INTEGRACIJA SISTEMA UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE

U SISTEM UPRAVLJANJA KVALITETOM

INTEGRTION OF ENVIRONMETAL MANAGEMENT SYSTEM IN QUALITY

MANAGEMENT SYSTEM

Aleksandra Koki Arsi1 Jovan Milivojevi2

Rezime: Promene nastale u funkcionisanju organizacija zahtevaju primenu sasvim novih teorija
menadmenta koje mogu odgovoriti savremenim uslovima poslovanja. Standard ISO 14000 koji je
po pristupu i strukturi slian sa ISO 9001 doprinosi proirenju aktivnosti preduzea na podruja
koja nisu vezana samo za kupca i kvalitet proizvoda i usluga, ve i na uticaj prema okolini,
smanjenju zagaenja, otpada, potronje energije i slino. Ta sistematska srodnost ova dva
standarda se ogleda u nizu zajednikih elemenata.
Kljune rei: integrisani sistem upravljanja, kvalitet, ivotna sredina

Abstract: Changes in enterprises functioning demand application of brand new theories of

management which cold response to the modern conditions of business. ISO 14000 standard which
is similar by its structure and approach with ISO 9001 standard expands activities of enterprise on
areas which is not only aimed to the customer or quality of product or services but also to the its
impact on environment, pollution and waste reduction, energy consumption etc. Similarity between
two of this standards is clearly visible in many common elements.
Key words: Integrated Management System, Quality, Environmental

1. UVOD Gledano sa strane pojedinih grupa, korisnika

Brzi razvoj i irenje uticaja serije standarda
ISO 9000 uticali su na pojavu drugih standarda iz
oblasti menadmenta kao to su zatita ivotne
sredine (ISO 14000) i zatita zdravlja i bezbednost
ljudi (OHSAS 18000).U fazi pripreme se nalaze i
nove serije standarda za druge sisteme
menadmenta kojima se utvruju parcijalni zahtevi
za pojedine oblasti upravljanja. Integracijom
zahteva, razliitih standarda za sistem
menadmenta, treba da se dobije iri i snaniji
integrisani sistem menadmenta kojim se na
efikasniji i efektniji nain upravlja organizacijom.
Neke od organizacija koje poinju rad na
integraciji razliitih sistema menadmenta imaju
implementiran jedan ili dva sistema. Najee je to
QMS (Quality Management System) po zahtevima
ISO 9001 ili EMS (Environmental Management
System) po zahtevima ISO 14001. Ovi sistemi su
razvijeni u razliitim vremenskim intervalima sa
razliitom dokumentacijom, pa je kljuna stvar da
organizacija odredi gde je sada u odnosu na
zahteve svih standarda koje ine obuhvat IMS-a.
organizacije (kupci, akcionari, zaposleni,
isporuioci i dr.), svaka od njih zahteva samo
odreeni sistem prema odreenom standardu.
Gledano sa strane organizacije, ona uglavnom
ima osnovni menadment sistem i nju interesuje
kako da ga to jednostavnije adaptira i uskladi
prema zahtevima razliitih standarda ali sa
jedinstvenim resursima, nadlenostima, ciljevima,
planovima, dokumentima, obukama, proverama,
poboljanjima i sertifikacijama. Za svaku
organizaciju postoji dva problema koja treba reiti:
Kako integrisati parcijalne standarde u
jedinstveni IMS
Kako integrisati IMS u poslovnu strategiju i
praksu organizacije
Od svih ranije uvedenih dodatnih zahteva
preduzeima, sada se u svetu posebno istie
upravljanje zatitom ivotne sredine po normama
standarda ISO 14000. Svetsko stanovnitvo raste
rapidno, a to postavlja vee zahteve za
snabdevanjem neobnovljivim resursima, kao i
zahtev za resursima kao to su ivotni prostor,
voda i hrana.

1. Aleksandra Koki Arsi, Zastava Automobili, Trg topolivaca 4, Kragujevac, Srbija,

E-mail: akokic@kg.ac.yu
2. Jovan Milivojevi, Zastava Kamioni, Trg topolivaca 4, Kragujevac, Srbija,
E-mail: cqm@kg.ac.yu
Reavanje ekoloke krize u svetu, prouzrokovane
razvojem tehnologije i nedovoljno savesnim
razvojem drutvenog sistema, dovelo je do toga da
je zatita okoline danas u u zemljama trine
privrede sastavni deo ureenja trita tj. drava
kroz trite utie na okolinu.
Zbog uvoenja ove komponente u strateki
menadment firmi, privreda e dobiti usmerenja u
pogledu izbora predmeta proizvodnje, korienja
resursa, bie podstaknuta da ekonominije koristi
sve vrste resursa, kao i da prelazi sa korienja
jedne vrste resursa, ka korienju druge vrste.
Zahvaljujui okolini, mnoge firme e ostati na
tritu, proiriti svoja trita, poveati svoj prihod.
Zbog sve veih spoznaja o vanosti i uticaju
okoline na opstanak sadanjih i buduih generacija
veliki broj organizacija se odluilo za uvoenje
ovog standarda, to ne samo da pokazuje njihovu
pozitivnu orjentaciju prema atiti okoline, ve
istovremeno smanjuje njihove trokove resursa i
ISO 9001
ISO
14001
Standard
FIRMA ABC
Slika 1 Integrisani sistem upravljanja
2. PREDNOST INTEGRACIJE
Veliki je broj preduzea u svetu, a postepeno
raste i broj preduzea u Srbiji, koja su se
sertifikovala prema seriji standarda ISO 9000.
Mnoga od tih preduzea planiraju i svaki od navedenih standarda obuhvata odreeni
implementiranje sistema upravljanja zatitom
ivotne sredine po seriji standarda ISO 14000.
Osnovni koncept, struktura, a delom i sadraj
ovih standarda su slini, to odmah navodi na ideju
o integraciji ova dva standarda. Sa druge strane,
ako bi se izgraivali odvojeni standardi, svaki sa
svojim postupcima i iskustvima, moe doi do
pometnje i dupliranja aktivnosti. Neki zahtevi koji
energije. Takoe, mnogim preduzeima
odgovarajue zainteresovane strane trae
ispunjavanje zahteva po standardu ISO 14001.
Standard ISO 14001, koji je po pristupu i
strukturi slian sa ISO 9001, doprinosi proirenju
poslovnih preduzea na podruja koja nisu vezana
samo za kupca i kvalitet proizvoda i usluga, ve i
na uticaj prema okolini, smanjenju zagaenja,
otpada, potronje energije i slino. Ta sistemska
srodnost ova dva standarda se ogleda u nizu
zajednikih elemenata:
U obavezama najvieg rukovodstva
U zahtevima daljeg obrazovanja
U revizionim postupcima internih dokumenata
U planiranju i odvijanju aktivnosti internih
audita
U sprovoenju korektivnih mera, istraivanju
uzorka
Analizi problema i poboljanjima
U oceni sistema i prikazu menadmenta
OHSAS
18001
XY
su slini ili isti za oba standarda, mogu se razliito
tumaiti i sprovoditi, kao rezultat odvojenog rada.
To razdvajanje bi bilo naroito tetno na niim
operativnim nivoima delovanja.
Upravljanje preduzeem je jedinstveno, a
aspekt poslovanja. Razlike su meu njima u
primarnom korisniku i merenju rezultata. Kod
sistema kvaliteta primarni korisnici su kupci
proizvoda i usluga, a merilo uspenosti je nivo
zadovoljstva kupca, dok su kod sistema
upravljanja zatitom ivotne sredine to svi oni koji
su izloeni negativnim uticajima na okolinu koji
nastaju od operacija i aktivnosti preduzea, a
veliina tog uticaja je merilo uspenosti. Standard
za zdravlje ljudi i bezbednost na radu odnosi se na
zaposlene a merilo je ocena rizika , odnosno
sigurnosti pri radu. IMS zadovoljava zahteve i
interese svih zainteresovanih strana.
Glavna prednost integracije, a to potvruju
mnogi primeri iz prakse, je u:
povezivnju osoblja iz podruja osiguranja
kvaliteta i zatite ivotne sredine, koji
inae, odvojeno vrlo retko sarauju
ukljuivanju i privrenosti rukovodstva,
koje je dosta vee kada su integrisani svi
ciljevi, resursi i mere i kada se vri
zajedniko preispitivanje
uspostavljanju jedinstvene politike,
dokumenata i zapisa
sticanju poverenja kako kod kupaca, tako
i kod drugih zainteresovanih strana
jedinstvenoj obuci za IMS koja tedi
vreme i novac, i smanjuje konfuziji kod
zaposlenih koja nastaje odvojenim
obukama iz vie sistema
jeftinijoj i jednostavnijoj sertifikaciji u
odnosu na sertifikaciju pojedinanih
menadment sistema
2 IZGRADNJA IMS-A
Delotvoran IMS je onaj koji je jednostavan a
zadovoljava sve zahteve ukljuenih standarda. To
ne sme biti sistem koji se zasniva na opirnoj
dokumentaciji. Stvarna se integracija dogaa na
operativnim nivoima: na odreenim procesima i
operacijama.
Pravi IMS je onaj koji je prilagoen procesima i
aktivnostima organizacije. Najvei uticaj na takav
IMS ima organizaciona struktura preduzea.
Preduzea u kojima odvojene grupe rade na QMS-
u i EMS-u siguno e naii na potekoe, pogotovo
ako rukovodstvo ne poznaje principe i zahteve oba
standarda i njihov uticaj na poslovanje preduzea.
Za efikasno planiranje, izgradnju i sprovoenje
IMS-a mora se odrediti vodei jedinstveni tim koji
moe delegirati pojedine zadatke specijalistima u
organizaciji. U praksi se esto osoblju iz oblasti
obezbeenja sistema kvaliteta dodeljuje
odgovornost i za izgradnju IMS-a.
Oba standarda zahtevaju pisanu politiku koju
mora odrediti rukovodstvo i koja je preciznija od
politike sistema kvaliteta u pogledu obaveze
stalnog poboljanja, spreavanja zagaenja,
usklaivanja sa zakonskom regulativom i
dostupnosti javnosti. Zajedniku politiku je tee
napisati jer je potrebno istai sve te potrebne
zahteve i ciljeve. Potekoa moe biti i u
komunikaciji i prenoenju politike zaposlenima.
ISO 9001 zahteva poslovnik kvaliteta koji
obuhvata sve elemente kvaliteta dok ISO 14001 ne
zahteva poslovnik ve opis kljunih elemenata
sistema upravljanja zatitom ivotne sredine. Da bi
smo zadovoljili zahteve IMS-a moramo imati
poslovnik. U praksi se pokazalo da iskustvo u
izradi poslovnika QMS-a kao vodeeg dokumenta
sistema kvaliteta, veoma dobro reenje i za IMS.
Ne postoji standardizovan oblik za poslovnik.
Obino sadraj poslovnika sledi redosled
elemenata iz ISO 9001. Preko uporedne tabele oba
standarda ukljuuju se i sva pitanja vezana za
EMS.
Procedure ine drugi nivo dokumentacije u
kojima se opisuje kako e se sistem sprovoditi a po
potrebi opis se moe nastaviti i sa radnim
uputstvima. ISO 9000 zahteva da sve procedure
budu dokumentovane, dok se kod ISO 14000 to
zahteva samo tamo gde njihovo nepostojanje moe
dovesti do neusaglaenosti sa radnim uputstvima.
U IMS-u sve procedure moraju biti
dokumentovane. Vano je rei da i praksa upuuje
na dokumentovane procedure kako bi se oni bolje
razumeli i kako bi se osiguralo njihovo dosledno
sprovoenje. U izgradnji IMS-a neke su procedure
zajednike a veina je prilagoena zahtevima
integrisanog sistema, to znai, potrebne su
odreene modifikacije kako bi se zadovoljili svi
zahtevi odreene aktivnosti.
Zahtevi QMS-a i EMS-a trae od organizacije
periodine audite. Definicije za oba audita su
sline kao to su slini i zahtevi pa bi stoga
odvojeni auditi znaili mnoga ponavljanja slinih
elemenata u procesu audita. Razlike u proveri dva
sistema vie se odnose na razlike u osposobljenosti
i iskustvu proverivaa nego na razlike u standardu.
U podruju ivotne sredine proverivai imaju vie
iskustva u proverama usaglaenosti sa zakonskim
propisima a manje u proverama elemenata sistema.
Proverivai sistema kvaliteta tee se navikavaju na
EMS audit kod koga svi postupci ne moraju biti
dokumentovani.
QMS audit se najee planira po podrujima
preduzea, na primer po slubama ili pogonima, a
EMS po elementima iz ISO 14001.
Izvetavanje o neusaglaenostima isto je kao i
kod QMS-a s tim da se u IMS oznae
neusaglaenosti prema oba standarda tamo gde su
zahtevi slini.
Zahtevi za preispitivanjem rukovodstva u oba
standarda su slini, jedino se kod EMS-a ocenjuje
ne samo pogodnost ve i primerenost sistema. To
znai da sistem mora biti u skladu sa zahtevima
zakonskih normi, zahtevima zainteresovanih strana
i promenama tehnologije.
Pri postupku sertifikacije auditori koji
proveravaju IMS moraju biti osposobljeni za audit
zahteva iz obe norme. Stoga tim auditora obino
ine QMS i EMS osposobljeni proverivai kako bi
mogli pokriti sva podruja koja su specifina za
pojedine sisteme.
3 ZAKLJUAK
IMS predstavlja realnost sa kojom je suoeno
najvie rukovodstvo svake organizacije. Svaka
organizacija ima neki oblik integrisanog sistema
menadmenta jer uprava ima obavezu da
primenjuje zakonske i druge zahteve, nacionalne
propise koje se odnose na zadovoljavanje zahteva
zainteresovanih strana, zaposlenih, drutava,
kupaca, isporuioca, banaka...
Postojea iskustva organizacija, proverena
znanja sadrana u meunarodnim standardima za
sisteme menadmenta, pruaju mogunost da se
uspeno razvije i uvede u praksu IMS, kao snaan
alat menadmenta za razvoj poslovne izvrsnosti.
LITERATURA
[1] M. Shahd Khalil, T. Mahmood, Establishing
and improving an itegrated management
system of public and private sector, IAMOT
2006.
[2] M. api, Integracija menadment sistema na
nivou proizvodnih procesa, MMA 2003,
Beograd
[3] M. Perovi, Integrisani sitemi menadmenta
[4] Serija standarda ISO 9000 i ISO 14000