Detaljni opis

Borovnica ili Tamno zlato

Ukratko o borovnici

Tokom poslednje decenije, proizvodnja visokobunaste borovnice tj. Vaccinium corymbosum L., je
doivela veliku ekspanziju. U Evropi je kao svea sve vie zastupljena u ishrani, ali jo ne u tolikoj meri
kao u Americi ili Japanu. Borovnica je voe sa veoma visokim sadrajem vitamina, minerala i dijetetskih
vlakana i malim, ali sigurnim koracima osvaja nae trite i trite Evrope.
Nazivi
Postoje tri vrste borovnice koje se uzgajaju, odnosno divlja niskobunasta borovnica (Vaccinium
angostifolium L.), koja se uzgaja u severnim delovima SAD i jugoistonoj Kanadi, borovnica ,,zeije oko
(Vaccinium ashei ili Vaccinium ashei reade L.), koja vodi poreklo iz junih delova SAD i visokobunasta
borovnica (Vaccinium corymbosum L.), koja potie iz istonih krajeva SAD. Gajena visokobunasta
borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili popularno nazvana ,,amerika visokobunasta borovnica je
vrlo malo zastupljena u Srbiji, ak ispod 150 hektara. Njena proizvodnja u svetu premauje 200.000
tona i ima tendenciju poveavanja, jer trita zahtevaju daleko vee koliine. umska borovnica
(Vaccinium myrtillus L.) je raspostranjena u svetu, a i kod nas na planinskim proplancima i visovima
Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika,Vlasine i to na visinama od 800 do 1300 metara nadmorske
visine, meutim umska borovnica se ne uzgaja industrijski.

Botaniki opis
Visokobunasta borovnica ima oblik buna visine od 1,5 do 2, pa ak i do 2,5 metra (u zavisnosti od
naina uzgajanja i sorte). bun borovnice se sastoji od viegodinje krune i izdanaka. Koren borovnice
je prilino plitak, vlaknast, sa obiljem ilica i kada biljka odraste, najvei deo korena se nalazi do 30 cm
dubine u zemlji (a moe da dosegne do 60 cm). Tokom godine, na bunu se razvijaju mladi izdanci.
Biljka svoj vegetativni rast zapoinje u rano prolee bubrenjem pupoljaka i nastavlja do rane jeseni.
Izdanci tokom vegetacije intenzivno rastu, razvijajui se za 15 do 25 cm, uz adekvatne mere
navodnjavanja i prihrane.

Sadnja borovnice i odravanje u vaoj bati

1/ OPRAIVANJE, CVETANJE i VREME RODA. Borovnice mogu da budu samoopraujue, to znai da se
same oprauju putem insekata, vetra itd. ili mogu da se sade po dve ili ak i tri sorte, zbog boljeg roda
i neke sorte zahtevaju opraivae. Cvetaju uglavnom tokom aprila, a u zavisnosti od sorte, raaju od
poetka Jula do sredine Septembra.

Nakon 4 do 6 godina (od momenta sadnje) dostiu vei deo roda (80 90%), a u 8-oj godini dostiu
pun rod od 100% i od tada raaju u proseku oko 20 godina i od 5 do 10 kilograma voa po stablu.

2/ ZEMLJA. Za hobistiku sadnju (u batama i okunicama), zemlja sama po sebi ne mora biti kisela
(odlino je ako jeste, ali nije neophodan uslov), a borovnice u tom smislu, ne zahtevaju odreenu
nadmorsku visinu. Na mestu gde ete zasaditi biljke, zemlju oistite od trave i korova i pripremite zemlju
na sledei nain:
Iskopajte jamu duboku najmanje 20, a najvie 35 cm i u nju stavite TRESET (HUMUS) PH VREDNOSTI
od 3.5 do 5.5 (idealno je od 4 do 5). Treset se delimino (15 20%) moe pomeati sa piljevinom
etinara (ili drugog drveta). Sa itavom zemljom iz saksije, biljku ubacite u zemlju, ali tako da ni u kom
sluaju ne pritisnete treset oko nje previe, kako bi koren mogao da die.

Ukoliko vam zemlja u koju sadite borovnice nije PH vrednosti od 3 do 5.5 (odnosno kisela), bilo bi
poeljno da svake jeseni ili svakog prolea dodate po malo treseta (humusa) PH vrednosti od 3 do 5.5
oko stabala borovnica, tako da on ne dodiruje stablo, ve da ga pospete u krugu oko biljke.

3/ ZALIVANJE. Borovnica zahteva ESTO ZALIVANJE tokom godine, a pogotovo tokom letnjeg perioda
bez padavina. Veoma vaan uslov je drenano tlo, odnosno da voda moe da otie kroz zemlju (zato se
u treset mogu dodati parii drveta), jer ukoliko se voda previe dugo zadrava u zemlji (kada se
naoigled vidi da ne otie), moe da izazove truljenje korena. Ako se uzme prosek, biljke ne treba
ostavljati bez vode due od 7 dana (ukoliko nema padavina), a leti bi trebalo najmanje 3 puta nedeljno
zalivati, sa tim da ako su visoke temperature (iznad 30 i vie stepeni C) - onda svaki dan.

Biljke su otporne na niske, a uz esto zalivanje i na veoma visoke temperature. Meutim, kao prevencija
i zatita od izrazito niskih temperatura, poeljno je da se na jesen oko biljke u krugu doda mal
debljine 5 cm, a mal je u stvari iseckana kora drveta ili meavina piljevine-strugotine drveta ili mlevena
slama ili sve zajedno izmeano, kako bi se koren biljke zatitio od mraza i zadravao neophodnu
vlanost.

Ukoliko sadite borovnice na senovitim mestima, vodite rauna o tome da makar pola dana budu izloene
suncu.

4/ RASTOJANJE. Sade se na rastojanju od 1 do 1,5 m u redu i od 2,5 do 3 m rastojanja izmeu redova.

Jo jedan od idealnih elemenata je da se na prolee i / ili jesen posadi obina trava izmeu redova (ali
ona koja se ne iri, ve raste do ivice gde je posaena) i na taj nain zasad odrava neophodnu vlanost.

5/ PRIHRANA MINERALIMA. 10 dana nakon presaivanja u zemlju (ovo vai samo za hobiste) trebalo bi
dodati blagu mineralnu prihranu (moe i organskog porekla) koja sadri NPK (azot, fosfor i kalijum), a
svakog narednog prolea (ili jeseni) bi trebalo dodavati malo minerala, kako bi se biljka bolje razvijala
i rasla.

6/ BRANJE. Plodovi borovnice su zreli 7 do 10 dana nakon dobijanja plave boje i beru se kada je plod
sa svih strana plave boje. Od momenta dobijanja plave boje do branja (7 do 10 dana), plod se uveava
za ak 25%. Kada borovnica sazri, ona moe da stoji na biljci jo oko 15 - 20 dana, a da to ne utie na
krajnju vrednost ploda i odmah po branju je preporuljivo da se opere, stavi u friider ili smrzne.

Zatita borovnice od bolesti i tetoina i korova

Borovnica je kao i svako drugo voe, osetljiva na insekte i bolesti. Mnoge od ovih tetoina mogu se
kontolisati, ili se njihova zastupljenost moe svesti na minimum kroz adekvatnu negu i primenu
agrotehnikih mera u zasadu. Odravanje ispravnog zdravstvenog statusa sadnica, snabdevenost
vodom, dodavanje mineralne prihrane koja sadri azot, fosfor i kalijum (NPK) kao i zatita od korova i
trave blizu stabla odravaju biljku snanom i jakom.

Nutricionistika vrednost
Plod borovnice je svetlo plav, izuzetno veliki, meu najveim plodovima u porodici borovnica, izuzetno
prijatnog i interesantnog ukusa i to sladak sa jedva primetnom notom kiselosti i gorine (mnogi potroai
tvrde da je plod borovnice najkvalitetniji, a da ukus predstavlja savren balans slatkoe i kiselosti).
Borovnica sadri vitamine, minerale, dijetetna vlakna koja pomau zatiti organizma od raznih oboljenja.

Dva najaktivnija sastojka sadrana u borovnici su Anthocyanin i Pterostilben. Anthocyanin sadran u

borovnici smatraju prirodno najpotentnijim antioksidantom, to je dokazano brojnim pozivnim uincima
u neutralizaciji tetnih bioprodukata metabolizma, odnosno u neutralitzaciji delovanja slobodnih
radikala. Pterostilben, kao drugi antioksidant sadran u borovnici, osobito je zasluan pri pomoi u
regulaciji nivoa eera i holesterola.

Obzirom na spomenutu koncentraciju antioksidanata koji su glavni neutralizatori slobodnih radikala u

telu, borovnica je visoko cenjena kultura u prevenciji i pomoi kod raznih krvnih oboljenja, sranih
bolesti, regulaciji eera i masnoa, prevenciji bolesti urinarnog trakta, poboljanju vida, i usporavanju
procesa slabljenja psihikih i mentalnih sposobnosti vezanih za starenje organizma, kao i usporavanju
tetnih procesa kojim slobodni radikali oteuju kolgenske elije koe.

Industrijska proizvodnja
Za 1 hektar je potrebno oko 2000 (od 1600 do 2400) sadnica, a prinosi su oko 8 tona po hektaru (u
zavisnosti od sorte i pristupa uzgajanju, moe da bude manje ili vee). Ukoliko ste zainteresovani za
industrijsku proizvodnju, odnosno proizvodnju na povrinama od pola, jednog ili vie hektara,
kontaktirajte nas za dodatne informacije o nabavci i uzgajanju svee borovnice.

Link za video zapis naeg rasadnika!

061 964 717