Uvod U Analizu Rizika PPT PDF

UVOD U
ANALIZU RIZIKA
Sakulski, osi, Popov, Pavlovi, Popovi, Novakovi, Simi
UNS FTN IICKR
Novi Sad, April 2012
Saturday 21 April 12
Rizik je kompleksna funkcija
Rizik je funkcija itavog niza parametara:

R = f (H, V, E, CC, R, M, P, C, )
gde su:
H - hazard / opasnost (Hazard)

V - ranjivost / povredljivost (Vulnerability)

E - izloenost (Exposure)

CC - izdrljivost (Coping Capacity)

R - otpornost / ilavost (Resilience)

M - upravljivost (Manageability)

P - verovatnoa (Probability)

C - posledice (Consequences)
UNS FTN IICKR Sakulski, osi, Popov, Pavlovi, Popovi, Novakovi, Simi: Uvod u analizu rizika 2
Hazard
Uopteno govorei hazard je sve ono to ima
potencijal da uzrokuje tetu onome to ima
n e k u v r e d n o s t ( l j u d i , i vo t i n j e , p r i r o d a ,
ekonomija, drutvo).
Tu spadaju svi bioloki, hemijski, fiziki, ili

radioloki agensi ili prirodni / antropogeni dogaaji
sposobni da proizvedu negativne efekte na
ljude, imovinu, ekonomiju, kulturna dobra,
socijalnu strukturu ili ivotnu sredinu.
Ranjivost
Rizik
Rizik je mera verovatnoe i posledice od
neizvesnog budueg dogaaja.
Predstavlja ansu sa neeljenim rezultatom.
Taj rezultatnmoe da bude gubitak (poar,

poplava, bolest, smrt, financijski ok, ...) ili
potencijalni dobitak koji se nije realizovao
(novi proizvod nije bio uspean kako je planirano,
investicija se nije u potpunosti isplatila, ...).
Neodreenost
Ono to obino kreira ansu je nedostatak
informacija o dogaaju koji se jo nije
desio.
Razlozi za nedostatak informacija su injenice

da neto nije poznato, da je budunost u
osnovi neodreena, i, na kraju, jer je kosmos
u svoj sri promenljiv.
Ovo sve e se, za sada, zvati neodreenost.
Nekoliko napomena u vezi rizika
Rizik je svugde prisutan

Neki rizici su ozbiljniji od drugih
Nula-rizik nije opcija
Rizik je neizbean
Nema rizika bez neodreenosti
Zato analiza rizika?
Opisali rizici (procena rizika)

Govorilo o rizicima (komunikacija
rizika)
Uradilo neto u vezi neprihvatljivih

rizika (upravljanje rizikom)
Pojam rizika...
Pojam rizika se ponekad pobrka sa pojmom

bezbednosti (safety).
O bezbednosti govore mnogi propisi i zakoni.
Problem sa poimanjem bezbednosti je taj da

neko mora da odlui koji nivo anse ili
koja magnituda posledice e se proglasiti
bezbednim.
...Pojam rizika...
To je, u osnovi, subjektivna odluka.
Poznato je da subjektivne odluke
vrlo retko zadovoljavaju svakoga.
Nasuprot tome, rizik je merljiv,

objektivan, i zasnovan na fiksnim
kriterijumima.
...Pojam rizika...
Bezbednost je definisana u mnogim zakonodavnim i
administrativnim okvirima kao ... razumna izvesnost
neuzrokovanja povrede/tete ....
Ta fraza je, u nekim kontekstima, proirena i ukljuuje ...

kada upotrebljena i nameravana ....
Tako izabrana terminologija ukazuje na postojanje

rezidualnih rizika.
Ako je rezidualan rizik prisutan onda je bezbednost,

u optem smislu, ista psiholoka fikcija.
ta ini analizu rizika paradigmom?
(1)
Bazirana je na naunim injenicama, dokazima i dobrim

analitikim tehnikama.
Analiza rizika razdvaja ono to znamo (nauka) od onoga to

ne znamo (neodreenost).
Ona fokusira panju na ono to ne znamo, i kako to moe da

utie na rezultat donoenja odluka.
ini da se uvodi adekvatna nauka u proces donoenja

odluka, to vodi ka adekvatnoj nauci.
Procena rizika je, to je vie mogue, bazirana na vrstim

dokazima, bilo kvantitativnim ili kvalitativnim.
(2)
Analiza rizika uzima u obzir socijalne

vrednosti.
One ulaze u proces analize rizika kroz

zadatke vezane za upravljanje rizikom.
Pri donoenju odluka u uslovima neizvesnosti,

analiza rizika ukljuuje kako kvalitetnu
nauku, tako i socijalne vrednosti.
(3)
Analiza rizika eksplicitno ukazuje na neodreenost.
Malo je verovatno da je i jedna odluka doneena u

potpunoj izvesnosti, tj. sa kompletnim setom
informacija.
Ne postojanje informacija i uslovi potpune neizvesnosti

nas ne oslobaaju potreba za donoenjem
odluka.
Analiza rizika je evoluirala ba iz ovakvih situacija.
(4)
Svrha ove paradigme je da se ponu donositi

kvalitetne odluke pronalazei i definiui prave
probleme.
Ako problem nije adekvatno identifikovan, malo

toga to sledi e dovesti do pravog reenja!!!
Analiza rizika potrauje neophodne informacije iz

razliitih izvora.
Taj proces ukljuuje mnoge subjekte u nastojanju da

se problemi identifikuju i ree.
(5)
Kako se, kroz vreme, neodreenost smanjuje i

problem bolje razume, pronalaze se sve bolja reenja.
Analiza rizika je fleksibilna i treba da bude usavravana.
Ona stalno ima na oku neodreenost to joj

omoguuje da se fokusira na budua reenja.
Smanjiti nepoznato u vezi pojedine situacije, kao i

konstantnost promena socijalnih vrednosti,
obezbeuju da su odluke vezane za upravljanje rizikom
deo evolutivnog procesa donoenja odluka.
ta ini analizu rizika?
Upravljanje rizikom
Procena rizika
(Regulativa, preference
(Nauka i dokazi)
i vrednosti)
Komunikacija rizika
(Interaktivna razmena informacija i miljenja)
ta ini analizu rizika?
Kada donose odluke, ljudi nisu previe analitini.
Ljudsko rezonovanje je podlono grekama!!!
Analiza rizika utie na nae rezonovanje i ini ga

vie analitikim.
To istovremeno ograniava tetu koju ljudsko

rezonovanje proizvede kada se donose odluke.
Analiza rizika je koristan i evoluirajui nain

poimanja i reavanja rizinih i neodreenih problema.
Procena rizika
Procena rizika (risk assessment) predstavlja
sistematski proces koji opisuje prirodu,
verodostojnost, i intenzitet rizika vezanog
za situaciju, akciju ili zagaujuu substancu,
ili dogaaj koji ukljuuje prisustvo
neodreenosti.
Moe da bude kvalitativna, kvantitativna,

ili, najee u praksi, kombinovana.
Procena rizika
Procena rizika se moe opisati postavljajui

sledea pitanja i pronalazei odgovore na ista:
ta moe da krene kako ne treba?
Koje su anse da se to dogodi?
Kako se to moe dogoditi?
ta su posledice?
Komunikacika rizika
Komunikacija rizika (risk communication) je
otvorena, dvosmerna razmena
informacija i miljenja o riziku, u cilju
boljeg razumevanja rizika i donoenja to
boljih odluka.
Obezbeuje forum za razmenu informacija

izmeu svih subjekata u vezi prirode rizika,
procene rizika, i kako upravljati rizikom.
Komunikacika rizika
Komunikacija rizika se moe okarakterisati sledeim skupom pitanja:
Zato, oupte, mi komuniciramo?
Ko je naa publika?
ta naa publika eli da zna?
Kako emo da komuniciramo?
Kako emo mi da sluamo?
Kako emo da odgovorimo?
Ko e da sprovede planove? Kada?
Za koje probleme ili prepreke imamo planove?
Jesmo li uspeli?
Upravljanje rizikom
Upravljanje rizikom (risk management) predstavlja
proces
identifikacije problema,
zahteva za informacijama,
kao i definisanje akcija
vezanih za odreivanje, ocenu, izbor,

implementaciju, praenje i modifikaciju aktivnosti
preduzetih da redukuju rizik na prihvatljivi nivo.
Upravljanje rizikom...
Upravljanje rizikom jeste skup aktivnosti koje definiu i
nalaze odgovore na sledea pitanja:
1. ta je problem?
2. Koje informacije su neophodne za reavanje

problema?
3. ta se moe uraditi da se smanje posledice

opisanog rizika?
4. ta se moe uraditi da se smanji verovatnoa

opisanog rizika?
...Upravljanje rizikom
Upravljanje rizikom jeste skup aktivnosti
koje definiu i nalaze odgovore na sledea
pitanja (nastavak):
5. Koje su opcije na stolu?
6. Koji je najbolji nain da se uhvati u

kotac sa opisanim rizikom?
7. Da li primenjena reenja funkcioniu?
Upravljanje rizikom
Neizvesnost
Ve je reeno da se analiza rizika fokusira na
donoenje odluka u uslovima neizvesnosti.
Zbog toga moramo imati jasnu predstavu ta

to, u stvari, znai.
Neizvesnost se javlja na dva nivoa:
Makro nivo
Mikro nivo
Neizvesnost
Prvi nivo je makro nivo neizvesnosti
Svi mi donosimo odluke u okviru promenljivog

okruenja.
To znai da sistem, procesi, socijalne vrednosti mogu biti

neodreeni.
Drugi je mikro nivo neizvesnosti
On je vezana za konkretni sadraj domena donoenja

odluka i relevantno znanje, podatke, i modele.
Ovom drugom nivoi se posveuje najvie panje u procesu

analize rizika.
Neizvesnost
Posao procenitelja rizika je, jednostavno reeno, da razdeli
ono to znamo od onoga to ne znamo vezano za
problem donoenja odluke.
Uvek postoje stvari koje znamo, kao to je veliina

rastojanja od take A do take B.
Na alost, svaki problem za koji je vezano donoenje odluka,

dolazi u paketu sa gomilom onoga to ne znamo.
Procenitelj rizika treba da identifikuje tu gomilu i ta se

u njoj nalazi, da bi to bolje razumeli prirodu i uzroke
neizvesnosti.
Neizvesnost
Neizvesnost usled nedostatka
znanja i prirodna varijabilnost
Spremate se da putujete za Johanesburg, Juna Afrika, u julu mesecu.
Niste ba sigurni ta od odee da spakujete, jer ne poznajete

vremenske prilike u tome delu sveta u to doba godine, na primer
minimalne dnevne temperature.
Ne znate srednju vrednost minimalne dnevne temperarture za

Johanesburg, u julu.
Ta vrednost je parametar, relativna konstanta, realna vrednost,

ali vi toga niste svesni, to je primer neizvesnosti znanja.
Stvarna vrednost postoji, ali je vi ne znate.
Vi ste neodreeni u vezi te injenice.
Pretpostavimo da ste proitali da je ta vrednost +10 C.
Neizvesnost je otklonjena, ali se pojavio novi problem:

ne znate koja e biti najnia temperatura nekog dana.
Naravno, dovoljno ste mudri da oekujete da e

temperatura varirati iz dana u dan.
Ta dnevna promenljivost je, jednostavno govorei, zbog

prirode kosmosa u kome se sve to nalazi.
Temperatura varira svaki dan zbog kompleksnosti

sistema (klime).
Neizvesnost:
Nedostatak ili nekompletnost informacija.
Kvantitativna analiza neizvesnosti pokuava da

analizira i opie stepen do kojega izraunata vrednost
moe da se razlikuje od stvarne vrednosti.
Za to se moe koristiti verovatnoa raspodele.
Neizvesnost zavisi od kvaliteta, kvantiteta i

relevantnosti podataka, kao i od pouzdanosti i
relevantnosti modela i pretpostavki.
Varijabilnost (promenljivost):
Istinske razlike u atributima zbog
heterogenosti ili diverziteta.
Promenljivost se nee smanjiti daljim

poveanjem merenja ili prouavanjem,
ali se time moe bolje okarakterisati!!!
znanja (epistemic)
Ova neizvesnost je uzrokovana nedostatkom znanja

posmatraa.
Moe se redukovati, u principu, mada je to esto skupo.
Proizilazi iz nekompletnosti teorije i nedovoljnog razumevanja

sistema, ogranienosti modela, ili ogranienih podataka.
Jo se naziva i subjektivna, unutranja, ili funkcionalna

neizvesnost.
Meutim, lake se pamti kao neizvesnost zbog nedostatka

znanja.
Sluajna (aleatory) neizvesnost
Druga neizvesnost (aleatory) jeste ona koja se odnosi na

promenljivost fizikog sveta.
Ta promenljivost se esto vezuje za sluajne procese

koji uzrokuju prostornu i vremensku
promenljivost.
Takvu neizvesnost je, u principu, teko pojednostaviti.
Posedovanje vise podataka ili informacija moe samo

popraviti sliku o istoj.
U daljem tekstu e se zvati prirodna neizvesnost.
Neizvesnosti usled nedostatka znanja posmatraa
(Iz analize rizika u ivotnoj sredini)
Neizvesnost u delu scenarija
Neizvesnost scenaria: Neizvesnost pri odreivanju

scenaria koji je u skladu sa delokrugom i svrhom procene.
(WHO, 2006)
Javlja se kada su elementi scenaria, ili njihove meusobne

zavisnosti nepoznati ili nekompletni.
Nedostatci u teoriji ili razumevanju problema se,

najverovatnije, dogaaju u onome delu kada govorimo o
tome ta moe da se desi, kako se to dogaa, koje su
posledice toga dogaaja, ili kako e se to najverovatnije
dogoditi.
Neizvesnost u delu scenarija
(Iz analize rizika u ivotnoj sredini)
Stresor
Moe biti da ne razumemo
Putanje
u potpunosti stresore koji
Izloena populacija utiu na ivotnu sredinu.
Izvori Moda nismo svesni

kompleksnosti interakcije
Aktivnosti
vrsta, to predstavlja jo
Granini uslovi jedan izvor neizvesnosti, ili
Prostorna raspodela graninih vrednosti
(granica)
Vremenska raspodela
Neizvesnost u delu modela
Neizvesnost modela: Neizvesnost zbog
praznina u naunom znanju to oteava
adekvatno poimanje uzrono -
posledinih veza izmeu parametara
rizika. (WHO, 2006)
Jeste odraz pristrasnosti i nepreciznosti

obzirom na kompromise koji su nainjeni
zbog nedovoljnog znanja kod odreivanja
strukture i kalibracije (procene
parametara) modela.
Struktura nekog modela se odnosi na

skup jednaina ili drugih funkcionalnih
relacija koje ine scenario odreenog
modela.
Koliko precizno jedan model moe da

predstavlja realnu situaciju?
Neizvesnost u delu ulaza
Neizvesnost ulaza: Neizvesnost pri specifikaciji

numerikih vrednosti (diskretnih ili kontinualnih)
faktora koji odreuju rizik. (WHO, 2006)
Neizvesnost u delu ulaza jeste odraz nepoznavanja

odgovarajuih ili stvarnih vrednosti ulaznih podataka,
brojeva, koliina, (kvantiteta), tj neizvesnost -
neposedovanje znanja.
Neizvesnost kvantiteta
Neizvesnost kvantiteta jeste najea neizvesnost.
Nepoznavanje kvantiteta je ili posledica nemanja

dovoljnog znanja, ili zbog prirodne variabilnosti.
Neki kvantiteti imaju stvarne, realne vrednosti, a neki ne.
Umesto stvarnih uzimaju se pribline vrednosti koje su

odraz subjektivnog zakljuivanja.
Potraga za stvarnim vrednostima je objektivna.
Potraga za priblinim vrednostima je subjektivna.
Primer stvarnih kvantiteta:
Broj stanovnika nekog grada
Otpornost materijala neke strukture
Srednja vrednost dnevnog proticaja
Cena pri zatvaranju berze datog dana
...
Tipovi neizvesnosti kvantiteta
(Morgan and Henrion, 1990)
Kvantitet Primer
Empiriski Proticaj, broj vozila, temperatura, padavine
Konstante Pi, brzina svetlosti, gravitaciona konstanta
Promenljive pri Prihvatljiv dnevni priliv, adekvatan nivo zatite,

donoenja odluka razumni trokovi
Parametri Teinski koeficijent, procenat pojeftinjenja
Indeksi Geografska irina ili duina, element matrice
Domen Vremenski interval, izabrani lokalitet
Kriterijumi izlaza Mortalitet, kriva zamora materijala, trokovi
Kada se identifikuju i klasifikuju neizvesnosti, na
raspolaganju stoje mnoge metode za njihovu analizu
Od jednostavnog identifikovanja i opisivanja, pa do

znatno kompleksnijih statistikih metoda.
Biti poten i kazati ta znamo, a ta ne znamo, i

biti svestan vanosti ove poslednje injenice
(ta ne znamo) upravo razlikuje proces analize
rizika od drugih alata i metoda za donoenje
odluka!!!
Izvori neizvesnosti
Kao to pokazuje slika,

neizvesnosti u procesu
procene rizika se nalaze
kako u domenu
verovatnoa, tako i u
domenu posledica.
Razlozi za to su
neizvesnost znanja i
p r i r o d n a
varijabilnost.
Oprez, ubeenja i pretpostavke
Mere opreza se esto preuzimaju kod

donoenja odluka u uslovima
neizvesnosti.
Odreeni skup ubeenja ili pretpostavki,

od strane onoga koji donosi odluke, o
tome kako e se kljune neizvesnosti
razreiti, su esto odluujue.
Kriterijumi za izbor
opcija/alternativa
Maximax kriterij - izbor najbolje od najboljih opcija
Maximin kriterij - izbor najbolje od najgorih opcija
Minimax kriterij - izbor opcije koja minimizira

potencijalnu tetu
Laplasov kriterij (Laplace) - izbor opcije bazirane

na oekivanoj vrednosti
Hurvicov kriterij (Hurwicz) - izbor opcije bazirane

na kompozitnom rezultatu (teinski koeficijenti)
Malo matematike
Kao to je ve naglaeno, veina odluka, u
realnom svetu, se donosi sa vie ili manje
neizvesnosti.
Donosilac odluke najpre bira aktivnost ai,

iz skupa raspoloivih aktivnosti A:
A = {a1, a2, ..., ak}
Malo matematike
N a ko n t o g a s e p o s m a t ra s t a n j e
prostora.
Sa verovatnoom pj stanje prostora bi

bilo:
s j S = {s1 , s2 ,..., sn }
Malo matematike
Ako je izbrana aktivnost ai, i stanje
prostora je sj, donosilac odluke prima
nagradu rij.
Ovakav model se naziva model

donoenja odluke o stanju prostora
(state-of-the-world decision-making-
model).
Donoenje odluka u uslovima neizvesnosti
- Primer 1 -
Perica prodaje Dnevnik na uglu Panonske i Dunavske ulice.
Svaki dan treba da odlui koliko primeraka dnevnih

novina da narui za sutra.
tampariji plaa 20 dinara za svaki primerak novina, a

prodaje isti za 25 dinara (zarada 5 dinara po primerku).
Novine koje ne proda odnosi na reciklau, ali za to ne dobija

nikakvu novanu nadoknadu.
Iz iskustva zna da dnevno moe da proda 6-10 primeraka,

sa istom verovatnoom za svaki broj primeraka!!!
- Primer 1 -
Elementi skupa S = {6,7,8,9,10} predstavljaju

moguu dnevnu potranju za novinama.
Kako je ve reeno, verovatnoa prodaje svake

od navedenih koliina je
p6=p7=p8=p9=p10=1/5
Perica mora da izabere aktivnost (broj novina

koje narui svaki dan) iz skupa aktivnosti
A = {6,7,8,9,10}.
- Primer 1 -
Ako Perica narui i primeraka novina, a trai se j

primeraka novina, tada su njegovi trokovi dinara
20*i, dok je min(i,j) novina prodato po jedininoj
ceni od 25 dinara.
Ukratko, ako Perica narui i novina, a trai se j

novina, tada je njegova zarada (nagrada) rij , tj.
rij = 25*i - 20*i = 5*i, (i <= j)
rij = 25*j - 20*i, (i >= j)
- Primer 1 -
Novina prodato
Novina
narueno
6 7 8 9 10
6 30 din 30 din 30 din 30 din 30 din
7 10 din 35 din 35 din 35 din 35 din
8 -10 din 15 din 40 din 40 din 40 din
9 -30 din -5 din 20 din 45 din 45 din
10 -50 din -25 din 0 din 25 din 50 din
Upravljanje rizikom
Upravljanja rizikom predstavlja proces donoenja odluka
koji evoluira postepenim smanjenjem neizvesnosti.
Na alost, mnoge organizacije i institucije i dalje upravljaju

rizikom donoenjem normativa, pravilnika, uredbi i
podzakonskih akata!!!
Logika iza toga je sledea: Ako se pridravamo pravila,

rezultati, ta god da su, moraju biti kako treba???
To nije upravljanje rizikom!!!
Upravljanje rizikom je kontinualan proces, koji vodi

rauna o neizvesnostima, i fokusira se na rezultate.
Neke od definicija upravljanja
rizikom
Kultura, procesi, i struktura koja je usmerena u pravcu efektivnog

upravljanja potencijalnim ansama i raznovrsnim efektima. (Australia / New
Zealand Risk Standard)
Skup mera institucionalizovanih od strane ljudi ili organizacija radi

redukcije, kontrole i regulisanja rizika. (German Advisory Council on Global
Change)
Svi procesi koji uestvuju u identifikaciji, proceni, i oceni rizika;

dodeljivanju vlasnitva; preuzimanje aktivnosti radi ublaavanja; praenje i
analiza progresa. Dobaro upravljanje rizikom pomae kod redukcije hazarda
i gradi poverenje u inovacije. (U.K. Government Handling Risk Report)
Proces analize, izbora, primene, i procene aktivnosti za smanjenje rizika.

(U.S. Presidential / Congressional Commission)
Faze upravljanja rizikom
- 1. Identifikacija problema -
Neto (treba da) se dogodi to pokrene proces upravljanja rizikom.
To neto (pokreta, okida) je, najee, dogaaj, ili problem koji

zahteva panju.
Ajntajn je jednom prilikom kazao: Ako bih imao jedan sat da

spasem svet, potroio bih 55 minuta da definiem problem.
To je ono to razlikuje proces upravljanja rizikom od drugih paradigmi

donoenja odluka!!!
Svrha analize rizika jeste pronai problem i reiti ga!!!
Identifikacija problema predstavlja osnovnu/polaznu taku za sve

napore jednog procenitelja rizika i donosioca odluka.
Prepoznavanje problema
Prepoznavanje problema jeste jednostavan akt

prihvatanja injenice da problem postoji, i poetak
procesa razumevanja problema.
Ovo se dogaa na dva naina: pasivno ili

reaktivno prepoznavanje problema (kada problem
pronae nas), i aktivno, kada se proaktivno
analiziraju situacije i otkrivaju potencijalni
problemi (kada mi pronaemo problem).
Prihvatanje problema
Prihvatanje problema zahteva razjanjenje

problema u nephodan broj detalja.
Sledei korak jeste dodeljivanje neophodnih resursa

radi pokretanja procesa pronalaenja reenja.
Jednostavno reeno, prihvatanje problema jeste

donoenje odluke da se neto uradi po tom
pitanju.
Definisanje problema
Definisanje problema nastaje kada je problem, po

prvi put, shvaen i prihvaen (artikulisan), i povezan
sa moguim reenjem.
Informacije postaju jasnije i aktivnosti vezane za

upravljanje rizikom se iniciraju.
Ako nije mogue zavriti reenicu Problem

je ... tada skoro nita to sledi nee biti
razjanjeno.
- 2. Ocena rizika -
Ocena rizika je posao procenitelja, uz

direktive od strane menadera rizika, koji
ima vanu, ali ogranienu ulogu u proceni
rizika zasnovanoj na naunim
injenicama.
Posao menadera rizika je da organizuje

procenu rizika i koordinira pojedinane
aktivnosti!!!
- 2. Ocena rizika -
2.1. Utvrivanje procesa procene rizika
2.2 Individualne aktivnosti upravljanja rizikom
2.2.1 Profilisati rizik
2.2.2 Utvrditi ciljeve upravljanja rizikom
2.2.3 Odluka: treba li uraditi procenu rizika
2.2.4 Zahtevati potrebne informacije
2.2.5 Inicirati i uraditi procenu rizika
2.2.6 Razmotriti rezultate procene rizika
- 2. Ocena rizika -
2.1 Utvrivanje procesa procene rizika...
1. Ako nas ita ui mnotvo definicija u oblasti
analize rizika, ui nas ovome: ne postoji
najbolji nain kako uraditi analizu rizika!!!
2. Analiza rizika je kruta u svojim principima,

ali fleksibilna u detaljima o tome kako treba
da se uradi.
3. Utvrivanje procesa analize rizika je zadatak
risk menadera!!!
- 2. Ocena rizika -
2.1 Utvrivanje procesa procene rizika
4. Znaajan deo svake procene rizika mora biti
zatita naunog integriteta u procesu
donoenja odluka.
5. Rezultat utvrivanja procesa procene rizika

treba da je jasno definisana procedura koja e
voditi organizaciju.
6. Ona treba da ukljui specifian model ili
modele, kao i odgovarajuu regulativu (policy)
2. Ocena rizika
2.2 Individualne aktivnosti
2.2.1 Profilisanje rizika
Profilisanje rizika utvruje okvire

problema u okviru konteksta.
To zavisi od prirode hazarda:
inenjerski rizici se razlikuju od rizika u

kontekstu sigurnosti ishrane,
ili opet od konteksta financijske

sigurnosti.
2. Ocena rizika
2.2.1 Profilisanje rizika - Informacije iz profila rizika
Poslednja definicija problema
Opis hazarda Poimanje rizika od strane javnosti
ta je sve izloeno hazardu Informacije o moguim merama

upravljanja rizikom
Frekvencija i distribucija hazarda
Preliminarna identifikacija vanih
Identifikacija moguih rizika na osnovu
nedostataka u naunom saznanju koji
raspoloivenaune literature
mogu spreiti ili ograniiti procenu rizika
Priroda vrednosti koje su izliene riziku
(zdravlje, ekonomija, kulturna
Meunarodne implikacije upravljanja
rizikom
dobra, ...)
Ciljevi upravljanja rizikom
Rapodela rizika i korisnost rizinih
aktivnosti Odluka da se pristupi upravljanju
rizikom
Karakteristike raspoloivih opcija
upravljanja rizikom Pitanja na koja procena rizika treba da
odgovori
Postojea praksa upravljanja istom
vrstom rizika
2. Ocena rizika
2.2.2 Ciljevi upravljanja rizikom
Nakon to je rizik profilisan i kontekst odluka je

razumljiviji, menader rizika treba da odredi ciljeve
upravljanja rizikom.
Jasno definisani ciljevi kau ta elimo da se dogodi

i kada.
Vrlo je lako zameniti ciljeve sa strategijama, koje

opisuju na koji nain elimo ostvariti ciljeve!!!
Posao menadera rizika je da napie ciljeve upravljanja

rizikom, koji treba da su jasni i, konceptualno merljivi.
2. Ocena rizika
Dobro postavljenih ciljevi
Specifini: Jasni su i nedvosmisleni.
Fleksibilni: Mogu se adaptirati na novim ili modifikovanim zahtevima.
Merljivi: Postignuti ciljevi se mogu dokumentovati na neki objektivan nain.
Dostini: Na kraju krajeva mogu se ostvariti.
Usklaeni: U harmoniji su sa ostalim ciljevima.
Prihvatljivi: Dobrodoli su od strane zainteresovanih strana.
2. Ocena rizika
2.2.2 Ciljevi upravljanja rizikom - Terminologija
redukovati ojaati / oslabiti
eliminisati, izbei
minimizirati / maksimizirati adaptirati
proiriti razblaiti
harmonizovati pomiriti
identifikovati koordinirati
definisati afirmisati
opisati promovisati
poveati / smanjiti izdii.
2. Ocena rizika
Ciljevi nisu
Apsolutni: Ne specificiraju odreeni nivo dostignua.

Upravljake opcije: Ne predefiniu odreeni pravac
aktivnosti.
Politiki ciljevi: Nisu ciljevi odreene politike.
Zadatci procene rizika: Na primer, definisanje krive ulaz-
izlaz nije cilj.
Ogranienje resursa: ne istie se novac, ili vreme.
2. Ocena rizika
2.2.3 Odluka treba li uraditi procenu rizika ili ne
Kada urgentnost situacije zahteva momentalnu

akciju, ili kada je rizik dovoljno opisan definitivnim
skupom podataka, nema potrebe za procenom rizika.
Ukoliko menader rizika ve zna koju akciju ce

preduzeti, nema potrebe za procenom da bi se
opravdali njegovi potezi!!!
Realtivno jednostavan problem, sa neznatno

neizvesnosti, ne zahteva procenu rizika.
2. Ocena rizika
2.2.3 Odluka treba li uraditi procenu rizika ili ne
Praktina pitanja koja mogu da utiu na odluku

raditi procenu rizika ili ne, se tiu:
Vremena i raspoloivih resursa
Hitnosti reagovanja
Konsistentnosti sa reagovanjem u slinim

situacijama
Raspoloivosti nauno zasnovanih informacija
2. Ocena rizika
2.2.4 Zahtevati neophodne informacije
Ukoliko profil rizika ne prua dovoljno informacija na

osnovu kojih se donosi odluka o reavanju problema,
menader rizika mora da zahteva dodatne informacije.
Neke od tih informacija e, najverovatnije, morati

imati naunu osnovu, i one proizilaze iz procesa
procene rizika.
Opet, neke druge informacije su subjektivne prirode, i

one se mogu dobiti na drugi nain, kao to je proces
komunikacije rizika.
2. Ocena rizika
2.2.4 Zahtevati neophodne informacije
Nakon to je uraen poetni profil rizika, vreme je da se postavi

osnovno pitanje: ta do ovog trenutka znamo, i ta jo treba da
znamo?
Menader rizika postavlja pitanja.
Procenitelj rizika daje odgovore na ta pitanja.
Ako se ne postave prava pitanja, analiza koja sledi

najverovatnije nee zadovoljiti potrebe donosioca odluka!!!
Ukoliko ne postoji saglasnost o tome na koja pitanja se treba

odgovoriti, kako onda da se zna koji model primeniti, koje podatke
prikupiti, ili koje analize uraditi?
2. Ocena rizika
2.2.5 Inicirati i uraditi procenu rizika
Posao menadera rizika je da obezbedi sve neophodne resurse

da bi se obavila procena rizika.
To znai sastaviti odgovarajui tim, budet, i sve ostale

neophodne resurse, i kontinualno koordinirati sa svima.
Sve vreme odrati funkcionalnu razdvojenost izmeu

procene rizika i aktivnosti vezane za upravljanje rizikom.
Procenu rizika bi, po pravilu, trebalo da obavlja nezavisan

interdisciplinarni tim naunika i analitiara!!!
Izuzetci mogu biti ako se radi o rutinskim situacijama malih

razmera, kada to moe da obavi i interni ekspert.
2. Ocena rizika
2.2.6 Razmotriti rezultate procene rizika
Razumeti prirodu, izvore i opseg neizvesnosti znanja i prirodne

varijabilnosti pri proceni rizika.
Razumeti kako odgovori na kritina pitanja mogu da budu izmenjeni

zbog navedene neizvesnosti.
Biti svestan svih vanih pretpostavki tokom procene rizika, kao i

njihovog uticaja na rezultate procene i odgovore na postavljena pitanja.
Uraditi internu recenziju rezultata radi otkrivanja potencijalnih

implicitnih pretpostavki procene rizika koje su moda promakle panji
procenitelja.
Identifikovati istraivake zahteve da bi se popunile praznine u znanju, i

poboljali rezultati procene u narednim iteracijama.
- 3. Evaluacija rizika -
U redu, zavrena je procena rizika, i

sada je vreme da se uradi evaluacija.
Da li je rizik prihvatljiv?
To je prvo pitanje, a ujedno i prva
znaajna odluka koju menader
rizika mora da donese.
- 3. Evaluacija rizika -
Postupci u evaluaciji rizika
Da li je rizik prihvatljiv?
Principi za utvrivanje tolerantnog nivoa rizika:
Regulativa
Nula-rizik
Znaaj dokaza
Princip predostronosti
ALARA princip
ALOP
Razumne relacije
Standardi sigurnosti / bezbednosti
!!! MENADER RIZIKA DONOSI ODLUKU !!!

Uvod U Analizu Rizika PPT PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uvod U Analizu Rizika PPT PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UVOD U

UNS FTN IICKR

Novi Sad, April 2012

Tu spadaju svi bioloki, hemijski, fiziki, ili

Predstavlja ansu sa neeljenim rezultatom.

Taj rezultatnmoe da bude gubitak (poar,

Razlozi za nedostatak informacija su injenice

Ovo sve e se, za sada, zvati neodreenost.

Rizik je svugde prisutan

Opisali rizici (procena rizika)

Uradilo neto u vezi neprihvatljivih

Pojam rizika se ponekad pobrka sa pojmom

O bezbednosti govore mnogi propisi i zakoni.

Problem sa poimanjem bezbednosti je taj da

Nasuprot tome, rizik je merljiv,

Ta fraza je, u nekim kontekstima, proirena i ukljuuje ...

Tako izabrana terminologija ukazuje na postojanje

Ako je rezidualan rizik prisutan onda je bezbednost,

Bazirana je na naunim injenicama, dokazima i dobrim

Analiza rizika razdvaja ono to znamo (nauka) od onoga to

Ona fokusira panju na ono to ne znamo, i kako to moe da

ini da se uvodi adekvatna nauka u proces donoenja

Procena rizika je, to je vie mogue, bazirana na vrstim

Analiza rizika uzima u obzir socijalne

One ulaze u proces analize rizika kroz

Pri donoenju odluka u uslovima neizvesnosti,

Analiza rizika eksplicitno ukazuje na neodreenost.

Malo je verovatno da je i jedna odluka doneena u

Ne postojanje informacija i uslovi potpune neizvesnosti

Analiza rizika je evoluirala ba iz ovakvih situacija.

Svrha ove paradigme je da se ponu donositi

Ako problem nije adekvatno identifikovan, malo

Analiza rizika potrauje neophodne informacije iz

Taj proces ukljuuje mnoge subjekte u nastojanju da

Kako se, kroz vreme, neodreenost smanjuje i

Analiza rizika je fleksibilna i treba da bude usavravana.

Ona stalno ima na oku neodreenost to joj

Smanjiti nepoznato u vezi pojedine situacije, kao i

Ljudsko rezonovanje je podlono grekama!!!

Analiza rizika utie na nae rezonovanje i ini ga

To istovremeno ograniava tetu koju ljudsko

Analiza rizika je koristan i evoluirajui nain

Moe da bude kvalitativna, kvantitativna,

Procena rizika se moe opisati postavljajui

ta moe da krene kako ne treba?

Koje su anse da se to dogodi?

Kako se to moe dogoditi?

Obezbeuje forum za razmenu informacija

Zato, oupte, mi komuniciramo?

ta naa publika eli da zna?

Kako emo da komuniciramo?

Kako emo mi da sluamo?

Kako emo da odgovorimo?

Ko e da sprovede planove? Kada?

Za koje probleme ili prepreke imamo planove?

kao i definisanje akcija

vezanih za odreivanje, ocenu, izbor,

2. Koje informacije su neophodne za reavanje

3. ta se moe uraditi da se smanje posledice

4. ta se moe uraditi da se smanji verovatnoa

5. Koje su opcije na stolu?

6. Koji je najbolji nain da se uhvati u

7. Da li primenjena reenja funkcioniu?