeluje na odrastanje i formiranje mlade
linosti.
Postojee stanje kulture mladih je uglavnom
svedeno na kafansko-muziki stepen, na und,
na turbo-folk i na diskoteke.
Kultura mladih je poseban segment u
kulturnim deavanjima, ali se u Boki tako ne
tretira. Kultura koja se nudi, prilagoena je
starijima.
Kultura je sutinska potreba ljudskih bia, ali
su potrebe za kulturom nedovoljno razvijene
kod jednog broja mladih.
Mladi, uglavnom, kulturu povezuju s elitizmom
i elitama; kultura je odreena socijalnim
razlikama i krugovima u kojima se mladi kreu.
strana 26
Razvoj kulture je odgovornost drave ili lokalne
uprave.
Mladi ne prate mnogo kulturna deavanja zbog
slabe informisanosti o kulturnim deavanjima,
loe komunikacije i zato to se kultura ne
reklamira.
Veina mladih prati kulturna deavanja u
slobodnom vremenu.
Veina mladih smatra da u obrazovanju nema
dovoljno kulturnih sadraja i da kultura nije
adekvatno tretirana u ovoj oblasti, posebno
lokalna kultura, i to je i jo jedan od razloga to
mladi ne prate kulturna zbivanja.
Smatra se da se kultura u kolama ne obrauje
na nain blizak i prijemiv mladima.
Preporuke
Mladi u Boki ne prate i ne prihvataju
kulturne sadraje. Treba im pomoi jer je
kultura veoma vana za formiranje njihove
linosti, osnova na kojoj se oni razvijaju.
Potrebno je organizovati otvorene tribine
ili okrugle stolove na temu kulture mladih u
Boki.
Kulturne reforme treba da uvedu kulturu u
svakodnevni ivot . Treba se fokusirati na
srednju klasu kao nosioca kulture.
Treba sprovesti reformu obrazovanja i uvesti
kulturu u obrazovanje mladih.
Mladi treba da budu nosioci promjena u
oblasti kulture; treba im pruiti dobre uzore
jer se lako identifikuju s njima.

Kultura treba da postane dio njihovog
svakodnevnog ivota da je ne bi shvatali kao
elitistiku potrebu.
Boki fali biblioteka za mlade gde bi mogli da
itaju, sluaju muziku i rade kao volonteri.
Predloeno je da se u kolama uvede
obrazovanje o kulturi kao poseban predmet.
kole treba da organizuju posjete
bioskopima, odlazak na koncerte, pozorine
predstave i kvalitetne ekskurzije za uenike/
ce.
Potrebno je adekvatno obrazovanje
nastavnog kadra kako bi se kultura pribliila
mladima na interesantan, zanimljiv nain.
3.2. Na polju kulture u Boki
Kotorskoj su potrebne promjene
Svi intervjuisani/e smatraju da je kulturu po-
trebno strateki planirati, ali da u Boki nedo-
staju kadrovi za to.
I pored toga to je Boka dio svijetske kulturne
batine, prostor nije adekvatno valorizovan
i optinari ne upravljaju njime na adekvatan
nain.
Mnogima se dopadaju tradicionalne
manifestacije.
Zimi je malo dogaaja u poreenju s ljetnom
sezonom.
Iste manifestacije organizuju se na
nepromijenjen nain svake godine u
turistikoj sezoni.
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
Kultura je politizovana, a korupcija prisutna
i u ovoj oblasti.
Preovlauje miljenje da lokalni kulturni
milje djeluje izolovano od nacionalnih i
internacionalnih kulturnih trendova.
U selima se organizuje veoma malo
kulturnih dogaaja.
Svi intervjuisani/e smatraju da kulturu u
Boki treba planirati strateki.
Veina intervjuisanih smatra da ne postoji
strateki pristup u sadanjem razvoju kulture
u Boki.
U Boki nedostaju kadrovi za strateko
planiranje kulture.
I pored toga to je Boka dio svjetske kulturne
batine, prostor nije adekvatno valorizovan
i optinari ne upravljaju njime na adekvatan
nain.
Preporuke
Mladi bi eljeli da u Boki ima vie kulturnih
deavanja, posebno onih prilagoenih
njihovom uzrastu i interesovanjima.
Ljetnja dinamika kulturnih deavanja treba
da se produi i van turistike sezone.
Potrebna je bolja promocija kulture (u
kolama preko razglasa, davanjem popusta
srednjokolcima/kama, organizovanjem
dogaaja za mlade po njihovoj elji).
Potrebno je uspostavljanje kontakta izmeu
strana 27
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ
kulturnih institucija i kola.
Neophodna su profesionalna pozorita.
Kulturne dogaaje treba organizovati na
drugaiji nain (npr. koncerte u drugaijem
ambijentu u Gradskoj kafani, na rivi);
spojiti razliite umetnosti.
Potrebno je vie koncerata drugih muzikih
anrova, a ne samo klasine muzike.
Potrebno je organizovati sajam knjiga u
Kotoru.
Arhitektonske promjene u gradu treba da
vrednuju kulturno naslijee.
Potrebno je organizovanje ekolokih akcija.
Kultura treba da bude lake dostupna
mladima u ruralnim sredinama.
Kulturna ponuda Boke treba koncipirati tako
da se preko nje stiu prihodi i za drutvo i za
samu kulturu (preporuka EU je da kultura
i turizam izdravaju sami sebe), a ne da je,
kao do sada, podreena sticanju prihoda za
pojedince i pojedine strukture.
Detaljan spisak preporuka mladih za organizovanje
kulturnih dogaaja (uglavnom iz ankete sprovede u
Gimnaziji u Kotoru) dat je posebno u Aneksu 5.
3.3. Potrebna je mnogo vea
ukljuenost mladih u kulturne
dogaaje
Mladi su slabo ukljueni u kulturne dogaaje u
sredinama u kojima ive. Kulturne institucije
nemaju politike za privlaenje mlae publike.
strana 28
Mladi nisu dobro informisani o kulturnim
sadrajima.
Mladi su slabo ukljueni u kulturne dogaaje u
sredinama u kojima ive.
Mladi koji se ukljuuju u kulturne tokove,
uglavnom to rade na svoju inicijativu
i predstavljaju izuzetke jer ne postoji
organizovano ukljuivanje.
Kulturne institucije nisu dovoljno otvorene
prema mladima. Nisu okarakterisane ni kao
zatvorene, ve kao indiferentne.
Kulturne institucije nemaju politike za
privlaenje mlae publike.
Kulturne institucije su politizovane.
Ne postoje omladinske politike u svim
optinama i pored toga to su neke (optine)
usvojile strategiju za mlade.
Mladi nisu dobro informisani o kulturnim
sadrajima.
Preporuke
Mladi treba da se aktivnije ukljue u kulturna
deavanja i planiranje kulture.
Moe se izvriti animacija mladih kroz
manifestacije lokalnog karaktera.
Mladi se u kulturne dogaaje mogu ukljuiti
kroz amaterska drutva, bendove, folklorne
grupe ili preko nevladinih organizacija.
Poseban problem je ukljuivanje mladih s
oteenim sluhom, govorom, vidom ili u

kolicima, koji bi se mogli aktivno ukljuiti
u kulturna deavanja kada bi im se na
adekvatan nain pomoglo.
Treba stimulisati interesovanja mladih i
ukljuiti ih u kulturne tokove, a to se moe
najlake uraditi preko kola.
kole treba da preuzmu kljunu ulogu u
kulturnom obrazovanju, da pomognu da se
prevazie slaba informisanost o kulturnim
deavanjima.
U kolama se mogu organizovati kulturne
sekcije.
Srednjokolce/ke treba pitati za ideje,
omoguiti im da sami stvaraju kulturne
sadraje, da organizuju knjievne ili poetske
veeri na svoj nain, da pokrenu asopis, da
prave scenarije i budu autori predstava.
Mladi mogui sami da kreiraju neke kulturne
manifestacije, da prerade pozorine komade i
u svojoj reiji ih uine interesantnijim.
Kulturni centri bi trebalo da budu stoeri
kulture mladih da nau sisteme za
ukljuivanje mladih, da ih angauju na
filmovima, u pozoritu, knjievnosti.
Treba dosta raditi na podizanju svijesti
mladih, posebno sada kada duh vremena
negativno utie i na njih.
3.4. Trebalo bi stvoriti uslove za
zapoljavanje i zaradu u kulturi
Ljudi u Boki ne razumiju i ne prihvataju nove
dimenzije kulture, kao to je ekonomska, ve se
kultura shvata u klasinom smislu.
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
Sistem razvija materijalnu kulturu, a ne duho-
vnu.
U Boki nema mnogo mogunosti da se od
kulture zaradi.
Samo od umjetnosti, muziciranja i drugih
aktivnosti vezanih za kulturu teko se moe
opstati, tako da umjetnici/e obino imaju jo
neki posao.
Ljudi u Boki ne razumiju i ne prihvataju nove
dimenzije kulture, kao to je ekonomska, ve se
kultura shvata u klasinom smislu.
Ipak, sve vie mlaih ljudi, obrazovanih
u evropskim ili amerikim kolama ili po
njihovim standardima, eli da izgradi imid
firme preko umjetnosti (grafikog dizajna, na
primjer).
Kultura u Boki je zavisna od politike elite.
Postoji slaba povezanost gradova u Boki od
saobraajne do komunikacijske.
Problem u Boki je nedostatak svijesti o kulturi
i stanje duha ljude ne zanima kultura, radije
bi kupili novi mobilni telefon nego umjetniku
sliku. Zbog toga stvaraoci teko mogu da ive
od svog rada.
Mladi umjetnici ive, uglavnom, od stranih
turista koji dolaze tokom sezone.
Sistem razvija materijalnu, a ne duhovnu
kulturu.
Volonterstvo se nedovoljno promovie i
afirmie u Boki.
strana 29
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ

Nema puno nevladinih organizacija koje daju 3.5.Uiniti kulturu dostupnom

priliku za volontiranje.
svakome
Mladi imaju vrlo malo informacija kako drugi
U Boki kultura nije podjednako dostupna sva-
zarauju od kulture u zemljama Evropske unije
koj mladoj osobi.
ili u regionu.

Za to postoje tri razloga: finansije, loa ko-

Svijest o kulturnom nasljeu kod mladih je na
munikacija i barijere na koje nailaze mladi s
niskom nivou, ne odrastaju uz bokeljski duh, a to
oteenim sluhom i vidom i mladi u kolicima.
je proizvod i obrazovanja u kolama i vaspitanja
u porodici.
U Boki kultura nije podjednako dostupna svim
mladima.
Bokeljska kultura i autentinost vrlo malo su
zastupljeni u kolama.
Za to postoje tri razloga: finansije, loa
komunikacija i barijere na koje nailaze mladi s
Preporuke oteenim sluhom i vidom i mladi u kolicima.

Volonterstvo indirektno donosi profit

Oni imaju najvie tekoa da prate kulturne
(stvaranje kontakata, uenje, sticanje znanja
dogaaje.
i iskustva, stvaranje portfolija, anse za
zapoljavanje u budunosti).
Kulturna ponuda Boke se kreira samo za one
koji dobro vide i uju.
Umjetnicima/cama su potrebni menaderi da
bi mogli da naplate svoj rad.
Ne postoji svijest o potrebama lica koja
imaju problema sa sluhom, govorom, vidom
Kultura Boke treba da bude koordinisana
ili se kreu u kolicima. Kulturne institucije
kako bi djelovala kao kultura regiona.
ne razmiljaju o njima kao o publici. To je
diskriminacija.
Mladi se mogu informisati preko letaka u
marketima ili kafiima, preko displeja, emisija
Mladi s posebnim potrebama su
na radiju, veb sajtova.
stigmatizovani. kole ne organizuju posjete
Optine treba redovno da auriraju veb
kulturnim deavanjima za ove mlade jer je teko
sajt Kultura Boka, koji sada naalost ne
organizovati prevoz.
funkcionie.
Ekonomski razlozi su takoe ograniavajui
Treba da se promoviu pozitivni primjeri
faktor. Skupe ulaznice za predstave ne mogu
ukljuivanja mladih u tradicionalne
priutiti svi mladi.
manifestacije. Bokeljska mornarica sarauje
sa kolama i s nevladinim organizacijama,
Problem predstavlja i nejednaka mogunost
Boarski klub Perast animira mlade da
informisanja o kulturnim sadrajima.
odravaju ovu tradicionalnu vrstu zabave.
strana 30

Poseban problem je neumreenost, loa
saradnja i nekvalitetna razmjena informacija
izmeu tri bokeljska grada (Kotor, Tivat i
Herceg Novi) ne postoji objedinjen sistem
informisanja, a veb sajt Kultura Boka, koji je
na raspolaganju optinama, ne koristi se.
U manjim sredinama se organizuje manje
dogaaja, i informacije ne dolaze jednako do
svih mladih.
Nedostaju dobre saobraajne veze mladi iz
seoskih sredina ne mogu autobusom na neku
manifestaciju u Kotor ili u Herceg Novi jer
posljednji iz pravca Kotora prema Budvi polazi
u 20h i 30 min, ak i u ljetnjoj sezoni.
Preporuke
Mnogo toga se moe uiniti da bi mladi s
oteenim sluhom i vidom i oni u kolicima
imali pristup kulturnim dogaajima; to nije
uvijek povezano s finansijskim sredstvima.
Vano je obrazovanje i senzibilisanje ljudi
koji nemaju takvih problema, i naroito
roditelja.
U Boki treba slijediti pozitivne primjere:
pravljenje prilaza (rampe) i postavljanje
zvunih semafora (kao u Podgorici i
Nikiu), uklanjanje arhitektonskih barijera
(stepenice, visoki plonici) itd. Biblioteka u
Podgorici nudi filmove prilagoene osobama
s oteenim vidom, Pomorski muzej u
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
Kotoru je napravio napor da izae u susret
licima koja se kreu u kolicima, tako to
su odjeljenja na spratovima snimljena pa
se prikazuju u prizemlju) ali i to je vrsta
iskljuivanja tih osoba i bilo bi bolje da se
napravi lift, sredstvima od stranih donatora.
U Boki treba primijeniti iskustva iz regiona.
U Beogradu se u nekim institucijama
filmovi prilagoavaju licima s oteenim
vidom (opisuje se scena, itaju se titlovi). U
Zagrebu se organizuje Dan otvorenih vrata
u muzejima da bi osobe s oteenim vidom
mogle da opipaju neke od eksponata.
Mladi koji imaju problema sa sluhom i
govorom, treba da se to vie koluju i
obrazuju, s njima treba intenzivnije da se
radi. Oni se mogu okrenuti internetu jer on
prua puno mogunosti za obrazovanje.
Treba premostiti jeziki problem, treba da se
prave TV emisije za lica koja ne uju, kao i
posebni programi ili priredbe. Mnogo toga se
moe lako prevesti na gestovni jezik i snimiti
na kasete.
Mogu se organizovati radionice za mlade s
posebnim potrebama.
Treba postaviti info-pultove o kulturnim
dogaajima u Zavodu za djecu s
poremeajima sluha i govora.
Treba obezbijediti besplatne ulaznice za
predstave ili koncerte.
strana 31
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ

ANEX 1.
VODI ZA INTERVJU

Vodi za pojedinani (lice u lice) intervju i za razgovore u fokus grupama

A. Opti podaci:

Uzrast
Pol
Obrazovanje
Institucija (opcija za predstavnike/ce institucija/organizacija)

B. Kako mladi tumae kulturu?

(Pitanja za intervjue i za Fokus grupu 1)

ta je za mlade kultura?
Da li mladi smatraju da je kultura mladih poseban segment u optim kulturnim
deavanjima?
Da li mladi smatraju da je kultura elitistika ili sutinska potreba?
Da li i koliko mladi prate kulturna dogaanja?
Da li se i koliko mladi posveuju kulturnim deavanjima u slobodno vrijeme?
Da li se kultura tretira na adekvatan nain u okviru obrazovanja mladih?
Da li je kultura dio obrazovanja mladih, koliko je i kako (i kako treba biti) zastupljena?

C. D
 a li se mladima dopada ono to se sada deava na
polju kulture u Boki Kotorskoj?
(Pitanja za intervjue i za Fokus grupu 5)

ta im se dopada, a ta ne?
ta bi mladi promijenili u oblasti kulture?
Kakve bi kulturne dogaaje mladi voljeli da vide u svojoj sredini?
Da li je lokalna kulturna sredina izolovana ili povezana s nacionalnom, regionalnom i
evropskom?
ta se deava u manjim mjestima i ruralnim sredinama?
Da li mladi smatraju da kulturu u Boki treba strateki planirati?
Da li se kultura sada razvija strateki ili stihijski? Da li postoji osmiljen pristup u
kulturnim deavanjima?

strana 32
 EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org

D. D
 a li mladi osjeaju da su ukljueni u kulturne
dogaaje u svojoj sredini?
(Pitanja za intervjue i za Fokus grupu 2)

Na koji nain su ukljueni?

Ako ne osjeaju da su ukljueni, zbog ega je to tako?
Da li smatraju da bi trebalo da budu aktivni tvorci kulturnih deavanja, ili je dovoljno
da budu u publici?
Na koji nain bi se mladi, kao aktivni tvorci, mogli ukljuiti u kulturna deavanja u
svojoj sredini?

E. Kultura kao nain zarade

(Pitanja za intervjue i za Fokus grupu 3)

Da li se u kulturi moe zaraditi?

Kakve ekonomske dimenzije moe imati kultura?
Da li bi mladi radili volonterski (s plaenim dnevnim trokovima)?
Postoje li informacije o tome kako mladi zarauju od kulture u zemljama Evropske unije
ili regionu?
Da li mladi uestvuju u nekoj kulturnoj manifestaciji?
Mogu li se povezati neki elementi kulturnog nasljea s kulturom mladih i na koji nain?

F. Da li je kultura dostupna svakome?

(Pitanja za pojedinana intervjua i za Fokus grupu 4)

Da li svi mladi imaju podjednake mogunosti da se ukljue u kulturne tokove?

Zato nemaju ili zato imaju?
Nailaze li neki mladi (npr. oni s oteenim sluhom ili vidom, ili oni koji se kreu u
kolicima) na barijere pri zadovoljavanju svojih kulturnih potreba?

strana 33
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ

ANEX 2.
VODI ZA ZA RAZGOVORE U FOKUS GRUPAMA

Fokus grupa 1
Kultura elitizam ili stil ivota?

 ta je za mlade kultura?

Da li smatraju da je kultura mladih poseban segment u optim kulturnim deavanjima?
Da li smatraju da je kultura elitistika ili sutinska potreba?
Da li i koliko prate kulturna dogaanja?
Da li se i koliko mladi posveuju kulturnim deavanjima u slobodno vrijeme?
Da li se kultura tretira na adekvatan nain u okviru obrazovanja mladih?
Da li je kultura dio obrazovanja mladih, koliko je i kako (i kako treba biti) zastupljena?

Fokus grupa 2
Aktivno uee mladih u stvaranju kulture u Boki Kotorskoj

Da li su mladi aktivno ukljueni u kulturna deavanja u Boki Kotorskoj?

Ako nisu, zbog ega je to tako?
Ako jesu, na koji nain?
Da li mladi smatraju da bi trebalo da budu aktivni tvorci kulturnih deavanja, ili je
dovoljno da budu u publici?
Na koji nain bi se mladi, kao aktivni tvorci, mogli ukljuiti u kulturna deavanja u svojoj
sredini?

Fokus grupa 3
Kultura kao nain zarade (i zapoljavanja)

Da li se u kulturi moe zaraditi?

Kakve ekonomske dimenzije moe imati kultura?
Da li bi mladi radili volonterski (s plaenim dnevnim trokovima)?
Postoje li informacije o tome kako mladi zarauju od kulture u zemljama Evropske unije
ili regionu?
Da li mladi u Boki uestvuju u nekoj kulturnoj manifestaciji?
Mogu li se povezati neki elementi kulturnog nasljea s kulturom mladih i na koji nain?

strana 34
 EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org

Fokus grupa 4
Da li je kultura dostupna svakome?

Da li svi mladi imaju podjednake mogunosti da se ukljue u kulturne tokove?

Zato nemaju ili zato imaju?
Kako se mogu prevazii barijere pri zadovoljavanju kulturnih potreba mladih s
hendikepom (s oteenim sluhom ili vidom, ili onih koji se kreu u kolicima)?

Fokus grupa 5
Mladi i kulturno naslijee

Kakvi kulturni dogaaji se organizuju u ruralnim sredinama?

Da li su i koliko mladi zainteresovani za njegovanje autentine kulture?
Kako se kulturno nasljee prezentuje mladima kroz obrazovanje, kulturna deavanja
i slino?
Koliko su mladi ukljueni u lokalne tradicionalne manifestacije (Bokeljsku no,
Fainadu, Kostanjadu, karnevale, Dane kamelije, Festival mimoze itd)?

strana 35
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ

ANEX 3.
FORMA ANKETE NA FACEBOOKU

ANKETA

PROJEKAT KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ

(zaokruite/podvucite/obojite najvie 2 odgovora)

Ime i prezime (ukoliko eli moe da navede):

Grad/selo u kojem ivi:
Koliko ima godina:

A. ta za tebe predstavlja kultura?

To je samo za elite.
To je dio svakodnevnog ivota.
Odlazak u pozorite, na izlobe ili koncerte.
Neto sasvim obino: briga o ivotnoj sredini, o istoi grada/sela, sluanje muzike s prijateljima...
Drugo (navedi ta).

B. Da li ti uestvuje u stvaranju kulture (kulturnih programa) u svom

mjestu?

Da (navedi na koji nain).

Pokuavam, ali nailazim na tekoe (navedi na koji nain).
elio/la bih, ali ne znam kako da se ukljuim.

C. Moe li se od kulture zaraditi?

Da (navedi na koji nain).

Ne.
Moda, ali ne kod nas.
Moda, ali ne znam na koji nain.

strana 36
 EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org

D. Da li je kultura dostupna svim mladima?

Da.
Mladi s oteenim sluhom i vidom i mladi u kolicima ne mogu uvijek da prate kulturna deavanja.
Mladi u seoskim naseljima tee mogu da prate kulturna dogaanja.
Neto drugo (navedi ta).

Ukoliko ima potrebu da neto doda na ovu temu, moe to uiniti ovdje.

Molimo te da popunjenu anketu poalje na i-mejl expeditio@t-com.me s naznakom:

ANKETA mladi u Boki.

Hvala ti puno na odvojenom vremenu za popunjavanje ankete.

Srdaan podrav od tima!

EXPEDITIO
Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
Tel. 032 302 520
expeditio@t-com.me
www.expeditio.org

strana 37
 Sa velikim zanimanjem bismo eljeli da
KULTURA I JA - kakav je to spoj?
dobijemo odgovore od Vas, naih mladih
ta za mene predstavlja kultura? MLADI O KULTURI U BOKI
sugraana, na pitanja koja se tiu vaeg odnosa

strana 38
Da li mi se dopada ono to se sada deava na polju
prema kulturi. A zbog ega? Prije svega, zato to Vae
kulture u Boki, mom gradu, selu, kraju...? ta mi se
miljenje potujemo. I, to mislimo da u stvaranju kulture
dopada? A ta ne?
namijenjene mladima treba da uestvuju upravo mladi. Takoe,
Kakva kulturna deavanja bih ja kreirala/o?
smatramo da je ukljuivanje mladih ljudi vano za izgradnju Projekat Kulturne potrebe
Da li svi mladi imaju podjednake mogunosti da se kulturne politike Boke Kotorske. Expeditio sprovodi istraivanje iji je mladih u Boki Kotorskoj
ukljue u kulturne tokove? Zatone, ili zato da? cilj utvrivanje potreba vezanih za kulturu mladih sa teritorija optina realizuje nevladina organizacija
Imam li ja ili neko od mojih vrnjaka probleme pri Kotor, Tivat i Herceg Novi, i to je i glavni dio naeg projekta Kulturne potrebe EXPEDITIO { Kotor }
zadovoljavanju svojih kulturnih potreba? Kako ih mladih u Boki Kotorskoj. Ovaj projekat podrava Ministarstvo kulture, sporta i www.expeditio.org
ANEX 4

e
ukloniti ako postoje? medija Crne Gore. Osnovna ideja projekta je da se omogui mladima da daju
vo.m konkretan doprinos u stvaranju dokumenta pod nazivom Platforma
nst
www.prostra
za izradu kulturne strategije Boke Kotorske i da glasno, u
www.expeditio.org javnosti, iskau svoje miljenje o tome - kakva kultura
je njima potrebna i bliska. Nadamo se
da ete nam pomoi u realizaciji ovog
istraivanja kako bismo zajedno stvorili
osnovu za kreiranje kvalitetnijeg kulturnog
okruenja za mlade ljude u Boki Kotorskoj...

Projekat je finansiran od strane Project cofinanced by the European

Ministarstva kulture, sporta i Regional Development Fund and the
medija Crne Gore Instrument for Pre-Accession Assistance
FLAJER SA ANKETOM ZA UENIKE/CE

MLADI O KULTURI MLADIH Kultura OVO JE TVOJ PROSTOR ! Pronai nas na facebook-u:
Mladi o kulturi mladih u Boki
mladih je u Nacionalnom planu
akcije za mlade 2006 (NPAM) identifikovana Kakvo KULTURNO DEAVANJE e privui tvoju panju?
Istraivanje o kulturnim potrebima mladih koji ive na teritoriji optina Tivat, Kotor i Herceg Napii, nacrtaj, opii...
kao zasebna oblast. NPAM iznosi zakljuak da
Novi, sproveemo pomou pojedinanih intervjua, razgovora u fokus grupama, kao Tvoje miljenje je vano!
su u kulturno-umjetnikim sadrajima koji se nude
i preko ukljuivanja mladih koji ele da odgovore na pitanja koja se odnose na njihove
u Crnoj Gori nedovoljno zastupljeni segmenti koji
potrebe i probleme u pogledu kulture. elimo posebno da obuhvatimo miljenja slijedeih
su adekvatni mlaoj populaciji; takoe, mladi ljudi su
kategorija mladih ljudi:
nedovoljno ukljueni u kulturne sadraje i stvaranje kulture.
Nedovoljna informisanost mladih i njihov pristup i edukacija u
Mladi iz urbanih sredina gradske optine Kotor, Tivat i Herceg Novi
oblasti kulture, takoe se prepoznaje kao problem. Ne postoje
Mladi iz seoskih sredina zaljee optina Kotor, Tivat i Herceg Novi
ni posebne institucije koje bi se bavile specifinom kulturom
Mladi sa oteenim sluhom ili vidom, mladi koji se kreu u kolicima...
mladih ni finansijski fondovi za podrku te oblasti, kako na
Mladi smjeteni u Domu za nezbrinutu djecu Mladost u Bijeloj
lokalnom, tako i na dravnom nivou. Sa druge strane, kako
Mladi koji su kulturno aktivni (angaovani u kulturnim drutvima ili asocijacijama)
se navodi u NPAM, mladi raspolau slobodnim vremenom
koje se koristi na neorganizovani nain. Volonterska
ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ

Pored mladih, ciljne grupe na ovom projektu su i lokalne samouprave na teritoriji Boke
aktivnost meu mladima je nedovoljno
Kotorske, institucije i organizacije koje se bave mladima (kole, nevladine organizacije,
razvijena... Zbog svega gore
udruenja, klubovi...), institucije koje se bave kulturom i mediji.
navedenog, oigledno je
da postoji prostor za vee
Molimo vas da sve komentare i sugestije na temu Mladi i kultura aljete na e-mail
ukljuivanje mladih u
expeditio@t-com. me uz napomenu: Za projekat Kulturne potrebe mladih u Boki
kulturne aktivnosti i bolje
zadovljavanje njihovih
kulturnih potreba...
Kulturne potrebe mladih u Boki Kotorskoj je dio vee inicijative, a to je projekat Koliko ima godina ?
SOSTENUTO koji se realizuje u okviru MED programa Evropske unije [ www.
programmemed.eu ]. Nosilac Sostenuto projekta je organizacija A.M.I. iz Francuske, a
partnerske organizacije su iz Francuske, Slovenije, Italije, panije i Crne Gore. Expeditio je
jedini partner van EU na projektu Sostenuto.
KULTURA MLADIH U NPAM-u Hvala ti to si nam pomogao/la svojim odgovorom ! www.expeditio.org
 EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org

ANEX 5
PREPORUKE MLADIH ZA KULTURNA DEAVANJA

Uenici/e su u sprovedenoj anketi preporuili da se organizuju sljedea kulturna deavanja:

strana 39
 ISTRAIVANJE I KULTURNE POTREBE MLADIH U BOKI KOTORSKOJ

Sa promocije istraivanja - Kotor, Plata Bizanti, 30.mart 2010.

strana 40
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor
www.expeditio.org
EXPEDITIO
Center for Sustainable Spatial Development
P.O. Box 85
85330 Kotor
Montenegro

expeditio@t-com.me
www.expeditio.org