UVOD

SADRAJ:

UVOD U DELPHI.................................................................................................................................2
Delphi definicija.................................................................................................................................2
Istorijat...............................................................................................................................................2
Borland Pascal i Delphi.....................................................................................................................2
Istorija Delphi-ja................................................................................................................................2
Borland Delphi verzije.......................................................................................................................3
Instalacija Turbo Delphi Explorer 2006.............................................................................................4
Turbo Delphi Explorer razvojno okruenje.......................................................................................7
KREIRANJE KONZOLNE APLIKACIJE..........................................................................................11
Kreiranje novog projekta.................................................................................................................11
UVOD U DELPHI

Delphi definicija

Borland DELPHI je programski jezik visokog nivoa, koji omoguava pisanje kako strukturnih, tako i
objektno orijentisanih aplikacija za Windows i Linuks. Delphi je baziran na objektnom paskalu (Object
Pascal), ali danas je on daleko vie od paskala sa umetnutim objektnim dizajnom.

Istorijat

Struktura Paskala kao jezika je u mnogome je vezana za Algol, koji je bio prvi jezik vieg nivoa sa
jasno definisanom strukturom i jasno itljivom sintaksom. Kasnih esdesetih napravljen je naslednik
Algol-a koji je predloio profesor Niklaus Wirth. Taj naslednik se zvao Paskal (i jo uvek se zove) i
zvanino je predstavljen 1971. Prava primena Paskala je ostvarena 1973 godine sa nekim malim
izmenama u izvornoj definiciji.
Mnoge osobine Paskala potiu od drugih programskih jezika kao to su Algol, Cobol, PL1. Na primer,
Paskal je omoguio primenu korisniki kreiranih tipova podataka, za razliku od Algol-a koji je imao
samo stritkno definisane tipove podataka. Paskal, takoe podrava i primenu dinamikih struktura
podataka, odnosno struktura podataka koje se menjaju u skladu sa radom programa.

Borland Pascal i Delphi

Borland je 1983 godine napravio svoje prvo razvojno okruenje za Paskal Turbo Pascal 1.0. Glavna
prednost u odnosu na linijske kompajlere je u tome to je moglo da se izvri dinamika kontrola
greaka, bilo je mnogo lake sagledati kod u celini, itd.
1995 godine Borland je napravio DELPHI, naslednik Paskala, ime je od Paskala napravljen pravi
vizuelni programski jezik.
Anders Hejlsberg (glavni Borlandov Softver Arhitekta)je od Paskala napravio Delphi kao objektno-
orijentisani jezik, sa kompletnim vizuelnim razvojnim okruenjem i mogunostima konekcije sa
bazama podataka.

Istorija Delphi-ja

1995 Prva verzija Delphi-ja (Delphi 1)je omoguila objektno orijentisano programiranje, primenu
formi kao integraciju sa Windows okruenjem, vezu sa bazama podataka, kompajler.

1996 Druga verzija Delphi-ja je donela pun WIN32 kompajler (puna podrka za Windows 95), OLE
komponentu, podrku za velike stringove (long String), nasleivanje formi,itd.

1997 Trea verzija Delphi-ja (Delphi 3) je donela tehnologiju code insight, DLL obradu, integraciju
sa COM objektima kroy interfejse, itd.
1998 etvrta verzija Delphi-ja (Delphi 4) je donela dinamike nizove, preklapanje metoda, podrku
za Windows 98,itd.

1999 Delphi 5 je dodao podrku za razliita okruenja za desktop aplikacije, koncept frejmova,
podrku za XML, dodat ADO za baze,itd.

2000 Delphi 6 je doneo podrku za Web servise kao osnove biznis poslovanja na internetu. Takoe je
dodata podrka za unakrsno kompajliranje kako za Windows, tako i za Linux.
2001 Delphi 7 je doneo preko potrebnu integraciju sa Microsoft .Net tehnologijama.

2002 Delphi 8 predstavlja jednu od najvanijih verzija Delphi-ja, koja unapreuje VCL (Visual
Component library) komponente i CLX (Component Library for Cross platform ) komponente,
kompajler, deo za dizajn, itd.

2005 Delphi 2005 (kao deo Borland Developer Studio 2006) . Podrka za Delphi for .Net, Delphi for
WIN32 i C#.

2006 Delphi 2006 dodaje kompletnu RAD (Rapid Application Develompent) podrku za C++, C# .

Kao dodatak komercijalnoj verziji, Borland Developer Studio 2006 pojavljuju se nekomercijalne
verzije Delphi razvojnog okruenja, a to su: Turbo Delphi 2006 za WIN32 i .NET aplikacije.

Danas postoji verzija Delphi 2007 , koja dodatno unapreuje postojee komponente, sa dodatkom
nekih elemenata vezanih za programiranje u Vista okruenju, podrku za WEB 2.0 (Ajax), podrka za
najnoviju verziju SQL-a,...

Borland Delphi verzije

Postoje razliite vrste proizvoda a to su:

Borland Developer Studio 2006 ili BDS 2006 Kompletno razvojno okruenje za kreiranje
Delphi aplikacija, C++ aplikacija, C# aplikacija.
Delphi 2006 Samo drugi naziv za BDS 2006 jer mnogi programeri BDS 2006 zovu samo
Delphi 2006.
Delphi 2007 for Win32 Podrka za Vistu , Ajax, XML 1.1
Turbo Namenjen programiranju u iskljuivo jednom jeziku (Turbo Delphi, Turbo C++) za
razliku od BDS-a koji je kompletno razvojno okruenje..

Svaki od ovih IDE-a ima svoje verzije tako da na primer BDS 2006 dolazi u tri verzije: Professional,
Enterprise i Architect.

Professional Namenjen za individualne programere, manje firme koje kreiraju desktop i

web aplikacije sa lokalnom konekcijom ka bazama podataka:
o RAD (Rapid Application Develompent) podrka za Delphi, C++, C#
o Vizuelni klijent i web razvoj
o Konekcija sa bazama podataka: dBase, InterBase, Paradox, ADO, MySQL,...
 o WIN32, Microsoft .NET, i ASP.NET podrka

Enterprise Namenjen za srednje velike kompanije koje razvijaju biznis softver sa

potrebom za visokim performansama u radu sa bazama podataka.Enterprise verija sadri sve
to i profesionalna verzija sa dodatkom naprednog web razvoja: aplikacije u vie nivoa,
konekcija sa serverima baza podataka, komunikacija rada u timu (simultani rad),itd. U
odnosu na professional verziju dodate su jo:
o IntraWeb RAD razvoj web aplikacija
o Borland StarTeam Standard Edition
Architect verzija obuhvata sve to i Enterprise verzija sa dodatkom:
o Punog ECO III okruenja ( ECO - Enterprise Core Objects).
o Kreiranje dijagrama stanja,...
Verzija Delphi 2007 postoji u obliku Delphi 2007 for WIN32 koji dolazi u dve verzije:
Professional Podraba rad individualnih programera koji programiraju za Windows XP,
Vistu, korienje web 2.0 tehnologija (Ajax).
Enterprise Sve to i Professional uz podrku za Enterprise SQL baze (Oracle, MS SQL
server 2002 2005, IBM DB2, ...), kao i podrku za UML, XML 1.1 , ablone dizajna
(design Patterns), generaciju dokumentata,...

Turbo Delphi dolazi u dve verzije: Explorer (besplatna verzija koja se ovde radi) i Professional verzija.
Explorer Je besplatna sve u jednom verzija koja omoguava kreiranje kako WIN32, tako i
NET aplikacija. Poseduje preko 200 prevuci i pusti komponenti koje se mogu koristiti za
razvoj aplikacija. URL: http://www.turboexplorer.com/, URL za prevlaenje
http://www.codegear.com/downloads/free/turbo
Professional Verzija u kojoj se mogu dodavati komponente napravljene od strane drugih
proizvoaa. Poboljana podrka za web razvoj. Mnogo korisnih primera, refaktoring,...

Instalacija Turbo Delphi Explorer 2006

Sajt http://turboexplorer.com/downloads daje sve potrebne linkove za prevlaenje instalacije

Turbo Explorer-a na raunar. Link koji je zvanini Borlandov link je
http://www.codegear.com/downloads/free/turbo . Slika 1.
 Slika 1. URL adresa za prevlaenje instalacije

Prilikom prevlaenja instalacije mora se izvriti besplatna registracija koja je potrebna radi
dobijanja registracionog kljua (aktivacioni fajl) za korienje Turbo Delphi Explorer-a.
Kada se odabere neka instalacija iz liste sajt vas vodi kroz registraciju.
Da bi bilo mogue instalirati Turbo Delphi potrebno je pre toga instalirati sledee
komponente i aplikacije:
o Microsoft.NET 1.1 runtime and SDK,
o J# run-time,
o InternetExplorer 6.01, and MSXML.
Sve ove aplikacije je mogue dobiti nakon zavretka registracije. Sajt vam sam nudi
prevlaenje. Slika 2.
 Slika 2. Instalacije koje su potrebne za instaliranje Turbo Explorer-a

Nakon prevlaanja potrebnih instalacija potrebno je prevui i glavnu instalaciju (Turbo

Explorer). Slika 3.
 Slika 3. Prevlaenje glavne instalacije

Prvo treba pokrenuti instalaciju potrebnih aplikacija i komponenti, pa tek onda instalaciju
Turbo Explorer-a. Postoji i hot-fix za Turbo Explorer (i BDS) koji moete skinuti sa sajta
Turbo Explorera a koji ispravlja neke bagove url: http://cc.borland.com/item/24132
Ako neto od potrebnih aplikacija nije instalirano prilikom instalacije Turbo Explorer-a,
Turbo Explorer e javiti ta je potrebo instalirati.

Turbo Delphi Explorer razvojno okruenje

Pokretanje Turbo Explorera se vri pokretanjem iz Start Menija na sledei nain: Start Programs
Borland Developer Studio 2006 Turbo Delphi. Prilikom pokretanja pojavljuje se sledei prozor (Slika
4):

Slika 4. Start prozor

Delphi razvojno okruenje ima odreeni broj panela, koji se mogu menjati i prilagoavati zahtevima
korisnika. Osnovno razvojno okruenje sadri najee koriene palete ali se one preko View menija
mogu menjati, iskluivati, itd.
Delovi Turbo Delphi razvojnog okruenja su:

1. Meniji i palete
2. Editor koda (Code editor),
Dizajner formi (Form Designer ili
Design Surface), Pozdravna strana
(Welcome page)
3. Pregled strukture projekta (Object
Structure)
4. Objekti (Object Introspector)
5. Menader projekta (Project
Manager), Pogled modela (Model
View), Pregleda podataka (Data
Explorer)
6. Paleta alata (Tool Palette)

Slika 5. Delphi IDE

Linija naslova (Title line) sadri naslov trenutnog projekta na kome se radi. Linija menija sadri
padajue menije koji su potrebni za rad. Paleta alata sadri dugmad koja pozivaju odgovarajue radnje
(poseduju tooltip tekst Kada je mi preko dugmeta daje se kratko objanjenje ta dugme radi).
Ako ne postoji nijedan otvoren projekat koji je aktivan, otvara se pozdravna strana.

Paleta alata (Tool Palette ili ranije Component Palette)

Ova paleta prikazuje kolekcije komponenata, datoteke, projekta koje moete napraviti u Delphi-ju. Da
bi se videla kolekcija komponenti koje se mogu iskoristiti potrebno je napraviti neki projekat ili
aplikaciju. Na primer moe se kreirati VCL Form aplikacija, pa u okviru aplikacije pogledati paletu
alata i videti ta konkretni projekat sadri.Slika 6

Slika 6. Paleta alata (Tool Palette)

Dizajner formi ili Radna povrina (Form Designer ili Design Surface )

Ova komponenta je u stvari korisniki interfejs aplikacije koju pravite (Slika 7). U periodu dizajna na
radnoj povrini se kreira korisniki interfejs prostom tehnikom prevuci i spusti. Generalno koraci su:
1. Odabere se komponenta na paleti alata
2. Komponenta se postavi na radnu povrinu.
3. Preko definicije objekta (Object Inspector)se komponenta prilagoava potrebama programera.

Slika 7. Radna povrina (Design Surface)

Inspektor objekta (Object Inspector)

Jedna od najvanijih komponenti Delphi okruenja, namenjena je za preged osobina objekta,

komponenti kao to su forme, tekst polja, dugmad, itd.
Kada se kreira novi projekat inspektor objekta prikazuje svojstva glavne forme. Prilikom postavljanja
neke komponente na formu, prikazuju se osobine te komponente.

Slika 8. Inspektor objekta (Object Inspector)

Pregled Strukture projekta (Structure View)

Struktura projekta je naroito vana za velike projekte, jer se mogu videti sve komponente kao i
relacije izmeu zavisnih komponenti. Slika 9.

Slika 9.Structure View

Editor koda (Code Editor)

Kao i u svakom programskom jeziku potrebno je neto otkucati. U tu svrhu koristimo editor koda. Slika
10. Editor koda se poziva funkcijskim tasterom F12 (zamenjuje se sa radnom povrinom) i ima dosta
funkcija: predikcija pisanja, oznaavanje greaka, itd.

Slika 10. Editor koda.

Paleta Menader projekta (Project Manager)

Ova paleta (ili prozor) je namenjen pregledu sadraja projekta sa mogunostima dodavanja datoteka,
brisanja, kompajliranja, itd.

KREIRANJE KONZOLNE APLIKACIJE

Kreiranje novog projekta

Projekat predstavlja polaznu osnovu za kreiranje aplikacija u Delphi-ju. Projekat se sastoji od skupa
datoteka razliitog tipa. Da bi se kreirao novi projekat potrebno je pozvati prozor za dijalog New Items.
File New Other. U otvorenom prozoru treba izabrati Delphi projekat i odabrati konzolnu aplikaciju
(Console application). Pokretanje nove konzolne aplikacije je mogue izvriti i iz palete alata.
Prilikom kreiranja konzolne aplikacije nije mogue koristiti vizuelne alate, jer konzolna aplikacija se
izvrava u DOS prozoru, pa vizuelni alati ne mogu biti primenjeni (forme).

Tipovi datoteka u projektu

Prilikom kreiranja konzolne aplikacije kreiraju se vane datoteke sa ekstenzijama .dpr, .bdsproj i .cfg a
njihova znaenja su:

.dpr Glavna datoteka projekta i ona sadsri sav znaajan kod koji je potreban da bi se
definisao projekat. Kada se kreira projekat Delphi prikazuje izvorni kod projekta u editoru
koda.
.cfg Konfiguraciona datoteka sadri sva konfiguraciona podeavanja projekta. Ova datoteka je
tekstualnog tipa.
.bdsproj XML datoteka koja sadri podatke o nainu kompajliranja i direktivama
kompajliranja, putanje pretrage, link ka .dpr datoteci, itd. Svi ovi podaci a i neki drugi se mogu
promeniti preko opcija projekta (prozor Project options Slika 11.)

Slika 11. Prozor Project Options.

Kompajliranje projekta

Kompajliranje je proces u kome se od svih datoteka potrebnih za rad aplikacije kreira izvrna datoteka.
Kompajliranje se u Delphi-ju obavlja odabirom stavke Project Compile ili Project Bild. Razlika
izmeu ova dva naina je u tome to Compile komanda je namenjena za kompajliranje pojedinih
delova sloenih aplikacija (sainjenih iz vie modula) dok komanda Build kopajlira ceo projekat bez
obzira na broj modula ili jedinica. Kada se izvri kompajliranje dobija se izvrna datoteka koja se moe
pokrenuti kao samostalna aplikacija.
Izvrna datoteka se nalazi u folderu projekta.