Univerzitet u Niu

Ekonomski fakultet

Apple case study

Seminarski rad

Profesor Studenti
Ognjer Radovi Ilija Rankovi br.indeksa 44735
Tamara Filipovi br.indeksa 44726
Ni, 2.11.2017.godine Antonija Geevi br.indeksa 44736
Sadraj
Apple................................................................................................................................................2

Rani marketing.............................................................................................................................3

Makinto......................................................................................................................................4

Zlatno doba apple-a sa 2 p...........................................................................................................5

Kako je napravljen iPhone I.....................................................................................................7

Izrada iPhone-a..........................................................................................................................12

Otvorite Pod Bay vrata..........................................................................................................16

Tehnike karakteristike..............................................................................................................18

iPhone 3G..............................................................................................................................19

iPhone 3GS............................................................................................................................19

iPhone 4.................................................................................................................................20

iPhone 4S...............................................................................................................................20

iPhone 5.................................................................................................................................21

iPhone 5S...............................................................................................................................21

iPhone 5c...............................................................................................................................22

iPhone 6 i 6 Plus....................................................................................................................22

iPhone 6s i 6s Plus.................................................................................................................23

iPhone 7.................................................................................................................................23

Hronologija modela...................................................................................................................24

Iphone 8 i 8plus.....................................................................................................................25

Apple swot..................................................................................................................................26

IZVORI..........................................................................................................................................33
 Apple

Apple Inc. ili Apple Computer, Inc. je amerika raunarska kompanija sa seditem u
Silikonnskoj dolini u gradu Cupertino, saveznoj dravi Kaliforniji. Apple je jedna od kompanija
koja je pomogla pokretanju revolucije u personalnim raunarima (PC) u kasnim 1970-im. Smatra
se kako je njen Apple II praktino pokrenuo industriju poslovnih kompjutera nakon ega je
proizvela Macintosh, prvi uspeni kompjuter sa grafikim operativnim sistemom iji e dieelovi
potom biti kopirani u nastanku Windowsa. Krajem 1990-ih je Apple promenio svoj fokus s
kompjutera na druge proizvode od kojih su najpoznatiji iPod, iTunes Music Store i Iphone. Zbog
svega toga je Apple stekao reputaciju najvee svetske tehnoloke korporacije 2011. u doba smrti
njenog osnivaa i dugogodinjeg generalnog direktora Steve-a Jobsa
Poetak modernog kompjuterskog doba i samog Apple-a je bila 1975. kada na trite izlazi
procesor MOS Technology 6502 koji rui dotadanje procesorske cene sa 175 na 25 amerikih
dolara bez prateeg chipseta postavi tako dovoljno jeftin za kompjuterske entuzijaste meu
kojima su bili Steve Wozniak, tada zaposlen u HPu i Steve Jobs. Kako se prvi njihov pokuaj
naao u tehnikim problemima oni su krajem te godine zamolili i dobili tehniku pomo od
Chucka Peddlea, dizajnera 6502-ke . Rezultat tog prvog pokuaja, dobivene pomii i
Wozniakove tehnike briljantnosti je bio kompjuter Apple I, koji se pojavio na tritu 11.4. 1976
godine. Sveukupno je bilo prodano oko 200 tih kompjutera, kojih se koji mesec ranije - to se iz
dananje perspektive smatra katastrofalnom poslovnom odlukom - odrekao Hewlett-Packard i,
nezainteresovan za ugraenu tehnologiju, Wozniaku kao svom ininjeru dao slobodne ruke da sa
njom radi to eli. Wozniak je tada iskoristio priliku te je tako osnovana kompanija Apple 1.4.
1976. Manje od godine dana nakon to su pruili pomo, menaderi MOSa su doli na novi
sastanak s Jobsom i Wozniakom kako bi kupili njihovu kompaniju, motivisani Wozniakovim
tehnikim inovacijama. Na kraju je ta kupovina propala poto su menaderi MOS-a zakljuili da
je 100.000 $ prevelika cena za Apple. S druge strane je penzionisani Intelovac i milioner Mike
Markulla obezbeedio Jobsu i Wozniaku finansijsku injekciju nunu za novi kompjuter, dok je
ujedno njegovo znanje u upravljanju kompanijom odigralo odluujuu odluku u njenom
organizovanju.
Rani marketing
Krajem 1970-ih je, zajedno, a prema nekim navodima i pre, Applea i Commodorea, odluujuu
odluku u razvoju kompjuterskog trita je igrao Radio Shack TRS-80 s kojim je stvoreno
takozvano kompjutersko trojstvo. U toj trinoj borbi najgora strateka situacija je bila za Apple,
poto je Commodore sam proizvodio svoje delove, dok je Radio Shack bio lanac prodaje sa
velikom prodajnom mreom pa je uspeh ili neuspeh zavisio od sposobnosti menadera. Glavnu
ulogu u kompaniji Apple je na kraju preuzeo Regis McKenna, bivi menader Intela, kojeg je
doveo Markulla za pre svega organizaciju marketinga; njemu se pripisuje da je od kreacije par
kompjuterskih hobista kao to su Wozniak i Jobs stvorio dananji Apple. Njegova prva odluka je
bila promocija harizmatinog Jobsa kao predstavnika kompanije u javnosti, a sledea je bila
odravanje bliskih odnosa s prodavcima kompjutera za razliku od nekih drugih tadanjih
kompanija. Konkretni poslovni uspeh te politike se iskazao kroz odluku ComputerLanda da od
kompjuterskog trojstva prodaje samo Apple proizvode; time je tokom poetne godine prodato
kompjutera u vrednosti od 775.000 dolara.
Prva od tehnolokih pobeda Applea se desila u januaru 1978. godine kada je prezentovan njihov
flopy disk za Apple II to je kompaniju na koju se do tada malo ko obazirao spasilo i dovelo u
prvu liniju po pitanju poslovnih kompjutera. Sve to ipak nije bilo dovoljno tako da je 1979.
godine prodato 150.000 kompjutera TRS-80 u odnosu na 35.000 Apple II, a bez obzira na
McKennov estoki marketing koji je od decembra 1978. stalno tvrdio da je Apple II
najprodavaniji kuni kompjuter. Na kraju je Apple svoj trini proboj mora zahvaliti programu
VisiCalc koji predstavlja prvi tablini kalkulator (spreadsheet) i idejni prethodnik dananjeg
Excela; on je kasnije dobio prestinu titulu prve killer applikacije. Kombinacija agresivnog
marketinga, VisiCalca i flopy diska postaje temelj poslovnog uspeha Applea tako da se prodaja
kompjutera 1980. godine uveala za 750 posto - sa 10 miliona na 75 miliona. Time je preskoen
Commodore International i izbaen sa amerikog trita, dok se Radio Shack nalazio na 150
miliona dolara s praktinom nemogunou daljnjeg napretka zbog zatvorene prodajne mree.
Makinto
Poetkom 1980-ih godina Apple je doiveo veliku transformaciju u kojoj njegova dva osnivaa
Wozniak i Jobs gube kontrolu nad korporacijom koju su osnovali. Prvo je sa scene nestao
tehnoloki "arobnjak" Steve Wozniak, koji je u februaru 1981. godine doiveo avionsku nesreu
nakon koje je imao problema sa pamenjem, te vie nikada nije obnovio svoju tehnoloku
magiju. Steve Jobs je pak napustio ili je - prema nekim tumaenjima - proteeran sa projekata
Apple III i Apple Lisa. Stoga je svu svoju nadu i trud uloio u projekat gradnje novog 16bitnog
"jeftinog" kompjutera nazvanog Macintosh. Taj je kompjuter najavljen u jesen 1983. a na trite
je izaao 24.1. 1984. praen poznatom televizijskom reklamom "1984" u reiji Ridleya Scotta i
premijerno prikazanom na Super Bowlu XVIII. Ta reklama, koja se smatra umetnikim delom
najavila je oslobaanje korisnika od jednoline dominacije IBM PCa. Njeni navodi su se na dugi
rok pokazali delimino opravdanima, s obzirom da je Macintosh, bez obzira na sve svoje
nedostatke, izazvao promenu na tritu raunara svojom korisnikim podrkom, raunarskim
miem i mogunou spajanja na raunarsku mreu. Jedini problem bila je cena od 2495 $ za to
se dobijalo: 128KB RAM, 12 inni crno-beli monitor, disketna jedinica od 400 KB i 16 bitni
Motorola 68000 procesor sa taktom od 8 MHz. Za razliku 8bitnih Apple II raunara, Macintosh
je bio zasnovan na zatvorenom sistemu te nije bio napravljen za lako proirivanje preko kartica
za proirenje kao to su bili raniji kompjuteri. Rezultat toga je bio 70.000 prodanih primeraka u
prva dva meseca marketinke kampanje; nakon nje je prodaja gotovo u potpunosti zastala, tako
da je kompanija preivljavala pre svega zbog visokih cena, odnosno profitabilnosti zastarelih
Apple II kompjutera - prodavanih po ceni od 1200 $ u vreme dok su se slini kompjuteri
prodavali po ceni od 200 dolara. Smatra se da je osnovna greka Applea, odnosno Jobsa u sluaju
Macintosha bilo insistiranje na samo 128 kilobajta memorije to je krajem 1984. godine
ispravljeno izdavanjem verzije s 512 kilobajta; tu su mogunost ininjeri u izradi arhitekture
stvorili protivno Jobsovim nareenjima. Samo nekoliko meseci kasnije je Steve Jobs izbaen iz
kompanije koju je stvorio, dok je ona nastavila izdavanjem novih verzija Macintosha i Apple
IIGS kompjutera kao jedinog 16bitnog primerka ove kompjuterske serije. Sveukupno e biti
proizvedeno oko 5 miliona svih verzija Apple II kompjutera koje su - po volji trita, a protivno
eljama uprave kompanije - bile prodavanije od Macintosh serije sve do polovine 1987. godine.
U taj broj prodanih primeraka se podrazumevaju sve Apple II verzije pre ukidanja proizvodnih
linija 1993. godine - to je priblino isti broj kao i ZX Spectruma - ali uz fantastino visoku i
profitabilnu maru koju je uprava Applea 1980-ih stavljala na minimalno 55 %. Upravo je ta
mara omoguila korporaciji Apple korporaciji da preivi gubitak masovnog trita, ali i prodor
IBM PC kompatibilnih kompjutera i jeftinih kopija Apple II kompjutera kao to je na primer bio
jugoslovenski Ivel Ultra. Iz ovog razdoblja poinju pravne borbe Applea protiv onih koji
navodno kre njegove patente, kao i licencni dogovori s prijateljskim korporacijama kao to je
Microsoft. Sa njime se prvo postie dogovor o licenci koji dovodi do stvaranja Windowsa 1983
godine; est godina kasnije je ta licenca postala predmet pravnog spora. Iako je Apple sredinom
osamdesetih godina uspeno poslovao, neprekidan gubitak trinog udela i uspeh IBM PC
klonova je doveo do ponovnih unutranjih svaa u upravi kompanije. Njihov rezultat je novi
korporacijski konzensus kojim e zapoeti zlatno doba Applea.

Zlatno doba apple-a sa 2 p

Apple entuzijasti smatraju kako je zlatno doba zapoelo izdavanjem prvog teoretski prenosivog
kompjutera - laptopa - 1989. godine. Poslovna realnost je, pak, bila negativna reakcija na 7
kilograma teki i 6.500 dolara skupi Macintosh Portable navodno prenosivi kompjuter. Drugi
mnogo znaajniji ok postaje prvi brojani pad prodaje kompjutera za rukovodstvo koje je do
tada uspeno ignorisalo pad trinog udela. Rezultat toga postaje nareenje da se hitno izgradi
jeftini Macintosh sa cenom manjom od 1.000 dolara. Rezultat toga postaje Macintosh Classic
koji izlazi na trite 1990. godine po ceni od 999 dolara (u SADu) i 50 % veoj u Japanu i
Evropi. Uspeh kompjutera i marketinke kampanje vredne 40 miliona dolara je bio toliki da
Apple svojom proizvodnjom nije mogao zadovoljiti zahteve trita. Nakon ovog uspeha sledeu
godinu je doao i onaj sa PowerBook-om 100, ovaj put stvarno prenosivim kompjuterom. Taj
uspeni laptop koji je kotao 2.500 dolara e zajedno s svojom skupljom braom doneti milijardu
dolara prihoda kompaniji koja se tada nala na svom vrhuncu dodatno potpomognutim i novim
operativnim sistemom imena Sistem 7 ili Mac OS 7 koji napokon Macovom GUI-ju daje boju na
ekranu. Nakon ovih uspeha u kompjuterskom pogledu Apple nastavlja istim smerom tako da
izdaje jeftinu seriju kompjutera Quadra iji najslabiji kompjuteri kotaju oko 1000 dolara na
amerikom tritu i elitniju Centris seriju s cenom od oko 3000 dolara.
Istovremeno s tim uspesima Apple donosi odluku da o odustajanju od svoje Apple II serije
kompjutera poto se ona po ceni praktino izjednaila s jeftinim Macintoshima iako je njima
inferiorna. Kako se u tom prelazu ne bi izgubili korisnici koju su do tada potroili mnogo novca
na svoje programe za ovu seriju kompjutera Apple izdaje Apple II karticu koja se ugradi u
Macintosh sa ciljem postizanja potpune kompatibilnosti sa starijom serijom kompjutera.
U ovom trenutku na svom prvom vrhuncu kada sve to se dodirne postaje zlato direktor
kompanije John Sculley donosi odluku da "unovi" ime poevi izdavanje digitalne kamere,
prenosive CD audio playere, slualice, video konzole, TV ureaji pod Apple imenom to ubrzo
dovodi do pada, to jest ruenja elitistikog statusa kompanije i trinog neuspeha kojem su
veoma mnogo pomogle tehnike greke masovno proizvedenih i jeftinih proizvoda.
Naime, Apple je zatim doiveo odreene probleme, poput propasti Atarija i Commodore
International-a, a zatim i procesora Motorola 68000, dok je njegova napredna verzija bila znatno
slabija od onih njihove konkurencije. Posle par godina konstantnog neuspeha, i tehnologije koja
je bila inferiorna u odnosu na njihove konkurente, dolo je vreme obnove i ponovnog
uzdizanja Apple-a. Povratak Steve Jobsa je bila jedna od prekretnica u obnovi ove kompanije.
On se vratio u Apple krajem 1996. godine i tim dogaajem se obeleava povratak Apple-a na vrh
trita.
Dana 17. 1. 2011., Jobs je objavio kako e uzeti jo jedno bolovanje, ovaj put na neodreeno
vreme, kako bi se u potpunosti posvetio svom zdravlju. Glavni operativni direktor, Tim Cook,
preuzeo je Jobsove dnevne poslove u Appleu, iako e Jobs i dalje "uestvovati u velikim
stratekim odlukama kompanije". Apple Inc. je tokom 2010. prestigao Microsfot u kapitalizaciji
trita s 84%-tnim poveanjem na 153,3 milijarde $ i ujedno je postao najvredniji potroaki
brend na svetu. U junu 2011., Apple je otvorio iCloud, online memoriju za muziku, slike,
podatke i softver. Tada se pretpostavljalo kako je Apple postigao toliku efikasnost u svom lancu
dostave da kompanija radi preko sistema jednog kupca-a puno prodavaa, te da moe diktirati
uslove dobavljaima. Zanimljivo je kako su Appleove finansijske rezerve, u jednom kratkom
periodu tokom avgusta 2011. (zbog krize), bile vee nego one Vlade SAD-a. Dana 24. 8. 2011.,
Steve Jobs je dao ostavku na meesto CEO-a Applea. Zamijenio ga je Tim Cook, dok je Jobs
postao predsednik Applea. Do tog trenutka, Apple nije imao predsednika ve dvoje ko-direktora,
Andreu Jung i Arthura D. Levinsona, koji su zadrali svoje titule.
Dana 4. 10. 2011., Apple je najavio iPhone 4S, koji ima poboljanu kameru s mogunou 1080p
snimanja, dual core A5 ip koji je 7 puta bri od A4 ipa, program prepoznavanja glasa nazvan
Siri i povezanost sa iCloudom. Sledeeg dana, nakon duge borbe s rakom, preminuo je Steve
Jobs. Smrt predsednika Applea globalno je odjeknula, a uzrokovala je privremeni pad cena
Appleovih deonica. aljenje su izrazili vodei ljudi u svetu (meu kojima i predsednik SAD-a,
Barack Obama, te Jobsov glavni konkurent, predsednik Microsoftota Bill Gates), a pojavile su se
glasine o budunosti Applea bez Jobsa. Ipak, Jobs je za sobom ostavio veliki broj nacrta i ideja,
to otvara brojne mogunosti za kompaniju. Iako je smrt Jobsa doekana sa aljenjem,
popularnost i prodaja Appleovih proizvoda je porasla, a vrhunac je doivela na putanju iPhone-a
4S u prodaju. Meu kupcima je bio i stari Jobsov saradnik, Steve Wozniak. iPhone 4S je ubrzo
dobio nadimak iPhone "4 Steve" ("za Steve-a"), kojeg je prvi upotrebio jedan kupac u SAD-u.
Jobsova smrt obeleila je kraj jedne dugotrajne i uspene ere za Apple Inc.
Kako je napravljen iPhone I.
Pre 10 godina, 29.juna, Apple je lansirao prvi iPhone, jedan od najpopularnijih pametnih telefona
na svetu. Kako bi proslavili, objavljena je knjiga pod nazivom Jedan Ureaj: Tajna istorija
iPhone-a. Prie iz te knjige odvele su nas natrag u rane faze razvoja iPhone-a.
iPhone Danas, to je jedna od najpoznatijih imenica na svetu. Zauzima elegantnu poziciju na
Google TOP10 pretragama. U proteklih nekoliko godina, iPhone-i su se proirili svuda,
odravajui korak sa konkurencijom. Apple je prodao vie od milijardu ureaja. Nije nikakvo
iznenaenje da je pokojni Steve Jobs, direktor i suosniva kompanije, posvetio svu panju i
resurse razvoju iPhone-a, ak i kada su postojala samo nagaanja o tome koliko trite
smartphone-a moe da naraste.
Inenjeri koji nestaju
Sve je poelo zaista polako, bilo je samo nekoliko iznenadno naputenih stolica. Ono to su svi
primetili je to to su samo vodei inenjeri odlazili. Niko nije znao ta im se dogodilo. Ponekad
bi se vrhunske voe i vodei inenjeri pojavili u kancelarijama zaposlenih koje su odabrali, uvek
zatvarajui vrata iza sebe.
uo sam prie i nije bilo najjasnije ta se tano pravi, ali bilo je jasno da su mnogi najbolji
inenjeri iz najboljih timova prebaeni u ovaj misteriozni tim.
Jedan od tih vrhunskih inenjera bio je Andre Boule, koji je radio za Apple samo nekoliko
meseci. Njega su posetili Henri Lamiraux, direktor softverskog inenjeringa i Richard
Williamson, direktor softvera, i pozvali ga da radi na misterioznom projektu.

Henri i ja smo uli u njegovu kancelariju, prisea se Williamson, i rekli smo, Andre, ti nas
zapravo ne poznaje, ali uli smo dosta o tebi, i znamo da si brilijantan inenjer, i elimo da
doe da radi na projektu o kom ti ne moemo nita rei. I elimo da to uini odmah. Danas.
Boule je prvo bio skeptian, to se zatim pretvorilo u sumnju. Mogu li malo da razmislim o
tome? upitao je Boule, ali Williamson je rekao ne. Nisu hteli, ni mogli, da mu daju vie detalja.
Ipak, do kraja dana, Boule je pristao. Williamson i Lamiraux su traili sve vie i vie inenjera.
Oni kojima se sviao njihov trenutni posao su jednostavno rekli ne, i ostali u Kupertinu, dok su
oni koji su pristali preseljeni i pridrueni iPhone ekipi.

Njihovi ivoti su kompletno bili okrenuti naopake najmanje dve-tri godine. Ne samo zato to su
odraivali dodatne smene, ve i zato to je stvar na kojoj su radili bila najvea tajna u istoriji
Apple-a. Njihovi lini i drutveni ivoti su bili svedeni na minimum, i nije im bilo doputeno da
kau nijednu re o svom poslu. Tony Fadell, otac iPad-a, prisea se kako je Steve Jobs tada bio
poprilino paranoian. Nije eleo da neko pokvari ak i najmanje detalje, ili oda bilo kakvu
informaciju nakon odlaska iz kompanije.

Jobs je posluao Scott Forstall-a, efa odseka za iPhone-ov softver, da ne zapoljava inenjere za
razvoj van kompanije. Morao je da pronae svoj tim unutar zidova Apple-a. Nije eleo, iz
sigurnosnih razloga, da zaposlim bilo koga izvan Apple-a da radi na korisnikom prikazu, rekao
je Forstall, ali mi je rekao da mogu da premestim bilo koga iz kompanije u ovaj tim. Postavio
je voe poput Henri-ja i Richard-a da pronau najbolje kandidate i pobrinuo se da potencijalni
regruti znaju unapred ta mogu da izgube.

Zapoinjemo novi projekat. Toliko je tajan da vam ak ne mogu rei ni ta je

taj novi projekat. Ne mogu vam rei za koga ete raditi. Ono to vam mogu
rei je da ako odluite da prihvatite tu ulogu, radiete vie nego ikad ranije u
svom ivotu. Moraete se odrei noi i vikenda verovatno na nekoliko
godina, dok pravimo ovaj proizvod.
Iznenaujue, veina kandidata prihvatila je ponudu. Veterani dizajna, programeri u usponu,
menaderi koji su godinama radili sa Jobs-om, inenjeri koji ga nikada nisu upoznali zavrili su
u Forstall-ovom timu. Prihvatili su izazov, uprkos tome to nisu znali o emu se radi. Jobs je
sanjao o ureaju koji e biti svima jednostavan za korienje. Nijedan kompjuterski ureaj nije
bio ni priblino isti, pa je, prema reima pronalazaa, proces esto bio uzbudljiv.

Forstall-ova predvianja bila su tana. ivoti svih ljudi povezanih sa projektom su se promenili.
iPhone je razlog zato sam razveden, rekao je Andy Grignon, vii inenjer za iPhone. I to nije
usamljena pria. Razvoj iPhone-a znaio je kraj za mnoge veze i brakove.

Bilo je stvarno intenzivno, moda i jedno od najgorih profesionalnih perioda

u mom ivotu. Zato to ste stvorili ekspres-lonac od gomile veoma pametnih
ljudi sa nemoguim rokom, nemoguom misijom, i onda ujete kako
budunost cele kompanije zavisi od toga. Bilo je poput orbe oajanja.
Stvarno nije bilo vremena da stavite noge na sto i kaete, Ovo e stvarno biti
je*eno dobar dan. Bilo je vie poput, Je*ote, sje*ani smo. Svaki put kad
biste se okrenuli, iza ugla je vrebala neka neposredna pogibija programa.

Izrada iPhone-a
iPhone je zapoet kao projekat odobren od Steve Jobs-a negde krajem 2004.godine, ali njegov
DNK je nastao mnogo pre toga. Kada je Steve zakoraio na pozornicu 2007.-e i izvukao prvi
iPhone iz svog depa, rekao je: iPod, telefon i internet u jednom. To je bilo sve, praktino
jedan depni kompjuter sa operativnim sistemom prilagoenim ekranu na dodir.
Mislim da mnogi ljudi gledaju faktor forme i misle da nije ba kao i bilo koji
drugi kompjuter, ali jeste zaista jeste poput bilo kog drugog kompjutera.
kae Williamson. Zapravo, sloeniji je, u pogledu softvera, vie od mnogih
drugih kompjutera. Njegov operativni sistem je sofisticiran poput
operativnog sistema na bilo kom modernom kompjuteru. Ali predstavlja
evoluciju operativnog sistema kog razvijamo poslednjih trideset godina.
Ba kao i svaka druga vrlo profitabilna i uspena tehnologija, iPhone je proao kroz mnoge
promene od svog nastanka. Ne postoji ideja koja jednostavno iskoi iz neije glave u savrenom
obliku. Savreni proizvod je oblikovan velikim idejama, godinama iskustva, istraivanja i
povratnih informacija korisnika. Apple je gradio svoje carstvo prilino pametno. Privukli su par
miliona korisnika uz njihovu postojeu bazu korisnika koju su izgradili sa iPod-om. Tim
korisnicima, u rastuem svetu Interneta i drutvenih mrea zaista je bio potreban ureaj poput
iPhone-a.
I ko bi rekao? Ko je mogao znati da je upravo to pravi put kojim je Apple krenuo pre deset
godina? Verovatno je nekoliko ljudi znalo. Na poetku nije bilo ni sigurno gde e Apple
iskoristiti potencijale koje su stekli sa uspehom iPod-a. Prema izvorima, bilo je najmanje 5 ideja
o proizvodima koje je kompanija ozbiljno razmotrila, a to nisu bili samo telefoni i mobilni
ureaji za komunikaciju.

Bilo je mnogo stvari koje su dovele do razvoja iPhone-a u Apple-u. rekao je Phil Schiller 2012.
godine. Kompanija je postala poznata kao proizvoa Mac-a, koji je imao majuni trini udeo.
Onda je usledio proboj iPod-a kao hardvera i njegovog odgovarajueg softvera, iTunes-a. To je
stvarno promenilo svaiji pogled na Apple, kako unutar, tako i izvan kompanije. Ljudi su poeli
da pitaju, pa, ako moete da imate veliki hit kao to je iPod, ta jo moete da stvorite? Ljudi su
predlagali mnotvo ideja: napravite kameru, napravite auto ili napravite telefon, naravno.
Fadell-efekat

Apple se zaokrenuo za 180 stepeni 1997.godine i pronaao je put do uspeha, koji je vodio do
iPod-a, iPhone-a i iPad-a, i uinio Macintosh popularnim i voljenim. To je takoe bila godina
kada se Steve Jobs vratio u Apple, to je samo po sebi ist uspeh. Izbacio je skoro 70%
asortimana kompanije. Tako je uspeo da pretvori Apple-ove gubitke u malu zaradu. Tada, Apple
nije bio kulturoloki i ekonomski fenomen sve do pojave iPod-a, koji je bio odskona daska za
iPhone.

Ne bi bilo iPhone-a, bez iPod-a, rekao je Tony Fadell koji je bio ukljuen u stvaranje oba
proizvoda. On je bio zaista vana karika u razvoju. Bio je jedan od onih nekoliko koji su se
usudili da se suprotstave Jobs-u, i imao je isti entuzijazam i oseaj obaveze kao i suosniva
Apple-a. Brian Huppi i Joshua Strickton su takoe bili kljuni lanovi. Tvrdili su kako je Fadell
bio tip voe koji bi se uvek pobrinuo da stvari budu uinjene. Mnoge njegove kolege su ga
potajno zvali Tony Baloney i pustili da im njegove stroge i nemogue naredbe uu na jedno, a
izau na drugo uvo, poput: Ne treba vam vie od godinu dana da poaljete proizvod.
Nakon to je napustio Apple 2008.godine, osnovao je svoju kompaniju, nazvanu Nest, i poeo je
sa razvojem smart home gadget-a. Google je kupio njegovu kompaniju za 3.2 milijarde dolara.
Njegova linost esto je bila uporeivana s Jobs-ovom. Imao je prepoznatljivi cyberpunk stil sa
svojom obrijanom glavom, udobnim majicama, hladnim pogledima i impulsivnim, snanim
temperamentom.

Otvorite Pod Bay vrata

Prodaja iPod-a je dugo inila 50% Apple-ove zarade. Ali 2001.godine, kada je proizvod
predstavljen, samo je nekolicina ljudi znala za njega. Trebalo je 2 godine da ga ljudi prepoznaju.
Glavni razlog za to bio je taj to je iPod prvobitno bio namenjen za Mac, jer je iTunes bio
dostupan samo za OS X.

Samo preko mene mrtvog prenosiete iTunes na PC.

Steve Jobs je to rekao Fadell-u kada je doao do ideje kako da uini iPod popularnijim.
Fadell nije mogao da se pomiri sa Jobs-ovom tvrdoglavom odlukom, i u tajnosti je pripremio
verziju iTunes-a koja je kompatibilna sa Windows-om. Trebalo je dve godine da se Uspavana
lepotica probudi iz svog sna, i tada je sve bilo u redu. iTunes Store je poeo da raste, ljudi su ga
voleli, a voleli su i online kupovinu muzike. To je omoguilo Apple-u da stavi iPod-e u ruke
milionima korisnika, to je broj koji je ak nadmaio i broj vlasnika Mac-a. tavie, iPod je
postao tzv. mainstream proizvod, bio je dovoljno kul za tako neto.

Radio je dobro i postavio je Fadell-a na vrh uprave. Njegov posao je bio da nadgleda napredak
novog proizvoda. Ipak, njegov uspon nije potrajao dugo. Iako su iPod-i bili vrlo popularni
2003.godine, mogli ste da sluate muziku na svom telefonu ve 2004.godine. Iz tog razloga,
kada biste mogli da nosite samo jedan ureaj, koji biste odabrali? pitao je Fadell. Motorola
Rokr se dogodila upravo zato.
Izvor: The Verge

iPhone (iPhone 2G) prvi je mobilni telefon tvrtke Apple. Karakterizira ga kapacitivni multi-touch zaslon
osjetljiv na dodir pomou kojeg se upravlja telefonom i unosi tekst s obzirom da ne posjeduje fiziku
tipkovnicu nego virtualnu.
iPhone je sadravao internet preglednik Mobile Safari, po emu se razlikovao od dotadanjih mobilnih
telefona. Osim GSM/GPRS/EDGE spojivosti takoer ima ugraeni Wi-Fi modul koji podrava (802.11b/g)
standarde, te Bluetooth 2.0 EDR+ koji se moe koristiti iskljuivo za prijenos audio signala. Posjeduje kameru
od 2 megapixela te slubeno ne podrava video snimanje iako postoje neslubeni naini da se doda mogunost
video snimaa.
Dijagonala zaslona je 3,5 ina pri rezoluciji od 480x320 pixela i 163 PPI (pixels per inch). Zaslon koristi
Multi-Touch tehnologiju koja omoguava biljeenje dodira na vie toaka odjednom. Zaslon osjetljiv na dodir
koristi rezistivnu tehnologiju za biljeenje dodira na samom zaslonu promjenom napona na samom ekranu
prilikom dodira prsta. iPhone takoer sadri vie razliitih senzora kao to je senzor za svijetlo koji automatski
prilagoava osvjetljenje na ekranu vanjskim prilikama, te senzor za blizinu koji gasi zaslon kada se telefon
prinese na uho. Posjeduje i automatski iroskop koji detektira usmjerenje i inklinaciju samog ureaja te prema
tome prilagoava prikaz na zaslonu.
U poetku su bila predstavljena dva modela 4GB i 8GB da bi se s vremenom 4GB model ukinuo te uveo onaj
od 16 GB
U prodaju je krenuo 29. juna 2007. godine a prestao se prodavati 11. jula 2008. godine kada je zamjenjen
novom verzijom nazvanom iPhone 3G.
S iPhone-om je predstavljena i potpuno nova mobilna platforma zvana OS X iPhone baziran na Mac OS
X operativnom sustavu, prilagoenom za mobilne ureaje koja je do danas doivjela pet iteracije. Peta verzija
tog mobilnog operativnog sustava je putena u opticaj u listopadu 2011 godine.

Tehnike karakteristike
Ekran: multi-touch screen, 16M boja, 320X480 pixela, 3,5 ina, senzori za auto rotaciju, senzor za
automatsko gaenje ekrana
8 GB memorije

GPRS, EDGE, Wi-Fi 802.11 b/g, Bluetooth 2,0, USB 2,0

HTML (Safari Browser), E-mail

2 MP kamera

Google Maps, iPod, Kalendar, Editor slika

Trajanje baterije: 24 sata sluanja glazbe

iPhone 3G

iPhone 3G u odnosu na prvi iPhone (iPhone 2G) donosi bolje hardverske karakteristike i dolazi s
novom verzijom operativnog sistema OS X iPhone 2.0 (ili iPhone OS 2.0) koji e kasnije biti
dostupan i za prvu generaciju iPhone-a. iPhone 3G predstavljen je 11. jula 2008.

iPhone 3GS

iPhone 3GS trea je generacije iPhone-a najavljena na WWDC-u 2009. iPhone 3GS dolazi s
poboljanim hardverskim karakteristikama u odnosu iPhone 3G i s novim iPhone OS-om 3.0.
Vizualno je identian iPhone-u 3G. iPhone 3GS donosi novi 600 MHz procesor, 256 MB RAM-
a, 3 MPx kameru, kompas i bateriju veeg kapaciteta.
iPhone 4

iPhone 4 etvrta je generacija iPhone-a predtavljena na WWDC-u 2010. U odnosu na prethodnu

generaciju, znaajno je redizajniran. iPhone 4 je 24% tanji od iPhone-a 3GS i donosi bolje
hardverske karakteristike.
iPhone 4S

Iako iPhone 4S izgleda kao njegov prethodnik, mnogo je bri i napredniji. Glavna novost
prilikom objavljivanja iPhone-a 4S bio je virtualni glasovni asistent Siri. Kao i iPhone 4, iPhone
4S koristi isti ekran dijagonale 3,5 ina s rezolucijom 960 x 640 piksela ija gustina iznosi 326
ppi. iPhone 4s takoer ima dva mikrofona od kojih se jedan koristi za uklanjanje uma. Obje
verzije imaju dve antene za razliite frekvencije mobilnih operatera integrisane u "metalne
prstene" oko samog ureaja. iPhone 4s poseduje dve kamere. Zadnja kamera je rezolucije 8 MP
i moe snimati video zapise Full HD rezolucije brzinom od 30 sliica u sekundi. Prednja kamera
je VGA rezolucije.
Od ostalih specifikacija izdvaja se Appleov A5 mobilni procesor koji ga pogoni te ugraenih 512
MB RAM memorije. Dolazi u 4 razliita kapaciteta za smetaj podataka: 8, 16, 32 te 64 GB.
iPhone 5

iPhone 5 specifian je po tome to je prvi put u istoriji proizvodnje ureaja iPhone predstavljena
nova dijagonala ekrana od 4 ina ija je rezolucija 1136x640. Gustina piksela iznosi 326 ppi.
iPhone 5 pokree dvojezgreni Apple A6 procesor s radnim taktom od 1.3 GHz te 1 GB RAM
memorije. Dolazi u 3 razliita kapaciteta za smetaj podataka: 16, 32 te 64 GB. iPhone 5
karakterie potpuno novi lightning konektor za punjenje i transfer podatka za razliku od
prethodnih 30-pinskih konektora.
iPhone 5S

iPhone 5S, u odnosu na iPhone 5, donosi novi 64-bitni A7 procesor koji je, prema Apple-u, 6
puta bri od prethodnog A6 procesora. iPhone 5S donosi i TouchID senzor za otiske prsta koji se
sad nalazi u dugmetu Home. Nova 8 MPx Sight kamera ima 15% vei senzor od kamere na
iPhone-u 5. Na iPhone-u 5S se nalazi nova i poboljana prednja FaceTime kamera HD. iPhone
5S pdrava u vie 4G LTE frekvencija i dolazi s novim iOS-om 7. Baterija je takoe poboljana.

iPhone 5c

iPhone 5c predstavljen je kao jeftinija verzija iPhone-a 5 (s istim tehnikim karakteristikama)

ije je glavno obeleje zadnje kuite napravljeno od polikarbonata za razliku od ostalih modela
koji imaju kombinaciju stakla i metala. Dostupne boje su: bela, roze, plava, zelena i uta.

iPhone 6 i 6 Plus

iPhone 6 karakterie vei ekran nego to su imali njegovi prethodnici - 5, 5c i 5s. Dijagonala od
4.7 ina s rezolucijom od 1334 x 750 prua gustinu piksela od 326 ppi. Nova Full HD kamera
sposobna je snimati u 60 sliica u sekundi te snimati usporene snimke od 240 sliica u sekundi
da bi generirala usporeni prikaz video-klipova u razluivosti od 720p. iPhone 6 takoe
 karakterie i poboljani audio poziv zbog LTE povezivanja. Za glatke performanse zaduen je
novi Appleov A8 64-bitni dvojezgreni procesor, frekvencije 1,4 GHz, koji je prema arhitekturi
slian procesorima kakve moemo pronai u dananjim desktop raunalima, te sa 1 GB RAM
memorije.
iPhone 6 Plus, za razliku od iPhone-a 6, ima 5,5 inni zaslon rezolucije1920 x 1080 piksela.
iPhone 6 Plus ima i veu bateriju (kapaciteta 2915 mAh) od iPhone 6 (1810 mAh). iPhone 6 i 6
Plus dolaze u verzijama od 16, 64 i 128 GB.
iPhone 6s i 6s Plus

iPhone 6s i 6s Plus predstavljeni su 9. septembra 2015. Najvea razlika izmeu ovogodinjih i

prologodinjih modela jest "3D Touch", tehnologija ekrana osetljivog na jainu pritiska.
Veliina ekrana ostala je ista - 4.7 ina na modelu 6s i 5.5 ina na modelu 6s Plus. Ureaji su
malo deblji od prologodinjih, ali je dizajn gotovo identian. Dostupni su u novoj boji rose
gold, koju smo imali priliku videti na odreenim modelima Apple Watcha. Ugraena 12-
megapikselna kamera nadograena je i njome se mogu snimati 4K videozapisi, a podrava i tzv.
"ive fotografije". Od hardvera nadograen je i A9 procesor.

iPhone 7
Retina HD ekran
4,7- inni (dijagonalno) iroki LCD
Multi-Touch ekran s pozadinskim LED osvetljenjem i IPS tehnologijom
Multi-Touch ekran s IPS tehnologijom
Rezolucija 1334 x 750 piksela pri 326 ppi
Odnos kontrasta 1400:1 (uobiajni)
Retina HD ekran
5,5- inni (dijagonalno) iroki LCD
Multi-Touch ekran s pozadinskim LED osvetljenjem i IPS tehnologijom
Multi-Touch ekran s IPS tehnologijom
Rezolucija 1920 x 1080 piksela pri 401 ppi
odnos kontrasta 1300:1 (uobiajni)


Hronologija modela
Iphone 8 i 8plus
Novi iPhone protiv svih Android konkurenata

Apple iPhone 8 i iPhone 8 Plus imaju novi A11 Bionic ip, koji ima est jezgara i prvi put moe
da koristi svih est jezgara odjednom, kako bi isporuio i do 70 odsto bolje performanse od A10
ipa.
Novi iPhone 8 ima kameru rezolucije 12 megapiksela, ali doraenu u odnosu na prethodnu
generaciju telefona, sa automatskom analizom kadra, kako bi prilagodio nain slikanja ili
snimanja onome to se fotografie ili snima. Takoe, tu je 4K snimanje videa u 60 fps i Full HD
snimanje u 240 fps. iPhone 8 Plus ima ponovo dve kamere, po uzoru na prethodnika, sa
unapreenim portretnim modom, kao i bokeh efektom. Rezolucija je 12 megapiksela, sa f/2.0 i
f/2.8 otvorom blende.
Ovo je i, makar Apple tako kae (mada postoji Phab 2 smartfon), prvi telefon sa podrkom za
proirenu realnost putem kamere - Augmented Reality. AR opcija e omoguiti da praktino
uete u igru, projektujui AR modele u svet u kojem zaista ivite (neto slino Microsoft
Hololens, ali bez kacige, naravno). Igre su samo jedan od naina na koji e se proirena realnost
putem napreene iPhone kamere koristiti u budunosti.
Podrano je beino punjenje, kao i brzo punjenje, zahvaljujui staklenim leima, to e
korisnicima olakati ivot umnogome, smatraju u Apple kompaniji. Apple e javni Qi standard
punjenja omoguiti irom sveta, posebno irom SAD - u restoranima, na javnim mestima,
kafeima, trnim centrima i aerodromima, kako bi korisnici uvek imali punja pri ruci.
Cene novih modela su od 699 i 799 evra, u verzijama od 64 GB memorije. a bie dostupni od 15.
septembra za naruivanje i nedelju dana kasnije u prodaji.
Glavni direktori
1977-1981: Michael Scott
1981-1983: Mike Markkula
1983-1993: John Sculley
1993-1996: Michael Spindler
1996-1997: Gil Amelio
1997-2011: Steve Jobs
2011- : Tim Cook

Apple swot
Prednosti
Marketing sposobnosti, koje poveavaju prepoznatljivost brenda i stvaraju veu potranju za
proizvodima ove kompanije.
Godinji budet za reklamiranje Apple-a dostigao je 1,8 milijardi dolara u 2015. godini, skoro
udvostruujui sa 933 miliona dolara u 2011. godini. Budet za reklamiranje kompanije svakako
nije vei u odnosu na budete svojih konkurenata, ali Apple to najbolje koristi.
Trokovi reklamiranja kompanije Apple poeli su da rastu 2010. kada su predstavljeni novi
iPhone i iPad proizvodi. Meutim, ukupna potronja za reklamiranje nikada nije pala na vie od
1% ukupne prodaje kompanije. U 2015. godini Apple je potroio samo 0,77% ukupne prodaje na
rekamiranje, u poreenju sa Samsung Electronics-om (Samsung) 1,86%.
Iako Apple troi manje na reklamiranje, i dalje postoji vea prepoznatljivost brenda i vie dobiti
za novac potroen od Samsung-a.
Tabela 1. Poreenje trokova reklamiranja Apple-a i Samsung-a kroz godine.

Kompanija 2012 2013 2014 2015

Apple 1 1.1 1.2 1.8

Samsung 4.3 3.8 3.6 3.4

2. Vertikalna integracija
Apple je vertikalno integrisana kompanija koja upravlja sa etiri razliita biznisa. Kompanija
poseduje hardverski posao, softverski biznis, a takoe je i prualac usluga i prodavac sve to je
integrisano u jedan entitet. Apple kontrolie skoro ceo lanac snabdevanja za svoje ureaje.
Nijedan drugi konkurent ne upravlja, niti je u stanju da upravlja svim podrujima lanca
snabdevanja.

3. Prepoznatljivost Brenda I reputacija

Forbes i Interbrand su proglasili Apple-ov brend najvrednijim na svetu u 2015. godini. Oni su
procenili vrednost brenda na 145,3 milijarde dolara i 170,3 milijarde dolara, i prepoznali ga kao
rastui brend u vrednosnom smislu

4. Dobre finansijske performanse sa jednim od najveih protoka novca

Prihod Apple-a porastao je u proseku za 16,44% od 2012. do 2015. Tokom istog perioda, dobitak
kompanije porastao je za 27,94%. Ovo je veoma znaajan rast, s obzirom na ogromnu veliinu
kompanije i ukupne prihode, koji su u 2015. godini dostigli 233 milijarde dolara. Kompanija je
takoe mogla odrati visoku maru od 22,84% u 2015. godini, to je neobino za kompaniju koja
doivljava brzi period rasta. Njen rast prihoda i visoka profitna mara ukazuju na sposobnost
kompanije Apple da efikasno upravlja svojim poslovanjem. Robusni gotovinski tok kompanije
Apple i ogromne novane rezerve su dodatne finansijske snage. Kompanija je imala 205,6
milijardi dolara u gotovinskim rezervama i samo u dugoronom dugu 56 milijardi dolara u 2015.
godini. To znai da je brend kompanije najpoznatiji i prepoznatljiv u svijetu. Liderska pozicija
kompanije Apple na tritu pametnih telefona, odline mogunosti reklamiranja i marketinga i
iroki ekosistem svojih proizvoda doveli su do svijesti o brendu koji se ne moe porediti sa bilo
kojom drugom tehnolokom kompanijom u svetu.
Tabela 2. Apple-ov rast koliine gotovine (u milijardama $)

2012 2013 2014 2015

Gotovina 121.251 146.761 155.239 205.666

Rast kompanije, neto dohodak, gotovinske rezerve i niski dug pruaju dovoljno resursa za
ulaganje u nabavke, istraivanje i razvoj, marketing i druge aktivnosti troenja gotovog novca,
bez znaajnog ugroavanja finansijske situacije.

Slabosti
1. Prevelika zavisnost o prodaji Iphone ureaja

U 2015. godini prodaja iPhone-a porasla je za 52% u odnosu na prethodnu godinu i ostvarila
prihod od 155.041 milijardi dolara. To je najvaniji izvor prihoda za Apple, koji ini 66% ukupne
prodaje kompanije. Ovo ini Apple jako ranjivim na promene na pametnom tritu. Apple-ovi
pametni telefoni su usmereni ka bogatijim potroaima, a najvea prodaja dolazi iz razvijenih
regiona gdje su trita pametnih telefona ve zasiena.
U narednih nekoliko godina, Apple e moi da povea prodaju zahvaljujui brzom porastu trita
pametnih telefona u privredama u razvoju u svetu i uvoenjem novih proizvoda. Meutim,
dugorono e se kompanija suoiti sa ozbiljnim izazovima u poveanju prihoda.

Grafik 1. Apple-ov prihod po proizvodima u 2015. godini

Iphone

Ipad

Mac

Usluge

Drugi proizvodi
Prevelika zavisnost od prodaje iPhone-a slabi kompaniju jer promene u tehnologiji, cene
komponenti ili ukus potroaa mogu ozbiljno smanjiti prihod kompanije Apple.

2. Slabi distribucioni kanali u Indiji

Tokom 2015. godine, 26% i 74% ukupne prodaje kompanije Apple dolazile su iz direktnih i
indirektnih kanala distribucije, respektivno. Direktni kanali distribucije ukljuuju Apple-ove
maloprodajne i online prodavnice. Kanali indirektne distribucije koje Apple koristi su nosioci
mree tree strane, veleprodavci i prodavci na malo. Slabost kompanije lei u njenim direktnim
kanalima distribucije. Indija, koja je trenutno tree po veliini trite pametnih telefona, nema
zvanine Apple prodavnice.

Grafik 2. Kanali prodaja Apple-a

Direktna distribucija

Indirektna distribucija
3. Nekompatibilnost sa drugim operativnim sistemima
Apple-ovi operativni sistemi iOS i OS Ks se sasvim razlikuju od operativnog sistema njihovih
rivala Android I Windows. Pored toga, Apple koristi sopstveni hardver za dizajn koji je esto
nekompatibilan sa hardverom drugih proizvoaa. Ponekad ova razlika u softveru i hardveru
negativno utie na Apple. Korisnici koji su naviknuti da koriste Microsoft OS mogu teko navii
na potpuno drugaiji OS Ks. Android korisnici su suoeni sa istim problemom kada aplikacija
koja je dostupna samo na Google Play-u nije dostupna u iTunes prodavnici.

Mogunosti
1. Internet of things Iot trite tei oekivanjima da doivi znatan porast tokom sledee decade.
Trenutno je preko Interneta povezano vie od 20 milijardi ureaja i oekuje se da e taj broj
porasti za 50% do 30 milijardi do 2020. IDC prognozira da e svetsko trite za IoT porasti sa
655,8 milijardi dolara u 2014. godini na 1,7 triliona dolara do 2020.
Apple ima jedinstvenu poziciju da iskoristi rastue trite IoT-a. Kompanija ima sopstvenu
softversku platformu koja je klju za upravljanje informacijama od povezanih ureaja. Apple
takoe nudi pametne telefone, prenosive ureaje, tablete, raunare i mnoge druge hardverske
proizvode koji se mogu integrisati u jedan ekosistem i kontrolisati putem Internet veze. Apple bi
mogao predstaviti novu verziju operativnog sistema, kao to je Google Brillo, posebno dizajniran
za IoT.

2. Gedeti vezani za zdravlje koji se mogu predstaviti na tritu

U aprilu 2015, Apple je predstavio svoj prvi smartwatch nazvan "Apple Watch". Ovo je prvi
korak kompanije na tritu nosivih ureaja, koji se oekuje da poraste za 35% u proseku svake
godine do 2019. Analitiari poslovne inteligencije (BI) takoe su prognozirali da bi Apple Watch
trebalo da bude dominantni gedet koji e imati 47% udela na tritu smartwatch-a. Uz cenu od
349 dolara, Apple Watch e kompaniji doneti najmanje 14 milijardi dolara dodatnih prihoda do
2019. godine. Smartwatch-evi nisu jedina prilika za Apple na tritu nosivih ureaja. Postoji
trend u vezi sa nosivim ureajima vezanim za zdravlje. Kompanija bi mogla predstaviti sopstveni
asortiman nosivih ureaja za zdravlje, koji bi, na primjer, mogli pratiti koliinu unosa kalorija,
eer i hidrataciju, brzinu sranog udara i krvni pritisak, kao i potencijalno dijagnostikovanje
mnogih bolesti ili ak unoenje lekova kroz kou.
3. Produbljivanje trita za mobilna plaanja

U 2015. godini, mobilna plaanja su olakala transakcije u vrednosti 8,7 milijardi amerikih
dolara u Sjedinjenim Dravama. eMarketer predvia da e trite mobilnih plaanja u 2016.
godini poveati samo za 210% u Sjedinjenim Amerikim Dravama i dostiglo vrednost od 27
milijardi dolara. Ove brojke pokazuju da e trite mobilnih plaanja doiveti ogroman rast u
budunosti, to e ga uiniti vrlo atraktivnim tritem na kojem e se takmiiti.
Apple je u 2015. godini predstavio Apple Pai koji omoguava korisnicima iPhonea i Apple
Watcha da plate svoje kupovine putem beskontaktnih terminala koristei tehnologiju blizu
komunikacije na polju (NFC). Naalost, manje od 10% od 12 miliona terminala u Sjedinjenim
Dravama su sposobni da koriste NFC. Apple bi trebalo da ohrabri vie preduzea da
nadograuju svoje terminale, to bi zauzvrat potaklo vie korisnika Apple Pai-a.
Trite mobilnih plaanja prua priliku koja bi u velikoj meri koristila Apple u smislu dodatnih
prihoda, jaanja ekosistema i boljeg korisnikog iskustva.

4. Trite mobilnih aplikacija e se poveati nakon to preduzea preu na sistem pretplate pri
kupovini programa
Trite mobilnih preduzea je sledee veliko trite za koju e Apple morati da se promeni nakon
cloud computinga. Preduzea postaju sve vie svesna kada su u pitanju kupovina softvera i sve
vie koriste pretplatu kod kupovine softvera preko licenci za kupovinu koji se moraju instalirati
na vlasnikom hardveru. Iako ovaj trend nije nov, mnogi analitiari predviaju da e se znaajno
proiriti. Apple je ve najavio nekoliko mobilnih aplikacija za preduzea. Kompanija je
saraivala sa IBM-om za razvoj visoko korisnih, transakcionih i kontekstualnih mobilnih
aplikacija za preduzea.
Opasnosti

1.Intenzivnija konkurencija poveava pritisak na Apple-ov trini udeo, dohodak i profit

Apple je uvek imao jaku konkurenciju od strane Microsoft-a, IBM-a, HP-a i Dell-a u sektoru
personalnih raunara i od lansiranja iPhone-a i iPad-a ta konkurencija se znatno poveala. Sada
glavni rivali Apple-a su Google i Samsung, oba jako dobro finansirana i iskusna konkurenta koji
rade zajedno da omogue najbolje proizvode koji se konkuriu Apple-ovim proizvodima.
Izgleda da e Apple izgubiti bitku za nova trita sa svojim jako skupim proizvodima u odnosu
na jeftinije Android ureaje.
Konstantno poveanje Android prisustva na tritu poveava pritiska na iOS, iTunes, Apple
Music i iBook Store. Korienje Android operativnog sistema sa pomou Samsung-a, Huawei-a,
Lenovo-a i LG-a prodaje ureaja znatno raste. Kao rezultat, download-i aplikacija i prihod od
istih se znaajno poveao na Google Play-u. Uskoro e Google Play postati najznaajni app
market na kom se takmie i developeri e ga favorizovati u odnosu na iTunes market.

2.Jak US dolar
Devizni kurs utie na svaku multinacionalnu kompaniju, ukljuujui i Apple. Kompanija
zarauje preko 65% profita van SAD-a.
Trenutna prognoza kae da e US dolar rasti bre od ostalih valuta u narednih nekoliko godina.
Ovo znai da e Apple-ov profit pasti nakon to se konvertuje u dolare.

3. Tube za krenje ugovora o patentu rezultira u ukaljanoj reputaciji brenda

Tube zbog krenja patenata se esto pojavljuju na tritu, posebno u tehnolokom sektoru gde se
ureaji sastavljaju od vie delova i koriste softver sa hiljadama linija koda koje je moda ve
patentirala druga kompanija. Ni Apple nije imun na prekraje. Iako nije dobrovoljno, kompanija
je mnogo puta krila patente drugih kompanija, a verovatno e nastaviti da to ini zbog
sloenosti svojih proizvoda i injenice da ima toliko postojeih patenata u dizajnu hardvera i
softvera. Prema Unified Patentima, Apple je kompanija koja ima najvie tubi za krenje
patenata.

4. Rizik od krae informacija

Poslovanje kompanije Apple zahteva da sakuplja, uva i koristi korisnike podatke, podatke o
osobama i linim podacima svojih poslovnih partnera ("PII"). Informacije o PII ukljuuju imena,
adrese, e-potu, telefone, ID brojeve, kreditne / debitne kartice i druge line podatke koji se
bezbedno uvaju i tite od spoljnih strana. Bez obzira na to, javljaju se krae podataka, a podaci
o zainteresovanim stranama se s vremena na vreme ukradu i izlau.
Neke od najveih kraa informacija su pogodile Amazon.com, eBay i ak Google. Sve ove
kompanije su izgubile kupce i prodaju zbog toga. Sa sve veim brojem krenja podataka, uvek
postoji potencijalni rizik od krenja Apple-a u 2016. godini

IZVORI
http://files.shareholder.com/downloads/AAPL/899225436x0xS1193125-15-
356351/320193/filing.pdf Accessed April 24, 2016

http://www.samsung.com/us/aboutsamsung/investor_relations/financial_information/downloads/
2015/2015_con_quarter04_all.pdf Accessed April 24, 2016

http://www.forbes.com/powerful-brands/list/ Accessed April 24, 2016

http://interbrand.com/best-brands/best-global-brands/2015/ranking/ Accessed April 24, 2016

http://www.emc.com/leadership/digital-universe/2014iview/internet-of-things.htm Accessed
April 24, 2016

http://blogs.wsj.com/cio/2015/06/02/internet-of-things-market-to-reach-1-7-trillion-by-2020-idc/
Accessed April 24, 2016

http://www.businessinsider.com/the-wearable-computing-market-report-2014-10 Accessed April

24, 2016

http://www.emarketer.com/Article/Mobile-Payments-Will-Triple-US-2016/1013147 Accessed
April 24, 2016

http://www.forbes.com/sites/maribellopez/2014/12/10/apple-and-ibm-showcase-a-bold-new-
enterprise-mobile-app-frontier/ Accessed April 24, 2016

http://unifiedpatents.com/1st-half-2015-patent-dispute-report/ Accessed April 24, 2016

https://sh.wikipedia.org/wiki/Apple_Inc.

http://ftw.rs/deset-zanimljivosti-iz-istorije-kompanije-apple/

http://cemarnovisad.wixsite.com/cemar/single-post/2017/01/21/Kratka-istorija-poznatih-
brendova-Apple

https://www.strategicmanagementinsight.com/swot-analyses/apple-swot-analysis.html

http://www.independent.co.uk/life-style/gadgets-and-tech/key-dates-in-apple-history-
2188349.html

https://www.thefactsite.com/2015/12/astonishing-facts-about-apple.html